prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. MNOGO ALBUMA - zmcomics
2. NEUNIŠTIVI PORUČNIK BLUBERI - Aleksandar Manić
3. ŠTA SE TO DEŠAVA SA STRIPOM U AMERICI? - "9"
4. ŠESTOGODIŠNJACI, TIGROVI I PUNO MAŠTE - Branislav Predojević
5. TRAGOM TATINE BRADE - Ilija Bakić
6. ASTER BLISTOK KAO OSVEŠĆENI POSTMODERNIZAM - Srđan Aćimović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 131. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (190) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (78) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

MNOGO ALBUMA

zmcomics

Bio je sajam, a tamo dosta lepih stvari a neke datiraju i od pre njega. Pošto nisam sve to postizavao da pustim u SVestima evo malo podsećanje šta je od albuma moglo da se nađe na sajmu. Prvo "rariteti" na domaćoj sceni, dakle teorija, zatim albumi domaćih autora a onda stranci.


-DO VISINA OLIMPA
Autor ove knjige je Svetozar Tomić, poznat čitaocima po knjizi "Strip, poreklo i značaj". Knjiga ima 96 strana i tvrde korice, u njoj su predstavljeni stari majstori Vinzor Mek Kej, Bad Fišer i Džorž Heriman i objavljene su desetine strana njihovih stripova, sa prevodom. Da, knjiga je u punom koloru tako da vam to predstavlja dodatni užitak. Zamislite dvadesetak srana Malog Nema u koloru, na jednom mestu...:)
Izdavač: Marketprint, Novi Sad


-DOMAĆI SLATKI STRIP
Nešto skoro neviđeno. Da, pojavilo se na sajmu svega par primeraka dok je sada već gotov kompletan tiraž te vredi da dosađujete knjižarama da ih obezbede za vas. Kao i kod prethodne knjige, "Slatki strip", Vasa Pavković je sakupio svoje tekstove rađene za novine i objedinio u novoj knjizi. Razlika je u tome što je ovog puta, kao što i naslov knjige kaže, reč o tekstovima o domaćem stripu.
Izdavač: Narodna knjiga, Beograd


-CAT CLAW #9
Bane Kerac je i za ovaj sajam izdao novi album najpoznatije domaće strip heroine. Deveti album po redu je u stvari drugi koji je Bane izdao. Ostaju mu još tri da predstavi kod nas do sada neviđeni materijal. Zatim sledi objavljivanje svih starih epizoda, sa novim, neprepravljanim, dijalozima i u istoj sjajnoj opremi. Naravno, još da spomenem da ovaj novi album nosu naslov "Olučarka".
Izdavač: Samostalno autorsko zdanje u saradnji sa ITP Zmaj i Marketprintom.


-BERNARD PANASONIK
Preko sto strana otkačenog ludila izašlog iz pera, četkice, olovke, rapidografa,... i glave Zorana Janjetova. Prvu polovinu albuma čine epizode objavljene u Yu Stripu i kasnije u strip albumu koji je uredio Moma Rajin dok drugi deo čine materijali objavljivani devedesetih godina u pojedinim nedeljnicima. Tu je i par tabli u koloru, specijalno rađenih za ovo izdanje.
Izdavač: System Comics, Beograd


-BIČ BOŽJI #3
Treći deo serijala je brzo nakon francuske premijere ugledao svetlo dana i domaćih knjižarskih izloga. To je strip koji je u jednom dahu osvojio srca francuske publike, strip koga crta naš Aleksa Gajić po scenariju Valerie Mangin (po ideji Denisa Bajrama), strip koji se redovno pojavljuje kod nas u formi albuma. Naziv trećeg dela je "Urbi et Orbi".
Izdavač: System comics, Beograd


-ONO ŠTO TRAŽIM
Đorđe Milović je autor koga dugo niste čitali. Zahvaljujući SKC-u i njihovoj edici stripa Milović je opet među nama. Album je velikog formata, crno bele štampe na kvalitetnoj hartiji i u tvrdom povezu. Ima preko 50 strana stripa i nosi naslov "Ono što tražim". Izašao je par dana (ili par nedelja) pre sajma i već se nalazi u svim knjižarama.
Izdavač: SKC, Novi Sad - Beograd


-32 DECEMBAR
Enki Bilal, domaće-strani autor je napokon počeo redovno da se objavljuje na našim prostorima. I to u legalnom kvalitetnom izdanju. Šezdeset strana vrhunskog kolora u drugom delu trilogije pod nazivom "32 decembar". Ovaj album je, kao i prethodni "San monstrum" objavljen u Sarajevu, gde radnja stripa i počinje.
Izdavač: Publika, Sarajevo


-STRIP ART VIZURA
...upravo je izasla i to je produzena leva ruka famoznog makedonskog INTERNACIONALCA COOL STRIP ART ANTHOLOGY... ali sad ima 160 strana.
Radovi: Glen SMITH-AUSTRALIJA, New Zeland, WOSTOK-GRABOVSKI, BOSNIC-MAF, antologijski rad. HANS RIKHEIT-USA-ala SPIGELMAN... Tomaz KUCEROVSKI koji je bio nagradjen na salon stripa u Beograd, Alberto Coradi-Italija,.. strip autorice Iva Gasparic-Hrvatska, Maja Veselinovic/-Srbija, Jasmina Mrskovska-Makedonija... i puno EKSKLUZIVNIH STRIPERA.
MOZETE NABAVITI po CENI 150 den, IMA SAMO 160 str. KUPITI U BEOPOLISU., PLATO mali, PLATO veliki, PLATO sredni, i SKC-knizari. TIRAZ LIMITIRAN izdanje je predhodnik strip festivala COOL STRIP BR.4 CENTAR.
ZA VIZUELNU UMETNOST VIZANT


-DŽIPSI
Kad se uradi album evropskog formata pod uticajima japanskog stripa onda dobijamo nešto stvarno izuzetno. Dobijamo novu zvezdu evropskog stripa Marinija čija se sva tri tekuća serijala nalaze na vrhovima top lista popularnosti. Ovog puta je reč i o vrhovima top listi kvaliteta. Novo pokrenuti serijal Džipsi, prvi album "Ciganska zvezda", šezdeset strana kolora, mek povez. Scenario Smolderen.
Izdavač: Marketprint, Novi Sad


-MUMIN #2
Nakon prve knjige ovog popularno stripa, na iznenađenje svih nas, pojavilo se i novo izdanje. Ovog puta nije izdavač Dereta, već... nisam kupio primerak, ponestalo je vremena, pa ne znam. Znam da je cena bila 195 dinara, i da su imali poseban štand gde su se mogla naći oba albuma kao i drugi Mumin materijali, knjige, igračke i td, itd,...


...Toliko za sada, izbor je velik, ostaje da presaberete svoje finansije i da krenete nekim svojim redom sa kupovinom!!! Požurite jer vas već u sledećih par nedelja čekaju noviteti u vidu Torpeda i BONE #5!!!!

sadržaj

2.

NEUNIŠTIVI PORUČNIK BLUBERI

Aleksandar Manić

"Ovaj momak je nepoderiv - kazze doktor Baumzecer previjajuchi Majka Bluberija trechi put u dva dana. Sudbina legendarnog konjicckog poruccnika nastavila se u "OK Koralu" (Dargo), 27. epizodi izvanrednog serijala, zapoccetog taccno pre ccetrdeset godina. Nekadassnji oficir, kockar, pijanica, zzenskaross, ali ccovek od recci i ccasti, Bluberi je posle ccetiri decenije, od vojnika usijane glave, postao sredoveccni civil, mudriji, ali joss uvek nedovoljno razborit. U novoj epizodi, za koju je scenario i crtezz radio Zzan Zziro, veliki majstor stripa, Bluberi se naselio u najluksuzniji hotel grada Tombston, gde dane provodi u kartanju, pijanccenju i ponekoj tucci. Istovremeno on pokussava da zaboravi Ccivava Perl, zzenu njegovog zzivota, ali i da potrossi bogatstvo kojim ga je nagradio general Grant, predsednik Sjedinjenih Drzzava. U istom gradu, sserif Vajat Erp, njegova bracha Virdzzil i Morgan, kao i tuberkulozni pustolov Dok Holidej, upravo se pripremaju za duel kod OK korala.

Uradivssi u stripu sve ssto se moglo uraditi, Zziro visse nikome nissta ne mora da dokazuje, a ni da prodaje. Umesto da zzivi na lovorikama i da tapka u mestu, on se opredeljuje da evoluira poruccnika Bluberija u novom pravcu. "OK Koral", iako nema briljantnost dostignutu u epizodama "Rudnik izgubljenog Nemca" i "Utvara sa zlatnim mecima", nosi u sebi izuzetnu graficcku uravnotezzenost. U slobodu pokreta koja je oduvek krasila ovaj serijal, Zziro unosi trunku Mebijusove rigoroznosti, stvarajuchi pojaccan efekat stripovske naracije. "Nisam zzeleo da se odreknem Mebijusa, odnosno samog sebe kao marginalnog, ali inovatorskog i smelog autora, medjutim zzeleo sam da isposstujem tradicionalni pristup blizak ssiroj publici - kazze Zziro o svom novom albumu.

Zzrtvujuchi sopstvenu maestralnost u svakom prizor-polju, on dobija izvanredne kompozicije tabli u kojima nissta nije ostavljeno sluccaju. Znalaccki obradjeni sporedni likovi daju pricci reljefnost, a promene ritma uradjene su sa velikim osechajem za figurativnu naraciju. Uprkos slozzenosti, scenario nosi u sebi nekolicinu holivudskih stereotipa, bez vecheg znaccaja za napredovanje pripovesti. Pricca se zavrssava minut pred poccetak slavne pucnjave, a mozze se pretpostaviti da che Bluberi odigrati kljuccnu ulogu iz senke i pomochi Vajatu Erpu da likvidira brachu Klenton. O tome, iduche godine u epizodi "Prassina".


antrfile
BLUBERI FILM
Dugo occekivani film snimljen po motivima strip serijala o poruccniku Bluberiju, trebao je da se pojavi u francuskim bioskopima 26. novembra ove godine. Medjutim, postprodukcija filma nije zavrssena u predvidjenom roku, te je premijera odlozzena za 11. februar naredne godine. Film Jana Kunena, nadahnut epizodama "Rudnik izgubljenog Nemca" i "Utvara sa zlatnim mecima", odvodi Bluberija (Vensen Kasel) tragom ubice Valija Blaunta (Majkl Medsen), ali i u susret sa indijanskim ssamanom. U filmu igraju Dzzulijet Luis, Edi Izard i Ernest Borgnin. Inacce, uloga Majka Bluberija bila je ponudjena, pre svega, Vilijemu Dafou i Valu Kilmeru, a tek possto sa njima nije potpisan ugovor, reditelj se opredelio za mladog francuskog glumca Vensena Kasela.

sadržaj

3.

ŠTA SE TO DEŠAVA
SA STRIPOM U AMERICI?

"9"

Mnogi od nas su odrasli sa idejom o Americi kao o raju i ''obećanoj zemlji'' devete umetnosti gde su heroji Marvela, D.C. ili Dark Horse-a deo nacionalne istorije.

Ipak, promene koje se dešavaju poslednjih pedeset godina, na polju izdavačke delatnosti i distribucije, umesto stripovske idile ukazuju na nešto drugo.

Novinar ''Devetke'' je razgovarao sa Čakom Rozanskim, tvorcem Mile High Comics, najveće svetske kompanije koja se bavi maloprodajom i veleprodajom strip izdanja.

''Šta se dešava sa stripom u Americi'' bi u stvari mogla biti i tema policijske istrage. Ako do toga bude došlo, svakako bi se u obzir trebao uzeti iskaz Čaka Rozanskog, vlasnika Mile High Comics-a. Četiri veleprodajno - maloprodajna objekta u Kaliforniji i Koloradu, razvijena mreža internet prodaje i ‘’magacin’’ u kome se nalazi preko deset miliona strip naslova su svakako potvrda da je sagovornik više nego upućen u temu.

Rođen krajem četrdesetih prošlog veka u Nemačkoj (od oca Amerikanca), Čak počinje sa preprodajom stripova u školskom dvorištu za vreme velikih odmora, i već u devetnaestoj otvara svoju prvu prodavnicu. Za četrdeset godina, koliko je u poslu, je bio svedok uspona i padova strip industrije.

‘’Teška vremena za strip’’, objašnjava Rozanski, ‘’su došla osamdesetih, kada se promenio sistem distribucije i kada je izmišljen ‘’direct marketing’’ u specijalizovanim radnjama. Stripovi su proterani iz kafe barova, dragstora, trafika sa štampom, benzinskih pumpi... Postalo je teško dopreti do nove čitalačke publike. Kao nova nedaća se svakako može navesti i pojava novih ‘’vidova zabave’’ kao što su video games i Internet.’’.

Ovog trenutka u SAD postoje dve ‘’starosne grupe’’ čitalačke publike; deca između devet i petnaest godina i neženje između 21 i 35 godina. ‘’Najveći ekonomski uspeh’’, po rečima Rozanskog, ‘’u protekloj deceniji je imao Batman iz 1993. godine koji je prodat u 250,000 primeraka, dok danas best seler od svih D.C.-ovih stripova ne prelazi cifru od 55,000 primeraka. Naslovi koji se ne prodaju u više od 40,000 primeraka ne doživljavaju ponovno izdanje, a izdavači na njima gube ili jedva uspevaju da pokriju troškove dok velike kuće poput D.C. Comics ili Dark Horse Comics objavljuju skupe albume u tvrdom povezu, koji se često poklanjaju prijateljima za praznike, rođendane i sl.

‘’Možda najveći uspeh ekoloških pokreta poslednjih decenija, koji su na sva zvona pozivali da se prestane sa uništavanjem šuma je bio u tome što je cena hartije za štampanje postala jako visoka, što se naravno odrazilo i na celokupnu strip industriju’’ tvrdi Rozanski.

Jedno od rešenja koja su pomogla da se podigne profit, ali ne i umetnički nivo, je svakako transfer stripa u film i obrnuto i kroz stvaranje paralelnih tržišta igračaka, maski, kostima itd. Protekla decenija za strip industriju je jednom rečju bila – katastrofalna. Marvel je sa 140 objavljenih naslova 1993. godine, 1996. spao na 70 naslova dok danas jedva izlazi na kraj sa 32 do 40 naslova godišnje. Dark Horse koristi Internet i mailing liste da bi dospeo do kupaca. Ove godine po prvi put u poslednjih osam godina se zabeležio profit od prodaje stripova, ali ono što brine je to što je ostvaren od prodaje starih izdanja, albuma sa tvrdim povezom i putem Interneta. Stripovi koji se objavljuju svakog meseca postaju ništa više nego reklama za albume sa tvrdim povezom i koji mogu da ukrase nečiju biblioteku.

Gde je dakle budućnost američkog stripa? Po Čaku Rozanskom, budućnost je u elektronskoj mreži. ‘’Mi u Mile High Comics u ovom trenutku putem Interneta primamo oko 6,000 narudžbina na mesečnom nivou. U poslednje dve godine naša prodaja je na ovaj način uvećana za 3%. Ipak, novac se sve teže zarađuje, i 40 zaposlenih u našoj kompaniji praktično živi od prodaje starih izdanja. Što se autora tiče, stvari nisu ništa bolje. Veliki honorari su prošlost. Izdavač koji želi da pokrije osnovne troškove objavljivanja naslova mora da proda između 20 i 40 hiljada primeraka primeraka, a to je sve teže. Trenutno jedino u Internetu vidim snagu koja je možda u stanju da pokrene strip industriju sa tačke na kojoj se nalazi’’

Preuzeto iz ‘’9’’
tekst: Dimitris Blevil

prepev: Dragan Apostolović

sadržaj

4.

ŠESTOGODIŠNJACI, TIGROVI I PUNO MAŠTE

Branislav Predojević

Kalvin i Hobs-Bil Waterson

ŠESTOGODIŠNJACI, TIGROVI I PUNO MAŠTE

Sve tvrdnje da je u oblasti komičnog stripa, podžanr- djeca i ljubimci, rečeno sve što se moglo reći sa Denisom, Snupijem, Creyzi Cat.., pojavom stripa Kalvin i Hobs, američkog crtača Bila Watersona, srušile su se kao kula od karata. Staro praviloč "da nije važno šta govoriš već kako to govoriš", ponovo se dokazalo u pravom smisli te riječi.Bazirajući svoj strip na već oprobanoj formuli: klinac -njegova porodica- tigar ljubimac-škola-okruženje, realizovanoj kroz sjajajn i maštovit crtež, te duhoviti i cinični humor, Waterson je ostvario pun pogodak stvorivši jedan od najboljih stripova u protekloj deceniji.

S tim da se mora uzeti u obzir da Kalvin nije sasvim tipičan klinac, niti je njegov plišani tigar sasvim običan ljubimac, a bogami ni porodično okruženje nije baš tipično za Ameriku. Kreiran u liku plavokosog, šestogodišnjaka, sa čudnom frizurom, kojem je najbolji drug plišani tigar (osim u Kalvinovoj mašti gdje je to "surova" zvijer sklona tunjevini i cinizmu), sa sklonošću ka svemirskim maštarijama i dinosaurusima, a posebno ka: izluđivanju roditelja, učiteljica, bejbisiterki i školske drugarice Suzi, on je izvrstan potencijal za stvaranje bezbrojnih gegova na račun porodice, školstva, vaspitanja djece i uticaja pop kulture na iste. Pri čemu Watersonov humor uvijek balansira na tankoj granici između intelektualnog i prizmnog, nikad ne gubeći tu ravnotežu, koja u sadejstvu sa odličnim crtežom( koji često govori dovoljno i bez teksta) daje specifičnost Kalvina u okviru žanra. Navodeći za uticaje: "Snupije" Čarlsa Šulca, "Pogo" Valta Kelija i "Krejzi Ket" Džordža Harimana, te sopstvena iskustva sa životom (neuspjela karijera ozbiljnog karikaturiste, sklonosti ka pivu i bježanju od školskih obaveza), nikad ne podlegnuvši izazovu komercijalizacije i uticaju kritike, Watterson je za proteklih petnaest godina došao do statusa jednog od najcjenjenijeg i najorginalnijeg autora u fahu.Dokazavši da se emotivna i humoristička dubina umjetnosti može ostvarit u bilo kojem žanru, ako se na pravi način povežu talenat i rad.

Kod nas su dosad pojavila četiri albuma sa Kalvinom i Hobsom: Kalvin i Hobs, Blago skrivenog fližidera, Tigar psiho –ubica, i Kalvinova osveta (naravno pirati) i svaka preporuka je suvišna, kupovati bez razmišljanja.

Pogotovo ako imate sklonosti ka tigrovima i bujnu maštu!

Bill Watterson-Autor
Rođen je 1958 g., pohađao je Kenjon koledž i diplomirao je političke nauke u Ohaju(niko ne zna kako), crta stripove kako zna za sebe, u zadnje vrijeme uspješno. Pored već navedenih sklonosti, zanima se za astronomiju i palentologiju. Oženjen je i živi u Santa Fe-u , Novo Meksiko, USA. Kalvin mu se štampa u nešto više od 2000 novina širom svijeta.

Najbolji citat iz Kalvina:
"Možeš istjerati tigra iz džungle , ali ne'možeš isterati džunglu iz tigra!

sadržaj

5.

TRAGOM TATINE BRADE

Ilija Bakić

STRIP

TRAGOM TATINE BRADE

"Popošak i Cveće" Wostok&Grabowski&Saša Mihajlović izdavači: Lavirint #7, Čačak i Grafička zavera #7, Samizdat B92, Beograd, 2002.g.

Čudne stvari dešavaju se sa ovdašnjim stripom: nakon što 1980-tih doživljava stvaralački i izdavački bum, početkom 1990-tih je nestao, barem onaj tzv 'mejnstrim', a zatim se uzdigao zahvaljujući šačici strip alternativaca. Taj je talas najpre zapljuskivao tadašnju SR Jugoslaviju, pa se prelio na prostore bivše SFR Jugoslavije i, još dalje, tako da smo postali značajna tačka na strip karti Evrope; nešto slično, u manjem obimu, dešava se poslednjih godina i sa mejnstrim stripom. U čitavom navedenom zamešateljstvu lokalno-globalnih razmera, štampanje strip tabli/epizoda domaćih autora u svetskim časopisima, onima koji izlaze na papiru ili u elektronskoj verziji, odnosno raznim tematskim zbornicima i antologijama (rađenim po pravilu na određenu temu) prestalo je da bude izuzetak i preraslo u pravilo. Sledeća stepenica na planu objavljivanja, naravno, jesu samostalne knjige tj. strip albumi. I tu su načinjeni ne samo prvi već i oni drugi i treći koraci; u istima prednjači pančevac A. Zograf koji u svojoj bibliografiji već ima naslove knjiga izdatih u SAD, Španiji, Italiji... Prati ga vršački tandem Wostok&Grabowski koji je 1998.g. za britansku izdavačku kuću "SLAB-O-CONCRETE" objavio album pod nazivom "Tata je tako daleko ... moramo ga naći!" i u kome su sabrana prva četiri segmenta serije o devojčici Popošak i njenom psu Cveću (inače kod nas štampanu u raznim izdanjima, počev od "Strip manije" i "Patagonije" do fanzina). Izuzetno pohvalnu uvodnu reč za album napisao je Džim Vudring, legenda američkog i svetskog andergraund/alternativnog stripa. Za nepoznate umetnike (iz krvoločne zabiti) bolja preporuka od ove ne bi se mogla zamisliti.

Naravno, kako je to uobičajeno za naše prostore, sem šačice poštovalaca, niko iz zvanične kulture nije obratio pažnju na ovaj uspeh, pre svega zato što u ovdašnjim krugovima etablirane umetnosti strip postoji samo kao "šund i kič"; istini za volju, Vršac se autorima 'odužio' paradnom dodelom tzv "Nagrade oslobođenja" za uspehe na polju stripa. Wostok i Grabowski nastavili da rade bez ikakve vidljive (čitaj materijalne) podrške držeći se sopstvenog koncepta i vizije stripa (cinici bi, pak, mogli da primete da se zahvaljujući odsustvu 'brige' autori bili oslobođeni bilo kakvog pritiska koji bi uticao na njihovu produktivnost i beskompromisnost). Kako god bilo da bilo, tek 4 godine kasnije našao se izdavač voljan da odštampa i ponudi čitaocima originalne table ovog strip serijala (u vanredno uspeloj grafičkoj realizaciji Saše Mihajlovića). Tako je, barem, izbegnut zaobilazni put koji postoji u nekim drugim strip serijalima; npr "Točak" Skrobonje i Kovačevića, novosadski je Marketprint kupio od francuskog "Glenat" da bi ga objavio 'u prevodu'. Kako već rekosmo, čudne stvari se dešavaju sa stripovima.

"Popošak i Cveće" započinju prizorom na groblju: "Dvogodišnja curica po imenu Popošak i njen veoma obrazovani pas zvani Cveće" stoje na grobu Popoškine majke. Ona pita "Mama paji?" a nakon potvrdnog odgovora i "'De je tata?". Cveće pokazuje vrh brade koji viri iz "plave sobe". Ali, ispostaviće se, radi se o vrlo, vrlo dugačkoj bradi tako da putnici-tragaoci, prolaze kroz kuće, lavirinte, pejzaže, šume i polja, odlaze u svemir i druge dimenzije. Naravno, sasvim u skladu sa stazama i bogazama sreću i svakovrsne kreature, monstrume, veseli čamac Suvozemac, junake iz Oza, braću Marks, morževe iz Vladivostoka, proždrljivog Mnogobojca, zečeve, pticu Soko-sokoćalo, mrguda kome će morati da cede bubuljice, pačiće i inu menažeriju da bi, posle stotinjak strana, stigli do zida na kome piše "Kraj sveta!", tu sreli Vudringovog strip junaka mačka i sa njim i ptičicom iz roda "Kva-Kva-Pi-Pi-Koko-Da-Koko-Da", nakon što probude večitog sanjalicu Malog Nema (Vinzora MekKeja) prošli kroz prepreku u drugi svet i neke buduće avanture.

Kako se iz osnovnih crta zapleta da zaključiti "Popošak i Cveće" slede poetiku bezbrižne, totalne fantazmagorijske igrarije bez ikakvih obaveze prema principima tradicionalnih strip priča. Situacije u koje uleću bizarni likovi prepune su apsurdističkog humora i karikiranja šablona a, kao vrhunac čitavog zamešateljstva, ne postoji ni najmanja naznaka bilo kakve katarze ili poruke. Strip je jednako iskušenja za njegove stvaraoce i one koji ga čitaju. Priča se, kako to Wostok i primećuje u svom uvodu, od početne ideje razvijala po sopstvenoj unutrašnjoj logici na koju su umetnici imali (ni)malo uticaja. Infantilni ton replika i dešavanja nametnuo je i odgovarajuću vizualizaciju koja se kreće u krugu samosvojnog i prepoznatljivog stilizovanog karikaturalnog crteža kojim dominiraju ili crne površine (podsečajući na impozantno efektnu upotrebu čiste crne u stripu "Luna" istog tandema) ili gusto senčenje. Sveukupno, reč je o vrlo ubedljivom, duhovitom i vrcavom strip ostvarenju kome treba pokloniti pažnju i vraćati mu se.

sadržaj

6.

ASTER BLISTOK KAO OSVEŠĆENI
POSTMODERNIZAM

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Pojedine, naizgled nasumične pojave postmodernističkih postupaka u stripu nesiguran su dokaz bliskosti stripa sa književnošću. Dok se pravci poput romantizma, prosvetiteljstva, moderne i postmoderne javljaju pretežno u književnosti i ne-književnoj pisanoj reči (poput filozofije), slikarstvo, na primer, sledi jedan potpuno drugi evolutivni razvoj, kao i potpuno drugi princip davanja imena svojim pravcima, koji se sa prethodnim u teoriji na kojoj ti pravci počivaju, poklapa tek onoliko koliko logika nalaže. Razlog za to što se bilo kakva sličnost sa književnim ili slikarskim pravcima ne može prepoznati u stripu i filmu leži (pre nego u skorijem datumu nastanka ovih) u jednoj drugoj – recimo, materijalističkoj, konzumerskoj – logici koja vlada njima – i uslovljava da podelu na pravce zameni podela na žanrove. Nema, dakle, evolutivnog razvoja misli, već samo sistema klasifikacije koji služi pre svega konzumentima.

Ipak, tu su pomenuta poklapanja koja dovode do, recimo, sličnosti Pratovih postupaka kao i izvora inspiracije Borhesovim, dekonstrukcije mitova uspostavljenih u mladalačkom dobu stripa koju sprovodi Mur, ili heterotopijskih svojstava Mebijusovih svetova. Ipak, najizrazitiji eksponent postmodernizma za mene ostaje jedan junak, indikativno, radije nego njegovi autori: reč je o Asteru Blistoku, protagonisti maratonskog serijala u kom se dosledno i svesno, od početka pa do kraja primenjuju postmoderne strategije.

Obratimo, za početak, pažnju na samog heroja: kao postmodernistički heroj, Aster bi morao pokazati nepoverenje prema samom pojmu mita, modernističkom shvatanju heroja. Senzacionalistički nazvan “vitez beskraja”, Aster bi se pre mogao nazvati “vitezom neodlučnosti”. Jer, pomenuto nepoverenje i otklon od standardnog herojskog lika, postignuto je na planu motivacije: Astera pokreću pre svega njegova neodlučnost, zatim radoznalost i, na kraju, puka arogancija. Nabrajanje osobina pokretača može se nastaviti, no u njima teško da će se naći plemenite, ne-sebične osobine poput čovekoljublja ili, prosto, ljubavi. Naglasak na romantičarski shvaćenom pojmu “plemenitosti”, jer u ovakvoj situaciji, plemenitim bi se mogle smatrati osobine koje se pozitivno odražavaju na tkivo priče, a to su one koje Astera približavaju prosečnom čoveku. Otklon ide dalje u činjenici da Aster često zauzima poziciju pasivnog posmatrača radije nego čovekoljubivog aktivnog učesnika.

Otklon od normale postoji i u osmišljavanju ostalih likova. Tu prednjači Maski koja, buduđi glavni ženski lik, po logici stripa predstavlja erotsko težište stripa. Češće, međutim, njena uloga “comic relief”-a je hipertrofirana, ne samo u njenom ponašanju, vać i u njenoj “uniformi” koja neodoljivo potseća na klovnovski kostim. Beskonačan niz njenih budućih inkarnacija koje su Eternoti odgajili, predstavlja beskonačan niz ogledala, nestabilnu građevinu koja kao da samo čeka trenutak kad će da se obruši na nesrećnog čitaoca.

Heterotropni prostori kroz koje se kreće Aster Blistok, ispunjeni su društvenim ustrojstvima koja parodiraju zemaljska ustrojstva – još jedan svojevrsni niz ogledala, ovog puta iskrivljenih. Najveće takvo ogledalo je upravo ono koje daje par: Asterov svet – planeta Zemlja, možda i najviše iskrivljeno od svih ogledala. No, da li je Asterov svet original ili odraz, autori, naravno, neće reći. Žitelji bilo kog od dvaju svetova tvrdoglavo će onaj drugi nazivati “svetom snova”, a veliki saveti će oštro kažnjavati bilo kakav prelaz između dva sveta, koji bi svakako poremetio ontološku sigurnost oba. Rezultat je, međutim, ontološka nesigurnost samog čitaoca, izazvana nedefinisanim statusom njegovog sopstvenog sveta koji se u stripu odražava u beskonačno mnogo likova. Treba pomenuti, u kontekstu putovanja Astera Blistoka na druge svetove, da se ova putovanja često odvijaju putem “mentalnih”, “imaginarnih” radije nego prostornih skokova, i da se povratak iz nekih od tih “mentalnih” svetova, nikad nije eksplicitno prikazan, što samo povećava nasigurnost čitaoca, u najmanju ruku u to gde se u tom trenutku njegov junak nalazi.

Posle dugog niza epizoda, uspešnog variranja uspostavljene strategije, verovatno ključni, a svakako najradikalniji potez u serijalu, autori su povukli počev od 19. episode (objavljene u zadnjem broju Stripoteke); U ovoj mahnitoj (a opet, za Astera tako karakterističnoj) epizodi, nenametljivo se pojavljuje lik samog autora, oličen u tajnovitom “gospodinu Ko”. Ovo bi, međutim, moglo proći kao običan ekscentrični potez autora, da se u narednoj epizodi, ključnoj (i zadnjoj neophodnoj), ne vrši radikalna dekonstrukcija, demaskiranje istog tog autora kao prepisivača, arhivara bez (ili sa sasvim malo) kreativnog upliva. Nemojmo se zbuniti, taj autor i dalje je inkarnacija Godarda i Ribere – ovaj potez povučen je ne da odvoji lik “gospodina Ko” od stvarnih autora, već da dovede u pitanje validnost “autorstva” u ustrojstvu sveta koji su osmislili...

Greška. Pošto su autori dekonstruisani, ne postoji više niko ko bi mogao osmišljavati bilo šta. Radije ću reći: “...ustrojstvu sveta koje se nalazi na stranicama pred nama...”. Opet greška. Budući jedan od odraza u beskonačnom nizu ogledala, ne postoji način da dokažemo da su ti svetovi išta manje realni od našeg. Ostavimo radije rečenicu nedorečenu i pokušajmo da iskustva stečena čitanjem stripa pridodamo kao ravnopravna iskustvima stečenim u onome što volimo da nazivamo stvarnim svetom. Ona zato i jesu tu.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No131.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

A LEAGUE OF THEIR OWN

Dorian Gray: I’m complicated.

Ja sam ljubitelj devete umetnosti. Ja sam ljubitelj strip scenariste Alana Mora. Ja sam ljubitelj stripa Alana Mora pod imenom The League Of Extrodinary Gentelemen. Ljubitelj sam ja i sedme umetnosti, ne dajte se zbuniti, a ubedio sam nekako druge (i sebe) da umem s rečima. Imam čudnu potrebu da imam mišljenje o stvarima koje me interesuju, imam još čudniju potrebu da sa njime upoznam što veći broj ljudi. Znam u prste predistoriju ekranizaciju stripova Alana Mora; Alan Mor (uprkos činjenice da je zasigurno najbolji strip scenarista danas) nije doživeo da mu se ekranizuje Watchmen (uprkos činjenice da je zasigurno najbolji strip ikad), From Hell (koji jeste ekranizovan) toliko je destilizovan i obesmišljen u tretmanu braće Hjuz da je u njemu ostalo taman onoliko stvarno vrednog da se dopadne nezahtevnom i lakih komada uvek gladnom gledaocu... Znam u prste istoriju snimanja ovog filma; Alan Mor je uzeo novac i oprao ruke od filma, Šon Koneri (koji je bio jedan od producenata) kočijašio je filmom toliko egoistično da se zbog nezapamćenih svađi na snimanju Stiven Norington (jedan od nažešćih i najperspektivnijih režisera mlađe generacije) zakleo da mu je ovo poslednji film u životu, Praško proleće (film je sniman u Pragu) pratile su poplave koje su uništile setove i ogromnu, više miliona američkih zelembaća vrednu repliku Nautilusa...

Treba li onda da vas čudi što sam u Vilin grad ušao sam do zuba naoružan skepticizmom, ušiju punih priča o tome kako je film neviđen zbir fekalija (“Stavili su u film Toma Sojera! Pazi, Toma Sojera!”) i spreman da se po završetku tog nesumnjivo odvratnog sineastičkog ostvarenja zaverim da ostatak života predano režim na sam pomen filma The League Of Extrodinary Gentelemen? Tamo, u biskopskoj tami ispresecanoj pištanjem mobilnih telefona i grickanjem semenki (jedini pojedinačni sport u kome su Srbi bez ikakve sumnje apsolutni svetski prvaci), habajući očinji vid u pokušaju da izoštrim neizoštrenu sliku dođoh do nekoliko manje i više izneđujućih zaključaka.

Prvo; film nema mnogo veze sa stripom. Paralele postoje, ali su one ili striktno koncepcijske ili u funciji omaža stripu koji je sve započeo, i ekstremno su labave, čak i kao takve. Tako je osnovni izbor likova (galerija slavnih nakaza Viktorijnske i njojzi bliske književnosti – Kapetan Nemo, Nevidljivi čovek, Mina Harker iz Drakule, Doktor Džekil i Mister Hajd, Alan Kvotermejn od Rudnika Kralja Solomona) ostao isti, a u ekipu su za film uskočili Dorijan Grej i da, Tom Sojer. Liga se u filmu okuplja što milom što silom da bi od uništenja spasla svet (za razliku od stripa, gde je, Viktorijanski, od uništenja neophodno spasti samo London), i negativac je isti, mada baš i nije. Dežurni krivac je, naravno, nemezis Šerloka Holmsa Doktor Morijarti, ali za razliku od stripskog grotesknog čovečuljka na kome se jasno vide posledice pada niz vodopad na koji ga je odaslao Holms, filmski je Morijarti dijabolični i brižljivo manikirani plejboj. Gotovo sve ostalo je sasvim, sasvim drugačije - film i strip nose isto ime, ali je film, što bi Ameri rekli, a whole different animal, i kao takvog ga treba posmatrati.

Drugo, u pitanju je očigledno Holivudski film u svim onim pozitivnim (a ima ih!) i negativnim implikacijama koje iz toga slede. Alan Kvtermejn je na uštrb Mine Harker dobio primarno mesto - ali koga to čudi kad se zna da ga igra najveće glumačko ime u postavi koje je uz to i producent filma, Šon Koneri? Da, ubacili su Toma Sojera, ali u pitanju je Američki film od koga se očekuje da kajmak pobere u Americi, zemlji koju tradicionalno baš boli bubna opna za sve što nema direktne veze sa njenim tlom (pa tako i za tamo neke Engleske literarne junake s kraja prošlog veka). Da, akcije ima mnogo više nego u stripu i sve se odvija mnogo brže, ali osvestite se, ovo je film iza koga stoje Holivudski dolari i Matriks poetika, zaslužno ili ne tek nezabilazna u modernom filmu. Da, stvari nisu onoliko suptilne ni onoliko subverzivne kao u ostvarenju Alana Mora i Kevina O’ Nila, ali kad je bilo koja od te dve kategorije bila u Holivudu visoko na ceni? Da, sve je mnogo ušminkanije, ali... Ma, ponavljam se...

Treće, film ima rupa i rupa. Počevši od glumačke ekipe (robusna Peta Vilson kao sićušna Mina Harker i sićušni Naserudin Šah kao robustni Kapetan Nemo), pa do logičkih zavrzlama (plovidba Nautilusom po Veneciji, skok Morijartija sa barem trista metara posle čega ovaj gipko otrči dalje) pa do nedoslednosti u samoj priči (nemušta i brza transformacija Mister Hajda iz ogavnog ubice žena u najplemenitijeg stvora koji je ikad tonuo u sabotiranom Nautilusu), do samog kraja koji će vas naterati da se zapitate da li ste videli ono što vam vaša čula govore da ste videli, film svakako da ima svoje mane.

Četvrto, film ima i svoje vrline. Sve rečeno na stranu, u pitanju je ipak dobar film. Nije strip Alana Mora, ali jednom kad to od njega prestanete da očekujete možete da počnete da uživate u inteligentnim dijalozima Džejmsa Dejla Robinsona (koji je i sam stripovski scenarista (Starman, Wildcats) na pečalbi u Fabrici Snova), maestralnoj režiji Stivena Noringtona (Blade) koja ovom filmu u moru vizuelno interesantnih ostvarenja daje jasan i originalan identitet, umešnošću i trudu s kojim su na platnu oživljene masovne scene i steam punk mašinerija koju je u stripu iscrtao O’ Nil, glumačkoj bravuri Stjuarta Taunsenda u roli melanholičnog i besmrtnog ljubitelja slikarstva Dorijana Greja, uvek stamenom Koneriju koji je bez problema na ostarelim plećima spreman da nosi čitav film (što mu, ruku na srce, ovde niko nije tražio)... The League Of Extrodinary Gentlemen bih pre nazvao rimejkom stripa nego njegovom filmskom adaptacijom, jer u nekim svojim asprektima prati trend novijih filmskih rimejkova koji se poigravaju sa očekivanjem publike upoznate sa originalnim ostvarenjem (Ocean’s Eleven, Get Carter...) nudići joj masan Mcguffin na gutanje. To radi i ovaj film, s bitnom razlikom da se ovde igra na kartu očekivanja ljudi koji su strip pročitali – dodatna poslastica za ljubitelje stripa.

Iz Vilinog Grada izašao sam iskreno zabavljen, voljan da po filmu rovarim dok ne uvidim šta ga je moglo načiniti boljim (što i radim ovom prilikom)... I spreman da habam vrhove prstiju prebirući po tastaturi u pokušaju da vas ubedim da film vredi odgledati. Pa vi posle predano režite na pomen mog imena ako vam se ne svidi...

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (190)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

UVIJEK KAO BANE

Na Sajmu sam knjiga upoznao Baneta Kerca.

Sjećam se kako su me u jednom trenutku, negdje na Tarzanu, njegovi stripovi prestali zanimati. Sjećam se i kako smo ga, klinci, ogovarali zbog manirizama: njegovih žena, na primjer, koje su na scenu stupale uvijek u istoj izazovnoj pozi, s rukama na bokovima. Sjećam se tračeva nekih, iz ratnih vremena.

Ali.

Ali se još više sjećam koliko mi je Kobra značio. Bio je to prvi domaći strip kojeg sam zaista volio jednako kao i strane, a da mu prethodno nisam morao opraštati što je domaći. Prvi je od svih domaćih za mene bio živ: događao se sada, bio je kurentan i interesantan te, možda još važnije, njegove sam epizode pratio u nastajanju i pripadao mi je na način na koji Maurović i Neugebauer i Jules i Bednjanec nisu mogli jer su pripadali i mojim roditeljima. Bane (i Toza) su bili bend koji je svirao samo za našu generaciju, koji nam je davao mitove što ih ni sa kim nismo morali dijeliti, i mi smo se njihali u njihovu ritmu i voljeli ih zbog toga.

I još ih uvijek, jebiga, volimo. Mogao bih ja objektivno ući u Kobru i s distance analizirati što tu još vrijedi, a što je pojelo vrijeme, ali ne želim. Ne želim, jer svaka pametna kritika blijedi u usporedbi s uzbuđenjem kada se na kiosku tražio novi Yu strip u nadi da će - a šanse subile fifti-fifti, čak i bolje - unutra biti Kerac. Što ja tu imam pričati kad je postojalo ljeto kada sam dijaloge za prvu epizodu njegova Ninđe - pazite, Ninđe! - znao naizust?

Na Sajmu sam knjiga upoznao Baneta Kerca i prva stvar koja je izletjela iz mojih, inače strogo kontroliranih, usta bila je "Ah, moj idol!"; što mi se prije toga dogodilo, valjda, samo s Castellijem. I onda sam tu večer čitao novi album Cat Claw i sve su stare fore još uvijek palile, Banetov iskreni gušt osjećao se na svim stranicama, bio je to strip kojeg sâm nikad ne bih mogao, znao ili htio napisati, ali za kojeg mi je bilo silno milo da postoji.

Kao što mi je silno drago što Bane, kad sam ga upoznao na Sajmu knjiga, nije bio tamo neki, već baš onakav kakav treba da mi ne ogadi djetinjstvo.

Sve u svemu: hvala, Bane!

sadržaj

9.

MOJ POGLED (78)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

ŠTA SMO MI BOLJI...

Zadnjih par nedelja vas ubeđujem, i učim, kako treba da radite strip za internet. Već sam vam svašta napričao i objasnio i sada nakon svih frka, u zadnje dve nedelje, ne bih imao ništa pametno da vam kažem na tu temu... da nije priloga Dragana Apostolovića o Čaku Rozanskom gde ovaj za američko tržište kaže sledeće: "...Trenutno jedino u Internetu vidim snagu koja je možda u stanju da pokrene strip industriju sa tačke na kojoj se nalazi’’.

Šta smo mi bolji od amera, pa da nam se može da ne koristimo mogućnosti interneta. Jesmo li bogatiji, imamo li veće tiraže, bolju prodaju? Ili nam je možda taj internet ipak preko potreban!?! Svakako više nego njima!?!

Zato vas ubeđujem da koristite internet za promociju svojih radova, za objavljivanje svojih stripova!!!

Da me pogrešno ne shvatite, ne ubeđuem vas da radite stripove za "Nedeljni strip". I sam ću svoj strip raditi na zasebnoj stranici. Ubeđujem vas da radite i iskoristite sve ono što vam internet pruža, a neka stranica Nedeljnog stripa bude baza vaših linkova. Neka se svi domaći internet stripovi povežu linkovima i neka se na taj način upecaju hiljade surfera, koji su inače odrasli na stripu!!! Većina njih je, ponavljam, odrasla na stripu samo im nije pred nosem da ga se sete. Njihov nos(eve) nećet moći da primaknete vašem stripu. Ali zato putem interneta možete vaše delo da im podmetnete pod nos, a onda nemaju kud!

Kao što rekoh i sam krećem sa internet stripom. Na posebnoj stranici će svakog utorka ići jedna tabla stripa, 3-4 crteža, na srpskom i engleskom jeziku uporedo. Za par nedelje, ko zna možda i manje, kada se skockam i uradim prvu tablu stripa, krećem. Koja će biti korist od interneta? Pa, k'o što rekoh, imaću obavezu da radim jednu stranu stripa svake nedelje (52 za godinu dana), redovan rad će uticati da se ide napred, redovno pojavljivanje će obezbediti stalnu publiku i promociju i to za šire tržište od domaćeg. Nije frka obezbediti prevod jedne table nedeljno na engleski jezik. Šta će dalje biti? Bog zna... znam da ću smisliti način da to štampam. Ostalo verovatno najviše zavisi od upornosti kombinovane sa kvalitetom koji postignem. No, o tom projektu ćete pravovremeno dobiti informacije, sada je spomenut kao mala najava, i kao mali dokaz da moje preporuke nisu duvanje u prazno već da smatram da je to ispravan put kojim i sam želim da idem!


DODATNI POGLED:
Ovog puta samo da prenesem da Milan radi, i da je peta sveska Bete pri kraju!!! A biće skoro još Drugog pogleda.
http://www.zmcomics.co.yu/lbn

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su se pobrinuli za sadržaj ove rubrike...

Vladimir Arsenijević završava strip-roman sa Aleksandrom Zografom

PONOVO PIŠEM UŽIVAJUĆI

Priča o jugoslovenskoj konceptuali 60-ih i 70-ih godina 20. veka

Vladimir Arsenijević završava kratak roman koji radi u "četiri ruke" sa strip crtačem Aleksandrom Zografom. Arsenijević najavljuje neku vrstu kombinacije grafičke novele, koja pretenduje na ozbiljnog čitaoca i romana. Ili, uslovno rečeno, to će biti roman sa pojačanim brojem ilustracija.

- Ja sam se, takođe, umorio od sveprisutne teme devedesetih, pa je ova priča smeštena u 1979. godinu, u to već mitsko doba koje se završilo sa Titovom smrću. Govori o mnogim stvarima, ali devedesete ne spominje ni u naznakama. Pripovedač u to vreme ima 15 godina, a priča se suštinski bavi pitanjem jugoslovenske konceptuale s prelaza iz 60. u 70 - kaže Arsenijević.

Roman se bavi radikalnim i neprilagoljivim ljudima konceptuale, koji su bili hapšeni i proganjani, Miroslavom Mandićem, grupom Kod iz Novog Sada, Crveni peristel iz Splita, čija su dva člana izvršila samoubistvo kao umetnički čin. Roman duhovitim jezikom govori o odnosu samoubistva i umetnosti.

- Imam taj osećaj intenzivnog uživanja u radu, koji dugo nisam imao prilikom pisanja. To mi se osećanje posle romana "U potpalublju" i nekih stvari koje su se posle toga dešavale izgubilo. Radio sam kao po moranju. A onda sam prestao i rekao sam sebi, dobro, neću više da radim, do đavola. I sada sam video da ponovo mogu da radim sa puno uzbuđenja, to me raduje - rekao je Arsenijević. Roman će se pojaviti do kraja godine.

T. Čanak


Objavljeno: Glas javnosti, Beograd, 23.10.2003.

Danas na Sajmu

PROMOCIJA STRIPOVA

Beogradska izdavačka kuća "Sistem Komiks" će održati promociju novog strip albuma Aleksandra Gajića "Bič božji 3" i kompilacije Gajićevih ranijih radova "U šrafovima" u 17 časova u Hali 14. Za svoj serijal "Bič božji" Gajić je dobio visoka priznanja u Francuskoj. Na promociji će biti prisutan i Zoran Janjetov, autor kultnog stripa "Bernard Panasonik".

Dva naša trenutno najpoznatija autora će razgovarati sa fanovima i potpisivati svoje albume. Izdavačka kuća "Sistem Komiks" na svom štandu nudi kolekcionarske primerke i raritetne stripove koji se mogu kupiti po promotivnim sajamskim cenama. Posetioci sajma moći će da nabave i najnoviji broj stripa "Ken Parker" pre nego što se pojavi na beogradskim kioscima.

S. Đ. M.


Objavljeno: Glas javnosti, Beograd, 23.10.2003.

Festival autorskog stripa

"GRRR!" U PANČEVU

Izložbom radova stranih i domaćih autora u 19 časova u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu biće otvoren 2. internacionalni festival autorskog stripa "Grrr!". Do 19. oktobra na nekoliko lokacija, u Maloj galeriji, Art klubu i Galeriji dvorište u Pančevu, biće održane druge zanimljive izložbe.

Posetioci će biti u prilici da upoznaju produkciju austrijskih mini stripova, tiražno strip izdanje grčki "9", zagrebački časopis "Komikaze" itd. Gosti festivala su Dejm Darsi iz SAD, Li Kenedi iz Engleske, Dejvid Tofolo i Aleso Spataro iz Italije, Eda Strobl, Helmut Kaplan, Tomas Volkin iz Austrije, Ivana Armanini i Dunja Janković iz Zagreba...

B.L.


Objavljeno: Glas javnosti, Beograd, 17.10.2003.

U STRIPOZNOM PODZEMLJU PO DRUGI PUT

Festival stripa "Grrr!" ove godine okupio vrhunske svetske i domaće autore · Iznenađujuće interesovanje pančevačke publike

Drugi internacionalni festival stripa "Grrr!" okupio je 17, 18. i 19. oktobra veliki broj strip autora iz zemlje i iz inostranstva, kao i mnoštvo zaljubljenika u ovaj vid umetnosti. U prva dva festivalska dana u Pančevu su otvorene četiri izložbe, priređene su projekcije animiranih spotova i filmova, promovisano je posebno izdanje strip časopisa "Kuhinja" i održana su tri koncerta. Program trećeg dana "Grrr-a!" održan je u Banatskom Novom Selu.

Festival je otpočeo izložbom stripa u Galeriji savremene umetnosti na kojoj su se predstavili Dame Darcy iz Sjedinjenih Američkih Država, Davide Toffolo i "Vivacomics" iz Italije, Lee Kennedy iz Engleske, "Tonto Comics" iz Austrije, "Komikaze" iz Hrvatske, "Stripburger" iz Slovenije i "9-Elefterotipia" iz Grčke. Neki od njih su narednog dana učestvovali u strip radionici, otkrivši (na englesko-srpsko-hrvatsko-italijanskom jeziku) mogućnosti savremenog stripa u različitim zemljama.

Predstavnici austrijskog "Tonto Comics" su objasnili da su se okupili kako bi potpomogli razvoj tamošnjeg autorskog stripa i animacije, kao i to da je njihov list nastao kao ogranak muzičke izdavačke kuće CCR. Ove godine, kako se na radionici moglo čuti, okupljeni oko "Tonto Comics" organizovali su dvonedeljni internacionalni festival stripa, na kome je, između ostalih, učestvovao i Aleksandar Zograf. Hrvatski strip-magazin "Komikaze", prema rečima autorke Ivane Armanini, predstavlja neki vid suptilne anarhije i zasnovan je na ideji o rušenju centara moći i autoriteta koji manipulišu ljudima.

- Što se tiče autorskog stripa u Hrvatskoj, scena je prilično nerazvijena pošto je više prostora posvećeno komercijalnim strip izdanjima. "Komikaze" su objavile jedno zajedničko izdanje sa web projektom i strip magazinom "Flit", a mnogo autora, njih oko 50, komunicira preko "Komikaza". Ja ih okupljam, objavljujem njihove radove i imamo odličnu suradnju - objašnjava Ivana.

Tokom radionice promovisani su i 35. i 36. broj slovenačkog "Stripburgera".

Igor Prasel je rekao da ovaj časopis uređuje sedmoro ljudi i da je nedavno objavljena i antologija antiratnog stripa. Autor "Krpelja", Wostok iz Vršca, do sada je uradio oko tri stotine brojeva ovog, u našoj zemlji, najpoznatijeg fanzina. Sakriven iza pseudonima, ovaj autor je više puta bio u situaciji da o Wostoku, dakle o sebi, govori kao o svom prijatelju i da pri tom sa sagovornicima razmeni mišljenje o "Krpelju".

Prvog dana Festivala otvorena je izložba kolekcionarskih sličica više autora i izložba novinskog stripa, crteža i ilustracija američkog crtača Milta Grosa. Reč je o autoru za koga se kaže da je bio "jedan od najtalentovanijih humorista zlatnog doba američkog novinskog stripa". U Maloj galeriji su izloženi njegovi radovi iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, kao što su "Dave's Delicatessen", "Count Screwloose of Tooloose" i drugi.

Postavku kolekciuonarskih sličica povezanih sa stripom čine i sličice sa likovima legendarnih bluz, džez i kantri izvođača, čuvenog Roberta Crumba, Drew Friedmanovi portreti umetnika treš estetike, prepoznatljivi Charles Burnsovi likovi ili sličice Jima Woodringa.

Interesovanje javnosti pobudila je i izložba u Galeriji "Dvorište" pod nazivom "Strip u Srbiji 1941- 1945" koju je priredio Zdravko Zupan. Ovaj autor je prikupio sve iole značajne radove, od propagandnih pamfleta do geg stripova, koji oslikavaju razvoj ove umetnosti za vreme Drugog svetskog rata. Kako je u prilozima uz stripove objašnjeno, pojedini autori su bili pod udarom okupatora, dok je neke, pred kraj rata, likvidirala ili proterala nova vlast. Na izložbi su predstavljeni radovi Ive Kušanića, Bruna Maskarelija, Konstantina Kuznjecova, Slobodana Bogojevića i drugih.

U okviru Festivala je održan i "Poseban koncert", u Art klubu Centra za kulturu, u saradnji sa Inicijativom "VelikiMali". "Poseban koncert" je specifičan po tome što je glavna izvođačica, bubnjarka Zorica Andonovska, štićenica ove nevladine organizacije. Ona je odsvirala nekoliko svojih omiljenih pesama, uz muzičku pratnju brata Nenada, učitelja bubnja Draška Nikolića i strip crtača Vuka Palibrka, što je naišlo na ovacije prisutnih. Tom prilikom je promovisano posebno izdanje strip sveske "Kuhinja" i postavljena je izložba radova pristiglih na konkurs "VelikiMali poseban prijatelj". Pored toga, nastupio je i pančevački avangardni muzički projekat "Klopka za pionira", koji je takođe iznenadio publiku, da bi nakon toga, zagrebački alternativni bend "Invisible Ghost Luigi" priredio odličnu rokenrol svirku i napravio pravu koncertnu atmosferu.

Uz zalaganje Zorana Jovića Letača iz novoseljanskog Alternativnog kulturnog kluba, gosti i učesnici Drugog internacionalnog strip festivala "Grrr" posetili su i Banatsko Novo Selo. Gosti su prvo posetili Spomen-sobu, svojevrsni etnografski muzej u Domu kulture i tu se upoznali sa prošlošću ovog mesta kroz stare spise, knjige, novine, fotografije... Zatim je u Alternativnom kulturnom klubu otvorena izložba strip radova Tiberija Beke, Zorana Jovića Letača, Božidara Golubovića Krleta i autora strip radionice AKK-a. Program "Grrr!" festivala završen je promocijom CD-a "NUP - Koncert za dobro veče i laku noć" grupe "Napred u prošlost" iz Banatskog Novog Sela, uz prikazivanje njihovog video materijala.


MEĐU ANIMIRANIM JUNACIMA

Pored značajnih svetskih strip crtača, prvog dana Festivala predstavio se i Italijan Davide Toffolo, autor sa osobenim i prepoznatljivim stilom. Kao muzičar i autor stripova i animiranih filmova, Tofolo uvodi u svoja dela likove - kako one koji su "skoro prilagođeni" tinejdžeri, tako i prave nakaze, razvijajući pri tom temu različitosti. Kako je, između ostalog, objasnio prilikom promocije animiranih video spotova u Art klubu, Toffola veoma zanima i proces odrastanja.

Istog dana predstavljeni su kratki filmovi svestrane američke umetnice Dame Darcy, a sledećeg dana je održana projekcija animiranih filmova u FLASH formatu. Program je ovom prilikom priredio Chris Lanier, koji je učestvovao i na prošlogodišnjem "Grrr-u!".


"GRRR!" IZ UGLA LEE KENNEDY

Lee Kennedy je jedna od najinteresantnijih autorki alternativnog stripa na britanskoj sceni, a njen rad je uglavnom autobiografski. Iako su njeni radovi bili objavljivani u "Kuhinji", sada je prvi put boravila u našem gradu.

- Impresionirana sam radovima koje vidim na festivalu. Kada sam pre deset godina upoznala Zografa, bila sam oduševljena njegovim crtežom, ali nisam znala da ovde postoji toliko kvalitetnih autora u ovom delu sveta. Dopadaju mi se radovi Wostoka, Toffoloa i drugih kojima nisam zapamtila pseudonime.

U Britaniji nisam toliko popularna, ali mnogo ljudi zna za moj rad i poznaju me u određenim krugovima - rekla je ova britanska umetnica.


DAME DARCY, AMERIČKA MULTIMEDIJALNA UMETNICA

"Tehnika koju koristim u svojim animiranim radovima uglavnom se zasniva na kompjuterskoj animaciji. Želim da izgleda kao "stop motion" ili "cut out". Koristila sam različite filmske izraze, ali je slučajno ispalo da mi je animacija najbliža. Moji filmovi su inspirisani radovima Obry Berdsley, Edwarda Goreya i braće Quey. U stripu se odlično snalazim. Pored toga bavim se i muzikom, sviram gitaru, bendžo, daire, pevam...

Mornarska muzika koju izvodim u osnovi je folk muzika i prenosi se sa kolena na koleno. Svirajući, pokušavam da održim tradiciju i učinim ovu muziku živom, jer muzika treba da živi večno. Ako naučiš pesme možeš da ih sviraš na svoj način. Iako uglavnom sviramo obrade, ljudi misle da se radi o originalima, jer ih ranije nisu čuli. Do sada sam snimila nekoliko albuma i sedmoinčnih mini elpija, kao i jedno izdanje za japansko tržište. Trenutno snimam album sa novim bendom "Cabin Fever", u kome svira i Skkipy.

Pančevo je lep grad, sviđaju mi se ove "crazy looking" stare zgrade koje se raspadaju, a fotografisala sam i groblje koje je zadivljujuće. U Americi ima starih zgrada, ali želela sam da u svom albumu imam fotografije tipičnih i unikatnih građevina sa ovog podneblja.

Mislim da je GRRR! festival odličan, mnogo je strip autora i različitih stilova. Zaista je lepo biti uz ovoliko ljudi koji su došli sa raznih strana sveta. Svi su cool i super sam se provela. Vratila bih se i iduće godine ako me neko pozove, ali ne volim olako da dajem obećanja. Život je čudan i nikad ne znaš šta će se desiti... Da, vratila bih se u Pančevo".


Ekipa izveštača "Pančevca"

uramljivanje svesti
REANIMACIJA SRPSKE STRIP SCENE

Domaća strip scena, koja je tokom devedesetih godina bila na ivici ponora, očigledno i konačno doživljava svoju reanimaciju i siguran povratak u "zdrave" svetske tokove. Zahvaljujući Saši Rakeziću, legendi domaćeg stripa, a ovom prilikom umetničkom direktoru festivala, u Pančevu su se okupila svetska imena. To je definitivno ohrabrujuće, kako za veterane, tako i za nove, "sveže" snage domaće scene. Veliki broj originalnih tabli, crteža i ilustracija, značajnih američkih i evropskih crtača nesumnjivo je probudilo entuzijazam zaljubljenika, pa čak i laika koji se tu našao i sigurno se osetio kao protagonista u pomaku naviše u istoriji srpskog stripa.

Na veoma dobro koncepcijski postavljenoj izložbi mogli su da se vide radovi koji imaju odličnu komunikaciju sa publikom zbog svoje pripovedačke jednostavnosti, kao i bajkovitosti. Postavka je podrazumevala sve od gotskog (Dame Darcy), preko mainstream (Davide Toffolo) i avangardnog izraza, do komplikovanijih struktura, stripova koji se bave psihološkim aspektima, kao što je problem kliničke depresije (Lee Kennedy). Prostor je bio maksimalno ispunjen crno-belim i kolor izdanjima, od kojih se neki bave problematikom forme, dok su drugi više koncentrisani na tematiku.

Kroz prikaz odabranih radova novog srpskog, italijanskog i britanskog stripa, kao i knjiga strip albuma i magazina, jasno je da po idejama i kvalitetu domaći izdanci ne zaostaju mnogo za ostvarenjima u zemljama koje su imale daleko pogodniju klimu za razvoj ove umetnosti. Ipak, kako se domaći strip razvijao u underground uslovima, te bio lišen ograničenja koje nameće regularno izdavaštvo, ispoljena je karakteristična crno-humorna nota, kao i razuzdane pošalice.

Četiri zvezdice će ovog puta biti dovoljne. Izostala su pojedina značajna imena i velike svetske strip izdavačke kuće, a to bi već naredne godine (nadam se) moglo obezbediti najvišu ocenu.

J. Balać


Objavljeno: Pančevac br.4007, 24.10.2004.

Trbuljaku Grand prix Dana hrvatske animacije

ZAGREB, 27. listopada - Animirani film Gorana Trbuljaka »Svaki je dan za sebe, svi zajedno nikad« dobitnik je Grand prixa prvog dana hrvatske animacije, manifestacije kojom je u Hrvatskoj obilježen Međunarodni dan animacije. Trbuljakov je film proglašen najboljim u dvogodišnjem presjeku svega što se događalo u svijetu hrvatskog animiranog filma. Na Danima hrvatske animacije u ponedjeljak navečer u zagrebačkoj Kinoteci, međunarodni je ocjenjivački sud dodijelio i tri ravnopravne diplome animiranim filmovima »Složeni predosjećaj« Dušana Gačića, za igru s grafičkim rješenjima, »Kamov« Magde Dulčić, Draška Ivezića i Ane Šerić, za kombinaciju likovnih tehnika i zvučnu obradu, te »Plasticat« Simona Bogojevića Naratha, za najbolju 3D-animaciju.

M. I.


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 28.10.2003. godine

TANGI I LAVERDIL - na filmu: Poznati strip o dvojici pilota "Tangi i Laverdil" stiže na filmsko platno. Strip se prvi put pojavio 1959. godine u magazinu Pilot, a tvorci su bili čuveni umetnici - Žan Mišel Šarlije (tvorac "Bluberija") i Albert Uderco (koautor "Asteriksa"). Snimanje filma treba da počne u maju 2004. godine, sa budžetom od oko 20 miliona evra. Scenario će napisati Žil Melenkon, a režiser će biti Žerar Pires. Priča će se baviti dvojicom francuskih vojnih pilota i nerazdvojnih prijatelja, Mišelom Tangijem i Ernestom Laverdilom koji uvek zapadaju u avanture i međunarodne zavere. Slično stripu i u filmu će biti nekoliko vazdušnih bitaka.

V. T.


LUKAS IPAK RADI - još jednu trilogiju "Ratova zvezda": Nekoliko poslednjih godina reditelj Džordž Lukas uporno ponavlja da neće snimiti još tri epizode "Ratova zvezda" - one koje bi se nastavile na prva tri filma, znači koje bi imale brojeve 7, 8 i 9. Ipak, stalno se pojavljuju glasine koje daju takav nagoveštaj fanovima ovog SF serijala. Najnovija glasina dolazi od jednog izvora unutar Lukasove firme za specijalne efekte ILM gde se mogućnost rada na još jednoj trilogiji razmatra, a u priču se čak uvodi i Stiven Spilberg. Poznato je da je on bio zainteresovan da režira "Rat klonova". U svakom slučaju izgleda da bi Lukas mogao da piše, ali ne i da režira novu trilogiju. Ako Lukas ne bi bio zainteresovan za rad na scenariju, onda bi se tog posla prihvatio Frank Darabont. Izgleda da svi žele nastavak SF sage, osim samog Lukasa koji je iscrpljen ovom pričom.

V. T.


PET KANDIDATKINJA - za Luis Lejn: Dok se i dalje ne zna ko će biti novi Supermen, gužva je i oko glavne ženske role u petom filmu o čuvenom super-heroju. U ovom trenutku kompanija "Warner Bros" ima pet kandidatkinja za ulogu Luis Lejn - Selmu Bler, Dru Berimur, Kler Forlani, Kortni Koks i Karizmu Karpenter. S druge strane i projektu "Wonder Woman" ne nedostaje potencijalnih heroina. Za glavnu ulogu konkurišu Sandra Bulok, Ešli Skot i Elajza Dušku. Džoel Silver i Laeta Kolgridis žele da naprave jednu mračnu priču koja bi bila nalik Betmenu.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Novi Sad, 28.10.2003. godine

IZRAELSKE SF NAGRADE

Pete godišnje "Gefen" nagrade, za izraelske SF radove, dodeljene su na konvenciji ljubitelja naučne fantastike "ICON" koja je održana 16. oktobra u Tel Avivu. Za najbolju fantastičnu novelu proglašeno je delo Nila Gejmena "Američki bogovi", dok je "Solaris" Stanislava Lema pokupio nagradu u kategoriji SF romana. Kod domaćih pisaca najbolji roman je "Ponekad je različito" Vereda Tuhtermana, kao i kratka priča "Sve od mene" Gaja Hasona. Nagrade je dodelio SF pisac Orson Skot Kard.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 24.10.2003. godine

Književnost - Nil Gejmen i Koralina:

BAJKE O PESKU SNA

Nil Gejmen jedan je od onih umetnika koji igraju obraz uz obraz sa svojim vremenom. Ponudio je originalnu umetničku viziju a publika je podigla ruke i povikala: dobro došao!

"Ljudi koji tvrde da je seks precenjen, nešto tu rade pogrešno."
Nil Gejmen


Na nagovor ljubitelja i teoretičara stripa, Zorana Đukanovića, pre nekoliko godina pročitao sam sve epizode legendarnog Sendmena. Glavni junak tog stripa je Bog Sna. Gejmen ga nije nazvao Morfej ni Hipnos nego Sendmen (Peskoviti). Zašto? Zato što je to jedno od njegovih imena! Zato što i kod nas ljudi, kad su pospani, kažu "Pune su mi oči peska"; zato što su za Boga Sna sve forme neprestano promenljive i zato što je tekući pesak simbol prolazećeg vremena. Za razliku od umetnika-romantičara, Gejmen u Sendmenu odbija da idealizuje San. On ne gubi iz vida da je svaki zločin, pre nego što se obelodani na stranicama crnih hronika, bio nečiji san…

Razni ljudi različito vide bogove. Zato Sendmena, iz epizode u epizodu, crtaju različiti crtači. S obzirom na to da Gejmen dizajn rokenrola smatra dizajnom savremenosti, Sendmen uvek manje-više liči na donkihotovskog Igi Popa. Sendmenova sestra Smrt predstavljena je kao jedna vrlo slatka "darkerka". Njoj je svako simpatičan, jer svakoga vidi "iznutra", to jest onako kako svako vidi sebe. Smrt nije jedini član Sendmenove "disfunkcionalne porodice". Tu je čitav jedan izvrnuti Olimp. Pored Smrti Sendmenovi braća i sestre su: Sudbina, Žudnja, Delirijum (koja je nekad bila Ushićenje) i Uništenje. Poslednja sestra Očaj u ruci drži udicu za srca, kojom nekad, od duga vremena, grebe sopstveno lice. Gejmen se s pravom može nazvati modernim teologom. On nas podseća da teologija – umetnost personifikovanja ideja – može biti zanimljivija od njene sestre filozofije.

U Sendmenu besmrtnici su smrtni. Oni umiru zajedno sa civilizacijama koje su ih stvarale. Temu umiranja i uskrsavanja bogova srpski čitaoci sreli su i u Gejmenovom romanu Američki bogovi. Držeći u ruci Američke bogove pisac i kritičar Vasa Pavković upitao je svoju kćerku: "Kakav je ovo roman?" "Veoma dobar", odgovorila je ona, "Mada, verovatno ne bi zadovoljio tvoje standarde." Postoje li dobre knjige koje ne zadovoljavaju očekivanja zahtevnih kritičara? Ja verujem da postoje. Američke bogove pokreće moćna ideja da su emigranti iz različitih naroda doneli u Ameriku ne samo svoju kuhinju i muzičke instrumente nego i svoje bogove. U romanu se stari slovenski, indijski, mesopotamski bogovi bore protiv "instant bogova" potrošačkog drustva (ikone popularne kulture, reklame, mediji, CIA, Holivud), što je sve deo ujdurme nordijskog boga prevaranta – Lokija, jednog od stalnih junaka Sendmena. Strip Američki bogovi je preopširan. U njemu ima zbrzanosti i nedoslednosti (na primer, mrtva žena glavnog junaka predloži mu da podeli krevet s njom. On odbije. Pisac kaže da će do kraja knjige tu ponudu prihvatiti. Pisac zaboravi na obećanje.) Uprkos tome, to je interesantan roman. Ne sećam se da sam od prepubertetskog čitanja Rajs Barouzovog Tarzana tako brzo okretao stranice da vidim "šta će biti posle".

Nedavno je u Beogradu izdata i Gejmenova Nikadođija, roman o okrutnom, čarobnom, podzemnom svetu ispod banalnog stvarnog Londona. Radnja Nikadođije odvija se u ambijentima sličnim onim kroz koje beži Orson Vels u Trećem čoveku, naime londonskoj kanalizaciji i napuštenim stanicama metroa. Bilo kome ko je u poslednjih petnaest godina živeo u Beogradu, priča o "svetu ispod sveta" mora zvučati poznato. Kao i u svim svojim knjigama, Gejmen se i u Nikadođiji bavi problemom zla. Neprestana tinejdžerska uzbuđenost stvarnošću zla jedna je od njegovih najpotentnijih autorskih osobina. Gejmen nije samo originalan. Njegov um je pomalo i strašan. Strašan, ali ne zastrašujući. Kako to mislim? Mislim da kod Gejmena nema nikakve posebne simpatije za demonsku stranu ljudske prirode. On konstatuje da "to" neopozivo postoji onako kao što kiša pada a čovekov zadatak je da se od toga spasi, skloni i izvuče kako god zna.

Novela Koralina, odskora takođe dostupna na srpskom, dosad je najbolja Gejmenova proza. To je ovog puta ne mitološka, nego pedagoška knjiga o izuzetno hrabroj devojčici, koja u svojoj kući otvara vrata u zidu i prelazi u drugu kuću, gde žive njeni "drugi" mama i tata. "Drugi roditelji" imaju dugmad umesto očiju i Koralini sve dozvoljavaju. Ubrzo postaje jasno da je "drugi" otac nešto kao lutka od testa, stvar bez suštine, koju je druga majka stvorila da bi privukla Koralinu. Šta je druga majka? Ona je "veštica". Ali, ona je i više od toga. Ona je Prokletinja. Ona je kraljica antisveta koji je sama stvorila. Devojčicu je namamila u svoj svet zato što želi... da je voli. Mačak koji je Koralini, pored lude hrabrosti, jedini saveznik, upozorava devojčicu: "Ona bi možda nešto da voli, a možda bi nešto da pojede, nikad se ne zna sa tim bićima."

Na jednom nivou, Koralina je horor-knjiga – knjiga o devojčici i veštici koju služe pacovi. Na drugom nivou, to je knjiga za decu. Konačno, Koralina uprkos naivnoj formi predstavlja nimalo naivan pedagoški traktat. Čitav svet "druge kuće" (sličan obrnutom Olimpu u Sendmenu ili podzemnom Londonu u Nikadođiji) postoji onoliko koliko se ćudljivoj Prokletinji sviđa da postoji. Majka-veštica razmazuje i uništava decu dok ih se ne zasiti. Kad ih se zasiti, ona njihove duše pretvori u ćilibarske klikere a decu praznodušnu ostavi u ormaru. Koralina uspeva da pobegne i da pronađe i vrati duše dvoje dece koja su nastradala pre nje. One koji pročitaju Koralinu neće začuditi što je neki kritičari smatraju dostojnom naslednicom Alise u Zemlji čuda Luisa Kerola.

Namera ovog teksta je manje da analizira, a više da zainteresuje. Zato je umesno privesti prikaz kraju sa par reči o autoru. Nil Gejmen rođen je 1960. u Portčesteru u Engleskoj. Sa ženom i troje dece, koja čitaju njegove strašne knjige, živi u kući u stilu "porodice Adams", u Mineapolisu, Minesota. Kao pisac fantastike, on se uspešno bori protiv duhovne klime u kojoj je "fantastika" postala nešto kao ružna reč. On kaže da uglavnom sebe smatra svojom idealnom publikom i da je pisanje dosadan posao koga iskupljuje osećaj svemoći. Nazivaju ga autorom "stripova za intelektualce" i "bajki za odrasle". Ja nisam uvek siguran šta su intelektualci i ko su odrasli, ali mogu reći da je Gejmen jedan od onih umetnika koji igraju obraz uz obraz sa svojim vremenom. Gejmen je ponudio originalnu umetničku viziju a publika je podigla ruke i povikala: dobro došao! Njegov kultni status (devojke se onesvešćuju na potpisivanju knjiga) ostavio sam za kraj jer nisam hteo da čitaoca zainteresujem Gejmenovim uspehom, nego vrlinama njegovog dela.

Vladimir Pištalo


Objavljeno: Vreme, Beograd, 23. 10.2003.

ISTORIJA STRIPA

GENIJE KOJI JE SPASIO STRIP

Strip se sastoji iz dva dijela – scenarija i crteža. Ponekad oba posla radi isti autor, a ponekad cijeli tim. Timski rad je najviše zastupljen u američkim stripovima. Tako kod Marvela jedan crtač radi olovku (majstor), drugi tuš (šegrt)a za izdanja u boji angažuju se i koloristi, kojih može biti i više. Isto tako i kod scenarija može doći do podjele, pa jedan osmišljava radnju, dok je drugi zadužen za razradu dijaloga. Ipak, najčešća podjela je jedan scenarista – jedan crtač.

Strip, dakle, nastaje u glavi scenariste, gdje se razvija osnovna ideja. Zatim se, kao kod podjele uloga u filmu, osmisle likovi i karakteri. Priča se razvija kao i u književnosti: uvod, razrada, zaplet, kulminacija, rasplet, kraj. Scenarista zatim priču podijeli na određeni broj strana, a svaku stranu na određeni broj kvadrata. Za svaki kvadrat, scenarista crtaču napiše scenu, broj likova i tekst koji će oni izgovarati, da bi ovaj mogao da osmisli kako će i gdje nešto nacrtati i koliki će prostor da ostavi za tekst. Ipak, većina crtača ne voli da opis scena u scenariju bude suviše detaljan, jer je tada njihov lični doprinos manji i nemaju dovoljno prostora za razvijanje mašte. Bilo je crtača čija je likovna moć toliko jaka da su određenu scenu mogli opisati i bez teksta. Scenaristi, naravno, dopuštaju crtačima da se malo “opuste”, ako time ne remete koncept priče. Problemi nastaju kada se scenario uruči nekom “geniju” koji je u stanju da radnju sa dva ili tri kvadrata smjesti u jedan. Tada scenarista mora ponovo da se lati pera, osmisli nove scene koje će popuniti prazninu, a ponekad čak i izmijeniti tok cijele priče. Takve crtače su scenaristi uglavnom izbjegavali, ili su im davali scenarija sa već pripremljenom “rezervom”, u slučaju da do promjena ipak dođe. Ipak, među crtačima se našao jedan, od čijih su fidz ideja scenaristi najviše zazirali, a ipak se otimali za saradnju s njim. Bio je to belgijski karikaturista, strip crtač i (u najpozitivnijem smislu te riječi) ludak po imenu Andre Franljuin. On je sigurno najzaslužniji autor za izvlačenje stripa iz krize (čitaj – dosade) u koju je upao u godinama poslije Drugog svjetskog rata.

Franljuin je rođen 3. januara 1924. u Briselu. Sa dvadeset godina nalazi posao u CBA studiju, gdje sarađuje sa trojicom crtača koji su njegovali tradiciju koju je još prije rata započeo Herge. Bili su to Eddy Paape, Pierre Culliford (poznatiji kao Peyo), autor Štrumpfova, i Maurice de Bevere (poznatiji kao Morris), crtač Taličnog Toma, za koga je scenario radio Rene Goscinny, koji je zajedno sa crtačem Albertom Uderzo-om kasnije stvorio Asteridz-a. U toj skupini ludaka Franljuin je zauzeo počasno mjesto.

Prvi veći posao koji je imao, bio je rad na stripu “Spirou”. Spirou je nastao 1938. godine pod perom Robert Velter-a (Rob-Vel), kao konkurencija Herge-ovom Tin Tin-u. Pet godina kasnije, strip preuzima Joseph Gillian (Jije), da bi ga 1946. prepustio Franljuin-u. Do tada, Spirou je ipak bio u sjenci Tin Tina, ali čim je Franljuin uzeo stvar u svoje ruke, strip je osvojio prvo mjesto po čitanosti u Evropi. U početku je, kao i većina crtača u to vrijeme i Franljuin crtao “čisto”, po ugledu na Herge-a, ali je, kako je vrijeme odmicalo, njegov stil postajao sve slobodniji. Počeo je (u skladu sa svojim karakterom) bukvalno da divlja po papiru i tako stvorio novu i originalnu liniju, nalik na one iz crtanih filmova (kada se linija gubi i umnožava, da bi što vjerodostojnije opisala pokret).

Godine 1952, na stranicama Spiroua se pojavio novi lik – otkačena životinjica po imenu Marsupilami, čija se nevjerovatna snaga krije u repu dugom nekoliko metara. Marsupilamija je izmislio sam Franljuin, čime je scenariste potpuno bacio u neznanje. Inače, Franljuin je bio u stanju da scenario za 44 table (klasičan za francusko-belgijski strip) smjesti na nevjerovatnih 25, pa su scenaristi ponekad morali da pišu i po dvije priče umjesto jedne. Ipak Franljuin je crtač kome to niko nije htio (ili smio) zamjeriti.

Marsupilami je ubrzo postao najpopularniji lik u stripu, pa ga je od 1969, kada je Spirou-a predao crtaču Jean-Claude Fournier-u, Franljuin počeo raditi kao solo protagonistu. Neke od epizoda Marsupilamija je objavio i sarajevski “Strip Art”.

Mnogo godina kasnije, prava na Marsupilamija je kupio Disney i od njega napravio televizijsku crtanu seriju, veoma popularnu, ali nikada toliko duhovitu kao Franljuin-ovi stripovi.

Ipak, ono po čemu je Franljuin ostao najviše poznat jesu kratki stripovi (jedna tabla). Bili su to “Sorte Sider” (Tamna strana), “Idees Morbides”, humorističke-horor pričice, koje su, u vrijeme kad su objavljene izazivale zgražanje kod jednod (ozbiljnijeg?!?) dijela publike. Ali, kao što će Ime Herge zauvijek ostati vezano za Tin Tina, tako će i ime Andre Franljuin ostati vezano za njegovog najpopularnijeg lika – Gastona. Gaston je strip o mladiću zaposlenom u izdavačkoj kući, čiji je posao da odgovara na pisma čitalaca, ali koji radi sve (ama baš sve) drugo osim svog posla i svojim otkačenim izumima i ponašanjem izluđuje svakoga s kim dolazi u kontakt, od uličnog policajca (koji nikako ne uspjeva da mu naplati kaznu), preko svojih saradnika u firmi, do veoma važnog direktora druge izdavačke kuće, koji baš zbog Gastona odbija da potpiše veoma važan ugovor.

Andre Franquin je umro dva dana nakon svog rođendana 1997. godine.


Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 11.10.2003.godine. Sva prava zadržana.

ISTORIJA STRIPA

BRŽI OD SVOJE SJENKE

Kada Rene Goscinny sjedne za pisaću mašinu, jedno je sigurno: biće mnogo smijeha. Bilo je mnogo kvalitetnih scenarista, ali u najvećem broju slučajeva su bili vezani za jednog izdavača i za jednog strip junaka. Pisali su scenario za jednog crtača, sa kojim bi sarađivali sve dok izdavač to od njih traži. Ali to nikako nije mogao biti slučaj sa Goscinny-jem, jer je njegova pisaća mašina radila punom parom – do usijanja.

Rođen je u Parizu, 14. avgusta 1926. godine. Njegova porodice je emigrirala u Argentinu kada je imao dvije godine. Školovao se na “College Francias” u Buenos Airesu. Otac mu umire kada je imao 17 godina i Rene je morao da traži posao. Počeo je da radi kao asistent u jednoj maloj izdavačkoj agenciji. Njegov talenat za pisanje i nevjerovatan smisao za humor odmah su primijećeni i uskoro je postao glavni humorista te agencije.

Godine 1945. odlazi u Ameriku, gdje je vrlo uspješno startovao kao scenarista, ali je ubrzo regrutovan, zbog čega je morao da se vrati u Francusku. To je bio njegov prvi odlazak u domovinu, poslije 20 godina. Za vojne novine je pisao kratke humorističke priče, tek da ubije vrijeme, ali je uspio da ostvari dobar kontakt sa raznim izdavačkim kućama. Nakon tri godine vraća se u Ameriku, gdje sarađuje sa Njill Elder-om, John Severin-om i Harvey Kurtzman-om, osnivačem čuvenog “MAD” magazina, koji igrom slučaja, baš u to vrijeme poziva na saradnju Maurice de Bevere-a, jednog od vodećih strip crtača belgijskog CBA studija. Kurtzman je upoznao Bevere-a sa Gosconny-jem, a rezultat tog poznanstva je jedan od najznačajnijih ostvarenja devete umjetnosti – Lucky Luke, kod nas poznat kao Talični Tom, kauboj koji poteže pištolj brže od svoje sjenke. Lucky Luke je postojao i ranije, ali ne kao glavni lik stripa, već kao jedan od likova stripa “Arizona 1880”, koga je Bevere objavio u Belgiji 1946. Goscinny je došao na ideju da Lucky Lukea “izvuku” iz priče, zbog njegove sličnosti sa glumcem Garry Cooper-om. Još je malo poradio na imidzu junaka i napisao prvu epizodu. Bevere je uzeo pseudonim Morris, scenario pretočio u crtež i (kao što bi se reklo na divljem zapadu) sve ostalo je legenda.

Morris je proveo šest godina u Americi i 1955. se vraća u Belgiju, ali saradnja sa Goscinny-jem se nastavlja sve do smrti Goscinny-ja 1977. godine. Kasnije su scenario za Taličnog pisali i drugi scenaristi (DZavier, Leturgie, Viclj, Yann), ali niko tako kvalitetno kao Goscinny. Talični Tom je postigao ogromnu popularnost širom svijeta i to ne samo kao strip izdanje. 1971. godine je doživio svjetsku slavu i na velikom platnu u dugometražnom crtanom filmu “Daisy Tonjn”.

Morris je jedan od autora čiji je cijeli radni vijek bio vezan za jedan lik, ali to nikako nije bio slučaj sa Goscinny-jem. 1957, Goscinny se vraća u Francusku, gdje nastavlja saradnju sa Morris-om, a za svog prijatelja Troisfintaines-a je napisao scenario za strip “Thickly Dicks”, humorističko-detektivsku priču, po kojoj je kasnije u americi snimljena TV serija. Ubrzo, gotovo da nije bilo izdavačke kuće koja nije željela saradnju sa Goscinny-jem. Radio je za TinTin magazin, gdje je pisao scenario za Franljuin-a (za strip “Modeste & Ponpon”), kao i za “Spirou” (Luckz Luke). Osnovao je list “Controls”, koji je kasnije bio mnogo poznatiji pod imenom Dargaud. Napisao je i scenario za prvi strip objavljen u tom listu, a crtež je radio njegov najbolji prijatelj i saradnik Albert Uderzo. Strip se zvao “Asteridz – gal”. Strip je govorio o vremenu kada je Julije Cezar osvojio cijelu Evropu. Cijelu?!? – ne baš, jer jedno malo galsko selo je neprestano pružalo otpor rimskom imperatoru.

Goscinny i Uderzo su sarađivali još i prije Asteridza. Zajedno su uradili stripove: “Benjamin et Benjamine”, “Luc Junior”, “Edifrance”, kao i čuvenog “Umpahpah”-a, koji je bio indijanska verzija Obelidz-a. Goscini je sarađivao i sa drugim crtačima kao što su Jije i Tabary, sa kojim je 1962. stvorio zlog vezira Iznoguda, koji uporno pokušava da postane “kalif umjesto kalifa”. Ipak najdraža saradnja mu je bila sa Uderzom. Nakon Goscinny-jeve smrti 1977. Uderzo je nastavio sa radom na Asteridzu, ali je vrlo malo učestvovao u samom kreiranju stripa. Više se predao svojoj drugoj ljubavi – automobilima (bio je predsjednik francuskog Ferari kluba). Angažovao je mnogo mladih crtača koji će raditi njegovim stilom (za svakog lika po jedan crtač, jedan za pozadinu, jedan kolorista...) dok je on “nadgledao” radove. U znak sjećanja na veliko prijateljstvo koje je dijelio sa čuvenim scenaristom, naložio je da svi koji su kasnije stvarali priče za Asteridza, svoj rad moraju da potpišu imenom Rene Goscinny.

Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 18.10.2003.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

VIGLED Visual Art,
Valjevo M. Glisica 60
vigled@mail2artist.com


Poštovani strip prijatelju,

Šaljemo vam nove konkursne pozive za vaš elektronski časopis. Nadamo se da će veći broj strip stvaralaca prihvatiti izazov i dostojno predstaviti umetničko umeće ovog podneblja.

Veliki pozdrav!

Za Udruženje
Vizuelnih Umetnika VIGLED
Milivoj Kostić Kole
Predsednik

* * *

"FrauenWelten" (WomensWorlds)
International Cartoon Competition

ADRESA: EXILE-Kulturkoordination, Friederikenstr. 41, D-45130 Essen
E-MAIL: exile-eV@t-online.de
GODINA OSNIVANJA: 1982
KLASIFIKACIJA: Geg karikatura, Strip
KATALOG: Za svakog učesnika
TEMA: "Ženski svet”
BROJ RADOVA: max. 3
MAX: A3
KRAJNJI ROK: Novembar 15
NAGRADE: 10 nagrada po 150 Euro

* * *

Kagoshima International Cartoon Symposium

ADDRESS: 2-13 Shiroyama-cho, Kagoshima City Kagoshima Prefecture, 892, Japan
GODINA OSNIVANJA: 1986
KLASIFIKACIJA: Politička karikatura ili strip
KATALOG: Svakom učesniku
TEMA: "Čovečanstvo u 21. veku"
BROJ RADOVA: bez limita
MAX: 21x30 cm
KRAJNJI ROK: Novembar 30
IZLOŽBA: Decembar Radovi neće biti vraćeni

* * *

Okhotsk International Cartoon and Comic Exhibition

ADRESA: Town Office of Kamiyubetsu-cho, Aza Tondenshigaichi, Kamiyubetsu-cho, Mombetsu-gun, Hokkaido, Japan
KLASIFIKACIJA: Geg karikatura ili Strip
TEMA: slobodna
BROJ RADOVA: bez limita
MAX: 30x42 cm
KRAJNJI ROK: Novembar 30
IZLOŽBA: May
NAGRADE: Glavna nagrada 500,000 yen; Drugo mesto : 300,000 yens; Treće: 200,000 yens; Šesto 4th: 100,000 yens; plus sponzorske nagrade
Radovi neće biti vraćeni

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Sledećih desetak brojeva ćete na ovom mestu naći linkove koje nam je iz grčkog časopisa "9" preneo Dragan Apostolović. Bilo bi malo previše da za nedelju dana pogledate 125 predloženih sajtova pa ćete ovako to dobijati, na kašičicu, kako bi svi sajtovi dobili dovoljno vaše pažnje i prilike da budu viđeni:


Jessica Abel-SAD
http://www.artbabe.com/

Neal Adams-SAD
http://www.nealadams.com/

Alfred Gerald Caplin-SAD
http://www.lil-abner.com/

Miguel Ambrosio Zaragoza-Španija
http://www.iespana.es/ElColeccionista/ambros.htm
http://www.ciudadfutura.com/capitantrueno

Andreas Martens-Nemačka
http://www.dossier-andreas.net/

Fabrice Angleraud-Francuska
http://angleraud.free.fr/

Sergio Aragones-Španija
http://www.groo.com/

Kia (Mitchitaka Kikuchi) Asamiya-Japan
http://www.tron.co.ip/

Kyle Baker-SAD
http://www.kylebaker.com

Karl Barks-SAD
http://www.fmi.uni-passau.de/~zimmerth/comics/barks/

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datume u ovom broju popunjava Dragan Apostolović svojim prilogom. Ubuduće ćete Dragana čitati u okviru drugih rubrika ali ovog puta se nalazi, i, ovde pošto je prilog takvog karaktera da mu odgovara ova rubrika posvećena istorijskim datumima u stripu.

Od nedavno u prilici da ''surfujem'' kroz 170, do danas objavljenih, brojeva grčkog strip magazina ''9'' koji se od juna 2000. godine svake srede pojavljuje na kioscima kao besplatan dodatak dnevnom listu ''Elefterotipija'', osećam neodoljivu potrebu da neke od sadržaja koji su mi privukli pažnju, i za koje mi se učinilo da bi još kome mogli biti zanimljivi, a nadam se i korisni, uredno, i bez pitanja:) podelim sa ostatkom plemena Strip Vesti. Bez pretenzije da previše opterećujem ličnim komentarima i stavovima, trudiću se da ubuduće, koliko mi to vreme i poznavanje grčkog jezika bude dozvoljavalo, makar i na ovaj skromni način doprinesem raznovrsnosti jedinih ''VESTI'' koje redovno i sa zanimanjem pratim.

Od mnoštva informacija, reportaža, intervjua sa poznatim ličnostima iz sveta stripa, analitičkih tekstova itd. za prvo javljanje bih izdvojio pregled (iako nepotpun) godina koje su važne za pregledniji uvid u istoriju devete umetnosti.

Kako postoji mogućnost da sam kopajući po mnoštvu ‘’devetki’’ u metežu koji mi je danima po radnom stolu, mnogo toga i prevideo, unapred se ograđujem, dopuštajući da spisak sigurno nije zaključen i da su neke od informacija i pogrešne. Ipak, mogućnost da bi, makar i okrnjen, ovaj pregled nekome mogao koristiti me unapred raduje...

1884: Ally`s Sloper`s Half Holiday, Charles Ross (Britanija).
Prvi put se u javnosti pojavljuje strip u formi koju i danas poznajemo.

1890: Comic Cuts; / izdavač - A. Harmsworth /Britanija/.
Prvo objavljeno izdanje sa rečju Comics u nazivu.

1896: Yellow Kid; R. Outcault /SAD/.
Stripu su nakon pojavljivanja na stranicama New York Journal-a širom otvorena vrata u redakcijama širom sveta.

1897: Katzenjammer Kids; R. Dirk /SAD/.
Peripetije dvoje užasnih klinaca doživljavaju ogroman uspeh.

1900: Happy Hooligan; Fred Opper /SAD/.
Zanimljivo ostvarenje čiji je glavni junak priglupi irac koji je u potrazi za boljim životom stigao u Ameriku.

1905: Little Nemo; Winsor McCay /SAD/.
Jedno od možda najlepših strip ostvarenja svih vremena.

1906: Kin-der-Kids; /SAD/.
Rad poznatog nemačkog slikara Lyonel Feininger-a.

1913: Krazy Kat; George Herriman /SAD/.
Jedno od ranih remek dela devete umetnosti. Apstraktnog crteža i gotovo anarhičnog humora.

1913: Bringing up Father; George McManus /SAD/.
Humorističke slike iz života skorojevićkog para sa početka XX veka.

1920: Film Fun; /Britanija/.
Časopis koji je po prvi put ukazao na vezu između sedme i devete umetnosti.

1924: Little Orphan Annie; H. Gray /SAD/.
Serijalom koji se bavi životnim nedaćama mlade siromašne žene su konačno odbačene predrasude da strip mora da bude isključivo komičan.

1924: Tarzan; Harold B. Foster /SAD/.
Jedan od prvih pretakanja ''pulp'' književnosti u strip po knjizi Edgar Rice Burrough-a.

1929: Buck Rogers; Dick Calkins /SAD/.
Prvi naučno fantastični serijal koji postaje opšte prihvaćen i popularan.

1929: Thimble Theatre; Elzie Segar /SAD/.
Serijal u kome se publika prvi put srela sa simpatičnim spanaćožderom (Popaj).

1929: Tin Tin; Herge /Belgija/.

1930: Mickey Mouse; Walt Disney /SAD/.
Čovek koji je zapravo prvi nacrtao neodoljivog mišonju se zove Ub Iwerks.

1930: Blondie; Chic Young /SAD/.
Popularnost stripa o predivnoj plavuši i gospodinu suprugu se najbolje može ilustrovati činjenicom da se ‘90ih u svetu prodalo preko 1800 primeraka istog.

1931: Dick Tracy; Chester Goulg /SAD/.
Prvi strip koji se bavi ‘’lopovi i policajci’’ tematikom.

1934: Secret Agent X-9; Alex Raymond - Dashiell Hammett (scen) /SAD/.

1934: Flash Gordon; Alex Raymond - Dan Moore /SAD/.
Šta reći o najpoznatijem junaku naučne fantastike?

1934: Terry and the Pirates; Milton Caniff /SAD/.

1934: Betty Boop; Bud Counihan /SAD/.
Bety je prva sexy lady devete umetnosti.

1936: Phantom; Lee Falka- Ray Moor /SAD/.
Prvi kostimirani strip junak.

1937: Prince Waliant; Hal.B. Foster /SAD/.

1937: Sheena; J.Iget - Will Eisner /SAD/.
Kako bi to stajalo kad bi Tarzan žensko bio...

1937-38: Thomson Dandy i Beano u Britaniji pokreću DC izdanja.
Postoje i danas.

1938: Superman; J. Siegel – J. Shuster /SAD/.

1938: U Belgiji je svetlost dana ugledalo nedeljno izdanje stripa Spirou, koje je 1988. godine doživelo 3000 izdanje.

1939: Batman; B. Finger – B. Kane /SAD/.

1940: Spirit; Will Eisner /SAD/.
Izuzetni prizori, inteligentni zapleti i maskirani junak koji kažnjava zločince.

1941: Captain America; J. Simon – Jack Kirby /SAD/.
Prvi Marvelov uspeh i stvaranje nacionalnog super-heroja.

1941: Looney Tunes & Merrie Melodies;
Warnerovi crtaći se sele na hartiju i Duško Dugouško, Patak Dača i ostali postaju i strip junaci.

1941: Pogo; Walt Kelly /SAD/.
Zanimljiv komični serijal u kome glavne su uloge dodeljene životinjama, a dotiču i političke teme.

1941: Archie; Bob Montana /SAD/.
Popularni strip o ljubavnim zgodama jednog tinejdžera.

1942: Wonder Woman; Ch. Moulton - H.Peter /SAD/.
Prvi strip o ženi super – heroju koji postaje popularan. Blago je feministički obojen a scenario je napisao jedan - psiholog.

1946: Lucky Luke; Morris /Belgija/.
Prrvi put se pojavljuje u Spirou, ali postaje popularan tek kada se 1955. Gosciny prihvatio scenarija.

1946: Blake & Mortimer; Pierre Jacobs /Belgija/.

1946: Machan no Nikkicho; Osamu Tezuka /Japan/.
Prvi veliki uspeh, oca japanskog stripa.

1947: Young Romance; J.Simon – J. Kirby /SAD/.
Najuspešniji naslov pedesetih godina prošlog veka.

1950: Pojavljuje se britansko izdanje Eagle.

1950: HE.C. Comics izdaje tri najuspešnija strip časopisa sa horor tematikom u SAD. Valnut of Horror, Crypt of Terror i Haunt of Fear.

1950: Peanuts; Charles Shulcz /SAD/.

1952: Pojavljuje se čuveni Mad /SAD/. sa Harvey Kurtzmanom na čelu.

1954: Seduction of the innocent; dr. Frederic Werrtham /SAD/.
Knjiga koja je Ameriku podigla na noge i pomogla da se stripovi javno spaljuju na lomačama.

1957: Andy Capp; Reg Smythe /V.Britanija/.

1958: Štrumfovi; Peyo /Belgija/.
Jedan od najuspešnijih dečijih strip serijala.

1959: Dargaud u Francuskoj pokreće Pilote koji će se 1986. godine sjediniti sa Charlie.

1959: Asterix; Gosciny –Uderzo.
Gali će javnosti prvi put predstaviti Pilote. Ostalo je istorija.

1960: Prvo izdanje časopisa Hara-Kiri, najpoznatijeg satiričnog časopisa u Francuskoj.

1961: Marvel; Stan Lee - Jack Kirby. Fantastic Four, Hulk &Thor (1962), Spiderman i X-men (1963), Silver Surfer (1966) osvajaju svet.

1962: Iznogood; J.Tabary /Francuska/.
I presto velikog Kalifa više nikad neće biti siguran...

1962: Barbarella; J.C. Forest /Francuska/.
Najseksipilnija junakinja naučne fantastike.

1962: Little Anny Funny; Kurtzman-Will Elder /Playboy/.
Pa šta što su plavuše glupe?

1963: Blueberry; J. M. Charlier – Jean Giraud /Francuska/.
Prvo Moebiusovo značajnije pojavljivanje (pod pravim imenom).

1963: Achile Talon; /M. Creg – Francuska/.

1964: Mafalda; Quino /Argentina/.

1965: Pojavljuje se Linus, jedan od najuticajnijih italijanskih strip časopisa.

1965: Valentina; Guido Crepax /Italija/.

1967: Corto Malteze; Hugo Pratt /Italija/.
Jedan od najpoetskijih stripova koji su ikada nastali.

1967: Mr. Natural; Robert Crumb /SAD/.
Heroj hipi kulture koji je autoru doneo svetsku slavu.

1968: U Americi se pojavljuje Zap Comix.

1968: Doonesbury /G.Trudeau/ /SAD/.
Prvi strip koji dobija Pulicerovu nagradu (1975).

1969: Alberto Breccia /Argentina/
Započinje rad na već postojećoj seriji Naučne Fantastike, Eternauta, scenografa H. Oesterheld-a.

1969: Vampirella; Ackerman – Goodwin /SAD/.
Najseksipilniji vampir u istoriji stripa.

1970: It ain`t me babe; /SAD/.
Izuzetno važna antologija alternativnog stripa ženskih autora.

1970: U Americi se pojavljuje Skull.
Izdavačka kuća poznata po seriji časopisa sa alternativnim horor stripovima.

1970: Conan the Barbarian; R. Thomas /scen/ - Barry Windsor – Smith /SAD/.
Strip heroj nastao po motivima knjiga R. Howard-a.

1971: Freak Brothers; G. Shelton /SAD/.
Jedan od najuspešnijih alternativnih stripova.

1972: Pojavljuje se francusko izdanje Echo des Savanes. Autori poput Bretecher, Gotlib i.t.d.

1974: Italijan Altan prvi put objavljuje političke stripove u L'Espresso.

1975: Alack Sinner; Munoz – Sampayo /Argentina/.

1975: U Francuskoj se pojavljuje Metal Hurlant. 1977. godine će se pojaviti i američka verzija, nazvana Heavy Metal.

1975: Marvel; Chris Claremont /scen/, preuzima rad na X-menu. Te godine su oboreni svi rekordi po broju prodatih stripova ikada.

1975: Gotlib u Francuskoj objavljuje Fluide Glacial.

1977: Judge Dredd; J. Howard /scen/ – C. Ezquerra.
Serijal objavljuju A Suivre /Francuska/ i 2000 AD /Engleska/.

1978: RankXerox; Tamburini – Liberatore /Italija/

1979: Far Side; Gary Larson /SAD/.

1979: Lucien; Marguerin /Francuska/.
Metal Hurlant objavljuje gafove najvećeg rokera među strip junacima.

1980: Pionirsko izdanje underground časopisa Raw, Art Spiegelman-a /SAD/.

1980: L' Inkal; Jodorowsky – Moebius /Francuska/.

1980: Babel; Arkas /Grčka/.
Grčki strip magazin objavljuje prve radove sada već kultnog majstora crnog humora.

1980: Sallammbo; P. Druillet /Francuska/.
Jedna od najupečatljivijih storija koje je objavio Metal Hurlant.

1982: Cites Obscures; F. Schuitten /Belgija/.
Fantastika, arhitektura i fantastičan crtež jednog od najznačajnijih strip autora današnjice.

1982: Love & Rockets; Braća Hernandez /SAD/.

1985: Druuna; P. El. Serpieri /Italija/.
Naučna fantastika i erotika se vole...

1986: Maus; Art Spiegelman /SAD/.
Dirljiv zapis o holokastu.

1986: Batman/ he Dark Knight Returns; Frank Miller /SAD/.
Veliki uspeh na umetničkom planu. Prvi put kritika ima lepih reči za strip.

1986: Dylan Dog; T. Sclavi (scen) i mnogi, mnogi crtači /Italija/.

1987: Akira; Katsuhiro Otomo /Japan/.
I manga kreće u invaziju...

1988: Sandman; Po scenariju engleza Neil Gaiman-a.
Možda jedan od najznačajnijih serijala devedesetih...

1988: Hellblaizer; Engleza Jimmy Delana (scen).

1988: Spiderman; Todd McFarlane /SAD/.

1988: Tank Girl; Al. Martin – J. Hewlett /V. Britanija/.
Još jedan od veoma uspešnih serijala devedesetih...

1989: Asylym; Grant Morrisson – Dave McKean.

1991: From Hell; Alan Moore – Eddie Cambell /V. Britanija/.

1992: Spawn; Todd McFarlane /SAD/.

1993: Sin City; Frank Miler /SAD/.

. . .

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad