prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. 6. STRIP RADIONICA - StripCore
2. TOK PRIPREME IZLOŽBE - Zvonko Petović
3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
4. KAKO JE UMIRALO STOLEĆE - Saša Rakezić
5. W.I.T.C.H. - Marko Somborac
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 128. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (187) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (75) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

6. STRIP RADIONICA

Strip Core

6. STRIPOVSKA DELAVNICA

Sredisce za mlade in revija Stripburger pripravljata stripovsko delavnico

6. delavnica, 17. in 20 oktober 2003, od 16. do 19. ure
Mestna knjiznica Otona Zupancica, Gosposka 1, Ljubljana

Na delavnici se bomo posvetili vsakemu posamezniku, vendar pa bo okviren potek delavnic naslednji:
- spoznavanje razlicnih tehnik in stilov
- poudarek na samostojnem razvijanju zgodbe - sporocila
- pomen ritma v zgodbi - uravnotezeno dopolnjevanje teksta in slike, s katerimi oblikujemo vzdusje v zgodbi
- jam session

Udelezba je brezplacna, najboljsi stirpi, ki bodo nastali v delavnicah, bodo razstavljeni v galeriji Faraonika in natisnjeni v zborniku.

Vsi, ki bi radi postali STRIPOVSKI MOJSTRI se prijavite do SREDE, 15. OKTOBRA 2003, na naslov: Enota MESTNA KNJIŽNICA (za stripovsko delavnico), Gosposka 1, Ljubljana ali po telefonu 01 25 21 794.

PRIDITE!!!!!

sadržaj

2.

TOK PRIPREME IZLOŽBE

Zvonko Petović

TOK PRIPREME IZLOŽBE:
“IZLOŽBA STRIP AUTORA SRBIJE & CRNE GORE"

Priprema izlozbe Stripautora "Srbije & Crne Gore" je u toku.

Glavni organizator i nosilac ove manifestacije je NVO: "Andrija Maurovic" Kotor.

Cilj manifestacije jeste da okupi sto vise Strip Stvaraoca sa prostora: Srbije crne gore po prvi put u Kotoru.

Termin za odrzavanje ove manifestacije je 16 Januar 2004 god.

Pozivamo sve Strip Autore bez obzira na starosnu dob, da se ukljuce u program ove manifestacije, i po prvi put pruze sansu da se Kotoru odrzi jedna ovakva manifestacija koja bi promovisala veci dio Strip scene iz nase zemlje.

U proslom broju Strip Vjesti smo dali i uslove ucesca na ovoj manifestaciji. Strip Vjesti cemo informisati u roku i na vrijeme o svim bitnim detaljima odrzavanja ove Izlozbe.

- Izlozba Strip Autora: "Srbije & Crne Gore" Kotor od 16. Januara 2004 od.
- Organizatori Izlozbe: "NVO Andrija Maurovic Kotor", "Udruzenje za Zastitu Zivotinja i Zivotne Sredine Fifi Kotor".
- Koordinatori Aktivnosti: Zvonimir Petovic, Aleksandar Petrovic, Dejan Pejovic.
- Komisija: Rade Grdinic ( Predsjednik ) , Zvonimir Petovic, Aleksandar Petrovic, Dejan Pejovic, fabijan Macas

Kontakt E-Mail: stripclub@cg.yu

Adresa:
NVO Andrija Maurovic
Kotor 85330 Kotor
M uo 78

NVO : Strip Klub "ANDRIJA Maurovic" Kotor
od sada i na Internetu:
www.users.cg.yu/saidwinder

www.urbam under costruction

sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

Konačno je utvrđen kompletan program našeg nastupa na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, a to je bio preduslov za sveobuhvatnu i preciznu informaciju. Inače, kao što je već poznato, na našem štandu u hali 14 i ovog puta predviđen je prostor za prijem članova kluba i čitalaca gde će, u razgovoru sa urednicima, moći da dobiju odgovore na sva pitanja vezana za naš izdavački program.

Nakon najave na prošlogodišnjem Sajmu knjiga (posetioci su mogli da vide izloženu maketu), ove godine ćemo objaviti izuzetno značajnu knjigu Svetozara Tomića "Do visina Olimpa", koja je u izvesnoj meri prirodan nastavak autorove prve knjige "Strip, poreklo i značaj". Prateći razvoj svetskog stripa od njegovog nastanka, Tomić analitički predstavlja vrhunske autore i njihove radove krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Uz prisustvo samog autora, predstavnika izdavača i brojnih delatnika na polju devete umetnosti, knjigu će predstaviti naš poznati književnik Vasa Pavković. Promocija će se održati na štandu izdavača, drugog dana Sajma knjige (sreda - 22. 10. 2003.) i sa početkom u 16 časova.

Za ovogodišnju sajamski manifestaciju treba da izađe iz štampe i prvi album iz serijala "Džipsi", autorskog tandema Marini - Smolderen. Predviđeno je da album bude u koloru i u broširanom povezu.

Mnogobrojne poklonike radova Branislava Kerca, sigurno će obradovati vest da će drugi album iz njegovog serijala "Ket Klou" pod nazivom "Olučarka" (City Cat), moći da nabave već u toku održavanja sajma knjiga. Promocija ovog albuma biće održana na našem štandu u subotu (25.10.2003.) sa početkom u 12 časova, a uvodničar će i u ovom slučaju biti Vasa Pavković, inače veliki poznavalac Banetovih radova.

U međuvremenu, sredinom septembra izlazi iz štampe XIII broj 4, a do 20. novembra Bernard Prins 9.

Takođe podsećamo da je od nedavno Marketprint ekskluzivni distributer Marvelovih stripova, u izdanju "LM-Informatika"-Zagreb, za teritoriju Srbije i Crne Gore. Tako da na kioscima "Politike" i "Štampe" redovno možete da kupujete mesečne sveske koje u sebi donose po dva stripa: Ultimate Spider-Man i Ultimate X-Men kao i specijalna izdanja, "Daredevil - kino hit", od istog izdavača.

sadržaj

4.

KAKO JE UMIRALO STOLEĆE

Saša Rakezić

GARY PANTER ili KAKO JE UMIRALO STOLEĆE

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf

Prvi put sam čuo za ime Gary Panter početkom osamdesetih, kada sam video neke od njegovih crteža objavljenih na omotima albuma Ralph Records, diskografske kuće koja je promovisala fantomske The Residents, koji su bili ( i danas su ) medju mojim omiljenim grupama. Godine 1980., u pamfletu nazvanom The ROZZ-TOX Manifest, Gary Panter je zapisao: “ Preostalo je još dvadeset godina do svršetka dvedesetog veka. Dvadeset godina da potrošimo sve radosti i gadosti koje su u ovom momentu pokrenute. Trenutno se pomalja jedinstveno estetsko načelo: neizbežna kulminacija koncepata i eksperimenata koji su započeli i odvijaju se u ovom veku. Mi proglašavamo društvo za park zabave u kojem mora ozbiljno da se proračuna uloga pojedinca”…

Na samom kraju dvadesetog veka, godine 1999., igrom slučaja sam dobio zlatnu priliku da čoveka koji je to pisao konačno sretnem, u njegovom ateljeu u Bruklinu, i ispitam kako je on potrošio dvadeseti vek. Sa mnom se na ovo sentimentalno putovanje ukrcala internacionalna ekipa prijatelja – urednik ljubljanskog časopisa Stripburger, Igor Prassel, i švedski strip autor Gunnar Lundkvist, koji su potpomogli sa svojim pitanjima.


Želeo bih da prvo saznam kada si počeo da čitaš stripove?

Rodjen sam godine 1950., odrastao sam u Teksasu i Oklahomi, i moj otac je neko vreme držao radnju mešovite robe. Tu su se takodje prodavali stripovi. Putovali smo unaokolo u prikolici koja je bila ispunjena slikama koje je moj otac naslikao. On bi se povremeno posvećivao slikanju, a uz njega sam i ja počeo da žvrljam stripove. Obožavao sam dinosauruse, i stripove kao što su Cavemen i Conan, pa čak i Tarzan. Moji baba i deda su u Oklahomi čuvali časopise u kojima sam nalazio popularne stripove - Mandrake the Magician, Barney Google. Kada se Robert Crumb pojavio šezdesetih, on je svima ukazao na mogućnosti… Tada sam stvarno želeo da postanem hipik, čak iako sam odrastao u porodici koja je pripadala jednom od američkih religioznih kultova nazvanog Hristova Crkva. Zahvaljujući tome sam, kao klinac u školi, slušao prekore tipa – “Ti nisi dobar, gorećeš u paklu!”. I na tako nešto nikada niste mogli da bilo šta odgovorite. Bilo je vrlo teško da se iz svega toga iščupam… A povrh svega ja sam obožavao dinosauruse.


To možda i nije čudno, s obzirom da se u Teksasu nalaze bogata nalazišta fosilnih ostataka dinosaurusa?

Kao četvorogodišnjeg dečaka, otac me je odveo kod ljudi koji su takodje živeli u prikolici. Bili su to geolozi, koji su čuvali puno kostiju i modela dinosaurusa. To je bilo nešto što me je zaista fasciniralo…


Kada si započeo da objavljuješ svoje radove?

Započeo sam ozbiljnije da se bavim crtanjem 1970. godine, a tek 1977. sam uspeo da neke od radova objavim. U to vreme je moj stil crtanja bio vrlo grub i nepoliran, sa mnogo cik-cak linija i puno praznog prostora izmedju. Svoje rane crteže sam štampao kao flajere i delio ih na rok koncertima. Jednom sam gomilu tih šarenih papira bacio na Marca Bolana, koji je premro od straha. Bilo je to 1973 ili 1974.


Kakva je bila reakcija Marca Bolana?

Bio je prestrašen. Ja sam bio maskiran u guštera i bacao stripove na njega, dok se svirač bongo bubnjeva iz Bolanove grupe glasno smejao. Neke od ovih radove je pre neku godinu objavila izdavačka kuća Zongo Comics– vlasništvo The Simpsons autora, Matta Groenninga. Prvobitno sam svoje radove samostalno izdavao, fotokopirao i od njih pravio male knjižice, koje sam distribuirao u Los Andjelesu, kada sam se tamo doselio. Knjižice sam uglavnom rasturao u buticima koji su prodavali odeću! Na taj način sam bio zapažen od nekih ljudi iz Japana, zahvaljujući kojima sam čak počeo i da objavljujem u toj zemlji. Baš u to vreme je Art Spiegelman pokretao časopis Raw, i pozvao me da pošaljem prilog. Ali svi su u početku znali za moj rad pre svega preko rock časopisa Slash, koji je bio orijentisan ka punk muzici, i gde sam objavljivao 1977. godine.

Još od 1972. ja sam razmišljao u stilu – uh, bilo bi dobro da se preselim u Njujork, i da tamo objavljujem svoje stripove… Ali nisam mogao da se organizujem, imao sam prijatelje u Teksasu , svirao u bendu… Tako sam godinama živeo u gradiću sa 6000 stanovnika, usred nedodjije. Želeo sam da budem heroj, želeo sam da živim kao hipik, ali nikako da se odvojim od zabiti u kojoj sam živeo. Nisam se usudjivao da se suprotstavim ocu, koji bi me ubio ako bih pobegao od kuće.


Da li si kreirao stripove koji su govorili o životu u Teksasu?

Nešto od stripova koje je objavio Zongo Comics govore na tu temu, o meni koji sedim u ateljeu i crtam, čekajući da dodje tornado i da sve raznese. Ili kako sedim sa matorcima koji samo žvaću duvan i pljuju u kofu, dok im praziluk visi iznad kućnog praga (mislio sam da to postoji samo u Srbiji! – prim.aut.). Kad čuju da nešto lupa na vratima, nisu sigurni da li to neko želi da udje ili je možda tornado? Kad se vratim u Teksas, još uvek srećem ljude koji misle da ću da završim u ognju pakla. O tome mogu da pričaju satima, i da se svadjaju. Moj otac se uvek zaprepasti kada kažem da ne verujem da postoje djavo i pakao. Ako pitate Amerikance, ja verujem da bi bar njih 30% rekli da veruju u postojanje djavola, kreature sa šiljatim repom i rogovima na glavi.

Pitanja koje pokreće istinski spiritualizam jesu – kakva je priroda imaginacije, šta je postojanje, da li se ono završava ili traje beskonačno? Ljudi koji se busaju da znaju odgovore na ta pitanja na kraju ne mogu da prestanu da se medjusobno glodju, jer tako očajnički veruju da je baš njihovo verovanje ispravno.


Kako je tekao tvoj razvoj tokom sedamdesetih godina?

Oduvek sam želeo da postanem umetnik, i u srednjoj školi sam odlazio u biblioteku i tamo upijao sve zanimljivo do čega sam mogao da dodjem. Kada sam otišao na studije, u grad koji je bio svega tridesetak kilometara od mesta u kojem sam živeo, oni su imali još veću kolekciju knjiga. Tako sam nekako napredovao i probijao se – mogu da ti pokažem skice iz tog vremena. Uglavnom su to bili hipi-crteži, i nekako sam bio obraćen ka materijalu koji je mogao da bude umnožen primitivnim sredstvima. S obzirom da sam provodio vreme pokraj meksičke granice, takodje su me inspirisale meksičke šare u živim bojama, i slično. Takodje me je duboko impresionirao animirani film Yellow Submarine, koji je bio od značajnog uticaja na kulturu tog vremena. Izučavao sam istoriju umetnosti, i baš pre nego što sam doživeo jedan loš trip sve se privelo nekakvom kraju. Doživeo sam istinsku viziju koja se ticala tog nemarnog crtačkog stila, kojeg sam prozvao Rozz -Tox. Sadržaj mog providjenja bio je povezan sa infantilizmom dešavanja u jednoj kulturi… Takodje, osim ponovnog sagledavanja detinjstva, postojalo je i nešto vrlo negativno što se završilo pravim sunovratom koji je vodio potpunom kolapsu ka infantilnoj imaginaciji. Zatim mi je ovaj acid trip pokazao, recimo, deset milijardi crteža koje nikada ne bi trebalo da nacrtam – deset ziliona slika koje su bolje od svega što ću ikada naslikati, ali ne, nikako ne bi trebalo da idem u tom smeru, to je užasno… Ovaj doživljaj me je učinio sujevernim. Na primer, postoji jedan japanski psihodelični bend kojeg volim da slušam, Ghost. Pre neki dan sam u prodavnici naletao na novi album grupe Ghost, što me je oduševilo. Ali odmah iza toga u rafu je bio još jedan njihov novi album, i počeo sam da razmišljam u stilu – hej, pa to su DVA nova albuma grupe Ghost izašla u isto vreme, i počeo sam da pomišljam o prisustvu nečeg kao što je… Nečastivi! (smeje se). Nešto od tog iskustva me je trenutno podsetilo na taj psihodelični san ili viziju, što mi je govorilo: Nemoj to danas da kupiš!!! Sutra će možda biti bolje, ali nikako danas!!!


Kada si počeo da objavljuješ u časopisu Raw, da li si već postao poznat široj publici, van Los Andelesa?

Objavljivao sam po stranicu stripa Jimbo u listu Spash, tokom dvadeset ili trideset brojeva, tako da je to bilo poznato kako na Zapadnoj tako i na Istočnoj Obali. U početku je strip komentarisao dešavanja na muzičkoj sceni, ali ubrzo se odvojio od neke striktne teme, ostavši dosledan tom neobičnom, “nemarnom” crtačkom stilu, kjeg sam razvijao još od 1973., iako samradove retko imao priliku da objavim u redovnoj štampi. Nekako brzo se desilo da sam postao deo scene koju je okupljao magazin Slash, sa raznolikim vizuelnim sadržajima u stilu apstraktnog ekspresionizma. Bilo je to vreme prožimanja koje je neko na kraju prozvao post-modernizmom. Ja nisam siguran da li to uopšte ima nekakav adekvatan naziv. Možete to nazvati “novim popom”, ili štagod, ali čak i “post-modernizam” zvuči bolje od naziva “novi talas”, jer postoji tako mnogo “novih talasa”.


Reci mi nešto više o svetu u kojem živi junak tvojih stripova, Jimbo. Da li je to u budućnosti?

Pa, to je već postao otrcani kliše iz loših filmova, ali Jimbo živi u post-apokaliptičnom svetu. Ja imam nekoliko zamisli koje to objašnjavaju, jedna je da postoji “izvrnuti kosmos”, koji se vraća ka “velikom prasku”, tako da dok mi napredujemo ka budućnosti, Jimbov svet se uvrće nazad, tako da oni sada upravo otkopavaju naše fosilne ostatke. Del Tokyo je drugi strip na kojem radim, za japanski mesečnik Rhythm, čije je polje interesovanja reggae muzika. Mislim da oni veoma lako mogu da shvate koliko sam bio pod uticajem popularnih japanskih magazina koji na zadnjim stranama često objavljuju veoma “primitivne” storije, tako da su čak neki od njihovih najboljih crtača radili u tom “žvrljavom” stilu.


Kako si počeo da radiš na dizajnu rock albuma?

Kada sam se 1976. doselio u Los Andjeles, očajnički sam nastojao da se dokopam bilo kakvog posla, i počeo sam da crtam ilustracije za diskografske kuće i muzičke časopise, i da izlažem svoje uvrnute slike. U to vreme ja Frank Zappa bio na turneji, a njegova izdavačka kuća Warner Brothers je, kao što sam tek kasnije saznao, htela da ga se otarasi, iako je ugovor nalagao realizovanje još nekoliko ploča. To su želeli da prekrate objavljivanjem seta od četiri albuma pod nazivom "Ladder", tako da su albumi izlazili veoma brzo jedan nakon drugog. Jedan moj poznanik koji je bio urednik u izdavačkoj kući me je nazvao i pitao da li želim da uradim omot za Zappinu ploču, što sam ja oduševljeno prihvatio. Zatim nakon mesec dana su me ponovo nazvali, ponudivši angažman za još jedan dizajn omota Zappine ploče, i kada su me zvali za treću ploču u seriji ja nisam izdržao i morao sam da pitam o čemu se tu radi. Konačno su mi objasnili, i bilo mi je žao što nikada nisam sreo Zappu, ali Matt Groenning je kasnije postao njegov prijatelj, i ispričao mi da je Zappa veoma voleo dizajn ovih silom prilika objavljenih albuma.


Možda nisi sreo Zappu, ali si sreo misterioznu grupu The Residents, i to bez maski?

Da, naravno, oni su samo nekoliko godina stariji od mene. Ne znam kako sada ta grupa funkcioniše, ali bilo je uobičajeno da jedan od njih napiše tekstove, dok je drugi bio zadužen za muziku, i zatim su se na to nadgradjivali mnogi muzičari koji sa njima saradjuju. Upoznali smo se zahvaljujući zajedničkim prijateljima. Tražili su da uradim nekoliko omota, i još uvek ih vidjam povremeno. Išao sam da slušam njihove koncerte kad god su svirali u Njujorku. Oni su autori nečega što ja zovem SUPER FOLK (mislio sam da i to postoji samo u Srbiji – prim. aut.), sa južnjačkim korenima i dosta elemenata teatra.


Ti si, medjutim, i sam autor eksperimentalne muzike?

Na jednom singlu si čak i saradjivao sa Residentsima? Da, iako ja pre toga nisam znao da stvaram muziku sa drugim ljudima, zato što sam dotad sve instrumente usnimavao sam. Kada sam radio ploču sa Residentsima, jedan od njih bi došao i rekao mi: evo ti palice, prvo ćeš da usnimiš bubnjeve. Kada sam usnimio svaki od instrumenata, oni su sve to spojili u jedinstvenu muzičku sliku, čak i nadgradili. Residents su bili producenti tog singla, koji je nazvan "Tornader to the Tater", ali su takodje i dosnimili dodatnu muziku dok ja nisam bio tu. Tako su neki ljudi pomislili da sam ja u stvari član grupe The Residents, koja je tokom svih ovih godina uspela da sakrije identitet svojih članova. To je baš cool!


Ono što je zabavno u vezi sa The Residents je da bilo šta može biti istina o njima, s obzirom da se tako dugo i uspešno kriju iza tih grotesknih maski.

Da, a ono što je još čudnije je da –kad ih sretneš, sem ukoliko ne radiš za neki veliki časopis – The Residents ti ispričaju celokupnu njihovu “tajnu”.


Ti danas posvećuješ puno vremena svom slikarskom radu?

Da, slikarstvom se bavim još od srednjoškolskih dana, ali veoma sam spor, naslikam iznedju 2 i 10 slika u toku jedne godine. Ali sve to nije deo nekakve “karijere”. Stripovi i slikarstvo su… dominantan hobi.


Koje je zapravo tvoje istinsko zanimanje, u tom slučaju?

Oh, bože… Ja sam umetnik. Radeći na komercijalnim umetnostima zaradjujem za život. To nije baš uvek zabavno, jer obično to izgleda tako što neko dodje i kaže: “Nacrtaj Travoltu kako vozi auto”! A ja se obrecnem - “E baš neću da crtam Travoltu kako vozi auto”! A onda oni naglase da to moram da uradim ako želim da dobijem pare. Ja odgovorim ”Pa dobro”!, i tako dobijem posao. Ali moji stripovi i moje slike, to je čisto uživanje. Voleo bih da dugo živim i da proizvedem puno toga.


Objavljeno: Severni bunker #11, jul 2003

sadržaj

5.

W.I.T.C.H.

Marko Somborac

Daklem, pojavio se novi strip-i to odavno al tek skoro provalih kolko ga volim pa reših da podelim radost sa vama.

Verujem da nisam ispustio neke SVesti pa mi se čini da nije bila vest o njemu u istima-te mogu premijerno da vam kažem kvo je to i kako utiče na mene.

Sasvim slučajno sam ga ugledao u mom rodnom gradu kod kolportera, učinio mi se poznat stil na naslovnoj, uzeh ga u ruke da vidim šta je to lepo, pa pomislio da je to neki novi tinejdž časopis što nam ga uvaljaše hrvati-a kad ono...

Možda ste i vi okusili malo od njegove magije? Da li ste i vi u Knezu videli treći broj, kupili ga, pa potom stidljivo pitali prodavca (plašeći se podsmeha od interesovanja za te izumrle sveske): "Pa brate el imaš drugi broj?"- nije baš da sam ga tražio al sam ga ipak čekao ne nadajući se da će se pojaviti-pa posle njegovog odgovora da ga još par ljudi traži i da dođete kasnije, biće-otišli kući i i gledali malo naslovnu trećeg te malčice zavirili u njega čisto da vidite dal je i dalje onako lep-ali nikako ga ne čitate jer čekate ponedeljak da opet siđete do grada ne bi li prvo pročiteli drugi broj?

Eto ne verujem da bih više nahvalio WATCHMENE da me sad neko pita al šta ću kad sam izgleda još uvek gladan stripa a normalno da me ne mogu zasititi fanzinčići, izložbe i izdanja fondovsko-soroševskih-urbanih-tolerantnih-europejskih-udruženja za mlade i pametne te smarajuća Stripoteka i predugački za praćenje i nevidljiv u kiosku Akira i šta ti ja znam šta još ima-lepi i glatki Spajdermen, X-men, Hulk itd...

Voleo bih sada da vam dam neki podatak o tome ko su autori te istorijat te kolko izlazi vani ne bi li upotpunio priču a i vidim da u SVestima se sve to lepo faktografski proprati al džaba-Egmont i Dizni koji stoje iza ovoga u starom maniru legendarnog Eksa-kasapljenje potpisa autora i nedavanja nikakvih informacija o istima (sećam se kad sam morao da upotrebim sva svoja detektivska znanja da bih otkrio da je A. Mor radio one Swampthingove)-nam dakle ne pomažu o tome. Na netu otkrih da to sve valjda piše neka skandinavka ako sam dobro shvatio al sam zaboravio kako se zove (valjda neko zna od vas nešto o ovom stripu, majku mu) a ovaj lik što crta je već radio nešto super za Francuze al Goran (Momci) je zaboravio kako se zove a mrzi ga da pogleda-a i ja možda brkam stilove pa to nije taj...Vlado Vesoviću prosvetli nas-ako ti ne znaš-niko ne zna!

Pričica je sroz slatka i vodi nas kroz doživljaje 4 tinejdžerke koje saznaju da imaju nadnaravne moći i naravno, vremenom, bi trebale da spasu svet od otvaranja nekih portala, pa su tu i neki metasvetovi i čudovišta i čuda a one su kao veštice ili vile i kontrolišu sile 4 osnovna elementa i tako to... Zanatski je skroz dobro napisano-pravi dečje-tinejdžerski strip za devojčice da ih ekspoatiše u odrastanju kupujući isti te tu verovatno ima i biznis sa lutkicama, posterčićima, rancima, tu su i testovi i horoskopi za to zbunjujuće doba i već vidim mlade hrvatice ili šveđanke ili svejedno kako se lože koja je koji lik i koje moći ima al i to je bolje nego da se lože da su bičarke ili im to kasnije sledi nemam pojma ni ja. ALI BRATE CRTEŽ-kažem vam već da sam viđo tog lika i ranije i mogu vam reći da je bravurozan-naslovne i ilustracije i potkorice su prava poslastica za nas propale strip-crtače, kako kombinira olovku sa bojenjem u kompu je divota za gledati a kolorista je baš lepo iskoristio fotošop da napravi jednu dobru, profesionalnu zgodu od lejera, braša i outlineova u raznim bojama.

Maltene svaka sličica u tabli je uživanje da se gleda i studira i prosto ne veruješ kolko je to dobro ispeglano i kako ih sve to nije mrzelo.

Eto ljudi tolko od mene-nabavite ovo-nećete zažaliti-puno užitka za 80 dinži koliko košta ovo remek-delo komercijale!

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No128.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

KRATAK ALI KORISTAN VODIC
KROZ PRAVLJENJE INTERVJUA

U zadnje vreme (od izlaska cetvrtog Strip Pressinga pa na ovamo), nekoliko ljudi me je pitalo najrazlicitija pitanja vezana za intervjuisanje, kako, gde, cime i kome. Koristim ovu priliku da podelim ono malo mudrosti sto sam je skupio u ovih desetak intervjua koliko sam ih dosada uradio. Ako nekome nesto pomognu, dobro, ako ne, salili smo se.

Dakle...

Kao sto nam desetak puta dnevno ponavljaju na BBC-iju u reklami za emisiju Hard Talk Tima Sebastijana, najvaznija stvar za britak intervju je besprekorna priprema. Verujte Timu, on ima posla sa belosvetskim vucibatinama u vidu politicara, drzavnika, vojnika, analiticara, aktivista, i ama bas svakog od njih za pola sata razgovora nacisto preznoji. Kada radim intervju, potrudim se da o osobi s kojom radim intervju saznam sve sto mogu, bez obzira na to da li je i koliko dobro privatno poznajem. Tada prelistam i procitam sve sto mogu o tom autoru i njegovim stripovima, prethodne intervjue (nema ponavljanja vec postavljenih pitanja, osim ako nemam utisak da je autor u medjuvremenu promenio stav ili nije u tom prethodnom intervjuu rekao sve sto ima o toj temi), i naravno citav crtacki (ili scenaristicki opus). Sto bolje poznajem sagovornika, to ce pitanja biti neposrednija i bolja.

Onda treba razmisliti o pitanjima. Nije dovoljno imati istu listu pitanja koju cete ispostaviti svakom sagovorniku! U pitanju nisu isti ljudi, nemaju ista misljenja i iskustva, pa ni pitanja koja cete im postaviti ne mogu biti ista; inace se radi o upitniku za popunjavanje, ne o intervjuu! Naravno, ukoliko hocete da napravite komparativne studije od intervjua slobodni ste da to na ovaj nacin i ucinite, ali se to nece posebno dopasti ni vasem sagovorniku a ni vasoj publici. Ja licno najvise vremena u pripremi intervjua provodim razmisljajuci o pitanjima. To cesto zna da bude proces od nekih par nedelja, u toku kojih intenzivno mozgam o tome sta mene licno zanima kod pomenute osobe, koji aspekti njenog rada, sta je to kod njih osobeno i sta to uopste cini osobenim. Dugo razmisljam o pitanjima a onda sednem i u toku jedne veceri ih nabacim na hartiju. Taj nacin se do sada pokazao uspesnim.

U trenutku kad sam sastavio prvu "ruku" pitanja, zastanem da razmislim o tome koja ce to publika citati taj intervju. Tiraz Strip Pressinga nije veliki i on ne ide na kioske, tako da je njegova publika uglavnom (nazalost) sastavljena od autora stripova i najzagrizenijih citalaca. Posto znam u cije ce ruke stici intervjui, trudim se da u pitanja ukljucim i stvari za koje znam da bi zanimale publiku Strip Pressinga. Time bi pitanja uglavnom bila kompletirana. Rekoh uglavnom...

Jako je dobro (da ne pominjem profesionalno) imati jedan siri spisak, na kome ce se naci rezervna pitanja koja se mogu sagovorniku postaviti u slucaju da se planirani intervju priblizi kraju brze no sto je ocekivano. Ponekad je sagovornik skrt na recima ili mu postavljena pitanja nisu inspirativna pa iz tih razloga na njih odgovara sturo. Tada je potrebno pojacati se iz rezerve i grunuti na njega iznova, sve u nadi da ce mu se mozda razvezati jezik.

Sagovornika treba postovati. Na ovom nasem skucenom strip trzistu strip autor nema mnogo sta da dobije time sto ce vam otvoriti dusu ili odati svoje profesionalne tajne (za razliku od zapadnih trzista, gde je svaki intervju prilika da se autoru dodatno digne profil te da se isti maksimalno izreklamira). Ako ste odabrali odredjenog autora za metu svog intervjua i ako je on vec pristao da odvoji svoje vreme za vas, najmanje sto mozete da ucinite je da ga ispostujete i da budete korektni prema njemu.

Voditi intervju znaci biti non stop maksimalno koncentrisan i razmisljati dvesta na sat. Nema opustanja! Covek pred vama nesto prica i treba ga slusati naculjenih usiju. U redu je biti pripremljen ali ako se sagovorniku razveze jezik, intervju krene u nekom zanimljivom ali prethodno nepredvidjenom pravcu ili vas neki odgovor zagolica da trazite pojasnjenje, morate biti spremi da blagovremeno regujete i postavite nova, prethodno nepripremljena pitanja. Zapamtite, potpitanja su ono uz pomoc cega dolazite do najzanimljvijih informacija i objasnjenja!

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (187)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

NORVEŠKI NOTES: NEVIDLJIVI NITKO

U Stavangeru mi je Lars, jedan od organizatora, na rastanku u povjerenju preporučio da "ne bih trebao biti tako skroman" i otada koristim tu rečenicu kako bih nasmijavao one koji me znaju. Mislim, ono, ja pa skroman? Zar me nije nekidan netko opisao, uz samo trunak zlobe, kako "hodam gradom kao institucija"?

Činjenica je, međutim, da je institutivnost samo u oku promatrača. Ja uvijek hodam isto - kao križanac poljskog tenka i grizlija - ali takvo gibanje dobija na prividnom značaju jedino ako me netko zna. Ako me nitko, bez pogleda na identifikacijski bedž, ne prepoznaje - kao što je mahom slučaj na svim inozemnim konvencijama i festivalima - ja sam, svojoj masi uprkos, praktički nevidljiv.

I, znate što? Sviđa mi se to.

Malo unizuje, ali mi se sviđa, jer me podsjeća odakle sam krenuo. Možete danas sresti autore kojima paše glumiti zvijezde, ali nije oduvijek bilo tako. Prije tridesetak godina, kad se strip prodavao bolje, a u meni klijale prve zamisli kako bih se tim poslom volio baviti, crtanje je stripova bilo samozatajan posao. Zaboravite tisuće posjetitelja festivala i razgovore za TV, zaboravite naplaćivanje autograma ili zbunjene lezbijke o kojima Ed Brubaker voli pričati ... crtati stripove značilo je sjediti doma dok ljudi misle da tvoje crteže rade strojevi. Istinu da vam kažem, mene je, malog i preplašenog mene, možda upravo to i privuklo.

Sad, život nas odvede kamo nas odvede. Ako mi je sa četrnaest najveća ambicija bila crtati za YU strip i dobiti nagradu Sedam sekretara SKOJ-a, deset sam godina kasnije dočekao da se i jednom i drugom zatire spomen. Preživio sam, pisao Zvjezdane ratove i putovao po festivalima, ali još se uvijek tamo osjećam kao uljez. Ne stršim, moja predavanja su dobra (skromno rečeno) i moji vicevi pale, ali još uvijek mi se čini da živim nečiji tuđi san. Jedno je bilo prići Kordeju, pa čak i Julesu - oni su uvijek bili dio nasljedstva koje mi pripada - ali mi je posve nemoguće predstaviti se strancima na čijim sam stripovima odrastao. Nisu oholi - u većini stripaša preplašeno je dijete - a ni zbog Tanjina teorema ("Ne idem na Gaimana, jer to njemu neće ništa značiti."), već zato, možda, što ne želim da mi postanu ljudi.

Neka i dalje budu, dokle mogu, nepogrješivi strojevi što proizvode snove.

sadržaj

8.

MOJ POGLED (75)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

I BOG STVORI INTERNET...

...i samo ostaje da ga pametno iskoristimo.

Što naravno radimo u retkim slučajevima.

Pre sat-dva mi je stigao email sa informacijom o novom sajtu. O sajtu koji je postavio Goran Sudžuka (www.goransudzuka.com) kako bi predstavio svoj rad. Hvala mu što je email stigao baš u toku mojih najnervoznijih prebiranja po mozgu u smislu traženja ideje za kolumnu...:)

Dotična informacija me je podsetila na to koliko malo domaći autori koriste pogodnosti interneta i da treba da po ko zna koji put pričam kako to ne treba propuštati. Osim Sudžuke to nam je pre par nedelja pokazao i Aleksandar Zograf (www.aleksandarzograf.com). A ranije svega još par autora.

Zašto Vam treba web sajt?!

Zato što vam je to prozor u svet. Prozor kroz koji će više prolaznici gledati u vaš stan nego li vi napolje, ali to i jeste cilj. Ne mora to biti ništa komplikovano, ne mora ništa da vas košta. Jednostavnost sajta je recept za dobar sajt, a što se tiče koštanja, pa to vam nije problem. Vama koji ste na netu, svima koji otvore email adresu, provajderi daju besplatan prostor na serveru za personalne stranice. Jedino može da vam bude problem sama izrada stranice. Mada, sigurno imate nekog drugara, ili nekog komšijskog klinca koji to zna. Pa će vam to uraditi. Mada, ne košta mnogo vremena ni da sami naučite to da radite, ako želite da redovno ažurirate stranicu. Nije to ništa komplikovano.

Ako vam se prostor koji vam nude provajderi učini malim uvek ostaje prostor na servirima koji ih ustupaju besplatno (Tripod, Geocities,...). Moraju posetioci, u tim slučajevima, da trpe male reklame ali to nije strašno., A može i mala prevara. Na personalnoj stranici stavljajte samo html strane, koje su male, a sličice, po pravilu mnogo veći fajlovi, na besplatne servere sa kojih će ih vući vaš sajt pa eto čuda, ni reklama nema...:)

A posebna priča su stripovi na net-u!!! Zato ću iskorititi poznati stripovski pozdrav, s kraja svezaka, i o tome pisati iduće nedelje...

Nastaviće se...



DODATNI POGLED:
Planirao sam da jednu od kolumni posvetim besplatnim programima koji vam mogu koristiti, sve u cilju bezbrižnije upotrebe računara, a koje možete skinuti sa neta. To bi bilo bilo preobimno pa ću vam povremeno, kao dodatni pogled, davati preporuka šta možete da skinete besplatno. Naravno, neće uvek biti reči samo o programima, ipak je ovo strip časopis...:)
Ovog puta preporučujem jedan potpuno besplatan antivirusni program. Besplatan je isključivo za kućnu upotrebu, a apdejt definicija virusa radi dva puta nedeljno, bilo da ga pustite da to radi sam ili skidali definicije sami. Jedino morate da se registrujete i to da obnavljate svakih 18 meseci.
Link: http://www.avast.com

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan banjanin su kao i obično obezbedili sadržaj ove rubrike...

Međunarodni salon stripa, prvi put u Beogradu

STVARNOST U STRIPU

Međunarodni salon stripa mladih, prvi u Beogradu i na ovim prostorima, otvoren je sinoć dodelom nagrada najuspešnijim izlagačima, u Hepicentru SKC-a. Pošto je strip generalno u usponu, svi su izgledi da je u pitanju još jedna smotra koja će ozbiljno konkurisati ostalim manifestacijama koje podržava Beograd.

„Cilj Studentskog kulturnog centra je da podrži razvoj devete umetnosti kod nas, i autorski korpus koji je jači, brojniji u odnosu na populaciju koja se bavi stripom u, recimo, Sloveniji, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji... Pokušavamo da revalorizujemo strip ovde, afirmacijom mladih, odnosno da napravimo scenu u Beogradu, kao i da razmenimo iskustva sa najrelevantnijim umetnicima, strip autorima i izdavačima na eks-jugoslovenskim prostorima i ljudima iz okolnih zemalja“, kaže urednik Srećne galerije SKC-a Milosav Pješčić.

Organizatori se nadaju da će takmičenje autora do 30 godina, već iduće godine biti bez ovog ograničenja, jednostavno – Salon stripa. Salon čine dve izložbe: za prvu, takmičarskog tipa, pristigli su radovi 90 autora iz 15 zemalja Evrope, među kojima i iz: Ukrajine, Slovačke, Češke Republike, Poljske, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Grčke, Bugarske, Republike Srpske; druga izložba, revijalnog karaktera, sa radovima gostiju i prijatelja salona, prikazaće radove najznačajnijih autora iz Srbije i Crne Gore, kao što su Aleksa Gajić, Aleksandar Zograf, Zoran Janjetov i drugi, zatim radove članova žirija - Tomaža Lavriča (Slovenija) Aleksandra Sotirovskog (Makedonija) Tihomira Tikulina (Hrvatska)... O svom trošku u Beograd je stigao i Iztok Sitar iz Slovenije, da podrži salon.

Specijalne nagrade dodeliće žiri kojim će predsedavati Vladimir Vesović, inače i inicijator projekta vezanog za strip krunisanog salonom, koji je za „Blic“ ovim povodom rekao:

„Pre svega, to su neobjavljeni stripovi, zaslužuju pažnju, a salon je proba za sve nas, da se, posle mnogih uspeha u svetu, dokažemo i ovde, pokazavši da se i na strip može računati kao i na bilo koju drugu umetnost.“

Nagrade se sastoje od statuete koju je oblikovao Aleksandar Vac, diploma autora Aleksandra Zografa, zatim novčanog iznosa od 500 evra za Grand prix, i organizovanja samostalne izložbe.

Tokom trajanja Prvog međunarodnog salona mladih u Beogradu, do 29. oktobra, biće predstavljena i sva dosadašnja izdanja strip edicije Srećne galerije SKC-a.

Lj. Jelisavac


Objavljeno: BLIC, 30.09.2003. godine

Dragan JURAK: FILM

KINO

PROHUJALO S POPLAVOM

Čudno društvo iz "Družbe pravih džentlmena" još za vrijeme snimanja mediji su prozvali "viktorijanskim X-menima"


Niti je ljeto bilo doba "Družbe pravih džentlmena" niti je voda bila element filma snimljenog prema stripu Alana Moorea ("Watchmen"). Prošlog ljeta poplava koja je poharala Prag uništila je setove filma u vrijednosti od sedam milijuna dolara – uključujući i samu podmornicu Nautilus kapetana Nema – a snimanje filma se produžilo za pet tjedana. Ovoga ljeta film u režiji Stephena Norringtona ("Blade") otplavljen je zajedno s ostalim postradalim hollywoodskim financijskim dubiozama i financijskim neuspjesima (troškovi filma bili su 108 milijuna, a zarada na američkome tržištu se zaustavila na 68 milijuna). Te dvije nepogode koje su zadesile "Družbu pravih džentlmena" - jedna meteorološka i jedna tržišna – na stanovit način poklopile su se s katastrofičnom pričom filma u kojoj zloglasni prof. Moriarty ("Napoleon zločina" kako ga je zvao njegov antipod Sherlock Holmes) kani potopiti Veneciju.

Ovaj put, međutim, prof. Moriartyja neće zaustaviti Sherlock, nego skupina još osebujnijih likova, tj. "league of extraordinary gentlemen": redom, pustolov i preteča Indiane Jonesa, Allan Quatermain (Sean Connery), kapetan Nemo (Naseeruddin Shah), dr. Jekyll (Jason Flemyng), Dorian Grey (Stuart Townsend), Tom Sawyer (Shane West), nevidljivi čovjek (Tony Curran), i posljednja, ali zato ništa manja džentlmenica, vampirica Mina (Peta Wilson). Ovo čudno društvo za koje je Sherlock previše "straight" (jedina sposobnost mu je logička dedukcija!) još za vrijeme snimanja novine su prozvale "viktorijanskim X-menima". Točnije bi možda bilo "romantični X-meni", jer većina svoje podrijetlo vuče iz romantične literature, ali poanta je jasna. Netko se u Hollywoodu sjetio da bi se ona bizarna pulp-sparivanja ("Dracula protiv Frankensteina", "Billy the Kid protiv Dracule"...) možda moglo osuvremeniti s X-menima... i tko bi mogao očekivati da će tu blesastu tržišnu ideju na kraju pomesti tako dramatične poplave.


Objavljeno: Feral Tribune, 25. rujna/septembra 2003.

Posle sedam godina pauze ponovo izlazi "Sendmen"

GRAFIČKA PARALITERATURA

Posle sedam godina strip "Sendmen" Nila Gejmena ponovo izlazi. Svojevremeno ocenjen kao najintelektualnije, najbriljantnije i najfascinantnije ostvarenje 'devete umetnosti', "Sendmen" je objavljivan i kao sporedni junak Marvelovih stripova, kao arhineprijatelj Spajdermena, Halka i Eks-Mena.

Strip o kompleksnim avanturama mitoloških arhetipova, običnih ljudi i super-heroja, marginalaca i velikih majstora organizovanog kriminala izlazio je u 75 mesečnih svesaka koje su do sada skupljene u deset tzv. trade paperback zbirki. "Sendmen" je strip koji je oduševio svakog: od intelektualaca kalibra Normana Majlera do klinaca koji su do tada gutali samo šareniše o bilderima u kupaćim gaćicama.

Ovaj strip je zacementirao upotrebu izraza 'grafička paraliteratura' za stripove koji su bliži književnostri nego jeftinoj razbibrizi. Likovi iz "Sendmana" korišćeni su za priče koje su radili drugi scenaristi i drugi crtači (storiju o užasnom serijskom ubici Korintianu su radili hrvatski asovi Darko Macan i Danijel Žeželj). Sada se "Sendmen" vraća na velika vrata; zbirku od sedam priča "Beskrajne noći" radilo je po Gaimanovom scenariju sedam najboljih crtača sveta koje je on lično izabrao.

"Konačno sam dobio šansu da pišem za moj međunarodni drim-tim", izjavio je Gajman. "Uvijek sam želeo da napišem priču za Mila Manaru. On je genomenalan! Za Bila Sienkieviča, koga poznajem već 15 godina, najzad sam napisao priču o Doktoru Deliriumu. Sreo sam Miguelana Prada u Španiji i zapanjilo me koliko je on cool.

Za njega sam napisao priču o Sendmanu 'Srce zvezde' a za Barona Storija epizodu "Očaj". Tu su i nove snage u mom timu kojim sam oduševljen. To je zaista ona izreka 'jedna slika vredi hiljadu reči'. To je uživancija jednaka čitanju stripova Vila Ajznera, u kojim jedna podignuta obrva, jedan sitan delić crte lica može izraziti više nego što bi pisac mogao iskazati na 20 stranica"!

Nil Gajman je beskomrpomisni autor koji preispituje šta uopšte strip čini stripom, šta uopšte možemo napraviti rečima i slikama. Iako je svetsku slavu postigao tek indirektno, prodavši svoj lik Marvelu za lik ultra-negativca koji menja svoju molekularnu strukturu u zrnca peska, Gajmen je stvorio definitifnu ikonu kontra-kulture kojoj su svi iskazali "hommage": od sastava Metalika do holivudskih režisera i novog kalifornijskog art-andergraunda koji sebe naziva "loubrou" ("oborenih obrva", što je i večni izraz Sendmenovog skamenjenog lica).

Novu epizodu "Sendmena" "Beskrajne noći" će objaviti američki strip-trust D.C. ("Direct Current"), druga najveća kompanija za stripove o super-herojima i večiti rival Marvel komiksa.

S. Đ. M.


Objavljeno: Glas javnosti, Beograd, 28.9.2003.

BENDZAMIN BRET - u filmu "Catwoman" glumi ljubav glavne junakinje koju tumaci Hali Beri. Film je baziran na antiheroini iz stripa o Betmenu. Snimanje filma, koga rezira francuski sineasta Pitof, pocinje 29. septembra. Bret ce glumiti detektiva Toma Louna. U postavi su Seron Stoun (Laurel, zli kozmeticki magnat) i francuski glumac Lambert Vilson (Dzordz, njen zli suprug).

V. T.


Objavljeno: DANAS, 30.09.2003. godine

ISTORIJA STRIPA

JUNACI KOJI SU POSTALI KULT

Tridesetih godina prošlog vijeka Amerika je bila preplavljena stripovima. Gotovo da nije bilo dnevnih novina koje nijesu imale zabavnu stranu, a one su po pravilu bile prekrivene stripom. To su uglavnom bili stripovi humorističkog sadržaja, sastavljeni od 3-4 sličice. Takva forma stripa se naziva kaiš. Ali tu su bili i obavezni stripovi u nastavcima, koji su novinama obezbjeđivali ono što je najvažnije za prodaju - redovne čitaoce. Za neke od čitalaca je propuštena epizoda (naročito u vikend izdanjima, gdje su pojedini stripovi zauzimali i cijelu stranu) predstavljala pravu tragediju, zbog čega su izdavače prosto obasipali pismima sa molbom da se određena epizoda ponovi. To je određene izdavače navelo na ideju da skupe već objavljene epizode, povežu ih i objave kao posebna izdanja. Tako su nastali prvi strip-albumi, preteče onoga što se danas naziva grafički roman.

Oni značajniji su bili većeg formata, imali su riknu i tvrd povez, i bili veoma privlačni za kupce. Imali su i veliki broj stranica - između 100 i 200. Pararelno sa njima, pojavili su se i prvi strip-magazini: EC, Mad, Famous Funnies, DC, Marvel..., koji su objavljivali kraće epizode, imali mekši povez i bili štampani na slabijem papiru, ali im je cijena bila prihvatljivija, pa su za razliku od strip-albuma, strip magazine čitali svi. Ipak, sa umjetničke strane gledano, strip-albumi predstavljaju pravu vrijednost, a tadašnje kolekcionare nije moglo ništa zaustaviti da se domognu knjige sa svojim omiljenim junakom. Tako su neka izdanja bila objavljivana i više puta. Onaj ko danas posjeduje prva povezana izdanja npr. Princa Valianta, zapravo posjeduje pravo bogatstvo.

Sve veće interesovanje za strip dovelo je do toga da neki likovi, poput Buck Rogersa ili Blondie postanu u najmanju ruku kult. Najtipičniji primjer za to je čuveni neustrašivi, nekorumpirani detektiv Dick Tracy.

Prvi kaiš Dick Tracy-ja je objavljen 4. oktobra 1931. u Detroit Mirror-u. Prvi autor ovog stripa, Chester Gould, osmislio je neku vrstu modernog Sherlock Holmes-a, koji koristi ostvarenja moderne tehnologije. Poput Žila Verna, Gould je u svom stripu smislio neke aparate koji će tek kasnije biti izmišljeni i korišteni u stvarnosti. Tako je npr. Dick Tracy još 1931. koristio ručni sat sa ekranom, policijski TV line-up, kao i automobil bez goriva. Svojim jednostavnim, polukarikiranim crtežom, dobrim smislom za humor i raznolikošću likova (naročito kriminalaca, koji su uz svoj izgled i karakter dobijali i odgovarajuća imena: Mrmljalo, Ispeglani, Čelo, Pjegavi, Rezač, Kesa...), brzo je osvojio publiku, pa je već 13. decembra iste godine već zauzimao cijelu stranu u vikend izdanjima. Tracy se priključio policiji da bi uhvatio ubicu oca svoje vjerenice Tess Truehearth. Čuvanje ulica bezbjednim mu oduzima toliko vremena, da je ljubav bacio u drugi plan. Tako je jadna Tess, do kraja ostala samo vjerenica.

Dick Tracy se objavljuje i dan danas. Promijenilo se mnogo crtača, ali su svi, koliko je to bilo moguće, trudili da se ne udalje mnogo od imidza koji je osmislio Gould. Ipak, to je dovelo do toga da Dick Tracy, kao lik, ostane popularniji od svojih autora. Kolika mu je popularnost bila, govori i to da je Endy Njarhol, kao inspiraciju za jednu od svojih izložbi odabrao upravo Dick Tracy-ja.

Za razliku od Goulda, koji je pao u sijenku svog junaka, postojali su autori čija su imena ostala kultna, čak i više od likova koje su kreirali. Takvi su zasigurno Alex Raymond i Milton Caniff.

Raymond je rođen 2. oktobra 1909. godine u Nenj Rochelle-u, Nenj York. Završio je Grand Central School of Art. Stripom počinje da se bavi početkom tridesetih, kao asistent Russ Njestover-u na stripu Tillie the Toiler. Kasnije asistira Chic Young-u, autoru čuvene Blondie. 1934. godine, Raymond počinje sa radom na tri svoja autorska stripa. Prvi je bio legendarni Flash Gordon, strip o ragbisti koji igrom slučaja biva određen da spasi Zemlju od zlog svemirskog osvajača Minga. Pararelno sa Flash Gordon-om Raymond radi i strip Jim iz dzungle, a po scenariju Dashiell Hammett-a crta Tajnog agenta H-9 (prvi američki strip objavljen kod nas - Politika 21. oktobar 1934.). Svi stripovi su imali veliku popularnost, ali su mu oduzimali previše vremena, pa je iduće godine Tajni agent H-9 ugašen. 1944. odlazi u rat, a Flash Gordon-a prepušta scenaristi Don Moore-u i crtaču Austin Briggs-u. Po povratku iz rata ponovo dolazi u King Features Syndicate, ali mu je rad na Flash Gordon-u onemogućen, zbog ugovora koji je ova kuća imala sa Briggs-om. Ne želeći da izgube crtača kakav je bio Aledz Raymond, čelnici King-a ga nagovaraju da pokrene novi strip na kome bi radio dok Briggs-u ne istekne ugovor. Tako je nastao još jedan čuveni strip ovog autora, poznat i našim čitaocima, Rip Kirby.

Seriju uspješnih stripova prekinula je tragična saobraćajna nesreća kod Njestporta, u kojoj je četrdesetšestogodišnji Raymond izgubio život, a strip i publika širom svijeta ostali bez jednog od najboljih autora svih vremena.

Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 23.08.2003.godine. Sva prava zadržana.

ISTORIJA STRIPA

NEIZBJEŽAN DIO KULTURNE STVARNOSTI

Postoje autori čiji su stripovi rado čitani, ali se lako zaboravljaju. S druge strane, postoje autori koji su svojim stripovima bukvalno označili određeni istorijski period i imali veliki uticaj, kako na čitaoce, tako i na druge autore, ne samo u svijetu stripa, nego i u drugim vidovima umjetnosti. Raymond je bio jedan od njih. Ideje koje je on realizovao u Flash Gordonu možemo naći u mnogim literarnim i filmskim ostvarenjima koja su nastala u nekom kasnijem periodu. Sve što danas gledamo u filmovima ili čitamo u knjigama naučne fantastike su samo varijacije na temu Raymond-ovih stripova iz tridesetih.

George Lucas je i priznao da je inspiraciju za Ratove zvijezda našao u Flash Gordonu. Raymond je uz Milton Caniff-a odgovoran za rađanje stripa u Evropi. Direktno su uticali i na jugoslovenske pionire stripa kao što su Đorđe Lobačev, Nikola Navojev, braća Neugebauer iz Zagreba i Andrija Maurović. Čak je i veliki Hugo Pratt (tvorac Korta Malteze-a) rekao da ne bi ni počeo da se bavi stripom da nije bilo Miltona Caniffa.

Milton Caniff (1907 – 1988) je već sa petnaest godina radio kao ilustrator u lokalnim novinama. 1932. ga angažuje Ašociated Press i Caniff počinje sa radom na stripu Dickie Dare, orjentisanom na najmlađu publiku. Joseph Peterson je odmah primjetio Caniff-ov kvalitet i dvije godine kasnije ga angažuje za rad u Nenj York Dayly Nenjs-u. Tako je nastao "Teri i gusari", strip koji je uticao na mnoge kasnije autore, uključujući i već pomenutog Huga Pratt-a. Strip je u početku bio veoma "tvrd" i teško prihvatljiv za čitaoce, pa je prijetila opasnost da se ugasi. Ali izdavači nisu htijeli da ostanu bez crtača kakav je Caniff, pa su angažovali scenaristu Noel Sickles-a, koji je priču prilagodio publici. Ta saradnja je Terry-ja učinila jednim od najčitanijih stripova svih vremena.

Za vrijeme Drugog svjetskog rata, pored Terry-ja, Caniff počinje sa radom na stripu "Male Call", koji je radio isključivo za vojne novine i za koji nije tražio honorar. Glavna junakinja tog stripa Miss Lace je postala neka vrsta ikone mladim američkim vojnicima. Njene su portrete držali zalijepljene uz krevet i crtali na avionima, kao što su to kasnije radili sa Merylinn Monroe u vijetnamskom ratu.

Poslije rata, 1947. godine, uz veliki crtački staž (nekoliko stotina stranica stripa) i iskustvom koje je pokupio od scenariste Sickles-a, Caniff prelazi u Chikago Sun – Times i pokreće svoj najveći serijal "Steve Canyon", strip o pilotu koji ne može pobijeći od avanture. U mnogim epizodama tog stripa mogli su uživati brojni čitaoci Stripoteke. Iste godine, za Steve Canyon-a dobija nagradu "Najbolji strip autor godine", National Cartoonists Society-a, a 1971. dobija Reubenovu nagradu, koja je, inače, najveće priznanje za strip autore na svijetu. Steve Canyon je objavljivan 41-nu godinu i umro je zajedno sa autorom 1988. godine. Posljednju epizodu tog stripa, posvećenu samom autoru potpisalo je 78 crtača.

Zahvaljujući Raymondu i Caniffu, strip prelazi okean i doživljava svoje novo rađanje u Evropi. Prvi su bili Belgijanci, potom Francuzi i Italijani, a onda je počelo i kod nas... 20. oktobra 1934. godine, u Politici se pojavio oglas sljedećeg sadržaja: "Od sutra u Politici - najnovije čudo našeg vremena: roman koji se čita po dva minuta dnevno. Manje se čita, a više se gleda; imate bioskop kod svoje kuće... Obratite pažnju u sutrašnjem broju Politike na ilustrovanu stranu, na kojoj će početi da izlazi roman "Detektiv DZ-9" od Dešajela Hameta s ilustracijama Aleksandra Rejmonda". Tako su kod nas otvorena vrata novom mediju, koji je ubrzo postao dio kulturne stvarnosti Jugoslavije prije Drugog svjetskog rata. Nedugo zatim, za Politikom su krenuli i drugi listovi. Prvi je bio beogradski dnevnik "Vreme", koji je objavio strip "Radio Patrola" Charly Schmith-a i Edy Salliven-a, kao i "Tim Taylor" Laymen Young-a. Američke stripove počeli su da objavljuju i zagrebački "Vijesnik" i još neki ljubljanski listovi.

Strani strip je brzo osvojio domaću publiku i potražnja je bila velika, ali zbog cijene uvoza, a i zbog stvaranja nacionalnog umjetničkog identiteta (do koga se u to vrijeme držalo), listovi počinju da angažuju domaće autore. Tako je u beogradskoj "Nedelji" objavljen strip "Avanture detektiva Hari Vilksa" Vlaste Beklića, a u "Panorami" izlazi "Krvavo naslijedstvo" Đorđa Lobačeva i Vadima Kugarskog, koji radnju svoje priče smiještaju u Beograd i Dubrovnik i time po prvi put ukazuju na mogućnost stvaranja autentičnog domaćeg stripa.

Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 30.08.2003.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

Nisam pravovremeno istakao nominacije za Ignatz-ovu nagradu ove godine, ali bih ipak iskoristio linkove ka istaknutim online stripovima kao sadržaj uvek zanimljiv za internet časopis:

American Elf, James Kochalka,
http://www.americanelf.com

Bell's Home Journal, Gabrielle Bell,
http://www.serializer.net

Jazz Age Chronicles, Ted Slampyak,
http://www.jazzagecomics.com

The Salon, Nick Bertozzi,
http://www.serializer.net

Slow Wave, Jesse Reklaw,
http://www.slowwave.com

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 4. do 10. oktobra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad