prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. FESTIVAL STRIPA U ŠAPCU - ULS
2. SALON STRIPA U SKC - SKC
3. REFLEX - Strip Vesti
4. VINCENT I VAN GOG - C.K.
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 127. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (186) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (74) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

FESTIVAL STRIPA U ŠAPCU

ULS

PODSEĆAMO!!!

U periodu od 26-28-og septembra u Šapcu će se održati

1. ŠABAČKI FESTIVAL STRIPA

Generalni sponzor ove manifestacije je
SO Šabac u saradnji sa Rotari klubom.

Pozivamo sve zainteresovane da posete festival
koji će, nadamo se, postati tradicionalan.

U toku festivala održaće se prezentacije
izdavačkih kuća iz naše zemlje i Makedonije.

Biće istaknute originalne table naših najpoznatijih strip autora.

Udruženje likovnih stvaralaca
Mose Pijade 1,
15000 Sabac
015 332 760
office@ulss.org.yu
www.ulss.org.yu

sadržaj

2.

SALON STRIPA U SKC

SKC

PODSEĆAMO!!!

Studentski Kulturni Centar
Kralja Milana 48, 11000 Beograd; tel.:360 20 11; fax:659 376
Srecna Galerija / Happy Gallery


MEĐUNARODNI SALON STRIPA MLADIH
29.septembar – 29.oktobar 2003.

Press konferencija sa gostima
Petak, 26. Sept. 2003. 13h, Happy Center

Svečano otvaranje Salona i dodela nagrada:
Ponedeljak, 29.09.2003. 20h Happy Center SKC

Organizator:
Studentski Kulturni Centar, Beograd, Srbija i Crna Gora
Srećna Galerija / Happy Gallery

sadržaj

3.

REFLEX

Strip Vesti

Vest je malo kasno nađena na stripovi.com, ali ipak da se zna!!!


REFLEX
promocija strip albuma Danijela Zezelja

performance:
Jessica Lurie
Kropilak & Greiner
Danijel Zezelj

Galerija SC
Savska 25, tel. 459 3602
cetvrtak, 25 rujna, 20:00

sadržaj

4.

VINCENT I VAN GOG

C.K.

...za sada samo ova vest:

U Portugalu je strip
Gradimira Smudje Vincent i Van Gog
proglasen najboljim inostranim stripom !!!

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No127.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

WATCH, MAN!

Dejva Gibonsa ne bi trebalo da je potrebno posebno predstavljati. Ukoliko vas je ipak kojom grozomornom nesrecom mimoisao Watchmen, ono sto bi trebalo da znate o ovom pedesetcetvorogodisnjaku koji zivi Seint Elbansu u Velikoj Britanije je to da se radi o crtacu i scenaristi ciji se radovi (medju kojima su se dosad nasli Watchmen, Martha Washington, Star Wars: Vader's Quest, The Dome: Ground Zero, Aliens: Salvation) uvek docekuju s paznjom i uvazavanjem. Ovom prilikom iz intervjua koji je sa njim uradio Mark Salzberi za knjigu Arstist on comic art citate o njegovom pristupu crtanju, iz faze u fazu. Citajte pazljivo, ima puno pametnih stvari!

"Mozes li me provesti kroz tvoj proces rada, od scenarija do crtace table?

Kada dobijem scenario, prvo ga procitam. Pod tim mislim da ga iscitavam do tacke kada ga razumem i mogu da ga se prisetim bez daljeg gledanja u papire. Usvojio sam ga, svestan sam toga sta je sta, mislim da razumem piscevu zamisao i imam osecaj za oblik price - sta je osnovna premisa, koja je scenografija u pitanju, u kom obliku se desava dramski vrhunac i koji je uopsteni ton stripa.

Tokom jednog od ovih citanja, iscrtam male strane za ceo strip i veoma brzo, bez ikakvog pokusaja da nacrtam bilo sta kako treba, prosto nazvrljam gde mi je palo napamet da bi trebalo da ide krupan plan, pejzaz ili veliki kadar. Tako pocinjem da razbijam scenario. Onda uzmem vise papira, i na tim listovima radim skice tabli, ali jos uvek male, visoke mozda inc i po. Na njima bolje izdefinisem moje prvobitne zamisli o tome da li odredjeni kadar treba da bude krupan plan, da li ce imati pozadinu ili je gornji ili donji rakus. Kada to uradim za ceo strip, onda doterujem te skice do faze u kojoj mogu da zazmurim i da to sto vidim manje vise izgleda kao gotov strip. Pobrinem se da radnja tece, da nema suvise ponavljanja i da sam sacuvao dramaticne krupne planove za strane na kojima su potrebni (mesto strana na kojima bih ja hteo da ih nacrtam).

Od malih skica krecem se ka nekoj formi grube postavke. U toj fazi sam eksperimentisao sa vecim brojem razlicitih pristupa. Ponekad nacrtam samo mnogo definisaniju verziju malih skica na istoj smanjenoj velicini, drugi put ih nacrtam na velicini gotovog stripa a povremeno idem direktno na crtacu tablu i tamo uradim postavku. Za sta god da se odlucim, nacrtam sve u detalje vodeci pri tom racuna da ostavim dovoljno prostora za oblacice sa tekstom, da mogu sve da nacrtam proporcionalno i u pravoj perspektivi u raspolozivom prostoru, kao i da imam razradjeno to gde ce doci tamne povrsine. Te mi postavke onda sluze kao polaziste za finalne faze rada.

Kada jednom sednem za crtacu tablu, stranu crtam ili na regularnoj velicini strip table ili, kao u slucaju nekih brojeva stripa Martha Washington, gde sam zeleo da uradim puno finih detalja, na dvostruko uvecanoj tabli. Postavljam ceo strip, crtam figure u pravim polozajima i pravim razmerama, sve bez detalja. Posle toga se vracam na pocetak, znajuci da cela stvar funkcionise, da se sve uklapa, i detaljisem olovku na svakoj strani, doterujem gestove, perspektivu itd. Ponekad, ako sam upisujem tekst, istitlujem strip u ovoj fazi.

Kad iscrtam ceo strip u olovci, krenem kroz njega i potusiram ga. To ne znaci da ga obavezno tusiram po redu strana; cesto radim na nekoliko tabli u isto vreme, upravo zato sto zelim da se strip uvek krece. Veoma je vazno ne zaglaviti se u bilo kojoj fazi procesa. Ako mi se to desi, uvek idem dalje, na sledecu stvar, sledecu fazu, sledecu stranu."

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (186)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

NORVEŠKI NOTES: FILOZOFIJA FESTIVALA

Raptus, konvencija na kojoj sam proveo prvi vikend svog nedavnog boravka u Norveškoj, izgledala je kao mali San Diego. Imali su zvijezdu (Will Eisner, iako bi zbog nekog crtača Paje Patka došlo još barem tisuću posjetitelja više), bilo je nostalgičnih imena (britanci koji su nekad radili stripove za djevojčice, 2000AD te one sportske) i onih egzotičnih (Stripburger), organiziranih u predavanja, okrugle stolove i dvoboje crtača. Visila je izložba, a na katu su bila i dva dealer's rooma u kojima su dućani i izdavači posjetiteljima prodavali nove stripove i stari, drag papir. Organizatori (crvene majice) su strepili nad satnicom, dobrovoljci (žute majice) dežurali su i prodavali lozove lutrije. Sve je bilo malo drukčije, ali u biti poznato.

Uporedim li, pak, Raptus s nekim domaćim stripovskim zbivanjem - zagrebačkim CRŠ-om, primjerice - dvije razlike upadaju u oči. Prva je, jasno, bogatija ekonomija, što i norvešku strip-industriju čini zdravijom. Ali nije u tome problem CRŠ-ove šepavosti - barem smo se ovdje uvijek znali snaći bez para - već u tome što prvi pogled na Raptus otkriva da među crvenim i žutim majicama nema ni jednog strip-profesionalca već da su to - kao i na drugim konvencijama i festivalima - ljudi koji su uzeli tjedan dana godišnjeg jer dovoljno vole strip ili, barem, dovoljno vole organizirati da im nije teško preko godine odvojiti koji sat besplatna rada.

Što je onako kako treba biti. SFeraKon, zagrebačka konvencija znanstvene fantastike, ide već dvadeset i šest godina jer ga rade fanovi SF-a, a ne pisci. CRŠ, kojeg guraju autori, tetura jerbo autorima festival nije prioritet. Uz to: tko će se uvrijediti jer nije pozvan, a tko zato što jest? zašto dovoditi stranca da bude veća zvijezda od nas? ne bi li izdavači trebali pozivati autore da poguraju prodaju svojih izdanja? ne bi li fanovi trebali zvati koga žele - Ferrija, Girauda, Matakovića... - i truditi se onda oko njih? Ne bi li autori trebali raditi svoj posao, a ne svaštariti? Kad se mora strip i napraviti i objaviti i prodavati i još organizirati festivale ... čovjek se osjeća nekako jadno, kao da nikoga osim njega strip više ne zanima.

Noćas sam imao môru zbog CRŠ-a, što mi je jasan znak da se dogodine povlačim iz organizacije. Nadam se da će netko uskočiti, nadam se da će netko zamijeniti i Ticu. Nije to naš posao. Ne znamo mi više dovoljno voljeti.

sadržaj

7.

MOJ POGLED (74)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

O SNOVIMA

Vladimir Kuzmanov mi je, ima tome već par meseci, poslao predlog za kolumnu, a sve u nameri da mi pomogne u slučajevima nedostatka ideje. Pomoć je bila skoro bolna kada sam shvatio da nikada nisam sanjao strip. Tako se mail sa predlogom svo ovo vreme vukao po direktorijumima "za sledeći broj".

Čudno je što i pored moje opsednutosti stripom nisam nikada sanjao stripove. Doduše, kako su se obaveze nagomilale i malo se spava, skoro da nema snova. Ostali su oni koji se sanjaju otvorenih očiju. Ali, i kada sam bio dete i kada su se snovi rojili svakog trena nije bilo stripa. Jesu to bile najneverovatnije pustolovine, često inspirisane stripom, ali nije to bio strip. Barem ne kao kada bih čitao knjige. Tu je već bila druga priča. Čitajući knjige u glavi sam uvek video strip kadrove, strip table, i uvek ih je crtao neki prepoznatljivi autor. To je za mene bio strip u glavi i tako pretpostavljam da bi trebalo izgledati odsanjani strip.

Strip sam uvek sanjao otvorenih očiju, tako sam uvek mogao i da smislim kompletne priče, ali nikad nisam junake gradio po stvarnim ljudima ili strip junacima, već je to najčešće bilo nadograđivanje neke ideje koja se rodila nakon dobre (ili možda pre reći zanimljive) knjige ili filma.

Sanjao sam skačući po nameštaju i podvlačeći se pod krevete, svoje dečačke snove. Sanjao sam praveći raketu od bureta, ili splav kojim sam planirao da Dunavom stignem do Afrike. Odlazeći kod rodbine u Karlovac sam znao po njihovom ogromnom dvorištu da trčim i skačem sa motkom u ruci razbucavši sve pirate sa Kariba, pentrajući se po drvenim jarbolima i okrećući kormilo ka drugoj bitci...

Danas me ubi blam kad pomislim šta je o meni mogao misliti komšiluk, ali mi nije žao. Danas retko sanjam, nema se vremena. Snove posvećujem nekim prizemnijim, životnim stvarima. Sanjam o stanu, svom radnom kutku, opuštenijem životu... sve u nadi da će se dečački snovi vratiti. Da ću strip koji radim dečački proživeti, a ne o njemu razmišljati kao o poslu koji treba da ispoštuje sve zadate norme, koji treba da se svidi ovoj ili onoj publici, ovom ili onom uredniku. Kao o stripu koji treba da mi omogući da jednom i ja dođem do svog stripom zarađenog hleba.

Da, još uvek sanjam najveći san, da radim stripove.

Toliko o snovima.

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Vraća se Sandman!

Morpheus. Dream. San. Jedan od Beskrajnih, i lik najbolje priče ikad ispričane u slikama

Yessss! Legendarni strip Neila Gaimana se nakon sedam godina ponovo radi. Najpametnije, najintelektualnije, najbriljantnije i najfascinantnije ostvarenje 'devete umjetnosti' dobiva novu epizodu. Naslov? 'Endless Nights'. Crtači? Najbolji na svijetu, kao što najboljem stripu i priliči.

"Sandman: The Wake" (Bdijenje), epizoda koja se događa nakon smrti Dreama, izašla je 1996., a potom su ljubitelji intelektualnog stripa širom svijeta, fanatici lika i djela briljantnog Britanca Neila Gaimana (koji je, između ostalog, napisao i Miyazakijevu "Princezu Mononoke"), ostali bez svog omiljenog štiva.

Strip o kompliciranim doživljajima arhetipova i bogova, običnih ljudi i heroja, marginalaca i velikih igrača (ponekad objedinjenih u istoj osobi) izlazio je u 75 mjesečnih svezaka koji su skupljeni u 10 tzv. trade paperback zbirki. Nakon što je završio priču o gospodinu Snu i ubio Morpheusa, scenarist Gaiman se oprostio od svog veličanstvenog djela kojim je oduševio svakog, od intelektualaca kalibra Normana Mailera, do klinaca koji su dotada gutali samo šareniš o bilderima u tajicama, a koje je zacementiralo upotrebu izraza 'grafički roman' za stripove koji su bliži literaturi nego jeftinoj razbibrizi.

Likovi iz Sandmana korišteni su za priče koje su radili drugi scenaristi i drugi crtači; valja istaknuti priču o užasnom ubojici Corinthianu koju su radili naši dečki, Darko Macan i Danijel Žeželj. Međutim, Gaiman se samo jednom vratio svom omiljenom junaku, kad je 1999. s japanskim ilustratorom Yoshitakom Amanom napravio ilustriranu priču "The Dream Hunters", smještenu u svijet japanske mitologije. A sad se Sandman vraća na velika vrata; zbirku od sedam priča "Endless Nights" radilo je po Gaimanovu scenariju sedam najboljih crtača svijeta koje je on osobno odabrao.

"Konačno sam dobio šansu pisati za moj međunarodni dream team", izjavio je Gaiman. "Uvijek sam želio napisati priču o Desire za Mila Manaru. A za Billa Sienkiewicza, kojeg poznajem već 15 godina, najzad sam napisao priču o Deliriumu. Sreo sam Miguelanxa Prada u Španjolskoj, i zapanjilo me koliko je on cool. Za njega sam napisao priču o Sandmanu ('Heart of a Star'), a za Barrona Storeyja sam napisao Despair. Tu su i novi ljudi u timu: Frank Quitely crtao je priču o Destiny, koja dolazi na kraju, a Glenn Fabry dobio je Destruction. Jedini crtač s kojim sam već radio je P. Craig Russell, koji je nacrtao možda i najljepšu od svih priča o Sandmanu ('Ramadan'). S njim sam napravio priču o Death koja se događa u Veneciji, a Dave McKean napravio je čudesne korice i dizajn knjige."

"Sandman je uvijek bio ta čvrsta otporna struktura u kojoj se nikada nije radilo o superherojima. Ta divovska priča od 2000 stranica je veoma razvedrujuća tragedija, ukoliko je takva stvar uopće moguća", opisuje svoje djelo velemajstor Gaiman, koji je u međuvremenu napisao nekoliko nagrađivanih romana (dobio je Huga prošle godine za "Američke bogove"), a zadnji strip prije novog Sandmana bio mu je šestodjelni "1602." za Marvel, priča o X-menima u Engleskoj u XVII. stoljeću. "Kad sam prestao pisati 'Sandmana' 1996., ljudi su rekli: 'Zašto? Mrzite li taj lik ili tako nešto?' Ja sam rekao: 'Ne, ne, ja volim te likove. Zato ću ih i prestati pisati.' Kad sam se vratio, još uvijek su me čekali."

A što ga je dočekalo? "Imate stvari kao što je priča o Deliriumu, koju sam u suštini napisao o ludilu s pet različitih točki gledanja. Radio sam stvari kao što je priča o Destructionu, o Desire. U priči o Dreamu ispričao sam prvu priču o Sandmanu uopće, što je bilo jako zabavno, nešto kao 'tajna njegova podrijetla'." Navodno je posebno upečatljivo "15 portreta Despair", koje je crtao Story. "Smatram da je to isto toliko 'otkačeno' kao i bilo koja druga stvar koju sam ikad napravio, i preispituje što uopće čini strip, što možemo napraviti s riječima i slikama. U tome je užitak stripa. To je zbilja ona stvar, 'jedna slika vrijedi tisuću riječi'. To je užitak čitanja radova Willa Eisnera, u kojem jedna podignuta obrva, jedan sitan djelić crte, može reći više o tome što se događa u srcu tog lika nego što bi pisac ikad mogao iskazati."

Pored sedam fenomenalnih stripova, u "Endless Nights" su i biografije svih Gaimanovih suradnika na "Sandmanu" i kratki sažeci svih 10 prethodnih knjiga. Ako ste već obožavatelj, sve što trebate znati je da novi Sandman kreće u prodaju u listopadu. Ako niste, nabavite ovo, i mi vam garantiramo da ćete uskoro tražiti i prethodnih deset."

M.F.

Objavljeno: Klik, 19.09.2003.
http://www.klik.hr/naslovnica/hotcool/200309190002002.html

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@hotmail.com>
Subject: invitation comic art festival

BALKAN COMIX GHETTO
MEDJUNARODNI STRIP FESTIVAL I PRVA STRIP KOLONIJA NA BALKANU
RASPISIJU KONKURS ZA STRIPOVE

TEMA ALICE IN BALKANLEND

PRAVO NA UCESCE IMAJU SVI STRIP AUTOR AFIRMISANI ILI NE

JEZIK SRPSKOHRVATSKI ILI ENGLESKI

ROK: 29 NOVEMBAR

SALJITE ISKLUCIVO KVALITETNE LASER PRINT KOPIJE ZA IZLOZBU

SVI POZVANI UCESTVOVACE NA STRIP KOLONIJU U PRILEP 5 DANA

ADRESA:
CENTAR ZA VIZUELNU UMETNOST "VIZANT",
D.NAREDNIKOT 58,
PRILEP-7500-MAKEDONIJA

IZLOZBA I STRIP ANTOLOGIJA DO SVAKOG AUTORA

GODINE, STIL, FORMA, VREME I PLANETA NISU VAZNI

S POSTOVANJEM

VIZANT

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: Zoran Djukanovic <z.djukanovic@chello.nl>
Subject: Pismo citaoca i onog ko redovno salje materijale za rubriku Stampa


Zlatko,

Zar zaista mislis da moras da uredjivacki operises kulturni zivot stripa od svake kapi politike, cak i kada se time uskracuje informacija o recenzentu kultnog stripa "Alan Ford"? Rubrika "Stampa" ne izrazava niti misljenje urednika "Strip Vesti" niti onih koji za ovu rubriku omogucuju sadrzaje. Stavise, sadrzaj nekih od tekstova koje sam "preneo" smatram kriticarski inferiornim, pa sta? Sadrzaj te rubrike jednostavno prenosi sadrzaje iz drugih medija elektronski dostupnih (sa ili bez pretplate), a koji se odnose na strip. Prilog "Alan Ford kao politicar" koji sam poslao potice iz poslednjeg broja NIN-a, a nije objavljen po svemu sudeci samo zato sto se pomenuti recenzent zove Aleksandar Vulin i istaknuti je clan jedne od partija iz politickog pejsaza Srbije. Naravno da imam misljenje o njemu i o njegovoj partiji, ali ga cinom slanja ovog priloga ne iznosim i za slanje ove vesti je irelevanto da li je misljenje pozitivno ili negativno. U ovom nema nikakvog cinizma nego samo informativne vrednosti. Verujem da bi se s mojim stavom slozio svaki istoricar stripa. Jos nekolicina prenesenih tekstova sa licnostima iz politickog zivota je zaustavljena tvojom urednickom rukom, a prilozi su direktno odnosili i na strip. Pitam se koliko je ovaj purizam, cistunstvo stripa od primesa, koje - eto cuda - postoje i u njemu, artificijelno odnosno politicki prekorektno?

Pomenuti slucaj vidim kao zanimljiv profil citaoca stripa koji je pritom i zvanicni recenzent. Vazno je, isto tako, na primer, da se zna ko je pokrenuo Komuninu seriju albuma o Kortu Maltezeu. To sto, pak, Zdravko Zupan istrazuje ko je od crtaca streljan neposredno posle drugog svetskog rata i ko je saradjivao sa okupatorom, nije neka Zdravkova politicka perverzija ili izrazavanje misljenja o tome, nego vazno prikupljanje podataka o svetu stripa koji ima dodira sa ostalim svetovima. Kada neko koristi strip da bi se politicki prepucavao u Strip Vestima to je neprimereno i slazem se da to onemogucis; kada to neko cini van Strip Vesti to je onda van-uredjivacka cinjenica i vest koja se itekako tice strip zivota i ona je kao takva relevantna. Kultura i kulturni zivot nisu isto. Proizvoditi ruznocu, na primer, i izvestiti o proizvodjenju ruznoce nije isto.

Prijateljski pozdrav,

Zoran Djukanovic
Amsterdam

Zorane,

Pomenuti teksta nije preskočen zbog toga što je reč o Vulinu. Čak bi bilo veoma zanimljiva vest o tome da radi na Alan Fordu. Reč je o tome da Vulin ništa nije rekao o stripu već je izdeklamovao svoj politički pamflet što posle daje svima za pravo da naprave svoje pamflete o tome ko je ko od političara. NIN je politički magazin i to ipak može biti za njih primeran tekst.

Više bi bilo osnove da objavim, ali ipak neću, zvanične programe nekih stranaka u kojima se zalažu za uvodjenje Stripa i Rok kulture u školsku nastavu nego kada neko koristi strip da bi se politički prepucavao. Sve što je rekao o stripu je da ga je čitao kao klinac te da se zbog toga smatra stručnim za adaptaciju i da ga podseća na našu političku scenu. I nastavio sa kritikom svojih neistomišljenika, gde je čak suprotnosti izjednačavao kako bi ga mogao "politički angažovati": "Grunf - On je sposoban da ni od cega napravi nesto dok danasnji vlastodrsci primenjuju obrnut proces. Od necega prave nista.". Ne liče na Grunfa ali su kao on?! Jedina namera je politička propaganda i nije bitno čija je. Ali, koga interesuje sve neka pročita na:
http://www.nin.co.yu/index.php?s=rub&rid=13&id=271

Ranije slati prilog o Vučeliću nisam pustio jer je u njemo reči bilo o druženju Vučelića sa svojim drugarima u Hagu i samo se na kraju spominje, sad ne mogu doslovce citirati, njegov setni povratak u Beograd pod postere Korta Malteza. O njegovom "grandioznom" projektu štampanja Korta Malteza bi bilo štošta da se piše ali o tome ništa nije pisano u tom prilogu. A da je on radio Korta Malteza znaju već svi u Srbiji kao i zašto je to radio, kao i kolika je šteta napravljena svim budućim pokušajima da se kompletira taj serijal na ovim prostorima. Ali to je priča o stripu, o kome je u pomenutom prilogu bilo reči za jednu celu rečenicu.

Jedno je kada Zupan piše o dešavanjima sa odmakom od 50-60 godina, drugo je kada neko danas koristi strip za politička prepucavanje. Naravno, smatram da Zupan radi na ispravan način, jer se samo sa istorijske distance stvari mogu videti objektivno. Na Vulinov način bi danas imali bar desetak dijametralno različitih poređenja TNT-ovaca sa aktuelnom političkom scenom... a to neka radi NIN.

Ih, mogao sam ovo proturiti kao kolumnu pa da ne moram smišljati šta će mi biti tema za ovaj broj...:)

Zlatko

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-Novi Titani, osim što sam ih nedavno spomenuo opet je nekao euforija oko njih pa vredi pogledati ovu sjajnu arhivu:
http://www.titanstower.com/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 27. septembra do 3. oktobra

...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad