prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA - Marko Stojanović
2. STRIP RADIONICE - Zlatko Krstevski
3. USPAVANI DEČAK-APOKALIPSA - Ilija Bakić
4. ALTERNATIVA ON-LINE - Srđan Aćimović
5. PRATT I CORTO (2) - Vladimir Ćuk
6. PARISKI SPLEEN (58) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 117. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (177) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (64) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. BERZA - mail
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA

Marko Stojanović

PROGRAM MANIFESTACUJE V, BALKANSKA SMOTRA
MLADIH STRIP AUTORA

Petak, 11. 7. 2003.
19h Predavanje Dragana Bosnića: Odnos vizuelnog i tekstualnog u stripu
20h Javni čas crtanja u holu Leskovačkog Kulturnog Centra
21h Otvaranje izložbe mladih strip crtača Balkana u Galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra
23h Retrospektiva Jugoslovenskog animiranog filma (1969-1997)

Subota, 12. 7. 2003.
13h Tribina: "Strip na Balkanu danas, mesto balkanskih autora u svetskom stripu"
19h Predavanje Rastka Ćirića: "O stilizaciji u ilustraciji, stripu i animaciji"
20h Promocija knjige Rastka Ćirića "Priručnik za gajenjeg domaćeg metamorfa"
21h Otvaranje samostalne izložbe Rastka Ćirića "Priručnik za gajenjeg domaćeg metamorfa" u Galeriji iznad Salona knjiga
23h Retrospektova animiranih filmova Rastka Ćirića

Nedelja, 13. 7. 2003.
11h Promocija Šabačkog strip časopisa Eon Promocija Niškog časopisa Strip Pressing
12.30h Tribina "Rad sa mladim strip autorima"
21h Zatvaranje manifestacije i dodela nagrada u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra


Svo vreme trajanja manifestacija u prostorijama Leskovačke škole stripa "Nikola Mitrović Kokan" u potkrovlju Leskovačkog Kulturnog Centra radiće strip radionica.


Gosti manifestacije:
-Rastko Ćirić, Dragan Bosnić, Vlada Vesović, Miroljub Milutinović Brada, Darko Pajčin, Saša Arsenić, Dejan Vujić, Jovan Ukropina iz Beograda.
-Strip grupa "Čaj... Odličan" (Dušan Cvetković, Toni Radev, Vladimir Pavlović), Vladimir Krstić, Vladimir Vukašinović, redakcija strip magayina Strip Pressing (Dobrivoje Ljujić, Dejan Stojiljković), iz Niša
-Zlatko Krstevski, Prilep -Strip klub Andrija Maurović, Kotor
-Zlatibor Stanković, Surdulica
-Grupa strip autora okupljena oko magazina Eon, Šabac

sadržaj

2.

STRIP RADIONICE

Zlatko Krstevski

Strip radionice u Makedoniju pod rukovodstvom makedonskog strip autora Zlatka Krstevskog su odrzane 27. i 28. juna u Krusevo u hotel Panorama, zatim u Prilepu 9. jula u holu Dom Kulture "Marko Cepenkov". Radionica je u Prilepu zasenila sve lokalne kulturne nastane uklucujuci i medjunarodnu likovnu koloniju. Medijski nastan je bio pracen od strane Nezavisnih Radio i Televiziskih stanica u Prilepu gde je ucestvovalo oko 16 autora i autorki. Bila je navala zenskih strip autora. Iskreno, radeci ove radionice, vise se KRECE ZENSKI STRIP nego muski u Makedoniji. Pa, lepota tek dolazi.

Strip radionice je organizovao CENTAR ZA VIZUELNU UMETNOST "VIZANT", pokrovitelji su Fondacija Soros FIOOM, i Ministarstvo Kulture RM.

Sledi interntional COOL STRIP ART FEST i BALKAN COMIX WORKSHOP.

Comic art mission.

sadržaj

3.

USPAVANI DEČAK-APOKALIPSA

Ilija Bakić

STRIP

USPAVANI DEČAK-APOKALIPSA

"Akira" Katsuhiro Otomo
Izdavač: Marketprint, Novi Sad 2002-2003.

Objavljivanje mega serijala "Akira", prošle godine započeti ambiciozni izdavački projekat novosadskog Marketprinta, uspešno je prešlo trećinu svog puta. U 14 brojeva objavljeno je 756 tabli od preko 2000 koliko broji značajni i slavni strip Katsuhiro Otomoa (1954). Tako je barem prekinuto kašnjenje (dvodecenijsko) u odnosu na japanski original i nešto manje kada je u pitanje američko izdanje (iz 1988.g.), nakon koga je i usledila belosvetska pomama sa sve dugometražnim crtanim filmom, u režiji samog Otomoa, kompletnom paletom proizvoda za izmamljivanje para od dece i roditelja im, te, konačno, sa brojnim manje-više slabašnim kopijama i klonovima uspešnog proizvoda. Zahvaljujući "Akiri" japanske mange, kao posebna strip kategorija, izašle su iz granica domovine i uskog kruga ljubitelja i poznavalaca s drugih kontinenata, na globalnu strip scenu da tamo uzmu svoj deo kolača-tržišta, obzirom da se dovoljno razlikuju kako od evropske škole 9. umetnosti tako i od američke kojoj su, istini za volju, mnogo bliže. Naime, američki korporacijski strip i dalje pretežno funkcioniše u super herojskim granicama jer se ta roba solidno prodaje; uticaji s drugih strip scena svedeni su ili na nivo artističkog izleta za posvećenike ili se pokušavaju prilagoditi standardu. "Akira" je bio sasvim srećan - čitaj, isplativ - spoj poznatih elemenata: naučno-fanstastične-post-apokaliptične ikonografije, super junaka, mnoštva akcija sa puno nasilja i lomnjava, lak za praćenje, bez previše teksta i mudrovanja; s druge strane, mesto na kome se priča događa, Novi Tokio, i pripadajuća lica drugačijih fizionomija, nudili su potrebnu količinu egzotike za dodatno stimulisanje interesovanja široke publike. Na tlu Evrope "Akira" je prihvatan kao pomak u akcionim stripovima odnosno kao potvrda da se priče u sličicama uspešno razvijaju širom zemaljske kugle. Naravno, nisu se mogle prevideti slabosti stripa na liniji pojednostavljivanja priče (uzrokovano uzrastom ciljne grupe) ali se takođe izražavalo veliko poštovanje prema visokom kvalitetu crteža održanom na ogromnom broju tabli, te filmskom (možda je preciznija odrednica TV spotovskom) načinu montaže koji ne samo da odražavaju akciju već je i dodatno dinamizuju. "Akira" postavlja nove standarde u stripu za široku publiku i od autora koji dolaze zahteva još veći rad i zalaganje.

Ovdašnji interesenti, koji se naknadno upoznaju sa stripom, imaju prednost da mogu, znajući granice serijala, obratiti pažnju i na način struktirisanja priče; ovo je utoliko interesantnije što je reč o zaista ogromnom stripu. Od početka čitalac prati mnoštvo jurnjava i pucnjava, eksplozija i kršenja zgrada i vozila kroz koje prolazi grupa dečaka proganjana od vojske i policije, s jedne strane, i nekoliko terorističkih grupa s druge. Sve, naravno, počinje sasvim slučajno, noćnom trkom motora kroz Novi Tokio koji se oporavlja od atomskog napada i sudarom sa neobičnim, detetom-starcem. Posle ovog susreta sve se menja, grupa se razbija i biva izložena svakojakim opasnostima. Ubrzo postaje jasno da je dete-starac odbeglo delo vojnih eksperimenata a da je vrhunski proizvod te rabote dečak Akira, najsmrtonosnije oružje koje svet poznaje. Dečak oličenje apokalipse, spava u bunkeru debelih zidova nesvestan svih zavera koje se pletu oko njega; i kada ga oslobode i izvedu, on ostaje omamljen i neaktivan. Ovakvo stanje prostire se na sve do sada u nas objavljene table, dakle na punu trećinu serijala, što je u najmanju ruku, neuobičajeno za standardne stripove u kojima glavni junak, najčešće, odmah stupa na scenu i rešava probleme. Autor je imao dovoljno hrabrosti da izbegne važeće pravilo-oproban recept, što ume biti pogubno za proizvode namenjene masovnoj potrošnji. U njima se promene moraju pažljivo - čitaj, škrto - dozirati tako da konzumenti dobiju, uglavnom, ono na šta su navikli a ipak se kroz sadržaj 'provuku' i novine. Ovakva, evolucijska, promena spora je ali dostižna i, što je najvažnije, ne ugrožava zaradu koju proizvod donosi. Otomo je, očito, duboko svestan svih zakonitosti posla kojim se bavi i ukomponovao ih je sa svojim idejama u funkcionalnu celinu, što potvrđuje da je vrhunski zanatlija dok "Akiru" čini višestruko isplativim kulturološkim fenomenom, ni preglupim ni prepametnim, upravo kao i nekolika slična staro-nova vrlo popularna dela, npr prve filmove iz serije "Star Wars" ili knjige o Hariju Poteru.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, jul 2003.

sadržaj

4.

ALTERNATIVA ON-LINE

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Svaka umetnost kao da ima potrebu da se deli na mejnstrim i andergraund. Ispravka: Svaka moderna, masmedijska umetnost. Autori poput Roberna Kramba, Gilberta Šeltona i Arta Spiglmena izvukli su (oni bi verovatno preferirali reč “prokrijumčarili”) andergraund iz geta pornografskog stripa sa namerom da osveže medij novim idejama i pruže alternativu okoštalom, šabloniziranom glavnom toku koji nije dozvoljavao proboj ni jednoj od tih novih ideja. Andergraund strip učinio je što i pank u muzici: pored plime novih ideja, oterao je u drugi plan kategorije tehnike (zanatstva) i discipline.

Andergraund kod nas, tokom sušnih devedesetih obavio je funkciju održavanja stripa u životu. Gerilski pristup izdavaštvu učinio je da i neke glavnotokovske autore shvatimo kao andergraund, kroz magazine mešovite koncepcije, poput “Trona” i “Strip-manije”; Fanzini su za to vreme, opet, nudili 100% andergraund uspevši da izbace neke od autora kao alternativne crtačke zvezde – u krugovima zaljubljenika, naravno. I jedni i drugi, ipak, najzaslužniji su za održanje kontinuiteta u izdavaštvu, a time i u čitalaštvu.

Okončanjem tog perioda, andergraund se vraća prvobitnoj funkciji: kritici, istraživanju i provokaciji. Ova dva pristupa stripu ponovo se distanciraju jedan od drugog, bilo to dobro ili loše. Jedan od eksponenata andergraunda u Hrvatskoj je on-line časopis “Komikaze, pod uredničkom palicom Ivane Armanini, Gorana Cveka i Svena Cveka. Internet je svakako pouzdano sredstvo da broj stigne do čitalaca i ostane idejno i finansijski nezavisan. Opredeljenje da se umesto engleskog preferira domaći jezik ograničava ciljnu grupu čitalaca, ali etablira “Komikaze” kao lokalnu pojavu, sa ciljem da utiče na lokalnu scenu, i time će taj uticaj svakako biti veći. Proboj u svet – večna preokupacija - ostavlja se mejnstrimu.

Prvi broj “Komikaza” prezentovao je tvrd hrvatski andergraund kroz radove autora koji će se kasnije redovno pojavljivati ovde: Vančo Rebac, Damir Steinfl, Emil Jurcan, Vinko Barić, Ivana Armanini i ostali autori ovde prezentovani, ostaće zaštitni znak Komikaza. Tvrd andergraund, rekao sam, jer je svaki trag konvencionalnosti pokušan biti iskorenjen. Glavni pravci u kojima se krenulo su deformacija realističnog crteža, simplifikacija do geometrijskih oblika, i na kraju, košmarno-ekspresionistička struja koju bih najpre poredio sa slikama Žan-Mišel Baskijata, nespretno hronološki svrstanog u pop-art. Pop-artu bi se najradije priklonili ovi autori, zbog stalnog kritičkog pogleda prema popularnom stripu. Još od Kramba, lutajući motiv andergraunda bili su likovi najpopularnijih dečjih stripova. Ovde tu struju predstavlja Damir Steinfl, translirajući likove iz basni perverzijom, morbidizacijom u surovu sliku kako bi ti junaci danas izgledali, ili uopšte, kako izgledaju van pozornice. Baskijatu mnogo sličniji stilom je Vančo Rebac, a u narednim brojevima javiće se još autora slične orijentacije. Na žalost, javlja se fenomen iscrpljivanja eksperimenta u vizuelnoj dimenziji, pa se kao scenarijo često javlja običan geg ili nonsens; U ovoj formi scenario praktično nema funkciju u stripu, postavlja se pitanje, ima li svrhu eksperiment ograničiti sam na jednu dimenziju stripa.

Nonsensu su priklonjeni Nadan Rojnić, Vinko Barić, ali i svi ostali u manjoj ili većoj meri. Izdvojio bih Vinka Barića zbog stila neočekivano prilagodljivog temi stripa, koji ide sve do kolaža sa Mikijem Mausom i Pajom Patkom u jednoj od manje surovih transpozicija viđenih u ovdašnjem andergraundu. Tu je i Ivana Armanini sa stilizovanim, čvrsto koncipiranim tablama koje odudaraju od prividne krimi-tematike njenih stripova. Radi se o dobro osmišljenom kontrastu i eksperimentu na svim nivoima. Isto se može reći i za Milana Manojlovića - Mancea, koji eksperimentiše sa sledom događaja i geometrizacijom prizora, da bi u pojedinim radovima utonuo u apstraktni ekspresionizam. Emil Jurcan pružio je interesantno objašnjenje svog rada u formi strip-eseja, a preokupacija su mu mračne strane svakodnevice. Upadljiva je pojava Skamfaka, sa njegovim crtežima na kockastom papiru iz sveske. Svrha njegove pojave u magazinu je, čini se, dalja “andergraundizacija”, hermetizacija časopisa, kao da taj proces nije već dovoljno odmakao u delima Ivana Kuharića ili Mira Župe. Kroz pojavu Skamfaka nazire se još jedna sličnost sa slikarstvom sa polovine veka: Nalaženje draži i inspiracije u “primitivnom” slikarstvu, odnosno stripu. Broj zaključuje zograf koji je i sam predstavljen nekim od ekstremnijih hipnagogičkih vizija.

Drugi broj doneo je raznovrsnost i bolje vladanje tehnikom kroz radove Iva Gašparića, Romana Tolićija, Ivana Košutića. Irena Jukić osvežila nas je stilski elegantnim crtežom i širokim zamahom ka kompleksnom, osmišljenom konceptu. Politički geg u samom sadržaju broja je pojava Franje Tuđmana (alias Janka Mesića), a već predstavljeni autori nastavljaju pravcima u kojima su pošli u prethodnom broju. Izdvaja se strip Mirtevskog ”Čarovnik”, Ivanini atmosferični kozaži, Jurcanovi crteži preciznije dočaravaju atmosferu, Barićev crtež dobija na šarmu – bilo to dobro ili loše za pravac za koji se opredelio – a Rojnić se već ustalio u klasičnom humoru obojenom lokalnim koloritom.

Treći broj doneo je značajan priliv iz inostranstva; Claudio Parentela iz Italije, Šveđanin Lars Sjunnesson, Poljak Jacek Fras... Sjunnesson radi minimalistički, darkerski kako to već samo skandinavci umeju. Hofbauer je odličan u crtežu, pogotovo u eksterijerima, dok je priča dovoljno dobra da prati crtež i ne zasmeta mu. Dunja Janković poseže ka interesantnom, ambicioznom, stripu sa efektnim obrtima. Zanimljiv je i foto-strip  Nebojše Milikića, Gašparićeva novopronađena melanholija i stil zbog koga se ovaj strip približava mejnstrimu (naravno, ne sa negativnim predznakom). Ivana Armanini nas ovaj put uskraćuje za onaj efektan kontrast, mada se stilski kreće u istim vodama. Mitrevski se dinamičnijom linijom približava zapadnoevropskom andergraundu, a poslastica broja je Jurcanova i Cvekova “The holes of former real”, storija o industrijalizaciji i konzumerizmu, ilustrovana efektnim kolažima.

Četvrti broj predstavlja dosta novih autora kao što je \ul Bastilja sa fotostripom koji se, nažalost, iscrpljuje u vizuelnom. Igor Čoko od ovog broja doprinosi animacijama, rudimentarnim, ali i one su korak u pravcu potpunog korišćenja izdavačkih mogućnosti interneta. Isabel Grosse izvlači u prvi plan gotovo zaboravljeni punchline, Maja Veselinović prati zanimljiv koncept čak i kad on šteti pojedinačnoj epizodi, Ondrej Svadlena Novotny čiji se stripovi najpre mogu opisati kao interesantni. Tu je po prvi put i Neda Dokić, osvežavajućih radova zbog neke atipične vedrine u njima.

Peti broj predstavio je Lazara Bodrožu sa radovima obojenim jednim drugim lokalnim koloritom i zbog toga, opet, sužene ciljne publike, zatim Vostoka u svom klasičnom izdanju,te u Srbiji poznatije Septika, Lazendića, Radovana Popovića...

Šesti, zasad zadnji broj predstavlja pokušaj kosmoplovaca da prenesu nadrealne slike Kortasarove proze, Opačićeve apstraktne igre spektrom boja, ali i izvesnu bezidejnost autora kao što je Volođa... Seljakov “Kako sam naduv’o babu” predstavlja sve vrline i mane lokalnog stripa: delo koje je jednima urnebesno, drugima može biti potpuno besmisleno. Vostok se, uobičajeno, bavi Kafkom, Maja Veselinov predstavlja uspelu priču o našim ćudima. Čokove animacije su sve bolje i bolje, tu je i zanimljiv Ivanin foto-strip, Hofbauerove ilustracije, nažalost date previše sitno, a plene masovne scene Dunje Janković.

Andergraund opredeljenje Komikaza podržava redukovan dizajn sajta. Bela pozadina nije najsrećnije rešenje ali ovde se ona potpuno uklapa.

Estetika ružnog bila je uvek sastavni deo adergraunda. To je i najprihvaćeniji postulat predstavljenih autora. Crtež je u dodiru sa pomenutim Baskijatom, ali i Nadrealizmom zbog izvesne instrumentalnosti, i sa apstraktnim ekspresionizmom – paradoks jer crtež nikad ne prelazi u čistu apstrakciju. Problem nastaje onda kad i pisanjem scenarija preovlada instrumentalizam i improvizacija. Crtež tada ima očiglednu prednost nad scenariom, i eksperimenti i eventualni pomaci se tada odvijaju samo na ovom planu (što, srećom, nije pravilo). Kao kontrast njima stoje stripovi razrađenog, elegantnog stila, a kompleksne, angažovane storije stoje kao dragulji u gotovo svakom broju, i time upotpunjuju ova izdanja.

Uobičajene zamerke andergraund stripu u pogledu privrženosti estetici ružnog, devijaciji, deformaciji i degeneraciji, jednostavno ne stoje. Na kraju krajeva, tvrditi da ružno nije prihvatljiva kategorija u umetnosti je kao tvrditi da veliki književnici ne koriste psovke u svojim delima (nedavna izjava jedne popularne pevačice). A ako u vizijama andergraund stripa i postoji senka mentalne bolesti, ta kreativna bolest po senzibilitetu je bliska bolesti Van Goga ili infantilnosti Salvadora Dalija; ako su njihove vizije indukovane narkoticima, bliske su LSD-indukovanim vizijama Bitlsa, halucinogenim slikama ulsed gladi Miroa, Bodleru, Magritu ili bilo kojem drugom umetniku koji je na taj način nalazio svoju inspiraciju. No ni to u suštini nije bitno. O delima se ne može govoriti uopšteno, već se primeri moraju posmatrati pojedinačno. Deo kvalitetnih i trajnih dela u Komikazama biće u zbiru isti kao i drugde, samo će, zbog svesnog napora u tom smeru, udeo kreativnosti i inventivnosti biti daleko veći.

sadržaj

5.

PRAT I CORTO (2)

Vladimir Ćuk

CORTO MALTESE - čovek koji sanja otvorenih očiju

Ko je Corto Maltese? Iako su pisani mnogi eseji i kritike, iako je sam Hugo Pratt dao njegovo poreklo, ispričao njegove avanture, iako smo ga upoznali kroz njegove nebrojane doživljaje u kojima je učestvovao, zašto onda uvek imam osećaj kada ga spomenem, da praktično o njemu nista ne znam? Iako je Corto izmišljena ličnost, zašto imam osećaj da je ipak stvaran i ne samo da je postojao već da i dalje postoji, da je tu. Na ovo pitanje ne znam odgovor. Kao što mnogi nisu u stanju da razmrse to tanano, ispretpleteno klupko snova koje nam je sam Hugo zamrsio. Sam strip Corto Maltese i nije u stvari strip. U suštini, bliži je nekom književnom delu, ili preciznije govoreći crtačkoj književnosti. Kao niko pre njega, Hugo Pratt, je napravio nešto sasvim novo u Corto Malteseu. Sam Hugo Pratt je rekao da je njegov crtež treba da bude pismo koje se nastavlja na ispisani tekst, da crtež i scenario treba da budu jedno! Iako Corto postoji već decenijama, možda će se tek za koju godinu uvideti kakvu je revoluciju Pratt izveo u narativnoj umetnosti, mešajući crtež sa rečju, slikarstvo sa literaturom. Ovakav spoj crteža i priče, vema je zahtevan za analiziranje i pronalazak onoga “šta je pisac hteo da kaže” tako da i sam pokušaj osvetljivanja ili približavanja dela Huga Pratta, asocira na onu definiciju pri kojoj razumeti poeziju (u ovom slučaju poetiku) znači pre svega da je nikada ne možemo dovoljno razumeti.

Corto Maltese - kakav je to strip? Mogli bismo da ga definišemo kao avanturistički strip, ali samo delimično, jer je jedna takva definicija očigledno ograničavajuca i samim tim netačna. Posredi je pre svega roman, i u isto vreme jedna vizija sveta, složena i organska, koja se razvija kroz raznolikost miljea, kulisa , situacija i događaja, koji daleko nadmašuju pojedine crtane literarne mikrokosmose, zasnovane također na preplitanju imaginarnog i realnog. i to je ono što je kod Corta najprivlačnije. Sve te neobjašnjive misterije, igre poluistina, fikcija realnosti i realnost fikcije, potreba za pustolovinom kao jednačinom života, rapsodiju istorije koja uokviruje sve priče Huga Pratta, magiju žena, pojavljivanje legendarnih ličnosti, prisutnost koja omogućava da se uvek kaže zbogom, sumnju kao pribežiste mudrosti, geografiju kao prostirku za snove. Corto nije običan strip. Komplikovan je. Filosofski je. Jednostavan je. Takav je. Sam Umberto Ecco je rekao: “Kad želim da se opustim čitam neki Engelsov esej, a kad želim da se angažujem čitam Corto Maltesea”. Da bi se čitao Corto čovek mora da bude krajnje skoncentrisan , ali pri tome mora da uživa u tome. U ovom stripu se ne moze uživati bez određenog intelektualnog napora, jer onda to nije to. A opet, oni koji ga čitaju površno ne udubljujući se u samo srž, ne mogu ga shvatiti, i opet to nije to. Mnogima je i dosadan, jer zahteva napor. Ali takav je. To je Corto. I oni koji su lenji bolje da ganečitaju.

Sam lik Corto Maltesea, deluje “normalno”, obično , svakodnevno. Ali samo zato što, budući da je delegiran od čitalaca, dejstvuje u naše ime. Međutim upravo zbog toga Corto i deluje toliko imaginarno , nestvarno. On predstavlja neku vrstu utopije, naša želju da prekoračimo granice vremena, prostora, ljubavi. Corto je neobičan, fantastičan lik, predstavlja čist mentalni aspekt: aspekt eternauta, oslobođenog ograničenja bilo koje vrste, aspekt lutalice, nomada, bez nacije i domovine osim one u kojoj je, bez korena i veza, osim onoh koje je sam izgradio. Uspesi, pobede, trijumfalizmi, glavne uloge ne postoje za Corta. Razmetanja tipa “jesi me video”, ”super sam”, nisu stvorena za ovog visokog i poštenog pirata. Corto isto prihvata uloge u kojima je glavni sa onim u kojima je samo sporedni lik. Corto u svom liku ima jednu imaginarnu, filosofsku, miserioznu dimenziju - dimenziju avanture ideja i intelektualne slobode. I zato ga je teško analizirati, opisati. Jer je jednistven i nema još jednog Korta. Corto Maltese je verovatno jedini lik iz sveta stripa, za koga se moze reći, kada se piše o njemu, da imate osećaj kao da pišete o stvarnom čoveku. Čoveku koji je postojao. Ko zna, možda i jeste? Lik koji je varljiv i nedodirljiv kao i mlad mesec koji se cesto pojavljuje u stripu. Kao mesec iza koga prolaze oblaci. Sam Hugo Pratt je rekao:”Nisam ja stvorio Korta. Siguran sam da je po sredi fenomen auto kombustije. On živi. Ja uostalom ne znam sanjam li ja njega ili je obrnuto”. Prema tome mogu se čak drznuti i reći da sam došao da zaključka da li Corto postoji ili ne. Ja znam. A na vama ostalima je da sami dođete do tog zaključka.


Hronologija života Corto Maltesea

1887. Corto Maltese se rodio 10. jula u La Valeti, Malta. Otac mu je bio britanski mornar (Corto će zadržati njegovu nacionalnost), a majka Ciganka, rodom iz Sevilje. Cortovi roditelji su se sreli u Gibraltaru, gde je njegova majka bila poznata pod imenom “La nina de Gibraltar”.

1887-1903. Detinjstvo Corto Maltese provodi u Gibraltaru, zatim u Kordobi gde živi u jevrejskoj četvrti. Potom ga majka šalje u hebrejsku školu u La Valeti, kojom upravlja rabin Toledano(koji je bio ljubavnik Cortove majke u Kordobi). Corto Maltese prvi put boravi u Kini za vreme Bokserskog ustanka, 1900.

1904. Početkom godine Corto se u La Valeti ukrcava u svojstvu mornara na “Venita Dorata” i počinje svoj lutalački život. Pristaje u Egiptu i posećuje piramide u Gizi. U Gizi od izvesnog rabina dobija kartu sa položajem rudnika cara Solomona.

1904-1905. Krajem 1904. Corto stize u Mandžuriju, gde traje rusko-japanski rat. Posećuje porodicu Song koja je igrala važnu ulogu u istoriji Kine. Sprijateljuje se sa Dzekom Londonom, ratnim dopisnikom i po prvi put sreće Raspućina, mladog dezertera iz sibirskog pešadijskog puka. Corto i Raspućin dospevaju u Tjenčin, gde se ukrcavaju na brod za Afriku, jer se Corto nada da će naći rudnike zlata u Dankaliji. O ovom periodu videti “Cortovu mladost”.

1905-1906. Na brodu izbija pobuna i Corto i Raspućin stizu u Argentinu 1905. U Colili u Patagoniji, uspostavljaju vezu sa ljudima izvan zakona, koji su pobegli iz Sjedinjenih drzava. To su Buc Kasedi, Sandens Kid i Eta Plejs.

1906-1908. Corto putuje po svetu. 1907. sreće, u Italiji u Ankoni, mladog ruskog revolucionara Dzugasvilija, buduci Staljin, koji radi kao noćni portir u nekom hotelu. Iduće godine se vraća u Argentinu; u hotelu “Drowning Maud” nailazi na Džeka Londona i upoznaje buduceg americkog dramaturga Judzina O’Nila. Pred kraj 1908 napusta Argentinu , gde će se vratiti tek 15 godina posle.

1908-1913. Godine neprestalnih putovanja, Corto je u Marseju 1909, u Tunisu 1911. Iste godine Corto je na jedrenjaku koji plovi za Buenos Ajeres , ali ga napušta u Salvadoru de Baija. Ostaje tu neko vreme provodeci vreme na plaži Itapoe. Takodje je u ovom periodu bio na Antilima, u Nju Orleansu (tu je sreo velikog majstora vudua), u Indiji i na kraju u Kini. 1909. godine preko irskog socijaliste Dzemsa O’Konolija upoznaje pisca Dzejmsa Dzojsa. Godine 1910. Corto je drugi oficir na brodu “Bostonijan”. Kapetan na tom brodu optužuje mladog studenta Dzona Rida , koji je primljen kao početnik, da je namerno izazvao smrt drugog mladog pomoćnika, Pirsa, koji je nestao. Međutim Corto pronalazi Pirsa, i odvodi ga u Mancester gde se sudi Ridu. Uspeva da ga spase i postaju prijatelji. Medjutim zamera se kapetanu i primoran je da postane gusar i bavi se švercom izmedju Antila i Brazila.

1913. Corto Maltese prelazi Indoneziju i Južni Pacifik. Postavši gusar radi za tajanstvenu ličnost, Monaha (Tomas Hrovesnor). 31. oktobra posada Corto Maltesea, diže pobunu i ostavlja ga u vodama Solomonskih ostrva. Sutradan ga nalazi Raspućin. To je ujedno i početak Balade o slanom moru.

1914. Corto i Raspućin su na Pacifiku: Nova Gvineja, arhipelag Bizmark, ostrvo Eskondida (ko želi na karti da vidi gde se nalazi , moze i to:169 stepeni zapadne geografske dužine i 19 stepeni južne geografske širine, sasvim blizu ostrva Niue).

1915. Corto i Raspućin napuštaju Eskondidu 19. januara, upućuju se ka ostrvu Piktern, i to je kraj Balade o slanom moru. Zatim posećuju Uskršnja ostrva, ostrva Sala i Gomes, posećuju Čile, Peru, Ekvador i na kraju dospevaju u Panamu, 1915 u avgustu.

1916. U Panami se Corto i Raspućin razdvajaju. Corto je često u društvu profesora Džeremaje Štajnera, sa Univerziteta u Pragu, i mladog Tristana Bantama. Corto u Latinskoj Americi 1916-1917, dožvljava mnoge avanture, koje su sabrane u albume U znaku jarca i Corto uvek malo dalje. 1916. Corto je, dakle, u Paramaibu (Holandska gvajana, danas Surinam), u Tajni Tristana Bantama, zatim u Sen-Loran-di Maroniju (Francuska Gvajana) i Salvadoru de Baija (Brazil) u epizodi Sastanak u Baiji, potom u Brazilskom Sertau u Sambi sa paljbom, gde po prvi put srece vračaru Zlatoustu, i napokon na ostrvu Marazao na uscu Amazone, u epizodi Brazilski orao.

1917. je najgušća godina, sedam epizoda u Latinskoj Americi (završetak "U znaku jarca" i ceo "Corto uvek malo dalje"), zatim četiri u Evropi (početak albuma Kelti), što za Korta znači da praktično ima jednu avanturu mesečno, od februara do decembra. Evo spiska ti 11 epizoda:
-…i opet cemo o džentlmenima sreće (Corto opet nailazi na Raspućina)
- Zbog jednog galeba (odvija se u britanksom Hondurasu)
- Glave od pečuraka (prvo poglavlje albuma Corto uvek malo dalje)
- Kongo banana (u kojoj se pojavljuju Veneksijana Stivenson i Esmeralda, koja je upoznala Korta dok je još bila dete u Buenos Ajresu)
-Vudu za gospodina predsednika (na Barbadosu, a potom na ostrvu Port Dukal)
- Laguna lepih snova (na delti Orinoka)
- Bajke i dede (Peru, amazonske šume)
- Andjeo istočnog prozora (Venecija, prvo polavlje Kelta)
- Pod zastavom novca (upoznaje Ernesta Hemingveja, bolničara. Corto ovde organizuje akciju u kojoj neučestvuje direktno, nalazi se na brodu u Jadranskom moru, pre nego što će otici u Ulcinj u Crnu Goru)
- Koncert u o’molu za harfu i nitroglicerin (u Dablinu, u Irskoj, tokom borbe za nezavisnost)
- San zimskog jutra (koja se dešava u Stounhendžu, na dan 21. decembar, tj zimskog solsticija, naslov aludira na Sekspirov San letnje noći)

1918. Corto Maltese je u proleće, u Francuskoj, kako svedoče dva poslednja poglavlja albuma Kelti: Vinogorja noći i ruže Pikardije, odvija se između 20. i 21. aprila na Somi, a Corto prisustvuje kraju čuvenog Crvenog barona, nemačkog avijaticara Manfreda fon Rihthofena, i Buruleska izmedju Zuidkota i Bredina, koja se kao što sam naslov govori dešava na obalama Severnog mora. Mesec dana kasnije, Corto odlazi u Jemen. U ime milostivog Alaha, je prva epizoda albuma Etiopljani, a Corto tu sreće Kuša. 13. septembra zadržava se samo jedan dan u britanskoj Somaliji, a zatim prelazi u Etiopiju, epizoda O drugim Romeima i drugim Julijama, i napokon odlazi u nemačku Istočnu Afriku (Tanzanija), ova poslednja epizoda, Ljudi leopardi sa Rufidzija, može se smestiti u oktobar 1918. Corto je ovde optužen za ubistvo, ali je oslobođen 28. oktobra. 11. novembra Corto je već u Hongkongu, rat se završava a on pronalazi Raspućina, i tako počinje epizoda Corto Maltese u Sibiru (originalni naslov Tajno dvorište arkana).

1919. Corto Maltese je u Šangaju, pa na granici Mandžurije, Mongolije i Sibira, u oblasti grada Mančuli

1920. Corto je i dalje u istoj oblasti; biva ranjen tokom uništenja voza generala Čanga , u februaru. Ipak uspeva da se dokopa Hongkonga, u koji stiže u martu, a zatim kreće u kinesku provinciju Čang-Si, gde se aprila 1920., završava Corto Maltese u Sibiru. (Voz generala Čanga uništen je 15. febrara, priča se da završava u blizini jezera Po-Jang).

1921. Corto je opet u Veneciji. Od 19.-25. aprila odigrava se ono što je opisano u Priči o Veneciji. U jesen Corto kreće na Rodos, gde u decembru otpočinje epizoda Zlatna kuća Samarkanda.

1921-1922. Corto skoro godinu dana traga za blagom Aleksandra Velikog, kojeg će jedva nazreti, i za Raspućinom (kojeg će naći kao i Veneksijanu Stivenson). Krenuvši sa Rodosa, prvo stiže u Tursku, zatim prelazi u Azerbejdžan (telefonira svom starom poznaniku Džugansviliju, koji je posao Staljin i narodni komesar), dospeva do Kaspijskog mora, i stiže u emirat Buharu, gde se pridružuje Raspućinu koji upravo izlazi iz zatvora Zlatna kuća Samarkanda. Njih dvojica su svedoci smrti turskog generala Envera Paše (4. avgust 1922.). Zatim stizu u Avganistan. , i Zlatna kuća Samarkanda se zavrsava 6. Septembra 1922. Corto namerava da ode u Veneciju, kako bi poverio devojčicu koju je spasao tokom ove avanture jermenskoj zajednici. Ova epizoda je karakteristična što se u njoj pojavljuje Cortov dvojnik, Ševeket, što je čini jos interesantnijom.

1923. Corto je posle dugo godina opet u Argntini. Album Tango počinje 13. juna u predgrađu Buenos Ajresa, a Corto istražuje nestanak Lujze Bruskovic, koja je upletena u organizaciju za prostitutke, Varsava. Nailazi na Emeraldu. Priča se zavrsava 20. juna, kada se Corto ukrcava na brod.

1924. Koto Maltese je u Švajcarskoj. U Švajcarcima, posle usamljeničkog odmora u jednom seocetu, Corto i profesor Štajner odlaze u posetu kod pisca Hermana Hesea. Jedna od najmaštovitijih Cortovih avantura, pored Sna zimskog jutra. Corto potim odlazi u Cirih sa slikarkom Tamarom de Lempcikom.

1924-1925. U Tarifi (Španija), Corto i Raspućin dobijaju poziv iz Venecuele, od prijatelja Levi Kolumbije, da za jedno krenu na krstarenje po Karibima, u potrazi za Atlantidom i tako pocinje epizoda Mu.

1926-1927. Period života Cortoa o kome se praktično ništa ne zna osim da je bio kratko u Harareu sa romanopiscem Henrijem de Monfredom i paleontologom i teologom Tejarom de Sardenom.

1936. Počinje Španski građanski rat. Corto se pridružuje internacionalnim brigadama, Pratt je rekao da se Corto tada borio zajedno sa Džonom Kornfordom, inace Darvinvim unukom i sinom engleske pesnikinje Frensis Krofts Kornford, koji je poginuo u Španiji. Ovde svi gube Cortov trag, uključujuci i Pratta.

U Pustinjskim škorpijama, Kuš u januaru 1941, kaze: ”Izgleda da je nestao u Španskom ratu”, saznajemo takodje da je Corto Kušu iz Španije poslao sokola “Al-Andalusa”. Ovaj Cortov nestanak sam Pratt je ovako opisao:”Corto Maltese će otići, jer u svetu u kome je sve elektronika, u kome je sve proračunato i mehanizovano, nema mesta za tipa kakav je on. Corto ne prihvata ovakav svet i život. Corto voli da odlazi , poželeće da ode i treba da ga pustimo da ode, jer on je prijatelj, i ako nebude želeo da ostane sa nama , biće to zato što ima dobre razloge za to”. Španski građanski rat je za Pratta poslednja romantična avantura, i shodno tome i poslednja moguća avantura za Cortoa Maltesea. Posle 1936. S obzirom na dvosmislenost glagola nestati, mnogi su pomislili da je Corto umro. Medjutim, njegovi poklonici i poklonice ne mogu da se smire: nije uopšte! Pratt je i to potvrdio, što se moze i videti i iz njegovog uvoda za Baladu o slanom moru, koji predstavlja pismo Pandore, gde saznajemo da su Corto i Tarao, ostareli, otišli da žive kod Pandore i da ih njena deca smatraju ujacima. I na kraju, moramo se zapitati da li je Hugo zaista poznavao Korta? Odakle je crpeo sve te informacije? Možemo primetiti da njih dvojica imaju najmanje dva zajednička prijatelja: Eudjenija Djenira, Prattovog dedu po majci, čiju pesmu Corto recituje u Corto Maltese u Sibiru (u francuskom izdanju je zamenjena Remboovom pesmom), i Henrija de Monfreda , koga je Pratt, kao dete, upoznao u Etiopiji. Izučavanje života Corto Maltesea otkriva Prattovu brilijantnu igru izmedju fikcije i stvarnosti. Ovaj postupak možemo uporediti sa postupkom argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa, koji je također umnožavao najrazličitije reference, od klasične kulture do ezoterije, a ujedno svoje delo protkao bi(bli)ografskim mistifikacijama. Hugo Pratt, kaže: ”Borhes je pokazao vrlo važnu stvar: kako ispričati laž kao da je istina. Od njega sam naučio kako da ispričam istinu kao da je laž”. I time je Hugo napravio jos vecu misteriju. Sama hronologija Cortovog života, samo “matematički” predstavlja njegov život. Ako neko misli da će pročitavši ovu hronologiju videti ko je i šta je Corto, grdno se vara. Ovo je samo mali delić onoga što se može naslutiti. Da bi se Corto Maltese shvatio mora se pročitati ceo njegov opus. Opsss…pogrešio sam, nisam hteo reći opus Corta, već Huga Pratta. Ili možda i nisam pogrešio?


Neke zanimljivosti (Pratt/Corto kao inspiracija)
-Corto Maltese se ne pojavljuje samo u stripu. Poznate adaptacije Prattovih dela su: pozorišna predstava Corto Maltese, 1982.; Silvija Fels je snimila singl, 1974., Corto Maltese; a Ogun Feraj (pseudonim jer je ovo ime božanstva) album Ko je Corto?; 1972. urađen je kratki animirani film Corto Maltese, a 1991. igrani film Jezuita Džo. Kod nas je Zoran Stefanović jos 1987. napisao pozorišni komad “Ostrvske priče” po motivima Cortovih doživljaja.
-Najnovija adaptacija Hugovog dela je crtani film koji je prezentovan krajem 2002. Rađen je po epizodi “Corto u Sibiru”. U planu su i nastavci, a postoji mogucnost da se snimi i igrani film o ovom mornaru, ali otom - potom. Ko bi međutim glumio Korta? Hugo je tvrdio da bi to mogao biti jedino Bert Lankaster, koji na žalost više nije medju živima.
-U Francuskoj je napisano oko 70 doktorskih disertacija o Cortu Malteseu. Njime su se bavili istoričari umetnosti, sociolozi, estetičari i knjževnici. Corto je na mnoge ostavljao izuzetan utisak, tako je sedamdesetih godina prošlog veka Agostino Neto, predsednik Angole, pozvao Huga Pratta da osnuje Institut za grafičku umetnost. Za bivše borce za oslobodjenje Angole, koji su u medjuvremenu osvojili vlast, Corto Maltese je bio simbol borbe i slobode.
-A za one koji se bave crtanjem stripa, evo i pribora koji je Hugo Pratt koristio: pera: Guillot, Soennecken četkice: Winsor & Newton od kuninih dlaka
-Cigarete koje puši Corto:”Tre stelle”, Playersov “Navigat”(sa mornarom na kutiji)


LITERATURA:
-Casopis Gradac
-Politikin Zabavnik, Spunk, tekstovi iz novina….



Objavljeno na sajtu www.stripovi.com

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (58)

Franc
noanoabv@free.fr

Kalvin, Hobz & Franc medju urodjenicima

1.

Okolnosti otkrivanja Kalvina & Hobsa desavaju se pre više od deset godina; tada sam ziveo na koralnim arhipelazima, u Mikroneziji, severoistocno od zvucnih Kiribatija. Moje novo boraviste zvalo se Marsalova ostrva, dok se na jeziku urodjenika, govorilo: Ri Ra-atak, Zapadni lanac.

Napustivsi Berkshire, avgusta 1993. godine, posao sam da radim u svojstvu nastavnika engleskog jezika, pri misiji Crkve Adventista Sedmog Dana. Do tada sam menjao nekoliko boravista; Pariz, Beograd, visemesecni boravak u Engleskoj. Odatle napustam Evropu i krecem put tihog okeana.

Pristupali smo ostrvu brodom. Stajao sam na pramcu, zagledan u tanak pram jedva vidljive obale otoka Ebesea. Prvi su utisci bili: drugovetnost boja, mirisa, zvukova. Lepet krila havajskih golubova, njihov sum, zvuk mekanih, tankih krila koji paraju vazduh kupan omorinom. Lica urodjenika, njihov jezik, hrana, pice (jako pice na bazi fermentiranog kokosa), pesme, muzika i ples frapantno lascivnih zena (devojke krupnih i tamnih pogleda bice moje ucenice); citav jedan neotkriveni svet. U zbornici smo primali "Time" i "Newsweek", retke podsetnike na kontinentalni zivot, i ratove, koji su se vodili, nedge, na Balkanu, u Krajinama.

Od nasih knjiga citao sam Vukov "Rjecnik", "Price u nestajanju" Svetislava Basare, Kisove novele … Vuk-Danicicev prevod "Svetog pisma" zamenio sam bio za NEV, savremeni engleski prevod, koji se koristio na bogosluzenjima. Drzao sam casove povesti religije i engleskog jezika, gde smo precizne gramaticke vezbe izvodili u duhu Aristotelovskih logickih aksioma. Deca bi, na nastavi, zaspala nakon dvadeset minuta. Tad sam dizao ruke od sveg, i, sa voljnima, odlazio na kupanje.

Zivela su, zapravo, nocu, ta deca, od 18 do 3, 4 ujutro: dan su koristila za spavanje. Sa tim se skolska uprava, formalisticka zapadnjacka ustanova, nikako nije mirila, niti se tome prilagodila. Prosecna dnevna temperatura se kretala od 35 do 45 stepeni. Puno se plivalo. Bilo je bezbriznosti, veselja. Nedeljnu stampu sam ubrzo prestao da listam.

David B., stripovski Prometej, znalac tajnih meštrija i buduci hirurg, bio je tih i povucen crnomanjast dvadesetosmogodisnjak, koji je dve godine zivota posvetio prosvetnom radu medju urodjenicima i mesio najbolji lebac na ostrvu. U svojoj biblioteci je imao svega dva, perfektno heterogena naslova: jednu voluminoznu amerikansku biografiju o caru Petru velikom (meko brosirano izdanje podobno knjigama strave Stivena Kinga – jedine ostrvske literature dostupne u lokalnim samoposlugama), i strip o Kalvinu i Hobsu.

Posto je bio povucen, nije bilo lako doci do knjiga. Pored toga, stanovao sam u vlastitoj garsonijeri, dok je on delio petosobni loft sa jos toliko momaka, i strip nije pustao iz svoje sobe. Vremenom, medjutim, i tokom razgovora, uspostavilo se da je, u Engleskoj, poznavao par Srba, sa kojima je drugovao. Iz toga se najpre izrodilo citanje obimne biografije o ruskom caru i razgovori oko slovenskog preporoda.

O svemu bi se mogla da stvara literatura. Ukoliko je, recimo, izvesni size se dotakao srca, izvesnih dubljih slojeva umlja i duha, ukoliko je potakao um, racio i sanje na rad, na dubinsko ucitavanje, ukoliko je uhvatilo korena u nesvesnom, kao, po prilici, citanje jedne koherentne dinamicne i iscrpne biografije o ruskom caru koje za sobom, sledom slobodnih, nepredvidivih i opasnih asocijativnih nizova, radja 1. Rastuce interesovanje za grad na Nevi, 2. Izucavanje zivotopisnih apokrifa o Savi Vladislavicu Raguzinskom, 3. Proucavanje tulske hagiografije o Hanibalu od Logona, centralno-afrikanskom pradedi, po majci, romanticnog ruskog pesnika nesretno poginulom u dvoboju ciji je povod bila neosnovana i mracna prica o preljubi 4. Ponovno temeljno procitavanje petrogradskog opusa Fjodora Mihailovica Dostojevskog, 5. Nesmanjeno interesovanje za Raskolnjikovljevski hudi psiholoski profil, 6. Ljubav za Rusiju koja vodi u neizbezno i ekstremisticko, skoro misticko panslavisticko tripovanje i 7, Slusanje Mokranjcevih kompozicija, u tiha povecerja, na terasi kuce, dok rumen sunca tone za modrim vodama laguna, a duh snatri, za morem - Vladivostok.

O svemu bi duh da pripoveda.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No117.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

REC PROFESIONALCA

Stiv Dilon, engleski crtac rodjen 1962. sa bazom u Lutonu u Velikoj Britaniji, vec vise od deset godina stalnom sljakom za Americke izdavace (DC, Marvel) i uzornom reputacijom stecenom medju kolegama profesionalcima stecenom kontinuiranim radom sa irskim scenaristom Gartom Enisom na serijalima Hellblazer, Preacher i Punisher otvorio je dusu Marku Salzberiju i u intervju datom za knjigu ARTIST ON COMIC ART prica o svom crtackom pristupu.

"Kad si jednom vizuelizovao kadrove u glavi, kako fizicki uspevas da ih transponujes na tablu?

Kada procitam ceo scenario vracam se nazad na pocetak i ponovo citam prvu stranu, sve vreme pustajuci da se desavanje iz stripa formira u mom umu. Pogledam tu stranu i vidim da li je pravog oblika da bi u nju stala akcija koju sam vizualizovao; iako to zvuci glupo - naravno da strana nikada zaista ne menja velicinu - moras da projektujes ono sto vidis u glavi na stranu i ustanovis da li ce stati. Kadar za koji si u prvom trenutku pomislio da bi trebalo da bude veliki mozda nece dobro funkcionisati na taj nacin, posebno u odnosu na druge kadrove. Kada jednom to razresim, tu stranu iskljucujem iz daljeg razmisljanja i prosto pocinjem da crtam. Prvo prvi kadar, pa drugi, i tako redom. Isto vazi za drugu stranu, trecu i sve ostale. Ponekad, u zavisnosti od toga sta se desava u prici, ponovo procitam citav sled strana u slucaju da postoji neki detalj na recimo strani cetiri koji je trebalo da ukljucim na prve tri strane. Gart mi obicno skrene paznju na takve stvari, i na osnovu toga sta je napisao moze se zakljuciti da li je neki detalj vazan ili ne.

Ali to je moj pristup. Za svakog ko pocinje, preporucujem da prvo uradi kompletne storibordove, svih dvadeset dve strane, i da nijedan od njih ne bude veci od sedam do deset santimetara u visini. Ne idite u detalje, samo ugurajte stvari unutra, pokazujuci gde hocete da vam stoje likovi, kako ce se sve to povezati. Ako uradite vece storibordove, upetljacete se u detalje suvise rano, i ponekad cete shvatiti da ste uradili stvarno sjajan crtez pa cete onda biti duplo besni sto morate sve da crtate iznova jer to nikada ne ispadne toliko dobro kao prvi put. Kad ste u fazi storiborda nije rec o detaljima nego o ravnotezi na strani, o pricanju price i o tome da li zumirate ili odmicete kameru, da li mislite da bi kadar u pitanju bolje radio posao da je malo veci ili malo manji. Tu fazu morate da praktikujete u crtanju sve dok se ne naviknete da sve to vidite u svojoj glavi bez crtanja storibordova.

Mozda bi mom sopstvenom crtanju doprinelo kad bi se vratio crtanju storibordova. Veci deo svoje karijere proveo sam pokusavajuci da izbacim sto vise faza ovog posla sto mogu. Neki ljudi vole te faze, preferiraju da prave greske negde gde to nije toliko vazno i polako napreduju do neceg cim su zadovoljni pre nego sto prisupe izradi same table. Meni se svidja voznja rolerkosterom koja pocinje u gornjem levom uglu prve strane a nastavlja se time sto puno toga dovrsavam u tusu. Ponekad stvari idu kako treba, ponekad i ne. Naravno da sam uradio u tusu neke stvari koje nisu funcionisale, i posto je u pitanju tus, morao sam (i dalje moram) da ih ispravljam belilom i pravim izmene. Ponekad sam, priznajem to, umeo sebi da kazem "Ne brini, to je samo jedan kadar, ostavi kako je i ako imas srece niko nece primetiti." Verovatno bih se mogao vratiti bilo kojoj svesci koju sam uradio i naci po kadar na svakoj strani za koji mogu da kazem "Voleo bih da sam to bolje uradio, ili makar drugacije.""

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (177)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

LADICA

U spavaćoj sobi imam mali ormar za odjeću, osam čvrstih polica za albume, tri kilave police za papire i nekoliko kutija po podu. U hodniku je duga polica za pročitan SF, u dnevnoj stalaža za fascikle i priručnike te nabit ormar za knjige, pet ladica za pribor i sitnice, plus kutije. Podrum mi je pun kutija, a u Travnom mora biti još četiri-pet polica stripova plus kištra ili dvije.

Uza sve to, izgleda da postoji neka ladica koju imam, a za koju ne znam.

Izgleda, kažem, jer mi je ljudi stalno spominju. Pet-šest puta godišnje priđe mi netko, uglavnom crtač, i pita me imam li neki scenarij za njega. Ali ne neki određeni, nego neki - uvijek tim rječima - "iz ladice". Neki, dakle, kojeg sam napisao tko zna kad i tko zna zašto pa tutnuo u ladicu, da se nađe baš za ovakvu priliku, kad me netko zaskoči. "Imaš li nešto iz ladice?" "Iz ladice? Imam, brate, kako ne! Samo je tebe čekalo!"

Scenariji se ne pišu za ladicu. U ladici, ako postoji, završe samo dvije vrste scenarija: oni odbijeni i oni, ako postoje, koji su napisani "za dušu". Sad, oni prvi vjerojatno ne valjaju. I što onda da mislim o čovjeku koji dođe i traži nešto što ne valja? Što on o sebi misli kad se ne usudi predložiti običnu suradnju, već traži nešto "iz ladice"? Neki otpadak, nešto nedobro, milostinju. A što, opet, da mislim o njemu ako cilja na nešto napisano "za dušu", ako mi se ukočoperi u vidno polje uvjeren da sve može i sve zna, da mi je suđen i da trebam svisnuti od sreće?

Stripovski se parovi, izvan provodadžijskih izdavačkih ureda, spajaju kao i svuda - po afinitetima. Jedan pristupi drugome, kaže mu kakav kompliment, dade mu diskretno, a jasno do znanja da privlačnost postoji. Drugi, ovisno o tome je li privlačnost uzajamna, uzvrati kompliment iskreno (nakon čega se flert može nastaviti) ili tek pristojno. Iz svega ispadne nešto, ili ništa, ali zavođenje ima pravila. Drzniku koji iz mraka pohotno predlaže skok u grm - da ne kažem ladicu - gdje neka se na brzaka zbavi kakav strip, slijedi pljuska i hladno, damsko okretanje leđa. (Osim ako nije nevjerojatno zgodan, no takvi rijetko šapuću iz mraka.)

Toliko o tome. Pokaže li se, pak, da doista negdje imam ladicu punu brilijantnih scenarija kojih nisam svjestan - nitko sretniji od mene!


* * *
PPP: Q?
O: Usqoro. Na qioscima.

LEKTIRA:
Nije strip, ali je strip - Joanova La petite Lucie je jedan od najzabavnijih priloga časopisa Spirou, a njezine stranice s nevjerojatno domišljatim i duhovitim (u smislu viceva, ali prvenstveno duha) igrama dostupne su već u drugom albumu, kod Albin Michela. Preporuka, preporuka, preporuka!

GO SURF!
Što je sve stiglo mailom ovaj tjedan? Jedan zabavan filmić, za one s dobrom vezom na toad.stack.nl/~steven/kin10.wmv, novi rad Chrisa Warea za kojeg će Dule reći (i biti u pravu, i biti u krivu) da je on to radio prije dvajst godina na www.826valencia.org/about/facade, jedna gikovska fora na račun Hulka na www.thesun.co.uk/article/0,,2-2003310256,00.html i jedan strip Laskya i Reynoldsa, opet za superherojske fanove na www.thestranger.com/current/comic.html.

sadržaj

9.

MOJ POGLED (64)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

MA SUPER JE...:)

Umor, izazvan nevoljenim poslovima, gužva i strka, te spori dolazak kraja tome me je učinio besnim, tužnim a pomalo i ogorčenim, što se eto odrazilo i na "ukus" strip vesti. Čuh kako su SVesti zadnjih par brojeva otužne. Valda je vedrina otišla na odmor, na letovanje. Ostadoh vam ja sa poluizgorelim očima od monitora i gorkim ukusom kolumne.

Ali stvarno, super je!!!

U takvim situacijama shvatim i to koliko volim crtanje i rad na stripu uopšte. Razbistre se i odu u dim sve dileme oko sumnje u želju bavljenja stripom, koje se povremeno jave. Dok mrziš posao plamti želja za olovkom i belom hartijom, rađaju se nove ideje. Radeći glupe poslove ima se vremena barem da se moždane vijuge uposle i usmere u pravom pravcu. Prevrtanjem po starim radovima, u pauzama tokom posla, vidite nekadašnji sjaj i iz njega crpite novu energiju.

Sve više čujem priče, ovih dana, o tome kako se klinci vraćaju stripu, Izzy je došao do osmog broja, broj novih izdanja je povelik ovih dana. Žale se ljudi da ne mogu sve kupiti. Moj sin (izeš ga, moj je i ne mogu da ga ne spominjem...:) je zaheftao par listova i nacrtao svoj prvi strip "Ratni indijanac i Minehaha". Neko mi reče da ga tučem dok nije kasno, a ja neću. Neću mu nikad braniti da radi šta voli kao što ga neću ni ubeđivati da radi nešto što ja volim. Vreme će pokazati da li je to samo bila želja da privuče pažnju prezaposlenog oca ili želja da crtajući ispriča neku svoju priču. Ako se odluči za olovku i papir imaće, za razliku od mene, punu podršku i pomoć. Tući ću ga samo ako pristao da se u životu bavi poslovima koje ne voli...:)

Eto, zaboravih da jutros počnem kolumnu sa temom što mi pade na pamet pa opet potroših kolumnu na svoje muke. Barem sam pokušao da vam kažem da je dobro. Sunce i dalje izlazi svaki dan, znači dobro je. Neki dan bude oblačan pa misliš da će potop, sutra već sija takom vrelinom da misliš da se pretvara u crvenog džina i da je vreme da praviš letelicu kojom ćeš doći do neke galaksije gde je sunce još mlado...:)

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Šta mislite ko se pobrinuo za ovu rubriku? Pa naravno, Dušan Banjanin i Zoran Đukanović!!!

SAN DIJEGO - Na ovogodišnjoj strip konvenciji u San Dijegu, koja će trajati četiri dana i privući između 60 i 70 hiljada ljudi, pojaviće se i brojne holivudske zvezde koje će predstaviti svoje nove filmove. Time se nastavlja tradicija promocije velikih hitova i koja je ljubiteljima stripa omogućila da prva vidi snimke "Spajdermena" 2001. godine koje je doneo Sem Raimi ili filmova "X2", "Terminator 3" i "Derdevil" 2002. godine, koje su predstavili Brajan Singer, Arnold Švarceneger i Ben Aflek. Ove godine uživo će se pojaviti, i svoje filmove predstaviti, Hali Beri ("Gothica", Hju Džekmen ("Van Helsing"), Kventin Tarantino, Deril Hana i Majkl Medsen ("Kill Bill"), Anđelina Džoli ("Tomb Raider 2", Kejt Bekinsejl i Skot Spidmen ("Underwolrd") i Sem Raimi ("The Amazing Spider-Man"). Pored njih očekuju se još i Sten Li, Elajza Dušku, Kevin Smit, Dejvid Karadin, Stiven Somers, Rob Zombi, Jos Vedon, Met Groning, Endi Serkis i Robert Englund, kao i par velikih imena koji će biti iznenađenje za sve dok se ne pojave na bini.

V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 09.07.2003. godine

HOLIVUDSKI EVERGRIN TREND: FILMOVANI STRIP

BLUZ O ZELENOM ČUDOVIŠTU

„Halk”, režija Eng Li, glavne uloge Erik Bena, Dženifer Koneli, Nik Nolte, Sem Eliot (Specijalno za „Dnevnik”)

Piše: Bojan Ž. Bosiljčić

Otava, jula

Oživeti na filmskoj traci junaka stripa je izazovan ali i vrlo nezahvalan posao. “Pretočiti” nacrtane slike u pokretne slike nije nimalo jednostavan zadatak kako to na prvi pogled izgleda. Kako prevazići i pomiriti razlike između ova dva popularna medija, stripa i filma? - bilo je iskušenje i pitanje na kome su se proteklih decenija ogledali i opekli mnogi talentovani reditelji. Doduše, Tim Barton je sa ekranizacijom “Betmena” (1989.) napravo dopadljivo delo, ali je zato, na primer, celuloidni “Popaj” (1980) legendarnog Roberta Altmana predstavljao razočarenje.

Ovih dana, još jedan lik iz stripa obreo se na filmskom platnu. Na repertoaru severno-američkih “multipleksa” zagospodario je “Halk”! On je zelen, moćan i zao, a njegove komunikacijske “veštine” se uglavnom sastoje od mumlanja i keženja. Ne, nije reč o Marsovcima, nego o “Halku”, junaku “Marvelovog” stripa iz 1960-tih, čiji “očevi” su ilustrator DŽek Kirbi i pisac Sten Li. Letnja bioskopska šema diktira filmove koji se lako gledaju (i još brže zaboravljaju), ali je tajvansko-holivudski reditelj Eng Li sa svojom verzijom “Halka” izneverio tradicionalna očekivanja publike. To je delo u kojem je psihologija dobila prednost u odnosu na akciju!

Eng Li je autor istančanog ukusa, vrhunski stilista i liričar kojem različita sociološko-kulturološka miljea, nacije i epohe ne predstavljaju barijeru. U filmu “Razum i osećanje” (1995), po romanu DŽejn Ostin, razotkrio je svu hipokriziju viktorijanske Engleske, dok je u “Ledenoj oluji” (1997) žigosao disfunkcionalnost “suburbijanske” porodične Amerike iz 1970-tih. Dva “Oskara” (za najbolju režiju i najbolji strani film) doneo mu je 2000. godine kultni kung-fu art-film “Pritajeni tigar, skriveni zmaj”, u kojem je Eng Li znalački ukomponovao kinesku magiju, misticizam i romansu.

Od stvaraoca ovakvog “pedigrea” bilo je zapravo normalno očekivati da filmovanje “Halka” pretvori u istinski umetnički poduhvat. Umesto da bude bučna akciona fantazija za zabavu miliona, “Halk” je ozbiljan “sajens-fikšn” art-film, mračna i uznemirujuća studija o emocionalnoj pustoši i praznoći koju svojoj napuštenoj deci nanose otuđeni roditelji. Jedina nevolja, i to grdna, je u tome što po programskoj holivudskoj letnjoj šemi ovaj monstrum treba mnogo više da liči na originalnog akcionog super-heroja iz stripa, koji neustrašivo skače na vojne avione, helikoptere i tenkove. Ono što pretežno razočarana masa dobija je dijametralno suprotno od traženog. Lijev “Halk” stavlja u fokus psihološki labilnog i rastrzanog anti-junaka koji tumara kroz frojdovski pejzaž. San letnje noći u bioskopu pretvorio se za najveći deo publike u košmar!

Upotrebljavajući vizuelni stil koji odaje počast fluidnosti stripa, priča ovog filma se odmotava kroz lavirint memorija. “Halk” podseća delimično na “Doktora DŽekila i Mr. Hajda” a delom na “Lepoticu i zver”. Mladi vojni bio-fizičar Brus Bener (uloga novootkrivenog australijskog glumca Erika Bene) biva slučajno izložen radijaciji gama-zraka koja u njemu prouzrokuje dvojstvo ličnosti i telesnu metamorfozu. Svaki put kada se suoči sa psihološkim nemirom ili zapadne u stresno stanje Bener se transformiše u “Halka”, pet metara visoku, zelenu čovekoliku gromadu, koji postaje strah i trepet za američku vojsku koja ga predvođena generalom “Tanderboltom” (Sem Eliot) revnosno progoni od pustinje Nevade do centra San Franciska i mosta “Golden Gejt”.

Međutim, umesto nagoveštavane spektakularne non-stop akcije Lijev “Halk”, po scenariju DŽejsma Šemusa, pretvara se u suptilnu dramu. To je bluz o nezgrapnom zelenom čudovištu, kompjuterski generisanom od strane famozne Lukasove kompanije za specijalne efekte “ILM”. Ova hodajuća planina mišića i eruptirajući vulkan besa je mnogo više otužni, zlosrećni lik nego super-heroj i magnet za publiku. “Halk” je glomazni patetični “frik”, neshvaćeni monstrum u najboljoj tradiciji “palp-tragedije” King Konga ili Frankenštajna.

Ako je Brus Bener čovek sa čudovištem unutar sebe, onda je “Halk”, njegov mutirani alter-ego, monstrum sa detetom izgubljenim u njemu. Uprkos svojoj golijatskoj fizičkoj snazi, on je u emocionalnom smislu liliputanski krhak i nežan. “Halk” je div okružen zidom osamljenosti i osuđen na prokletstvo večne samoće. “Spajdermen” je našao svoju devojku, ali “Halk” nije! Istina, i Bener ima simpatiju, kolegicu-naučnicu Beti (prelepa DŽenifer Koneli, “oskarovka” iz filma “Divni um”), ali on nikako ne uspeva da sa njom uspostavi i romansu. Konelijeva je i u “Halku” pokazala da ima “žicu” da igra uloge žena-paćenica koje su u stanju da stameno podnose svoj bol izazvan neusklađenim odnosima sa muškarcima čija genijalnost i posebnost prouzrokuju haos u njihovim glavama i dušama.

Prikaz američke porodične disharmonije je filmski trend na kojem “jaše” i Lijev “Halk”. Progonjenog sećanjima na nestalog oca (za kojeg je mislio da je mrtav) i raspolućenog traumama iz detinjstva, unutrašnji demoni transformišu Benera u čudovište. “Halk” postaje metafora za njegov akumulisani bes, koji je ukorenjen u saznanju da je bio ostavljen od oca, laboratorijskog megalomanijaka, suludog vojnog eksperta za genetički inženjering (Nik Nolte), koji je sebi ubrizgao monstruozni serum što je potom izazvalo mutacije kod njegovog sina. Kako kaže i narodna poslovica, za grehove roditelja obično ispaštaju deca!

“Halk” je u žanru stripovskog filma anti-teza “Spajdermenu”, reditelja Sema Raimija, “mega-blokbastera” koji je prošlog leta prosto “počistio” severno-američke “boks-ofise”. U Holivudu, gde se sve meri novcem, poređenja su neizbežna: “Spajdermen”je za početni vikend prikazivanja zaradio 114,8 milona dolara, dok je “Halk” (uz povećanu cenu ulaznica), za isti period ostvario “samo” 62,6 miliona dolara, što je znatno manje i od prošlomesečnog hita “Iks Men 2” koji je za prva tri dana “obrnuo” 85,6 miliona “zelenih novčanica”.

Očigledno, Lijevo delo je suviše “teško” za ovo doba godine kada se u bioskopima masovno “konzumiraju” filmske limunade. Dobar deo gledalaca je, u stvari, ostao zaokupljen manje prozaičnim pitanjem: kako se Benerove kratke pantalone prošire do Halkove veličine? “Spajdermene, vrati se!” - viče razočarna publika (čekaće na svog miljenika do narednog leta) koju “Halk”, sa svojim podtekstom o odnosima roditelji-deca, podseća na turobnu životnu svakodnevicu. U “multipleksima” je sada vreme rezervisano za holivudske snove, makar oni bili zapravo najveće obmane!


Objavljeno: DNEVNIK, 09.07.2003. godine

Sten Vinston u svetu stripa
Čarobnjak specijalnih filmskih efekata Sten Vinston dobitnik brojnih Oskara, kreće u svet stripa. Pošto je bio ljubitelj stripa još kao dete ne čudi da se u svom kreativnom radu okreće upravo njima. On je već uradio naslovnu stranicu za svoj novi strip "Stan Winston’s Trakk" koji se bavi doživljajima - intergalaktičkim avanturama besmrtnog lovca na monstrume 2099. godine. Bazirano na ideji za film koju je imao još pre 20 godina "Trekk" je sada strip serijal koji će imati četiri dela. Za rad na stripu zaduženi su scenarista Fransis Takanaga i ilustrator Filip Tan. Inače, novi projekat "Realm of the Claw", koji je Vinston takođe prvobitno razvio kao filmski koncept, kreće od novembra, a radi se i na stripu "Extreme Gargoyles" za koji već postoji i linija igračaka. Treba očekivati da likovi iz ovih stripova uskoro nađu svoje mesto i u svetu kompjuterskih igara.
V. T.

Terminator" grafičke novele
Njujorška izdavačka kuća "ibooks. icn" od oktobra će početi sa objavljivanjem grafičkih novela sa likovima iz "Terminator" filmskog serijala. Prvo je najavljena manga verzija "Terminatora 2", a adaptaciju su radili pisac Gregori Rajt i crtač Klaus Janson.
Već krajem novembra stiže "The Terminator: The Burning Earth" sa ilustracijama Aleksa Rosa.
V. T.

Lejdi Di - superheroj u stripu
Pokojna britanska princeza Dajana biće reinkarnirana na jesen kao superheroj u stripu, najavila je američka izdavačka kuća "Marvel Comics". Njen lik će se pojaviti u petodelnoj seriji nazvanoj "Di Another Day" u okviru mesečnika "X-Statix", koji predstavlja spin-of projekat čuvenog i popularnog "X-Mena". Prvi deo pojaviće se u prodaji 10. septembra. Lejdi Di će u stripu biti deo tima super-moćnih mutanata koji su više zabrinuti za stanje njihovih bankovnih računa nego za spasavanje ljudi i sveta, najavio je Brajan Rajnert, predstavnik za štampu "Marvela". Pisac "X-Statix" serijala Piter Miligan izjavio je da je pokojna princeza uzeta zato što je "neko ko je slavan zbog svoje slave". Bakingemska palata je ovu najavu nazvala "krajnje jezivom" i "jevtinim pokušajem da se zaradi na slavi i tragičnim okolnostima pod kojima je poginula princeza Dajana".
V. T.


Objavljeno: DANAS, 11.07.2003. godine

REAGOVANJA

Povodom teksta "Zaustavite Koraksa"

BRUKAJU NAS U OČIMA SVETA

Veoma me je obradovao predlog Narodne stranke Pravda za "dopunu" Zakona o informisanju, kojim bi se zaustavilo štetno delovanje gospodina Koraksa i njegove družine (aforističara). To što oni rade je zaista nedopustivo: samo nas brukaju u očima sveta! Mogu li ti ljudi sebi u oči pogledati kada se iz dana u dan sprdaju sa najvišim vrednostima ove napaćene zemlje?! I ne samo to, gospodin Koraks je karijeru napravio podsmevajući se onima koji su nas dovde doveli! Njegovo štetno delovanje ranije je makar bilo u crno-beloj tehnici, a sada je počeo da crta i u boji. Kao da mi ne znamo šta to znači!

Na aforističare je valjda bespredmetno trošiti reči: od pet posto pismenog stanovništva, koliko broji ova zemlja, svaki peti je aforističar. Toliko ih se namnožilo da to već premašuje snage redovne policije. Ali staće se i njima na put: ne mogu oni da blamiraju ovu zemlju samo zato što su nezaposleni ili zato što ne mogu sebi da priušte nešto više od golog preživljavanja. To je, ipak, samo njihov problem!

A kad sam već tu, da dam i ja svoj predlog za dopunu Zakona: da se zabrani rad svim strankama kojima ne funkcioniše nijedna polovina mozga!

Vesna Denčić, Beograd


Objavljeno: Danas, Beograd, 7.07.2003.

sadržaj

11.

BERZA

mail

From: Alan Ford <alanford@eunet.yu>
Subject: nasa ponuda

Iz privatne kolekcije prodajemo sledeće komplete:

-Alan Ford 1 - 370 (originalni - unutrasnji brojevi, prva izdanja)
-Alan Ford trobroji 1 - 14
-Gaston 1 - 8
-Spiru 1 - 8
-Porucnik Bluberi 1 - 6
-Princ Valijant 1-16 i Srednjevekovni zamak (svi tvrd povez!)
-Dozivljaji John Difoola 1 - 6
-Flas Gordon 1 - 3
-Otkrice sveta 1 - 24
-Mikijev zabavnik 1 - 1271
-Spunk novosti 1 - 52

Takodje, prodajemo i veliki broj albuma.

Sve informacije na email adresi: alanford@eunet.yu

Pozdrav,

Miroslav

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Nema veze sa stripom, ali može koristiti. Tražeći neke sličice na net-u, za potrebe rada na mom stripu Black & Angela, nabasao sam na dva zanimljiva sajta, svakom kome treba dokumentacija ili pak ideja za krimi strip!!!

-Crime Library - sajt sa arhivama o pravim zločinima, detalji o njima kao i najnovije vesti, sa sve sličicama. Vredi ubaciti pravi zločin u neki krimi strip ili iskoristiti neku situaciju kao ideju, zar ne?!
www.crimelibrary.com


Kome nije nekad zatrebala autentična uniforma Njujorškog policajca? A da ne pričamo o vozilima, oružju i slično. Pogotovo je zanimljivo koliko različitih amblema i značaka imaju različiti rodovi i sektori unutar NY policije. Vredi, verujte... mada, neće vam dozvoliti da skinete ambleme, zaštićen je sajt po tom pitanju...:( Ali se uvek nađe neki način, makar pokušali drugde da nađete imajući reference sa ovog sajta.

-New York Police
www.nyc.gov/html/nypd/home.html

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 10. do 16. maja

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad