prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRIP IZLOZBA + RADIONICA - Francuski Kulturni Centar
2. ALEKTA - Mail
3. NAGRADE U NIŠU - Dušan
4. STRIP IZ GORNJEG MILANOVCA (2) - Borisav Čeliković
5. PARISKI SPLEEN (56) - Franc
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 113. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (173) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (60) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP IZLOZBA + RADIONICA

FKC

Francuski kulturni centar u Beogradu i REX imaju cast da vas pozovu

u utorak 17. juna u 19h
Francuski kulturni centar, Knez Mihailova 31

na otvaranje izlozbe stripa

Dessins d'auteurs
dix auteurs de bande dessinée en France
Marjane Satrapi
Benoît Jacques
Emmanuel Guibert
Marc-Antoine Mathieu
Nicolas de Crécy
Pascal Rabaté
Pierre Duba
Jean-Pierre Duffour
Jochen Gerner
Yvan Alagbé

55 originalnih strip-tabli deset savremenih francuskih autora na temu "Kofer".
Izlozbu otvara Yvan Alagbé, jedan od autora.

Prateca izlozba u FKC obuhvata i 30 tabli najreprezentativnijih srpskih autora
(Sasa Mihailovic, Dusan Pavlic, Milan Pavlovic, Aleksandar Zograf i dr.)

Poslednja decenija bila je izuzetno plodna na polju stripa. Dok su vec priznati autori kao sto su Mebijus, Bilal ili Tardi nastavili uspesan rad, na scenu je stupila jedna nova, mlada generacija stvaralaca koja se, nakon desetogodisnje vladavine boje, vratila svetu crno - belog, istaknutijoj grafici, izrazitijoj liniji i crtezu, generacija koja jasno izrazava zelju da stvara izvan komercijalnih stega i zanrovskih ogranicenja.

Strip - radionica:
sreda 18. i cetvrtak 19. jun 17h - 20h.
REX, Jevrejska 16
Radionicu vodi Yvan Alagbé, strip autor iz Francuske.
(prijave u Francuskom kulturnom centru; broj ucesnika ogranicen).


Tribina: "Autorski strip u Francuskoj i Srbiji"
petak, 20. jun u 18h
Francuski kulturni centar, Zmaj Jovina 11/I sprat
Prevod obezbedjen.Ulaz slobodan.

sadržaj

2.

ALEKTA

Mail

MAMA
predstavlja
autorski produkt Kaldrme

Prvi Pravi Košmar strip:

ALEKTA
-seme besmrtnih-

Strah je zamak u koji ulazimo svi.
i Nepozvani su Pozvani.

Hrabrost je ljudske vrlina, ili ne?
Mašta je opasno i skriveno oružje, ili ne?
Ovaj strip nosi u sebi košmar neke stvarnosti, ili ne?

Dobrodošli!

Dotaknite zid:
Sve o stripu
alekta.com
tel: o63 869 95 96

UPOZORENJE
Strip je zabranjen za maloletne osobe!
ČITANJE JE ŠTETNO PO ZDRAVLJE!

sadržaj

3.

NAGRADE U NIŠU

Dušan

iz Nisa

tokom trajanja izlozbe stripa povodom konkursa NIS 2003 ziri u sastavu:
1. Vladimir Laci Krstic
2. Boris Kandalf
3. grupa CAJ...Odlican

sastao se u nedelju 01.06.2003. god. Odluka zirija je

Prva nagrada:
Marija Veselinovic-Beograd

Druga nagrada:
Jovan Ukropina-beograd (scenario: Marko Stojanovic -Leskovac)

Ziriranje je bilo dosta zategnuto ali smo na kraju nasli resenje. jedno od obrazlozenja za prvonagradjeni rad je to sto podjednako dobro moze da nadje svoje mesto u casopisu tipa Burda, normalnom strip izdanju i strip fanzinu. Na kraju je dobro ispalo sto je i klasican pristup stripu (Jovan Ukropina) dobio nagradu posto su preovladavali uglavnom autorski izrazeni radovi.

Hvala svim ucesnicima i sve cestitke nagradjenima.

Ovaj put dodeljujemo dva kataloga sa izlozbe (48 strana crno belo i korice u boji) prvima koji daju neki komentar imenu nase grupe. Katalog je radjen u 300 primeraka od kojih je ostalo nepodeljeno nekih 60 komada

Na kraju bih samo napomenuo da je ova izlozba bila najposecenija Niska izlozba i zatvorena je u Subotu na Nedelju noc u 02:00h

Za CAJ...Odlican

Dusan...
henrih@ptt.yu

sadržaj

4.

STRIP IZ GORNJEG MILANOVCA (2)

Borisav Čeliković

TRAŽENJE IDENTITETA (1969-1975)

S razlogom se može trvditi da je 1969. godina jedan od međaša u strip produkciji Dečjih novina. Te godine došlo je do promene u koncepciji edicije koja je obeležila predhodni period, Nikad robom. Ovo izdanje počinje da objavljuje isključivo stripove o Mirku i Slavku i produkcija dostiže takve razmere da Desimir Žižović Buin više nije u stanju da sam radi čitav strip. U rad na ovom serijalu uključuje se veći broj crtača B. Plavšić, N. Mitrović-Kokan, Ž. Atanacković, S. Ćirović, R. Petrović-Raca, B. Nikolić i drugi. Vrhunac popularnosti ovog serijala bio je 1973. godine kada je u produkciji Dečjih novina a u režiji Branimira Torija Jankovića snimljen film Mirko i Slavko. To je jedini domaći strip koji je doživeo filmsku adaptaciju. Popularnosti Mirka i Slavka je doprinela tadašnja društvena klima. Strip je crtan u socrealističkoj tradiciji partizanske štampe. Samouki Buin je uskladio svoj talenat i mogućnosti sa zahtevima samog stripa. Crtači koji mu pomažu u radu podržavaju njegov stil, čime je sačuvan autorski imidž serijala.

Nikad robom-Crtana škola je nastavak one fizionomije ove edicije koja je prestala da izlazi sa 203. brojem maja 1969. godine. Tokom školske 1969/70. godine objavljeno je 30 brojeva. Nastavljeni su ranije započeti serijali, tako da je Pera Radičević objavio još tri epizode Tajanstvenog viteza, Radivoje Bogićević, jednu Akanta, Boža Veselinović Dabiše, a Branko Plavšić "Blaža i Jelice". Tu su još i radovi N. Mitrović-Kokana. Ž. Atanackovića, L. Korelca, M. Trnskog, I. Bednjaneca, LJ. Filipovskog, H. Radovanovića, A. Bizetića i Z. Sulića, S. Popovića, G. Zechela, I. Flegara i M. Topuza.

Iako je u 30. broju Crtane škole najavljeno njeno dalje izlaženje u novoj školskoj godini, ona se septembra 1970. nije pojavila. U međuvremenu marta 1970. godine započeli su izlaženje Kuriri, romani u sveskama o Mirku i Slavku. Ovo izdanje se od roto romana postepeno pretvaralo u reviju domaćih stripova. Sa ukidanjem Crtane škole autori se sa junacima sele u ovo izdanje. Pera Radičević sa Tajanstvenim vitezom, Radivoje Bogićević sa Akantom, Boža Veselinović sa Dabišom, a tu su i Brana Nikolić, Ivan Flegar, Gustav Zechel, Jelko Peternelj i Leo Korelc. Od 35. broja edicija se iskučivo posvećuje stripu i nosi podnaslov revija domaćih stripova. Daje se šansa mladim autorima, raspisuje konkurs za strip i u svakom broju predstavlja se po jedan mladi autor. Starim majstorima se svojim ostvarenjima pridružuju: Dragoš Jovanović-Fera, Stevica Živanov, Radič Mijatović, Milija Belić, Željko Graf, Zdravko Zupan, Nikola Maslovara, Ahmet Muminović, Dragan Mitrovski, Zdravko Popović… Sa 55. brojem početkom 1972. godine ovo izdanje, koje je od velikog značaja za razvoj jugosloveskog stripa, prestalo je da izlazi.

Biblioteka Lale je tokom izlaženja nekoliko puta menjala svoj format. Od sredine 1967. do sredine 1969. godine strip izlazi na malom formatu, a potom povećava format i prelazi na štampu u koloru. Nastavljena je ranija praksa objavljivanja uvoznih stripova, s tim što je odabir stripova nešto drugačiji. Od starih, nastavljeno je objavljivanje Tarzana, kome se pridružuju stripovi iz Marvel produkcije i oni sa vestern tematikom, a druge dosta ređe. U okviru biblioteke Lale izdvojile su se posebne edicije: Lale ekstra, Kanonada, Herc, Tarzan i njegov sin Korak i Super Tarzan. Izdanje Lale ekstra je počelo da izlazi juna 1970. na 96 strana, epizodom Priča sa Divljeg zapada koju smo kasnije mogli čitati u Dnevnikovim izdanjima, Lunov magnus stripa i Zlatna serija. Usledile su potom epizode Ludog monaha, Džems Bonda, Majka i Rastija, Džona Pantera i tako sve do broja 34. Od 302. broja izlaze na manjem formatu od matičnog izdanja serije Kanonada i Herc, svaki parni broj naizmenično. Kanonada (30 brojeva) donosila je stripove sa tematikom iz II svetskog rata, komandosi, a Herc (18 brojeva) stripove sa ljubavnom tematikom. Od 374. broja započinje serija Tarzan i njegov sin Korak, umesto serije Herc, svaki četvrti broj. Posle 418, odnosno 12 iz ove serije, ovo izdanje se izdvaja kao posebno i izlazi do 22. broja. Super Tarzan započinje izlaženje februara 1972, i posle trećeg broja prerasta u samostalno izdanje (7 brojeva). Pored ovih izdanja izašla su i dva DC broja sa Osvetnicima, kao i jedno vanredno izdanje na velikom formatu, Lale-Zenit, marta 1970, u kome je između ostalog objavljena jedna epizoda Akanta Radivoja Bogićevića, u koloru. Biblioteka Lale okončala je svoje izlaženje uvođenjem Zakona o porezu na promet robe na malo, avgusta 1972. godine, sa 439. brojeva U isto vreme prestala su da izlaze i izdanja iznikla iz ove edicije, Lale ekstra, Tarzan i njegov sin Korak i Super Tarzan.

Strip zabavnik Karavan pojavio se septembra 1971, i izlazio je do avgusta 1972. godine, kada je ugašen iz istog razloga, kao i izdanje iz edicije Lale. U ovom vremenskom intervalu objavljeno je 50 brojeva sa kvalitetnim uvoznim stripovima. Takođe je objavljeno i nekoliko reprinta stripa autora Beogradskog kruga. Kao posebno izdanje ovog strip zabavnika, maja 1972. godine pojavio se Karavan Ekstra. Ovo do tada najkvalitetnije izdanje, izlazilo je u koloru i donosilo kompletne stripoe. U četiri broja, koliko je izašlo, objavljene su tri epizode Daleke Planete i jedna Avantura Mišel Tangija. Osam godina kasnije u ovoj koncepciji pokrenuto je novo izdanje Biser strip.

Uvođenje Poreza na promet robe na malo kojim su strip izdanja ocenjena kao šund literatura, bio je težak udarac Dečjim novinama i strip produkciji uopšte. Dečje novine su bile prinuđene da prekinu avgusta 1972. godine izlaženje svih strip izdanja s izuzetkom Nikad robom, Miki, Mikijev almanah. Po ukidanju poreza, sredinom 1973, Dečje novine pokreću dva nova izdanja, Ekstra strip i Bombaš. Popularna biblioteka Ekstra strip, kako je u zaglavlju stajalo, po koncepciji je prirodni nastavak biblioteke Lale, pojavila se jula 1973. godine. Na malom formatu i u sedmičnom ritmu izlaženja, do maja 1974, izašli su 42 broja. Objavljeni su uglavnom uvozni stripovi, a od domaćih ostvarenja objavljeno je šest svezaka serijala Julesa Radilovića Kroz minula stoleća, koja su ranije objavljivana u ovoj verziji u Vjesnikovom izdanju Naš strip. Takođe u 36. broju objavljena je Zaseda Žike Atanackovića, kao i nekoliko kraćih stripova Jelka Peternelja. Istovremeno sa redovnim, objavljeno je na velikom formatu i 17 vanrednih brojeva ove edicije. Tu svu svoje mesto isključivo našli uvozni stripovi i to: Osvetnici, Tarzan, Bufalo Bil, Džoni Panter, Olak Gladijator, Saber, Vels Fargo, Kelijevo oko, Grom osvetnik, Voskar i drugi.

Istovremeno kada i Ekstra strip, pokrenuta je revija za mlade Bombaš koja se u sedmičnom ritmu izlaženja pojavljuje do decembra 1973. godine. U 20 objaljenih brojeva preovlađuju stripovi sa ratnom tematikom. Od domaćih radova tu su Mirko i Slavko D.Žižovića-Buina, Diverzanti i Herlok Šolms Julesa Radilovića, Izviđač Todor Brane Nikolića, Damir Milana Miletića, Brđan i Kruševska republika Nikole Mitrovića-Kokana, Đavolja komanda Žike Atanackovića, Obruč smrti Cirila Galea, "Obračun u Postojini" Jela Peternelja, "Napad na voz" i "Munje Ivana Hariša" Ahmeta Muminovića i Akant Radivoja Bogićevića. Treba istaći da je u svakom broju intervju s nekim od domaćih autora.

Pored specijalizovanih strip izdanja, strip ima mesto i u drugim izdanjima Dečjih novina. Nastavljeno je njegovo kontinuirano objavljivanje u matičnom listu, mada dobija znatno manje prostora. Tako Dečje novine u ovom periodu objavljuju pored već ustaljenih Buinovih stripova Mirka i Slavka, BenDža Kostu Brane Nikolića, zatim strip obrade narodnih epskih pesama B.Plavšića, N.Mitrovića –Kokana, S.Živanova i M.Miletića, zatim Luda Trka, iz serijala Osmoškolci, I. Bednjaneca. Od uvoznih stripova treba poenuti prvu epizodu Antonjonijevih Priča sa Divljeg zapada Polezea i Kalegarija, kao i više epizoda Tarzana.U ovom periodu tokom 1974. objavljena su i četiri vanredna broja lista Dečje novine koji su u potpunosti posvećeni stripu, a po koncepciji su istovetni vanrednim brojevima Ekstra stripa: Kelijevo oko, Grom osvetnik, Maskirani osvetnik i Pauk. Stripove objavljuju i dečji listovi Zeka i Tik-Tak, dok u Eureki svoju stranu ima Leka Eureka Brane Nikolić. Magazin za devojke Lada objavljuje kraće ljubavne stripove, a maja 1974. pojavio se i jedan poseban broj ovog magazina čitav posvećen stripu.

Ovu epohu je dakle obeležilo gašenje starih i pokretanje novih strip izdanja koja nisu bila dugog veka. treba imati u vidu da su Dečje novine u ovom periodu znatno proširile svoju delatnosti postale veliki izdavač. Česte promene koncepcije i pokretanje novih strip izdanja imale su i svoju dobru stranu. Traženje pravog profila strip izdanja i borba sa iskušenjima koje je to sa sobom donosilo, stvarala se nova koncepcija oličena u Eks almanahu koji će obeležiti naredni period. Za razliku od prethodnog perioda u kojem je primat imao domaći strip, u ovom prevagu ima inostrani.


(nastaviće se)


Prilog ,,Strip iz G. Milanovca" objavljen je u časopisu ,,Naš trag" broj 3 za 2003. godinu.

sadržaj

5.

PARISKI SPLEEN (56)

Franc
noanoabv@free.fr

POSETA BRISELSKOM MUZEJU STRIPA

2.

Portretisanje bardova belgijskog stripa radeno je ili sa malo sredstava, ili malo mašte, ili uz ucešce obe ove stvari i dobre mere nezrelosti (osrednjosti), izlagaca. Jer, iako je istaknuto mesto svakog od izloženih, pa i istaknuta tehnicka, formalna, sadržinska posebnost ili inovacija svakog od autora u okviru nacionalne istorije razvoja stripa – prvorazrednost Jijea prema Hergeu, njegov dalekosežni uticaj, kao i uticaj Franquina na sledece generacije, itd, itd… - sve to, uz nedovoljno naglašavanje, odnosno predstavljanje sredstava za rad svakog od pomenutih, te nedostatak vizuelnih, faktografskih podataka o njima (izvesna faktografija, doduše, ne manjka, ali se cini radjena za predskolski uzrast) oduzima od draži razgledanja muzejskih odaja i vrednosti samoj poseti, uopšte. Jer, kada ste ocekivali mnogo, kad ste se mnogom ponadali, zašto ne reci ako se osecate prevarenim (izneverenim)?

Kada velim da postavka muzeja ukazuje na nestrucnost, lapidarnost, površnost (cak i neimaginativnost), govorim o tome da, pri odabiru grade za portretisanje pojedinih autora ili predstavljanje samog stripovnog medija, skoro nigde nisu, u vidu eksponata, izložene crtacke alatke, oruda rada: njihova, da tako kažem - prvostepena sredstva izražavanja. To je svakako najkrupniji nedostatak muzeja: posetilac je uskracen za razgledanje stolova, deskova, postolja na koja su crtaci polagali svoje papire, sa kojih su, na pauseve, precrtavali svoje dovršene table. Niti postoji postavka grafitnih, hemijskih olovaka, pera, kicica, cetkica, mastila, tinta, boja, papira, gumica, makaza, linjira, trukota, šestara, knjiga, magazina, prirucnika, slikovnica, fotografija (te fotografija crtaca zahvacenih u aktu glume vlastitih scena), monografija i volšebnih, petoparackih ili visokostrucnih enciklopedija (te kanti za otpatke) – tih prvorazrednih izvora saznanja i referentnih dela iz kojih scenaristi crpe neke od svojih ideja. Namesto konkretnih materijala, umesto istorijski utvrdenih predmeta – kada vec mora biti fetišizma, kad je fetišizam u srži razloga postanja muzeja – na trecem spratu palate secesije postavljeni su široki papirni panoi; i tu se, u svega nekoliko reci (kao da nije rec o razgledanju muzejskih postavki nego o izložbi bilborda), istice uloga crtaca, scenariste, urednika, redakcije, izdavacke kuce i distributerske mreže – strip je, vaj, opšte kulturno dobro, kulturni ”proizvod“; hranica za duh, mlekce za nezrele i atardirane, jedan od niza globalnih plodova nase nedotupavne, adolescentske civilizacije.

I tako, ono što biva znanje, i radost, kod retkih – zabava i radost duha, draž kusanja crtackog umeca, draž protkana setom otkrica necijeg dela: citanje, to vino samozaborava - draž citanja stripa, prostituiše se, u vidu osrednjih, amorfnih stereotipa, rasutih kroz spratove muzeja, na radost gomile gomila nepozvanih konzumenata misterijâ.

Uostalom, ni u srcu belgijskog svetilišta stripa – u knjižari muzeja, nisam naisao ni na jedan rad Boba de Moorea! Pa neka mi ko rece da sve ovo ne zaudara na puki, prosti konzumerizam! Videli smo "ideju" muzeja (nije lepa) – Muzej, e - njega još nema.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No113.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

IMA LI KOLUMNISTE...

Klevindzer je bio mrtav.
To je bila osnovna greska
u njegovoj filozofiji.
KVAKA 22, Dzozef Heler

Postoje dve vrste naslova. Oni kojima sam zadovoljan i oni koji mi pri svakom sledecem citanju bodu oci. Sami prosudite pod koju kategoriju potpada prvi.

Postoje dve vrste uvodnih citata: oni koji imaju smisla i oni koji cine tekst duzim. No comment.

Postoje dve vrste ideja: one koje vam dodju i one koje mogu da se @#$%^#&#*.

Postoje dve vrste kolumnista Strip Vesti: oni koji u cetvrtak pre Frejzera imaju svoju kolumnu i oni koji bulje u nemilosrdni ekran ocima koje sklapaju od umora dok znojnim prstima prebiru po tastaturi. Desi mi se tu i tamo da budem u klubu srecnika, ali mi ni uloga nocne ptice nije nepoznata. Nostalgija i nista drugo je razlog zbog cega i dan danas ponekad pisem umoran u kasne sate. Kao recimo danas. Nocas.

Postoje dve vrste prijatelja: oni koji dobiju od vas vas strip na citanje pa odmah napisu ono sto misle, i oni drugi koji taj neminovno neugodni trenutak po samo prijateljstvo odlazu u nedogled, nadajuci se da ce u trenutku kad ne budu imali o cemu da pisu vreme omeksati utiske (ili da ce, blagosloven nek je umor, biti suvise zgazeni da bi u tu mentalnu torturu mogli da udju).

Postoje dve vrste pisaca: oni koji imaju uvek nesto novo da kazu, i svi drugi. Jako je lepo spadati u povlascenu prvu grupu i uopste je to pozeljenije, ali mi se iz ove perspektive cinida se u to elitno drustvo tesko ulazi a jos teze u njemu zadrzava. Tesko je ziveti sa tim da se dosta vremena provodi tavoreci u drugoj grupi, ali je takodje tesko odupreti se zagonetnoj privlacnosti koja dovlaci pisca pred papir ili ekran cak iako nema sta konkretno da kaze.

Postoje dve vrste ljudi: oni koji rade, i oni koji bi radili samo ih nesto eto sprecava. Razlog za rad je samo jedan, i ako cemo pravo i nije neki . Razloga za nerad ima vala uvek napretak, i svi su podjednako dobri... I svi su podjednako losi. Ja volim da mislim da sam u grupi broj jedan, ali mi se tu i tamo desi da zalutam i u onu drugu, meni licno vrlo mrsku grupu. I sta onda radim? Posipam se pepelom, nadajuci se da ce ljudi to progutati kao 114. kolumnu.

Postoje dve vrste blefera: oni cije blefove odmah provalite i oni ciju celu kolumnu morate da procitate da biste shvatili da su provozali. Ako je neka uteha (a znam da jeste, prava Juznjacka) i mene su tako isto par puta.

Postoje dve vrste citalaca: oni koji psuju kolumnistu posle procitane kolumne i oni koji to ne rade. Kad vam se u grlu zakotrlja masna psovka samo se setite da je lakse s kulturom, da nije tesko biti fin i tako to...

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (173)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DICK SE VRATIO

Nikad nisam mislio da ću raditi strip za Playboy. S jedne strane tu je moj katolički odgoj zbog kojeg je seks uvijek prljav, a s druge je tu moja sklonost depresiji koja ne ide, čini mi se, rukom pod ruku s hefnerovskim hedonizmom.

No onda eto Štefa. Playboy mu je - a tko ne bi? - bio ponudio strip, a Štef me, ukopan u sto i dva roka, pitao bih li ga pisao. Odbio sam, iz gore navedenih neudobnih razloga, ali sam mu ponudio Dick Long kao ime serije i pomogao oko raspleta prve epizode. "Izvukao sam se," pomislio sam, "Znam reći 'ne'!" A onda prođe vrijeme, dođe rok, eto Štefa skok na skok: i dalje je u gužvi, ne stiže smisliti epizodu. Ja se spremim reći 'ne', ali padne mi nešto na pamet, raditi sa Štefom je uvijek zavodljivo te tako složimo epizodu tamo u piceriji i eto me u Playboyu.

(Eto Branda u Playboyu, trebao sam reći, jer sam se bio sakrio iza tog imena. Manje će problema biti s ćudorednim roditeljima djece koja me čitaju u Lasti, mislio sam. Problema nije bilo, ali sakrio se nisam: u Playboyu sam ipak bio ja.)

Dick Long je u tom naletu potrajao šesnaest mjeseci. Da bismo izbjegli moju potpunu nezainteresiranost u koreografiranju scena seksualne gimnastike, radili smo ga "Marvel" metodom: ja Štefu priču u kojoj odvojim strane za 'akcijske' sekvence, Štef meni skice tabli prema kojima pišem dijaloge dok on završava crteže. Malo zbog procesa samog, malo zbog nas dvojice, Dick Long je ispao čudna zvjerka: pornografija kojoj vlastiti dijalozi sabotiraju užitak, vraćajući krv u onu gornju glavu. Štef se stalno brinuo da nismo dovoljno "kao Altuna", a onda su nas ugasili.

Objektivno, razlog gašenja vjerojatno je manje bio u stripu samom nego u želji novog i nesigurnog urednika za većom kontrolom, ali ishod je bio isti: Dick i mi smo se našli na ulici. I tek tada mi je, nakon šesnaest mjeseci gunđanja kako to nije strip za mene jer nemam ništa zajedničko s kuratim detektivom na kojeg se žene same lijepe, postalo jasno da sam ga zavolio. I Dicka i Jadranku Jajolomku i drota Šimu i inspektora Štefa i sve te cure i momke koji su se u tom stripu jebavali.

Jučer su nas vratili. Promijenio se urednik, a možda je i Zec pripomogao. Prva priča je napisana, čekam skice. Nemam ništa zajedničko s Dickom, ali drago mi je da smo se vratili. Drago mi je da sam u Playboyu. Opet.

***
PPP: Shvatio sam! Ovo PPP je zapravo Prljava Privatna Promidžba! Nikad tu ništa ne radiš osim što se reklamiraš!
O: Ma, nee … Ali da odgovorim na neizrečeno pitanje: da, Spiro Spermij te Čubi i Ćebe su napokon dofotokopirani i mogu se kod mene nabaviti za sitne pare. Hvala na interesu!

LEKTIRA:
Vruće je i čitao sam same šitove … Nema preporuke!

GO SURF:
Nemrem bulivit na koje nam je Marvel sve načine spreman izvući novce! Ako niste čuli, Marvel sad prima radove svakog ovisnika jerbo su shvatili da ih nitko drugi osim ovisnika i ne čita. Tu su inicijativuna zvali Epic (www.marvel.com/epic/), a sad ovisnicima prodaju hamere sa svojim znakom kako bi svoje probe crtali na odobrenom papiru (www.milehighcomics.com/cgi-bin/backissue.cgi). Mislim, okej, svakom svoje, ali dva dolara po listu ipak mi se čini malko previše …

sadržaj

8.

MOJ POGLED (60)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

LOŠA VREMENA?!...

Zašto su loša vremena za strip?

Ima mnogo stvari koje možemo smatrati uzrokom za loše stanje u stripu. Prvi i svakako najveći razlog je naš životni standard. Koliko god se žalili na nedostatak strip izdanja, kada realno pogledam, samo legalna izdanja, toga ima da ne bih mogao mesečno odvojiti novac ni samo za 10% tekuće produkcije, da mi nije radnog mesta u izdavačkoj kući, da mi nije povlašćenih cena ili besplatnih primeraka što sam sve zaslužio angažovanjem na SVestima. A i ovako pazarim samo ono za mene najvrednije, ono bez čega se može ne biva kupljeno. Ima fanova koji mogu kupiti sve, ali je neuporedivo više onih koji to ne mogu.

Sretao sam ljude koji, znajući da se bavim stripom i želeći da dokažu kako su i oni informisani, mi jave kako su na kioscima videli Zagora i Marti Misteriju. Kazali su i da bi to rado čitali ali da im je preskupo. Voleo sam da ih pitam da li je skuplje od kutije Marlbora i LMa koji puše? Da li će im strip otići u dim ili ostati na polici? Ostali bi bez argumenata, ali bi sutra pred kioskom pruživši novac opet rekli "kutiju Marlbora, molim". Strip je kod nas uvek imao veliku publiku i velike tiraže, ali je to i zato sto se uvek našla još koja para pride da se kupi poneki "stripić". Zato što su, neki novi klinci se toga ne sećaju, bila neka bolja vremena, imalo se vise para i lakše se trošilo. Ne kažem da je bilo sjajno, ali u odnosu na ovo danas...

Skoro svako s kime pričam, kada spomenem strip, pokaže svoje poznavanje materije. Različite su stvari čitali ali su ih praktično svi čitali. I danas bi ih svi čitali kada bi bilo nekog da im ih pokloni ili kada bi imali viška para. Život danas još uvek jede ljude i njihovo slobodno vreme. Ne znači da će tako biti zauvek, biće bolje. Ne kao nekad, ali nigde ni nije kao nekad, ali će biti bolje... samo treba izdržati. Kad smo već prešli polovinu puta treba biti strpljiv i sačekati još malo.

I samo se treba pošteno baviti svojim poslom.

I na kraju, loša vremena za strip su samo dobar naslov za kolumnu, nije uopšte tako loše kao što mi se čini sada u kasne sate kada jedva držim otvorene oči dok lupkam po tastaturi...:)

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su i ovog puta obezbedili priloge...

POSTPOP KULTURA

MOGUĆI PUTEVI

Paradoksalno – preko gotovo zaboravljenog medija smo oduvek bili najbliži Evropi

Kada je početkom osamdesetih u ondašnjem Ju stripu počeo da objavljuje prve table urnebesno nadrealističkog kalambura o avanturama Bernarda Panasonika, Novosađanin Zoran Janjetov je širom otvorio vrata novom talasu mladih strip crtača. I ne samo to. Svežim i sofisticiranim senzibilitetom, koji je bio odnegovan na literaturi, filmovima i popularnoj muzici, svojim serijalom je uspeo da zainteresuje mladu publiku koja nije bila isključivo vezana za stripove. Tako, na njegovim tablama, koje su vas redovno mamile svojim neuobičajenim humorom i briljantnim crtežom, mogli ste da pratite tragove do ploča koje su se u to vreme vrtele na njegovom gramofonu. U vreme u kome su rok-muzičari pesmama saopštavali odnos prema okolini i stav prema životu to je i Janjetov činio kroz svoje stripove. I na čudan način, više nego ikada, naš strip se približio životu i stvarnosti ne kroz kritiku ili komentar već kroz fantazmagoriju. Bio je to svet osamdesetih, ili barem su ga tako mladi videli i doživljavali.

Negde pred samo gašenje Ju stripa Janjetov dobija poziv od francuskih izdavača i posle kratkotrajnog dogovora započinje saradnju sa njima. Na izložbi stripa koja je bila održana u Zagrebu i Beogradu, a zatim preneta u naš Kulturni centar u Parizu, francuski izdavači su preko dve table prepoznali potencijal ovog mladića. Prvo koloriše Mebijusove table, zatim i nasleđuje njegov serijal o dogodovštinama Džona Difula. Van skučenog sveta ljubitelja stripa malo je poznato da je Zoran Janjetov naš najuspešniji strip crtač sa tiražima koji premašuju stotine hiljada primeraka u desetak zemalja u kojima se objavljuju. Još jednom su vrata prema uređenom svetu bila više nego odškrinuta.

Dok je zemlja, čija je konačna sudbina još uvek pitanje bez jasnog odgovora, prolazila kroz ratove i krize, generacije mladih školovanih i talentovanih su se otisnule u svet u potrazi za potvrdom svog potencijala. To se desilo i sa crtačima stripova, koji su novi život i karijeru započeli u zemljama kao što su Francuska, Holandija ili Španija. Naravno, nisu svi ostali vezani za stripove. Mnogi su morali da kao glavni posao prihvate rad na ilustraciji, animaciji ili grafičkom dizajnu. I dok smo mi trenirali preživljavanje i prolazili kroz dečje bolesti demokratije, oni su učili prve lekcije rada u razvijenom kapitalističkom sistemu. Prepušteni sami sebi, svojim sposobnostima i sreći, nisu se svi podjednako uspešno snašli u vodama čvrstih rokova i preciznih obaveza.

Izložba dizajnerskih radova, ilustracija i stripova Zorana Janjetova, koja je u toku u Srećnoj galeriji Studentskog kulturnog centra, radosno je, ali i bolno prisećanje na puteve individualnog uspeha i kolektivne nemoći. Ona je tek jedan ovlašan pogled na dvadesetogodišnju karijeru. Karijeru koja je bila usklađena sa duhom vremena i redovno ukazivala na moguće puteve. U Evropu se ne stiže deklarativnim saopštenjima i lepim željama. Ako to ne prihvatimo lako nam se može desiti da ostanemo zbunjeni i zagubljeni u lavirintima, iscrpljujući se u raspravama o prečicama. Prečice postoje, ali su one, kao i uvek, osigurane samo za pojedince. Iskustvo Zorana Janjetova i njegovih generacijskih drugara moglo bi da pomogne u izlasku na glavni put. Pitanje je, zapravo, da li o tome iko razmišlja ili – još bolje – da li je ikoga stvarno briga.

Momčilo Rajin


Objavljeno: Politika, Beograd, 8. jun 2003.

Novi strip album Enkija Bilala

Od "Sna monstruma" do "32. decembra"

Pet godina posle albuma "San monstruma", cije ishodiste je rat u Bosni i Hercegovini i opsada Sarajeva, jedan od najpoznatijih svetskih stvaralaca u domenu stripa, Enki Bilal ovih je dana u Parizu objavio neku vrstu nastavka prethodnog ostvarenja, pod naslovom "32. decembar". Za nedjelju dana od pojave tog albuma, Bilal je na udarnim mestima kulturnih rubrika pariskih novina, a njegovo ostvarenje vec je vidjeno kao vedeta Pariskog festivala stripa, koji je otvaren juce. Intonacija stripa "San monstruma" (1998) su stvarna pustosenja u ratu u Bosni i Hercegovini; "32. decembar", projektovan u buducnost, slijedi tri licnosti, junake prethodnog, koje su kao bebe prezivele bombardovanje sarajevskog porodilista, a potom ih je "silovit vetar istorije" razvejao po svetu. Nik, Lejla i Amir nastoje ponovo da se nadju, ali izmedju njih se postavlja "zlokobna licnost" Vorhol...

Fantasticna, vizionarska prica se nastavlja u novom albumu "32 decembar".

Pariskim medijima Bilal (koji je rodjen i do svoje desete godine ziveo u Beogradu) je objasnjavao da je "San monstruma" bio njegov sopstveni krik, kojim je zeleo "iz sebe izbaciti bol zbog rata u bivsoj Jugoslaviji". U "32. decembru" Vorhol, monstruozna, ali sporedna licnost prethodnog stripa, postaje glavni junak. "On je neka vrsta mutanta koji inkarnira manipulaciju najveceg stepena. Njegov cilj je jednostavan: on zeli da dosegne apsolutno zlo preko umetnosti. Odatle nadrealisticka slika kad se jedan mondeni koktel iznenada preokrece u masakr koji ovaj umetnik naziva ‘svebelim hepeningom’". "Optus Vorhol je neka vrsta Bin Ladena, ali desetostruko mocnijeg", kaze Bilal. "Paralizovan pred televizijskim ekranom 11. septembra 2001. nisam mogao spreciti misao: to je ‘hepening’.

Gledajuci iznova i iznova kako se ruse kule u Njujorku govorio sam sebi kako je to savrseno, preestetski, pravi performans. Bin Laden je nadmasio Amerikance na njihovom sopstvenom terenu: proizveo je katastroficne slike prepune specijalnih efekata. Posle toga, kako napraviti nesto bolje... ili gore".

Atentat 11. septembra je duboko uticao na samu strukturu scenarija u najnovijem stripu, priznao je Bilal pariskim medijima. "U stvari ja pustam da me nose moje licnosti, dogadjaji ili aktuelnosti. Ponekad zaista imam osecanje da plovim na svojim asocijacijama. Cesto se aktuelnost nakalemi na moju pricu. Ali ja je preoblikujem. Pomalo sam sundjer. Ponekad jedna rec ili fraza mogu uciniti da ponovo zadjem u svoj unutrasnji univerzum. Kao da se u mom duhu stvori otvor, i te reci i fraze se pruze kao pipci hobotnice da se tu hrane. To je bizarno osecanje. Posle 11. septembra radikalno sam promenio strukturu svoje price. Vorhol je prethodno bio marginalna licnost, a posle toga je postao bitan protagonist intrige".

Sense

Objavljeno: DANAS, 13.06.2003. godine

Otvoren Zemunski salon karikature

Bogdan Sih najbolji

Prva nagrada na osmom konkursu Zemunskog medjunarodnog salona karikature dodeljena je Bogdanu Sihu iz Ukrajine. Druga nagrada je pripala Florijanu Doru Krihanu iz Rumunije, treca je dodeljena Vladu Volasu iz Srbije i Crne Gore, a pet specijalnih nagrada ce otici u ruke Lusu Vermersu (Belgija), Arvidu Andreasenu (Norveska), Robertu Mirovskom (Poljska), Jaseru Koroji (Iran) i Goranu Divcu (SCG). Posebna nagrada "Julijana In memoriam" je dodeljena Peteru Nijvendiku iz Holandije, a priznanje za sveukupan doprinos jugoslovenskoj karikaturi pripalo je Vladi Katicu. Za ovogodisnji konkurs, cije su teme bile "sujeverje" i "slobodna tema", stiglo je 2.050 karikatura 807 autora iz 69 zemalja, sto je najbolji domaci festival karikature svrstalo medju pet najvecih u svetu u konkurenciji od preko 250 slicnih manifestacija.

Pored izlozbe najboljih karikatura, koja je otvorena u galeriji Stara kapetanija, bice izlozeni radovi proslogodisnjeg pobednika Rosa Tomsona iz Velike Britanije. Jedan od ovogodisnjih gostiju Salona bugarski karikaturista Ivan Kutuzov je na otvaranju besplatno crtao portrete posetilaca.

Tanjug


Objavljeno: Danas, Beograd, 12. jun 2003.

Avanture poznatog strip junaka na filmskom platnu u režiji Paskala Morelija

Korto Malteze i Raspućin u Sibiru

Čuveni junak Huga Prata Korto Malteze je uz pomoć vešte ekipe animatora oživeo na velikom platnu. Paskal Moreli se odvažio da režira ovaj animirani film i na taj način pruži šansu ovom već kultnom strip junaku u drugoj, filmskoj dimenziji. Po crtanoj priči Huga Prata ''Korto Malteze u Sibiru'' scenario je napisala Natalija Borodin i Tieri Tomas, muziku je uradio Franko Piersanti, dok je velika glumaćka ekipa pozajmila glasove crtanim junacima. Korto govori glasom Ričarda Berija, dok je za oživljavanje legendarnog Raspućina odgovoran Patrik Bučitej.

U stripovskim kadrovima su se uvek pojavljivale i zanosne lepotice dugih vratova i maglvotiog pogleda. Ovog puta u animiranoj formi, a po grafičkoj noveli Huga Prata, pojavljuju se i Čangaj Li koju je oživeo glas Barbare Šulc, kao i grofica Marina Seminova za koju se pobrinula Mari Trentinjan.

Priča govori o deset dana koji su uzdrmali svet za vreme Oktobarske revolucije u carskoj Rusiji 1917, godine, prepuni intriga, izdaja i ubistava. Preko Sibira putuje misteriozni voz na kojem se nalaze topovi i mitraljezi koji čuvaju njegov dragoceni tovar, kraljevsko zlato kojim treba da se finansira kontrarevolucija, koju će predvoditi stari oficiri verni caru i nekadašnjoj slavi Rusije. Korto prihvata zadatak da sa svojim prijateljem Raspućinom preotme voz. U njihovoj poteri između Urala i Šangaja, za zlatom koje pored njih žele i bivši generali, tajni agenti i belosvetski plaćenici, pridružuje im se i američki pilot sumnjive prošlosti, bivši armijski general koji želi da postane novi Džingis-kan i prevejana i zanosna ruska vojvotkinja.

Veliki fanovi Huga Prata i njegovih stripova, mogu da budu mirni jer će biti izuzrtno zadovoljni animiranom adaptacijom njegovog stripa. Animirana verzija je gotovo u potpunosti verna crtanoj verziji stripa, dijalozi koji su korišćeni u filmu su oživljeni na pravi način, tako da gotovo imate utisak onih čuvenih ''oblačića'' sa tekstom u stripu. Kako kažu kritičari, bilo je vrlo teško i riskantno ispratiti stripovsku priču kroz animiranu formu. Snimiti animirani film koji ima zadatak da legendarni lik iz stripa oživi na velikom platnu nije jednostavan ni lak zadatak. Harizmatični Korto je uz pomoć mašte i uz savršene dijaloge Huga Prata, generacijama predstavljao najčitaniji strip.

Bilo je potrebno da se pronađu odgovarajući glumci koji će najvernije predstaviti likove iz stripa. Mnogi istorijski dijalozi su skraćeni, ali na dobar način, tako da je forma ostala verna stripu i Hugu. Animacija u potpunosti prati Hugov crtež, iako za stvaranje ovog filma nije korišćen budžet kao za izradu Diznijevih filmova! Strip ''Korto Malteze'' je ujedno prepoznatljiv po svojim statičnim kadrovima koji nisu baš najsrećnije rešenje za izradu animiranog filma, ako se vodi računa o efektu koji se postiže u grafičkoj formi. Animacija traži dinamiku pokreta, dok je strip efektan u svojim zamrznutim kadrovima. Ovaj film, ma koliko bio dobro tehnički urađen, nije mogao da prikaže svu lepotu jednog stripovskog serijala.

Kroz jedan film tek su date naznake neobičnog i čvrstog prijateljstva između Kortoa i Raspućina, gde je potrebno da se zna čitava istorija njihovog poznanstva od samog početka, da bi gledaocu bila jasna tematika samog filma. Jednostavno rečeno, ovaj film je za ljubitelje Hugovog dela divan dodatak, dok će oni koji nisu imali priliku da se kroz strip upoznaju sa Kortom ostati pomalo uskraćeni.


Objavljeno: BLIC TV MAGAZIN, 06.06.2003. godine

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Aleksandar Pavković nam je posla ovaj svakako zanimljivi i simpatični poziv na saradnju...:)

Raspisujem MultiNacionalni InterGalaktički Konkusr za Strip pod nazivivom:
Najbolje Godine Naših Života Koje Su Pojeli Skakavci

Pravo učešća imaju oni strip autori koji su stariji od 30 a mlađi od 45 godina.

Tema: slobodna
Broj radova: neograničen
Format: A3 ili A4
Tehnika: bez ograničenja
Deadline: biće uvaženi samo oni radovi koji pristignu na dan 31. Septembra 2003. godine
Izložba će biti otvorena i zatvorena 31. Novembra 2003. godine.

Radove slati na sledeću adresu:
Ulica Ernesta Hemingveja bb
Nova Barselona (Barcelona Nueva)
Ujedinjeni Abderijski Umirati

Samo ovaj put u ovoj rubrici...

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-John Doe... novi italijanski strip junak
www.ubcfumetti.com/preview/0306.htm

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 14. do 20. juna

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad