prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. SALON STRIPA U SKC - SKC
2. DESET GODINA KRPELJA - Wostok
3. JUŽNJAČKA UTEHA No 126. - Marko Stojanović
4. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (185) - Darko Macan
5. MOJ POGLED (73) - zmcomics
6. ŠTAMPA - štampa
7. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -WARREN KREMER
   
8. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

SALON STRIPA U SKC

SKC

Studentski Kulturni Centar
Kralja Milana 48, 11000 Beograd; tel.:360 20 11; fax:659 376
Srecna Galerija / Happy Gallery


MEĐUNARODNI SALON STRIPA MLADIH
29.septembar – 29.oktobar 2003.

Organizator:
Studentski Kulturni Centar, Beograd, Srbija i Crna Gora
Srećna Galerija / Happy Gallery

Svečano otvaranje Salona i dodela nagrada:
Ponedeljak, 29.09.2003. 20h
Happy Center SKC

Izložba takmičarskog dela salona - umetnici do 30. godine starosti:
29.09 - 29.10.2003. Happy Center SKCa
Srbija i Crna Gora, Republika Srpska, Makedonija, Bugarska, Grčka, Italija, Hrvatska, Slovenija, Češka Republika, Slovačka, Ukraina, Rusija, Velika Britanija

Revijalna izložba gostiju i prijatelja Salona:
29.09 - 29.10.2003. Srećna Galerija SKCa
Aleksandar Sotirovski (MAC), Tomaž Lavrič (SLO), Iztok Sitar (SLO), Goran Sudžuka (HR), Tihomir Tikulin (HR), Krešimir Certić Mish (HR), Mr. Stocca (SICG), Aleksandar Zograf (SICG), Aleksa Gajić (SICG), Zoran Stojiljković Kiza (SICG), Zoran Janjetov (SICG), Alex (GB), Suko (GB), Rebeca –Bee (GB).


Nagrade:

GRAND PRIX SALONA
/statueta Salona, diploma, 500eu, samostalna izložba/

Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
/plaketa Salona, diploma, samostalna izložba/

Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
/plaketa Salona, diploma, samostalna izložba/

Nagrada za najbolji crtež
/plaketa Salona, diploma/

Nagrada za najbolji scenarijo (ideju)
/plaketa Salona, diploma/

Specijalna nagrada žirija
/diploma/

Nagrade sponzora
/strip izdanja/


Međunarodni žiri balkanskih zemalja:
Vladimir Vesović (SICG, predsednik žirija), Anica Tucakov (SICG), Aleksandar Zograf (SICG), Aleksa Gajić (SICG), Dejan Nikolaj Kraljačić (SICG), Tomaž Lavrič (SLO), Tihomir Tikulin (HR), Aleksandar Sotirovski (MAC), Kostas Aronis (GR), Amir Idrizović (BIH)


DOBRODOŠLI U SKC

sadržaj

2.

DESET GODINA KRPELJA

Wostok

Sesetogodisnjica od izlaska prvog broja fanzina "krpelj" proslavljena je radno-objavljivanjem 295-tog broja "krpelj"-a.

sadržaj

3.

JUŽNJAČKA UTEHA No126.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ZASTO JE STRIP PRESSING?

Volim pohvale. Govore mi da sam na pravom putu, daju satisfakciju da to sto radim neko prati i ceni, i poslednje ali ne i najmanje vazno, hrane moj ego (a svako ko kaze da njegovom egu ne treba lep i obilan obrok s vremena na vreme ili laze k'o pas ili je mnogo bolji (i matoriji) covek od mene!). Elem, poslednji broj Strip Pressinga je u zizi ovih dana, i sve, ama bas sve kritike koje stizu apsolutno su pozitivne. Ipak, posebno mi godi jedna recenica koju cujem od svakoga, a koja glasi, i citiram: "Bolji je od prethodnog broja!" Dok god sa svakim sledecim brojem cujem tu recenicu, znacu da radim valjan posao sa Strip Pressingom.

E sad, svaka pohvala, iako mi prija (ili mozda bas zato?), tera me na razmisljanje. Goni me da preispitam svoje postupke koji su je uzrokovali, kao i sva ostala desavanja vezana za to. U ovom konkretnom slucaju, ono o cemu sam aktivno mislio u zadnih par nedelja da se formulisati jednostavnim pitanjem: "A zasto je to tacno svaki sledeci broj Strip Pressinga bolji od prethodnog?" Dosao sam do dva odgovora, koja podjednako dobro drze vodu.

Odgovor prvi. Kada sam krenuo da radim Strip Pressing znao sam manje kvalitetnih i afirmisanih autora nego sto znam danas. Daleko manje. U medjuvermenu sam se kretao strip scenom, pokupio dosta prijateljstava (i nekoliko neprijateljstva kao bonus; ali kao sto ja cesto znam da kazem, kalibar covekovih neprijatelja pokazuje njegovu sopstvenu vrednost...), a ta su prijateljstva, uz mnoge druge plodove (da se razumemo!), dala i neke u vidu stripova. Zreli autori (da se ne uvrede moji mladi i jos uvek nedovoljno afirmisani saradnici) prilozili su zrele radove, sto je znacajno podiglo profil revije. Osim toga, trudio sam se da oko Strip Pressinga formiram i na okupu odrzim jedno jako jezgro strip autora i strip teoreticara, koje ce samo vremenom rasti novim talentima koje cemo po potrebi i zelji (njihovoj, ali i mojoj) priklucivati ekipi. U tome sam do sada u velikoj meri uspeo, sto mi je izuzetno drago...

Odgovor drugi. Umeo sam da slusam. Mnogo prosto, kad covek pomisli. Imao sam dovoljno velike usi i dovoljno bezopasnu sujetu da sam pazljivo saslusao svaku sugestiju i kritiku upravljenu u mom smeru i smeru casopisa. Sve je to naravno proslo kroz neki moj filter, i ono za sta sam mislio da je utemeljeno u stvarnosti resavano je po kratkom postupku. Da vidimo... Kod prvog broja ljudi su nam zamerili na objavljivanju nekih stripova. U sledecem broju takvi nedovoljno profesionalni stripovi dobili su sut kartu. Kad drugog broja zameren nam je izgled sadrzaja, koji je bio suvise prenatrpan, to sto uz intervju sa Bobanom Savicem Getom nije objavljena i njegova fotografija (a jeste Minjolina uz Minjoin intervju u istom broju) kao i to da uz svaki strip nije objavljen i njegov naslov. Moja licna zamerka odnosila se na coveka koji je radio pripremu za stampu, i uzrokovala je njegovu hitnu promenu u korist mog prijatelja (i velikog profesionalca) Vuka. Vec u trecem broju, sadrzaj je veoma citljiv, uz intervjue su objavljene fotografije (ili prigodni autoportreti), a svaki strip ponosno nosi svoj naslov na prvoj strani. Kod treceg broja kritika se odnosila na izbor ilustracije za naslovnu stranu (mislim ipak da se ovde radilo o kvalitetu njene stampe), kao i na zelju da bude vise tekstualnih priloga. U cetvrtom broju, naslovnica je bolje odstampana (ne i savrseno! Skuzi, Brado!), a kvota tekstova povecana za jedan pozamasan prilog dragog nam Londonca.

Sto se cetvrtog broja tice, zabrinjava me to sto mi ne stize bas nesto mnogo kritika. Izgleda da niko nema neku objektivnu ili ispravljivu zamrku, a to me iskreno pomalo plasi. Vidite, kao i svaki urednik, ja stojim suvise blizu stvari da bi mogao da je vidim iz svih uglova. Kako onda da poboljsam casopis, ako mi niko ne ukazuje na njegove mane?

Ucinite mi uslugu: Pucajte, ja i dalje drzim cas(opis).

sadržaj

4.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (185)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DJEVOJKE U LJETNIM HALJINAMA

Žene su valjda najljepše ljeti, kad naglo odbace odjeću i stid pa se ulicom stanu šetati odjevene u malo boje i vlastitu prepečenu, zategnutu kožu. Curičci su ljeti divni - naslage dječjeg sala na tijelu koje nije dječje izluđujuće drhte sa svakim korakom - ali ne zaostaju ni zreli, od mramora isklesani listovi, koščata ramena koja su sve prošla i koja tako zavodljivo znaju što žele. Sjediti u podne na kakvoj špici - u Bogovićevoj, recimo - i promatrati taj nenajavljeni, a očaravajući izbor za Miss ... to se valjda može usporediti samo s pogledom kroz ključanicu raja.

A gdje je raj, tu je i pakao. Vidjeti, a nemati, nemati ih sve; žudjeti, a znati da je to žudnja koju ni ispunjenje ne bi ugasilo ... Što učiniti kada se više ne može gledati, a ne može se ni odvratiti pogled? Što tada?

Crtati, naravno.

Kako su stripovi dječačka zabava - dječaci ih rade, dječaci ih čitaju - onda su i u središtu pažnje obično dečki. Frajeri tako, naime, vide svijet. Međutim, ne treba tri stripa pročitati da bi se vidjelo s kolikom ljubavlju ti dečki, pogotovo kad odmaknu u godinama, crtaju baš - žene. Neka je cura i dio dekora, ali naći će načina da nenametljivo ušeće u prvi plan, makar u silueti. U prljavom Blueberryu samo će Pearl biti iscrtana čistim, fluidnim potezom kista, u Malom Spirouu junakov je uzrast samo isprika da kamera stalno bude ispod nivoa suknje ... A dobiju li žene glavnu ulogu, tko taj strip može zaboraviti? Što vam srce kaže kad spomenem Modesty Blaise? Natachu? Čak i one krave Axu ili Druunu? This is a man's world, pjeva netko mudar, but it wouldn't be nothing, nothing, without a woman (or a girl).

Uz vjerojatne iznimke, crtač stripa nije donžuan. Stripašev ego žudi za potvrdom, ali njegova je osobnost stidljiva pa radije živi preko papira. A zavođenje je živa igra u kojoj treba nekoga uvjeriti da ti je centar svijeta, bitniji i od tebe sâma.

No, nama je malo što bitnije od svijeta u našoj glavi, te nam jedino ostaje predmete svoje čežnje oteti iz stvarnog i smjestiti u svoj svijet, ovladati ih olovkom i navesti da se smiješe uvijek kad to poželimo, da ne kažu ni riječ kad želimo neka šute i da budu ovakve ili onakve, ali uvijek tu, uvijek spremne i podatne.

Zauvijek naše.

sadržaj

5.

MOJ POGLED (73)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

DEČIJE SRCE

Želja svakog čoveka, i žene naravno, je da što je duže moguće produže detinjstvo. Da, kada zađu u godine, dobiju priliku da se osete detetom, da barem na momenat oduvaju starost sa svojih leđa.

Zato ljudi vole filmove, knjige... i naravno stripove. Deca ih vole iskreno i sa žarom, oni sanjaju da će kada odrastu i oni biti neki Zagor, neki Spajdermen,... Neki se odrastanjem distanciraju od stripa kao dečijeg štiva, razočarani nedosegnutim, pritisnuti bremenom obaveza što nosi odrastanje. Neki strip sačuvaju i dalje, kao svojevrsni azil od stvarnosti. Oni prvi nađu svoj azil u filmovima koji su više nametljivi, i povremeno se od dece grebu za stripove. Ovi drugi najčešće ceo život sanjaju isti dečački san. I zato se ne treba čuditi što neko čita Zagora ceo život, jer to je nekome dovoljan otklon od stvarnosti. To je njegova prilika da mu srce zaigra kao što je zaigralo i kad je kao dete gutao iste stripove. Ne interesuje čitaoca da li nešto umetnost ili nije. Interesuje ga da dobije svoju dozu nestvarnog. Da doživi nedoživljeno.

Strip treba uvek raditi za decu. Za decu svih uzrasta. Stripove uvek čitaju deca, bili oni njima namenjeni ili se krili iza naznake da su "samo za odrasle". Znate li nekog odraslog koji nije ranije čitao stripove a da se zalepio na naznaku "samo za odrasle" i zbog toga početi da čita stripove? Znate li neko dete koje se neće zalepiti na istu tu naznaku i kupiti ga baš zato? Strip će kupiti oni koji su ga čitali kao deca, i koji su sačuvali svoj obraz pristajući da ostanu deca i nakon izlaska iz puberteta.

Samo... novoj deci ne možete uvaljivati stare fazone, ne možete biti jeftini i plitki misleći "to su samo deca". Evolucija ide brže nego što smo svesni, kao što je bila brža nego što su toga bili svesni i naši roditelji. Portal u čudesni svet je nakada moglo biti šuplje drvo, stara ruinirana kapija, danas je to kompjuter ili mobilni. Naučeni na novu estetiku, novi jezik, novi način komuniciranja, na novi tempo života novi klinci traže neke nove stripove. Ne moraju biti to nove teme ali moraju naći način da komuniciraju sa klincima.

Moj sin normalno, bez straha, seda za računar, sa njim je na "ti". I pored tehnologije na koju je naučen od detinjstva nikad neću zaboraviti njegove širom otvorene oči, njegovu nevericu, oduševljenje. Neću zaboraviti kako se vrteo u krug ne verujući da je to moguće da postoji. Da su to stvarni predmeti iza stakla, kada je pre par nedelja bio "pomoćnik" u distribuciji stripa i nakon toga završio u Vojnom muzeju na Kalemegdanu. Kada je shvatio da vidi strele, koplja, lukove, oklope... pravih vitezova. U stvari, nisam siguran da li je to uopšte shvatio kao stvarnost, jer je stalno ponavljao da je nemoguće da je to sve stvarno.

Već sada znam da će jedan od njegovih najvećih snova, njegov otklon od stvarnosti biti vitezovi, zamkovi, vilenjaci i zmajevi. Ali i znam da mu pravi filing neće pružiti estetika Princa Valijanta ili nekih starih "istorijskih filmova". On je sa 6-7 godina gledao Gospodara prstenova i sve ispod toga će mu biti slabo. Kao dete se sreo sa kolornim stripovima Izzy-ja, Spajdermena i X-mena, i sve ispod te opreme će mu biti slabo. Kompjuterske igre imaju studiozno urađen haj-tek dizajn i grafiku, te će mu i sve ispod toga biti slabo.

Standardi su višlji nego ikada ali su vidljivi svuda oko nas. Nisu nedostižni, samo treba naći meru, način i put do dečijeg srca.

Samo to!!!

sadržaj

6.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili priloge za ovu rubriku...

Snimaće se peti film o poznatom strip junaku

KRISTIJAN BEJL - BETMEN

LOS ANĐELES (Beta-AFP/AP) - Američki glumac Kristijan Bejl glumiće u novom, petom filmu "Betmen", piše časopis "Dejli varajeti". Bejl (29), koji je glumio u filmovima "Mandolina kapetana Korelija" i "Američki psiho" obući će odelo Betmena nakon zvezda Majkla Kitona, Vala Kilmera i Džordža Klunija.

"Pronašli smo dobru osobu za ulogu Betmena i veoma smo zadovoljni ekipom koju formiramo", rekao je generalni producent kuće "Vorners" Džef Robinov. Peti nastavak Betmena će režirati Britanac Kristofer Nolan, koji je bio reditelj filma "Memento" iz 2001. godine. Prvi Betmen je snimljen 1989. godine sa Kitonom u glavnoj ulozi i zaradio 251,2 miliona dolara u Severnoj Americi.

Drugi nastavak "Betmen se vraća" (1992), takođe sa Kitonom, zaradio je 162,8 miliona dolara, pa je usledio "Betmen zauvek" (1995) sa Kilmerom i zaradom od 184 miliona dolara. Snimljen je zatim "Betmen i Robin" 1997. godine sa Klunijem i Arnoldom Švarcenegerom (107,3 miliona dolara).


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 16.09.2003. godine

STRIP I FILM

LIGA NEOBIČNIH DŽENTLMENA

Ekranizacije stripova su alhemija, a jedan od primera je i film

Piše: Dimitrije Vojnov

S pojavom podžanra crtanih romana "superherojski strip" prestaje da bude bastion petparacke šund estetike mladih i postaje ozbiljan medij, koji prevazilazi konvencije beskrajne serijalizacije, ali i serijske proizvodnje. U tim zbirkama apartnih serijala za odrasle, sa zrelijim likovima, kvalitetnijim crtežom i lucidnim ikonoklasticnim scenarijima, stripovi su ne samo cenjena forma vec i poslednji geto za sadržaje koji se služe jezikom pop-kulture a nisu politicki korektni.

Autori kao Frenk Miler i Alan Mur predvodili su spektakularni razvoj medija i reviziju vecine superherojskih mitologija. Baš u njihovom radu sve nagoveštene aluzije i dubinska znacenja velikih superheroja dobijaju nov smisao i bivaju produbljeni u konkretnim avanturama.

Dok Miler ubrzo postaje brend i rasplinjuje se u raznim medijima, Britanac Alan Mur nastavlja s eksperimentima, stalno izmicuci kategorizaciji i tome da ga izdavaci pripitome. Njegovo delo Watchmen prvi je i poslednji strip dobitnik nagrade "Hugo" (najvece priznanje u svetu naucne fantastike). Rec je o remek-delu koje temeljno preispituje mit o superherojima. Medu njegova velika dostignuca spada i crtani roman The League of Extraordinary Gentlemen, koji je Mur napisao a Kevin O'Nil nacrtao.

Liga neobicnih džentlmena je Murov povratak u milje viktorijanskih klasika pustolovne literature, kojima postmodernistickim postupkom udahnjuje nov život. U njegovom stripu se protiv Doktora Morijartija i Fu Mancua ujedinjuju Alan Kvoterman, Nevidljivi Covek, Doktor Džekil (koji se pretvara u Mister Hajda), Kempion Bond (predak Džejmsa Bonda), Majkroft Holms (brat Šerloka Holmsa), Kapetan Nemo i Mina Harker (Drakulina ljubavnica). Mur stvara avanturisticki prikaz viktorijanske epohe, cije je podzemlje briljantno osmislio u sledecem remek-delu From Hell.

Ekranizacije stripova su od 1998. postale aktuelne u Holivudu. Uz objektivne komercijalne razloge, koji se kriju u prebacivanju osmišljenih i prepoznatljivih strip mitologija na veliki ekran, trendu pomaže i transformacija upravnih odbora u studijima. Njih su preuzeli multimedijski giganti i na mesta urednika produkcije postavili ljude poreklom iz drugih medija. Nesposobni da odaberu i razviju kvalitetan originalni filmski materijal, oni se oslanjaju na materijale uspešne u drugim medijima.

Ekranizacije stripova su alhemija: stripovi nose poseban jezik i traju decenijama. Pri ekranizaciji velikog serijala mora se voditi racuna o više parametara; autor se mora opredeliti za stilizaciju ekranizacije, jer se stripovi menjaju kroz decenijsku evoluciju, a i sam film mora ponuditi nešto novo, zatim iz hrpe prica i likova valja izdvojiti dramski pregnantnu liniju, koja ce biti prilagodena filmu i, konacno, strip junak mora biti prikazan na filmski nacin, što je teško, jer je predistorija junaka obicno data u stripovskoj formi. Retki autori uspevaju da adekvatno odgovore na sve te izazove.

Talas ekranizacija stripova nije zaobišao ni Murova jedinstvena ostvarenja i vec su otkupljena prava za njegove kljucne knjige, te autori Matriksa braca Vahovski pripremaju V Is For Vendeta, Teri Gilijam je Dejvidu Hejteru, scenaristi filma X-Men, prepustio Watchmen, a braca Hjuz, afroamericki autori, snimili su From Hell.

Adaptacije Murovih knjiga nisu iskljucivo bogohulni pokušaji da se zaradi novac. Njegovi predlošci bude maštu autora, a njegov rad je izazov za stvaraoce.

Film Stivena Noringtona po Murovoj Ligi neobicnih džentlmena svakako je najocekivanija ekranizacija stripa u 2003. Iako je ova godina donela tri velike ekranizacije - Daredevil, X-Men 2 i Hulk, za njih se nisu vezivala prevelika ocekivanja, jer ih nisu radili autori potvrdeni na adaptacijama stripova. Nažalost, sve navedene ekranizacije valja zaboraviti.

Ligu neobicnih džentlmena je snimio Britanac Norington, ezoterik koji je režirao Blejd, ekranizaciju relativno opskurnog "Marvelovog" serijala. Iz Blejda se izrodila renesansa "Marvelove" filmske produkcije, predvodena njihovim kucnim producentom Avijem Aradom.

Savremena era filmova o superherojima pocinje Supermenom Ricarda Donera iz 1978, filmom konceptualno i ideološki sasvim prevazidenim, jer se retko ko još uzbuduje gledajuci neuništivog došljaka s Kriptona. Štaviše, savremeni strip autori problematizuju Supermena i prikazuju ga kao negativca i neinteligenta. No, Donerov film je postavio solidan zanatski i komercijalni osnov za tretman superheroja u promenljivoj holivudskoj klimi. Drugi filmski medaš s pocetka epohe je Konan varvarin Džona Milijusa iz 1982, inspirisan i "Marvelovim" stripom i Hauardovom prozom. Uspeh Supermena i integracija izdavacke kuce DC (Betmen, Supermen) s "Vornerom" izbacuje "Marvela" s filmske mape. Dok je "Marvel" skrajnut u vode B produkcije, DC i "Vorner" su upropastili podžanr netaktickim nastavcima Supermena.

Pa ipak, DC i "Vorner" se docekuju na noge 1988. kad Tim Barton snima Betmen, cime se u svet stripovskih ekranizacija ponovo uvode samosvojni autori. Taj tok dostiže vrhunac Bartonovim Povratkom Betmena iz 1992. Sledi pad.

Norington 1998. snima revolucionarnu ekranizaciju "Marvelovog" stripa Blejd i savršeno utapa superheroje u hiperrealno okruženje. Dugo pre Noringtona niko nije uložio toliku energiju u pokušaj da strip preseli u stvarnost, stvarajuci i dramsku napetost i osnažujuci dileme koje rešavaju junaci.

Blejd, cija recepcija kasni u našoj zemlji, imao je premijeru još leta 1998, a kod nas je stigao sredinom 2000. Tako Blejd kod nas stiže posle Matriksa, pa vizuelne i stilske inovacije u Blejdu nisu odviše uzbudile bioskopsku publiku, za razliku od filmofila koji su gledajuci piratsku kasetu dve godine ranije uvideli revoluciju koju najavljuje taj film, jedan od najboljih filmova o stripovskim superherojima.

Reformu predstavlja i sama kosmogonija sveta vampira, koji je kompleksan i kreiran u stilu koncepta "invazije kradljivaca tela". A nova je i ikonografija Veslija Snajpsa, koji se pretvara u simbol crnog supremacizma. U Blejdu je uvedena i novina da se vampiri u americkom društvu ne plaše krsta iako je, istina, problem nehrišcanskih vampira dotaknut još 1974. u filmu Roja Vorda Bejkera The Seven Brothers Meet Dracula. U njemu je lovac na vampire (igra ga Piter Kašing) eliminisao grešne besmrtnike pomocu budisticke figurice i kung fua.

I Blejd ima bitnu kung fu dimenziju, koja potice iz vezanosti Afroamerikanaca za kung fu heroje, ciji su filmovi reprizno prikazivani po zapuštenim bioskopima u getu. Blejd ima i najbolja svojstva neomita, jer se otvoreno okrece antici i mitu o Edipu.

Za kraj je ostao koncept akcionih scena. Indikativno je da Blejd i Matriks koriste kung fu u funkciji superherojske mitologije. No, kung fu u ovim filmovima potice iz razlicitih izvora. Blejd je producentsko cedo Veslija Snajpsa, gde on konacno dobija priliku da pokaže koliko zna borilacke veštine.

Sledi Matriks brace Vahovski iz 1999, u kome se na nov nacin (iako izvor nije strip) revitalizuje koncept superherojstva i pravi otklon prema ljudima u trikoima ili s plaštovima. Brajan Singer 2000. snima X-Men i pokušava da najbanalniji "Marvelov" strip pretvori u društveni iskaz o segregaciji. Meksicki genije Giljermo del Toro 2002. snima Blejd 2 utiruci put radikalnijim stripovskim zahvatima na velikom ekranu.

Ali, Blejd je i danas vrhunac medu ekranizacijama, narocito onim koje daju realisticku konotaciju superherojskoj mitologiji. Ostali autori se nisu dovoljno trudili da ubede gledaoce da su dešavanja na ekranu stvarna, a ni sami nisu dovoljno u to verovali.

Liga neobicnih džentlmena je korak napred u svetu stripa jer je okupila velike viktorijanske pustolove. Noringtonov film ne pravi takav iskorak. Na prvi pogled to je dobar izbor, jer usiljen korak napred 2003. znaci korak u prazno, što su osetila braca Vahovski s Reloadedom. Prva Noringtonova pobeda je to što od Lige pravi konsekventan avanturisticki film. A to nije mali uspeh s obzirom na to da su drugi autori u susretu s takvim materijalima proizvodili slikovnice, filmske trilogije i sl.

Druga pobeda je sposobnost da se izbori s pritiscima studija, koji su išli dotle da se galeriji britanskih heroja doda Amerikanac da bi film bolje komunicirao s americkom publikom. Americki ekvivalent britanskih klasika je odrasli Tom Sojer. Ipak, on je solidno integrisan u britanski milje. Intervencije na izvorniku su dovele i do pozitivnih pomaka. Umesto Bonda i Holmsa, sacuvanih za nastavak, uveden je Dorijan Grej, cime se stvara magneticni androgini-glem-kontrapunkt bezmalo rokerskoj harizmi Šona Konerija u ulozi Alana Kvotermana. Obrt i razotkrivanje negativca bolje su sprovedeni no u stripu.

Osetljivo pitanje glumacke podele u ekranizaciji stripa takode je prevazideno inteligentno podeljenim ulogama, pa film nije opterecen varnicenjem brojnih zvezda. Šon Koneri je jedini superstar i igra kolonijalnog avanturistu Alana Kvotermana. Ostale uloge tumace vrhunski profesionalci, koji svoje likove ne opterecuju ranijim opusom. Peta Vilson, iz televizijske serije Nikita, igra Minu Harker. Mladi engleski glem-star Stjuart Taunzend igra Dorijana Greja. Gaj Ricijevo otkrice Džejson Fleming igra Doktora Džekila. Autenticni Hindu, Naserudin Šah je Kapetan Nemo.

Norington, medutim, doživljava pad kad pomislite šta je film Liga neobicnih džentlmena mogao biti. A mogao je biti neobicna trosatna avanturisticka eskapada, u kojoj se spektakularna akcija u viktorijanskom miljeu preplice s eksplozivnom razmenom cuvenih literarnih junaka. Toga kod Noringtona nema, jer on igra na dvocasovnom terenu, te ne može da ponudi zbir datih elemenata. Nažalost, jedina matematika koju uspeva da izvuce iz socnog izvornika jeste prosek datih elemenata, što je vec dovoljno da Ligu ucini superiornim ostvarenjem ove letnje sezone.

Možda se dvocasovni teren mogao oplemeniti kreativnijim scenarijem, jer se cini da se pisac Džejms Dejl Robinson, inace prvorazredni stripofil (videti film Negativci iz stripa, kod nas izdat samo na videu), nije pretrgao kad je rec o hemiji medu literarnim ikonama.

Veliki preokret sledi posle premijere i solidnog rezultata s blagajni, akumuliranog uprkos krajnjem nerazumevanju kriticara. Za vreme snimanja u Pragu i na Malti pristizali su izveštaji o sukobima glavnog glumca i producenta Šona Konerija sa Stivenom Noringtonom, a usledile su i onespokojavajuce vesti kako se Koneri meša u montažu filma. Sukob je kulminirao kad je Norington pred premijeru izjavio da posle neprilika na Ligi zamrzava svoje holivudske projekte, pa i spektakularnu igranu verziju Kacuhiro Otomovog stripa i animiranog filma Akira, te se okrece radu van Holivuda.

Kada se protumaci tako radikalna odluka, koja može biti i kratkog veka, ali je dovoljno šokantna u savremenoj medijskoj klimi, ostaje žal za onim što nam je Norington zaista namenio. Da li je njegova neostvarena vizija Lige ocekivani zbir elemenata, nikad necemo saznati, jer je procesuiranje svakog kvadrata filma danas toliko komplikovano da se retko pojavljuju alternativne verzije koje se ozbiljno razlikuju od bioskopske.

Cini se da je Norington još jedna žrtva holivudske uravnilovke, koja je dovela do toga da velike autore repertoarskih filmova prakticno potisnu placenici bez kriterijuma. Holivud je poceo da gubi strpljenje u suocavanju sa spektaklom koji publika zahteva tako da je spektakl postao jeftini artikal. A jedini spektakl koji se jednostavno proizvodi jeste senzacija za neprosvecene gledaoce bez filmskog znanja; njima zbir praštecih prizora zamenjuje smisleni prikaz neobicnog i uzbudljivog.

Buduci da je Norington u superherojski film uneo razložnost i smisao, ne cudi da je baš on jedna od žrtava holivudskog snižavanja kriterijuma cak i u domenu koji je tradicionalno holivudski i koji su studiji odavno monopolizovali.

Pa ipak, iznad svega ostaju filmovi. To važi i za Ligu neobicnih džentlmena, koja nije ni do kolena Noringtonovom Blejdu, ali je svakako bolja od svega što smo na temu stripa videli od Del Torovog Blejda 2.


Objavljeno: "Blic News", Beograd, 17. septembar 2003.

Liga izuzetnih džentlmena

Još jedna strip ekranizacija stiže u domaće bioskope. U pitanju je "Liga izuzetnih džentlmena" Stivena Noringtona, zabavno produhovljena fantazija o najvećih svetskim negativcima koji se ujedinjuju i postaju super-heroji. Ligu predvodi Šon Koneri, a film posredstvom kuće "Tuck" večeras ima premijeru u Domu sindikata u 20.30 sati.

D. J.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 18.09.2003. godine

MAGIČNI KVADRATI

Novi "Sandman" 24. oktobra

"Titan Books" su najavili da će objaviti "Sandman: Endless Nights", antologiju novih priča autora Nila Gejmena, 24. oktobra. Ovo će biti prva nova grafička novela u popularnom serijalu u poslednjih sedam godina. Među ilustratorima ove grafičke novele su Mebijus, Milo Manara, P. Krejg Rasel, Bil Sjenkijevič, Miguelankso Prado, Liberatore i drugi.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 19. septembar 2003.godine

* NEIL Gaiman dobitnik je ovogodišnje nagrade "Hugo" za najbolju SF novelu. Gaiman je nagradu dobio za novelu "Coraline", koja govori o djevojci koja otkriva "drugu majku" iza skrivenih vrata svoje kuće. Knjiga je objavljena lani i izvrsno se prodaje; ovogodišnju, pak, nagradu "Hugo" za roman dobio je Robert J. Sawyer za djelo "Hominids", prvi roman u trilogiji "Neanderthal Parallax". Knjiga govori o otkriću vrata u paralelni svijet u kojem su prije četrdeset tisućljeća živjeli neandertalci i razvili tehnološki razvijeno društvo…


Objavljeno: Feral tribune, Split, 19. rujna/septembra 2003.

sadržaj

7.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-WARREN KREMER
Američki crtač Warren Kremer preminuo je u 82 godini, u Glen Ridge, New York, 24. jula 2003. godine. Radio je kao profesionalni crtač za Harvey Comics u Njujorku 35 godina. Kreirao je: Richie Rich, Casper the Friendly Ghost, Hot Stuff Comics etc. Povukao se 1989. godine. Govorio je da ga je njegov sin Richard W. inspirisao za ime Richie Rich.

sadržaj

8.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Poziv Stripautorima na ucescu u Izlozbi

NVO “Strip Club: “Andrija Maurovic” Kotor poziva sve Strip Autore sa prostora (SR Yugoslavije) Srbije & Crne Gore da ucestvuju u manifestaciji: “Izlozba Strip Autora Srbije & Crne Gore” , cije je odrzavanje planirano za 16 Januar 2004 god.

Uslovi za ucesce u izlozbi su :
1 - Fotokopije Stripova (Strip Tabli) minimum do 11 strana.
2 - Biografije Strip Autora (u kojim publikacijama je izdavao itd.)
3. - Fotokopija izdanja u kojem je oblavljivao
4. - Izbor (Slobodan izbor) strip table kojom zeli sebe da predstavi u katalogu

Krajnji rok za slanje izabranih radova je 12 Novembar 2003 god.

Svi radovi koji budu stigli nakon ovog roka nece biti uvrsceni u izlozbi.

Poziv je upucen takode i svim Strip Autorima koji zele da doprinesu svojim ucescem i djelovanjem sto kvalitetnijem odrzavanju ove izlozbe.

Najbolji Autor biti ce biti nagrađeni.


Radove slati na Adresu:
NVO “Strip Club: Andrija Maurovic Kotor”
Muo 78
85330 Kotor

Detaljnije informacije na Tel: 069454015

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

ALEKSANDAR ZOGRAF LINKS - EXTRA!

Aleksandar Zograf Web Page is available in the virtual cosmos RIGHT NOW! Articles by and about Zograf (mostly in English, but also some stuff in Serbian, Italian, Greek and Portuguese), the updates, self-published books ordering information, The Kitchen workshop MP3 downloads, and all that! Stop all your activities and immediately go to: http://www.aleksandarzograf.com
The whole project is helped and executed by the kind people from Finsoft company ( London /Belgrade/ Sofia).

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 20. do 26. septembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad