prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIP NA FIKUSU - Strip klub Kotor
2. ALEKTA - Marketprint
3. 32. DECEMBAR - Aleksandar Manić
4. DEVOJKE I MOMCI U AKCIJI - Ilija Bakić
5. STRIP AUTOR: ALEKSANDAR MATIJEVIĆ - Strip Vesti
6. STRIP IZ GORNJEG MILANOVCA (4) - Borisav Čeliković
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 115. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (175) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (62) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP NA FIKUSU

Strip klub Kotor

Postovani prijatelji,

U kotoru se odrzava
festival Fikus

u kome ucestvuje i
Strip klub Kotor

svi zainteresovani mogu pratiti
informacije o festivalu na sajtu

www.radiokotor.com

sadržaj

2.

ALEKTA

Mail

......promocija stripa ALEKTA......

....večeras....
.... 26. jun 2003....
.....Novi Beograd.......

.....u maloj Piramidi pokraj Velike piramide.......
..ispod ogromnog antenskog predajnika..
...na Prvom spratu sa Velikom terasom.....

pod imenom
KRISTINA

sadržaj

3.

32. DECEMBAR

Aleksandar Manić

"Voliss li me, Amire" pita Sassa ljubechi ga i lagano se pretvarajuchi u muvu, dok se Amir pretvara u velikog tunja. Erotskim kossmarom u kome muva i tunj vode ljubav zapoccinje "32. decembar" (Imanoid Asosije), novi album Enkija Bilala. Pet godina posle odliccnog "Sna monstruma", sudbine Najka, Lejle i Amira, Bosanaca rodjenih u Sarajevu 1993. godine za vreme gradjanskog rata, nastavljaju se daleko od Balkana. Najk pronalazi Lejlu, ali im nedostaje Amir. Trazzenja su otezzana zbog postojanja androidnih replikanata, a istovremeno, Najka progone razliccite grupe zbog njegove neverovatne memorije. Medju njima je i Optis Vorhol, ludak u kome se objedinilo apsolutno zlo sa vrhunskom estetikom. Preko svog androida Holrova, on stvara "vrhunsku umetnost" ccinechi dobro zamissljene masovne zloccine. Za potpuni trijumf, neophodna mu je Najkova svest.

Potraga za identitetom, rasparccanost sveta, totalitarizam, nacionalizam, mraccnjasstvo, mafije, religije i profit, zasstitni su znak Bilalovog sveta. Na prvi pogled njegov album deluje kao "proroccki", ali pazzljivim ccitanjem uoccava se ekstrapolacija danassnjih zbivanja u blisku buduchnost. Za razliku od "Sna monstruma" cciji se scenario otvarao lagano, sa mnosstvom raccvi, drugi deo je bitno pojednostavljen u narativnom postupku. Pricca je vodjena iz tri ugla, uporednom naracijom, sa povremenim tekstualnim delovima koji nalikuju tradicionalnoj prozi i novinarstvu. Pripovest, bez vechih iznenadjenja, grabi krupnim koracima napred, bivajuchi priliccno linearna. Negativci su betmenovski negativni, nihilizam je zamenjen globalnim terorizmom, a ljubavna pricca nema u sebi dovoljno patetike. Medjutim, cceste ritmiccke i fokalne promene, kao i savrsseno uradjene elipse, pricci daju reljefnost.

Najvechi kvalitet "32. decembra" lezzi u pravilno odabranim planovima, redukovanom dekoru, filmskoj dinamici i u izvanrednoj lepoti crtezza - vrhuncu u dosadassnjem Bilalovom radu. Estetika sivog, Enkijev zasstitni znak, ojaccana je tek sa nekoliko boja, najccessche zelenom i plavom, ponekad dramaticcnom crvenom. Uprkos odredjenom osechaju staticcnosti, neuobiccajenoj u stripu, njegov crtezz nosi slikarski peccat u razradi volumena, a scene poseduju veliki naboj neizreccenog.

Sstampan u tirazzu od 400 hiljada primeraka, plakatiran na javnim mestima kao Hari Poter, "32. decembar" se prodaje bolje nego "San monstruma". Za to vreme, Enki Bilal, zatvoren u filmskom studiju, radi montazzu svog trecheg filma "Besmrtan", najavljenog za proleche naredne godine. Mozzda na kanskom festivalu?

sadržaj

4.

DEVOJKE I MOMCI U AKCIJI

Ilija Bakić

STRIP

DEVOJKE I MOMCI U AKCIJI

Krimi strip parodije u domaćoj izvedbi ("Stormy&Iceberg" i "Cat Claw")

Krimić je u dosadašnjem razvoju, od Poovog "Ukradenog pisma" naovamo, uspeo ne samo da se izbori za svoj tematski zabran već i da razvije nekolike podžanrove i podžanrove podžanrova; tako prepoznajemo mafijaški, policijski i detektivski krimić a ovaj poslednji, opet, ima svoju meku, srednju i tvrdu struju, englesku, francusko-evropsku i američku školu, neko vreme je u okrilju žanra egzistirao i špijunski krimi-smer da bi se potom poprilično udaljio i počeo da gradi sopstveni žanr. Posebno mesto u krimiću pripada trileru koji 'krade' elemente ostalih podžanrova i nadograđuje ih specifičnom atmosferom igranja otvorenim kartama - ne postoji, dakle, dilema ko je šta i kako uradio - i napetim nadigravanjima dobrih i loših momaka s neizvesnim pobednikom. Elem, svojevrsni vrhunac krimića, odnosno njegove žanrovske (samo)svesti je samoparodiranje kao dokaz da su autori prepoznali zakone žanra i sposobni su da se poigraju njihovom nesavršenošću., sigurni da ovakvim postupkom neće izgubiti publiku niti nauditi žanru koga stvaraju. Parodije su prisutne u svim medijskim oblicima krimića, od kraćih i romanesknih proza, preko stripa do filma i TV serija odnosno, u najnovije vreme, kompjuterskih interaktivnih igrica. Naravno, sprdanje sa šablonima žanra ne treba mešati sa relativizovanjem problematike zločina, odgovornosti i kazne sa kojima se žanr neprestano susreće, počev od stasavanja tvrdokuvanih krimića, polovinom 1920-tih, koji je počeo da briše razlike između metoda detektiva i kriminalaca, da iskazuje simpatije za neke od loših momaka te da poteže pitanje korumpiranosti policijskih i sudskih sistema.

Dva nedavno objavljena strip albuma -"Stormy&Iceberg", prva epizoda "Lepotica i zver" Slavkovića&Kerca (izdanje edicije "Drugi pogled" Zlatka Milenkovića) i "Cat Claw 8, Pacovdija u plavom" Baneta Kerca (autorsko izdanje) - jesu stripovi bazirani na ironijskom odmaku od krimi šablona (uz malo SF šmeka u pričama o "staroj olučarki"). Njihove sličnosti su poprilične a osnovna je da se kao ljuti borci za pravdu pojavljuju žensko-muški parovi - atraktivna i prgava crnka Stormy je detektivka na opasnim zadacima koja (opet) ostaje bez partnera a plavušan Iceberg je policajac lak na obaraču pištoljčine "a la Prljavi Hari", sa sopstvenim kodeksom ponašanja koji se, naravno, ne drži pravila službe; na drugoj strani su crvenokosa, u kostim koji ističe njene ženske atribute utegnuta superjunakinja Cat Claw, inače mutirana naučnica Kerol Keti iz Instituta za biologiju i debeljuškasti, ne uvek preterano spretni inspektor Kameron Hil, koji se, naravno, ne drži propisane procedure. Ovi parovi idealni su timovi za inventivno i beskompromisno rešavanje zapetljanih slučajeva, od krvnih delikata, makar ih počinio i visoki državni funkcioner (dakle, nema šanse da se taj izvuče na mala vrata i zataška stvar), do spasavanja sveta od invazije mutiranih pacova koje štancuje ludi doktor Mors Sajberštajn. Za oba serijala zajednički je i scenarista - Bane Kerac što je osnovni izvor sveg zafrkavanja i cirkusanja obzirom da on, očevidno, poseduje veliku žanrovsku načitanost i volju da se njome poigrava i iznalazi stare/nove zaplete i cake. U skladu sa tim sve akcije prati verbalno prepucavanje, sprdanje, bockanje i nadmudrivanje (u čemu prednjače Cat i Kameron) te nezaobilazne seksualne aluzije što, neminovno, junake čini dodatno simpatičnim šarolikoj publici. Slavkovićevi i Kerčevi crteži su realistički, sa puno ikonografskih standarda (od velegradskih pejzaža do neonskih reklama i mnoštva automobila raznih modela; Kerac posebno voli da crta svakojaku ambalažu muzičkih uređaja te da ispisuje vickaste grafite i poruke po zidovima, majicama i jaknama). Kada to akcija nalaže montaža je brza što, konačno, u celini gledano, rezultira strip sveskama za konzumiranje u više navrata i iz više pobuda, od čiste razbibrige početnika do čitanja "s razumevanjem" onih kojima su znane aluzije i karikiranja nekih prethodnih krimića. Oba serijala naši autori radili i za inostranstvo: "Stormy&Iceberg" od 1992. do 1995.g. za švedsko i norveško tržište, što će reći da domaći strip tek sada premijerno čitamo i to posredno, preko belog sveta u kome je već uspešno završio probni rad; "Cat Claw" je nastala 1981.g. i pojavljivala se sledećih 10 godina u domaćim strip revijama uporedo krčeći put u zapadni svet u koji je definitivno otišla 1991.g. i tek se 2000.g. vratila domaćoj publici, u međuvremenu se sabravši u 11 albuma od kojih neki tek trebaju da budu "prevedeni" na maternji jezik.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad

sadržaj

5.

STRIP AUTOR: ALEKSANDAR MATIJEVIĆ

Strip Vesti

ALEKSANDAR MATIJEVIĆ
Bihać, 1981.

Rodjen sam Aprila 1981 godine u Bihacu, ali sam ziveo u Hrvatskoj, Karlovac, sve do pocetka rata kada sam usled neprilika zavrsio u Jugoslaviji, Sombor. Danas zivim u Kanadi, Toronto. Strip me je zanimao jos od malih nogu a crtanjem sam se poceo ozbiljnije baviti pre tek dve godine. Sto se tice uticaja na moje crtanje oni su vrlo raznoliki (od Kerca i Paheka pa sve do Mike Mignole i Hewletta). Sem stripom takodje se bavim dosta i ilustracijom a ponekad i karikaturom. Nikad nisam imao izlozbe niti sam izdavao ista u fanzinima iako ovih dana radim na mom fanzinu i blizi se kraju :). To bi bilo to.

Kontakt adresa:
80-25th street,
Apt#2 Toronto,
Ontario M8V 3P8
Canada

E-mail: Sk8kingdom@hotmail.com



Aleksandar Matijević od sada ima svoju web stranicu, na kojoj možete videti i jednu njegovu strip tablu, u okviru sajta zmcomics.co.yu na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/matijevic

sadržaj

6.

STRIP IZ GORNJEG MILANOVCA (4)

Borisav Čeliković

UZLETI I PADOVI (1987-1995)

Poslednja faza koja traje još uvek, obeležena je svim nedaćama koje su zadesile naš državni prostor, prvo krize i nestašice papira, potom rat i hiperinflacija. Izdanja iz predhodnog perioda postepeno su se gasila, a novopokretana nisu bila dugog veka. Izdavanje strip albuma postepeno postaje glavna izdavačka delatnost Dečjih novina na polju stripa.

Strip magazin "Gigant" pojavljuje se kao vanredno izdanje Eks almanaha februara 1983. godine. Objavljene su po tri, kasnije po dve epizode sa junacima kojima je čitav broj bio posvećen. Do avgusta 1991, do kada je izdanje izlazilo u 77 brojeva objavljene su epizode sa sledećim junacima: Bob Moran, Bruno Brazil, Bernard Prins, Demon sa Kariba, Modesti Blejz, Džems Bond, Tangi i Laverdir, Džeri Spring, Džim iz Džungle, Fil Korigan Čelična kanDža, Nesalomivi, Nebeski soko, Rik Rikošet, Tomas Noland, Rip Kirbi, DžIII, Aksa, Arči Keš, Džes Long, Gvozdeni letači, Keli Grin i Munro. Kao dopuna ovim junacima, našlo se prostora i za nekoliko domaćih ostvarenja: Bumerang, Lažni sneško, Igre na snegu, Operacija lovokradice, Čuvaj lijo rep, Produhovljena zimska priča i Cepanica Nikole Maslovare; dve epizode Maksa i Dvokrilca Marinka Lebovića; Kameleon Branka Plavšić: Mrav dobrog srca Zdravka Zupana, Bili Harkins Gorana Ilića-Belog.

Horor je poslednji produkt Eks almanaha. Pojavio se kao njegovo vanredno izdanje decembra 1986. godine. Inače i ranije su se pojavljivali vanredni brojevi Eksa sa stripovima ovog žanra, a stalno mesto su do tada imali i u matičnim izdanju. Veliku popularnost stekli su serijali o Drakuli i Čudovištu iz močvare. Domaći autori su se retko pojavljivali na stranicama ovog izdanja. Goran Đukić je objavio dva rada: Veliki i mali ili um caruje… i Legija besmrtnih; Nikola Maslovara Noćna mora i Pavel Koza Osveta mrtvaca. Ovo izdanje se pojavljuje do marta 1991. kada se sa 35. brojem ugasilo.

U proleće 1990. "Dečje novine" su istovremeno pokrenule tri nova izdanja sa striovima iz Marvelove produkcije, Conan, Distroyer i Punischer. Jedino je Konan izlazio nešto duže, do avgusta 1991. u 18 brojeva, dok su druga dva ugašena krajem godine posle 9 objavljenih brojeva. Sličnu sudbinu imao je i Mandrakov magazin koji je prestao da izlazi posle dvadesetak objavljenih brojeva. Posle jednogodišnje pauze, maja 1990. ponovo se pojavio Biser strip-Šampioni stripa kako je u podnaslovu stajalo. Izašao je u novoj, luksuznoj opremi, sada u formi brošurnog albuma, sa fizionomijom koja je podsećala na Forumov Asteriksov zabavnik. U 17 objavljenih brojeva našlo se sedam epizoda Taličnog Toma, šest Asteriksa i po jedan Samija, Iznoguda, Kliftona i Spirua.

Strip i dalje ima stalni prostor u Dečjim novinama gde Milan Miletić objavljuje serijal Ratnici iz Arkona, Nikola Maslovara Mrki i Zlatko Milorad Žarić Nindža, Nikola Mitrović-Kokan "Sveti Sava". Aprila 1990. povodom stosedamdesetogodišnjice II srpskog ustanka pojavilo se specijalno izdanje stripa Nikole Mitrovića-Kokana "Takovski ustanak" U vanrednom broju časopisa Crni pojas-Duh ninđa novembra 1991, objavljena je epizoda Ninđe Sinina Slavkovića. Kao posebno izdanje izašlo je Ozon Skajli Brane Nikolića. Značajan doprinos teoriji stripa dali su tekstovi posvećeni ovom mediju objavljeni u časopisima Moment i Venac.

Ovu epohu obeležila je delatnost na izdavanju strip albuma (preko 70). Veliki izdavački poduhvat, za naše prilike pionirski, Dečje novine su započele 1981, objavljivanjem prvog luksuznog opremljenog strip albuma, a dve godine kasnije i drugog, sa stripovima Andrije Maurovića. Takođe je pokrenuta i Biblioteka Nostalgija u kojoj su objavljeni klasici stripa. Posle prvih albuma Mandrak i Fantom, koji su doživeli i svoja reprint izdanja, objavljena su do danas još tri albuma ove biblioteke sa istim junacima, a zatim po dve knjige Popaja i Cisko Kida i po jedna Stiva Kenojona i Brika Bredforda. U posebnom formatu objavljene su i tri knjige Flaša Gordona. Pkrenuta je i Nostalgija-majstori jugoslovenskog stripa, u kojoj su objavljeni stripovi Konstantina Kuznjecova, Sergeja Solovjeva i Nikole Novojeva. Objavljene su i četiri knjige sa stripovima Đorđa Lobačeva i još jedan Andrije Maurovića. Povodom šest vekova Kosovske bitke, objavljen je album Pere Radičevića Kosovski boj u kome se ponovo srećemo sa Tajanstvenim vitezom. Zapažen poduhvat predstavlja i reprint prvih 50 brojeva legendarnog Mike Miša u tri knjige. Revija jugoslovenskog stripa Profil prerasla je u seriju u kojo su objavljeni albumi Julesa Radilovića, Enkija Bilala, Vuje Radovanovića i dva Branislava Kerca. Započeto je i kontinuirano objavljivanje serijala savremenih strip majstora. Objavljeno je šest albuma Poručnika Bluberija Žana Žiroa, po osam Gastona i Spirua Andre Franklina, tri Talična Toma Morisa, dva Asteriksa Uderca, dve Drune Serpijerija, Duranga Iva Šulca i Ten Tena Eržea i po jedan Nataša Valterija, Kapetan Sabera Žinea Malih ljudi Serona.

Od 1992. godine Dečje novine nemaju nijednu strip reviju, tako da se njihovo strip izdavaštvo svelo na povremeno izdavanje strip albuma. Maja 1994 godine organizovana je manifestacija Dani stripa u G.Milanovcu, koja je trebala da preraste u tradicionalnu i koja pokazuje nameru ovog velikog strip izdavača da i dalje ostane u vrhu jugoslovenskog strip izdavaštva.

Borisav Čeliković


LITERATURA
- Kompleti strip izdanja iz Dokumentacije Dečjih novina
- Slavko Draginčić-Zdravko Zupan, Istorija jugoslovenskog stripa Novi Sad 1986
- Vladimir Fumeti Nikad robom (skica za priručnu istoriju jedne strip-edicije), Književna kritika 5 (1987) 61-81
- Slobodan Ivkov YU strip ili: došao je tiho o (možda) otišao i legendu, Pegaz 11 (1991) 124-133
- Slobodan Ivkov, Šezdeset godina domaćeg stripa u Srbiji Subotica 1995.


Prilog ,,Strip iz G. Milanovca" objavljen je u časopisu ,,Naš trag" broj 3 za 2003. godinu.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No115.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (91): VUK ZA POČETNIKE

MI, O VUKU


Narator: Miloš mu umesto odgovora pošalje
na Zemunsku parlatoriju trojicu svojih prvih
činovnika...

Vuk: ...Te mi oni javno kako od strane Njegove
Svetlosti, tako po zapovesti i od svoje (po srpski),
j... oca i mater i rod i porod i sve do devet kolena,
koje ja sve primim dragovoljno bez ikakve srdnje
ili psovke od strane moje...

U impresumu Vuka za početnike ispred imena Bore Đokovića stoji reč scenario, ali ispred imena Dragana Bosnića ne stoji reč crtež već strip, što je jako indikativno. Svakome ko je ikada u ruke uzeo bilo koji strip Dragana Bosnića (obavezno štivo je Bosnićeva monografija, knjiga dotad neviđena na ovim prostorima po svojoj sveobuhvatnosti i dizajnu) jasno da se govori o njemu govori o autoru jedinstvenog senzibiliteta i grafičkog izraza sa prilično rano iskristalisanim pogledima na strip u svim njegovim aspektima. Bosnić je u svojim stripovima u 99% slučajeva autor kako crteža tako i teksta, što samo po sebi nije nikakvo iznenađenje i što sasvim očigledno dovodi do jako dobrih rezultata. Kao sasvim osoben stvaralac i veliki erudita, Bosnić je, čini se, kroz svoj kreativni filter propustio Đokićev literarni predložak i kompletno ga preoblikovao - pri čemu se stiče utisak da je samo grafičko oblikovanje predstavljalo tek poslednji (ne i najvažniji) korak u izradi ovog stripa.

U Vuku za početnike naročito je interesantan Bosnićev dizajn table. Uvek izuzetno domišljat u montaži kadrova, Bosnić ovde posebnu pažnju posvećuje celokupnoj tabli koja u ovom slučaju postaje osnovno izražajno sredstvo i preuzima primat nad kadrom. Od uvodnih tabli Bosnić nam jasno pokazuje da će njegov strip biti sasvim nekonvencionalan - što uostalom i njegova nesvakidašnja tema nalaže. Zaista, dizajn tabli varira od strane do strane, i ma koliko to iznenađujuće zvuči gotovo da svaka strana nudi novo, interesantno ali i sasvim svrsishodno rešenje - jedino što je ravno lepoti table jeste njena funkcionalnost. Nameće se takođe zaključak da je ono što je autora na neki način prislililo na ovako nesvakidašnji postupak u osmišljavanju table gomila teksta (naročito u drugom delu knjige) sa kojom se crtač borio kako je znao i mogao. Bosnić upotrebljava vinjete koje objašnjavaju neke od reči iz Vukovog rečnika upravo Vukovim rečima, važne ličnosti uvodi na uniforman ali i zabav način, koristi odgovarajuća zaglavlja karakteristična za zemlje i kulture o kojima je reč na određenim stranama, a tu je i gomila drugih izražajnih sredstava u većoj ili manjoj meri svojstvenih strip crtežu (kao što su notni zapisi, kartografija, pečati i grbovi iz tog vremena, reprodukcije fotografija, portreta, naslovnih strana knjiga i freski, da pomenemo samo neke...). Interesanta je i upotreba različitog titla za oblačiće različitih likova te pisanih slova kad je reč o Vukovim rukopisima - jedan postupak koji je u Američom stripu postao popularan tek u devedesetima (Vuk za početnike obnarodovan je 1987.)

Bosnićeva stilizacija je priča za sebe - gotovo je nepojmljiv način na koji dozvoljava iskorak u realizam ali i dodatno pojadnostavljenje crteža u slučaju potrebe pri čemu takvi neuobičajni crtački pothvati ne štrče od ostatka dela. Autentičnost i pedanterija u crtanju enterijera i eksterijera su zadivljući, bez obzira na to da li tabla prikazuje unutašnjost daščare Karadžića ili panoramu Beča - sama količina dokumentacije potrebne za izradu ovog stripa izaziva divljenje. Upotreba crno belih kontrasta i negativa efektna je i na tragu nekih načina njihovih korišćenja u modernom stripu (što je samo po sebi veliki kompliment s obzirom da je Vuk za početnike kao što je gore pomenuto objavljen 1987.), mada je i dalje osnovan postupak u tušu šrafura kojom Bosnić suvereno vlada, tako da veliki broj njegovih crteža jako podsećaju na grafike starih majstora.

Ne sme se nipošto izostaviti ni Bosnićev smisao za humor koji sam po sebi nije urnebesan (što verovatno ne bi ni bilo na mestu uzevši u obzir ozbiljnost teme kojom se strip bavi), ali koji zato neosporno odiše duhom, šarmom i razumevanjem za ne baš uvek besprekorno Vukovo ponašanje. I dok jeste tačno da se nećete valjati od smeha čitajući Vuka za početnike takođe je neosporna činjenica da vam osmeh neće svo vreme silaziti s lica.

Vuk za početnike nipošto nije samo za početnike (iako će i njima savršeno poslužiti da o Vuku saznaju sve ono što je o njemu vredno znati), on je za sve one koji imaju bilo kakvog interesovanja za život Vuka Stefanovića Karadžića, istoriju Srbije i Evrope ili za stvarno sjajan strip. Svestan sam toga da je u pitanju verovatno profesionalna deformacija i znam da će se Dragan verovatno ljutiti zbog ovoga, ali sad kad treba sumirati tekst o njegovom stripu, ne mogu a da ne upotrebim jedan engleski izraz koji savršeno (ili se to bar meni čini) kategoriše Vuka za početnike - za mene je ovo sasvim očigledno labour of love. Onima koji ne znaju šta to znači sugerišem upotrebu rečnika - u ovom slučaju ne Vukovog.

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (175)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

MIGNOLIN ZNOJ

Sjećam se jednog davnog cirkusa i nekog akrobata što je dubio na dva tornjića od cigli, dodajući jednu po jednu na svom putu u visinu. U jednom trenutku se okliznuo, možda zbog efekta, ali djelovalo je kao pravo. A najbolje sam zapamtio kako mu se s lica, uhvaćen kutom reflektora i blistav, u potocima slijevao znoj.

Nego, strip. Mike Mignolin Hellboy svakako je jedna od referentnih točaka zadnje dekade svjetskoga stripa, ne zbog svojih idiotskih scenarija već zbog prekrasne, šture, a bogate i sve više imitirane stilizacije crteža. Još nisam sreo čovjeka iz struke koji ne bi zinuo, ili makar s odobravanjem kimnuo, kada bi se prvi put sreo s Mignolinim radom. Hellboy je i solidan komercijalan uspjeh. Zasluženo, pomislio sam, a onda sam pročitao Mignolin interview u kojem kaže da ljudi obožavaju Hellboya kao lik i njegove priče (te debilane!), ali da mu stalno pišu kako bi bilo bolje da ga crta netko drugi.

Šok. A nakon šoka i udarac dlanom u čelo. "Pa naravno! Zašto me to čudi?!" Jer, publike se uvijek najviše dojmi jedno te isto: znoj.

Ne shvatite me krivo: publika voli karikaturu, groteskni joj likovi ulaze u srce i dublje od onih realistično crtanih, ali publika karikaturu ne smatra crtanjem. "I ja bih mogao tako". "To rade strojevi". "Jedan krug i dvije crte". Tek suočena s, recimo, Fosterovih sedamdeset sati po tablou, publika je doista zadivljena crtačkim umijećem. Pred Valiantom čitatelj zna da on sâm to nikad ne bi mogao stvoriti pa se zato divi tvorcu. Kao što po imenu pamti Maurovića, a ne pamti Neugebauera. Kao što cijeni i traži - te tako, ponekad mi se čini, škopi strip - fotorealističnost dekora pa i likova u stripu.

Takav čitatelj, bez mašte, je u većini i on zna što voli. On želi, za svoje novce, vidjeti da se crtač pomučio. On ne razaznaje točnu anatomiju od krive, ali zna prebrojiti crtice i cijeni onoga tko više crtica rabi, jer je njegov trud očitiji. On ne cijeni pravu vještinu, već jeftin efekt, znoj na kojeg je uperen reflektor da ga se ni slučajno ne bi propustilo.

U toj igri Mignola - čijih je dvadeset godina znoja skriveno u crtama koje je obrisao - gubi. A s njim i strip koji bi htio biti nešto više od provincijskog pelivana.


***

PPP: Daj, bogati, reklamiraj nešto drugo, a ne sebe!
O: Evo, dvadesetdeveti Endem! Strip Frazera Irvinga! (Narudžbe na ticulin@hotmail.com!) Kelavin Ninja! (Narudžbe na ticulin@hotmail.com!) Satnikov Kapetan Talaja! (Narudžbe na ticulin@hotmail.com!) Duletov crtež Hellboya bez gačića (pardon: gaćica)! (Narudžbe na ticulin@hotmail.com!) Štefov atljični Swamp Thing crtež! (Narudžbe na ticulin@hotmail.com!) Moj crtež Corinth... Što, zar se ne smijem ni malo reklamirati?! (Narudžbe na ticulin@hotmail.com! - Tico ide skoro za BG pa nije neizvedivo da i tamo doturi narudžbe!)

LEKTIRA:
U Flitu #0, koji je valjda još uvijek na kioscima, najviše su mi se zdopale dvije stvari: Gačićev pin-up dvojice boksača na stranici 59, te "Sekretarice" Dunje Janković, koji su tako dobar, stripovski i likovno pismen strip, a uz to i odlično napisan, da sam u šoku. Em, odakle s neba pa u rebra ta autorica, em odakle u Flitu? Nu da, zbog "Sekretarica" Flit #0 vrijedi nabaviti!

GO SURF!
Da vidimo što imam bukmarkano: na Cerebus Gopher siteu www.hoboes.com/html/Comics/, recimo, imate masu linkova na druge stranice te bi vas to trebalo zabaviti neko vrijeme. Ako vam, pak, strip dojadi, možete se prošetati do www.bartleby.com/ i skidati tekstove klasičnije literature. Ako vam i toga bude dosta, možete se prošetati po suncu. Ako dobijete sunčanicu, liječite je uz Cerebus Gopher site, u mraku vaše kompjutorske izbe. I tako do idućeg tjedna.

sadržaj

9.

MOJ POGLED (62)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

CRTATI STRIP

Da, svi smo mi praktično počeli da se bavimo stripom jer smo hteli da crtamo. Jer je crtanje naš pravi filing, jer se najbolje osećamo kada to radimo. Kako završimo? To je posebna priča. Bude to malo splet okolnosti a malo i sopstvene krivice, da ne kažem zasluge.

Ne mogu sebe kriviti što mi se u najboljim godinama dogodio Geda, što nam je pojeo dvanaestak godina života. I što će me neki, sada kao polumatorog momka, nazvati pripadnikom pojedene generacije. Ostavljeni smo da razmišljamo jesmo li u životima odabrali prave puteve. Odmah ću dati odgovor: jesmo, odabrali smo prave puteve, odabrali smo sjajan posao, jedino smo zajebali kod izbora vremena kada ćemo se roditi i stripom baviti. Zato, moramo kod naših kuknjava biti pažljiviji i ne dozvoliti da naše tuge i očaj shvate neki novi klinci kao standard.

Kao što rekoh, a počeo sam priču o crtanju, na neke stvari nismo mogli uticati dok negde ima i ličnih grešaka. Možda grešim, možda i ne, kada smatram da smo ipak velikim delom sebi sami krivi što se uglavnom malo bavimo crtanjem. Onim što najviše volimo.

Posla za crtače je uvek bilo i biće ga. Možda ne uvek strip, ali prolaze i ilustracije za časopise ili knjige, karikature, i mnogo još čega. Barem da se brusi znanje. Oni, hrabriji, što su se odrekli sigurnosti i odbili da budu "pametni" za bilo šta drugo, su imali veće šanse da ostanu u "crtanju". Svi ostali, koji su bili spremni na kompromise su nažalost u kategoriji "nastradaliih". Nastradali su svi koji su želeli da spoje umetnost i tehniku, koji su pazarili računare misleći da će uz dizajn ili prelom knjiga moći da crtaju. Za koga god radio važnije će mu biti tvoje poznavanje računara. To ne ume svako, a što se tiče crtanja, pa svako pomalo crtucka, to je za crtače što nisu sposobni da sede za računarom. Mnogi su nastradali zbog lenjosti izazvane apatijom i osećanjem bespomoćnosti, jer takvi smo mi koji se bavimo nekim umetničkim radom. Senzibilni, skloni smo padovima i skokovima. Neki se više bave pisanjem, kao što reče Macan u prošloj kartici. Mnogi su se čak, zarad kore hleba, odrekli svih veza sa crtanjem.

Sebe ubrajam u nastradale, jer sam presretan kada nedeljno odvojim 2-3 sata za crtanje. Nikad nisam bio dovoljno pametan da kažem kako nešto ne umem, ili nedaj bože "neću", na računaru uraditi. Uvek se moralo trčati za dodatnom zaradom pa prihvataš ono šta ti naleti a ne ono što želiš. I, naravno, oduvek se nadam da mi je ovo poslednja tako mučna godina. Da ću sledeće godine raditi samo one poslove koje želim.

Da, stvarno sam rešio da dogodine samo crtam, makar umro od gladi. Želim da crtam, kao što sigurno želite i Vi, samo treba da to čvrsto odlučim(o). Jer ipak, priznajte, najvažnije je crtati strip!!!

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge....

ZOGRAF NA BIJENALU

U jednom od pratećih programa ovogodišnjeg Bijenala u Veneciji, na nekoliko različitih lokacija 12. 13. i 14. juna italijanski umetnik Enriko Mičeleto izveo je performans GONDOLLA®, koristeći različite banknote imaginarnih zemalja koje su za ovu priliku dizajnirali dvadesetak uglavnom italijanskih umetnika, i među njima naš strip autor Aleksandar Zograf. Ime ovog projekta je Bank of Fun, a Zograf je za ovu priliku dizajnirao novčanicu za zemlju Hipnagogiju, čija je novčana jedinica "uzdah".

N.G.

Objavljeno: Vreme 650, Beograd, 18. jun 2003.

Arte televizija i "Glenat": Prvi evropski konkurs za strip

POBEDNIKU 5.000 EVRA

Da bi ste dospeli do evropskog žirija koji će pobednike birati tokom septembra 2003. godine, potrebno je - kako piše u uslovima ovog jedinstvenog konkursa - da budete punoletni i da niste objavili nijedan strip u Francuskoj, Belgiji ili Španiji. Takođe, morate biti iz jedne od sledećih zemalja: Srbija i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska ili Slovenija i, naravno, Francuska, Nemačka, Belgija, Holandija, Luksemburg, Velika Britanija, Irska, Grčka, Španija, Portugal, Italija, Švajcarska, Austrija, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Danska, Švedska, Norveška ili Finska. Pobednik će dobiti avans od 5.000 evra da bi završio strip i izdao album (koizdanje ARTE/GLENAT) najkasnije do kraja 2004. godine, na koji će imati autorska prava.

Stil i žanr su slobodan izbor autora, ali se preporučuje da strip ne bude didaktički usmeren. Slobodno je izabrati epohu u kojoj je smešten događaj (prošlost, sadašnjost, budućnost ili kombinacija). Tema je, međutim, zadata: avantura nekog lika u jednom od evrospkih gradova, a obim je ograničen na album od maksimalnih/idealnih 32 strane. Ako ste u stanju da sve ovo ispoštujete onda ste kvalifikovani da prijavite prvih pet do osam tabli vašeg stripa (podloga papit homothetique, 19 X 27, c/b ili kolor) na francuskom ili engleskom, što je deo kompletnog projekta koji treba da bude otkucan na maksimalno četiri strane. Sve to treba poslati tako da stigne do 31. jula tekuće godine, tačnije u 18.30 sati toga dana. Adresa je: Concours europeen de Bande Dessinee ARTE/GLENAT; Editions Glenat; 31-33 rue Ernest Renan; 93130Issy les Moulineaux.

D. S.

Objavljeno: DANAS, 25.06.2003. godine

IZNOGUD NA FILMU

Sineasta Patrik Braud će režirati igranu adaptaciju čuvenog francuskog stripa Rene Gošinija "Iznogud". U glumačkoj postavi bi trebalo da se nađu Mišel Joun i Žak Vilere. Gošini, koji je i tvorac popularnog "Asteriksa" ovde je doneo priču o malom zlom veziru Iznogudu koji silno želi da postane "kalif umesto kalifa" u Bagdadu umesto konstantno pospanog Harula al Plašida. Snimanje filma treba da počne sledeće godine.

V. T.

Objavljeno: DANAS, 26.06.2003. godine

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@yahoo.com>
Subject: balcan comix workshop

BALKAN COMIX WORKSHOP

21,22,23,24 AVGUST U MAKEDONIJI, PRILEP.

POZIVAM SVE AUTORE STRIPA DA SE JAVE. PUTNI TROSKOVI VOZOM ILI BUSOM PLACENI. NOCENJE I JELO ZA CETIRI DANA.

POZIV SVIM STRIP AUTORIMA OD OVER DO UNDER GROUNDA. VAZI I ZA KLASICARE I MAJSTORE.

LIMITIRAN BROJ UCESNIKA.

TAKODJE TREBA NAM I SLOVENSKI BEND ANDERGROUN GRUPA MUZICARA.

JAVITE POSTO CE BITI I HONORARA ZA STRIPADZIJE, NE SAMO WORKSHOP.

OVO NIJE SALA.

JAVITE SE NA:
VIZANT CENTAR ZA VIZUELNU UMETNOST,
DIMO NAREDNIKOT BR:58,
PRILEP-7500-MACEDONIA

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

-Loustal, (Holland /Netherlands)
www.loustal.nl

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 28. juna do 4. jula

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad