prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. IZLOŽBA - mail
2. IZLOŽBA ALEKSE GAJIĆA - Strip Vesti
3. STRIPBURGER IZLAŽE U PORTUGALU - Strip Core
4. KOMIKAZE U BORDEAUXU - Ivana Armanini
5. U SUSRET NOVOM RATU SA ŠTAKOROLIKIMA - Ilija Bakić
6. INFORMACIJE - Srđan Aćimović
7. PARISKI SPLEEN (54) - Franc
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 109. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (169) - Darko Macan
10. MOJ POGLED (56) - zmcomics
11. ŠTAMPA - štampa
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -X-MENI I TOLERANCIJA (Marko Stojanović)
    -HELLBOY...
13. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

IZLOŽBA

mail

16.-23.05.2003. otvaranje: 20:00
Otvoreni Univerzitet, Subotica

IZLOZBA:
KOSMOPLOVCI
DOOMSDAY GRAPHICS
SEKVENCE ESTESKOG HORORA
Graficka Radionica ENTROPIJA

sadržaj

2.

IZLOŽBA ALEKSE GAJIĆA

SKC

IZLOŽBA ALEKSE GAJIĆA

SREĆNA GALERIJA SKC
13.MAJ 2003. 20h

SKC 13. - 30. maja
Aleksa Gajić
Black White 'n' Green

Izložba sadrži 11 printova
kadrova iz dva video spota
urađenih kombinacijom
ilustracija i 3D animacije
veličine od 1m do 4m.

Specijalni gosti:"Prototip" live act + DJ mediaan

sadržaj

3.

STRIPBURGER IZLAŽE U PORTUGALU

Strip Core

Stripburgerjeva potujoča razstava originalnih tabel iz antologije »Stripburek – stripi iz drugačne Evrope«, uspešno nadaljuje promocijo vzhodnoevropskih stripovskih avtorjev in avtoric. Iz Štokholma se razstava seli v portugalsko Lizbono na peti Mednarodni festival stripa in ilustracije Salăo Lisboa. Letošnji festival pod tematskim naslovom »Meje« in z Nemčijo kot glavno gostjo, bo od 16.maja do 22. junija na različnih lokacijah predstavil številne razstave stripa in ilustracije ter nove izdaje portugalskih stripovskih založb. Festival bo otvorila prav Stripburgerjeva razstava v četrtek, 15. maja, v Paviljonu Portugal. Na tokratnem gostovanju bodo Stripburger zastopali urednik Igor Prassel, ki bo sodeloval na pogovoru z naslovom »Check Point Charlie«, ter srbska avtorja Aleksandar Opačić ter Zograf. Aleksandar Zograf bo svoja dela razstavljal tudi na razstavi posvečeni stripovskem novinarstvu.

http://www.bedeteca.com/

sadržaj

4.

KOMIKAZE U BORDEAUXU

Ivana Armanini

Nakon  izlozbi i promocija magazina Komikaze  u

-Koprivnici/Koglana 2,8.4-8.5)
-Mostaru/Alternativni Institut,19.4-1.5)
-Beogradu/Dom Omladine-Refrakt, 22.4-1.5)

Komikaze ce se u Bordeauxu od 19.5-26.5.03. predstaviti izlozbom i projekcijom cd-a u galeriji TNT te radionicama, tribinom i stampano(u francuskom strip-magazinu La Lunette)....

U Bordeaux pozvan je tim autora Komikaza:
Alexandar Zograf, Vanco Rebac, Dunja Jankovic, Igor Hofbauer i Ivana Armanini 

www.jedinstvo.hr/komikaze

sadržaj

5.

U SUSRET NOVOM RATU SA
ŠTAKOROLIKIMA

Ilija Bakić

STRIP

U SUSRET NOVOM RATU SA ŠTAKOROLIKIMA

Jeff Smith "Bone - Usred oluje"; izdavač : Bookglobe, Zagreb 2002

Zahvaljujući pre dovitljivosti naših knjižara nego proklamovanoj kulturnoj saradnji sa bivšim republikama, konkretno sa Hrvatskom, ovdašnji stripoljupci u mogućnosti su da prate jedan od najzanimljivijih Fantasy stripova 1990-tih. Reč je o višestruko nagrađivanom - u Americi (National Cartoonist Society Award za 1996.) i ostatku sveta (Alph-Art na strip festivalu u Angulemu 1996. i nemačkoj Prix Vienne Best za najbolju knjigu 1995.g) - serijalu Jeffa Smitha "Bone". O prve dve knjige (istog izdavača, u luksuznom, tvrdoukoričenom izdanju kvalitetnog otiska) "Proterani iz Bonevilla" i "Velika trka" svojevremeno je potpisnik ovih redova pisao na stranicama "Dnevnika"; "Usred oluje" je, dakle, treći nastavak dogodovština braće Bone, Fonea, simpatičnog ljubitelja "Mobi Dika", Smileya, dobrodušnog infantilca i prepredenog Phoneya (zbog čijih bogataških mahinacija su braća proterana iz rodnog Bonevilla). Elem, pošto su popravili štetu koju su 'štakoroliki' načinili u napadu na kuću usred šume prgave Bake Ben, Phoney i Smiley se sa krčmarem Luciusom vraćaju u selo Barrelhaven, gde mu moraju odraditi manjak nanet pokušajem lažiranja tradicionalne trke krava (u kojoj je, kao i uvek, pobedila Baka Ben). Veliko nevreme doneće nove probleme: putnici jedva pobegnu od štakorolikih a crveni zmaj, sve sa cigarom u ustima, spasava stanovnike šumske kuće. Potom, pritisnuta zahtevima, Baka Ben, nevoljno, otkriva unuki Thorn da je ona kći kralja i kraljice Atheie, koji su pobijeni u zasedi štakorolikih za vreme velikog rata. Ovu činjenicu saznaće i njen neprijatelj, Gospodar skakavaca, vođa štakorolikih. I tako, novi rat je na pomolu, uplašeni stanovnici Barrelhavena potpašće pod uticaj Phoneya, samozvanog zmajoseka dok Baka Ben izvlači iz skloništa ratnu opremu i mač...

Mada je kostur zapleta poznat iz mnoštva dela epske fantastike, Smith uspeva da, u "Bone" varijanti, deluje sveže i intrigantno, zahvaljujući pažljivom doziranju otkrivanja fakata iz prošlih vremena te umešnom preplitanju 'manjih zapleta', živopisnih likova i humora. Narativni segment priče ima adekvatnog saradnika u likovnom. Crtež je pročišćen, montaža vanredno uspela posebno kada uključi efektan Smithov postupak koji podrazumeva niz sličica identičnih u svemu osim u sadržaju oblačića, što rezultira 'zamrznutošću prizora' i potcrtavanjem teksta odnosno kompletne situacije. Rečju, "Bone" ("Koska") svakako spada u dela 9. umetnosti kojima treba posvetiti punu pažnju.

sadržaj

6.

INFORMACIJE

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Bežeći iz tamnice, Storm i njegov prijatelj nailaze na prostoriju za mučenje. “Odavde su stizali svi oni krici, koje smo čuli s vremena na vreme!“, kaže jedan od njih. Šta je to u ovoj replici što je čini tako neubedljivom? To nije rečenični sklop koji bi neko iskoristio u takvoj prilici. Pre svega, čitava druga polovina rečenice odnosi se na nešto što se podrazumeva između njih dvojice; Nešto što ne zahteva dodatna obaveštenja, pogotovo kad se beži iz tamnice. Zatim, druga polovina rečenice nije potrebna ni čitaocu; Bez nje, situacija ostaje sasvim razumljiva. Zašto je onda autor imao potrebu da repliku sastavi tako preopširno? Radi li se možda o... potcenjivanju čitaoca? Mora li sve biti objašnjeno baš u detalje?

Postoji problem u razmeni informacija između autora i čitaoca. Široko shvaćeno, sve je razmena informacija, i pustinjski pejsaži u “Bluberiju”, i eksplozije u “Akiri”, mogu se smatrati informacijama. Međutim, neke informacije nose estetsku vrednost, neke imaju prosto ulogu objašnjavanja, praćenja radnje. Problem je u prenošenju ovih drugih do čitaoca, i manifestuje se na dva nivoa:

1. Da li je potrebno saopštiti baš sve što je nameravano? Ili možda, za dobro samog stripa, ostaviti neke stvari nedorečenim?

2. Kako informacije preneti na najprirodniji, odnosno ako već ne lep, onda bar najpodnošljiviji način?

Pre svega, autori (stripa, često i književnosti, filma...) žele sve dobro objašnjeno. Nedorečenosti se shvataju kao namerno mistifikovanje, a ne kao uzdanje u intelekt čitaoca koji bi trebao da popuni nedostajuće delove; Šta je toliko loše u podsticanju intelekta čitaoca? Da li je ovakav pristup doveo do lenjosti publike ili je njom izazvan, nije bitno; rezultat su nesuvislosti od kojih je ova navedena na početku jedna od nevinijih. Tarkovski nije voleo Hemingveja. Na pitanje “Zašto?”, odgovarao je: “Kod njega sve mora da bude objašnjeno. Nije dobro da baš sve bude objašnjeno.”

Nasuprot tome, autori idu u krajnost, pa tako dolazi do razmetanja informacijama; To sam najčešće sretao u književnoj naučnoj fantastici gde pisci, pristigli iz krugova popularne nauke, željni da se razmeću teorijskim znanjem iz fizike, tehnike, astronomije, zapostavljaju literarnu stranu svog dela. Krajnost tog pristupa otelotvorena je u Arturu Klarku, čiji omiljeni postupak je redovno ubacivanje ogromnih eksplanatornih pasaža, čime ne razbija struktura njegovih dela, kidaju se i najosnovnije narativne niti. Takav pristup obezbedio mu je poštovanje ljubitelja popularne nauke, pre nego ljubitelja lepe književnosti. Ovim drugima ostaje da se, u susretu sa njim, susretnu sa bujicom informacija, koja nije neophodna za samo delo, nezanimljiva je prosečnom čitaocu, uništava strukturu dela i uz sve to iznesena je rogobatno, bez pojma o književnom stilu.

Tu se više, naravno, ne radi o samom Klarku, već o mnogim autorima koji problem iznošenja informacija loše savladavaju, da bi na kraju segmenta dela, odnosno u našem slučaju stripa, pretvorili u svojevrsne “sive zone”, na brzinu odrađene informativne segmente: “dosadno, ali mora da se prođe”, kada problem viška informacija postaje još akutniji, ali se autori na njega ne osvrću jer “sive zone” za njih više ne postoje; za autora, na vrednovanje stripa od tada utiče samo ono što je izvan njih. Pokušaja oplemenjivanja procesa iznošenja informacija (dozvolite da pomenem, Hugo Prat) retko da ima.

Tu stižemo i do problema specifičnog za strip; U želji da objasni nešto, autor obično pribegava jednom od sledeća dva trika, koji su proizveli dva stereotipa: 1. Dva junaka sede u sobi, razgovaraju o nečemu što je, izgleda, i jednom i drugom poznato, ali proces prenošenja činjenica onome kome su te činjenice uveliko poznate, neumitno teče na papiru. Naravno, čitav dijalog se vodi radi informisanja čitaoca, fizički ali ne i logički prisutnog. Odatle ovakav dijalog izgleda nelogično, izveštačeno i strogo utilitarno.

2. U sceni je prisutan jedan novajlija, krajnje epizodni karakter sa jedinom svrhom da ‘starijim kolegama’ da izgovor da do tančina objasne detalje situacije, pre čitaocu nego njemu samom. Izveštačenost se ovde manifestuje koliko u prečestom ponavljanju postupka iz stripa u strip, toliko i u čestoj nesuvislosti pojave ovog junaka, koji postoji svega nekoliko kadrova, a zatim nestaje, jer kao izgovor, više nije potreban. I opet, utilitarnost.

Gde tu ima mesta za metaforu o kralju Midi koji je shvatio da ne može da jede zlato, da bi se zatim bacio u reku i učinio je zlatonosnom? Shvativši informacije kao zlato, moramo priznati da zlatonosna reka za nas ipak ima veću vrednost.

sadržaj

7.

PARISKI SPLEEN (54)

Franc
noanoabv@free.fr

OGLED O KRIVOTVORENJU

Autor : David Rees
Naslov : Get Your War On
Izdavac : Denoël Graphic, 2003.

Pri izradi umetnickog dela, pored odabira grade, jedan od prvih, središnjih momenata je odabir sredstava izražavanja pomocu kojih delo, jednom zapoceto, zadobija svoje uoblicenje. Reesov ”Get Your War On“, markantnom upotrebom Clip-Arta, na to nas još jednom opominje. Krajnja ekspresivnost dela je stecena upravo upotrebom minimalistickog izražajnog sredstva, koji autoru omogucava izravno imenovanje i preispitivanje predmeta rada.

Umetnost ima za cilj da izrazi celokupnost ljudskog iskustva. Njegov totalitet, sveobuhvatnost, i ne postoji predmet, vezan za to iskustvo, o kome umetnost ne zbori. Vrhovno svedocanstvo o jednom vremenu, jednoj sredini i društvu, njihov najtananiji opis i sliku, uostalom, dace ona. U njoj, osnovni je kriterij estetski. Mi najjasnije naziremo srodnosti izmedu ideje lepog i dobrog zahvaljujuci umetnosti. U korenu etike je estetsko nacelo. U srcu dobrog – ideja lepog. Ideja mere, sklada, harmonije, to nacelo reda nužno proizaslo iz Kosticevskog nacela ukrštaja suprotnosti, putem kojeg proisticu nove, više sinteze, na delu je upravo u umetnosti. Modernisticko nacelo ironije, naglašavanje po kome tamno (tamni veo) u korenu zbilje u sebi nosi elemente lepote (Bodlerovsko nacelo bizarnog kao lepog) nije nuzno narušilo kanone: u procesu mišljenja, Sokrat i Hristos se podjednako koriste ironijom - humorom kao višim oblikom svesti – u cilju preispitivanja društvene stvarnosti kao duhovne stvarnosti svojih vremena.

Duhovna stvarnost vremena Davida Reesa je bolesna. Bolest svog vremena Rees prepoznaje u izvitoprerenosti, izandalosti, i degradaciji – jezika. Politika, u korenu sveg: covek, društveno bice, preinacen u bezosecajnu zver - to je predmet rada Reesovih kaiševa. A jezik, kao medij opštenja, krajnje savitljiva, prilagodljiva materija sposobna da izrazi jednu stvar i njenu suprotnost, istovremeno. Prvo zapažanje: kod Reesa, jezik reflektuje junaka, junak je – što i njegov jezik. Genericki oblik izražavanja Clip-Arta, zadržavanjem na istovetnosti poza/znakova, omogucava usredsredivanje na kljucni tok ”radnje“, tj. na pracenje govora junaka, na njihove reci. To su reci – pribežišta. Reci – znakovi, semanticki kvasac duhovne/društvene zbilje junakâ.

Krivotvorenje jezika, od strane jedinki, vrši se cinickim poigravanjem prvobitnom ravni suvih politickih slogana, dnevnopolitickih izjava i novinarskog žargona, u kontekstu govora o patnji ljudskih zajednica ili pojedinaca. Junaci, iz bezbedne perspektive svoga malogradanskog konfora, uljujkuju sebe politickim floskulama centara moci kao punosnažnim ”mantrama“ kojima bi cinicno da hrane osecaje samodovoljnosti i nadmoci (njih, opet, zele pohranjivati, jer je neposredna povesna stvarnost pokazala do koje mere su to ranjive i relativne kategorije). Tako, Reesovi junaci, putem reci, što postaju pribežišta, sebi grade beskrajne verbalne kule od slonovace, koje pucaju – vaj - pri prvom naletu jaceg mlaznjaka koji (verbalni) neboder razbija u paramparcad.

Suocavanjem citalaštva sa recima junakâ i njihovim protivurecnim, dvosmislenim, dehumanizovanim znacenjskim ravnima, Rees izaziva kriticko citanje govora. Goli cinizam, koji ne razrešava no dalje pothranjuje konfliktualna cvorišta, namesto izraza duhovne nadmoci, opredmecuje se kao jalov vapaj za moci u svesti onih kojima je postalo jasno da više nema nedodirljivih, a to ne zele i ne mogu prihvatiti.

Zanimljivo je, pritom, da - ispitujuci jezik - Rees poseze za stripom. Jer slika, naravno, valja koliko hiljadu reci. No ko je, upravo, onaj, sto se podsmeva? Nije Prometej, ni Lucifer. Njegov smeh nije smeh onog koji dovodi u pitanje opsti poredak, koji je provalio nistavnost opstih nacela na kojima pociva zajednica i podvrgao ih bespostedoj kritici. To nije podsmeh Titana. To je kez glupana, branitelja poretka. Rees je dao sliku svesti savremenog potrošaca. Razoblicio narcisizam neobrazovanih, prosecnih, neosetljivih. Sliku Praznih. U svetu u kome je jedina religija novac, trgovina, Rees nudi sliku ”silnih“, koji nose bojeve glave namesto mozgova, i berzanske akcije u vidu jevandelja.

Iz mamurluka opste osrednjosti, iz brloga potrosackog infantilizma u kome bi, tvoritelji modâ i javnih mnjenja, da utope sve što stremi u visine, sve, što misli svojom glavom i svojim srcem oseca, iz razorenog, ranjenog New Yorka javlja se glas: svojim crtezima Rees "imenuje" stvari pravim imenom i recima vraca njihov prvi, naruseni sjaj. "Get Your War On" bilo bi nesto kao odraz, u ogledalu. Ogled o krivotvorenju i krivotvoriteljima.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No109.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

GOD, GUNS AND GOOD AMERICANS (2)

Oh, the Spanish American
War had its day
And the Civil War too
Was soon laid away.
And the names of the heroes
I's made to memorize,
With guns in their hands
And God on their side.
Bob Dylan, WITH GOD ON OUR SIDE

Saradnja između mladjahnog Irca i starijeg kolege dovela je vremenom do bliskog prijateljstva, iz koga je nastao Preacher - ultimativni religiozni-vestern-road trip-ep o čovekovom traganju za Tvorcem s namerom da ga nađe i ispraši mu tur za sve grehe koje je ovaj počinio protiv čovečanstva. Preacher je priča o bivšem propovedniku obdarenom božijim glasom koji svako mora da posluša (pa i sam Bog), a koji se udružuje sa irskim vampirom pijanicom diskutabilne proslosti i svojom bivšom-budućom draganom (koja vucara unaokolo mali arsenal najrazličitijeg vatrenog oružija) da bi umakao progoniteljima u vidu organizaciji Gral (čije se članstvo sastoji od fanatičnih militantnih hrišćana) i manijakalnom Svecu Ubica sa koltovima koji se nikada ne prazne i koji mogu da ubiju sve na ovoj zemlji, i za zdravlje priupitao zna-se-već-koga. Postavka je urnebesna, a ni samo izvođenje nije bilo ništa manje dovitljivo i inovativno. Naravno, tu je tek Enisu pala klapna što se tiče skandaloznih i kontraverznih stvari vezanih za seks, nasilje i religiju, pa je sredinom serijala počelo da izgleda kao da ubacuje sve kontraverznije i kontraverznije stvari u strip samo zato što mu se može i što to publika (neverovatna količina iste) od njega očekuje. Po skromnom mišljenju potpisnika ovih redova, serijal se nepotrebno rastegao i izgubio žestinu time što se baš na samoj žestitni preko svake mere u svakom trenutku insistiralo.

Paraleleno, Enis je sa svojim najstarijim saradnikom, Džonom Mekreom, u sklopu regularnog DC-ijevog kontinuiteta stvorio (i završio) sedamdesetak epizoda dugu sprdnju sa supeherojima pod nazivom Hitman, koji mu je omogućavao da tera šegu sa drugim najomraženijim fenomenom (pored religije), superherojima. Tako je Tomi Manigen irski plaćeni ubica Vuovskih nazora, specijalnih moći i pravilom da preuzima samo poslove koji se tiču superheroja, koji uz sve to operiše u Gotamu, nailazeći na svima nam dobro poznate figure. Posebno je interesantan jedan od njegovih susreta sa Betmenom, na primer, gde se Tomi ispovraća na Betmena - što mislim sasvim dovoljno govori o Enisovom mišljenju o fenomenu superheroja.

Od tada do danas Enis je uradio čitavu gomilu najrazličitijih stripova; Just a pilgrim, uspelu varijaciju na Pobesnelog Maksa sa (ponovo!) religioznim konotacijama, obnavljanje Punisher-a sa Stivom Dilonom (stara mržnja prema superherojima još uvek tinja - Panišer ubija ultimativnog ubicu Rusa tako što mu na lice baci svog neverovatno gojaznog komšiju pa još sam legne preko njih dvojice), a ratom koji je takođe jedna od njegovih omiljenih teme bavi se ozbiljno kroz Wierd War Tales i krajnje neozbiljno kroz Adventures of Rifle Brigade. Bilo je tu nešto pačanja sa Marvelovim herojima Nikom Fjurijem, Spajdrmenom, Volverajnom i Hulkom, i ti su projekti uglavnom predstavljali prijatno i čitljivo štivo, iako krajnje podložno zaboravu. Možda je to upravo iz razloga što Enis superheroje ne doživljava ozbiljno, a broj šala koje se mogu zbijati na njih račun je ipak ograničen, što će Enis jednog od ovih dana nesumnjivo otkriti i što se da videti iz mlakog štiva pod nazivom Authority: Kev koju je ne tako davno smutio za DC.

Gart Enis ima talenat za pričanje priča: kada mu je stalo do likova o kojima piše njemu je zaista stalo do tih likova, i u stanju da učini da i vama do njih bude stalo. Priče, bilo da su u pitanju prikazi svakodnevnog života ili avanture mišićavih supertipova u za dva broja manjim heleankama, teku bez greške, naprosto klize. Enisovi dijalozi spadaju u nešto najbolje što američi strip ima da ponudi - ali avaj, postoji problem sa njegovim pisanjem. Muka je ta što se ovih dana gotovo sve što radi svodi na lake komade s pucanjem i tucanjem, sa obiljem bolesnog, kao noć crnog, humora i punom vrećom šokantnih i kontraverznih tema kojima se treba poigrati. Čini se da je Gart Enis neko ko ne samo da može nego i mora bolje od onoga što danas radi. Duguje to, na kraju krajeva, ne samo nama i stripu kao mediju, već i sebi samom.


P.S. Zahvaljujem se Dušanu Bananjinju za ispravku oko imena pesme Boba Dilana iz koje su navedeni stihovi u apstraktu.

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (169)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

SA STRANE

Gledao sam nekidan Interstate 60, film Boba Galea, i malo mi je falilo da se oduševim. Premisa je bila interesantna, likovi zadovoljavajuće pomaknuti, epizode odlične, ideje dobre. Vuklo me toliko da sam poziv iz jedne izdavačke kuće odgodio na deset minuta da vidim kraj.

A bolje da nisam.

U zadnjih pet minuta, film naglo mijenja brzinu, dešava se najklišeiziraniji obrat i uranjamo u sladak sirup sretnoga svršetka: pomirba s ocem, uspjeh u karijeri, djevojka pada s neba ... Nemam ja ništa protiv sretnih svršetaka da se razumijemo, oni su glavni sastojak fikcije kao protuotrova stvarnosti, ali holivudska potreba da svršetak bude apsolutno sretan postaje naporna. Interstate 60 mogao je završiti na pola tuceta načina i zadovoljiti nas, ali ne - on nas je morao smlaviti srećom.

Nego, zašto pričam o nekom tamo filmu usred kolumne o stripu? Zato što razmišljam o recepciji svojih, za Ameriku napravljenih, stripova. Ja znam koliko vrijedim (toliko i toliko špeka, toliko kila kostiju za juhu ...) i za to ponekad dobijam potvrde, ali moji stripovi nisu nikad bestselleri. Jer, da bi se postalo bestesellerom treba pogoditi publiku, a moja publika - više stariji nego mladi, više Evropljani nego Amerikanci - je u manjini. A većina ne želi čitati o stvarima o kojima pišem - sumnji, strepnji, strahu - već želi sigurne i neustrašive junake u svijetu jasno polariziranom na crno i bijelo. Oni žele success story i to potpun.

A ja u success, u uspjeh, a pogotovo potpun, više ne vjerujem. Zato me razočara Kiss My Act, suvremena prerada Cyrana s Camryn Manheim, koja postavi dobra pitanja pa na njih odgovori posve neuvjerljivim, sretnim svršetkom. Zato mi bude draga Amelie Poulain gdje sreća nije potpuna, a možda ni trajna, ali je nedvojbeno vrijedna traženja. Zato pišem o življenju i preživljavanju, a moji protagonisti promatraju, a ne djeluju i posve je logično onda da ih strip-čitatelji - koji su, isto tako, puno radije promatrači - ne vole baš jako. Oni bi da umjesto njih ja budem djelatan, poduzetan i uspješan, a ja to ne znam.

Htio bih mijenjati svijet snagom volje, želio bih sretan svršetak.

Ali ne znam.

sadržaj

10.

MOJ POGLED (56)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

VREME, VREME...

Bio sam danas, četvrtak beše, u Beogradu na svom redovnom mesečnom pohodu na knjižare. A ne, nisam tako bogat da jednom mesečno idem da trošim novce već mi je to u opisu posla - popuna knjižara sa strip albumima. Kad se pogodi dobar trenutak, to jest da imam novce i da nađem ono što tražim onda to bude dan radosti za moje police.

A za mene, da li je to radost i za mene? Da li da se radujem što zbog mora obaveza neću moći skoro ništa od toga da čitam ovih dana? Što si moram napraviti raspored po težini štiva?

Sedmi album Torpeda "Druga strana medalje" (Strip-agent) će biti prvi odrađen zbog mogućnosti da se svaka od priča potroši u pet minuta. Odložiću nakon toga album, uz prethodne, s nadom da ću jednom naći vremena da ih sve natenane prostudiram.

"Pipo" (Bookglobe), novoizašli, na osnovu prvog utiska odlični, album hrvatskog strip autora Niko Baruna će dugo stajati blizu računara jer je štivo koje svojom formom, geg kaiš-polutabla, može odlično da se prati u pauzama između dva posla. Samo treba neku cedulju, sa sveže napisanim nečijim telefonskim brojem, da ubacim u album kao obeleživač strane na kojoj sam stao.

Deseta sveska Divljeg Zapada će prva završiti na polici, nepročitana, kao i nekoliko prethodnih. Prvo treba odvojiti vreme za "repove" kako ne bih preskako pojedine epizode. To bi sada odnelo previše vremena.

Treća knjiga Usagi Yojimbo-a (Bookglobe) će čekati početak sledećeg meseca. Prvo da prođu rokovi za predavanje Stripoteke i Akire, pa kreće jedno čitanje od prve knjige... Tako se čita i Bone, kada izađe nova knjiga.

Knjiga Anice Tucakov "Strip u Srbiji 1975-1995" će najverovatnije par nedelja ležati na CD-ima tako da mi uvek bude ispred nosa dok radim za računarom. Sve u nameri da se izbori za vreme posvećeno njoj. Kada, kao što rekoh, prođe par nedelja, priznaću sebi da će ona doći na red, kao i druge sličnog sadržaja, tek kad mi zatreba neka faktografska informacija pa će se pridružiti na delu police sa sličnom literaturom.

Poštom pristigla radost u formi DHP-a (thanks) će se vrteti neko duže vreme u mom radnom okruženju, kako bi mojim indians inglišom sve to stoprocentno jasno progutao.

Nije ovo bilo neko hvaljenje novokupljenim stripovima već pokušaj da dodam par argumenat na moju teoriju kako stripovi novog doba treba da budu urađeni. Tako da poštuju ono malo slobodnog vremena što ga čitaoci mogu odvojiti da mu se posvete. Meni koji sam se potpuno posvetio stripu je frka sa vremenom za čitanje, zamislite kakav motiv treba prosečnom čitaocu da sve ovo takođe pročita!!!

I onda se čude ljudi što danas svetom vladaju Mange?! Strip forma rađena da se par desetina strana može pročitati u metrou na putu za posao - ili nazad kući. Mi nemamo metroe, busevi i trolejbusi su sporiji, ali možda baš zato imamo manje vremena za život, kao i za male stvari koje život znače...

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su se opet svojski potrudili da imate šta čitati...

O FILMU I STRIPU: DANKO JEŠIĆ

U POTRAZI ZA MAŠTOM

Strip-autori su u svetu veoma cenjeni. – Kod nas je strip uvek bio drugorazredan

Izdavačka kuća "Plato" je pokrenula novu biblioteku "Slike i reči" u kojoj je kao prva knjiga objavljena studija Danka Ješića "Film i strip". U njoj autor zastupa tezu da su oni rođeni skoro istovremeno i da, stvoreni iz istih umetničkih i komercijalnih pobuda, teže istom cilju.
Danko Ješić kaže da je u dosadašnjoj teoriji kulture i medija koja je preovlađivala kod nas, a neretko i u svetu, strip uglavnom smatran umetničkom formom nižeg ranga. S druge strane, ozbiljni teoretičari, kao što su Moris Horn, Dezmond Moris, Umberto Eko i drugi, svojim radovima su doprineli da strip doživi afirmaciju i kod ozbiljnije publike koja se sada "ne stidi da javno prizna da čita stripove, što je do tada smatrano znakom infantilnosti".

INTERVJU

• Zašto su tako retke analize stripa, kao što je ova Vaša?

– U svetu ljudi imaju mnogo više prilike da se bave temom koja ih interesuje, ali se češće specijalizuju za pojedine segmente ljudskih aktivnosti. Postoje tomovi i tomovi o likovima stripova ili filma, i to iz pera dobrih stručnjaka, ali su retka proučavanja te pojave. Ja sam krenuo od uporedne analize dva medija, kroz desetak strip-junaka. Suština knjige je pravljenje uporedne analize kroz koju pokušavam da dokažem da su oni suštinski isti.

Strip-autori su u svetu veoma cenjeni, naravno u skladu sa kvalitetom koji ostvaruju. U svetu postoji izuzetno poštovanje prema strip-umetnosti, kaiševi poznatih strip-umetnika izlažu se u najelitnijim galerijama, pa i u Luvru. Postoje i privatni kolekcionari koji čuvaju table stripa, baš kao što se čuvaju Pikasove slike.

• A kod nas?

– Kod nas je strip oduvek bio tretiran kao drugorazredan, čak ne ni kao loša umetnost. Oduvek je smatran nižom umetničkom formom koja je namenjena deci i bez umetničkog značaja. Imamo, recimo, primer Male Prosvetine enciklopedije u kojoj uz odrednicu "strip" stoji da je to niz crteža koji prikazuju izvesne događaje, tako da se čitanjem kratkog teksta lako dolazi do saznanja o čemu je reč.

Lobačov, legenda "Politike"

• Koliko je u tome krivica ideološkog, komunističkog društva?

– Ne bih ovom prilikom za to okrivio komunističku ideologiju, jer strip ni u vreme pre Drugog svetskog rata nije bio na mnogo višim stepenicama umetnosti. Bilo je čak slučajeva zabrane. Jedna epizoda "Mikija Mausa", koja je objavljena u "Politici", bila je čak zabranjena, jer je govoreći o svrgavanju s prestola, navodno, aludirala na našu situaciju! Naravno, smešno, jer zašto bi se Dizni bavio balkanskom kraljevinom i zbivanjima u njoj?

U vreme Tita, pak, strip je smatran "imperijalističkim smećem koje kvari narod", ali su postojali domaći autori stripova čija je svrha bila edukativna. To su stripovi tipa "Mirko i Slavko". Postojale su i stripovane priče prilagođene dečjem uzrastu, potom sličice koje su korišćene u uputstvima za vojsku... U svakom slučaju, strip je bio sveden na to da služi deci ili nenačitanima, onima koji "ne znaju da cene književnost ili teatar".

• Postojali su stripovi o životu Ajnštajna, Lenjina, Marksa, pa čak i stripovani Manifest Komunističke partije...

– To nije pravo lice stripa. Knjige u stripu, poput tih koje spominjete, još su jedan dokaz da je strip smatran nečim što generalno nema niti je zamišljeno da ima umetničku vrednost.

• Ipak, strip je cvetao sedamdesetih godina prošlog veka kod nas?

– Promene, mentalne, nastale u to vreme u svetu odrazile su se i na nas, pa je strip priznat kao umetnost. Počeli su da se objavljuju stripovi i evropskih umetnika, a ne samo američkih. I domaća produkcija je bila bogata. Javljaju se relevantni domaći strip-autori. Imali smo ih mi i tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, ali su oni bili ruskog porekla, izbegli pred Oktobarskom revolucijom. Deo te istorije je vezan i za vašu kuću. Đorđe Lobačov je ne samo bio legendarni crtač već i legenda "Politike". Tu su bili i Nikola Navojev, pa Konstantin Kuznjecov, Sergej Solovjev i Andrija Maurović iz Zagreba.

Posle njih je nastao vakuum, a onda je on popunjen novosadskom i zagrebačkom školom stripa. Njihovi autori će ostati zapamćeni po kvalitetu, ali su sada gotovo svi u inostranstvu, gde zauzimaju vrlo dobre pozicije.

• Kada počinje pad domaće produkcije?

– Od sredine osamdesetih godina prošlog veka. Prvo je došlo do gašenja edicija, pa izdavačkih kuća, da bi devedesetih godina prošlog veka Jugoslavija potpuno ostala bez strip-izdanja. Nekoliko godina apsolutno nije postojalo zvanično izdanje nekog stripa na tržištu, a specifikum naše produkcije je bio i taj da su retki izdavači stripa, u skladu sa tehničkim mogućnostima, objavljivali svetske stripove koji su bili veoma izmenjeni u odnosu na original, često u crno-beloj boji, umesto u koloru, u manjem formatu nego što je original, što daje potpuno različitu sliku.

Ponovo u fazi praistorije

• Danas je, čini se, nešto bolje...

– Današnje stanje je, nažalost, još vrlo loše. "Dečje novine" su se kao izdavač definitivno izgubile, privatni izdavači se pojavljuju kao zvezde padalice, još samo "Politika" i "Forum" objavljuju stripove. A i kod čitalaca se izgubila navika da kupuju strip. Nastao je i generacijski vakuum, jer još nisu stasale nove generacije koje bi zavolele i cenile strip i oduprle se televiziji koja je preuzela onu ulogu koju je strip imao pre nekih petnaestak godina. Danas potrebu za maštom, za avanturom, pa i za znanjem, popunjavaju televizijske serije. Danas deca gledaju "Teletabise", a mi smo mogli da stičemo i neka znanja čitajući stripove o princu Valijantu ili o Robinu Hudu.

• Šta kažete na stripove sa temama iz domaće istorije?

– Strip je definitivno prestao da bude profitabilna delatnost. Danas postoje "samizdati" stripa, zatim retki izdavači koji su regulisali autorska prava i oni koji se dovijaju na različite načine. Ponovo smo u fazi praistorije u strip-izdavaštvu. Oni koji imaju novca, nažalost, nemaju baš sluha za umetnost. Neki među njima ipak pristaju da ga finansiraju, ali uglavnom kad su u pitanju nacionalne teme, boj na Kosovu ili vladari. I vraćamo se večnom pitanju umetnosti: da li ona treba da ima neku poruku ili treba da pruži na dlanu viziju koju ima umetnik?

Kod nas se otišlo i u ekstrem, pa autori prave izuzetno neprijemčive stripove. Oni su mladi i žele da naprave nešto što niko nikada nigde nije video. S druge strane, pak, rade se ilustracije za knjige, biografije... Nedostaje nam mejn-strim produkcija, ona zdrava, normalna koja bi ojačala i izdržala probu vremena. Sličnu situaciju imamo i u domaćem filmu. Ili se stvaraju dela koja su hvaljena, a negledana, ili obrnuto, uz pratnju opštenarodnih talambasa, a pri tom nedostaju drame, melodrame, krimići, normalne komedije...

• Postoje li domaći stripovi koje biste voleli da vidite na filmu?

– U novoj domaćoj strip-produkciji ne postoje likovi u epizodama. U ranijoj generaciji se isticao Branislav Kerac koji je imao nekoliko uspelih serijala i čiji je akcioni strip "Kobra", na tragu hongkonških akcionih filmova Brusa Lija, izuzetno filmičan. Njegovi stripovi bi bili odlična podloga i za televizijske serije. Da je Branislav Kerac živeo na Zapadu, to bi već uveliko bila ne samo televizijska serija već i film u nastavcima. Šteta što dela Branislava Kerca nisu ovde, u Srbiji, doživela i filmsku verziju. Ona su jednostavno vapila za filmom.

Anđelka Cvijić


Objavljeno: POLITIKA, 11.05.2003. godine

Aleksa Gajić, uspešni strip autor, čiji su radovi objavljeni u Španiji, Portugaliji, Brazilu i Francuskoj u kojoj ne živi, iako bi mogao, već u Zemunu

ATILIN DOM NA GARDOŠU

Aleksa Gajić (28), strip majstor, u poslednje vreme bavi se i video produkcijom. Kadrove iz spotova izložio je u galeriji Studentskog kulturnog centra. Jedni su iz klipa „Bombona“ (dve sedmice na prvom mestu top liste RTS), koji je sam komponovao, a drugi iz „OPP“ (Other People Proprety - već mesec dana se vrti na tv), realizovanog za grupu „Prototip“. Reč je o kombinaciji ilustracija i kompjuterske animacije, video editinga, malo specijalnih efekata i „kad se sve to smućka sa tipografijom, eto i izložbe“, kaže Gajić uz opasku da se oseća kao Bred Pit dok ga fotografišemo, i nastavlja svoje: „Nije to retkost. Sve režiserske i montažerske zakonitosti identične su u stripu i filmu. Enki Bilal je samo rekao: moj lik neće ovde stajati nego će tu stati, ali kadar je isti. Veličina kadra u stripu odgovara dužini trajanja na filmu.“

Gajić je u svet stripa ušao pre nekoliko godina na Festivalu u Angulemu, stecištu crtača. Tamo je otišao sa tablama „Tehnotajza“, diplomskim radom o tinejdžerima koji otkrivaju tunel pod rekom između beogradske i zemunske tvrđave. Primećuje ga Murad Budželal, koji drži pozamašnu produkciju stripa u Francuskoj. I, nudi mu da crta strip „Atila - bič božji“. Prema scenariju Valeri Manžen. Ovih dana završava četvrti nastavak i u malom tiražu (hiljadu komada) crnobelo izdanje za fanove i ljubitelje čistog crteža. Tiraž „Atile“, na primer, četvrtog nastavka je 40 hiljada. Sa doštampavanjem, može da dogura i do 80 hiljada. Proda se za otprilike dve godine. Ipak, iako može da živi u Francuskoj, Aleksa je odabrao Zemun. „Dovoljno mi je što mogu da skoknem do Evrope kad hoću. Eto, vratio sam se pre nedelju dana. Bio sam na festivalu izdavačke kuće „Devir“ koja mi je objavila „Bič Božji“ u Portugaliji, u Brazilu i Španiji. Odem i do Francuske dva tri put godišnje, malo do Brisela, jer je tamo centar stripa. „ Bez kompromisa. Kaže da ih ne oseća na svojoj koži. „Dok se stripovi prodaju, izdavač ćuti i ne meša se. Ja se pak u scenario ne mešam. Valeri je nosilac projekta, prva se potpisuje.“

- Volim da se udaljim od svih tih priča o tiražima i konkurenciji, od toga koga iskaširati a kome se šlihtati. Mene festival u Angulemu toliko izrači sa svojom mašinerijom, da samo mislim kad ću kući. Uostalom strip autori su u suštini zatvorene osobe, u svojim svetovima. Kako i ne bi, kad 90 odsto vremena provodimo između četiri zida u večnoj borbi sa belim papirom pred sobom. Taj stepen samoće ne bih mogao da imam ni u Francuskoj ni u Belgiji.

Poslovnih ambicija kaže da uopšte nema. „Mnogi očekuju da napravim svoj studio pa da upošljavam druge klince koji će da mi tuširaju i farbaju table, da bih ja mogao da prihvatim tri-četiri serijala istovremeno i zgrćem trostruko više novca. Ali, ja više volim da živim opuštenije. Strip završim za osam meseci i ostaje mi četiri meseca za neke moje stvari.“

U te, njegove stvari, pored „Zabavnika“ za koji redovno crta, ušla je sad i jedna bajka - „Čardak ni na nebu ni na zemlji“. Voli da ilustruje, a i sam će ovog puta pisati tekst, jer mu se čini da decu odbija starinski način pripovedanja.

M. Marjanović

Objavljeno: BLIC, 15.05.2003. godine

(ANTI)JUNACI DIGITALNE ERE

Voren Elis, britanski graficki novelist, vlasnik bizarnog sajta i arhivar ljudskih gluposti

SAJBER ISUS ZLIH LJUDI

Kada bi vas neko nazvao nistavnim ljudskim bicem, a pride vam jos i rekao, gotovo naredio, da umrete, kako bi ste se osecali? Jer, to je upravo ono sto je jedan od kontroverznijih i postovanijih pisaca grafickih novela porucio celom svetu svojim novim sajtom, www.diepunyhumans.com.

Voren Elis, pisac grafickih novela (neko je pre petnestak godina smatrao da je potrebno intelektualnije ime za iole intelektualnije stripove) autor je ovog sajta, sto se lako moze zakljuciti i po njegovom podnaslovu: Voren Elis pametno zbori. Elisa ne treba pobrkati sa jednim drugim bradatim britanskim piscem grafickih novela, Alanom Murom. Jer, dok Mur preferira da se sklanja od pogleda javnosti, retko dajuci intervjue i gostujuci iskljucivo na opskurnim internet radio stanicama, Elis rado siri svoj anti-gospel, trudeci se da dopre do velikog broja ljudi, a ipak ostajuci svoj.

Ugledavsi se na druge moderne pisce i intelektualce, kao sto su Nil Gejmen i Vilijem Gibson, Voren Elis je krenuo u pravljenje svog blog-a (za neupucene - blog skraceno od Weblog, iliti internet dnevnik). Medjutim, umesto da zamara posetioce nekakvim besmislenim tiradama, on na sajt kaci slike i vesti koje skuplja sirom interneta, zajedno sa linkovima na kojima se mogu naci podrobnije vesti, tek katkad pruzajuci sebi luksuz da nesto prokomentarise. www.diepunyhumans.com je jedno od poslednjih anarhistickih uporista u modernom svetu, gde se mogu naci najbizarnije vesti koje su mediji preneli, ali koje nisu uhvatile paznju mase ili urednika, te bi bile cusnute na dno strane, ili smestene u rubrike "Verovali ili ne" ili "Taj ludi, ludi svet".

Tu su i najnovije politicke vesti, koje uz par visprenih Elisovih komentara poprimaju sasvim drugaciji kontekst, pogotovu kada se citaju tako na gomili (vesti na sajtu se gomilaju jedna na drugu, sve u sklopu iste stranice). Elis kao da se pravda, na stranici koja objasnjava tematiku i tom sajta, da je sajt tek skup razlicitih vesti koje su mu potrebne tokom istrazivanje za scenarija svojih predstojecih projekata, koje on prosto kaci na internet kako bi mu bile dostupne bile gde da se nalazi, a da mu je kompjuter pri ruci.

No, subverzivno-politicka crta ovog sajta je ocigledna i autoru i njegovim poklonicima. Jedna od Elisovih najskorijih izjava sa sajta zapravo i glasi: "Ja sam kao Isus losih ljudi." Ovaj samoproklamovani covekomrzac bez dlake na jeziku posetiocima sajta pruza uvid u jednu drugaciju stranu stvarnosti, naizmenicno groteskno smesnu, a ipak mracnu i usamljenu. Ceo sajt je antimejnstrim usmerenja, slaveci alternativu: alternativnu muziku, alternativnu knjizevnost, alternativnu umetnost, alternativne izvore informisanja. Maskota sajta je bizarna slika simpanze, sa podnaslovom "The filthy monkey, it plans", (U prevodu: "Prljavi majmun, on spletkari") dok je za posetioce sajta stalno otvoren konkurs da obrade sliku majmuna kako njima odgovara i poslalju je Vorenu. U jeku epidemije SARS-a, majmun nosi gas masku, docnije, pak, petokraku i kinesku vojnicku uniformu...

Naposletku, ne mozemo vam dati nijedan dobar razlog da posetite ovaj sajt. On ce vas naterati da se zamislite, malcice preispitate uverenja, kao i nacelo dobra i zla. Uvuci ce vas u paralelnu dimenziju, tek na prvi pogled nalik vasoj, gde su zavere i bizarnosti svakodnevne, i gde slucajnosti ne postoje. Izazvace u vama sirove emocije, evocirati u vama secanja koja nisu vasa, i jednog dana cete izaci iz svoga doma sa osecajem da ste upravo postali jedan od aktera "Blejd Ranera". I tada cete pozeleti da vrisnete celom svetu: "Umrite, nistavna ljudska bica."

D. Roganovic

Objavljeno: Danas, 14. maj 2003.godine

DZEF GOLDBLUM - kao Gargamel

Nekada popularni Strumfovi su izgleda sledeca meta za dolazak na veliko filmsko platno. Prema najnovijim glasinama iz Holivuda izgleda da je Dzef Goldblum zainteresovan da rezira igranu verziju ovog crtaca, ali i da glumi Gargamela, glavnog protivnika plavih Strumfova.

(V. T.)

Objavljeno: DANAS, 12.05.2003. godine

SUPERMEN I NASTAVAK MASKE - "odlaze" u Montreal: Le Journal de Montreal najavio je da ce se u ovom gradu snimati novi "Supermen" film uz budzet od 190 miliona dolara, i to sa pocetkom u junu. Ova vest zvuci pomalo nemoguce ako se zna da za nove avanture o "Coveku od celika" jos nije odredjen ni reditelj kao ni glumacka postava. Moguce je, doduse, da ce se sa snimanjem poceti do kraja ove godine. S druge strane, definitivno je potvrdjena vest da ce se snimanje nastavka filma "Maska" prebaciti iz Toronta u Montreal. Ekipa koja ce raditi "Sina maske" zeli da izbegne virus SARS.

(V. T.)

Objavljeno: DANAS, 14.05.2003. godine

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-X-MENI I TOLERANCIJA
COMICS2FILM WRAP FOR MAY 8TH, 2003
~ www.comicbookresources.com/news ~
donosi: "Film X-Men možda jeste u potpunosti o toleranciji i međusobnom razumevanju, ali pokušajte to da objasnite Muslimanskoj grupi za građanska prava Project Islamic H.O.P.E. Ova grupa tvrdi da film sadrži anti Islamističku propagndu i traži izvinjenje od Brajana Singera, sudeći po izvestaju na EUROWEB-U.
Za Ovaj vebsajt je Nahe Ali iz Project Islamistic H.O.P.E.-a izjavio sledeće ispred grupe:
'Već u prvih pet minuta filma X2: X-Men United, zli negativac (!!!) pukovnik Vilijem Strajker prikazuje se kako potpisuje dokument u Beloj Kuci. Vidimo ga kako na ruci nosi prsten koji na sebi ima arapski simbol za 'Allaha'. Pukovnik Strajker nikada u stripu nije bio predstavljen kao Musliman. Osećamo da je ovo suptilan ali očigledan napad na Islam.' I stvarno, toliko je referenca bila suptilna da je niko nije primetio dok grupa nije počela da se na nju žali."
Preveo: Marko Stojanovic



-HELLBOY...
Po stripu Majka Minjole Hellboy će se takođe snimati film...
www.sonypictures.com/movies/hellboy

sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Strip Core <core@kud-fp.si>
Subject: sitotisk delavnica / Break 2.2

RAZPIS ZA SITOTISK DELAVNICO HUMBERTA CHRISTIANA
DROZA – DROZOPHILA NA FESTIVALU BREAK 2.2 V
LJUBLJANI (18. 6. – 24. 6. 2003)

Ce je bilo omenjeno v reportazi o pregledni razstavi revije Drozophile z naslovom C est quoi Drozophile?, v zadnji redni cifri Stripburgerja (#34), da si njen ideator, oblikovalec in tiskar Humbert Christian Droz zeli priti v Slovenijo in imeti tu strip-sitotisk delavnico s slovenskimi avtoricami/avtorji, se mu bo ocitno ta zelja uresnicila 18. junija 2003 v MGLC-ju (Mednarodnem graficnem centru, na Tivolskem gradu).

Za vse tiste, ki Humberta Christiana Droza in sitotiskane strip revije Dreozophile ne poznate, naj omenim samo, da je revija Drozophile ena pomembnejsih evropskih strip publikacij, ki prihajajo iz Svice (Zeneve), v kateri so bili objavljeni vidnejsi predstavniki svicarskega, francoskega in nenazadnje slovenskega stripa (Blanquet, Helge Reumann, Baudoin, Xiaver Robel, Nadia Ravisconi, Tom Tirabosco, Matjaz Bertoncelj, Izar Lunacek, Andrej Stular, Matej Lavrencic...). Revija je na najvecjem strip festivalu v Evropi - Festival d Angoulemme (Francija), dobila prestizno nagrado Alph -Art za najboljsi fanzin leta 1998.

Zato vabljene vse slovenske strip avtorice/avtorji, ki bi se radi udelezili te delavnice, ki se bo dogajala od 18.junija – 24.junija 2003 (vikend bo fraj) v Ljubljanskem MGLC-ju. Delavnica bo potekala v okviru festivala Break 2.2 in bo zato tematska - tema letosnjega festivala break 2.2 je NEVIDNA GROZNJA, tako da se bodo na sami delavnici tiskali strip-plakati, vezani na oglasevanje tovrstne groznje. Prijave bomo sprejemali po e-mailu ali posti na naslov info@break-festival.org, oz. na Zavod K4/6, Break 2.2, Kersnikova 6, do 11. junija. Sprejeli bomo samo prvih 10 najhitrejsih kandidatov, ki bodo morali predloziti vzorec svojega dela (stripovsko stran), kratko biografijo in naslov (elektronski ali navaden).

Delavnico organizira festival Break 2.2 v sodelovanju z revijo Stripburger.

Ostale informacije o festivalu so na naslovu www.break-festival.org

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

-Poznata zagrebačka striparnica More Comics je dobila i svoj zvanični web sajt na sledećoj adresi:
www.morecomics.hr/


-Alan Moore interview online:
www.arthurmag.com - treba skinuti pdf fajl.


-Promenom izgleda sajta strip vesti je došlo i do nekih promena u pozicijama nekih stranica po direktorijumima pa je došlo i do bojazni da je stranica sa političkim sadržajem potpuno ukinuta. Međutim, ako vam je baš nužno, i dalje možete doći do nje preko starih linkova i pored toga što je na novoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/arhiva/sv-politicke.htm

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 10. do 23. maja

11. maja 2002. Bill Peet, Diznijev illustrator i pisac, poznat kao crtač karaktera kao što je Dumbo i po scenariju za "101 Dalmatians", je preminuo u 87-oj godini života u svom domu u San Fernando Valley.

20. maja 2002. U toku izložbe švedskog stripa »STRAST«, koja se nalazi u galeriji Faronika u Gradskoj biblioteci u Ljubljani, održano je strip veče na kom su gostovali Lars Sjunneson iz Švedske i urednik Stripburgera Igor Prassel.

23. maja 2002. Projekat Stripburek - strip iz drugačije Evrope je predstavljen izložbom u nezavisnom kulturnom centru Confort Moderne u Poitiersu, Francuska.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad