STRIP VESTI
|
Broj:
222
20.05.2003. Godina V
|
prošli
broj - arhiva - sledeći
broj
SADRŽAJ
- k
0 mik A z E ! # VI (6) (sei) - Strip Vesti
- STRIP RADIONICA
U VELESU - Zlatko Krstevski
- STRIP
I VIDEO IGRE - Aleksandar Manić
- VESTERN
MOMAK U NAJBOLJIM GODINAMA - Ilija Bakić
- STRIP
IZ GORNJEG MILANOVCA (3) - Borisav Čeliković
- PARISKI
SPLEEN (57) - Franc
- JUŽNJAČKA
UTEHA No 114. - Marko Stojanović
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (174) - Darko Macan
- MOJ
POGLED (61) - zmcomics
- ŠTAMPA
- štampa
- BERZA -
mail
- LINKOVI
- Strip Vesti
- DATUMI
- Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora. U
slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip
je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu
UVODNIK...
Neću da kukam, samo da kažem da opet uvodnik nije mogao biti
duži...:)
Eto, dok petljam
oko uvodne reči setih se da sam zaboravio na sajt da postavim
stranicu jednog autora koji je poslao svoju tablu i biografiju.
Biće iduće nedelje. Kad bi češće slali svoje priloge za stranicu
na kojoj predstavljam autore verovatno bi imao naviku da je
ažuriram pa ne bih ovako olako napravio propust. Da, na vas
prebacujem krivicu, neću je valda ostaviti samom sebi...:)
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
k 0 mik A
z E ! # VI (6) (sei)
|
Ivana
Armanini
|
k1 k2 k3 k4 k5 i
_ k _ 0 _
m _ i _ k _ A _ z _ E _ -#-6- ! _
:: kako se osjeca covjek savladan i obuzet ludilom? u nastojanju
da odgovore na to pitanje psihijatri se u najnovije vrijeme sluze
nekim drogama koje mozgu, kod posve normalnih ljudi, izazvati dusevna
stanja vrlo slicna ludilu. o tim i drugim experimentima i njihovim
rezultatima citajte i ovaj mjesec na ::
www.jedinstvo.hr/komikaze
:: sada je pronadjen nov postupak
umjetnog izazivanja experimentalnih psihoza! ::
vrijeme: non-stop
mjesto: www.jedinstvo.hr/komikaze
uho,grlo i nos: ivana armanini
mish i tastatura: (g)cvek, (s)cvek, fergus mixolydian
u novom broju:
IGOR HOFBAUER,ALEXANDAR ZOGRAF, WOSTOK, VJERAN PAVLAKOVIC, DUNJA
JANKOVIC, MAJA VESELINOVIC, IVANA ARMANINI, IGOR COKO, IVAN KOSUTIC,
VUK PALIBRK, SELJAK, KOSMOPLOVCI/RASA POPOVIC, LAZAR BODRODJA, ALEXANDAR
OPACIC, VOLODJA
u pripremi:
CD#2 + strip_zin KOMIKAZE#2
radove saljite na adresu:
IVANA ARMANINI
SUBICEVA 26
10000 ZAGREB-CRO
+38598488409
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
support:
CLUBTURE / www.clubture.org
LITKON / www.litkon.org
sadržaj
|
2.
|
STRIP RADIONICA
U VELESU
|
Zlatko
Krstevski
|
Strip radionica u selu Gorno Vranovci, bila je odrzana
od 13 do 14 lipnja (juni) 2003. godine u Velesu, Makedonija.
Ucesnici u radionici na tema "Strip za mir i strip za toleranciju",
bili su 12 ucesnika iz Prilepa, Bitolja, Velesa i dio iz Gornih
Vranovca, djece.
Strip radionicu su vodili: Zlatko Krsteski glavni koordinator
projekta iz Centra za vizuelnu umjetnosti "Vizant", Aleksandar
Biserkoski, pomocnik koordinatora radionice obojica iz prilep
i Ljubomir Mihailov iz Velesa, Centar za naucnu fantastiku
"Vizija".
Topli pozdrav iz Prilepa, Makedonija.
p.s. slijedeca balkanska radionica bice uskoro. Svoje prijave
za ucesce mozete slati na slijedecu adresu:
Centar za vizuelna umetnost "Vizant"
ul. Dimo Narednikot br.58
7500 Prilep, Makedonija
za detaljne informacije mozete se javiti na slijedeci telefon: ++389
48 430 365
i na e-mail: aleks_mk@hotmail.com
sadržaj
|
3.
|
STRIP I VIDEO
IGRE
|
Aleksandar
Manić
|
Drugi Pariski salon stripa, odrzzan od 12. do 15. juna, okupio je
150 izlagacca medju kojima su se nalazile velike izdavaccke kuche
Glena, Solej, Lombar, Kasterman i Dargo, kao i mnosstvo malih izdavacca
i trgovaca retkim strip albumima. Tri izlozzbe, dvadesetak debata
i veliki koncert strip crtacca bili su zanimljive prateche manifestacije,
ali organizator je odluccio da obogati program i privucce sopstvenu
publiku. Dodavssi poseban prostor posvechen francuskim autorima
video igara i poklonicima manga stripova, Pariski salon zainteresovao
je veliki broj mladih. Na jednostavan naccin, scenaristi, crtacci
i infografisti pokazivali su kako se stvara video igra, a posetioci
su mogli u da oprobaju nove igre i da uccestvuju na turniru tridesetak
umrezzenih kompjutera.
Ljubitelji manga imali su priliku da vide ne samo originale velikih
japanskih crtacca, nego da uccestvuju u pravom karaokeu sa pevanjem
sspica iz japanskih serija crtanih filmova. Atmosferu je upotpunjavalo
pedesetak manga fanova koji su izabrali svoje omiljene serije i
preobukli se u kostime junaka. Sliccno svim strip festivalima u
Francuskoj, najvechi deo publike provodi vreme neumorno ccekajuchi
u dugim redovima da bi na unutrassnjim koricama albuma dobili crtezz
i potpis autora. Derib, Sfar, Kortedjani, Sestak, Blan-Dimon i njihovih
dve stotine kolega strpljivo su na sstandovima provodili po pola
dana, crtajuchi i bojechi.
Prosslogodissnji pilot salon iskopirao je Angulemski festival na
malom prostoru i sa malo novca. Rezultat i poseta bili su slabi,
te je organizator morao da smisli sopstveni koncept i da pronadje
mesto medju pedesetak strip festivala koji se odrzzavaju svake godine
u Francuskoj. Spojivssi evropski strip, japanske mange i video igre,
festival se neposredno obratio mladjoj publici koja svojim elanom
i brojnosschu mozze da odrzzi ovaj mladi salon.
sadržaj
|
4.
|
VESTERN MOMAK
U NAJBOLJIM GODINAMA
|
Ilija
Bakić
|
Četiri decenije avantura poručnika Bluberija
VESTERN MOMAK U NAJBOLJIM GODINAMA
Američki "Divlji zapad"
i sve što se na njemu dešava u drugoj polovini XIX veka, od višestrukih
zlatnih groznica preko ratova Severa i Juga i sa Indijancima do
pokoravanja beskrajnih prerija železnicom i telegrafom, imalo je
svoj medijski odjek kod 'civilizovanijih' savremenika i sugrađana
mladih Sjedinjenih država, najpre u štampi a zatim u bezbrojnim
zabavnim romanima koji su podsticali maštu čitalaca svih uzrasta.
I ostatak sveta nije mogao da izbegne zovu divljina i avantura s
arhetipskim ukusom te one postaše izuzetno popularne. Mada su Amerikanci
polagali pravo na mitologiju i ikonografiju onoga što će biti nazvano
vestern, njihovom širenju i opstanku itekako su doprineli autori
koji nisu ni zgazili na tle novog kontinenta. Karl Maj je započeo
'internacionalizaciju' ovih tema koje će postati svojevrsni žanr
raširen u svim medijima.
U drugoj polovini XX veka, s ove strane velike bare, stasali su
umetnici zahvaljujući kojima je vestern povratio svoju svežinu izgubljenu
u besomučnim štanc proizvodima. Najpre je strip velemajstor Žozef
Žiže Žilijen kreirao najpoznatijeg 'evropskog' kauboja Džerija Springa
(reč je ozbiljnom kauboju jer u fahu humorističkih neprevaziđeni
su Koko Bil, Italijan, i Talični Tom, Belgijanac); Spring je bio
sasvim sposoban da stoji rame uz rame sa čistokrvnim američkim revolverašima
i lutalicama. A onda su Žan Mišel Šarlije, oprobani scenarista,
i Žan Žiro, mladi crtač na početku karijere, 1963.g. objavili album
"Ford Navaho".
U glavnoj ulozi bio je mladi vojnik pod imenom Majk Stiv Donovan,
poznatiji kao Bluberi, po svemu različit od ostalih vestern heroja;
on je ružnjikav (crtan po liku glumca Žan Pol Belmonda), raščupan
i često neobrijan, prgave naravi, spreman za tuču, psovke i pljuvanje,
varanje na kartama, nedovoljno disciplinovan u stroju i na zadacima,
ume da postavlja nezgodna pitanja, ne slaže sa (mal)tretiranjem
Indijanaca - rečju nezgodan tip. Ali, uštogljenim kaubojima je ionako
odzvonilo a na njihovo mesto su dolazili mnogo životniji momci.
Već sledeće, 1964. godine u bioskope će stići špageri vestern "Za
šaku dolara" Serđa Leonea i definitivno (zbog neinventivnosti i
šlamperaja) oduzeti vestern Amerikancima (uprkos naporima Džona
Forda ili "Bonance") pa će oni moći samo da kaskaju za evropskom
verzijom svoje (kvazi)istorije (Sem Pekimpo je italijanski vestern
recept vrlo brzo i uspešno 'poameričio').
Bluberijeva priča nije konstantna, dakle ne počinje se u svakoj
epizodi od istih teza (široka prerija, loši momci i usamljeni junak)
već se razvija, ima uspone i padove: od vojnika on postaje šerif,
bakće se sa propalicama i ženama sumnjivog morala a velikih ambicija,
kopačima zlata i crvenokošcima, zatim učestvuje u izgradnji železnice,
vraća se u vojsku, ratuje, otkriva velike zavere, biva optužen i
prinuđen da beži, velike ličnosti zalažu se za njegov slučaj, dokazuje
svoju nevinost, pokušava da se oženi u čemu ne uspeva ali zato dobija
mnogo para, kocka se iz dosade, lunja prerijama. Bilo je i nekoliko
retro pričica o Bluberijevoj mladosti kao i 'produbljivanja' njegovog
šerifovskog perioda, u izvođenju drugih crtača (kao što su Vilson,
Vans oni, naravno, nisu mogli da se primaknu Moebiusu).
Za razliku od monolitnih tipova svaka godina urezuje se na Bluberijevo
lice, kosa mu sedi, on ulazi u zrelo doba pune snage obogaćen velikim
iskustvom življenja u vremenima i na prostorima gde se glava lako
gubi. Šarlije je, kako su godine odmicale, pisao sve komplikovanije
zaplete i širio ih na nekoliko albuma, što bi moglo da zamara čitaoce
da nije Žiroovog besprekornog realističkog crteža. Zavidan grafički
standard iz prvih epizoda Žiro je svakom novom epizodom podizao,
zadivljujući slikama svekolike prirode, gradova, tvrđava i indijansih
sela, ljudi i konja u pokretu. U jednom periodu Žiro je skrenuo
u svedeni, grubi crtež bez detaljisanja ali se potom vratio prvobitnom
bogatstvu.
Nakon Šarlijeove smrti 1989.g. Žiro nastavlja da, na radost brojnih
poštovalaca, prati Bluberija, istina u sporijem ritmu što je svakako
rezultat Žiroovih godina kao i zauzetosti drugim projektima. Naime,
Žiro, paralelno sa karijerom pod svojim imenom, gradi i drugu pod
imenom Moebius. Ova dva lika potpuno su, gotovo šizofreno, različita:
dok je Žiro faktografski realista-perfekcionista, Moebius je uronjen
u svetove naučne fantastike sa ezoterijskim sklonostima i nesputanom,
fascinantnom crtačkom maštom u građenju bizarnih, kako brutalnih
tako i devičanskih, svetova. Ipak, uprkos razlikama i prezauzetosti,
i Žiro i Moebus postigli su maksimum stvaralačke zrelosti u strip
žanrovima kojima se bave.
U godini svog 40-tog rođandana Bluberi je živi klasik koji se poštuje
i uvažava. Njegove avanture su nezaobilazna lektira svakog, i starog
i mladog, strip čitaoca i reper za razmeravanje kvaliteta svih novih
vestern stripova koji su 'u radu' ili se tek stvaraju. Sa Bluberijem
se i sam vestern, u strip verziji (ali i šire), popeo još jednu
stepenicu više na putu ispunjavanja svoje pune umetničke zrelosti.
Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 1. jun 2003.godine
sadržaj
|
5.
|
STRIP IZ
GORNJEG MILANOVCA (3)
|
Borisav
Čeliković
|
VRHUNAC (1975-1987)
Pojava Eks almanaha, oktobra 1975. godine, početak je zlatnog doba
strip produkcije Dečjih novina. Od starih izdanja još uvek izlazi
Nikad robom i Mikijev almanah. Edicija Nikad robom gubi svoju raniju
snagu i počinje da menja fizionomiju. Hiper produkcija je učinila
svoje. Tokom 1975/76. dolazi do repriziranja ranijih epizoda Mirka
i Slavka, a takođe i stripova iz prve serije Nikad robom (R.Bogićević,
LJ.Filipovski, L.Korelc, S.Popović, Z.Sulić i dr.)Međutim objavljeni
su i neki novi radovi S.Kuloazova, B.Plavšića, V.Hercoga, A.Muminovića,
P.Radičevića i LJ.Filipovskog. Sa 586. brojem, oktobra 1976. edicija
menja koncepciju i prerasta u časopis za negovanje revolucionarnih
tradicija, u kome je strip u drugom planu. Ovo očigledno nije naišlo
na odziv kod čitalačkog auditorijuma, pa već sa 595. brojem jula
1977. godine, dolazi do nove promene koncepcije. Edicija menja ime
u Kurir i za nešto više od godinu dana izlaženja, do jeseni 1979,
objavljen je veliki broj premijernih domaćih ostvarenja. Objavljeni
su radovi I.Bednjaneca, A.Kozića, A.Muminovića, B.Plavšića, F.Planinca,
Z.Zupana, M.Markovića, C.Galea, R.Petrovića-Race, J.Peternelja,
M.Miletića, G.Zechela, Z.Sulića, B.Nikolića, R.Mijatovića i I.Koljanina.Ovo
je bila labudova pesma edicije, pošto se neki od objavljenih stripova
mogu ubrojiti u sam vrh jugoslovenskog stripa sa tematikom iz NOR-a.
Tako se posle gotovo dve decenije ugasila edicija koja ima jedno
od ključnih mesta u istoriji jugoslovenskog stripa.
Za deceniju i po izašlo je 538 redovnih i više vanrednih brojeva
Eks almanaha. Ovo izdanje krasio je pre svega kvalitetan strip,
a uz to od prvih stotinak brojeva šezdesetak je štampano u kolor
tehnici, sa koje se potom postepeno prelazi na crno-belu štampu.
Teško je prebrojati sve junake i njihove autore koji su prodefilovali
kroz stranice popularnog Eksa. Da pomenemo samo neke: Fort Viling
Huga Prata, Aster Blistok i Drakuleta Godara i Ribere, Mek Koj Palakiosa,
Badi Longvej i Na zapad Hetora Deriba, Džonatan Kartland Blan Dimona,
Dugonja i trbonja Boselija, Kapetan Erik Mikelucija, Matej strelac
V. de la Fuentea, Indijanci H. Kresea, Tiki Berardija i Milica,
Ten-Ten Eržea, vesterni Hesusa Blaska, Alberta Đolitija, Renata
Polezea, Moliternija, Karla Boskarta. Od klasika tu su pored Fantoma,
Mandraka i Flaš Gordona Klarensa Greja, Džim iz Džungle Pola Norisa
i Deni Mura, Detektiv H9 Nika Afonskog, Tim Tejlor Lajmana Janga,
Džef Hok S. Džordana, Den Deri Frenka Hempsona, Cisko Kid Hoze Luisa
Salinasa, Džeri Spring Žižea, Lens Vorena Taftsa, Tin-Tin Eržea,
Talični Tom Gošinija i Morisa, Iznogud Gošinija i Tabarija, Krcko
Mašera…Najviše prostora imali su junaci Marvelove i DC produkcije:
Spajdermen, Supermen, Betmen, Dardevil, Karate Kid, Ričard Dragon,
Šang Či i drugi.
Domaći strip pojavljuje se dosta ređe. Bilo ga je u dva navrata,
pre uspostavljanja YU stripa, do 1979, i od njegovog postepenog
gašenja, 1986. U prvoj fazi najviše prostora dobio je Jules Radilović
sa stripovima Herlok Šolms, Džimi mek Fiters i Pakao Mato Grosa
inače radovima premijerno objavljenim u Plavom vjesniku. Stalno
mesto imao je Brana Nikolić sa svojim junacima (BenDžo Kosta, Tarziko,
Pastir Hotka i njegova motka, Gule Gusar i Mate Karate), tu su još
Nikola Mitrović-Kokan sa stripovima Kiki Rot, Ms mrav Kagan; Ivica
Bednjanec Avantura u Africi, Osveta Sinjskih uskoka i NJežni sport;
Sibin Slavković sa serijalom Vendes i Vitez Palman; Josip Parmaković
Šumska afera; Boža Debeljak Lov na teranij; Zdravko Zupan Obračun;
Dragoš Jovanović-Fera Invazija; Zdravko Popović Košmar. Reprizirani
su i radovi predratnih majstora Beogradskog kruga: Tetovirani trougao
Konstantina Kuznjecova; Crni ataman Sergeja Solovjeva, Đorđe Lobačev.
U poslednje dve godine izlaženja, sa gašenjem YU stripa, domaći
strip dobija gotovo polovinu prostora. Bane Kerac objavljuje Ket
Klou, Dragan Stokić-Rajac, Miodrag Kostić, Mikica Ivanović i Sibin
Slavković Ninđu, Vlada Vesović Balada o Baalu, Zvonko Blagojević
Kranrano i Vilenjaci sa Akarana, Dušan BunarDžić Nebojša, Nikola
Maslovara i Milorad Žarić Šušumige, a sam Maslovara Fijuksi.
Izdvajanje posebnih izdanja iz Eks almanaha vremenom je znatno sužavalo
prostor matičnom izdanju. Jugoslovenski strip svoje mesto nalazi
u YU stripa, humoristički u Biser stripu, klasici i junaci francusko-belgijske
škole u Superu i Gigantu, a vesterni u Mini vestu. Na taj način
matično izdanje profiliše se kao izdanje u kome preovlađuje američki
strip.
Oktobra 1979. godine pojavio se Super eks almanah, kasnije samo
Super. U prvom broju objavljen je Mandrak, koji je uz Fantoma bio
zaštitni znak ovog izdanja. Epizode ova dva junaka pojavljuju se
u većini brojeva, uglavnom uz kompletnu epizodu nekog drugog izdanja.
Objavljeni su Vilijam Vans (Bob, Moran, Bruno Brazil, Brus Hoker,
DžII), Herman Ipen (Bernard Prins, Komanča), Palakios (Mek Koj),
Derib (Badi Longvej), Dik Braun (Hogar Strašni), Žan Žiro (Poručnik
Bluberi), Van Hame Rosinoski (Torgal), Žan Šarlije i Viktor Hubinon
(Demon sa Kariba, Riđobradi)…Juna 1989. izašao je poslednji 99.
broj, ovog izdanja.
Mini eks almanah, kao specijalno izdanje Eks almanaha, pojavio se
na malom formatu januara 1980. godine. U početku (prvih 28 brojeva)
objavljene su kraće epizode poznatih junaka: Flaš Gordon, Riđobradi,
Badi Longvej, Bernard Prins, Talični Tom , Poručnik Bluberi, Red
Dast, Fantom, Asteriks i drugi. Posebno, međutim, treba istaći prvu
epizodu Komanče Hermana (br. 18), premijeru Dipijevog stripa Kronos
(br.16) i treću epizodu serijala Fort Viling Huga Prata (br.25),
a objavljeno je još nekoliko dužih ostvarenja. Od 29. broja strip
menja ime u Mini vest i počinje gotovo isključivo da objavljuje
stripove sa tematikom Divljeg zapada. Pored takvih majstora, kao
što su Arturu del Kastiljo, Hoze Salinas, Serđo Tarkvinio, Fred
Harman i Hari Bišop, u ovom žanru isprobaju se i domaći autori.
Bane Kerac objaljuje svoje serijale o Keli Brando, zajedno sa Brankom
Plavšićem, i Klintu Kalahanu. Oktobra 1983. godine ovo izdanje se
ugasilo, međutim još jula iste godine počeo je da izlazi Mini vest
specijal, na većem broju strana i u istom formatu koji nastavlja
izlaženje i po ukidanju matične serije. U staroj koncepciji ovo
izdanje izlazi do jula 1985. Od domaćih autora B. Kercu i B.Plavšiću,
pridružuje se D. BunarDžić, S.Slavković, S.Kuloazov, Z. Zupan, G.Milovanović,
I Bednjanec i D. Stokić-Rajac sa svojim vestern ostvarenjima.
Juna 1980. godine pojavio se Biser strip, kao vanredno mesečno izdanje
Eks almanaha. Ovo je jedno od najkvalitetnih izdanja Dečjih novina.
U formi albuma, u koloru, objavljeni su pravi biseri stripa, tako
da je u prvih 17 brojeva objavljeno šest epizoda Žirovog Poručnik
Bluberi (od7.do 12.epizode, hronološki), po dva Hermanova Komanče
i Palakiosovog Mek Koja a tu su bili još Lik Orijent, Gaston, Džonata
Kartland, Princ Valijant, Talični Tom, Hogar Strašni i Bob Moran.
Od 18 broja Biser počinje isključivo da objavljuje humoristički
strip i pored Taličnog Toma, Gastona i Hogara, objavljuju se kompletne
epizode sledećih junaka: Štrumpfovi, Spiru i Fantazijo, Runda, Popaj,
Plave bluze, Krcko, Asteriks , Poručnik Klifton, Bul i Bil, Žil
Žurdan, Crnobradi i Hugo. Do marta 1989, kada je objavljen poslednji,
96. broj ove serije, predstavljena su i dvojica domaćih autora sa
svojim ostvarenjima. Detektiv Lakonogić Nikole Maslovare (br.80)
i Hajat Herp Miodraga Krstića (br.92).
Kako je šezdesete godine obeležila edicija Nikad robom, tako je
osamdesete YU stripa,. Ovo izdanje, u potpunosti posvećeno jugoslovenskom
stripu, pojavilo se novembra 1977, pod nazivom Hit specijal stripovi
Eks almanaha- YU stripa, broj 91/1. Nakon nešto manje od godinu
dana, oktobra 1978, pojavljuje se novi broj (139/1) i tada počinje
da izlazi svakogmeseca, s tim što od četvrtog broja (148/1) stoji
Eks almanah- YU stripa. Posle 24 objavljena broja izdanje se osamostaljuje
pod nazivom YU stripa-revija jugoslovenskog stripa i tada počinje
numeracija od broja 22, tako da su ispuštena tri do tada objavljena
broja. Početkom 1984, sa dvobrojem 61-62, revija menja ime u YU
strip magazin" i pod tim imenom pojavljuje se do proleća 1987. kada
se pojavio poslednji, 85 broj ovog izvarednog izdanja. Pored redovnih
brojeva pojavila su se i dva godišnjaka (1981. i 1983.) i jedan
specijal zajednički realizovan sa Vidicima (1985.) u kome su se
našli radovi sa zajedničkog konkursa za strip od predhodne godine.
Prostor za objavljivanje u ovom izdanju dobili su gotovo svi iole
značajni domaći autori, kako savremenici, tako i predratni majstori,
a objavljuju se i početnički radovi. Kroz YU strip se stvara nova
generacija strip autora, od kojih će se neki svojim kvalitetom zadovoljiti
i vrlo visoke kriterijume evropskih izdavača. Stvoreno je nekoliko
odličnih serijala, Kobra i Ket Klou Branislava Kerca, Astroiđani
Željka Paheka, Bernard Panasonik Zorana Janjetova…Značajan prostor
posvećen je i tekstualnim prilozima. Već od broja 182/1 Zdravko
Zupan kontinuirano objavljuje priloge iz istorije jugoslovenskog
stripa, iz kojih će proisteći kapitalna dele, prvi tom Istorije
jugoslovenskog stripa, objavljen u saradnji sa Slavkom Draginčićom.
Vremenom tekst dobija sve više prostora, prate se događaji iz sveta
stripa, nova izdanja, izložbe, objavljuju intervjui i biografije
autora. Svoje analitičke tekstove objavljuju Bojan Đukić, Momčilo
Rain, Zoran Đukanović, Momir Marić, Tomislav Osmanli, Slobodan Ivkov
i dr. Od ogromnog začaja za razvoj stripa kod nas je kontinuirano
objavljivanje škole stripa Branislava Kerca i škole scenarija Bojana
Đukića.
U svom sintetičkom tekstu posvećenom YU strip (Pegaz 11. mart 1991.)
Slobodan Ivkov je izvaredno uočio nekoliko faza u njegovom razvoju.
Kroz njih se može pratiti svojevrsna modernizacija izdanja, od klasičnih,
uglavnom repriznih, ostvarenja u prvoj fazi do isključivo modernih
i premijernih ostvarenja u poslednjoj. Tako u početku imamo gotovo
isključivo radove starije generacije (I.Bednjaneca, A.Hecel, M.Dobrić,
J. Radilović, N. Mitrović…) a na kraju imamo radove mlaćih autora
(B.Kerac, Z.Janjetov, I.Kordej, Ž.Pahek, V.Radovanović, N. Vukomanović,
D.Perović…)
Januara 1985. pokrenut je Profil, serija brošurnih albuma u kojima
su objavljeni radovi najkvalitetnih autora iz YU strip Za tri godine
izlaženja, do novembra 1987. objavljeno je 12 brojeva ove edicije.
Najzastupljeni autor bio je Branislav Kerac sa četiri albuma Kobre
potom Jules Radilović sa dva Herloka Šomsa i jednim Partizana a
po jedan album Sergej Solovjev, Željko Pahek, Milan Miletić, Boža
Veselinović i Žarko Beker. Ubrzo po gašenju YU strip ova edicija
prerasta u novo izdanje tvrdo ukoričenih albuma.
Kao i u predhodnom periodu u ovom, strip takođe ima svoje mesto
i u drugim izdanjima. Kontinuirano se pojavljuje u matičnim listovima
Eureka, Zeka i Tik-Tak. Jedan broj Dečjih novina (803/1, 1981.)
u celini je posvećen stripu Pod zastavom revolucije, povodom četrdesetogodišnjice
ustanka, autora Dragana NJežića. Tokom 1981. godine u "Džuboksu"
je objavljeno pet stripova Igora Kordeja po pesmama rok grupa: Ona
se budi, Maljčiki, Krokodili dolaze, Tata Ko i mama Spo i Mirno
spavaj. Marta 1986. pojavljuje se i jedno vanredno izdanje ljubavnog
romana Amor, u kome je objavljena epizoda Julije Džons. U leto 1987.
objavljena su i dva broja Hit stripa u nešto luksuznijem izdanju,
sa kraćim stripovima popularnih junaka.
(nastaviće se)
Prilog ,,Strip iz G. Milanovca" objavljen je u časopisu
,,Naš trag" broj 3 za 2003. godinu.
sadržaj
|
6.
|
PARISKI SPLEEN
(57)
|
Franc
noanoabv@free.fr
|
znacajan skok unapred:
"STRIP PRESSING 3"
O poslednjem broju ”Strip
Pressinga“ pišem, helas, sa par nedelja zakašnjenja. Stvar ne stoji
do urednika: broj je na vreme dospeo do mog Pariskog stana. Medutim,
nizali su se dogadaji, obaveze, redovan i vanredan rad, profesionalni
i ini "prioriteti", putovanja, te nikako da valjano sednem pred
racunar i zabeležim ovih nekoliko stvari povodom niškog casopisa.
Najpre bih istakao da se ”Strip pressing“, od provobitnog magazina
posvecenog devetoj umetnosti postepeno preobražava u stripovni casopis
sve jasnijeg profila, sa tendencijom redovitog izlaženja iz štampe.
Faktor redovitosti cini mi se, u ovaj cas - pored neosporne kvalitete
ponudenih radova i izvanredne graficke prezentacije rubrika - najbitnijim
trenutkom kada je rec o ovoj publikaciji.
Nema potrebe naglašavati koliko kod nas ne postoji casopis posvecen
glavnotokovskom stripu. Kao što je, inace, u balkanskim sredinama
sve obrnuto proporcionalno zdravom razumu, kao što je sve zbrdozdolisano,
išcašeno, ne malo pomereno iz svoje ose, tako se i podzemni strip
uspeo do statusa kultne tvorevine duha (palanackog), dok glavnotokovske
table - plodovi fantazije naivnih crtaca koje cemo uskoro stavljati
naporedo sa naivcima slikarima - came po coškovima radnih i spavacih
soba, po fijokama, fasciklama, sveskama, ormarima, budžacima, slivnicima
i rupcagama naših socrealistickih stanova i redakcija.
To je tako; ima li tome leka? Odmah naglasavam znacaj redakcijskog
poziva na saradnju. Svi znamo da postoji bezbroj arhiviranih radova,
tabla koje cekaju na svetlost dana, tabla spremnih za objavljivanje.
Pa opet, garant razvoja kvalitetnog stripa, garant kvalitetnog razvoja
casopisa moze samo biti u pokretanju crtaca na rad, uz izvesnu,
predocenu mogucnost objavljivanja. Zar treba ponavljati koliko sa
drugacijim okom gledamo na svoj rad pre i nakon objavljivanja, i
koliko je stepen samokriticnosti uvecan jednom kada rad vise nije
nas, nego pripada svakome onom koji ga cita? Samo se putem redovitog
štampanja crtac valjano razvija. Samo se suoceni sa kriticnoscu
kolega i citalaca radovi crtaca i casopis u celini mogu razviti
u pravcu sto bolje kvalitete. To je veoma bitno: ljudi moraju primati
porudzbine i crtati za casopis sa izgledom da budu objavljeni.
Kada je rec o prilozima, "Strip Pressing" uz "Luku", "Marka", "Krakova
& Krakova" stice izvesnu prepoznatljivost; ovi stripovi su znameni
kontinuiteta i, kao radovi, valjano drze broj. I dalja boljka Pejovicevog
"Kraljevica Marka" je nedostatak ozbiljnog rada na drugom planu
i neophodnost usloznjavanja scenarija. Ideja mesanje klasicnog i
sleng jezika je izvanredna; "Marko Kraljevic" ima svoju prepoznatljivost;
treba mu samo prava prica; dobri, dobro prouceni dekori i pustolovina
od pedesetak stranica (jer, dugorocno gledano, strip u celosti gradjen
na gegovima ne pije vodu). To bi, pored dobrog osnovnog grafizma
i Pejovicevog trasha, podiglo ovaj strip na visi stepen; na stepen
kome se nadamo kada god otvaramo nov Pejovicev rad, a koga, jos
uvek, nema – te se mi sneveselimo. Mozda je doslo vreme da Pejovic
ozbiljno razmotri pitanje rada udvoje: ovaj crtac pokazuje dobre
osnove; njegov je svet, kao i grafizam, uoblicen: verujem stoga
da bi i valjan scenarista, koji bi osetio rad Pejovica, mogao da
od "Marka Kraljevica" stvori prvorazredan strip.
Ne bih, ovom prilikom, o drugim radovima. Casopis je sadrzajno bogat:
vecina priloga je zanimljiva, vecina prica i kaiseva drzi paznju
citalastva. Strip kaisevi Stojiljkovica, Bankovica, Cvetkovica,
“Bomba” Ljubomira Filipovica, “Tri smrti jednog maltežanina”, iznenadujuci
lirski triptih Marka Stojanovica, pored priloga Bojana M. Đukica,
Miroljuba Milutinovica Brade ili Brajena Bolenda, te eseja o Hogartu
Strasnom dovoljno su reciti.
Naglasio bih prvorazrednost intervjua: radovi Brade i Bolenda, crtaca
koji su se prihvatili igre pitanja i odgovora, deluju kao vrsne
ilustracije razgovora. Bradini crteži sugerišu da je rec o zrelom
crtacu, sigurne i lake ruke, o crtacu klasicistice otmenosti, o
umetniku koji se ostvarivao kroz nekoliko grafickih izraza i koji
za sobom ima znacajan crtacki opus. Priložene table govore da je
sasvim ovladao francuskom likovnom tradicijom, i da opšti pomocu
nje isto koliko ona govori kroz njega. Brada je dostigao svoju klasicnu
meru.
Za one koji i dalje smatraju strip inferiornim žanrom, drugostepenom
umetnošcu, zabavom za dokone, zveckom za infantilne, za, dakle,
blesane (od kojih valja, naposletku, i dici ruke) preporucujem citanje
“Paketa zbivanja” Brajena Bolenda i razgovora koji je vrlo pronicljivo,
vrlo znalacki sa njim vodio Bojan Đukic.
Ostaje, sada, pitanje plasmana, pitanje prodaje. Tu su naše redakcije
vrlo tanke. Možda ovakva tema zahteva i posebnu obradu i možda joj,
ovde, nije mesto. U svakom slucaju, istakao bih da je potrebno uložiti
jednako, ako ne i više truda u plasman i prodaju koliko u koncepcijsko
i redakcijsko ostvarivanje jednog casopisa. Jer, cemu casopis, cemu
strip, knjiga, ukoliko came na dnu kutija?
Socijalizam je u nas uništio duh preduzetništva. Socijalizam je
uništio duh slobodnog preduzimanja. U Srbiji, u Ex-Prostoru Ex-YU-Bratijâ,
ne postoji marketinška kultura. A bez takve kulture, kao ni bez
konkretnog terenskog preduzimanja i zauzimanja da se proizvod proda,
od naših radova nece biti ništa. Kao i za sve, i za ovo je potrebna
valjana struktura. Distributerska mreža. U iznalaženju ove ili u
stvaranju vlastite, redakciji "Strip Pressinga" želim puno srece.
sadržaj
|
7.
|
JUŽNJAČKA UTEHA
No114.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
APSOLUTNIH STO (91): VUK ZA POČETNIKE
LUPUS IN FABULA
Vuk: Na primer, učitelj napiše djetetu šta će
danas učiti, pa kad ono nauči, a on mu
napiše drugo itd. Kad koji đak tako iz
rukopisa izuči bekavicu (sricanje) onda
uzme (Sloveski) časlavac; kad izuči i pročita
nekoliko puta časlavac, onda uzme psaltir,
a koji izuči i pročita nekoliko puta psaltir,
onaj je naučio svu knjigu; onda je moga
biti, ako je htio, pop, mađistor, prota,
arhimandrit, ako je imao dosta novca, i vladika.
Znate, nekad bio sam
i ja kao vi. Mislio sam da je upotreba stripa u obrazovne svrhe
uvek mač sa dve oštrice; već i sama fraza "upotreba stripa" bola
mi je uši. Znam vaše argumente, gotovo da mogu da ih čujem "Iako
je strip kao medij više nego pogodan za edukovanje, njegova priroda
je prevashodno narativna - on priča priču, i u tome je njegova vrednost.
Ali kako strip uspešno da pripoveda priču, opterećen stegama i ograničenjima
koje mu nameće obrazovna tema i prosvetna uloga?" Vaš odgovor je
nikako, jer vi smatrate da su takvi stripovi ni riba ni devojka;
dve su funkcije stripa u tom slučaju jako teško pomirljive, i takav
strip je 99% slučajeva jako lepo edukaciono sredstvo koje kao priča
ne vredi baš mnogo. Tu sam vas čekao - u stvari, tu vas je čekao
Vuk za početnike! Celog života je potpisnik ovih redova iz
gorenavedenih razloga poput vas bežao od tih i takvih stripova,
da bi ga konačno stigao Vuk za početnike Bore Đokovića i
Dragana Bosnića i naučio ga da nekim predrasudama nije mesto u glavi
ljubitelja stripa, da nekim stripovima jeste mesto na polici (sa
najboljim stripovima koji nam stižu od preko) i da nekim autorima
treba kako figurativno tako i bukvalno skinuti kapu. Niste ubeđeni?
Nema veze, polažem nade u svoje literarne sposobnosti i vaš zdrav
razum (ako jedno od ta dva omane drugo valjda neće)...
Ovoj biografiji u stripu se sa sa istorijske i faktografske (dakle
naučne) strane nema šta zameriti, što je samo po sebi jako važno
i doprinosi njegovom legitimitetu u akademskim krugovima - sve iznete
činjenice iz života Vuka Stefanovića Karadžića, invalida iz Tršića
koji nam je podario Azbuku, apsolutno su istinite (njihova interpretacija
je svakako podložna diskusiji - što naravno ne znači da jedno od
mogućih tumačenja fakata po estetskoj vrednosti na bilo koji način
bolje od drugog). Strip počinje Vukovim rođenjem i prati životni
ciklus gegajućeg prosvetitelja (po burnosti Karadžićevih žitija
ni reč cirkus ne bi ovde bila neodgovarajuća) na njegovom dugom
putovanju kroz istoriju, mitologiju, politiku, lingvistiku, fonetiku
sa odredištem legenda - da bi se završio smrću Karadžićevih potomaka
i gašenjem njegove loze. Osim što nudi verodostojnu Vukovu biografiju
(sastavljenu sa jedne strane iz raznoraznih Vukovih knjiga i njegove
privatne prepiske sa mnogim više ili manje slavnim savremenicima
i sa druge strane od ekstrakata iz knjiga raznih drugih autora,
što onih koji su hromog Tršićanja lično poznavali, što od starijih
i mlađih od njega), ovaj strip nudi i validan presek života kako
Srbije tako i vascele Evrope u to doba, sa posebnim osvrtima na
važnije ličnosti i događaje, te na to kako su one uticale na Vuka.
Vuk za početnike takođe obiluje malim draguljima tipa uputstva
za izradu autentičnih gusala i pravog pravcatog mastila iz tog doba,
kursnom listom sa kraja preprošlog veka, mini lekcijom iz anatomije
održanom od strane lekara s kojima je Vuk imao posla, turističkim
vodičem kroz Beč i neprebrojnom gomilom sličnih kreativnih smicalica
pride - sve su one spretno uklopljene u mozaik stripa i čine se
njegovim neotuđivim delom, a doprinose sasvim unikatnom šarmu stripa
koji morate doživeti da biste uopšte verovali da je moguć!
Đokovićev i Bosnićev strip (upakovan u formu knjige, ali mi bar
dobro znamo da se o knjizi ne sudi po koricama) puno govori u korist
edukativnog stripa, puno govori u korist stripa, jednostavno puno
govori - i uspeva da vas itekako zainteresuje za ono što ima da
kaže na svojih 130 neverovatnih stranica.
(Nastaviće se)
sadržaj
|
8.
|
KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (174)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
CRTANJE
Kad me pitaju čime se
bavim tad, da ne bih nabrajao baš sve čime se bavim, kažem da crtam
stripove. Istina je da sve drugo radim češće, da i same stripove
češće pišem nego što ih crtam, uz to sve više crtam druge stvari
pored stripova, ali ipak, upitan, uvijek odgovaram jednako. "Čim
se baviš?" "Crtam stripove!"
Ne kažem to zato da bi me ljudi bolje shvatili (jer tko, molim vas,
razumije što pisati stripove znači?), ne kažem to da bi me više
voljeli (pisati, je li, može svatko, a makar i rudimentarno znanje
crtanja djeluje teško), a ni zato da bi mi se žutokljuni prometni
policajci smilili nakon što prođem kroz crveno (iako se smile).
Kažem to, jednostavno, zato što je to u mojoj glavi tako.
Više puta su me pokušali odgovoriti od crtanja. Moja majka, bojeći
se valjda da ne zapustim akademsku karijeru, savjetovala me nek'
"se držim pisanja, to mi bolje ide." Gral Astral mi je, apsolutno
dobronamjerno, jednom pričao kako mu se sviđa moj Kolumbo,
ali da bih ga trebao pisati, a dati ga nekom drugom da ga crta.
Konačno, u nezaboravnoj anegdoti, na nekoj se tribini u Vinkovcima
na mene obrušio vincem razveseljeni Lord, ponavljajući i ponavljajući
(pa opet, na vlaku kući) kako "dobro pišem, ali risati ne znam".
"Ti," proklamirao je uz opći smijeh Lord, "risati ne znaš!"
Meni to, naravno, nije bila novost. Ako itko, onda ja znam koliko
i što ne znam crtati. Znam da mi pisanje bolje ide, znam da bi moji
stripovi bolje izgledali kad bi ih crtao netko drugi - bilo tko
drugi, skoro - znam da "risati ne znam", ali rišem i dalje.
Zašto? Djelomice jer sam tvrdoglav, dijelom jer mikroskopski napredak
u mom crtanju ipak postoji, dijelom zato što mi snagu daje ona Uderzova
da "za crtanje stripova ne treba imati dar za crtanje već dar za
pripovjedanje", a najviše zato što se nikad ne osjećam tako dobro
kao kad crtam. Kako kažem klincima kad pitaju: "Volim i pisati i
crtati, ali pisanje me prazni dok me crtanje puni."
Crtanje me stripu privuklo. U pisanju sam se izvještio i u pisanju
sam dobar, ali osjećaj da radim stripove imam samo kad ih crtam.
U mojoj je glavi tako.
Čime se bavim? Crtam stripove.
sadržaj
|
9.
|
MOJ POGLED
(61)
|
zmcomics
zmcomics@neobee.net
|
KOLIKO VREDI?!
Koliko vredi strip?
Ne "strip" kao časopis na kiosku, kao album u knjižari, ne kao kolekcionarski
primerak ili original prodat na licitaciji, već kao delo autora.
Koliko vredi uloženi rad autora? Koliko je rada uložio autor radeći
jedan kadar, radeći celu tablu?
Kada kreneš sa nekim poslom sarađujući sa nekim van struke, sa nekim
"biznismenom", saznaćeš da tvoj rad vredi malo jer "...ti to
brzo i lako uradiš, to je tebi pet minuta". Svaki autor stripa,
ili ilustrator, zna da to i nije baš tako brzo i lako urađeno. Jedan
crtež za pet minuta, jedan kadar za dan, jedna tabla za nedelju,...
je li to uloženo vreme koje se računa?
Vratimo se deceniju, dve, tri, unazad, kad ste povukli svoju prvu
liniju, kada ste uradili svoj prvi crtež, i rešili da to bude vaš
život. Vratimo se u vreme kada su gilipteri puštali mozak na pašu
i odvajali najbolje ribe dok ste vi u mraku svoje sobice drljali
olovku na gomili bele hartije i govorili kako vredite više od njih.
Gilipteri su danas možda, nakon dve-tri godine zanata, postali automehaničari
i uzimaju 15 maraka na sat za ruke. Koliko treba da uzme strip autor
koji je u sebe uložio ceo svoj život?
Šta misliti o piratima koji žele vaš trud da izvuku na pausu i obogate
se bez vašeg pitanja, bez vašeg honorara? Šta misliti o urednicima
koji vaš strip kupuju za svoju reviji ne pročitavši ga, zato što
im je to ponuđeno kao jeftinije od konkurentskog materijala?
Kako ovde kod nas vratiti svoj trud kada je maksimalna ekonomska
cena strip table za izdavača tek nekih desetak eura?! Kako ne gledati
čežnjivo preko "ograde", tamo gde su honorari 150 eura i više?!
Naravno, nije sve ni u tim silnim eurima, ima nešto i u tome koliko
neko poštuje uloženi trud. Na žalost, osim malog honorara kod nas
nema ni poštovanja prema autorima. Ipak: "...ti si to učio, i
možeš to za čas nacrtati."
Zato, vrednujte svaki svoj crtež koliko zaslužuje i nedajte da vas
sitne duše zajebavaju. Čak i kad vas malo plate, gledajte na svoje
delo kao na veliki deo svog života i tako ga vrednujte i poštujte.
Strip vredi onoliko koliko ga vi sami, kao autori, volite
i poštujete! Baš toliko, ni manje, ni više!!!
sadržaj
|
10.
|
ŠTAMPA
|
štampa
|
Zoran Đukanović
i Dušan Banjanin su jopet obezbedili sve priloge u ovoj
rubrici...
Izložba francuskog
i srpskog stripa
POSVEĆENO KOFERU
Izložba radova deset savremenih francuskih strip autora na temu
"Kofer" biće otvorena u 19 časova u Francuskom kulturnom centru
u Beogradu (organizacija Centra i Reksa). Umetnici će se predstaviti
sa ukupno 55 originalnih strip-tabli, a izložbu će otvoriti jedan
od autora Ivan Alagbe. Prateću izložbu čini 30 tabli reprezentativnih
srpskih autora, kao što su Saša Mihailović, Dušan Pavlić, Milan
Pavlović, Aleksandar Zograf i drugi.
Ova posvećenost stripu nastaviće se 18. i 19. juna, kada je zakazana
radionica koju će voditi Alagbe (Reks, od 17 do 20 časova, prijave
u Francuskom kulturnom centru). Tribina "Autorski strip u Francuskoj
i Srbiji" biće održana u petak, 20. juna (18 časova) u Centru. Prevod
je obezbeđen, a ulaz slobodan.
LJ. P.
Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 17.06.2003. godine
Izložba u Francuskom kulturnom centru
STRIP-PROMENADA
Već uobičajena strip-promenada na kraju sezone u Francuskom kulturnom
centru u Beogradu, ovog puta predstavlja deset francuskih strip-autora
najnovije generacije od kojih je Ivan Alagbe doputovao u Beograd
na prateće radionice (juče i danas od 17 do 20 sati) u Kulturnom
centru Rex. Izložene originalne strip-table čine projekat "Kofer"
koji je finansiralo ministarstvo inostranih poslova Francuske, te
ovaj simbol putovanja i tajni čini sastavni element izložbe.
Autori koji su poslednjih godina osvajali svoje mesto na francuskoj
strip sceni, nakon decenijske "vladavine boja" vratili su se crno-belom
svetu, istaknutoj grafici i izrazitoj liniji, navodi se u uvodniku
izložbe uz napomenu da je to generacija koja jasno izražava želju
da stvara izvan komercijalnih stega i žanrovskih ograničenja - "ova
želja za slobodom izražena je i kroz mešanje i ukidanje granica:
umetnici čas rade za decu, čas za odrasle, s jednakom posvećenošću
i uspehom".Među izloženim radovima predstavljene su i table prve
strip-autorke iranskog porekla Marjane Satrapi, a izložbi su priključeni
i domaći autori kao što su Milan Pavlović (Mr. Stocca), Miodrag
Petrović, Aleksandar Zograf, Saša Mihajlović, Vostok i drugi.
Nakon dvodnevne radionice, o iskustvima sa još jednog susreta francuske
i srpske strip scene razgovaraće se na tribini "Autorski strip u
Francuskoj i Srbiji" sutra u 18 sati u sali na prvom spratu Francuskog
kulturnog centra. Izložba francuskog stripa prilika je i za podsećanje
na Prvi evropski strip konkurs izdavačkih kuća Arte i Glenat, otvoren
za sve punoletne autore koji nikada nisu objavili nijedan strip
u Francuskoj, Belgiji ili Španiji - scenario na temu avanture u
nekom evropskom gradu, slobodnog stila i žanra, uz ostale detalje
projekta treba stignu do francuskih izdavača najkasnije 31. jula.
Detaljne informacije potražite na adresi www.glenatbd.com
ili u Francuskom kulturnom centru u Beogradu.
M. Jovanović
Objavljeno: DANAS, 19.06.2003.godine
SLATKI STRIP
SA DOZVOLOM ZA UBISTVO
Mala istorija stripa o DŽemsu Bondu
Piše: V. Fumeti
Jedan od najpopularnijih likova popularne kulture u drugoj polovini
prošlog veka, DŽems Bond, rođen je u mašti britanskog špijuna i
docnije uspešnog pisca, Jana Fleminga. Prošle godine je proslavljeno
pedeset godina od pojave romana «Kazino Rojal» kojim je praktično
počeo medijski život tajnog agenta sa oznakom 007. Dve godine docnije
objavljen je drugi Flemingov roman «Živi i pusti druge da umru»,
da bi usledili «Munrejker» i mnogi drugi... Ne ulazeći mnogo u ovu
priču, reći ću samo da je 1957. za «London Dejli Ekspres» DŽon Mek
Laski nacrtao prvu epizodu stripa, po uvodnom Flemingovom romanu,
i u narednim godinama je, sledeći hronološki poredak romana, nacrtao
ukupno 13 epizoda. Flemingove romane i priče je adaptirao Henri
Gamidž. Strip je doživeo lep uspeh, ali ga je Mek Laski, inače tvorac
i Pinka Pantera! napustio krajem 1964. i na njegovo mesto je došao
Jaroslav Horak, rodom Čeh, a državljanstvom Australijanac. Scenarije
za strip je tada počeo da radi DŽim Lorens. Ovaj tandem je sve do
1983. radio na dnevnom stripu za Dejli Ekspres i more drugih svetskih
listova i u njihovoj varijanti DŽems Bond je postao odličan strip,
vredan svake pažnje. Nacrtano je preko 6500 kajiševa i mada su junak
i žanrovski milje, kao i obaveze prema nosiocima autorskih prava
obavezivale crtače na određene analogije, vidljivo je da je Horakova
verzija agenta 007 znatno uspešnija.
Tome razlog nije samo činjenica da je Mek Laski crtao Bonda kao
kombinaciju likova Roberta Tejlora i Gari Kupera, a da se Jaroslav
Horak opredelio za markantni lik Šona Konerija, već su razlozi mnogo
dublji i tiču se odnosa dvojice crtača prema samom mitu.
Mek Laskijev Bond je u crtežu statičan, opterećen rasterom pa i
fotografijom samih filmova koji su distribuirani pre stripa ili
paralelno s njim, dok je Horakov stripski grafizam slobodniji, dinamičniji,
po mnogo čemu inovativan u portretima, figuraciji, eksterijerima,
crtežima tehnozvrčki itd. daleko uzdignut iznad mimetičke reprodukcije
arhaičnog Bondovog «sveta» iz 50. godina proteklog stoleća.(Horak
je inače pre rada na Bondu radio više stripova u Australiji, između
ostalih i nama iz «Stripoteke» poznat serijal «Majkl Stil, pustinjski
jahač» po scenariju Rodžera Rova i tako je zapažen od Bondovih «agenata»
na širokoj mapi Komonvelta a pod krilom kraljice majke).
Što se tiče naše stripske publike, ona je DŽemsa Bonda zavolela
na stranicama legendarne «Panorame», u kojoj je startovao, u Horakovoj
i Lorensovoj verziji, u 220. broju, prvom njihovom epizodom, legendarnim
«Čovekom sa zlatnim revolverom». U početku ovaj nedeljnik je štampao
Bonda kao tabak dodatka listu, koji je trebalo da poveća tiraž.
Docnije, posle desetak Horakovih priča, kada je list promenio koncepciju,
našlo se prostora i za uvodne Mek Laskijeve priče. Na stranicama
te revije i «Stripoteke» objavljeno je mnoštvo epizoda, istina bez
reda, ali je i u stripskoj verziji lik DŽemsa Bonda stekao široku
popularnost. Lorensovi scenariji su sledile osnovne odredbe Flemingovog
mita i naracije, a oštri, linijski crtež, neverovatno praktičnog
kadriranja češkog Australijanca, nametnuo se kao nezaobilazna atrakcija
britanskog dnevnog stripa, uz Mod Blejz, DŽefa Hoka i Garta, recimo.
Pored pomenuta dva lista, Bonda smo kasnije čitali i u «Politikinom
zabavniku», «Denisu», «Gigantu» i nekim drugim edicijama.
Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 18. jun 2003.godine.
Zaboravljeni crtaci
Skoro zaboravljeni kratki animirani nemi filmovi pod zajednickim
naslovom "Jerry the Troublesome Tyke" su restaurirani, za sta se
pobrinula Nacionalna arhiva slike i zvuka Velsa, i tri ostvarenja
ce se naci u njujorskom Muzeju modernih umetnosti. Crtane filmove,
u kojima je glavni junak pas, stvorio je Velsanin Sid Grifits 1925.
godine, a to je ujedno bio i britanski odgovor na macka Feliksa.
Ovoce biti prvo prikazivanje crtaca sa psom Dzerijem u SAD.
V. T.
Objavljeno: DANAS, 17..06.2003. godine
Svetska premijera filma rađenog po Marvelovom stripu
Ultradestruktivni Halk
Distributerska kuća "Vans" najavila je svetsku premijeru novog filmskog
hita "Halk", rađenog prema Marvelovom stripu, za početak avgusta
u Srbiji i Crnoj Gori. Ovih dana, izdavačka kuća "DECCA" objavila
je i CD sa originalnom muzikom iz filma koju je napisao Deni Elfmen.
Elfmen je komponovao muziku za takve blokbaster hitove, kao što
su "Spajdermen", "Planeta majmuna", Ljudi u crnom 2", "Dobri Vil
Hanting" i mnogi drugi.
"Halk" je filmska verzija jednog od najpopularnijih Marvelovih stripova.
To je dramatična priča o naučniku Brusu Beneru koga eksperimenti
pretvaraju u ultradestruktivnog monstruma Halka. Preosetljivi Baner
uzalud pokušava da se oslobodi svog alter-ega, jer ga svaka nasilna
situacija instant transmutira u zelenu nakazu koja uništava sve
oko sebe. I kako sam Halk kaže ukletom naučniku: "Ne možeš me uništiti,
Beneru, jer ja sam sav tvoj bes, sva tvoja nemoć i svo tvoje beznađe".
Film je režirao Ang Li ("U sedlu sa đavolom", "Razum i osećajnost")
a Halka igra Erik Bana, koji se proslavio ulogom u filmu "Pad crnog
jastreba".
Kritika očekuje da će film "Halk" ispoštovati visoke standarde hiperrealističke
3-D animacije koje su uspostavili "Spajdermen" i još bolji "Derdevil".
Na originalnom saundtreku nalazi se i numera "Oslobodi me", nove
američke supergrupe Velvet Revolver koju čine bivši članovi Stone
Temple Pilots, Guns and Roses i Suicidal Tendencies.
S. Đ. M.
Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 20.06.2003. godine
sadržaj
|
11.
|
BERZA
|
mail
|
From: Alan Ford <alanford@eunet.yu>
Subject: nasa ponuda
Iz privatne kolekcije prodajemo sledeće komplete:
-Alan Ford 1 - 370 (originalni - unutrasnji brojevi, prva izdanja)
-Alan Ford trobroji 1 - 14
-Gaston 1 - 8
-Spiru 1 - 8
-Porucnik Bluberi 1 - 6
-Princ Valijant 1-16 i Srednjevekovni zamak (svi tvrd povez!)
-Dozivljaji John Difoola 1 - 6
-Flas Gordon 1 - 3
-Otkrice sveta 1 - 24
-Mikijev zabavnik 1 - 1271
-Spunk novosti 1 - 52
Takodje, prodajemo i veliki broj albuma.
Šaljite svoje ponude na email adresu: alanford@eunet.yu
Pozdrav,
Miroslav
sadržaj
|
12.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
-BESPLATNI STRIP FONTOVI, doduše bez naših aksana, ali
i to se lako da doraditi:
http://www.apostrophiclab.com/
-> GRAB -> Komika
Link je preuzet sa jedne od diskusija na www.stripovi.com...
sadržaj
|
13.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 21. do 27. juna
. . .
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i
tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP VESTI
SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|