prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIP KRAMPUS - Ivana Armanini, Zoran Lazić
2. STRIPBURGER U NORVEŠKOJ - Strip Core
3. MANHATTAN BEACH - Srđan Aćimović
4. JUŽNJAČKA UTEHA No 125. - Marko Stojanović
5. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (184) - Darko Macan
6. MOJ POGLED (72) - zmcomics
7. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
8. LINKOVI - Strip Vesti
9. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP KRAMPUS

Ivana Armanini,
Zoran Lazić

18.9.GALERIJA SHOWROOM/ZG, Teslina-kod Pingvina I radia 101/
Komikaze present:promocija albuma “STRIP KRAMPUS”/
STRIP-EKRANIZACIJA ROMANA ZORANA LAZIĆA “MISS KRAMPUS”
org: Komikaze, AGM, WHW

GOSTI:
RADOVAN POPOVIĆ, ALEXANDAR OPAČIĆ /KOSMOPLOVCI/, DUNJA JANKOVIĆ / KOMIKAZE/, ZORAN LAZIĆ /AUTOR KNJIGE/


SADRŽAJ:
-IZLOŽBA 70 ORIGINALNIH STRIP-TABLI
-ZORAN LAZIĆ: ČITANJE PRIČA PO KOJIMA SU NASTALI STRIPOVI
-18.-22.OTVORENA STRIP-RADIONICA NA TEMU MISS KRAMPUS: NASTAVAK
-TETOVIRANJE GALERIJE/STRIP-GRAFFITI/
-22.9.PROJEKCIJA DEMO-RADOVA/KOSMOPLOVCI/ I RADOVA NASTALIH NA RADIONICI

U albumu sudjeluje 13 AUTORA/ICA IZ 3 STRIP-kolektiva: Komikaze, Kosmoplovci i Entropija.


KOSMOPLOVCI / www.kosmoplovci.net

RADOVAN POPOVIĆ / kosmoplovci@kosmoplovci.net
Radovan Popović- RASHID je: bivši bokser i stolnoteniser, urednik srpskog strip-magazina Striper, brojnih strip fanzina (Mutant, Kosmoplovci, mini-zinovi), sajta kozmoplovci na www.kosmoplovci.net  I projekta studio-strip na www.crsn.com/studiostrip (škola stripa). Vodi jedinu knjižaru u Beogradu >Beopolis< u kojoj se možete upoznati sa velikim dijelom underground fanzinske produkcije ex-Yu. Autor je brojnih recenzija te tekstova o stripu, organizator strip-izložbi I voditelj strip-radionica (jedna od njih radi non-stop u njegovoj kuhinji I okuplja desetak  strip I web-autora iz Beograda). Uza sve to aktivan je I kao strip autor I scenarist…/naslovnica, Indijanska vatra, Noc na ledu-s A.Opačićem itd./

ALEXANDAR OPAČIĆ
Aleksandar Opačić - PROCESSOR, bivši redovni profesor na kafkaskom univerzitetu, kasnije otpušten zbog nepojavljivanja. Učitelj u osnovnoj školi, kasnije takodje otpušten zbog popustljivog stava u obrazovanju ("sva su deca zaslužila petice"). Pripadnik interdisciplinarnog tima KOSMOPLOVCI.


KOLEKTIV KOMIKAZE:
web-projekt koji postoji godinu dana, okuplja 50 autora/ica iz 10 zemalja trajno arhiviranih na adresi www.jedinstvo.hr/komikaze. Do sada je izašlo je 6 brojeva e-zina Komikaze, 2 cd-a, 2 fanzina (Stripburek Komikaze, Veronika) i strip-magazin, postavljeno 19 izložbi u Hr, Francuskoj, Srbiji i Bosni. Urednica i jedna od autorica je i IVANA ARMANINI.

DUNJA JANKOVIĆ:
turbo-super-strip-crtačica i fenomenalna bubnjarka u punk-noise bendu IG LUIGI/vidi i počuj na www.igluigi.cjb.net !!!!!!


MIRO ŽUPA
Vodeći haiku-strip-autor iz Splita.Osim što kipari svira i u bendu »3 autora koja ne traže ništa (a ne bi ni trebali)».Ostalo vidi na: www31.brinkster.com/mirozupa/


KOLEKTIV ENTROPIJA
miroslav lazendiĆ (SU)
DAMIR PAVIC septik (SU)
ivor gajiĆ (SU)
DAMIR scHmidt (SU)
dario ŠANTIĆ (SU)
MARIJANA PRIMORAC (SU)
vladAN nikoliĆ (ZRENJANIN) i
MAJA VESELINOVIĆ...najzanimljiviji -enski aktivni dio srpske mlade neovisne strip-scene. Poznata je uglavnom srpskoj javnosti preko brojnih fanzina i sajtova u/na kojima kontinuirano objavljuje. Sama uređuje sajt www.m-a-j-a.com i fanzin CELULIT. Radove i intervjue s autoricom pogledati na adresi www.m-a-j-a.com i http://www.ispodzemlje.com


Zoran Lazić
je rođen u Slavonskom Brodu, u zlatno doba disca. U doba HDZ-a uređivao je "Nomad", u doba rehabilitacije napisao je kontroverznu "Miss Krampus", a prošle godine u ovo doba scenarij za igrani film "Nije bed". Uskoro mu izlazi roman "Ljeto u gradu", nastao još u doba milenijske groznice.


****DIO PROGRAMA REALIZIRAN KROZ PLATFORMU CLUBTURE DON:AGM, IOD-HR


“Kako je miss postala strip…”

Najprije je Zorana Lazića udario auto. Onda je on sav slomljen zalegao u krevet i u tih mjesec i nešto dana, koliko je mrzio cijeli svijet, napisao jednu smiješnu i strašnu knjigu. Rukopis je zatim poslao Kruni Lokotaru, na što mu je ovaj, bez puno ustručavanja, na potpis ponudio milijunski ugovor.

Godinu dana nakon te Lazićeve vratolomije izlazi «Miss Krampus». Kritičari, staro i mlado, ne štede hvale. Neki od njih mudro primjećuju da se Lazić u životu jamačno nagutao stripova.

Naposljetku, prije dva mjeseca, Lokotar mi šalje hitan mail: "Zovi, važno je! Lazićeva knjiga je u pitanju. Moramo je ekranizirati!»

OK, rekoh, tu su neke radionice, uvijek nam fale scenariji. I stvarno, crtači su zagrizli – problema nema. Veliki Tabor, četiri dana: Dunja, Maja i ja prečitavamo tekstove, skiciramo. Sljedeća radionica je u Puli: tjedan dana u ex-kasarni Karlo Rojc; Radovan, Aleksandar i ja. Završna stanica je Subotica: ajmo sad svi zajedno! Entropija (Miki Lazendić) je organizirator, deset autora/ica crtaju nadahnuti revoltom na Majin slatki strip: prozračne bojice i simpatični likovi teško nailaze na prolaz u hardcore klimi Subotičke škole. Ipak, autor knjige i njegov urednik smatraju da je taj strip najseksi, pa čemu odbacivati nešto što ima tako predanu publiku? Lazić je tijekom ljeta postao najcrtaniji književni autor u svemiru, prešišavši čak i samog Harmsa! Ali stvar je još daleko od kraja: priče i dalje kolaju, s koljena na koljeno, a projekt se nastavlja izvan korica ovog albuma. Zato, ako vam «Miss Krampus» dopadne šaka, ne budite lijeni: sve nacrtano odmah šaljite Komikazama, a mi to objavljujemo. Ako ne tiskano, a onda sigurno na web adresi http://www.jedinstvo.hr/komikaze gdje već kroz šest brojeva pratimo estetiku krampusa. (Papirnate materijale šaljite poštom i numerirajte na: Ivana Armanini / Šubićeva 26 / 10000 ZAGREB ili mejlate na ivanaarmanini@hotmail.com ili pak okrenite broj hrabrog telefona 098/488409 i tim putem Ivani ispovjedite svoje frustracije iz djetinjstva.)

Za kraj smo, kao i obično, sačuvali jednu zanimljivost: od trinaest autora predstavljenih u «Strip Krampusu», troje je iz Hrvatske, a njih deset iz Srbije. Hm, možda je vrijeme i za neko «domaće» izdanje?!

sadržaj

2.

STRIPBURGER U NORVEŠKOJ

Strip Core

STRIPBURGER U NORVEŠKOJ

Norveški mednarodni strip festival Raptus je največji skandinavski strip festival. Letos ga organizirajo že osmič in bo potekal med 12. in 14. septembrom v Bergnu. Stripburger se bo tokrat predstavil na festivalu s projektom Stripburek - strip iz drugačne Evrope, antologije vzhodnoevropskega stripa na svetu. Poleg urednikov Katerine Mirović in Ivana Mitrevskega so tokrat povabljeni gosti festivala tudi avtorji iz antologije Stripburek: Andreja Kladnik iz Slovenije, Darko Macan iz Hrvaške ter Aleksandar Zograf in Vladan Nikolić iz Srbije. Poleg razstave originalnih del bodo gostje imeli tudi različna predavanja. Katerina Mirović bo predavala o vzhodnevropski stripovski produkciji s poudarkom na slovenskem stripu, Andreja Kladnik, absolventka likovne pedagogije na Pedagoški fakulteti, bo predavala o uporabi tehnike kolaža v stripu, Darko Macan, hrvaški avtor, scenarist in esejist bo v predavanju "Kjer se različne galaksije srečajo" strnil svoje izkušnje profesionalnega ilustratorja in stripovskega avtorja. "Sanje in realnost" je naslov predavanja Aleksandra Zografa, ki bo iskal povezavo med sanjami in stripovsko ustvarjalnostjo. Vsi avtorji bodo tudi posamično predstavljeni z javnim pogovorom in se udeležili stripovske delavnice.

Po Raptusu se Stripburger seli v Stavanger na knjižni festival Chapter03, kjer bo prisostvoval z mini razstavo gostujočih avtorjev in javnim pogovorom z avtorji. "Comics, what are they good for" je naslov pogovora z Darkom Macanom. Tema pogovora z Aleksandrom Zografom je razmerje med "Jazom" v stripu v "Jazom" realnosti. Z Andrejo Kladnik bo pogovor potekal o njenih izkušnjah uporabe tehnike kolaža v stripu, z Ivanom Mitrevskim pa o vzhodnoevropskem stripu in njegovo prihodnostjo. Organizirana je tudi mini turneja po okoliških šolah, kjer bodo avtorji svoje izkušnje v svetu stripa opisali norveškim šolarjem in šolarkam.

Porojekt sofinancirata Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije in Mestna občina Ljubljana.

sadržaj

3.

MANHATTAN BEACH

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

“Manhattan Beach 1957”, jedan od najnovijih Hermanovih stripova, možemo čitati na našem jeziku u izdanju “Strip-agenta” iz Hrvatske. Ovaj strip interesantan je za razmatranje zbog toka koji je poprimila Hermanova karijera u njegovim poznim godinama. “Džeremaja” je već izgubio zamah i, mada je nova epizoda skoro izašla, ovaj serijal već godinama ne poseduje energiju i kontroverznost, a pogotovo svežinu, kojom je osvojio publiku u prvim decenijama izlaženja; to je, ipak, prirodan tok stvari. Serijal “Boa Mori”, kao praktično spin-of “Tornjeva Boa-Morija”, mada dobar strip, takođe poseduje mane serijala koji se stvara već dugo i u kome je već sve rečeno. Jedino novo što ovi serijali poslednjih godina donose, je slikarska tehnika koji Herman predstavlja kao svoj novi zaštitni znak nasuprot ranijem potezu rapidografa. S druge strane, Hermanova interesovanja kao da se pomeraju ka samostalnim albumima, radije nego serijalima. Jedan od takvih mogli smo u skorije vreme čitati u “Politikinom Zabavniku”, a najskoriji primer je “Manhattan beach”, sa Hermanovim sinom Yvesom kao scenaristom.

Razlozi interesovanja Hermana za zasebne stripove pez prepoznatljivih junaka, mogli bi se tražiti u iscrpljenosti njegovih serijala. S druge strane, samostalni stripovi su veoma retki i ostaju symbol artističkih pokušaja nasuprot serijalima koji (mada često i samo u velikoj meri artistički) uvek nose naznake komercijalnosti u prepoznatljivim junacima – brendu koji privlači publiku pre harizmom nego nekim drugim osobinama stripa. Pošto artizam ne smatram samim po sebi lošim, kao uostalom ni komercijalnost, verujem da je revitalizacija zasebnih priča i dovođenje ove vrste stripa u ravnotežu sa serijalima pozitivan tok kojim bi se strip mogao ubuduće kretati. Potreba da svaki autor ima strip-serijal po kome će biti prepoznatljiv, pre svega je ograničavajuća za autora, a zatim i za čitaoca; Razlika je, istina, u tome što je čitalac to ograničenje sam sebi nametnuo. Stoji činjenica da se ono što je u ostalim narativnim umetnostima standard, u stripu smatra avangardom.

Hermanovo zanimanje za ovaj tip stripa moglo bi biti posledica sličnih razmišljanja; njegovi zasebni stripovi poseduju auru književnog i iz njih, uprkos evidentnim Manama, kao da izbija sloboda koju su njegovi serijali posedovali na samom početku. Pored toga, stari majstor dokazan i kod publike i kod kritike, prava je osoba da promoviše nove trendove.

Ostaje pitanje, kakav je u stvari “Manhattan Beach”?

Scenario, pre svega, nije nešto najbolje po čemu je Herman crtao strip. Iako pretenciozna, priča obiluje opštim mestima, ponajviše iz repertoara filma, često je predvidljiva i linearna, podloga u vidu potrage za masovnim ubicom možda je jedan od najuočljivijih klišea u delu. Da se Ivsova interesovanja poklapaju sa radom na filmu pre nego na stripu, pokazuje filmičnost ovog scenarija, što se ponekad (konkretno, u nemim scenama na samom početku) kože pokazati lošom osobinom. Elvis kao simbol duhovnog stanja glavnog junaka, te protoka vremena, mladalačke ambicije suprotstavljene kasnijoj razrušenosti i razočaranosti, jedan je od najneočekivanijih i najboljih momenata albuma; Doduše, Elvisova pojava često, pa i ovde ima u sebi nešto patosa, zbog mesta koje on zauzima u pop kulturi, a mora se priznati da pesma “Love me tender” izabrana za lajtmotiv ovog stripa, apsolutno se odgovara dramatičnosti radnje niti tempu samog stripa. Promašaj sa te strane, dakle.

A opet, osrednji scenario kao da je pružio Hermanu priliku da se dokaže, pre svega kao montažer table, a zatim i kao slikar-crtač. Ovaj autor, poznat po tome što ne zna da crta lepe junake, preciznije rečeno crtač koji je do perfekcije savladao svaki aspekt ljudske anatomije osim visine čela, ostaje veran tabli koja poseduje širinu, zahvaljujući prostranstvu unutar kadrova, te pažljivoj montaži unutar same table. Možda i bolje nego u ranijim radovima, Herman uspostavlja odnose izbeđu masa i oblika u kadrovima pojedinih strana, koristeći sada jedan dodatni element: boju. Ne bez sličnosti sa nezasluženo potcenjenim filmom “Pleasantwille” od pre par godina, crno-beli prizori predstavljaju prošlost, a kolor sadašnjost i, eventualno, budućnost. Crvena boja odabrana je da ipak pronađe svoje mesto u prošlosti, ne nasumično ali ni sa očekivanom dubinom. S druge strane, u scenama sadašnjosti je glavni junak taj koji je crno-beo; Globalna metafora, naravno: čak i Elvis se obojio (i stekao stotinak kila viška), no glavni junak to odbija i do samog kraja ostaje neupadljivo monohromatski.

Takav kakav je, strip se može završiti samo na dva načina. Imajući na umu njegovu pretencioznost, srećan kraj možemo odbaciti i eto, paradoksalno, u samom artizmu dela, uzroka njegove predvidljivosti. Ipak, ovakav završetak može se posmatrati i kao žrtva oca, primanje sinovljeve krivice, davni motiv iz legende o kentauru i istoimenog Apdajkovog romana. Tu dimenziju priče ističe scena u policijskoj stanici u Njuportu, naizgled nedovršena.

Da je u većoj meri oslobođen klišea, “Manhattan Beach” bio bi veoma uspeo. Dosta je tu motiva novih stripu, međutim, radije nego osmišljenih od strane Ivsa, preuzetih iz filma gde već egzistiraju kao klišei. Ovakvi motivi više iritiraju čitaoca nego što objektivno oštećuju delo; na kraju, ipak, doprinose da se formira konačni utisak “već viđenog” (ili grublje rečeno, “kopiranog iz ovog ili onog filma”). Štete nema, jer ovo sigurno nije poslednja saradnja Hermana i njegovog sina, koji je uprkos pomenutim greškama, pokazao volju da primeni jedan ozbiljan i nestandardan pristup strip scenariju.

sadržaj

4.

JUŽNJAČKA UTEHA No125.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

DEVIL'S ADVOCATE

Corpse: I've lost my arrrm!

Hellboy: I'm sorry. Really. But...
Do you need it? I mean, you're
already dead and we gotta go...

Corpse: Do I need it?! It's my arm!

Primecujem ovih dana jedan trend koji mi malkice ide na zivce. Nije to nista cudno, posto mi ovih dana mnogo toga ide na zivce (djaci prvaci, roditelji djaka prvaka, ucitelji djaka prvaka, reforma skolstva koja se tice djaka prvaka...), ali posto se od svih njih jedino pomenuta tendencija potpada pod strip tematiku, upravo cu se njome ovde pozabaviti. Naime, izgleda da je postalo strasno moderno s visine i s gadjenjem pljuckati na scenaristicka dostignuce Majka Minjole, a da bi sve bilo jos zabavnije, treba se energicno izmetom loptati po Minjolinom zivotnom delu, Hellboy-u.

Prvi cu da priznam da se Minjoli ima stosta za prigovoriti kad dodje do nacina na koji pise duze price. Tu je obicno jako nesiguran (sto proizilazi iz nacina na koji pise kratke price), pa da mu prica ne bi bila prazna gura u nju sto moze vise likova i podzapleta dok je na kraju ne ugusi i ne izgubi kontrolu nad njom, pa se onda uvija i grci da ispliva iz corbe koju je sebi zakuvao. Zamerki itekako ima i kod kracih prica. One se redom baziraju na raznim legendama (ili kompilaciji istih) kojim je Minjola ocigledno ostao duboko fasciniran u decackim danima. Njegova zelja da reci koje su ga u svim tim mitovima odusevljavale pretoci u slike se vremenom proteklim od njegovog decastva nije smanjila, naprotiv! Stoga Minjola, gotovo kao po sablonu, u srediste svake od tih mracnih pripovesti smesta svog kao od brega odvaljenog demona-crvendaca, i pusta da se stvari odatle same razrese. U praksi, to najcesce izgleda ovako: Hellboy dolazi u neku ukletu udzericu, uz par posalica na svoj racun pronadje grozomornog stvora mutivodu pa se lepo posibaju dok ga Hellboy teskom mukom zasluzeno ne ubije (od batina). Posle izvesnog vremena, to zaista zna da postane pomalo zamorno, da ne pominjemo predvidljivo... Naravno da uz to Minjola scenarista povladjuje Minjoli crtacu, pa mu u scenario ubacuje sve sama kul cudovista, groblja i lagume, sve one stvari za kojima je Minjola crtac uvek zudeo i jako jako zeleo da ih nadje u scenarijima koja su mu pristizala kad je radio za DC i Marvel, ali ih tamo nikada nije bilo.

Jednu stvar treba shvatiti: Minjolino zaledje cini americka palp literatura, mitovi i legende sveta, Lavkraftova knjizevna zaostavstina i naravno superherojski strip kojim se vecim delom svoje karijere bavio. Kad se sve sabere i oduzme Hellboy i nije neko iznenadjenje, sto nas dovodi do pitanja ukusa. E sad, ako je verovati Starim Rimljanima ukusi se razlikuju i o njima ne treba raspravljati, ali sam ubedjen da niko pri zdravoj pameti nece reci da su recimo The Corpse, Christmas Underground ili The Chained Coffin losi stripovi, ili da im je, ne daj Boze, scenario debilan...

Covek zaboga pise stripove kakve bi i sam voleo da cita, a taj njegov naizgled jednostavan recept od sjajne atmosfere, lake strave i osobenog humora se zaista jeste pokazao jedinstvenim (izmedju ostalog, i time sto je gomila drugih ljudi pokusala da radi Hellboy-a koristeci isti recept i slavno propala). Zar zato sto je postigao u grafickom i crtackom smislu revolucionarne stvari znaci da i kao scenarista mora da prica epohalne, dubokoumne i bitne price o ljudskim odnosima, manama, da kako to neko rece (parafraziracu jer me mrzi da listam stare Strip Vesti) "umoci pero u krv"? Zasto bi to ucinio? Samo zato sto to pojedinci od njega ocekuju? Zato sto neko drugi svoje price pise krvlju srca svoga? I kad smo vec kod toga, kakav je to uopste kriterijum za prosudjivanje i osudjivanje?!

Minjolu naprosto takve stvari, takve price ne interesuju. Ne privlaci ga da se paca u takve pripovesti, i ako hocete nazovite ga kukavicom ili lenjivcem, ali je on samo (samo?!) svestan svojih mogucnosti i svojih afiniteta. Sam je sebi stvorio malu nisu u kojoj moze da radi ono sto hoce na nacin na koji on to zeli, privukao je Hellboy-u publiku koju je vremenom samo uvecao a od Hellboy-a napravio pravi mali kult. On je savrseno zadovoljan onim sto radi, a da vam pravo kazem (iako Alanu Moru jos za zivota palim svece, a Darku Macanu kao scenaristi u 99% slucajeva skidam kapu) poprilicno uzivam da procitam poneku kratku i efektnu epizodu Hellboy-a...

sadržaj

5.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (184)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

RUPA

Ako me se pita, uvijek ću radije ispuniti obećanje koje nisam dao nego obećati nešto što nisam siguran da mogu ispuniti. Kad nešto obećam, dakle, to nikad nije olako. U prvoj Kartici sam, kad sam se nakon godinu dana oklijevanja odlučio u nju upustiti, čitateljima obećao samo jednu stvar: da će biti stalna.

U prošlom je broju nije bilo.

Nije je bilo iz posve glupa razloga. Napisao sam Karticu (čitat ćete je idući tjedan) u četvrtak oko ponoći i poslao je Zlatku. Nijedna poruka koju sam mu poslao te srijede i četvrtka nije došla do njega, ali nisam se zabrinuo. "Proći će," mislio sam, "i prije je bilo zapinjanja." Petak sam proveo u gradu, a kad ni navečer nije bilo SVesti, još uvijek nisam brinuo - pretpostavio sam da je Zlatko u gužvi s pripremom nekog albuma. Kad sam ga se sjetio nazvati, bilo je već kasno, a subotu je pojelo nešto te je opet bilo prekasno za zvanje. U nedjelju i dalje nije bilo SVesti, ali kako su mi i drugi potvrdili da ih nisu primili, zaključio sam da je neobee.net pao i da će sve biti okej kad ga dignu. Danas, u ponedjeljak, konačno sam nazvao Zlatka i doznao da SVesti jesu otišle sa zakašnjenjem, ali odavno i - bez moje kolumne. Da sam zvao ranije, da smo prije dogovorili sistem backupa ... Ali ne, bilo je prekasno - bio sam presiguran i zajeb'o sam. Nastala je rupa.

Neću vam lagati: prva ili druga pomisao koja mi je prošla kroz glavu dok sam razgovarao sa Zlatkom bila je da odustanem. Prekršio sam obećanje, je li tako, pa čemu život, čemu sve?

Ja razmišljam na taj prokleti crno-bijeli način, gotovo kao u stripu. Ili je kolumna redovita ili bolje da je nema. Ili mi je strip sve u životu ili neka ne bude ništa. A ne može tako. Zajeb'o sam kolumnu, ali ako sad stanem onda ispada da sam je pisao samo radi obećanja, a ne zato što veseli mene i poneke od vas, što mi koristi da sredim misli. Nisam od stripa dobio sve što sam htio, pa što? Jesam li ga radio zbog nečega što sam njime mislio postići ili zato što je najljepša stvar na svijetu?

I zato, nema odustajanja. Ni od kolumne ni od stripa. Rupa koja se pojavila neka bude odmor, a sad idemo dalje.

Kao što je prošla kolumna, uostalom, rekla: tek sam na pola puta.

sadržaj

6.

MOJ POGLED (72)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

PRESSING NA PRESSING...

...i stigoše do četvrtog broja.

Da krenem redom... Naslovnu stranu, odličnu, je uradio Miroljub Milutinović Brada. Slede dve epizode Palog Anđela, "Pakt sa irvasima" Marka Stojanovića i Toni Radeva i "Trakalica" Dejana Vujića. Sledi i bonus pride u vidu ilustracije Dragana Bosnića. Zatim na red dolaze "Rick Cardet" Tihomira Tikulina - Tice i Gorana Sudžuke i "Projdi vilo" po pesmi Gibonnija koji je takođe nacrtao Sudžuka. Nakon ilustracije Jovana Ukropine dolazi standardni "Kraljević Marko" Nebojše Pejića. Novu epizodu, ovog puta kompletnu, serijala "Krakov, Krakov" su po scenariju Đorđa Milosavljevića nacrtali Siniša Radović (olovka) i Milan Jovanović (tuš). Strip kaiševe koji slede su uradili Tihomir Tikulin - Tico, Milisav Banković i Dušan Cvetković, dok je strip od jedne table "Revolucija" uradio Ivan Prlić - Prle. Slede "Vučji soj" Vladimira Vesovića, ilustracija Dušana Cvetkovića i "Buy, Drink, Obey" Milisava Bankovića.

Kao što se da videti, tu je puno stripova. Delom jer ovaj Pressing ima nešto veći broj strana, po staroj ceni što je pohvalno, a delom jer je uglavnom reč o kraćim storijama. Jedino se "Krakov" može pohvaliti dužinom. I pored toga što je reč o uglavnom odličnim radovima može se manom smatrati što nema bar još jedan duži strip. To naravno ide pre na dušu autorima koji nisu spremni da se upuste u obimnije priče pa ih je malo čak i u fiokama. Ukupan utisak o broju to ipak ne kvari. Kao i prošli broj i ovaj je bolji od prethodnog, što potvrđuje kontinuirani napredak. Vizuelno i grafički je odlično urađen, priprema za štampu je već drugi broj odlična, za razliku od prva dva. Stripovi i ako različiti stilom i karakterom ne remete ritam časopisa.

Svakako su zanimljivi i tekstualni prilozi posvećeni, naravno, stripu. Podugačke intervjue sa Goranom Sudžukom i Endi Diglom uradio je Marko Stojanović dok je tekstove o Spajdermenu i Sten Liju specijalno za Strip Presing uradio Toma (Bojan) Neverov (Đukić), tako da verna Bojanova publika ima dodatni razlog da kupi Pressing. Broj je zaključio pišući o Sendmanu Vanja Mišković.

Najslabije tačke kod Strip Pressinga su te što je tiraž mali te nije rađen za kioske, i naravno njegovo retko izlaženje. Stoji i moja ranija konstatacija vezana za prethodni broj da bi trebalo više novih radova da bude zastupljeno. Mada, koliko sam shvatio, nakon redovnih kukanja autora da nemaju gde objavljivati stripove i dalje takvih stripova bez magazina nema dovoljno da se popuni broj. Ostale zamerke mogu biti samo stvar ličnog ukusa.

Dakle, samo napred. I da svaki broj bude bolji od prethodnog, samo tako vredi raditi.

sadržaj

7.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Darko Macan je, kao i obično, zadužen da nam prenese propozicije za konkurs koji svake godine biva organizovan u okviru Međunarodnog strip festivala "Crtani romani šou":

NATJEČAJ
6. MEĐUNARODNOG FESTIVALA 'CRTANI ROMANI ŠOU'
ZAGREB 28.-30.11. 2003.

Tema: Zločin i kazna
Jedna stranica/tabla
Format: DIN A4, isključivo slati kvalitetne fotokopije
Jezik: Hrvatski/Engleski
Tehnika: crno-bijela
Rok: 29.10.2003.

Adresa:
Radio 101,
za CRTANI ROMANI ŠOU
Gajeva 10,
10000 Zagreb, CROATIA

VAŽNO: Ne šaljite nam orginalne radove već isključivo kvalitetne fotokopije. Ne zaboravite napisati svoje puno ime i prezime, adresu i broj telefona.

Nagrade:
1. nagrada - 150E
2. nagrada - 100 E
3. nagrada - 70 E

Radovi u kategoriji 'Mladi lav' (mlađi od 15 godina) bit će nagrađeni prigodnim poklon paketima, domaćih strip nakladnika.

Svi pristigli radovi bit će izloženi na natječajnoj izložbi, a najuspiješniji će biti objavljeni u katalogu.

* * *

COMPETITION OF
6. INTERNATIONAL FESTIVAL 'FUNNY COMICS SHOW'
ZAGREB 28. 11 - 30.11. 2003.

Theme: Crime and Punishment
One page only
Format: DIN A4, photocopy only
Language: English/Croatian
Technique: black and white
Deadline: 29.10.2003.

Adress:
Radio 101,
for FUNNY COMICS SHOW,
Gajeva 10,
10000 Zagreb, CROATIA

WARNING: Do not send us your original artwork, only high quality black and white photocopies. Dont forget to send us your name, last name, adress (country) and your telephone number/e-mail.

Awards:
1. prize - 150 E
2. prize - 100 E
3. prize - 70 E

All recieved artwork will be exhibited during the festival. The best 'Crime and Punishment' submissions will be published in the festival catalogue.

Prošli put je kasno stigao mail do mene, pa ga sda prenosimo i podsećamo na poziv za učešće na Šabačkom strip festivalu:


From: Udruzenje likovnih stvaralaca Sapca <ulss@ptt.yu>
Subject: strip festival

U periodu od 26-28-og septembra u Sapcu ce se odrzati prvi sabacki festival stripa. Generalni sponzor ove manifestacije je SO Sabac u saradnji sa Rotari klubom. Pozivamo sve zainteresovane da posete festival koji ce, nadamo se, postati tradicionalan. U toku festivala odrzace se prezentacije izdavackih kuca iz nase zemlje i Makedonije. Bice istaknute originalne table nasih najpoznatijih strip autora. Na ovaj nacin pozivamo i sve zainteresovane za saradnju da se jave na e-mail eon3@ptt.yu gde mogu dobiti sve informacije vezane za ovaj festival.

Slobodan Peladic
063 8 564 691

Udruzenje likovnih stvaralaca
Mose Pijade 1,
15000 Sabac
015 332 760
office@ulss.org.yu
www.ulss.org.yu

sadržaj

8.

LINKOVI

Strip Vesti

-LE DOMAINE DE GORN - Odličan francuski sajt posvećen stripu
http://www.domainegorn.com

-BDnews.net - samo ime sajta govori za sebe, strip vesti na francuski način:
http://www.bdnews.net/

sadržaj

9.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 13. do 19. septembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad