prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. WARBURGER U BERLINU - Strip Vesti
2. ZELENA FURIJA PODSVESTI - Ilija Bakić
3. JUŽNJAČKA UTEHA No 123. - Marko Stojanović
4. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (183) - Darko Macan
5. MOJ POGLED (70) - zmcomics
6. ŠTAMPA - štampa
7. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
8. PISMA ČITALACA - mail
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

WARBURGER U BERLINU

Strip Core

Po prvi predstavitvi nove Stripburgerjeve posebne izdaje Warburger, ki je potekala v okviru Trnfest festivala v KUDu France Preseren od 29. julija od 11. avgusta, se Warburger sedaj odpravlja v Berlin na Berliner Comicfestival (www.berliner-comicfestival.de). Poleg vzhodnoevropskih avtorjev, ki ste jih imeli priloznost videti v KUDu (Andreja Kladnik, Koco, Matej Lavrencic, Primoz Krasna, Srp, Andrej Stular, Ziga Aljaz, David Krancan (Slovenija), Danijel Zezelj (CRO/USA), Miroslav Nemeth (CRO), January Misiak (PL), Veiko Tammjarv, Jonas Sildre (EE), Vladan Nikolic, Mr. Stocca (SCG), Vhrsti (CZ), Branko Jelinek (SK)), se bodo razstavi pridruzili se nemski avtorji, ki so s svojimi deli prisostvovali v Warburgerju (Eva Bernhard, Calle Claus, Hendrik Dorgathen, Judith Drews, Jens Harder, Ulf K, Ulli Lust, Mawil, Kai Pfeiffer) ter Matesz Skutnik iz Poljske. Otvoritev bo 28. avgusta ob 20:00 v galeriji Neurotitan, po razstavi pa se ima zgoditi Warburger-Plaque- Monogatari Monster party. Na razstavi bodo poleg urednikov Stripburgerja Igorja Prassla in Ivana Mitrevskega pristoni tudi avtorji Joonas Sildre (EE), Miroslav Nemeth (HR) in Primoz Krasna (Slovenija).

Po vrocicni razpravi, pa je uredniska ekipa Warburgerja izbrala tudi sedem najboljsih stripov, katerim vsakemu dodeljuje nagrado po 100 eurov. Zmagovalci so: Maaike Hartjes (NL), Ulli Lust (DE), Mawil (DE), Knut Larsson (SE), Miroslav Nemeth (HR), Veiko Tammjärv (EE), Choi Juhyun (KR/FR).

Za podrobnejese informacije se obrnite na 01 4344094 ali e-mail burger@kud-fp.si!!!!!!!!!!!!!!!!!!


Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Metelkova 6/I, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662, fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore

sadržaj

2.

ZELENA FURIJA PODSVESTI

Ilija Bakić

Strip i film "Halk"

ZELENA FURIJA PODSVESTI

Novi letnji filmski hit "Halk" šepuri se, na radost gledalaca, širom zemaljske kugle (ponegde ga nema i to ne iz ideoloških već finansijskih razloga, neki nemački distributeri žalili su se da je film jednostavno preskup za prikazivanje u njihovim kino-mrežama). Sudbina mu je odredila da se za što više para-zarade gura i lakta sa "haj-tek" junakom "Terminatora 3". Njih dvojica, po godini proizvodnje, pripadaju različitim fazama razvoja akcione naučne fantastike - Halk je s početka 1960-tih a Terminator 1980-tih - što, svakako, donosi i različite ambicije i realizacije sadržaja ali i sličnosti, kako one vidljive na prvi pogled tj. mnoštva kompjuterski generisanih scena razaranja, razaranja i rasprskavanja, i one skrivenije a reč je o podeljenosti ličnosti koja je izvor dinamizna priče: kod Terminatora je ona rasprostrta u vremenu jer vođa otpora šalje 'dobru' mašinu unazad da ga zaštiti od napada 'zlih' mašina (iako je jasno da, pošto je živ, napadi nisu uspeli), dok kod Halka podela 'radi' u sadašnjosti, što će reči da se dva lika naučnika Brenera stalno smenjuju.

Halk je jedan od strip proizvoda 'čudesne ere Marvela'. Priča počinje kada je izdavač Martin Gudmen, angažovao "Strip korporaciju" da poboljša njegove "Marvel priče"; novembra 1939.g. pojavljuje se sveska "Marvelovi stripovi" (kasnije će postati "Marvelovi misteriozni stripovi") o super-heroju "Čoveku Baklji" (potom je stigao i "Podmorničar") kao odgovor na enormnu popularnost stripa o Supermenu. U ratnim godinama Marvel lansira "Kapetana Ameriku" odnosno "Čuvare slobode Kapetana Amerike" i "Mlade saveznike", stripove o dobrim herojima koji sređuju naciste. Kraj rata i godine koje su usledile neminovno su ugasile žar patriotizma i stari heroji nisu više interesantni. Kapetan Amerika je 'uspavan' 1949.g. druga dva junaka još se provlače kroz 1950-te; Atlas kompanija, koja ih objavljuje, nema ustaljenu izdavačku šemu niti planove za nove heroje. Period nastupajućeg agresivnog konzervativizma, lova na veštice i sveprisutnog Hladnog rata, donosi strip sceni SAD i tzv "Strip kod" koji je propisivao, u ime zaštite morala i pravilnog usmeravanja mladih amerikanaca, šta strip sme da sadrži a šta ne. Kod zahteva da Dobro trijumfuje nad Zlom i da loši momci budu kažnjeni za svoja nedela. Zlo ne sme da pričini nepopravljive štete i, u principu, nestaje na zadnjoj tabli stripa. Poštovanje Koda potpuno je sterilisalo stripove svodeći ih na konfekcijske, predvidive pričice. Ali, tvorci Betmena i Supermena smislili su način da izvrdaju pravila - kod njih je nevaljalac uvek uspevao da umakne pre kraja a potera se nastavljala u sledećoj svesci. Marvelovci, na čelu sa genijalnim scenaristom Stenom Lijem do savršenstva su razvili ovo pravilo i stvorili infantilnu bulumentu junaka (pojedinaca i grupa) koji i dan-danas funkcionišu. Najpre je 1961.g. Li u saradnji sa majstorskim crtačem Džekom Kirbijem stvorio "Zadivljujuće avanture" i "Fantastičnu četvorku". Za njima su došli: veliki hit "Spajderman" 1963.g. (delo Lija i Stiva Ditkoma), norveški bog-ratnik "Moćni Tor", "Čovek-Mrav" koji će prerasti u "Div-Čoveka", "Džoni Storm" kao novi Čovek Baklja, "Neverovatni Halk", "Gvozdeni Čovek", "Zapanjujuće priče", "Narednik Firi i njegovi zavijajući komandosi" ("ratni strip za one koji ne vole stripove o ratu"), super grupe "Osvetnici" i "X-ljudi", "Srebrni letač", "Derdevil", "Nik Furija, agent Šilda", "Divljačke priče" sa mnoštvom erotskih junaka i junakinja,"Konan Varvarin" itd itd. Marvel se uspeo na vrh strip sveta i neverovatne popularnosti, preživeo hipike i andergraund strip, dočekao povlačenje Strip Koda, krajem 1970-tih počeo da propada ali se održao na raznorazne načine (među kojima je i prodaja prava na ekranizacije), smanjio produkciju, prilagodio se tražnji (naročito bumu koji je doneo magazin "Hevi metal" koga su Marvelovci mogli da kupe ali nisu), izdržao smenu generacija među svojim autorima i u publici, da bi i danas imao rejting na tržištu i solidnu izdavačku delatnost, baziranu na novim ali i starim, proverenim stripovima.

Sten Li i Džek Kirbi zaštitni su znak 'čudesne ere' Marvela. Li je, tražeći rupe u Kodu, uspešno patentirao različite 'cake' za zaobilaženje ograničenja i 'navlačenje' publike. Tako su novi junaci najpre statirali u epizodama onih koji su već poznati pa se, potom, iz pisama čitalaca (takođe Lijeva izmišljotina), koja su redovno štampana uz stripove, procenjivalo ko je naišao na dopadanje i mogao da se izdvoji u nezavistan serijal. Ukoliko bi neki junak počeo da gubi na popularnosti, 'degradiran' je i slat na privremni rad u neki drugi serijal ili je stavljan na led, u rezervu. Marvel je imao ogromnu produkciju, i do 10-tak različitih svezaka mesečno, pa je patentirano i kratko prepričavanje sadržaja drugih svezaka iz tekućeg meseca, kako bi se klinci zainteresovali za njih i otkrili gde gostuje njihov favorit. Neretko se dešavalo i da neki junak počne kao pozitivac, postane nevaljalac pa se, posle nekog vremena, na radost svih, popravi. Čitavo zamešateljstvo super-heroja koji rade samostalno ili u timu, nestaju i pojavljuju se, transformišu, ličilo je na veliku, vrlo zapetljanu priču a fusnote sa napomenama da je neki važan događaj iz ove sveske vezan za neki iz sveske drugog serijala mamile su klince da ih pročitaju; posebno su bile važni godišnjaci u kojima se otkriva prošlost nekog od heroja. Sveske su štampane u ogromnim tiražima, bile jeftine i dobro se prodavale. Marvelovci su 'provalili' i koristili se različitim pravilima Koda za kolor i crno-bele stripove i u crno-belim proturali golicavije sadržaje. U zanatskom pogledu, osim razrađivanja sistema beskrajnih nastavaka, Marvel je razbio ustaljene table sa 'kaiševima' potencirajući 'filmski' dinamizam različitih rakursa sa sličicama nejednake veličine koje nisu morale da budu poređane pod konac već su nabacivane i krivljene a sve u cilju odslikavanja napetosti, trka, jurnjava, tuča. Ovo iskustvo danas koriste svi strip crtači.

U Marvel menažerji "Neverovatni Halk" je samo delimično tipičan super-heroj. Naime, kao i kod dobrog broja junaka (Spajderman, X-ljudi, Derdevil...) i on svoju super moć duguje nuklearnoj energiji jer Brus Bener biva ozračen i zbog toga promenjen. Brojnost 'ozračavanja' najčešće se tumači paranojom koju je doneo Hladni rat i preteća nuklearna apokalipsa, viđena u katastrofama Hirošime i Nagasakija. Dok su pre II svetskog rata, 'izvori' super snaga i sposobnosti (osim dolaska sa Kriptona) bili što neimenovane što magnetne, električne i svetlosne sile i zraci, posle rata 'ništa nije bilo kao pre' pa je za sve kriva/zaslužna sila cepanja atoma. Fascinaciju i strah masa od nemerljive razornosti i nevidljive a ubojite radijacije valjalo je iskoristiti i Marvel je to maherski uradio. Ozračeni su se pretvarali u kostimirane, plemenite branioce pravde i slobode i u to ime mlatili domaće kriminalce i lude naučnike odnosno inostrane bande (crvenih ili žutih); a kad obave posao vraćali bi se u civilni, neupadljivi život. No, kad se Bener iznervira preraste u Halka, zeleno nabildovano čudovište kratkih živaca koje ruši sve pred sobom, pa makar to bile i sile reda u liku policije i vojske. Tako se stvari vraćaju na obrazac dr. Džekila i mr. Hajda (kod 'običnih' super momaka dualitet ne postoji nego se svodi na gradaciju Dobar i Bolji; čitaj: kad neko dira dobre momke oni postanu još bolji i ubojitiji). Halk je, stoga, subverzivna pojava jer celokupni ljudski rod i državni sistem smatra svojim neprijateljima, u njemu čuči zrno destrukcije i pobune protiv konformizma. Naravno, čim se malo izduva zeleni se vraća u svoju bolju polovinu i krotak je do sledeće prilike. Imajući u vidu oštrinu Strip Koda ovo je zanimljiv izuzetak jer 'pothranjuje' i neke ne baš plemenite strane malih čitalaca; no, samo 10-tak godina kasnije negativci (i to oni koji nikad nisu dobri jer nemaju pozitivni alter-ego) preplavljuju strip i kupe svu slavu kojoj je mračni Halk utro put. Zelena furija, inače, parnjak prgavog Stvora iz Fantastične četvorke (no, Stvor se vrlo retko vraća u svoj ljudski oblik), nije izdržao dugo u samostalnom serijalu pa je već 1963.g. prebačen među "Osvetnike" da bi sledeće godine dobio mesto u "Zapanjujućim pričama" gde je bio i glavna i sporedna faca. Kao i ostali super-heroji vremenom se 'izlizao' ali je, zahvaljući Marvelovoj politici da sveske moraju izlaziti redovno bez obzira na sve probleme, izdržao dovoljno dugo da se za njega zainteresuju gledaoci (od 1978. do 1981.g bio je heroj TV serije) a, zahvaljući razvoju kompjuterske tehnologije, i filmadžije koji su ga ubacili u novi život. Obzirom na solidnu zaradu (što zbog sjajnih specijalnih efekata što jer je ovakav junak 'kul'), realno je očekivati da Halk doživi nastavak-novu epizodu, kao i ostali strip heroji; tako i Marvel nastavlja svoj život, ovog puta kao filmska strip edicija za klince nove, digitalne ere.

sadržaj

3.

JUŽNJAČKA UTEHA No123.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

PERCEPCIJA = RECEPCIJA

Pomislih da Argus i ja boravimo u
razlicitim svetovima; pomislih da su
nam opazanja ista ali da ih Argus
povezuje i preko njih gradi drugacije
predstave i da mozda za njega predstave
ne postoje, vec samo jedan vrtoglavi i
neprekidni sled kratkotrajnih utisaka.
Horhe Luis Borhes, BESMRTNIK

Formula je prosta. Jednostavna. Davno naucno dokazana u podrucjima medicine, psihologije i lingvistike, od pre par godina globalno i senzacionalisticki popularizovana u sajber-pank epopeji brace Vocovski pod nazivom Matrix.

Ono sto pomenuta teorija postulira je da se slika koju svaka individua formira o svetu u kome zivi zasniva na senzacijama kojim ga "hrane" njegova cula, i koje potom bivaju preradjene od strane mozga. U bioloskim terminima, postavlja se pitanje koliko su te senzacije tacne, odnosno koliko one zaista odgovaraju realnosti.

Uzmimo za primer govor koje cujete svakog dana svuda oko vas. Ljudi oko vas vam non stop nesto pricaju, i njihove izjave, naredbe, pitanja, molbe vi registrujete u formi recenica i recenica. Vi cujete recenice i reci - ali one ne postoje nigde drugde sem u vasem mozgu i mozgu coveka koji ih je izgovorio. Ne postoje u njegovom vokalnom trektu, ne postoje u spoljnem svetu, ne postoje cak ni u vasem uhu!

Radi se o tome da je audio signal koji putuje od necijih glasnih zica do vase bubne opne u spoljnom svetu upravo to, prosti, neprekinuti audio signal. U njemu nema pauza izmedju reci i recenica, vec samo pauza u kojima osoba koja govori uzima vazduh. Tek kad se audio signal preradi u nervne impulse a ti impulsi stignu do mozga, tek ako osoba koja slusa vlada jezikom na kome je receno to sto je receno, tek kad se primljeno uhom dekodira u delovima mozga zaduzenim za produkciju i percepciju jezika, tek onda dobijate reci i recenice. Dokaz je prilicno jednostavan - slusajte jezik koji apsolutno ne poznajete i pokusajte da razlikujete reci i recenice. Nece vam uspeti - vas mozak ne poseduje pravu sifru za dekodiranje audio signala, i za vas je to samo buka, bez ikakvog znacenja; za osobu koja doticni jezik govori, s druge strane, to su naravno reci sa jasnim i definitivnim znacenjem. Legendarna je anegdota o grupi Britanskih komandosa koja se u ratu za Foklandska ostrva jedne noci privukla nekom grebenu, da bi ih usplahireni izvidjac upozorio kako je tu blizu iz mraka cuo mnogo glasova koji pricaju na njemu nepoznatom jeziku, za koji je on sasvim prirodno zakljucio da je spanski. S obzirom da je uz sebe imao malu jedinicu uplaseni vodja komandosa odlucio je da je najbolje da tu gde jesu sacekaju jutro, pa da se onda iz blizine uvere o snazi neprijatelja. Kad je svanulo, iza grebena su ugledali gomile pingvina, koji su veselo kricali i trckarali unaokolo u ritualu parenja!

Naravoucenije: Apsolutno zavisimo od nasih cula, koja nasem mozgu obezbedjuju podatke koje on mora da interpretira da bi smo mi stekli nazovi realnu sliku o svetu oko nas. To nas dovodi do jednog zaključka; realnost je sekundarna u odnosu na ono sto mi mislimo da je realnost. Ono što je za nas realno je ono što nam naš mozak kaže da je takvo - a to ne mora nuzno da odgovara objektivnoj realnosti...

Sve to znam, a opet me i dan danas iz koloseka izbacuju neke stvari. Ponekad se naime pitam da li mi to zaista gledamo iste filmove, citamo iste stripove i knjige. Postavljam sebi to pitanje jer mi nije jasno kako onda toliko razlicito dozivljavamo i tumacimo vidjeno, procitano...

Primer prvi: Svojevremeno sam, kad sam jos bio klinac, u bioskopu tri puta gledao Lepa Sela Lepo Gore; jednom sam kartu platio (kazem vam, bio sam klinac), druga dva puta sam se svercovao. Film je na mene ostavio snazan utisak, ali izlazeci iz biskopa nisam bio toliko izgubljen u mislima da ne obratim paznju na gomile ljudi koji su samnom kuljali iz bioskopa. Sva tri puta, na moje apsolutno iznenadjenje (posto sam redovan posetilac bioskopa i nikada pre ali ni kasnije nisam tako nesto video) niko od ljudi koji su iz tame biskopske sale izlazili u tamu novembarske veceri nije rekao ni rec! Niko nije komentarisao film, niko mu nije trazio mane ili ga naglas hvalio, svi su naprosto cutali kao zaliveni. Nije bilo tesko zakljuciti da ono sto je film imao da kaze stiglo do svih bez izuzetka. Premotacemo unapred tri godine, na dan posle prikazivanja Lepih Sela na RTS-u. Nalazio sam se u stanu jednog bivseg prijatelja (uzgred, znatno starijeg od mene), pijuckao neki sok od visanja (ne znam zasto, ali svaka kuca koju posetim ima domaci sok na rastvaranje, i to je obavezno sok od visanja) i sa osmehom slusao kako se odusevlja filmom koji je juce prvi put gledao. Osmeh mi se zaledio na licu u trenutku kad mi je rekao kako je film toliko inspirativan i da poziva na rodoljublje da bi sutra ostavio zenu i dete i krenuo u Bosnu "da im jebem svima majku!" Popio sam sok ne rekavsi nista, sve vreme se doduse pitajuci kako je uspeo da toliko jasan film sasvim pogresno razume.

Primer drugi. Razgovarajuci pre mesec-dva telefonom sa jednim standardnim saradnikom Strip Pressinga, bio sam zapanjen njegovom konstatacijom da strip Branimira Trosica i Miroljuba Milutinovica Brade Brothers in arms (objavljen u 3. broju) ratno huskacki, sovinisticki, negativan i ko zna sta sve jos, i da mu nikako nije mesto u Strip Pressingu! Ovog puta nisam precutao. Morao sam da par njegovih sasvim proizvoljnih zakljucaka vezanih za odredjene replike iz stripa dovedem u pitanje. Recite sta hocete, morao sam da (od)branim strip koji sam objavio. Morao sam to da uradim, a nisam morao. Strip je sasvim jasan, sam za sebe govori sve sto treba i definitivno mu nije potreban drveni advokat u vidu urednika izdanja da ga izvlaci sa optuznicke klupe - tim pre sto mu tamo nije uopste mesto.

Ali, kao sto vec rekoh, percepcija necega odreduje njegovu recepciju, i tu prestaje svaka dalja prica...

sadržaj

4.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (183)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

NA POLA PUTA ...

Čudna je ovo bila godina. Počela je katastrofom koja nije tako izgledala: kada su Igora i mene maknuli sa Soldiera X najprije sam odahnuo. U cijeli sam projekt bio uletio glavačke i bez jasne ideje, tako da sam tek potkraj priče uspio uhvatiti rudo i stabilizirati let. Do tada nam je, doduše, pola čitatelja pootpadalo s palube, ali ni to me nije brinulo - s učinjenim sam na kraju bio vrlo zadovoljan.

No onda mi se u misli uvukla melankolija. Ako je Soldier X, početnom vrludanju uprkos, ipak bio strip o temama koje me zanimaju, a čitatelji su ga hrpimice napuštali, onda ... Onda očito nisam radio za njih. A ako njih ne zanima ono što zanima mene, a mene itekako ne zanima ono što zanima njih, što li uopće radim u licencnom stripu? Postoje li stripovi i publika za mene?

(Zbog onih koji u tekstu nalaze ono šte žele, a ne ono što tamo piše, treba podvući da ovo nije osuda licencnog stripa: godinama mi je to bio divan posao. A onda sam poželio nešto drugo ... Samo što?)

Od svoje sam jedanaeste godine bio apsolutno siguran da je strip ono čime se želim baviti. Godinama sam, usavršavajući zanat, bio uvjeren da je strip jedino bitno na ovome svijetu i moja svrha. A onda to kolebanje. Ne zbog Soldiera X, možda zbog krize srednjih godina. Posumnjao sam da strip nije sve i svja i sama se osnova svemira zatresla. I dalje neizmjerno volim strip; i dalje ne postoji, doista, ništa čime bih se više žalio baviti, ali nekako mi odnedavno izgleda krhak. Pa sam i sâm sebi krhak, vlastita mi snaga izgleda nedostatna, vrijeme koje mi preostaje izgleda nedovoljno za sve snove koje od djetinjstva vučem i koji se dnevno množe.

Zato sam pisanje malo stavio na stranu i prihvatio se drugih (izdavačkih, uredničkih) snova. Zato pospremam planove da vidim koji vrijede, a koji preživljavaju samo zbog sentimenta. Zato tražim nove izazove, druga uzbuđenja.

Zanimljivo je biti na pola puta: put nastavlja nizbrdo i djeluje lakše, ali ne pamtiš više što si tako važno na kraju htio postići. Kraj kojeg nazireš ne čini se vrijednim puta i svaki korak zahtijeva inat. Toliko bi lakše bilo sjesti i pustiti da te cesta nosi nego izmišljati zadovoljstvo u žuljevima koji bodu, u koracima koji sa ceste žele, ali ne umiju uteći.

sadržaj

5.

MOJ POGLED (70)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

NOSTALGIJA...

Shvaćeno je kako u romantici i seti starijih kolega, kojom je odisao prošli broj, nema mesta superherojima, ludorijama, "nemogućem"...???

Ma nije se tako mislilo, nije, barem meni, bila namera da govorim protiv takvih stripova. Čak šta više, smatrao sam da je moje pisanje bilo argument ZA klasične stripove, naravno tu spadaju i superheroji koji postoje skoro od samog nastajanja stripa, tu spadaju stripovi puni mašte, neverovatnih avantura. Da, AVANTURA, je reč koja nedostaje mnogim današnjim stripovima a to je hteo da kaže i gospodin čiji sam email preneo. Različite junake volimo videti u tim avanturama, ali jednako volimo otklon od stvarnosti koji može da nam pruži strip.

Ne volim superheroje? Joj, volim ih i žao mi je što ih ne mogu čitati kao nekad. Naravno, radije bih video Spajdermena u izvedbi Džona Romite (starijeg), priznajem eto pred svima, i da bih voleo da neko preštampa kolekcije Novih Titana koje sam obožavao u Strip Zabavniku. To me ne ograničava ni da se uželim dečačkih snova o afričkim džunglama ili nepreglednim prostranstvima Divljeg zapada. Kako bih voleo, onako dečački, da letim Enterprajzom tako bi voleo i da mi iznad glave vetar duva u raširena jedra, Voleo bih da s konja oborim najvećeg viteza, voleo bih... mnogo štošta.

Da, može se reći da s godinama život jede te snove, da ih se retko setim, sve ređe i ređe. Ali, možda je to stoga što nema više dovoljno takvih stripova, jer se danas mladi autori sramote takvih želja. Iznad svojih snova, već kao početnici, stavljaju umetničke ambicije. Sramote se svojih snova pa silom žele biti geniji, zaboravljajući zašto su zavoleli strip. Ne brine ih mnogo što time ubijaju strip jer ne daju šanse nekim novim klincima da, barem kroz strip, dožive sve ono što su oni, što sam ja. Radije se zbog statusa odriču publike. A publike nema kada nema predstave, kad nema stripa kakvog žele. Baš sam zato prošle nedelje preneo poruku pravog čitaoca.

Bio je to svojevrsan apel da se strip vrati korenima, naravno sa novim iskustvom. Bio je to apel autorima da iskrenim radom zasluže status umetnika a ne trudeći se da budu umetnici, da beže od iskrenosti.

Mislite da je Loazel želeo da bude umetnik, da stavi sebe ispred čitalaca, kad je stvarao Petra Pana? Ili je možda hteo da napravi strip koji će se svideti što većem broju ljudi. Nije ga to sprečilo da napravi genijalno delo kojem niko ne može ništa zameriti...

I danas su mladi spremni da uživaju u ekranizovanim bajkama, zato što im film pruža to. Ako im strip to ne pruži, okrenuće se na drugu stranu. Gledaće ekranizacije priča o vilenjacima i patuljcima, o dečacima čarobnjacima, o superherojima, o Piratima sa kariba, o Divljem zapadu. Sve to sa novom pameću može biti zanimljivo, sveže i kvalitetno. Hoće li strip autori prestati podignutih noseva da paraju oblake i spuste pogled na čitaoce?!!!

sadržaj

6.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge...

Uskoro pocinje snimanje "Zene-macke"

Seron Stoun protiv Hali Beri

Kompanija "Vorner bros" ponudila je glumici Seron Stoun ulogu u predstojecem filmu "Catwoman". Ukoliko prihvati, sto se i ocekuje, ona ce biti glavna protivnica Hali Beri, koja je rezervisala ulogu superheroine. Stounova ce igrati Laurel, koja je kako javno lice kozmeticke kompanije tako i glavni mozak kriminalnih operacija koje vodi sa svojim suprugom. Za ulogu detektiva Louna, koji je romanticno vezan za lik zene-macke, konkurise Dzos Lukas. Film "Zena-macka" rezirace francuski sineasta Pitof (Vidok).

V. T.

Objavljeno: DANAS, 23.08.2003. godine

SLATKI STRIP

Neverovatni Hulk

Decenijama scenaristi Marvela vrlo vešto izbegavaju zamku sukobljavanja svog zelenog diva sa ideološkim premisama Amerike, ali ga neprekidno suočavaju sa golom silom militarne mašine

Piše: V. Fumeti

Četiri decenije pošto su se pojavili u Marvelovim sveščicama, Spajdermen i Hulk, gotovo istovremeno, u relativno kratkom razmaku, dolaze i u svetske bioskope. I sa gotovo identičnim komercijalnim efektom, mada je tokom istorije Spajdermen kao strip bio profitabilniji produkt Stena Lija i njegovih plaćenika.

Dakle i Hulk je nastao u Lijevoj mašti, a njegov vizuelni identitet je izgradio DŽek Kirbi. Sem Kirbija crtao ga je niz Marvelovih crtača, od kojih pominjem DŽona Bjusemu, Boba Pauela, DŽona Romitu, Gila Kejna, Stiva Ditka i Mariju Severin, o Alfredu Alkali i da ne govorim. Više od četrdeset godina je ova replika na Doktora DŽekila i Mistera Hajda zabavljala klince i ljubitelje devete umetnosti, mada prejednostavni scenaristički temelj ne obećava takvu mogućnost, što gledaoci Ang Lijevog filma, mogu naslutiti i po preglomaznom uvodu u film. I Hulk je serijalizovan u tv epizodama i prodavan u sveščicama i luksuznim knjigama, a kod nas je zahvaljujući Marketprintu izlazio u Marvelu i Stripoteci (ne baš naročito dugo).

Kao i kod Velsa i kod Stena Lija zaplet nastaje kao posledica (opravdanog) straha od napretka nauke, u ovom slučaju podjednako (mikro)biologije i fizike. Mladi naučnik Brus Bener, naime, biva izložen dejstvu gama zraka, ali i izvesnih krvnih supstanci, što mu sve omogućava da, u stanju velike jarosti i iznerviranosti, njegovo ljudsko obično telo postaje džinovska zelena gromada neobuzdanih mišića i on kreće u uništavanje svega što mu se nađe na putu. Inteligentan kao i inače u zasnivanju dvostrukog identiteta svojih super kreatura, Sten Li je i Hulka zamislio kao ambivalentan lik. On se bori protiv onih koji žele da ga unište, ali na neki način vremenom počinje da uživa u svojim «zelenim» moćima, a takođe i da se sve teže vraća u mirnodopsku varijantu.

Igrajući na večnu kartu melodrame, Li je kraj Benera smestio i njegovu ljupku simpatiju i koleginicu Beti Ros, kćer Hulkovog arhineprijatelja, generala američke vojne sile, Tanderbolta Rosa. (Sve ovo je reditelj Li iskoristio u filmu, mudro insistirajući kako na stripizaciji filma, tako i na krupnim planovima protagonista, jer mnogo toga se sem u stvarnosti dešava i u dušama).

Decenijama scenaristi Marvela vrlo vešto izbegavaju zamku sukobljavanja svog neverovatnog zelenog diva sa ideološkim premisama Amerike, ali ga neprekidno suočavaju sa golom silom militarne mašinerije, koja je i u najnovijem filmu potrošila nekoliko tenkova, nekoliko helikoptera i mnogo municije, bezuspešno pokušavajući da Benerovog dvojnika zaustave oružjem. Kako godine idu, Hulk u svom sukobu sa vojskom SAD, kao da postaje metafora svih drugih zemalja, s kojima Ujka Sem ne zna kako će na kraj, nego im uputi avijaciju i rakete. (Tako da je u Takvudovom bioskopu, u kojem sam posmatrao Hulkovo divljanje, srce publike kucalo upravo za njega, a protiv Rosovih sofisticiranih oružja i vojnika.)

Kao varijacija na nekoliko prastarih književnih mitova, stripski Hulk je, zahvaljujući inteligenciji svojih kreatora, iz kamernog prostora stanova i zamkova, izveden na najšire prostore sveta, u kojem bije svoje iluzorne bitke, bez mnogo nade da će uskoro prestati. Biće još stripova i filmova o njemu.


Objavljeno: DNEVNIK, Novi Sad, 27.08.2003. godine

sadržaj

7.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

VIGLED Art
M. Glisica 60/1 - 14000 Valjevo
064 17 640 52 - vigled@mail2artist.com


Postovani strip prijatelju,

Saljem vam spisak internacionalnih konkursa koje smo dobili od nasih prijatelja i kolega iz Juzne Amerike. Mislim da bi nekim citaocima Strip Vesti ove informacije bile dobrodosle.

Prijateljski pozdrav!

Za Vigled
Milivoj Kostic - Kole
akademski slikar

* * *

Bienal Internacional de Quadrinhos
do Rio de Janeiro

Adresa: Rua Alcindo Guana Bara 15 GR 701, Rio de Janeiro (RJ), Brazil 20031-130
Kontakt: Emanvele Landi and Roberto Ribeiro
Telefon: 262-6242 Osnovano: 1991
Klasifikacija: strip
Katalog: dobijaju selektovani autori
Tema: slobodna
Broj radova: neogranicen
Max. dimenzije: A4
Krajnji rok: 15. oktobar
Izlozba: sredinom novembra
Nagrade: tri novcane
Radovi: bice vraceni

* * *

Za sledecu godinu, sprema se velika medjunarodna izlozba stripa i karikature u Brazilu.
Krajnji rok je sredina avgusta, tako da se ima dosta vremena za izradu stripova koji bi dostojno prezentovali umetnost ovog podneblja. Adresa je:


Piracicaba International Salon of Humor
SALAO INTERNACIONAL DE HUMOR DE PIRACIBABA
Avenida Maurice Allain, 454 - Post Office Box 12 - CEP 13405-123 - Piracicaba, SP - Brasil

WEB: www.salaodehumor.com.br
E-MAIL: cedhu@salaodehumor.com.br
Osnovano: 1973 Katalog: dobijaju svi ucesnici
Tema: slobodna
Broj radova: do 2 (pozadi svakog navesti ime i prezime i adresu)
Dimenzije: max. 30X40 cm - Radovi moraju biti originalni, kolorisani ili crno beli, neuramljeni, da ranije nisu objavljeni u bilo kom vidu. Kopije se ne primaju (DeskJet, laser, or photocopies)
Nagrade: 1st: R$2,000; 2nd: R$1,000; R$2,000 to winner of Internet section Radovi ce biti vraceni nakon izlozbe.

* * *

ECOCARTOONS
International Contest of Ecological Graphic Humor

Adresa: Pontificia Universidad Catolica del Peru - Grupo de Apoyo al Sector Rural - GRUPO PUCP - ECOCARTOONS - Av. Universitaria Cdra. 18 s/n. LIMA 32 - PERU
E-MAIL: ecocartoons@pucp.edu.pe or ecocartoons@terra.com
WEB: http://www.pucp.edu.pe
Osnovano: 2000
Klasifikacija: strip i karikatura, tehnika je slobodna, bez teksta, neobjavljeni radovi, kopije se ne primaju)
Katalog: svi
Tema: "Ecology"
Neogranicen broj radova
Dimenzije: Min. 21 cm x 30 cm (A4) Max. 30 cm x 42 cm (A3)
Krajnji rok: 30. oktobar
Izlozba: 30. novembar
Nagrade: 1st Price: $500 and honour diploma. 2nd Prize: $250.00 and honour diploma. 3rd Prize: US$ 250.00 and honour diploma.

Radovi nece biti vraceni. Bice izlozeni i tako predstavljati autorovu zemlju u Muzeju grafickog Eko humora (Pontificia Universidad) u Peruu.

* * *

"FrauenWelten" (WomensWorlds)
International Cartoon Competition

Adresa: EXILE-Kulturkoordination, Friederikenstr. 41, D-45130 Essen
E-Mail: EXILE-eV@t-online.de
Osnovano: 1982
Klasifikacija: Politicka karikatura i foto strip; bice vraceni radovi onih autora koji nisu prosli selekciju
Katalog: za sve ucesnike
Tema: "FrauenWelten/WomensWorlds"
Max. radova: 3 po ucesniku
Dimenzije: max. A3
Krajnji rok: 15. novembar
Izlozba: planirana u vise gradova
Nagrade: 10 nagrada po 150 Euro

* * *

Tenerife International Caricature and
Humorous Drawing Contest

Adresa: Secreteria del Patronato de Cultura Parque Cultural Viera y Cavijo Avda. suncionistas s/n, 38006 Santa Cruz de Tenerife, Spain
Osnovano: 1990
Klasifikacija: Geg strip
Tema: slobodna
Kategorije: a. Humorous drawings b. Cartoons
Max. broj radova: 3
Dimenzije: max. 35x50 cm
Krajnji rok: 15. oktobar
Izlozba: Novembar
Nagrade: 1st: Gold Perenquen lizard and 1,000,000 ptas.; 2nd: Silver Perenquen lizard and 300,000 ptas.; 3rd: Bronze Perenquen lizard and 200,000 ptas. Each contestant will receive a diploma with work by a renowned artist.

Radovi ce biti vraceni.

Vladimir Stankovski nam je prosledio email koji može da bude interesantan strip autorima, a još više strip izdavačima. Početkom oktobra se održava festival (sajam) stripa u Koreji u gradu Bucheon. Te bi do 26 septembra trebalo da im se pošalju primerci albuma kao što u emailu koji vam prenosimo piše:

First, we're very glad to have the books from Yugoslavia and we really hope to see your books at our fair.

Now, we're editting the Directory of BICOF 2003.

Please fill the form out and send it back to me in order to insert your information in our directory book.

Name:
Address:
Tel:
Fax:
Email:
Website:
Your works:
Introduction of your company:
Any picture of yours:

When you send me your books, please refer to the below address.

Could you also send me your name card (or contact information) so that any other publishers here in Korea may be able to contact you later.

Here's our address.

Ms. Kyung Hee Lee
Bucheon Cartoon Information Center
132 Dodang-dong, Wonmi-gu,
Bucheon city, Kyeonggi-do, zip 420-804 Korea

**Theses books only for the exhibition (BICOF 2003)
(Please put this message in your box)

Best Regards,

Kate Lee

Tel. 82-32-681-3745
Fax. 82-32-681-3746

http://www.BICOF.com
From: "Comics Fair" <gangyi@hanmail.net>

Comics Fair

sadržaj

8.

PISMA ČITALACA

mail

From: Marina Radulj <zvrk@blic.net>
Subject:

Zdravo!

malo sam zbunjena...ali ovoga puta mi se cini da su Strip vijesti romanticne...sjetne... pisete iz neke zrelosti koju ja nisam jos iskusila...te 30-te...mozda je to razlog... kao da nema mjesta superjunacima i nevjerovatnim pricama...kao da je realnost pomalo istisnula prostor za ludorije...mi, nadam se, povrh tih kolebanja vjerujemo u "nemoguce"

Pozdrav,
Marina

Iskoristiću da mi kolumna bude svojevrsan odgovor na tvoj email, da me ne plaši belina desktopa pred početak pisanja nove kolumne...:) (zmcomics)

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

Ovo morate videti!
http://www.reading-room.net/
Besplatni stripovi na internetu, prve epizode najznačajnijih super-heroja XX veka: Betmen, Supermen, Spajdermen, Halk, Fantastichna Chetvorka, Iron Man, Derdevil, Tor, Zelena Svetiljka (Hal Dzhordan), X-men... jpeg format, bez reklama, oglasa, plachanja ili chlanstva. Dobra prilika za neupuchene da se poblizhe upoznaju sa zachetcima superherojskog zhanra.
Rogan

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 30. avgusta do 5. septembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad