prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. BALKANSKA STRIP RADIONICA - Zlatko Krstevski
2. NOVI ALBUM - mail
3. SEKTA TEHNO-EPISKOPA - Aleksandar Manić
4. MAUS: ŽIVOT VEĆI OD UMETNOSTI - Srđan Aćimović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 122. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (182) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (69) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

BALKANSKA STRIP RADIONICA

Zlatko Krstevski

Postovani prijatelji STRIPA imamo cast da vas pozovemo na

1. BALKANSKU STRIP RADIONICU

Gosti: Maja Veselinovic, Burek, Looney-SLIC grupa, Dragan Bosnic, Darko Pajcin, Marko Stojanovic, Iva Armanini, Dunja-CRO, Srdzan Nikolic, Simo Vuckovic, Helena Klakocar, Zlatko Krstevski i Atanas Botev-Macedonia

PROGRAM FESTIVALA

27. Avgust - Dolazak gostiju
17-20 start strip radionice tema ALICE IN BALKANLAND, Zavod Muzej-Bitola

28. Avgust
11-12 Promovcija SLIC fanzina
13-15 strip radionica ALICA IN BALKANLAND-gradsko setaliste,
19-21 Strip radionica, Zavod i MUZEJ-Bitola

29. Avgust
11-14 STRIP radionica gradsko setaliste
18 IZLOZBA DRAGAN BOSNIC retro i promocija monografije
19-21 STRIP radionica, Zavod i MUZEJ-Bitola

30. Avgust
11-12 PROMO -"STRIP PRESSING"-Marko Stojanovic i Vlada Vesovic "YU STRIP DANAS,TENDENCIJE SRPSKOG STRIPA" "Skola Lobacev,
18-20 STRIP radina i Video projekcija  TOP !# 13 Marvel i DC ARTISTS,
20-21 STRIP EPILOG


Molimo jos jednom javite i potvrdite vas dolazak
Zlatko ++389-48-430-365 od 18-20 ovih dva dana .

sadržaj

2.

NOVI ALBUM

mail

Iz tiska je izasao strip-album "Protuotrov" br. 4 autorice Irene Jukic Pranjic. Album sadrzi osamdeset stranica od cega cetrdeset u boji.

Moze se nabaviti narudzbom na tel. 043-251-697 ili u knjizari "More comics", cijena albuma je 50 kn.

sadržaj

3.

SEKTA TEHNO-EPISKOPA

Aleksandar Manić

"Crtezz ima veliki znaccaj, ali kljucc uspeha je, ipak, dobar tekst - kazivao je Milton Kanif, jedan od najvechih strip crtacca 20. veka. Ccileanski scenarista Alehandro Jodorovski ili nikada nije ccuo ssta je Kanif savetovao, ili je njegov savet zaboravio. "Sekta tehno-episkopa" (Imanoid Asosije), peti nastavak strip serijala Tehno-occevi, pojavio se u francuskim knjizzarama maja meseca i ccitaocima je ostavio utisak Ferarijeve karoserije, ali sa pogonom na pedale. Ferarijevu karoseriju, odnosno grafizam, uradili su Novosadjanin Zoran Janjetov i Parizzanin Fred Beltran, proccistivssi crtezz i uskladivssi saradnju za joss jedan stepen. Table sa dva do ccetiri prizor-polja uradjene su jednostvano, a ponekad i duhovito. Zoran je u crtanju zaobissao mebijusovsko senccenje, ostavljajuchi ssiroko polje za Beltranov kompjuterski kolor koji se nalazi na ivici stilizacije i hiper-realizma.

Medjutim, problem petog nastavka, kao i prethodnog, jeste scenario Jodorovskog - mehaniccki, repetitivan i priglup. Albino, kao u nekoj TV seriji, nastavlja pripovedanje svoje mladosti prepune ccudesnih dogadjanja. Avanture se nizzu bez posebnog reda, paralelne radnje iskaccu bez vecheg smisla, a dramatursski pristup i narativna obrada skoro da ne postoje. Ccitanjem "Sekte tehno-episkopa" sticce se utisak da je glavni cilj Jodorovskog bio da napisse nekakavu priccu i za nju dobije novac. Bivajuchi dobar biznismen, sa pet scenarija godissnje, on visse ne obracha pazznju o ccemu pisse, nego koliko ga plachaju. "Ja sam dovoljno slavan da mogu napissem bilo ssta i strip che se prodati - kazao je Jodorovski pre dve godine. Mora se priznati da ne gressi - slavan je i pisse bilo ssta, ali Tehno-occevi se prodaju iskljuccivo zbog visokog graficckog kvaliteta tandema Janjetov-Beltran.

sadržaj

4.

MAUS: ŽIVOT VEĆI OD UMETNOSTI

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Pre svega, Art Spiglmen je veliki umetnik. Ne zato što se temom holokausta uspešno bavio u mediju kakav je strip; Ne, jer on taj medij prihvata kao i sveki drugi; Ne pati od nesigurnosti usled loše reputacije stripa niti ima potrebu da dokazuje da se i strip može baviti velikim temama: to, je, po Artu Spiglmenu, nešto što se podrazumeva (utoliko besmisleniji tekstovi kojima je B92 propratio izdavanje "Mause"; "Da li je strip dostojan bavljenja ovakvim temama?" Bah. Bilo to retoričko pitanje ili ne, ono je glupo; moramo li kroz takva pitanja prolaziti još sto puta?).

Veliki je umetnik zato što je u jednom delu uspeo da se pozabavi svim bitnim nedoumicama vezanim za tako složenu istorijsku temu kakva je holokaust: na površini, to je opis holokausta iz tačke gledišta jevreja-logoraša, pojačan činjenicom da se radi o dokumentarnoj priči, portret autorovog oca kao karaktera koji je bio u stanju da preživi Aušvic (prvo poglavlje ga otkriva kao snalažljivog, snažnog ali i proračunatog čoveka), kao i (ne)sposobnost takvog čoveka da se kasnije prilagodi ležernom životu kakav od njega zahteva moderno društvo.

Sledeći sloj, odnos sina prema ocu logorašu: netrpeljivost zbog objektivnih razloga, kojom sin pokušava da zamaskira jaču netrpeljivost, paradoksalno, izazvanu osećajem krivice: krivice pre svega zbog toga što je rođen u drugim sasvim okolnostima, u kojim nije morao da preživljava holokaust kao ni bilo koje drugo iskušenje pred/post-ratne Evrope; A zatim, zbog toga što, ne uspeva da oseti kolektivnu, nacionalnu patnju. Tu egzistira i krivica preživelog – zato što je preživeo; Ona ga sprečava da produži dalje; umesto toga, on još uvek psihološki živi u onoj godini kada je ušao na vrata logora; I najzad, krivica ostatka sveta, izražena kroz pitanje zloupotrebe holokausta, bilo u ideološke ili komercijalne svrhe (sjajna epizoda sa početka drugog poglavlja druge knjige kao i još neke epizode koje na prvo čitanje mogu utonuti u ostatak priče). Tolika količina krivice na svim stranama, i tolika količina nerazumevanja zbog koje krivica ne može da se prebrodi, već se prenosi dalje, sa generacije na generaciju.

Pomenimo još i upečatljive prizore nemačke koja gubi rat, zbunjene i bezglave, bačene na zamlju naglo, posle one osionosti i samouverenosti tokom rata.

Vizuelna okosnica stripa samo površnom posmatraču deluje kao šala. Radi se o radikalnom postupku koji je autoru omogućio neophodnu distancu od ekstremnih događaja koji su opisani: svojevrsno maskiranje; Zatim, vizuelni link sa američkim stripom četrdesetih, koji, opet, naglašava činjenicu da je u novom svetu još postojao život određenog komfora, dok je u starom postojao samo – rat. Ovaj potez omogućava autoru i neke finese tokom dela, kao na primer kratko vraćanje u ljudski oblik u dva navrata (kratak intermeco u vidu starog autorovog stripa i, kasnije, njegova potreba da po smrti oca prikaže konce koji drže masku kako bi za trenutak otkrio da se iza nje ipak krije čovek i tako uklonio pomenutu distancu u jednoj od najemocionalnijih scena), ili očigledno zadovoljstvo u osmišljavanju novih vizuelnih rešenja za nacije koje se kasnije pojavljuju.

Bogatstvo načetih pitanja, slojevitost dela, objedinjuje dokumentarna priča, dovoljno intenzivna da i bez dramaturških intervencija bude emocionalna, te da događaji šturo opisani jezikom starog naturalizovanog amerikanca, nateraju suze na oči čitaoca u pojedinim scenama.

Izgleda kao da život podražava umetnost u složenosti i slojevitosti (ili, nije li umetnost ta koja je prva pokušala da imitira složenost života) te da je bio potreban samo neko ko bi zabeležio jednu ovakvu priču. Ipak, nemojmo se zavarati: Art Spiglmen je taj koji vešto vodi niti priče, po potrebi ističe ili povlači u drugi plan slojeve dela; Ponovimo, "Maus" se ne bavi samo opisom holokausta, već i složenoj mreži posledica koje je ovaj imao na društvo; scene koje se dešavaju u današnje vreme, sa ostarelim Vladekom, podjednako su važne koliko i one narativne, za vreme rata. Svu složenost delo duguje Artu i zbog toga se on može smatrati kompletnim autorom ovog dela.

"Maus" je strip koji je svakom iole otvorenom umu otkloniti sve nedoumice po pitanju mogućnosti stripa, kao i po pitanju andergraunda; To je bez velike nedoumice jedno od najvećih dela u istoriji stripa. I to je bez sumnje kod nas jedan od najznačajnijih izdavačkih poduhvata ove godine. Pre nekoliko meseci, jedan prijatelj mi je rekao: "Što si mi pozajmljivao ovo kad još nije izdat drugi deo?" Drugi deo je, međutim, bez velikih odlaganja karakterističnog za naš strip, već izdat, zaokruživši eleganciju sa kojom je ceo ovaj izdavački poduhvat izveden. Pun pogodak, B92!

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No122.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

BOJAN OF FORTUNE

But I feel I'm growing older
And the songs that I have sung
Echo in the distance
Like the sound
Of a windmill goin' 'round
I guess I'll always be
A soldier of fortune
Deep Purple, SOLDIER OF FORTUNE

Citajuci svojevremeno Bojanove kolumne, nisam mogao da se ne nacudim tome koliko je taj covek nekada voleo strip. Stupio sam s njim u kontakt, vremenom smo postali prijatelji, i ja sam saznao da on vec jako davno nista nije nacrtao, da ne prati stripove... Nisam mogao da se nacudim gorcini koja je provejavala izmedju redova njegove kolumne i nase privatne prepiske. Bojan vise nije bio u ljubavi sa stripom. Iako su razlozi za razlaz koje je ponudio bili vise nego dobri (duga veza nekrunisana brakom, neuzvracena osecanja, prevara partnera), kolicina ljubavi koju je Bojan uneo u taj odnos nekako me je uvek ostavljala zbunjenog - kako je neko mogao da unese tolike pozitivne emocije u svoje bavljenje stripom i da uprkos (zahvaljujuci?) svemu tome zavrsi toliko ogorcen?

A onda sam shvatio. Pre dve nedlje video sam se sa Bojanom u Hotelu Moskva. Pijuckali smo pivo i sok (da ne bude zabune, ja pivo, on sok), Ivan i Joca Ukropina sedeli su sa nama dok se vetar igrao sa Bojanovim originalima i skicama koje smo cvrsto drzali u rukama i razgledali. Iscrpivsi zalihu crteza, Bojan je izvukao album sa slikama, foto galeriju sa Bolandom, Lojdom, Bjusemom, Lijem, Minjolom, Uderzom, Moebijusom... Izmedju njih, zalutala je i jedan fotografija samog samcijatog Bojana. U svom licnom malom raju u to vreme, u nekom skucenom cosku svog stana Londonskog stana pognut nad crtacom tablom Bojan je koncentrisano peglao neku ilustraciju, ne obracajuci paznju na samog maloletnog fotografa (cija je linija pogleda bila gotovo ravna visini radnog stola) koji ga je uslikao. Dok su Joca i Ivan paznju posvetili drugim, interesantijim fotografijama ("Ovo je Minjola? OVO?!"), ja sam dugo razgledao Bojanovu fotografiju, fasciniran njenim implikacijama...

Navecer sam nekako uspeo da pronadjem Muzikantsko cose, mesto gde je Bojan trebalo da te veceri ima zivu svirku sa tri momka (ciji je zbir godina mozda za pet do deset veci od samih Bojanovih godina, ako je to nekome bitno - znam da Bojanu nije). Docekao me je mevedji zagrljaj (ja nikako nisam mali covek, ali od onog stvarno moze da se rikne!) i nasmejano lica. Mesto se ispunilo Giletovim i Bojanovim prijateljima (medju kojima sam prepoznao nekoliko poznatih mi lica iz Yu stripa osamdesetih), alkoholne narudzbine su legle na sto - svirka je mogla da pocne.

A kakva je to samo svirka bila, ljudi moji! Red Deep Purplea pa red Satrianija, red Geri Mura pa red Stiva Vaia - jako zahtevne gitarske partije koje su Bojan i Gile otprasili bez problema. Ne znam, kazite sta hocete, ali bilo je neceg pomalo fascinantog u nacinu na koji je Bojan setao okolo pletuci komplikovane akorde i rifove, u tome kako je podsticao Gileta na solo partije, kako im je polazilo za rukom da sve to zvuci navezbano do bola iako sam znao da su zajedno svirali tek par dana...

Tada sam, na svoje potpuno iznenadjenje, shvatio odakle moje odusevljenje svirkom. Nije to bilo Bojanovo umece u sviranju, nije to bila energija momaka oko njega, nisu cak ni bile izvedene kompozicije (sve odreda stvari kojima se zakivaju ekseri). Bio je to, verovali ili ne, izraz na Bojanovom licu, izraz koncentrcije i obuzetosti dok je filigranski prebirao po zicam. Bio je apsolutno identican onome sa fotografije koju sam tog prepodneva video!

Namah mi je sve bilo jasno. Kad se pre desetak godina Bojan bavio stripom, radio necim sto je jako voleo i sto ga je cinilo sretnim. Kad je nestalo veselja u crtanju stripova, nestalo je i Bojanove potrbe da olovkom pronalazi kadrove dotad zarobljene sneznom belinom hamera i brsitola. Danas taj isti Bojan pronalazi isto zadovoljstvo deljuci elektricnu gitaru do bola i u sviranje ulaze svu onu ljubav koja je nekada odlazila u bavljenje stripom - a jedan covek Bojanovog kalibra ne moze u isto vreme imati vise od dve ljubavi zivota, sto objasnjava sve vredno objasnjavanja.

Cak i to kako je jedno cose u Londonu zamenjeno za jedno drugo, u srcu Beograda...

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (182)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

Q: EQIPA

Neki kažu da nijedan čovjek nije otok. Drugi tvrde da je u to teško povjerovati vidi li se mene kako plutam u moru. Potonje ne bih osporavao, ali se sa prvima moram složiti: ma koliko Q bio moj ego-trip, mnogo bi ga teže, ako ne i nemoguće, bilo napraviti bez pomoći i podrške ovih ljudi:

Abecedno je prvi BERNARD, koji mi je savjetima i podatcima strašno pomogao kod svih nevidljivih, nužnih, a napornih stvari: kako ga i gdje registrirati, gdje tiskati, kako distribuirati ... Sad, kao izdavaču mu je možda u interesu da netko drugi glavom probija led i testira tržište, ali mu vjerujem i kad kaže da mu je drago kad se bilo što pojavi. Što nas je više, svima je lakše. Osim toga, Bernard je bio taj koji je rekao, kad sam nakon Ticinog odustajanja bio u banani i kolebao se je li pametno ići kontra kalkulacija, da ga trebam napraviti ako me toliko muči i koji je, svjesno ili ne, postavio deadline rekavši da bi tržišno bilo dobro da izađe do 15. srpnja. Izašao je 20., ali bez roka bih se možda još predomišljao. Hvala, Berni!

BOB je zaslužan što je završio Mister Mačka na vrijeme. Jest da je malo glupo zahvaljivati autorima kad naprave ono što im je posao, ali gotovo je vrijedilo raditi Q samo da bih vidio Boba kako radi brzo... Gotovo ga je vrijedilo raditi da se vidi da ima onih kojima je stalo. Hvala Bobu!

U frci se i BIUK pokazao na visini. Hvala, Biuče!

Hvala GANDALFU na najkontroverznijem prilogu broja!

Bez MELINE, koja je sve upisala i sve prelomila, satima svašta daunloadala, o svemu puno razmišljala i barem se jednom razočarala, Q ne bi bio gotov na vrijeme, niti bi izgledao dobro kako izgleda. Melini, najljepša hvala!

Bez TANJE ja odavno ne bih znao što ću. A Q nije samo podržala, već je i ustupila firmu da ga preko nje legaliziramo i trčala je po vrućini na potpisivanje kojekakvih distribucijskih ugovora u zadnju minutu. Tanja je najbolja. Pusa i hvala!

Hvala TBC-u na ustupljenim stripovima. Hvala LEPOM i svim ljubaznim strejndžerima. Hvala TICI na Kukijevom stripu i na tome što me ganjao cijeli dan da bude prvi koji će kupiti Q. Hvala onima koji su ga poželjeli pa pročitali.

Nijedan časopis nije otok. U najmanju je ruku arhipelag. Hvala svima!

sadržaj

7.

MOJ POGLED (69)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

POŠTOVANI ČITAOCI...

Često sam pokušavao da objasnim kako imamo veliki problem kod nas zbog toga što su se autori distancirali od čitalaca, što su prestali da rade za publiku. Zatvorenost i rad za par stotina ili još češće za par desetina fanova je put koji vodi u propast.

Pre par dana sam dobio email jednog pravog čitaoca stripa. Kad kažem "pravog" onda mislim na to da nije autor, kritičar ili fanatični kolekcionar koji kupuje sve što postoji. Jednostavno, čovek je prava osoba za koju treba da radimo stripove, čiju pažnju treba da kupimo, ili bolje rečeno, zaslužimo. Isto tako se apsolutno slažem kod preporuke mladim autorima kako se stiče status umetnika. Pošto sam mislio da vredi da se upoznate i sa mišljenjem vaše publike pismo prenosim u okviru kolumne. Sa velikim brojem istovetnih ili sličnih poruka se srećem od kada se bavim stripom, od kada radim SVesti i od kada komuniciram sa čitaocima Stripoteke. Većina autora svoj stav gradi iz kontakta sa kolegama autorima a ne sa publikom, što je razlog ovako velikog razilaženja između "nas" i "njih"...

Hajde da čujemo njih, ne moramo se uvek složiti sa njima po svim pitanjima, ali ih moramo slušati i obraćati pažnju na to što nam žele poručiti. Oni, poštovani čitaoci...

"Zeleo bih da redovno dobijam strip vesti. Stariji sam covek i slabo baratam racunarom, ali od malena skupljam stripove i dosta znam o njima. U mojoj kolekciji se nalaze 3.700 komada. Postujem vas rad i entuzijazam u ovim losim danima stripa. Mozda bi strip trebalo vratiti korenima, pa poceti iz pocetka. To bi znacilo povratak novinskom stripu, u nastavcima. Strip bi morao imati junaka, koga bi citalac zavoleo i pratio iz epizode u epizodu. Tako bi se stvarala serija, koja bi se prestampavala u albume. Licno meni su dosadili domaci crtaci, sa svojim kratkim pricama od par tabli (obicno SF). Ne volim kad se suvise prica o stripu, kao devetoj umetnosti, jer zbog toga svi mladi autori odmah pokusavaju da postanu umetnici, umesto crtaci. Radite kao Raymond, Foster i dr. za narod, pa neka vas kasnije proglasavaju za umetnike.
S postovanjem
Ljuba iz Vrsca"

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili priloge kako bi se ove nedelje popunila rubrika...

JUNACI DIGITALNE ERE: BETMEN

Istorija jednog superheroja

CELOG ŽIVOTA GNEVAN

Borislav Stanojević


"Niz ove ulice zla, mora hoditi čovek koji po sebi nije zao, koji je neukaljan i neuplašen." definisao je Rejmond Čendler u svojoj Jednostavnoj umetnosti ubistva heroja-detektiva, koji sjajno opisuje jedan aspekt Betmena.

Taj Betmen, koga je Čendler dobro poznavao, rođen je 1939, u senci Supermena, godinu dana starijeg, humanoidnog vanzemaljca koji se samo izdaje za čoveka i natčoveka. Supermenove nadljudske, gotovo božanske moći, dopuštaju mu da bude pomirljivo milosrdan, popustljiv i zaštitnički prema svojoj poočimskoj vrsti. Uz sve svoje sveznanje (superbrzi i nezaboravljajući um je jedna od njegovih moći), on poseduje kompleks usvojenika i interesi velike zemlje koja mu je majka i njene vlade koja mu je otac, zaslepljuju njegovo (usvojenjem nametnuto) srednjezapadno protestantsko pravdoljublje. Supermen je pomalo izgubljena vanzemaljska izbeglica, koja je vaspitana da glumi finog američkog građanina-poluinteligenta (novinar je), koji se po potrebi SAD (a u skladu smernica koje stižu od njene vlade i simuliraju ne samo državne već i planetarne interese) pretvara u svemoćno super-oružje, najzad realizovanog, nacističkog Ubermenscha. A sve dobrotvorne Supermenove misije, koje ova, u suštini mlakonjasta dobričina-optimista, čini da bi svet spasao raznih beda koje ga stiskaju, vlada SAD (pošto ne bi bilo moguće pa otud ni uputno da ga spreči) dopušta i marketinški, bar delimično, pripisuje sebi i čuvenom "American Dream/Way-u". Supermen je beskonačno zaposlen, baš kao da je super-hrčak, u svom beskonačnom točku globalnog spasavanja.


ŠAMAN PROTIV DEMONA

Betmen je rođen starmali, one noći kada mu je, na njegovu sopstvenu nemoć, sitni ali naoružani džeparoš ubio roditelje. I to zato što je otac bio dovoljno čovek da se, goloruk, odupre pištolju i svemu što on simboliše. Na sreću, dečak Brus Vejn je rođen za velika dela, pa gnev koji raste u njemu, ne može da ga okuje u sićušnoj osvetoljubivosti jednog Monte Krista. Mali Vejn u jednom gargantuanskom obrtu volje uspeva da, kao tigra, zajaši sopstveni gnev i iskoristi njegovu energiju, a ne dozvoli da ga ovaj proždere. "Kriminalci su sujeverna, kukavička gomila", kaže mladić Brus, shvatajući da njegova osveta ima smisla samo ako se proširi na kompletan kriminogeni aspekt društva. Njegov pravedni gnev na zlo je takav i toliki da ga mora odmah, na prvi pogled, razlikovati od ostalih, apatičnih lica u gomili. On jeste bio čovek, ali ga volja da ljudski odbrani sve što je ljudsko od svega što je neljudsko, čini nadčovekom. Kada šaman od demona brani ljude svog naroda, on je jedan koji mora postati mnogi: tu svoju volju i transformaciju on simboliše maskom. "Zato moja maska", nastavlja mladić, "mora uterivati strah u njihova srca. Moram da postanem biće noći, crno, strašno...kao...kao..." I zaista, duboko svestan potencije svog gneva da bude noćni, crni i strašan, vampirski opasan i po njega i po sebe ako nije zauzdan, Betmen prihvata kao olakšanje slepog miša koji u tom času uleće u njegovu sobu. Leteći sisar, simbol vampirizma, savršena je maska za gnevnog čoveka koji više niti može niti sme biti samo to - gnevan čovek: takav je i jedini sisar koji leti i ne sisa mleko, već krv. Mutacija nužna za opstanak vrste. Ljiljak-Čovek, Betmen je rešen.

Sve do Milerove grafičke novele Povratak Mračnog viteza, latentni sukob dva principa nadljuskosti, Supermenovog - naizgled "sunčanog, apolonijskog" (po pogrešnoj analogiji sa ničeanizmom) ili "novozavetnog" (po identičnoj grešci vezanoj za Hrista) i Betmenovog - ne manje pogrešno pripisanog "mračnog, dionizijskog" i "starozavetnog" isprva nije ni uočen, pa su njih dvojica najbolji prijatelji i saborci u svetom ratu protiv zla i zločina. I što se više izdavači, autori i čitaoci i njihovi stripovi opamećuju, dva superheroja se sve manje podnose, sarađuju samo kad moraju, "ali se poštuju". Tek u Povratku, Miler, inače strip-crtač, profesionalac ali širokih horizonata, dovoljno radoznao i pošten (iako ni dovoljno obrazovan, ni mudar ni talentovan scenarista i pisac) nabasaće na pravi sukob: Betmen je dovoljno gnevan da postane mudar - postaje anarhista koji shvata da sukob sa kriminalom nužno vodi do sukoba sa vlašću (jer, kako Volter kaže, velika pljačka nije moguća bez države), pa je jedini moguć metod prave borbe anarho-teroristički, a revolucija je jedini ishod. Betmen, nateravši gnev da mu bude energana, od sebe pravi najpametnijeg i najmudrijeg i najveštijeg i najjačeg čoveka na svetu - sve je to nužno da bi se taj svet menjao, t.j. da bi se apatične kreature u njemu pokrenule da shvate nuždu promene u ono za šta su se uvek samo izdavali - u ono što je njegov otac bio po cenu smrti, u ljude.


USPON MRAVA, JEDNOG OD NAS

Betmen zna da vlada ima samo onu moć koju joj je njen narod dao, i pošto vlada tu moć loše koristi, ili je, preciznije, dobro koristi u loše svrhe, narod joj tu moć mora oduzeti. Gnevni Mračni vitez je isprva sve, i zatočnik slabih i mentor onih koji ne shvataju koliko su zaista jaki ili koji snagu usmeravaju u pogrešnom pravcu, i revolucionarni vođa, strateg, planer... Sve. Ali on je natčovek koji pokazuje da to svako može biti. I da, on je gnevan na sve nas koji to i dalje ne shvatamo. Naročito je gnevan na božanski moćnu prišipetlju Supermena, tog nevoljnog i nesvesnog globalnog policajca oligokrata koji manipulišu njegovim kompleksima i prilično tupoumnom dobrotom. U takvom totalitarizmu, superheroji su, naravno, strogo zabranjeni, osim onih koji su dobro kontrolisani. Ergo, sukob između Supermena i Betmena je neumitan. Ali kao i u trci između Ahila i kornjače, ishod je jasan. Božanskom Supermenu među mravima je lako da se suzdržava. Betmen počinje kao jedan od od nas mrava, od onih što se ne uzdražavaju nego udaraju svog bližnjeg, i to naročito onda kad padne, kako se ne bi ponovo digao. Betmenova volja izuzima ga od istih, čini ga daleko jačim mudrijim i sposobnijim od Supermena. Kao usamljen natčovek, sam za sve, a protiv svih, on to mora biti.

A onaj ko je spoznao svoje najdublje ponore i vinuo se do svojih najviših visina, može poslužiti samo kao ponos svoje vrste, njegova harizma nadoknadiće sve njegove nedostatke i on ne može biti poražen ni od onih koji mu žele samo pad (oligokrate), a kamoli od onih koji mu se dive, kao većina pogrešno usmerenih nasilnika ili nadljudski moćan, iako zbunjen (i to toliko da ga Betmen tek teškim batinama može naučiti pravoj, humanoj pameti), vanzemaljac zaljubljen u ljudski rod.

Mračni vitez, sa svim svojim zauzdanim gnevom, onaj je kome će se svi oni koji drže do opstanka ljudskoti, pridružiti. To, dakako, važi i za Supermena. Bez obzira na to što su autori kao Alan Mur (Watchmen, 1986. i V for Vendetta, 1990.) i Grant Morison (Akham Asylum, 1989., opet se radi o Betmenu) mnogo talentovaniji i pametniji, obrazovaniji pisci, anarhističke smernice koje daje Miler, kako na psihološkom tako i na socio-političkom planu, oni su prisiljeni da prate, često retko ingeniozno razrađuju i obogaćuju, ili prosto polemišu sa njima.

Povratak mračnog viteza samo je potvrdio da je lik Betmena najuticajniji lik koji je XX vek dao. I, ispravno sastrugan kao palimpsest ispod svih komercijalnih lakirovki, najbolji portret sume njegovih stremljenja.

* * *

Grafička novela u znaku Betmena

Maske stripa ili nove forme sinteze umetnosti

Osamdesetih i devedesetih, na anglosaksonskom tržištu, nastupa ogromna promena u načinu marketinga, dizajna i percepcije stripa. Stara kolporterska prodaja krahira, a zamenjuje je specijalizovana mreža prodavnica za ljubitelje (tu se prodaju samo stripovi). Do 1995, 90 posto svih stripova prodaje se kroz ovaj kanal. Ono što je sedamdesetih počelo kao mala tvrdokorna grupa "fanova", koji prave kolekcije od svojih omiljenih naslova i religiozno prate karijere svojih autora poput Ditka, Steranka, Adamsa i, posebno, "Kinga" Kirbija, postaje sve ozbiljniji supkulturni fenomen, dobija obeležja opsesije: uostalom "fan" i jeste skraćenica od "fanatik". Posebno superherojski strip odgaja sui generis soj "fanova", agresivnih, organizovanih i angažovanih poput anarho-terorističke armije ili masonsko-templarske lože, ili, po nekima, prosto, gomile eskapističkih šmokljana. Alternativno tržište preprodaje "kolektibilija" proizilazi iz zelotskog kolekcionarstva i uvodi kupovanje stripova radi kasnije preprodaje sa profitom, što omogućava izdavačima i nove, nezapamćeno visoke cene strip svezaka i ohrabruje eksperimente sa njihovim obimom, formom i sadržinom, pa i izborom autora. Kada su najznačajnije svetske aukcijske kuće Sotebi i Kristi prodale neke očuvane stripove za astronomske sume novca, i strip izdavači i strip-"šmokljani" doživeli su satisfakciju pred ozbiljnim slikarstvom i galeristikom (i njihovim prezrivim stavom prema stripu), koje su takve aukcije izmislile kao komercijalnu apotezu tzv. "ozbiljne umetnosti".

Ova situacija je omogućila da iz stripa, koji nikada nije postao medij za sebe i po sebi, izmutira jedna nova sintetska likovno-literarna forma, grafička novela. Po opštem slaganju, prva grafička novela, bila je posvećena Betmenu, verovatno jedinoj autentičnoj ikoni 20. veka. Bio je to Povratak Mračnog viteza Frenka Milera iz 1986. (izdavač DC).

B. S.

* * *

Internet-alternativa: kratki igrani film

Dead End, ili rasprava o mački i šišmišu

Posvećeno duši moje Mačke, koja, takođe, nije umela da se preda

Postoji kratki igrani film, sa gornjim naslovom, koji kruži digitalnim, nekomercijalnim putevima. Na njega mi je ukazao moj prijatelj, a duh moje pokojne mačke je insistirao da taj film prikažem. Ako ne shvatate, dovoljno je da zavolite bilo koju mačku i doživite da ugine. Shvatićete šta je to "dead end" (ćorsokak).

Po svemu sudeći, Sendi Kolora, scenarista i reditelj ovog filma je majstor maske. Na odjavnoj špici vidimo da Kolora ima svoj studio SFX maski i animatronike (lutke-roboti za potrebe filma). Dakle, sasvim je prikladno da majstor maski napravi makar kratak film o Betmenu, majstoru maski. I zaista, film počinje kao rasprava o maski.

Naime, u karakteristično betmenovskoj atmosferi (noć, kiša, dim i magla, krovovi), Betmen stiže svog najznačajnijeg neprijatelja, odbeglog manijaka Džokera. Posle kratkog obaveznog šaketanja, nikad brže uhvaćeni "možda genijalni ljudski um iz neke daleke budućnosti" (Grent Morison) prebacuje Betmenu da je njegovo ludačko lice jedino lice/maska koju Džoker ima, dok maskirani vigilant ima izbor lica, t.j. maski. I dodaje da ga zato Betmen nikada neće ubiti: on je stvorio Džokera, on mu je "tata"! Betmen uzvraća da je šljam kao što je Džoker razlog zbog kog Betmen postoji. I tada film počinje da nas uverava kako se radi samo o maloj kemp prevari. Naime, iscereni Džoker je iznenada povučen uvis i samo još njegove noge se koprcaju izvan ivice krova, iznad iznenađenog Betmena. Betmen je prevaren, njegov neprijatelj je skončao od tuđe ruke. I te kako: Džokerov otmičar i ubica je - Alien! Štaviše, monstruozni vanzemaljski žohar je već i na palom Betmenu, a tren pre no što ga ubije i samog ga prostreli drugi čuveni vanzemaljski istrebljivač/lovac - Predator! (U ovom trenutku, uobičajeni filmski gledalac, koji ne poznaje svet stripa i rod grafičke novele, i ne može znati da se Betmen već sukobljavao sa ovim holivudskim rezidentnim "elijenima", frknuće sa prezirom i odbiti da dalje gleda takvo "svetogrđe".) Ali Betmen se ne predaje. On će se sukobiti sa novom opasnošću. I pobediti. I podići svoje sečivo da dokrajči palog Predatora, jer je evolucionistički svesnom Betmenu jasno da se radi o sukobu vrsta u kome ne može biti obzira. Ali zvuk iza leđa ga upozorava da nisu sami. Ispred njega pojavljuje se nekoliko Predatora. Kao da to nije dovoljno, iza njegovih leđa izroni još par Alien-a. Ali Betmen ne beži. On samo vadi još jedno bet-sečivo. I zatamnjenje počinje.

Ako mislite da Dead End, pod ovim okolnostima, može da znači kraj Betmena, "silno, ovaj, silno grešite, sinak".

Betmen je oduvek opkoljen. I nikada se nije predao.

A da bi zaštitio svoju vrstu, spreman je i da ubije pripadnike druge. Ali on nikada nije žalio da svoj život da za nas sve, poručuje nam i Sendi Kolora. A šta smo mi to uradili od svog života, da ga toliko zadužimo? Čak i moja mačka je čitavog svog života bila lepa, slobodna i samosvojna. Ponosna i dostojanstvena, čak ni pred smrću nije uzmakla. Ona je služila na čast svojoj vrsti. A mi?

Ako se sve ovo zapitamo, shvatićemo zašto ovaj film iako kratak, nije ni mali, ni naivan.

B. S.

* * *

Jedna u seriji kompjuterskih igara o čoveku-šišmišu

Batman: Vengeance

Čovek-žaba, Čovek-pauk, Čovek-moljac... Iz neobjašnjivog razloga Čovek-šišmiš je uvek bio dve dužine ispred ostalih animalistički nastrojenih maskiranih heroja. On ne spada u super heroje, njegove moći da leti, bije i izdržava udarce isključivo su plod mehaničkih džidža-bidža iz domaće radinosti. No, to nije razlog zašto je Batman (poznatiji kao Bjetmen) bolje prošao kod publike od milion sličnih. On je fenomen, savršena hemijska formula oprobana kroz hiljade stripova, filmova, igračaka i ko zna čega još. A da! Tu su i arkadne tabačine i pucačine na konzolama pa i kompjuterima.

Kao da već ne znamo sve o Crnom vitezu (zvuči kao alter ego nekog porno glumca) i njegovim kompanjonima: Albertu, Robinu i Šišmiš-devojci, ova igra nas stavlja za komande kostimiranog policajca grada Gotama. Igra počinje bukvalno - praskom! Istog trenutka kreće akcija - eksplozije, šorka, skakanje i spasavanje lepih devojaka. Džokerove siledžije obezbeđuju fabriku hemikalija koja samo što nije eksplodirala, nevina devojka sedi zavezana za bombu sa porukom za Betmena. Ovo je devojka koju Betmen nije trebalo da spasi, jedna poruka koju bi bilo bolje da nije pročitao. Stvari se odvijaju vrtoglavom brzinom dok Betmen spasava izvesnu Meri Flin kojoj Džoker preti otmicom sina. Ali kao i u stripu (inače ova epizoda je čista kopija "A girl to die for") stvari nisu kao što izgledaju i Betmen će se začas naći opkoljen prijateljima i neprijateljima, optužen za napad na komesara Gordona, ometanje javnog reda i mira... uobičajene stripske stvari.

Na nesreću, vaš uticaj na razrešenje ove zavrzlame svodi se na tešku dilemu: aperkat ili kroše? Koleno ili maj-geri? I to non-stop. Skakanje po krovovima nekako je uvek bio Betmenov fah, a ako u čabar ulijete i more dobre tabačine, vožnju Šiš-automobilom i Miš-avionom i sve to prelijete uobičajenim voznim parkom Betmenovih arhineprijatelja dobijate sliku kako Batman: Vengeance izgleda. Na veliku nesreću komande za upravljanje kamerom, pa i samim Kostimiranim krstašem (ovaj Betmenov nadimak je čak besmisleno komentarisati), očajne su. Recimo da bih lakše menjao programe TV daljincem koji uopšte nema baterije nego što bih mogao da nateram Betmena da se glatko kreće po običnom hodniku koji skreće. Svi su protivnici, bez izuzetka, retardirani i slabo umeju da iskoriste ovu Betmenovu smetenost u prostoru. Razne igračke omogućavaju Betmenu da se njiše i skoro leti svojim plaštom, gađa šurikenima i odbija metke šiš-pidžamom. Grafika je odlična a animacije pokreta stvarno prvoklasne. Pri standardnoj razmeni udaraca mogu se videti uticaji kung-fu filmova ali i matrix fore na koje smo već oguglali. Velika je šteta što se veći deo borbe provede a da ni ne vidite protivnika, kontrole su tako smotane da tuča protiv dva protivnika predstavlja pravu noćnu moru.

Ali zabava je tu. Kao i odlična atmosfera, mračan koncept grada Gotama. Stripske kockaste brade i tako to. A onda, posle sve trke i nadmudrivanja sa zlikovcima Betmenu najviše prija jedan dobar šiš-ćevap!

Radoš Vuković

* * *

PREPORUČENO ŠTIVO

1939 - DETECTIVE COMICS
Prvo pojavljivanje Betmena. Čovek-šišmiš pohodi mračne ulice Gotam Sitija. Čedo strip-umetnika Bon Kejna je u prvoj inkarnaciji bilo mnogo brutalnije i jezivije nego tokom ‘60-ih i ‘70-ih, znatno bliže savremenoj verziji ovog mračnog krstaša. Tokom ‘80-ih godina prošlog veka, Betmen se vraća detektivskim korenima, spreman da se uhvati u koštac sa ozbiljnim društvenim problemima kao što su narkomanija, prostitucija, organizovani kriminal.

1986 - THE DARK KNIGHT RETURNS
Prekretnica u istoriji američkog stripa, i jedno od najzanimljivijih delova sage o Mračnom vitezu, ova mračna anarhistička priča Frenka Milera nam pokazuje svet u kome se Betmen penzionisao, i obrazlaže njegovo postojanje kao neophodnost. Betmen se vraća iz penzije, progonjen svojim unutrašnjim demonom, ne bi li se prvobitno obračunao sa mladim kiber-pankerskim bandama, no ubrzo to prerasta u borbu sa samim američkim poretkom. Usred kulminacije hladnog rata, odvija se konačni obračun između Betmena, predvodnika nove generacije anarho-vigilanata i Supermena, svedenog na tajnog potrčka američke vlade.

1988 - A DEATH IN THE FAMILY
Kada su urednici i scenaristi odlučili da Betmena za pedeseti rođendan vrate korenima, to jest da ga ponovo pretvore u melanholičnog samotnjaka vođenog osvetom, potpisana je smrtna presuda izvesnom Džejsonu Todu, drugom Robinu, Betmenovom mladom pomoćniku. Mnogi istoričari pop-kulture su tvrdili kako je Robin, sa svojim mladalačkim entuzijazmom, odeven u jarke crveno-žuto-zelene krpice, neophodna protivteža depresivnom i mračnom alter-egu milijardera Brusa Vejna, te je zato samim čitaocima dato da glasaju hoće li dotični poginuti od ruke Betmenovog zakletog neprijatelja, Džokera, ili ne. Uz malu većinu, smrtna kazna je potpisana, a Betmen dobija još jednu dušu na savesti i razlog više da nastavi beskrajnu borbu protiv zločina.

1988 - BATMAN: YEAR ONE
Osavremenjivanjem i pripremanjem Betmena za ulazak u devedesete u velikom stilu, Frenk Miler se vraća čoveku-šišmišu, pripovedajući o prvim danima njegove borbe protiv kriminala, produbljujući psihološke aspekte njegove želje za osvetom, kao i lik njegovog budućeg prijatelja i saradnika, komesara Gordona.

1988 - BATMAN: THE KILLING JOKE
Dugo očekivana novela renomiranog gurua svih strip-scenarista, Alana Mura, bavi se večitim konfliktom između Betmena i Džokera, pripovedajući Džokerovo poreklo i njegovu neraskidivu vezu sa Betmenom. Ova postmodernistička priča protkana je fantastičnom dvosmislenošću vizuelno-jezičke naracije tokom prelaza iz kadra u kadar, sa scene na scenu.

1989 - ARKHAM ASYLUM
Jedno od istinskih remek-dela devete umetnosti. Psihološka autopsija Betmenove povezanosti sa panteonom svojih mahnitih arihineprijatelja, koja motive crpe iz najraznovrsnijih izvora, od biblijske borbe svetog Georgija sa aždahom, do Hičkokovog Psiha. Škotlanđanin Grant Morison, u saradnji sa najvećim vizuelnim umetnikom današnjice, Dejvom Mekinom, opisao je Betmenovu odiseju kroz čistilište ludnice Arkam, gde su utamničeni svi njegovi neprijatelji. Ova grafička novela je jedna od najboljih analiza Betmenovih višestrukih ličnosti, oličenih u njegovim kriminalnim rivalima. Još jedna prekretnica - strip je u potpunosti naslikan tehnikom ulja na platnu, prkoseći žanrovskim klišeima.

1994 - BATMAN ADVENTURES: MAD LOVE
Posle nebrojenih autora koji su od sredine ‘80-ih analizirali Betmena i njegove suparnike, tandem odgovoran za animiranu seriju Batman Adventures, Pol Dini i Brus Tim, opčinjavaju fanove romantičnom pričicom o Džokerovoj životnoj saputnici, Harli Kvin.

1994/5 - KNIGHTFALL, KNIGHTSEND
Betmen se sukobljava sa manipulišućim gigantom Bejnom, koji mu lomi kičmu. Slomljeni šišmiš prepušta kostim mladom, ali psihotičnom vigilantu Azraelu, koji eliminiše Vejna, ali vremenom postaje previše brutalan prilikom izvođenja pravde. Betmen u međuvremenu prolazi kroz dug i mukotrpan proces rehabilitacije i ponovnog dokazivanja svojih sposobnosti, ne bi li postao dovoljno dobar da ponovo bude čuvar Gotama. Kada Azrael odbije da mu prepusti Betmenov identitet, dolazi do sukoba starog i novog čoveka-šišmiša, sukoba mudrosti i veštine sa tehnologijom i brutalnošću.

1995 - BATMAN: VENOM
Pošto Betmen ne uspeva da spasi devojčicu od kidnapera usled nedostatka fizičke snage i izdržljivosti, počinje da se snabdeva novom steroidnom drogom, usled koje gubi humanost i saosećanje. Devojčicin otac, naučnik, isprva ga snabdeva drogom besplatno, no kasnije Betmen mora da ispunjava određene zadatke kako bi potkrepio svoju prljavu naviku. Zanimljiv put snažne ličnosti do ivice narkomanske propasti došao je iz pera dugogodišnjeg scenariste i urednika Betmenovih naslova, Denisa O’Nila.

1997 - BATMAN: BLACK AND WHITE
Najbolja antologija kratkih priča o Tamnom vitezu okupila je najpoznatije svetske scenariste i ilustratore da, svi na osam strana, predoče svoju viziju Betmena. Neki od saradnika su: Nil Gejmen, Majkl Alred, Brajan Boland, Aleks Ros, Hauard Čejkin, Denis O’Nil, Bil Sjenkjejevič, Mebijus, Katsuhiro Otomo, Brus Tim, Met Vagner... Dobitnik mnogih prestižnih nagrada, ova zbirka predstavlja sjajno štivo i za one koji ne čitaju stripove.

1999 - BATMAN: CATACLYSM I NO MAN’S LAND
Betmen je u proteklih šest decenija izgubio i povratio sve što mu je bilo važno: razum, identitet, sposobnost kretanja, dostojanstvo, humanost, ljubav... Čak su i Robini dolazili i odlazili. Suočavao se sa svim mogućim neprijateljima, od kriminalnih vođa, do samih koncepata zavisnosti, besmislene osvete, nečiste savesti. No, jedini neprijatelj kojeg nije uspeo da porazi jeste sila prirode. Kada posle velikog zemljotresa gotovo ceo Gotam siti leži u ruševinama, američka vlada proglašava vanredno stanje, evakuiše preživele, i grad proglašava ničijom zemljom. U njemu ostaju sirotinja, kriminalci i ljudi koji ne žele da napuste rodni kraj. Rađa se postapokaliptično društvo kojim vladaju različite bande i klanovi, večito sukobljeni oko teritorije bivše metropole. Betmen šest meseci putuje svetom kao Brus Vejn, tugujući za svojim gradom, a kada napokon ode u grad bezakonja, suočen je sa tuđom sredinom, gde mora da osnuje sopstveni klan, prilagođavajući se zakonima novog društvenog poretka.

D. Roganović



Objavljeno: Danas, Beograd, 06.08.2003.godine.

UZ POVRATAK SPAJDERMENA

KRALJ PAUČINE

Sada, kada se posredstvom novosadskog „Marketprinta” Spajdermen vraća na naše kioske, osećamo kao da nam se vratio stari drugar iz kraja

Piše: V. Fumeti


Malo je falilo pa da tačno na četrdesetogodišnjicu svoje premijere u SAD Spajdermen, popularni Spajdi, ponovo svrati u ove krajeve. Tu gde je već bio, čitan i relativno popularan među ljubiteljima devete umetnosti, ali gde se nikad nije vinuo do slave jednog Bluberija, Korta ili pak bližeg po postanju Konana varvarina. Teško je reći zbog čega Piter Parker, kako je „«civilno ime”» Spajdermenovo, nije imao bolju prođu na brdovitom Balkanu, no jasno je da su i Dardevil i Fantastična četvorka i Srebrni letač i Betmen, pa čak i Supermen ovde imali više fanova.

Spajdermen je nastao u mašti Stena Lija, daleke 1962. godine, a likovno ga je osmislio Stiv Ditko. Posle su ga crtali mnogi, rekao bih DŽon Romita najfascinantnije, posebno u dnevnoj verziji. Ipak, sveščice sa njegovim kolornim avanturama, ono su što ga je, kao retko kojeg superheroja Marvelovog ili DCovog nametnulo svetu. Kao i kod Betmena ili Srebrnog letača, kostim je ono što izdvaja ovog junaka i čini ga neodoljivim. Kostim, koji ako bolje pogledate, sažima u sebi tri boje drage demokratskom svetu (crvenu, plavu i belu). Kostim uz telo, sa komplikovanom paučinastom šarom na torzou, a u centru grudi sa motivom crnog zglavkara. Sve ostalo je paučina... i legenda.

Kao i većina superheroja, Piter Parker ima dvostruki identitet. U običnom životu je šmokljasti student, dosta nespretan u kontaktima s okolinom, nežan i lepo vaspitan. Tu muku muči sa novinskim vlasnikom DŽonahom DŽejmsonom, kod kojeg pokušava da se izdržava uz školovanje, praveći fotografije s «„lica mesta”», često vlastitih akcija realizovanih pod maskom. Kao i neki drugi i DŽejmson sumnja u Piterov identitet i pokušava da ga demaskira. U tome se pridružuje policiji, koja traga za Spajdermenom, kao da je on kriminalac, a ne gomila maskiranih antisuperheroja s kojima se kolje iz sveščice u sveščicu stripa pomažući narodu Amerike. Sučeljavajući u stripu moć medija sa moći policije a individualnu, nelegalnu akciju sa zakonom, inteligentni tvorci ovog stripa ustvari parazitiraju na stereotipima savremene Amerike, tako da se čitanjem Spajdermena može mnogo bolje upoznati funkcionisanje ove velesile, nego iz većine filmova i TV serija kojima industrija snova s druge strane okeana ispira mozgove i lobanje cele planete.

Stripovi o Spajdermenu su popularni i zbog letećih avantura i zbog akcije, ali i zbog otvorene mogućnosti da se klinci s mnogih meridijana, identifikuju sa Pitom Parkerom, koji mora da sluša džvankanja svoje dobre baba tetke, trpi erotske atake nemirne devojčice koja ga simpatiše i izdržava pravu torturu svog poslodavca.

Kod nas je Spajdermen najduže izlazio u Eksalmanahu, u crnobelim epizodama raznih autora i različitih vrednosti, često bez kontinuiteta, koji je ovom stripu preko potreban da bi se osetila moć njegove beskonačne bazne priče. NJegov uticaj na srpski strip najočitiji je u sjajnoj replici Ket Klou Baneta Kerca, strip heroini koja je istovremeno „«produžavala”» mit o moći dvostrukog identiteta i rugala se stereotipima Amerike. Zato ovih dana, kada se posredstvom novosadskog “Marketprinta” Spajdi vraća na naše kioske, osećamo kao da nam se vratio stari drugar iz kraja.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 06.08.2003.godine.

Pariz - Trece igrano ostvarenje iz Asteriks serijala nece biti snimano. Prosle nedelje je Alberto Uderco, jedini preziveli tvorac popularnog stripa, odlucio da se prekine sa radom na projektu "Asteriks u Spaniji" zato sto nije bio zadovoljan uradenim poslom na filmu "Misija Kleopatra", iako je ovo ostvarenje bolje proslo od prvog filma, kako finansijski tako i kada je u pitanju misljenje kritike. Reditelj Zerar Zino je vec osam meseci radio pretprodukciju filma, koji je bio planiran za 2005. Vec je bila odredena i vecina glumaca za film "Asterix en Hispania". Ipak, ljubitelji malog galskog junaka ce 2006. godine biti u prilici da gledaju animirani film "Asteriks i Vikinzi", koji ce se snimati sa budzetom od 25 miliona dolara.

V. T.

Objavljeno: DANAS, 22.08.2003. godine

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Darko Macan nam je skrenuo pažnju da se, već godinu dana tekući, strip konkurs u organizaciji Dark Horse Comics-a nastavlja, tačnije kreće novi "Strip Search 2". Znači nova prilika da im se predstavite. Novi obrazac (ugovor) koji morate popuniti za učešće možete skinuti sa njihove stranice i nove informacije o konkursu možete naći na sledećoj adresi:
www.darkhorse.com/community/stripsearch/guidelines.html
Takođe možete pregledati, a po želji i glasati za pojedine, radove koji su prethodnih 12 meseci odneli "mesečne" pobede i time zaslužili da se nađu u antologiji. Pobednik još uvek nije određen, a određuju ga posetioci sajta svojim glasovima.

Nije primećen, tokom cele godine koliko je trajao prvi konkurs, nijedan rad autora sa naših prostora. Nismo imali hrabrosti da učestvujemo??? Brzo, u osvajanje ovog američkog izdavača...

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

-TITEUF, jedan od najvećih francuskih strip hitova zadnjih par godina:
www.titeuf.fr/

-GLENAT, izdavač Titeuf-a, takođe jedan od najvećih evropskih izdavača:
www.glenat.com/

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 16. do 29. avgusta

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad