prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. EON #1 - Strip Vesti
2. VEČITI SVEDOK PRAVE ISTORIJE - Ilija Bakić
3. PRATT I CORTO (1) - Vladimir Ćuk
4. JUŽNJAČKA UTEHA No 116. - Marko Stojanović
5. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (176) - Darko Macan
6. MOJ POGLED (63) - zmcomics
7. ŠTAMPA - štampa
8. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

EON #1

Strip Vesti

Nakon nultog broja, strip magazin EON, je krenuo sa redovnim brojevima, tako da se prvi broj može već par nedelja naći u knjižarama. EON, magazin koji nam dolazi iz Šapca, ima podršku gradskog udruženja primenjenih umetnika a pokrenula ga je grupa strip autora iz tog gradića.

Novi broj je obogaćen novim autorima, ima veći broj strana i cenu oko 200 dinara u knjižarama. Odličan je, kako sadržajem tako i opremom, i svakako imate preporuku da skoknete do grada i kupite ga.

Biće još reči o EON-u u nekom od sledećih brojeva...

sadržaj

2.

VEČITI SVEDOK PRAVE ISTORIJE

Ilija Bakić

STRIP

VEČITI SVEDOK PRAVE ISTORIJE

Novo izlaženje stripa "Alan Ford"

Istorija je oduvek bila važna stavka društvenog života. Prenošenje sećanja o prošlim događajima savremenicima i narednim generacijama imalo je višestruke uloge: od plemensko-nacionalnih do lično koristoljubivih. Stoga je važno da istorije budu tačne-upotrebljive (prema onoj da ih pobednici pišu) pa su već pripovedači i pevači epova i saga bivali milom ili silom instuirani kako valja pronositi istorijske istine o slavnim postupcima vojskovođa i državnika i plemenitosti odabranih naroda. Zapisi i hronike te naučne studije i slično, bili su i jesu samo novi tehnološki oblici za isporučivanje odgovarajućeg sadržaja o onome što bejaše; vrlo često jedina razlika između tekuće propagande i istorije i jeste pitanje vremena jer se činjenice isključivo tumače prema trenutnim potrebama pa se iz istorije izvlače zaključci o kontinuitetu politike, nacionalnim i inim pravima i težnjama. Naravno, u međuvremenu je barem deo širokog puka shvatio šta mu rade dok neke druge društvene snage, u skladu sa svojim ciljevima, ispisuju svoje istorije i tekuće društvene programe.

No, dok 'ozbiljni' deo čovečanstva izuzetno drži do istorije kao učiteljice, savetodavca i svetlog uzora za besmrtna dela, u umetnosti je rašomonska priroda prošlosti odavno spoznata te se i na ovaj segment sveukupne kulture gleda ajnštajnovsko relativistički. Kada se na sve doda doza humornosti i cinizma - eto "smešne strane istorije" na radost i uveseljavanje onog istog širokog puka kome se, hteo ne hteo, preko medija neprestano servira 'ozbiljna strana ozbiljne istorije'. Od brojnih primera ovakvog umetničkog pogleda iskosa, ovog puta izdvajamo, sticajem okolnosti, jedan iz 9. umetnosti - reč je o stripu "Alan Ford", koga odnedavno ponovo možemo naći na trafikama (u izdanju NID Color Media International), što će svakako obradovati dugogodišnje i zavrbovati nove obožavatelje. "Alan Ford" je delo scenariste Maxa Bunkera i crtača Magnusa, nastalo krajem 1960-tih. Popularnost je steklo u Italiji i Jugoslaviji u kojoj je počelo da se objavljuje početkom 1970-tih, u slavnoj seriji Vjesnikovog "Superstripa", sa ingenioznim prevodom-obradom Nenada Brixyja. Za generacije Jugoslovena Alan Ford je bio i ostao kultna ličnost alternativnog pogleda na svet. Po raspadu Jugoslavije gotovo sve republike pokušale su izdavati svoje verzije stripa odnosno piratizovati ga i reprintovati. Ovo je prvi pokušaj da se u Srbiji i Crnoj Gori povrati Fordomanija, u liku svezaka na formatu Superstripa i, što je veliki uspeh, na srpskom prevodu koji uspešno 'funkcioniša'.

Elem, među brojnim rutinama slavne a tajne organizacije TNT koju čini grupa tipova s koca i konopca skinutih i bačenih u cvećaru Nju jorka, da se odatle bore protiv svakojakih kriminalaca, postoji i ona kada Njegovo Veličanstvo Broj Jedan okupi oko sebe sve agente (najčešće neraspoložene za ono što sledi) i počne da evocira uspomene na značajne, istinite događaje iz ljudske istorije, kojima je prisustvovao a neretko im i upravljao. Setimo se, tek primera radi, nekih... Menelaj je morao da se ratosilja supruge Helene/Jelene jer je previše trošila i praznila državnu kasu; uredio je da se mladi Paris zaljubi u lepoticu i omogućio im da pobegnu u Troju. Ali, lepotica je nastavila da troši pa je Parisov otac Prijam zatražio da bude vraćena. Menelaj, naravno, nije hteo ženu nazad i tako se zakuvao Trojanski rat i nova priča, ovog puta o Homeru, slepom dopisniku i vrlom pomoćniku mu, Broju Jedan, koji je skupljao oglase, davao savete i čuvao blagajnu. Armada Ahajaca, sa sve junacima: Ahilom sa bolnom petom, Potroklom koji će se, pijan, udaviti u izvidnici, podetinjelim Odisejom što se ljulja na konjiću i koga su Ahajci ostavili na obali i povukli se neobavljenog posla. Troju je, pak, spalio Paris kome je otac poručio da uradi bilo šta da bi se lišio Jelene a Odisej je platio novinarima da napišu da je on razorio grad. I tako je nastao ep i istorija.

Slična je priča i o Juliju Cezaru i nerazdvojnom mu drugu, Broju Jedan, sitnim lopovima koji su sticajem okolnosti i svojom nespretnošću preokrenuli istoriju rimskog carstva. Iza epa o besnom Orlandu stoji zavrzlama o Karlu Velikom i Orlandu, njegovom smušenom nećaku koji se neprestano zaljubljivao i uvek ljutio pa ga je Karlo poslao u boj ali sa prevelikim mačem koji se zaglavio u tlu pa je momak slavno stradao. Slična sudbina stigla je i nervoznog generala Kastera jer je Indijancima, umesto belom, mahao šarenom maramicom što je ove razljutilo (poslednje reči bile su mu "oh, nešto osećam... umirem kao heroj!"), odnosno admirala Nelsona, notornu pijanicu i ljubitelja ruma i pesmice "vrti se vreteno", dok su Leonida i Lafajet završili na identičan način - sa buketom strela u stražnjici kojima su ih častili protivnici. No, ni sramotne poze u kojima su skončali nisu uticale na njihovu slavu... i tako dalje i tako dalje.

Sećanja Broja Jedan poslastice su epizoda u kojima se pojavljuju. Domišljato kombinovanje poznatih činjenica i karikiranje ljudskih osobina rezultira urnebesnim pričama koje se, sasvim lako, mogu smestiti u postmodernistički umetnički koncept. One su i dobrodošla opozicija zvaničnim verzijama jer koliko preteruju jedne toliko preteruju i druge te je, kao i uvek, istine negde između velikih pohvala i pokuda, što bi rekao Broj Jedan "povijest je poslije izvrnula činjenice". Ali, vrlo važno, barem ponekad se opomenuti da postoje i druge strane medalje, što Broj Jedan uspeva na krajnje šarmantan, efektivan i razgaljujući način. Rečju, "Alan Ford" pamti se i zbog njegove interne verzije istorije.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 2003.godine.

sadržaj

3.

PRAT I CORTO (1)

Vladimir Ćuk

HUGO PRATT - jedna priča

Hugo Pratt, sin Rolanda Pratta i Eveline Genero, rodio se 15. juna 1927, u Italiji u jednom malom mestu u blizini Riminija. Otac mu je bio britanskog porekla, čovek poretka i pristalica Musolinija, vojnik, pri čemu mu je glavna sporedna tema bilo proučavanje raznih tajnih društava i masonskih loža. Za razliku od oca Hugova majka je bila okupirana drugim temama. Bila je obuzeta ezoterizmom, kabalom, kartomanijom. Prvih nekoliko godina svoga detinjstva (1927-1937), Hugo Pratt provodi u Veneciji. Sa svojih 7 godina, posle preležane sunčanice, biva smešten u bolnicu za mentalno zaostalu decu, međutim posle 6 meseci, iznenada postaje normalan i nastavlja svoje detinjstvo. Bio je član grupe mangupa sa trga Santa Marija Formoza. Već kao klinac počinje da se zanima za knjige, tako da su prva dela koja je pročitao, a koja su ostavila veliki utisak na njega, bila:adaptirane Homerove priče, Keltske priče, američki avanturistički romani, a prvi strip sa kojim je dosao u kontakt bio je Tim Tejlor amerikanca Lajmena Janga (prica o dva dečaka i njihovim avanturama u Africi). 1936. godine, Hugov otac dobija posao u Etiopiji, tadašnjoj italijanskoj koloniji, a godinu dana kasnije, pridružuju mu se žena i sin. Sam boravak u Etiopiji bilo je veliko iskustvo za mladog Pratta. Otac ga na silu ubacuje u kolonijalnu policiju, tako da je mladi Hugo sa svojih 14 godina bio ubedljivo najmlađi Musolinijev vojnik. 1941. godine Savezničke trupe oslobađaju Etiopiju, a Hugo prisustvuje ulasku trupa cara Hajla Selasija i pukovnika Orda Vingejta u Adis Abebu. Posle određenog vremena provedenih u logoru, Hugo i njegova majka bivaju vraćeni u Italiju, dok njegov otac umire od infekcije kao zarobljenik francuskih snaga (Hugo Pratt će njegov grob naći tek 1969, dok će se sa majkom redovno viđati sve do njene smrti 1986). Tokom godina provedenih u Etiopiji, Hugo se osećao bližim sa domorodačkim stanovništvom i običnim ljudima, nego sa kolonizatorima. Sprijateljio se sa mnogo Abisinaca, naučio je amharski jezik i doživeo prve avanture sa ženama (koje će biti prisutne tokom njegovog celog života). Nastavlja da čita američke romane (Kejvuda, Greja…) i prvi put se susreće sa stripom Teri i pirati, američkog strip crtača Miltona Kanifa, koji mu je ujedno i probudio želju da se bavi stripovima. Po povratku u Italiju, posle određenog vremena provedenog u vojnoj školi, biva optužen od strane nemačkih SS trupa da je južnoafrički špijun, i biva prisiljen da stupi u službu pomorske policije. Posle nekoliko nedelja uspeva da pobegne i pređe na drugu stranu. U savezničkim trupama ugalvnom je radio u svojstvu prevodioca. Po završetku Drugog svetskog rata, odmah napušta vojsku, ali nastvlja da se bavi prevodilaštvom jos neko vreme u venecijanskoj luci. Završetak rata bio je zapravo početak Hugove crtačke karijere. Međutim na Huga je rat ostavio duboke tragove, tako da se skoro u svim njegovim autorskim delima, pojavljuje njegova osuda ratu i vecina njegovih dela je posvecena pojedinačnim ljudskim sudbinama, stradanjima ljudi u ratovima i samom besmislu rata.

Prvi radovi budućeg velikana u strip umetnosti, nisu bili naručito atraktivni. 1945. crtao je tadašnji strip As pik, i još neke manje poznate serijale. Tada je bio član poznate strip grupe, nazvane Venecijanska grupa koju su činili još Belavitis, Karkupino, Damijani, Kampani, Batalja i Pavoni. 1949. godine odlazi sa još nekim kolegama u Argentinu, gde nastavlja svoju crtačku karijeru. U Argentini se skoro neprekidno zadržao sve do 1962. Tu je živeo sasvim opušteno, može se reći boemski. Crtao je, išao u lov u Patagoniju, svirao, pevao u jednom orkestru pod pseudonimom Zbrindolin (vetropir). Upozno je i sprijateljio se sa mnogim ljudima, svih boja , porekla, socijalnih statusa. Boravio je uglavnom kod običnih ljudi. Taj period njegovog života obelezile su i tri žene: Guki Vogerer (jugoslovenskog porekla, sa kojom je imao i dvoje dece), Gizela Dister, nemačkog porekla, koja mu je bila i asistentkinja i An Fronje, koju je upoznao 1954. dok je još bila devojčica i koja mu je poslužila kao inpiracija za lik Ane iz džungle.

Hugo Pratt je u Argentini nacrtao hiljade tabli. Nastavio je i završio serijal Džanglmen, koji je zapoceo još u Italiji. Zatim je 1953. stvorio Narednika Kirka. Da bi izbegao probleme autorskih prava 1959. godine odlučuje da sam počne da piše scenarija. Počinje sa stripom En i Den (Ana iz džungle), a poslednji stripovi iz argentinskog perioda Kapetan Kormoran i Viling, su mu ujedno bila i najbolja dela iz tog doba. Zbog velike ekonomske krize koja je tada potresala Argentinu, biva prinuđen da se vrati u Italiju. U periodu od 1962. do 1970. Hugo Pratt nije previše radio, ali svakako ovaj period za njega nije bio izgubljen, jer je puno putovao i akumulirao energiju za buduća dela. Od 1962. do 1967. radio je s vremena na vreme za jedan dečiji list za koji je crtao ilustracije za priče sa tekstom ispod slike (Sinbad moreplovac, Ostrvo sa blagom... ). Jedan period je proveo u Južnoj Americi, gde je lutao po Amazoniji, uživao u prirodi i živeo sa indijancima Savantes.

1967. godine upoznaje imućnog stripofila iz Genove, Florenca Ivaldija, i zajedno pokreću mesečnik “Sgt. Kirk”, u kome je pored svojih stripova objavljivao i poznate američke stripove. Sam Prattov junak Narednik Kirk, bio je specifičan, jer je sam strip gledao na indijance sa simpatijama, a ne kao na krvoločne zveri, što je tada teško prihvatano i sa velikom dozom skepse. Već se tada Hugo prikazao kao originalan, hrabar i nadasve slobodan autor. U julu 1967. godine objavljeno je prvih 10 tabli nove priče Huga Pratta, Balada o slanom moru, a jedan od glavnih likova bio je i neki mornar, gusar, sa minđusom u uhu, koji se zvao Corto Maltese…. Na žalost, revija se gasi 1969. i Hugo praktično ostaje bez posla (bilo je pokušaja da se kasnije opet pokrene ali je sve bilo kratkog daha).

1970. godine na Međunarodnom salonu stripa u Lucci (Italija) stupa u kontakt sa Žoržom Rijeom, glavnim i odgovornim urednikom poznatog i visoko-tiražnog casopisa “Pif”. Njegova tadašnja odluka da nastavi da koristi lik Corta Maltesea , uprava časopisa prihvata. Nisu ni slutili kakav je to bio pogodak! Ne samo za njih već i za strip kao umetnost. U aprilu 1970. pojavila se prva epizoda pod nazivom Tristan Bantam. Uprkos blagim reakcijama čitalaca, zahvaljujuci urednicima koji su prepoznali odredjenu crtu posebnosti, specifičnosti i genijalnosti, strip nastavlja da izlazi. Izdate su 21 epizode, koje su objavljene kasnije u 4 albuma i to:
-U znaku jarca (epizode 1-6)
- Corto uvek malo dalje (epizode 7-11)
- Kelti (epizode12-17) i
- Etipoljani (18-21)

Ovako dugo pojavljivanje u jednom od najpoznatijih časopisa posvecenih stripu, označava početak velike karijere Huga Pratta, koga stručnjaci već od 1971. proglašavaju za jednog od tri-četiri najveća strip autora. Uspeh Corto Maltesea postignut u Francuskoj odjeknuo je zatim u Italiji, pa u Holandiji a onda i u drugim zemljama. 1970. godine Pratt prelazi da živi u Francusku. Međutim i pored slave i novca on nije promenio način zivota. I dalje putuje svetom i malo po malo postaje legendarna ličnost. Njega nisu smatrali samo tvorcem stripova, on dobija najrazličitije ponude, počev od toga da drži predavanja na kanadskim i američkim univerzitetima o severno-američkim ratovima u 18. veku, pojavljuje se u francuskim, kanadskim italijanskim filmovima (Zla krv-Lea Karaksa…), političke partije ga sa svih strana zovu (ali uzalud) da im se priključi. Osim Cortoa, Pratt tada ostvaruje serijal Pustinjske škorpije i razne nezavisne priče: Čovek sa Kariba, Zapadno od raja, Jezuita Džo,…, a 1983 pise scenario za crtača Mila Manaru, Indijansko leto. 1984 lansira novi serijal Kato Zulu. Postepeno stripovi Huga Pratta postaju kulturni fenomen. Intelektualci poput Umberta Eka i Žana Markela ne ustručavaju se da napišu predgovor za Corto Maltesea.

Godina 1986. može se smatrati godinom Huga Pratta. Slave ga u Argentini, u Americi izlaze albumi Korta, posvećuju se izložbe Prattu. Zahvaljujući Hugu Prattu, svet oficijelne kulture, posle duge odbojnosti, počinje da priznaje kako strip ponekad može biti i umetnost. Hugo Pratt je polako postojao mitska ličnost. Sve manje se pojavljivao u javnosti. Putovao je. Nije se previse zadržavao po svojim kućama i stanovima, koje je uglavnom iznajmljivao. A kada se odlučio da kupi kuću u Granvou, uradio je to zato što mu je bilo nepraktično da seli svoju biblioteku od 30.000 knjiga, u kojima je večito nalazio inspiraciju i podršku za sva svoja dela. Ušao je u rečnike i enciklopedije. Tema je univerzitetskih radova. Jedan restoran u Veneciji uzeo je ime Tajno dvorište arkana (originani naziv Cortoa u Sibiru), a na trgu Sv.Marka u Veneciji, u čuvenom kafeu Florijan, možete naručiti koktel Corto Maltese, a ako baš imate sreće možda i sretnete Korta kako se šeta ispred trga Sv.Marka.

Iako je imao mnoštvo ponuda za ekranizaciju svojih dela uvek ih je odbijao, zato što nije dobijao dovoljne garancije o samom sadržaju filmova. Njegov zadnji strip koji je izdao je Morgan. Imao je u planu još mnogo toga. Corto je trebao da nastavi svoju avanturu kroz stvarne snove i imaginarnu realnost. Ali nije. 1995., u šezdesetosmoj godini, umro je Hugo Pratt, jedan od najvećih strip umetnika svih vremena i tvorac Corto Maltesea, tvorac novog žanra:crtane književnosti. Međutim za nas, njegove čitaoce, i posle smrti bibliotekara snova Huga Pratta, ostaju živi mnogi njegovi junaci (pa prema tome i sam Hugo).…i medju njima je bar jedan besmrtan - Corto Maltese, onaj što veruje u snove.


Objavljeno na sajtu www.stripovi.com

sadržaj

4.

JUŽNJAČKA UTEHA No116.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

SOPING TURA RELOUDED

Volim intervjue. Odavno.

Valjda sam zato uvek kroz zivot isao sirom naculjenih usiju, da mi ne promakne kakva zgodna prica, kakva istinita avantura koja ce u zasenak baciti sve one izmisljene - ne time sto je od njih nekako veca, uzbudljivija, vec time sto je prosto naprosto istinita! Secam se kako sam odmalena obojicu svojih danas pokojnih deda gnjavio zahtevima da mi pricaju o svojim ratnim danima (verovatno ponunkanog sarolikom literaturom iz NOR-a kojom su nas kljukali u pionirskim danima), i kako nisam mogao da razumem zasto su odbijali da o njima pricaju; cak i deda po caletu (kome je jako dobro znao da se razveze jezik kad malo cugne) nije o toj temi hteo ni da zucne predamnom. Secam se kako sam krisom lovio delice ratnih dozivljaja majkinog oca koji bi sa retkim savremenicima u jos redjim posetama nasoj kuci umeo da uporedjuje beleske iz slavnih dana NOB-a, secam se kako sam onu zimu pred smrt caletovog oca konacno od tog dede cuo par prica - secam se da su me se dojmile (toliko da je jedna zavrsila u stripu i tamo legla k'o upisana), secam se da sam tek tada, sa dvadeset i kusur shvatio zasto mi je deda sve to precutao onda kad me je najvise zanimalo...

Volim intervjue. I ne pravim pitanje.

Uhvatim li na televiziji razgovor nekog znanog mi glumca, pisca ili muzicara, procitam li u novinama izjavu nekog kriticara ili voditelja, prilepicu se bez izuzetka za stolicu i necu mrdnuti dok razgovor ne prestane, ili dok ne ponestane novinskog stupca. Ako me osoba posadjena prekoputa novinara interesuje makar i trunku, saslusacu sta ima da kaze o ovoj ili onoj temi, zrtvovacu svoje dragoceno vreme svojoj neutozivoj zedji za tudjim iskustvima.

Nekada me je neko tada bitan u mom zivotu napao da nemam puno zivotnog iskustva, a hteo bih eto da pisem stripove i kriticke tektove, hteo bih da pisem. Mozda je bio u pravu, sa svoje tacke gledista. Mozda sam ja toga odavno svestan, bas kao sto sam svestan svojih godina koje mi i ne dozvoljavaju bog zna koliko vecu kilometrazu zivotnim cestama. Mozda sam takodje svestan toga da tamo negde ima toliko interesantnih ljudi (ne obavezno u mojoj sferi interesovanja), tolike kolicine pribranog iskustva (ne obavezno onog koje mi u ovom trenutku treba kao hleb nasusni) toliko mudrosti koju ja licno nikada necu zbrati sve i da zivim stotinu godina. Mozda sam dalje svestan da se kljuc tog dragocenog iskustva moze dobiti u ruke po bagatelnoj ceni, zapravo za par novcanica ili frtalj minuta. Mozda jednostavno mislim da imam sta da naucim od svih tih ljudi koji su mi prethodili, mozda ispiram bujicu izgovorenih i zapisanih reci u potrazi za onim grumenom istine koji sija specijalno za mene...

Volim intervjue. Nestrpljivo cekam da neko nekome postavi pravo pitanje.

sadržaj

5.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (176)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ŽIVJETI OD SLOBODE

Već pet mjeseci nisam zaradio ni pare.

Pretjerujem, naravno. Postoje dva-tri redovita posla od kojih u više-manje mjesečnom ritmu kapa ponešto, ali u usporedbi s prošlom i pretprošlom godinom ova je suša. S jedne strane, nije mi se nešto dalo loviti inozemne poslove, a s druge mi većina hrvatskih izdavača oteže s plaćanjem odavno obavljenih narudžbi tako da žiro-račun zjapi napušten. Štedilo se pa nije panika, ali mogla je biti.

Devedeset i prva je, recimo, bila najslabija godina. Do tada sam već tri godine profesionalno objavljivao i stvari su išle na bolje: prilika je bilo više, honorari nešto bolji... A onda je Večernji prestao objavljivati pasice, Gespenster je prestao kupovati naše scenarije, Toma i Jerrya sam se zasitio (ili su mi apetiti porasli), klima u zemlji pomicala se prema ratu i ja sam cijele devedeset i prve objavio ukupno dvije stranice stripa, od kojih barem jednu neplaćenu. Pred kraj godine uletjeli su Tarzan i Borovnica, ali da tada nisam još živio s roditeljima, mislim da bih se unervozio.

Kao što sam se unervozio 1996. Do tada sam već tri godine radio za Dark Horse, kompletirao tri serije, a onda - suša! Projekt na kojeg sam računao kao na siguran, X, je bio ugašen, za prijedlog nove epizode Grendela nije bilo mjesta u budžetu, Eddy nije više htio čekati pa je prihvatio The Last Command, a meni telefon nije zvonio. Trebala mi je cijela godina da mi do mozga dođe da bih ja možda trebao nazvati njih te tako dobiti Tarzan/Carsona...

Ma koliko prednosti imao slobodnjački život - tvoja je satnica, tvoja i nadnica - postoje i ti trenutci užasa kad posla nema, novca nema, a nema ni šefa na kojeg bi mogao psiktati dok besposlen pijuckaš kavu u uredu. Za sve što ti se kao slobodnjaku dogodi nemaš nikoga za okriviti, doli sebe. Loše si planirao, nisi štedio, morao si prihvatiti što ti se nudi... A za sve si sam kriv.

Rijetki su na to spremni. Sloboda je precijenjena pa jedno udobno ropstvo s osiguranom plaćom nije za baciti. Autori koji se do određenih godina ne uhljebe dobro, nerijetko napuštaju strip (pa je i zato uvijek mlad, uvijek nezreo).

Onima koji tek kreću: znate li u što se upuštate? I bolje da ne znate...


***
PPP: Što je Mogamobo?
O: Mogamobo je njemački časopis u čijem je 88. broju, hvala na pitanju, i meni objavljena strana stripa.
PPP: Ovo je jednostavno jadno! Opet se reklamiraš!
O: Šuti! Plaćam te za pitanja, ne za komentare!

LEKTIRA:
Alan Moore: Portrait of an Extraordinary Gentleman jest prigodna knjiga koju su prigodom Alanova 50. rođendana uredili Gary Spencer Millidge i smoky man, a u kojoj su mu brojne kolege odale počast. Nije sav materijal briljantan (iako ga ima: Bissetteov tekst je odličan, Cavazzanov crtež Rorschaha me svaki put nasmije ...), ali je svaki barem na razini.
PPP: A ima i tebe unutra, je li?
O: Šuti, rekao sam!

GO SURF:
http://www.shibumi.org/eoti/index.htm, naravno.

sadržaj

6.

MOJ POGLED (63)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

NE PLAŠITE SE...

Nakon moje prošlonedeljne kuknjave i današnje Macanove kolumne možda se uplašite. Nemojte, nije sve tako strašno. Kojim god se poslom bavili sledi vam neizvesnost. A ruku na srce, neizvesnost i težinu življenja ćete lakše svariti ako se bavite onim što volite. Naravno ako kojim slučajem ne volite strip, ne znam šta ste u njemu kog đavola i tražili, zbogom.

Ako volite strip, a siguran sam da je tako, onda sve muke koje vam slede su lakše. Gledam neke ljude oko sebe, manje rade a više se žale. Jednostavno, kada, što bi se reklo, nevoleš posao koji radiš onda i svaki problem više boli.

Danas su ipak mnogo bolja vremena. Strani urednici su počeli da redovno posećuju naše prostore tražeći mlade autore, čak i tekući evropski konkurs ima naznaku da su poželjni radovi autora sa naših prostora. Već postoje, mada ne mnogo izvikani, i studiji koji se bave komercijalnim stripovima za strano tržište, gde su angažovani pojedini mlađi autori stripa. Pojedini autori su našli svoj hleb u radu na Izzy-ju, gde bruse svoje iskustvo. Skoro će čovek reći, nikad bolje. Bilo je bolje, ali se možda već i približavamo nekadašnjem standardu, kad je reč o autorima. Što se izdavača tiče tu je još uvek teško i činjenica je da nikad više neće biti kao nekada. Ali nigde u svetu nije kao nekada.

Posla ima, prilike ima,... pa ko voli nek navali.

Biće teško?! Da. Ali, ima li išta u životu što ste voleli a da ste do toga lako došli?


PS. Kad spomenuh 1. Evropski strip konkurs setih se da vas pitam, jeste li već poslali radove? Šta čekate, čekaju vas!!!!

sadržaj

7.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili priloge za ovu rubriku...

PRATOV KORTO MALTEZE

Premijera animiranog filma "Korto Malteze" prema istoimenom stripu Huga Prata (epizoda "Korto Malteze u Sibiru") distributerske kuće METROFILM, zakazana je za večeras u bioskopu Balkan. Reditelj filma je Paskal Moreli, scenaristi su Natalija Borodin i Tijeri Tomas, a muziku je komponovao Franko Pijersanti. Deset dana koji su uzdrmali svet za vreme Oktobarske revolucije u carskoj Rusiji 1917. godine bili su prepuni intriga, misterija, izdaja i ubistava. Takvoj avanturi nije mogao da odoli ni veliki pustolov Korto Malteze. Preko Sibira putuje misteriozni voz, prava oklopna tvrđava na kojoj se nalaze topovi i mitraljezi koji čuvaju njegov dragoceni tovar. U tom vozu nalazi se kraljevsko zlato kojim treba da se finansira kontrarevolucija predvođena starim oficirima vernim caru i nekadašnjoj slavi Rusije. Korto prihvata zadatak da sa svojim prijateljem Raspućinom preotme voz. U njihovoj poteri između Urala i Šangaja, za zlatom koje pored njih žele i bivši generali, tajni agenti i belosvetski plaćenici, pridružuje im se i američki pilot sumnjive prošlosti, bivši armijski general koji želi da postane novi Džingis Kan, kao i prevejana i zanosna ruska vojvotkinja...
I. M.

-----------------------
HULK - preskup za Nemce: Nemački bioskopski lanac "Cinemaxx" je odustao od prikazivanja aktuelnog holivudskog hita "The Hulk" zato što je tražena cena za distribuciju bila previsoka. "Cena ulaznica je već dostigla ono što mi smatramo gornjim nivoom. Zato smo odlučili da odustanemo od filma ‘The Hulk’", izjavio je predsednik lanca Hans Joakim Flebe. Film tajvanskog reditelja Anga Lija je na svom debiju u Americi zaradio 62,1 milion dolara.
V. T.


Objavljeno: DANAS, 03.07.2003. godine

Slavni junak italijanskog autora Huga Prata, konačno je dobio animirani film prema stripu „Korto Malteze u Sibiru“ koji je stigao i u naše bioskope

KORTO I RUSKA REVOLUCIJA

Animirani film Paskala Morelija „Korto Malteze“, nastao prema stripu Huga Prata „Korto Malteze u Sibiru) od danas se prikazuje u bioskopima Srbije i Crne Gore. Korto Malteze je puno godina bio inspiracija filmskim umetnicima, ali se retko ko usuđivao, dok je bio živ njegov tvorac - Hugo Prat, da se pozabavi Kortovim avanturama. Najbliži realizaciji filma bio je sredinom osamdesetih godina Dušan Vukotić, ali je taj projekat propao.

Junaci video igara potisnuli su popularnost Korta Maltezea, ali je Paskal Moreli uspeo da prošle godine realizuje ideju koja ga je dugo proganjala. Za pravljenje animiranog filma o Kortu, Moreli je, naravno, odabrao jednu od najpopularnijih epizoda o dogodovštinama tog junaka, onu čija se radnja odigrava u Rusiji.

Korto Malteze u ovom filmu najviše podseća na lik Kristofera Lambera. Malteški mornar ne samo da dobija novi lik nego i glas Rišara Berija. Film o Kortu je, dakle, samo još jedan dokaz da deveta umetnost nije isključivo recept za knjižare, već i mogućnost za produžavanje njenog života u bioskopima. Halk, Dardevil i Helboj verovatno će iskoristiti trijumf Spajdermena, a u Francuskoj pod uticajem uspeha filma „Asteriks: Misija Kleopatra“: Bluberi, Mišel Valijant i Žena zamka - kad na njih dođe red - napustiće stalaže i preći na ekran. Korto Malteze je samo jedan od delova tog talasa.

Kritičari ističu da je Korto marljivo rađen, a da je animacija vrlo modernistička. Međutim, oni napominju da su u plošnim pejzažima i slaboj dubini polja tela junaka svedena na elementarne pokrete. Nema akcije u pravom smislu reči, a retka ubrzanja radnje samo pojačavaju utisak statičnosti. Ono što je trebalo da predstavlja grandiozni spektakl, na žalost, ostalo je u senci tutorstva Huga Prata.

S budžetom od 4,5 miliona evra, snimanje „Korta Maltezea“ nije proteklo bez incidenta. Sa zakašnjenjem od šest meseci zbog propasti Neuroplaneta i Hast korporacije, dvojice od njegovih finansijskih partnera, film spasava Elipsanim, odeljenje za animaciju Studija Kanal. Tako su ublaženi troškovi produkcije. Paskar Moreli je realizovao i animiranu seriju od 22 epizode (svaka traje 30 minuta) o avanturama Korta Maltezea u Sibiru.

K. R.


Potera za carskim zlatom
Deset dana koji su uzdrmali svet za vreme Oktobarske revolucije u carskoj Rusiji 1917. godine bili su prepuni intriga, misterija, izdaja i ubistava. Takvoj avanturi nije mogao da odoli ni veliki pustolov Korto Malteze. Preko Sibira putuje misteriozni voz, prava oklopna tvrđava na kojoj se nalaze topovi i mitraljezi koji čuvaju njegov dragoceni tovar. Na tom vozu se nalazi zlato kojim treba da se finansira kontrarevolucija, koju će predvoditi stari oficiri verni caru i nekadašnjoj slavi Rusije. Korto prihvata zadatak da sa svojim prijateljem Raspućinom preotme voz.

Na granici između sna i jave
Obavijene jesenjom svetlošću, tri siluete su nepokretne, a ubrzano pomeranje kamere stvara iluziju pokreta. Početak filma utemeljuje slatku strepnju na granici između sna i stvarnosti u ritmu toplog glasa Rišara Berija i hipnotičkog glasa Žan Luj Trentinjana.


Objavljeno: BLIC, 03.07.2003. godine

Predlog Narodne stranke Pravda za "dopunu" Zakona o informisanju

Zaustaviti Koraksa!

Pri donošenju Zakona o informisanju, učinjen je veliki propust, jer je izostavljena regulativa iz oblasti karikature, posebno političke, kao oblika specifičnog komentara političke stvarnosti u Srbiji. Time je širom otvoren put da Koraks i njemu slični, bez ikakvih posledica rovare protiv vlasti i aktuelnog režima kao što su to radili protekih godina.

Slobodno možemo reći, da svojim podrivačkim radom presudno utiču na destabilizaciju naše zemlje, jer njegovo delovanje nije upereno protiv pojedinaca iz vlasti, kako bi se naivno moglo pomisliti, već protiv države i celokupnog ustavnog poretka. Koraks i družina (aforističari su takođe debelo sumnjivi) se moraju zaustaviti po svaku cenu, jer se nadljudski napori naših lidera sa njegovim perfidnim delovanjem obezvređuju, čime se unosi nemir kod naroda i koče započete reforme.

Odbor za informisanje pa i sam ministar Lečić (zašto da ne), treba da mu predoče da treba da izostavi u svom radu bar one na najvišim državnim funkcijama od kojih zavisi čitava naša sudbina. Uslov da bi uopšte mogao da nastavi da radi je da verno koristi fotografije političara koje mu dostave njihovi PR agenti. Jer zaista na šta liče one slike koje on koristi? Ako ne pristaje, zbogom gospodine, pogotovo što je poznato da neprijavljeni obavljate i delatnost istraživanja i prognoze raspoloženja javnog mnjenja čime ugrožavate regularno prijavljivanje agencije za ovu delatnost, odlučno Koraksu poručuje Pravda.

Informativna služba Narodne stranke Pravda


Objavljeno: Danas, Beograd, 1. jul 2003.

sadržaj

8.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Darko Macan <darko.macan@zg.tel.hr>
Subject: Ponude posla ...


ibooks, inc., publishers of Guy Davis and Richard Corben, seeks ambitious comics artists looking for big break with 'manga' format graphic novel in black and white and traditional comics format in colors. up front fees of $2,500 against back end royalties. Contact bpreiss@aol.com.

Fusnota: Byron Preiss je "packager", sklapa knjigu i nudi je izdavaccima... Vjerojatnost za tantijeme (royalties) je vjerojatno mizerna, ali nekome mzze biti dosta i avans. U svakom sluccaju, kao i uvijek, pazzljivo ccitajte ugovore (ako do njih dojde) i pazite ssto potpisujete.

mcn

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

LMI COMICS - LMI Informatika, izdavač Marvelovih stripova u Hrvatskoj je je napokon kompletirao sajt te ga popunio zanimljivim sadržajima... recimo kao što su wallpapers-i...
http://www.lminfo.hr/comics/

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 5. do 11. jula

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad