prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PRODAJU SE ORIGINALI!!! - Strip Vesti
2. EKSKLUZIVNI KULTURNI DOGADJAJ - FKC
3. NEČIJA TUĐA EVROPA - Aleksandar Manić
4. STARI MOMCI BEZ STRAHA I MANE - Ilija Bakić
5. PARISKI SPLEEN (53) - Franc
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 108. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (168) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (55) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

PRODAJU SE ORIGINALI

Strip Vesti

Prodaju se sledeće originalne strip table:
Offering contains the following:
-Poručnik Bluberi (Giraud) "Povratak Bluberija", "Dugi marš"
-Najamnik - crtež - (V. Segrelles)
-Džentlmeni (F. Tacconi)
-Michel Vaillant (Jean Graton)
-Bata Badža (Ryssack)
-Dan Cooper (A. Weinberg) "Le Canon De L'espace"
-Gigantik (J. Cardona)
-Frenk Kappa - crtež - (Manfred Sommer)
-Kromanjonci (Bara)
-Turi i Tolk (Kalembah)
-Toni Stark (E. Aidans) "Une vause en enfer"
-Riđobradi (Jije)
-Tangi i Laverdir (Jije)


-Početne cene za sve table su 30 eura osim za Bluberija gde je početna cena 250 eura. Crteži Segrellesa i Sommera idu dvojici najjačih kupaca, naravno najjači prvi bira koju će ilustraciju dobiti.

-Prispele ponude će se distribuirati putem email svim učesnicima licitacije, bez imena onih koji su dali najveće ponude. Rok za vaše prve ponude je ponedeljak 12.05.2003. kada će učesnici dobiti email sa najjačim ponudama i tada kreće drugi krug sa rokom do četvrtka i tako sve dok prestanu licitacije. Licitacija za pojedine table se prekida kada u tri kruga ne bude novih ponuda.

-Pažljivo pogledajte sve table i sve podatke pre davanja ponuda jer ovog puta neće biti dozvoljeno povlačenje ponuda ili naknadno preraspoređivanje ponuđenih sredstava.

sadržaj

2.

EKSKLUZIVNI KULTURNI DOGADJAJ

FKC

Nije stripovska vest, ali je svakako zanimljiva za cewlokupnu likovnu javnost...


Na sam dan stogodišnjice smrti slavnog francuskog slikara Pola Gogena (7. jun 1848 - 8. maj 1903)

Francuski kulturni centar i Narodni muzej u Beogradu imaju čast da

EKSKLUZIVNO prikazu publici sliku

TAHIĆANKA, 1898
ulje na platnu, 130 x 93,5 cm
iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu.

samo u četvrtak, 8. maj, 12h - 18h
Francuski kulturni centar, Knez Mihailova 31

Mnogobrojne izložbe i predavanja u celom svetu posvećeni su ove godine Polu Gogenu. Narodni muzej poseduje još četiri Gogenova dela, a prikazana slika je najreprezentativnija i najvećeg formata. Zbirka Narodnog muzeja je od 1996. u depou i nedostupna širokoj publici.

Dobrodosli!

Napomene: Fotografisanje zabranjeno! Katalog Narodnog muzeja u prodaji. Izlozba "Caricin grad" nece biti dostupna samo u cetvrtak, 8.maja i medijateka nece raditi, osim kao izlozbeni prostor.

sadržaj

3.

NEČIJA TUĐA EVROPA

Aleksandar Manić

"Zzeleo sam da pobegnem. Sve ponovo da poccnem. Ali ovde je isto. Svuda je isto."
"Ssta si occekivao?"
"Civilizaciju, ujedinjenu Evropu, zemlju mira i ssirokogrudnosti..."
"E, moj Mordi. Ovo je njihova Evropa, a ne nassa."

Poslednja dva kadra novog strip albuma "Evropa - dolazak" (Glena) slovenacckog autora Tomazza Lavricca nose u sebi gorccinu neispunjenih iluzija svezzih emigranata, ali i mudrost da se mir i tolerancija ne trazze kod drugih, nego u sebi. Pricca zapoccinje na slovenacckoj granici odakle Mordi (Zagrizzeni) bezzi za Italiju. Bivssi ratnik i kriminalac, trazzen u Srbiji zbog ubistva policajca, on se zaputio za Nemaccku kod svog strica Mileta, okorelog mafijassa. U Italiji ga prihvata Brik (Cigla), srpski kriminalac, a put nastavljaju kolima prepunim heroina. Putujuchi kroz Francusku i Belgiju, oni kradu, a potom i ubiju jednog srpskog agenta drzzavne bezbednosti. Kod strica vlasnika nochnog kluba sa muzikom i pevaljkom, Mordi ponovo nailazi na nasilje koje ga je pratilo kroz rat. "Svuda je isto - kazze on pijuchi rakiju iz flasse.

"Evropa" je novi serijal Tomazza Lavricca, nadahnut posledicama gradjanskog rata na tlu bivsse Jugoslavije. "Ja radim priliccno razliccitih stvari, ali najvisse volim pricce is stvarnog zzivota. Mozzda je to tamnija strana, medjutim ja dolazim iz bivsse Jugoslavije gde se puno stvari dogodilo u zadnjih desetak godina. Ja osecham potrebu da o tome govorim - kazze Tomazz. Album "Bosanske basne" (1999) prikazao je naliccje rata u Bosni, a "Nova vremena" (2001) govorila su o promenama u Sloveniji i dramama koje su sa drzzavnog nivoa sissle na liccni. "Evropa" nastavlja priccu o kriminalizaciji drusstva, bedi i beznadju koji su postali balkanska svakodnevnica. Odabravssi srpski mafijasski milje, Tomazz se nadovezuje na sopstvenu ideju iz "Bosanskih basni" da su pored svih ostalih i sami Srbi srpske zzrtve.

Strip "Evropa" nacrtan je realisticcki, a potom je kolorisan radi trzzissne vrednosti. Izvanredan crtacc i veliki majstor crno belog stripa u najboljem maniru argentinskih autora, Tomazz ovoga puta odustaje od stilizacije i uprosschavanja vidjenim u izvanrednim "Novim vremenima". Odliccan osechaj za stripovsku naraciju i efektno kadriranje ccine priccu brzom, a put od slovenaccke granice do Nemaccke nalikuje pravom "road movie". Scenario, uradjen krajnje linearno, nosi u sebi odredjeni broj stereotipa vezanim za karakterizaciju likova i nekoliko "ambijentalnih" slika. Tomo je, sa prvim albumom "Evrope", postavio scenu na kojoj che se odvijati pricca o joss jednom gubitku iluzija.

sadržaj

4.

STARI MOMCI BEZ STRAHA I MANE

Ilija Bakić

STRIP

STARI MOMCI BEZ STRAHA I MANE

"Stripoteka" br. 978; izdava?: Marketprint, Novi Sad 2003.g.

"Doza" svetskih stripova za najkraći mesec u godini započinje, na žalost, podsećanjem na, 7. januara preminulog Franca Drapijea (rođ. 1948), strip majstora uglavnom okrenutog istorijskim temama, u nas najpoznatijeg kao nastavljača serijala "Jugurta" te kompletnog autora "Lestera Koknija" i "Lutke od slonovače". "Jugurtu" je isprva crtao Herman koji je autor i naslovne strane nove "Stripoteke" na kojoj velikim slovima piše "Bernard Prins". Nada ljubitelja ovog mornarsko-avanturističkog serijala da će unutra naći Hermanove ljude i pejzaže izduženih i oštrih linija iz prvog perioda (ili donekle zaokruženije iz kasnijeg) neće biti ispunjene jer je reč o Prinsovim avanturama nastalim pošto ga je belgijanac napustio i posvetio se, opet u saradnji sa Gregom, vesternu "Komanča" da bi zatim, samostalno, otišao u postapokaliptičku budućnost "Džeremaje" pa u rani srednji vek u "Tornjevima Boa-Morija" i "Boa-Moriju"; njegov posao sada odrađuje Deni, po Gregovom scenariju. "Zamka od 100.000 bodlji" vodi mršavog plavušana i robusnog mu prijatelja Barnija u bespuća Afrike gde će spasiti žene i decu od pomahnitalih domorodaca-pobunjenika i polja otrovnih bodlji. Borbe sa nevaljalcima svih boja, oblika i vrsta te negostoljubivom prirodom na egzotičnim mestima, začinjena humorom i nadmudrivanjem Prinsa, Barnija i malog Đina, pridobile su od kraja 1960-tih naovamo naklonost brojne publike pa je Greg nastavio (pomognut drugim crtačima) da ispisuje nove dogodovštine posade broda "Kormoran" ali - to više nije bilo to. Nedostatak poleta u priči potkrepljen je slabašnim crtežom tako da "Bernard Prins" deluje poprilično jadno u odnosu na svoje slavne dane. To potvrđuje i kratka epizoda "Niktalopus" u kojoj Prins evocira uspomene iz svoje policajske mladosti. Mladosti u Italiji seća se i Torpedo Abulija i Barneta a uspomene se svode na siromaštvo, nasilje i meke obline učiteljice. Nezaboravan doživljaj ima i jedan od motorista iz "Džoe bar tima": pošto je "na rezervi" smanjuje brzinu na 120 i - zadrema na mašini dok ga mobilna ekipa lokalne radio stanice namerava proglasiti najboljim vozačem dana što je svakako blamaža za ljute ljubitelje brzine. I Hogar je na putu da doživi strašne trenutke jer na Helgino pitanje "Jesil' primetio moj novi parfumés" odvraća "Naravski! Odlično izgledaš u njemu". Mrki pogled supruge znači samo jedno: nije mu poverovala pa sledi - odmazda!


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 19.02.2003.

sadržaj

5.

PARISKI SPLEEN (53)

Franc
noanoabv@free.fr

STRIP CODE

DETINJSTVO (Herge), DECAŠTVO (Kirby), MLADOST (Magnus & Bunker);

III

(3)

TNT

Postoji niz stripova koja sam iskljucivo citao u Jugoslaviji (odredjenije; Temerinski/Sentdrejski Put, cetvrt: Klisa; grad: Novi Sad): radove Alexe Raymonda, Hogarta; preko letâ bih, kod rodjaka, listao brojeve »Stripoteka«, »Politikinog zabavnika«, »Yu stripa«, »Stripa 81, 82«, minulih skolskih godina, brižno cuvanih, iza kuca, na policama šupâ. Tu ubrajam i dicne publikacije »Dnevnika«, »Vjesnika« i »Decjih novina« Gornjeg Milanovca - stotinu mu dabrova! Kako je bilo dobro kod brace letovati!

Rok muzika i stripovna kultura jednako su ucestvovali u izgradnji karaktera i svetonazora koliko strogost etickih nacela hrišcanstva ili marksisticka »naucna« kritika društva – kapitalistickog (jugoslovensko, zacudo, retko je kritikovano). Ironijska mreža citanja stvarnosti, u školi, nadgradnja sviju obrazovnih kursusa, reka ponornica epistemoloških saznanja, bio je »Alan Ford«. Inteligencija, medju nama, merila se po visprenosti kojom bi momci kapirali ili previdjali ironijske trenutke stripa, i teško onom koji bi bio prozvan »glupim«; sveden je bio taj citalacki krug: cinili smo tajno drustvo, prosejano od prvog srednje do studenata teologije, sa tajnim jezikom ciji je kod bio zasnovan na »Fordu«; školska i društvena zbivanja »citana« su kroz prizmu »Alana Forda«: jedan dobri drug, australijski Slavonac, veliki poznavalac sazvežda, fizickih i kosmoloških nauka, koji je, u sobi, izvodio elektricne i hemijske opite sa vodozemcima obližnjih bara podgrevanih, polovnim akumulatorom, u akvarijumu - do dana kada se opit pretvorio u gromovsku eksploziju i urnisao nam sobu - prozvan je Grunfom (što zbog naucno-istraživalackih sklonosti, što zbog kaputa, zelenog, po kome se isticao i koji je bio njegov trade mark). A jedan nevešt kradljivac, uhvace - jada ga ne bilo – vec pri prvoj kradi, prozvan je Sir Oliverom, zbog cega je mnogo patio. Eh, surove mladosti!

Francuzi se bave kulturnim protekcionizmom: iznad tudjih drze svoja kulturna ostvarenja (izgleda da je izvesna protekcionista entropija nuzna kao uslov da se, iz magme dubra, kica i osrednjosti, s vremena na vreme, rode istinska umetnicka ostvarenja). Istini za volju, epohalni uspesi »Tintina« i »Asteriksa« jesu organski vezani za datu sredinu i prepoznavanja te sredine putem njene predstave - kroz navedene stripove. Jugoslovenskoj sredini, otvorenijoj za inostrani strip, kao da je nedostajao takav simbolicki katalizator, takav simbioticki materijal – bar kada je u pitanju domaca stripovna produkcija. Bilo bi dobro ispitati razloge zbog kojih niti beogradska, medjuratna škola, ni Lobacov (koji je radio i nakon uspostavljanja komunizma); niti Andrija Maurovic, sa najizgradjenijim, najblistavijim, najslojevitijim opusom, koji je takodje radio, u Zagrebu, pod komunistima, sve do smrti (»Stari macak« imao je nacelnog uspeha, ali nije posao mitski strip; »Mladi Bartulo«, u stripu, zauzima ono mesto koje, u književnosti, zauzimaju casne opštinske leterature preporoda i baroka sa primorja - što ce reci, avaj! periferno, sasvim – Mauroviceve erotske table su, pak, skandalozno nedostupne savremenom citalastvu, itd…!); šta reci za »Mirka i Slavka«, osim da vecina ovaj strip pamti po cuvenoj sceni »Mirko pazi metak« - frapantnim oznaciteljem korenite osrednjosti serije? Ne, niti je Lobacov, ni Maurovic, koji je, od sviju - najveci; ni Kokan, cak ni »Svemironi« Stanojevica, isuviše hermeticni, nekomercijlni, nisu postali referentni strip autori Jugoslovena.

Kada vec nisu naši, italijanski majstori su Jugoslovene darovali svojim referentnim ostvarenjem. Da li je ikada, ozbiljno, u nas, razmatrano pitanje fenomenalnog, medjugeneracijskog, visedecenijskog, takoreci pop-religijskog uspeha stripa »Alan Ford« u nekadasnjoj SFRJ? Odgovor je, po svoj prilici, negativan. U nasoj sredini, skrtoj u sociologiji, skrtoj u naucnom istrazivanju socijalnih fenomena uopste, pitanje pop kulture i mesta stripa u njoj jos manje je uzimano u obzir: komunizam je imao svoju ikonografiju; pioniri maleni, prvomajski sletovi, Titova stafeta – koju, slava im, pogreboše Slovenci.

Govori se, u Srbiji, da je jedan od razloga neocekivanog, fulgurantnog, subliminalnog prodora »Alana Forda« u svest nekoliko generacija klinaca Jugoslavije i u tome, sto je u nasoj sredini hrvatski govor – jedna, dakle, od znacenjskih ravni stripa -, po sebi bio nosilac komicnih efekata storija. To necu sporiti; istina je da smo, medju Srbima, u Dvorcu Marusevcu (ili Beogradu, Novom Sadu, Podgorici, Nisu, Sarajevu), sa manijom sladokusaca, iscekivali Boba Rocka i njegovo »zacijelo«, kao paradigmaticnu reccu-znacenje koja je, u srpsko-hrvatskom prevodu, stvarala jednu novu znacenjsku, semanticku celinu (u tome smislu, nepostojecu u italijanskom originalu; ili pak predpostavljamo da italijanski jezik originala nije »komican« jezik po takvoj dijalektalnoj osnovi – no valjalo bi to i proveriti). Ravan komike, na planu jezicke percepcije, »zacijelo«, ticao se ne-hrvatskog citalaštva, kome su izvorne ne-komicke osobenosti zagrebackog jezika delovale kao dodatni ironijski stimulansi, pored inherentne groteske scenarija i grafickih rešenja stripa po sebi. Treba naglasiti da se ovakav fenomen jezicke percepcije situira mimo rasistickih integrizama i da, u korenu stvari, on ne krije trag ikakve kulturne diskriminacije. Jednostavno, jezik prevoda sudelovao je - u duhu odredjenog dela citalastva – u opštoj ekonomiji stripa: bio je delom njegovih komickih izražajnih sredstava: možda je to bila i nakana samog prevodioca. U svakom slucaju, Srbi su citali »Alan Ford« i zarad ovih, egzoticnih, jezickih elemenata.

Ali to bi bila samo jedna ravan frapantne recepcije/percepcije »Alana Forda« u SFRJ. Ona, i da je tacna – a delom jeste – sigurno nije dovoljna kako bi objasnila prodor grupe TNT do mitotvorackih elemenata kulturne svesti žitelja SFRJ (setimo se jednog od likova »Crna macka beli acor« Emira Kusturice, jednog o drugoligaša lokalnog bossa mafije: on, u toku celog filma, samo sedi/blene/cita, omadijan, nebesno-andelski-nasmejan, polukrezub, kako i spada, za Ciganina, u stanju totalne interaktivne predanosti caroliji stripa, pod dejstvom korenite višeslojne percepcije stripske stvarnosti). Postoji, dakle, jedan filmski lik koji samo cita navedeni strip. Njegova uloga, u datoj prici, ne ide dalje od toga. Vec bi ovakav ikonografski detalj, primeticemo, bio dovoljan da, nevernima, svedoci o genijalnosti reditelja. Ovaj kinematografski detalj navodim, medutim, samo stoga što potvrduje ono što slutim kao najdublji razlog istrajne vezanosti Jugoslovena za »Povest o grupi TNT«, kao istrajne vezanosti za grotesknu, postpsihedelicnu, postpankersku alternativnu »Povest o nama«.

Sklon sam misljenju da je, u jednoj bitnoj ravni (nužne društvene, povesne, cak i metaistorijske) samoindentifikacije, prica o grupi TNT bila i prica o trinitrotoluolskoj Socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i Njenom Broju Jedan, Maršal-bravaru usedlanom na konjusini KPJ – iliti radnickoj klasi, prostije na narodu, rajetini, šljamu: Grupi TNT. Broj jedan jase njih, Tito jase nas; njemu sve, nama nic, i to ti je.

Pretazivaci idejnih devijacija, korifeji omladinskih udarnih brigada, komesari znacenja i cistote jezika – semioticka gamad komunizma, rastresita falanga agitatora i cenzora moralno-politicke podobnosti, (ne)vešto prosejana po birokratskoj strukturi Socijalistickog Saveza Omladine Jugoslavije to nije dovoljno osetila. A bilo je, i ostaje: »Alan Ford« je mitski strip Istine o nama, burleskna, bufonska, ubueskna slika Nesvrstane SFRJ u svetu dolarskih mocnika.

Tito, miljenik Engleza, posedovao je nekoliko stotina dvoraca i rezidencija, do tri stotine puta više od Karadjordjevica! eh, i on je voleo brbljati bajke, o padu Troje/Kapitala, opijenom i usnulom radništvu, manje zajedljivom prema Titî/Tati nego Bob Rock prema Njegovoj Visosti! O, Tito: Broj Jedan naših sunovrata! Mrvice, u obliku dalekometnih, trinitrotoluolskih kredita, krcmio je rajetini; Taman smo se skucili - on krepo. Valjalo je pare vracati, valjalo dug izmiriti: mi se poklali; u dim i kuce i dom i krediti!

Slava im!

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No108.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

GOD, GUNS AND GOOD AMERICANS(1)

The cavalries charged,
The Indians fell.
The cavalries charged
The indians died,
Oh the country was young
With God on its side.
Bob Dylan, GOD, GUNS AND GOOD AMERICANS

Gart Enis bez sumnje je jedan od najboljih pripovedača u stripu. Lakoći s kojom je on u stanju da na mesečnoj bazi izbaci po dve ili tri vrhunske sveske ravna je samo njegova neozbiljnost kojom tretira kako svoje likove i teme tako i sam svoj spisateljski talenat, kao i očigledna potreba da po svaku cenu čačka po tabuima.

Danas to može da zvuči smešno, ali Gart Enis je u pisanje stripova ozbiljno zakoračio očajniki tražeći alternativu studiranju, za čiji početak tvrdi da mu je bio najgori period života. Pisanje stripa Troubled Souls o problemima u Severnoj Irskoj po Enisovim rečima predstavljao je čist opurtunizam, pokušaj nekoga ko je rođen u Belfastu da unovči činjenicu da su svi urednici mislili da niko nije potkovaniji od njega da priča o urođeničkim problemima sa Englezima te krvavoj zavadi između katolika i prostestanata; Enis koji o tim mračnim temama nije imao nikakvog direktnog iskustva (uprkos činjenice da je odrastao tamo gde je odrastao) napisao je strip po prostom osećaju kako bi strip o tako nečemu trebalo da izgleda i šta bi trebalo da kaže. Gambit se isplatio, usledio je period rada na omiljenom časopisu iz mladosti, 2000AD-u, i militantnoj maskoti časopisa, Sudiji Dredu. Možda baš zato što je toliko voleo taj lik kao klinac, Enis nije bio u stanju da mu radeći na njemu da neki svoj pečat, ostavši na svoju i žalost publike senci slavnih patrijarha Pata Milsa, Džona Vagnera i Alana Granta.

Otprilike u to vreme Enis je shvatio da je jedna stvar obožavati časopis kao maloletni čitalac a sasvim druga zarađivati za život radeći za njega pa se poveo logikom gomile scenarista pre njega koji su se rukovodili rezonom da rad za 2000AD neizbežno privlači Amere. Pomenuti Ameri praznih glava ali punih džepova engleskog scenaristu regrutuju da radi za njih, prvo mu dajući neki stari superherojski lik da ga osmisli iznova, pa onda mu omogućavajući da uradi neki vanserijsku superherojski ep (Alan Mor i Grant Morison prošli su upravo ovim putem), i čovek je automatski obezbedio sebi budućnost. Druga stvar za kojom je Enis žudio bile su priče koje više ne bi prosto bile naučnofantastično-avanturističke već relevantne za njega samog kao scenaristu, kao čoveka, priče o običnim problemima običnih ljudi.

I tako, kada je Džejmi Dilejno napuštao Hellblazer-a, serijal koji načinio prvim malim kultom, da popuni njegove cipele doveden je dvadestogodišnji Gart Enis, koji nije časio ni časa, već je svoje pisanje Hellblazera otvorio šakom u čelo čitaoca - pričom u kojoj protagonista Džon Konstantin dobija rak pluća i umire! Enisov rad na Hellblazer-u u tom periodu odlikovao se ozbiljnim pristupom pisanju, karakterističnim otkačenim Enisovim smislom za humor koji će postati njegov zaštitni znak i sklonoscu podsmevanju hrišćanstvu i njegovim institucijama. Na Hellblazeru je Enis imao prilike da radi sa Stivom Dilanom, i između njih dvojice uspostavljena je hemija koja je trajala dobar deo Enisovog angažmana na Hellblazeru, i koja je među publikom naišla na izuzetno dobar doček. I danas, osam i vise godina od kada je kreativni tandem napustio rad na stripu, fanovi zapomažu i svako malo traže njihov povratak, iako se galerija pisaca Hellblazer od tada čita kao ko je ko u scenaritičkom poslu.


(Nastaviće se)

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (168)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

"I READ THE NEWS TODAY, OH BOY ..."

U teoriji, ako je čovjek za samoanalizu preumoran, a recentne informacije pretajne, uvijek se za potrebe kolumne može posegnuti za friškim vijestima iz strip svijeta i možda ih prokomentirati. Pa da vidimo onda čega ima, je li?

U Jamerici je udarna vijest da se drugi X-Men film dobro pokazao na blagajnama, prikupivši oko 155 milijuna dolara prvi vikend (85 doma, 70 na 92 druga tržišta). Kritike nepodijeljeno hvale film kao bolji od zabavnog prvoga (eto, i Tici se svidio), a strip industrija je u ekstazi kao da se ne sjeća da svaki uspješan film manje pomogne izvornom stripu nego što ga ubije (The Crow, anyone?). Jer, tko bi se normalan, ako ga film i navuče, mogao snaći u X-Men ostavštini? Zašto se zamarati desetminutnim mjesečnim nastavcima kad je film puno više super? Nadolazeći Hulk, za kojeg su pretpremijerne kritike loše, možda ubije euforiju nastalu nizom uspješnih adaptacija, ali neće ubiti činjenicu da američki strip kao medij polako gubi primat u onome jedinom što zaista zna raditi - superherojima.

Kako se s tom činjenicom hrve mastodont DC? Ako je suditi po njihovim Novostima, čvrsto zagledan u prošlost i tuđe vrtove. Dva udarna članka današnjeg broja optimistično najavljuju kako će DC objaviti reprinte Maxxa Sama Kietha, čudnog Image naslova s početka devedesetih, te kako kreće s uknjižavanjem nekih neukoričenih dijelova Elfquesta Wendy Pini. I Maxx i Elfquest su, da se razumijemo, dobri stripovi, ali nekako bi mi bilo draže da DC svojom financijsko-promotivnom mašinerijom potpomogne neku novu ideju, umjesto da se Vertigo naslovi, pa i oni hvaljeni, prodaju ispod točke na kojoj Marvel gasi stripove.

Da li je bolje u Francuskoj? To vjerojatno ovisi o stajalištu, ali kako mi se danas ne stoji, samo ću vas obavijestiti da su od 75 noviteta, koliko ih u ovotjednom newsletteru navodi BDnet, dvadeset i devet mange. Pridružimo li im šest prijevoda američkih stripova, tri-četiri magazina i nekoliko reprinta, zaključujemo da je pravih noviteta zapravo manje od polovice. A od njih nisam zapamtio ni jednog.

Turobnoj noti ovog članka sigurno doprinosi moje nenaspavano raspoloženje i sveopći zamor materijala, ali se ipak ne mogu oteti dojmu da su SVesti sve manje vijesti jer stripaška egzistencija izgleda veselija kad se živi u prošlosti.


*****
A dobio sam i pismo! Prošlotjedna kolumna (ona o posjeti Francuza) potakla je Duška Gačića na protestnu notu:
"Poštovani,
rekao sam da te danas više neću zvati, pa ti evo pismo pišem...
Pročitao sam ti kolumnu u SV.
Danas, 'filantropski' ima i neki podrugljiv prizvuk, pa i (u) tvom tekstu također, ali svejedno mi je.
Za ovo pak, da su 'sve frakcije razgovarale zajedno', mislim da si izvrnuo naglavačke. Najme, Dule je ipak nešto (puno i ne tako kratko!) radio prije nego što stigoše Francuzi. (Pa mi se otvoreno i neskromno čini da je 'razgovor ugodni', ipak, prije moje djelo.)
Drugo, te 'podjele' među većinom ljudi bile su ipak površne i koji puta tek da se drži strana prijatelju koji je 'pogođen' ... (Pa i nije trebalo puno napora, samo malo dobre volje i iskrene namjere, a koja se na kraju prepozna.)
Treće, stvarno je bilo i toga da smo se 'grupisali' nasuprot Francuza tog dana; no zanimljivo bi bilo objasniti zašto. Osobno mislim da je većina osjetila ono što nas je nekolicina znala i prije nego smo došli, a to je 1) taj pomalo ponižavajući osjećaj u kojem smo se kao radna (jeftinija?) snaga našli nasuprot bjelosvjetskom biznisu. 2) Taj osjećaj provincije i maje vrijednosti t.j. da nam neki (nepoznati netko (u) svezi stručnosti u procjeni crteža ili scenarija) govori "valja-ne valja"!?3) Osjećaj međusobnog razumijevanja; podrške koji smo jedni drugima spremni dati, a da se (barem netko) izvuče iz ove mentalne 'vukojebine'.
'Malo tužno'.
Kako bilo, drago mi je da si shvatio i prepoznao da je to 'druženje' (da upotrebim prejaku riječ), lijepa stvar; kao i da si prepoznao (ili su Melinine riječi tu slučajno) da je ipak 'malo tužno' 'da se originalnost prihvaća samo u predhodno priznatim parametrima'. (E, ova ti je rečenica baš zanimljiva!).
Mizantropu,
pozdrav od filantropa
Duleta
PS Na sastanku s Francuzima bio sam da se družim s ljudima koje rijetko viđam; da pofotkam događaj (za vječnost i eFLIT) te kao svaki pravi novinar pronjuškam što tko nudi (a možda bi i mene zanimalo) i ponešto ugovorim, jer eto startam i kao izdavač. Nije mi zapravo jasno odakle to uzbuđenje oko tih Francuza, kad možemo bilo kada poslati tim izdavačima naše radove, ako želimo ...?
(Ovo kao odgovor na tvoje moguće pitanje: A zašto si onda ti išao?)
PS2 Pozdravi Melinu."

*****
PPP: Nego, dugo nismo pitali kako La Bete Noire?
O: Um, na šestoj strani je i dalje.

LEKTIRA:
Iron Wok Jan! Manga o kuhanju koja se čita kao kung-fu film! Ruke sunu prema začinu, protivnik se nasmije i umjesto "Your kung-fu is no good!" kaže "Ti ne znaš kako se upotrebljava xo umak!" Pa onda drama o slaganju krizanteme od rotkvice! Pa onda turnir o kuhanju s tajnama o najmekšem dijelu medvjeđeg mesa i pokvarenim trikovima do kojih se naš junak spreman spustiti (o, taj kadar kad se demonski ceri nad obeznanjenim sucima i na pitanje "Št-što se dogodilo?" odgovara "Ništa. Samo su probali moju juhu!"). Iron Wok Jan je zakon!

GO SURF!
Jesam li već spomenuo www.stripovi.com, najživahniju hrvatsku stranicu koja se obnavlja esejima o stripu, "fanzin" sekcijom sa živim stripovima i diskusijama (koje znaju degenerirati, ali Bože moj, ne bi ovo bio Internet da diskusije ne degeneriraju)? Jesam li već spomenuo da Jose Ladronn od Hip Flaska (Dalibore i Miroslave, stripovi idu danas, malo sam zapeo) ima stranicu na www.hollywoodcomics.com/ladronn.html, na kojoj možete plakati što se niste javili na vrijeme kad se Hip Flask dijelio. Da li znate da na tothfans.dynu.com/, uz ostale materijale, možete dnaveno naći novi sken neke od klasičnih stranica Alexa Totha, namćora i crtača u kojeg se kunu i tako oprečni stripaši kao što su Robert Solanović i Goran Parlov?

sadržaj

8.

MOJ POGLED (54)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

NEŠTO KAO DEKALOG

Hteo sam da izbegnem pisanje kolumne, to jest da je iskoristim da u njoj, umesto u uvodniku, objavim kako je sajt redizajniran, kako sam bio vredan i štatijaznamštajoš ali ipak nije pošteno da zabušavam pogotovo što će SVest biti nešto kraće jer izlaze dan ranije.

Dakle...

Za ovo izdanje kolumne sam planirao da se nadovežem na Macanovo pisanje, kao i na pređašnje priloge Borisa Lazića i Aleksandra Manića koji su govorili o tome šta strani, u ovom slučaju francuski, izdavači očekuju od autora stripa koji su voljni da rade za sitne zapadnjačke pare...:)

Slično sam i ja shvatio Csabinu i Rodolfovu posetu Novom Sadu. Jednostavno imaju svoje standarde i normative koji moraju da se poštuju. Kao i u svim oblicima tranzicija koje se dešavaju u našim društvima i ova je ništa manje bolna ali isto tako, kao i na ostalim tranzitnim kolosecima, neminovna.

Ili ćete biti umetnik i stripom se baviti kao hobijem te specifičnom umetničkom disciplinom ili ćete biti profesionalac. Šta znači biti profi? Pa, saginjati glavu, popuštati urednicima dok ne postigneš dovoljno uspeha da oni počnu da saginju glavu. A koliko znam njima treba puuuuuno vremena za to. To znači sedeti i raditi samo strip, znači poštovati standarde koje traži izdavač, a takođe znači i truditi se da dođeš do izdavača i angažmana a ne čekati da on dođe, klekne i zaprosi te, poput neke princeze, da radiš za njega stripove.

Prvenstveno sam hteo da skrenem ovog puta pažnju na jedan strip koji bi mogao da vam bude reper kako to oni očekuju od vas da radite, a ispade popovanje jednog autra kome je strip još uvek hobi i koji profesionalizam gradi upijajući iskustva drugih.

Hteo sam da skrenem pažnju na jedan serijal koji je počeo, pre par nedelja, da izlazi u Politikinom Zabavniku i čija prva epizoda je, vizuelno, preslikana priča gostujućih urednika o tome kako treba da se radi savremeni strip. Reč je o stripu Dekalog koji je serijal od deset, ako se ne varam, albuma, od deset različitih priča, od više različitih crtača a od jednog scenariste, F. Žiroa. Serijal govori o sudbini jedne knjige koja se zove Dekalog.

Prvi album je nacrtao Đ. de Vita. Kada sam slušao od francuskih urednika šta traže već onda sam imao u glavi da to otprilike treba da izgleda kao ovaj strip. Crtež je čist, pregledan, ne ostavlja kod čitaoca ni jednu nedoumicu oko radnje. Zanatsko-crtački deo je na najvišem nivou, montaža table dosta slobodnija od one na koju smo navikli kod francusko-belgijskog stripa, kadriranje je brzo i dinamično sa brzim promenama rakursa i planova ali tako da ni jednog trenutka ne zbuni čitaoca. A to je, koliko znam, autorski tim koji na željenom tržištu pravi prave velike tiraže. Pa ko voli nek izvoli.

Napomenuo bih da je četvrti album radio Tomaž Lavrič i da će, ako se nastavi izdavanje ovog serijala, uskoro i on doći na red. Eto reklame za Zabavnik,...

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su, kao što već znate, najverniji saradnici ove rubrike i zahvaljujući njima redovno imate dovoljnu porciju izbora iz štampe...

FENOMENI

Kultni strip junak "Ken Parker", poznat kao "Duga puska", ponovo u Srbiji

KAZU DA JE BIO CUDNA SORTA

Montana, 29. decembar 1868: Na tragu ubicama svog sedamnaestogodisnjeg brata Viliama, koji su pobegli u utvrdjenje Fort Smit i pristupili vojsci, jedan lovac po imenu Ken Parker, prijavljuje se u vojsku kao izvidjac. Njegova humanost i smisao za pravdu ubrzo se suprotstavljaju logici vojne institucije i on shvata ogorcenost Mandana, poglavice Cejena smestenih u blizini tvrdjave. Ipak, u jednom trenutku biva primoran (da bi sacuvao svoju glavu) da se bori protiv njih, ali kasnije staje u njihovu odbranu i rizikuje zivot kako Mandan, koji je u bekstvu sa sincicem na ledjima, ne bi bio pogodjen. Njegovo ponasanje, inspirisano solidarnoscu i pravdom, obezbedjuje mu ugled kod Indijanaca. Ken Parker ce spasiti i sina poglavice Dakota. U septembru 1870. Ken stize i u Vasington gde se bori za pravdu Dakota, zajedno sa Irokezom Eli Donehogavom, komesarom indijanskih poslova.

Ovo je pocetak price o jednom heroju koji je zauvek promenio vestern "Made in Italy". O kultnom strip junaku Kenu Parkeru, u narodu poznatijem po nadimku "Duga Puska", koji se u izdanju "SYSTEM COMICS/MORO" iz Beograda ponovo vratio u Srbiju. I to prvom sveskom bas u martu, najavljujuci cudnom koincidencijom sa "Sabljom". Dobro dodje malo vise pravde u ovoj zemlji prema kojoj je dugo godina Divlji zapad sa svim svojim desperadosima i revolverasima bio egzoticno kulturno - umetnicko drustvo. Kenova tandzara ponovo je ogaravljena.

Kad stripovi nestanu sa kioska, to je siguran signal da je zemlja u dubokoj krizi, posebno onoj mentalnoj. Tamo negde osamdesetih godina Parker je uredno objavljivan u ediciji "Lunov Magnus Strip", novosadskog Dnevnika. I bas one 1990. godine, kad se cinilo da smo vec deo Evrope, u Beogradu se pojavila u izdanju Vidika reprezentativna publikacija o Kenu Parkeru koju je priredio Zoran Djukanovic, doprinoseci evropskom, fensi, trendu. Ali, onda je djavo dosao po svoje, a u balkanskom "spageti vesternu" Kenu Parkeru ionako ne bi pristajala maskirna, paravojna, uniforma. Mozda i zato sto je on, sa svojom estetikom cadjave tandzare, neka vrsta apatrida, pa i nema potrebnu dozu domicilnosti da se kandiduje za kerbera "ognjista" i "crkvista".

Istina, tokom ovdasnjeg rata bilo je stripovanih likova, Kapetan Dragan na primer, ali stripova vise nije bilo na kioscima, tako da mu sada Kenova reinkarnacija dodje kao ona nagadjanja ekonomista koliko nam godina treba da se vratimo na 1990. i vreme (standard) Ante Markovica? Mozda u ekonomiji to i ne ide kao po loju, medjutim sto se tice stripova, Ken Parker nam je izgleda ponudio nostalgicno "partnerstvo za mir". Upozorenja radi, pre izvesnog vremena vratio se jos jedan "spageti" momak - Dilan Dog, ali taj strip koji u Italiji ima milionski tiraz u Srbiji se, uprkos tome sto je Dilan detektiv okultnog sa kultnim fanovskim statusom, nije primio u isplativom tiraznom odnosu.

Nadajmo se da ce Kenova tandzara bolje opaliti po estradi i ko macke s jebista rasterati ne samo one "romansirane" opajdare i djilkose sa naslovnih stranica nasih "tabloida, vracajuci ih pored motokultivatora, da nam selo vise ne propada.

Kazu ljudi da je bio cudna sorta. Bas tako. Sigurno mu znamo mesto i datum rodjenja - Bufalo, jedno seoce u Vajomingu, 20. novembar 1844. Jedan ekspert (Djani di Pijetro) daje portret naseg junaka naglasavajuci da u "Gradu rudara" (naslov epizode) jedna poseta berberinu otkriva njegove crte lice. "Podseca na Roberta Redforda, ali ima vise koscato lice i kukast nos. Visok je, vitak, zivahan, mrsavog i misicavog tela. Koristi staru pusku sa samo jednim metkom (strogo odbrambeno oruzje) koju je nasledio od dede. Jedini ustupak vremenu "vincestera" je zamena mehanizma za pucanje kad u San Francisku daje pusku da joj se modifikuje sistem za opaljivanje". Ovo je i strip sa jakim socijalnim i politickim nabojem dirigovan instinktom samoodrzanja. U vojsku se i zaposljava bas zato sto tadasnji Zapad nudi malo prilika za afirmaciju nekome ko ima Kenov senzibiliet.

"Medjutim, logika na kojoj se zasniva vojna institucija i uloga koju vojska SAD ima u genocidu crvenog naroda, ubrzo dolaze u sukob sa njegovim ubedjenjima i sistemom vrednosti. Nesposoban za bilo kakvu vrstu rasizma, cak ni verbalnu, ima veliki ugled kod crvenog naroda". Ken je bio i nemocni svedok pokolja na bojnom polju Litl Big Horna.

Parker je jedna od poslednjih karika stripovanih vestern mitologema: Cisko Kid, Porucnik Bluberi, Dzeri Spring, Badi Longvej, Teks Viler. Stvorio ga je 1974. fantasticni italijanski tandem: scenarista Djankarlo Berardi i crtac Ivo Milaco. U svom eseju o Parkeru, Tjeri Grenstin ovog junaka karakterise kao "Zapad sa ljudskim licem": On nije usamljeni osvetnik kao Talicni Tom (Lucky Luke), niti traper kao Badi Longvej, a jos manje vojnik (makar i dezerter), kao Bluberi. On ne zauzima nijedno mesto naznaceno u tradicionalnom kastingu. Buduci da je heroj bez odredjene uloge, on ih igra sve neizmenicno: upoznajemo ga i kao lovca, drvosecu, istrazivaca, sluzbenika detektivske agencije "Pinkerton", gonica stoke ("drover" u zargonu Divljeg zapada), glumca.

Grenstin skrece paznju da Berardi koristi dosta izandjali narativni postupak, a to je obaveza da heroj uvek pobegne od "pravde" institucija sistema i to bas u trenutku kad treba da ga uhvate. Ali, moramo se sloziti sa Grenstinom, i Zan Misel Sarlije odrzavao je nase interesovanje prilican niz godina u Bluberijevim albumima, koristeci isti postupak, s tom razlikom sto Bluberi ne uspeva da se ispetlja ni iz jedne jedine pustolovine koju feljtonski zapleti cine sve vise nerazmrsivom. Taj stil crteza stvarno bi mogao da se definise kao "pohvala nedovrsenom".

U vizuelnom i narativnom savrsenstvu gotovo "egal" sa Hugom Pratom. Italija je tu samo koincidencija. Usputni toponim dva vagabunda. "Milacov istinski talenat nema niceg egzibicionistickog. Ako se izuzmu retki crtezi u kojima se ispoljava tendencija ka estetiziranju. Formiran u skoli dzepnog stripa koji tera crtaca na produktivnost, Milaco je naucio brzo da crta. Ekonomicnost i djavolski izrazajni grafizam, predstavljaju nasledje tih godina intenzivnog rada", pise Grenstin. Te krhke slike sa odlikama impresionizma ostavljaju, ne samo njemu, utisak da ce se svakog casa istopiti u ponovo pronadjenoj belini. A, ta "krhkost" se uklapa u Berardijev narativni projekat "koji se sastojao uglavnom u tome da se pod maskom svakog hvalisavca pronadje ranjivo bice zeljno utehe". Ili sto neko rece, ova serija nije nista drugo do povod za lutanje po unutrasnjosti nasih mitova.

Pomalo luzersko i melanholicno.

I bas su to u jednom intervjuu pitali Djankarla Berardija: Da li je Ken Parker mit? "Ja se nadam da nije, jer mitovi su kao granit nepromenjivi, a osnovna karakteristika Kena Parkera je rast, promena, prilagodjavanje potrebama vremena. To je lik koji zivi u jasno odredjenoj politickoj, socijalnoj i ekonomskoj realnosti krajem 19. veka u Americi, ali koja nas metaforicki dovodi do nasih dana, u realnost naseg doba, da budem precizniji u realnost Italije na koju se cesto pozivam u skrivenom vidu. Dakle, najveci napor je odrzati Kena Parkera u koraku s vremenom, sto mi, da budem iskren, ne zadaje mnogo muke, jer on raste zajedno sa mnom. Rodjen je, recimo, pod pritiskom entuzijazma 1968. i polako je sazrevao, pomalo, kao i uspeh u meni, dakle uz mnogo razocaranja, uz mnogo rasprsenih ideala, ali jos uvek sa osnovnom doslednoscu koju se trudimo da odrzimo netaknutom sto je vise moguce".

Ali, ako je Bluberi Zan Pol Belmondo, zasto Ken lici bas na Roberta Redforda, fizionomiju koja je inspirisala ovaj lik? Odgovor je dao Ivo Milaco: "Ken je nastao iz brazdi filma "Crveni Gavrane neces dobiti moj skalp" (Dzeremaja Dzonson), iz zelje da se ponovo predstavi ova mitska figura iz americke istorije, lovac na krzna sa specificnom puskom dugacke cevi koja se brzo repetira. Dopao mi se Robert Redford jer je odudarao od klasicnih kanona filmske lepote. Nije imao upadljivu fizicku strukturu, sto odgovara predstavi figure obicnog, bilo kojeg coveka. U Polakovom filmu "Dzeremaja Dzonson" uocio sam strahovitu Redfordovu transformaciju. Mnogi smatraju da sam Parkera radio delimicno po svom liku. Mozda je on mesavina mene i Redforda".

Inace, interesantno je da je Aleksandar Zikic uradio intervju (cije delove koristimo) sa Berardijem i Milacom, a ovaj biser intervju srpskog novinarstva pod naslovom "Kreativno lutanje Kena Parkera" objavio je beogradski NON u svom broju 586. od 7. 12. 1986. godine.

Ken Parker naravno nije Ce Gevara, ali Berardi i Milaco su ocigledno levicarski nastrojeni, ali to bi se pre moglo nazvati impulsom za socijalnu pravdu, nego nekom dogmatizovanom "klasnom svescu". Oni kroz strip signaliziraju na neprekinutu sustinu sukoba radnika i kapitalistickog establismenta. Parkera stavljaju i u sindikalne ambijente paradoksalne za njegovu licnost. Tu su i birokratski pacovi, kritika rasnih stereotipa, pa "lik fabrickog strazara sa psetolikim buldoskim licem u direktnoj funkciji njegove kerberske uloge". Animalizacija, pomalo slicna onoj koju Art Spigelman koristi u svom "Mausu". Tu je i mladi, ambiciozni, liberal, vlasnik nezavisnog lista Worker koji se, bori za radnicka prava, ne preza od senzacija, plasi se da bude "savest javnosti" i trudi se da proda novine.

I kad smo vec kod medija, u jednoj autoparodiji iz 1983. Kenov pastuv cita L’Unita. Ken mu replicira: "Obilje informacija obezbedjuje opstanak jedne novine. Vise informacija znaci vise kulture, vise slobode. Eto sta razlikuje ljude od zivotinja". Ali, i konje ubijaju, zar ne?

Zoran Panovic


Objavljeno: Danas, Beograd, 3-4.05.2003.godine

SUPERHEROJI U AKCIJI

Pored nastavka "X2: X-Men United", i drugi stripovi posluzili su kao inspiracija za ovogodisnje filmske hitove. Vec odradjenim - "Derdevil" i "Bulletproof Monk" - pridruzice se predstojece adaptacije kao sto su "Hulk" i "The League of Extraordinary Gentlemen". Prepune bioskopske sale studijima garantuju dobru zaradu kako od filmova, tako i od proizvoda koji se prave na osnovu likova u njima. Upravo je "X-Men" 2000. godine pomogao aktuelizaciji dolaska strip superheroja na veliko platno, zaradivsi 300 miliona dolara. Trenutno se radi na nastavku "Spajdermena", priprema se debi "Fantasticne cetvorke", spin-of projekat "Elektra" po heroini iz "Derdevila" u kome ce Dzenifer Garner reprizirati svoju ulogu. Tu se spisak ne zavrsava.

Studio "Artisan" realizuje film po stripu "The Punisher", kompanija "New Line" priprema "Iron Man" i trece ostvarenje u kojem Vesli Snajps progoni vamipre kao "Blade". "Warner Bros" ce se ponovo okrenuti "Batman" projektu, dok je Hali Beri potpisala za spin-of projekat "Catwoman".

Ipak, serija neuspesnih ostvarenja mogla bi ponovo da odvrati publiku od ovakvih fimova. To ce se lako dogoditi ako krene "stancovanje". Super-heroji su 40-ih i 50-ih godina bili glavni junaci niskobudzetnih filmskih serijala, a polet je zabelezen 1978. godine kad je stigao "Supermen" sa Kristoferom Rivom. Medjutim, posle drugog dela iz 1980. fanovi su izgubili interesovanje posto je serijal prerastao u kem komediju i politicko pridikovanje. Slicna stvar se desila i sa "Betmenom". Prva dva filma Tima Bartona iz 1989. i 1992. godine su postali hitovi, ali cim je serijal preuzeo Dzoel Sumaher usledio je pad.

V. T.

Objavljeno: DANAS, 03.05.2003. godine

Film „Ujedinjeni X ljudi“ premijerno prikazan u 93 zemlje

MUTANTI DOLAZE

On je veći, brži i mračniji od originala, pa možda i nije iznenađenje da će dobiti veći broj istovremenih filmskih premijera i „šire otvaranje“ od „Spajdermena“ ili „Harija Potera“. Reč je o nastavku priče o „X-ljudima“ (X-Men) – „X2: X-Men United“ (Ujedinjeni X-ljudi) – koji je u razmaku od nekoliko časova debitovao u 93 zemlje (između ostalih i u Srbiji i Crnoj Gori; ovdašnja premijera je bila 1. maja u Centru „Sava“). Uspeh prvog film iz 2000, koji je zaradio 294 miliona dolara (budžet je iznosio 75 miliona), naterao je producente da naprave nastavak.

„Ujedinjeni X-ljudi“ nastavlja tamo gde je prvi film stao, sa ser Ijanom Makelenom (koji igra negativca Magneta) smeštenim u plastični zatvor, i Patrikom Stjuartom, čiji profesor Šarl Ksavije i dalje podučava mlade nadarene mutante. Ali opasni napad zlog mutanta sposobnog za teleportaciju – igra ga Alan Kaming – ponovo skreće pažnju na razlike i borbe između mutanata i ostatka čovečanstva.

Poznat po bavljenju mnogo „težim“ materijalom, poput složenog misterioznog filma „Dežurni krivci“, reditelj Singer kaže da je uživao u oživljavanju strip junaka. „Dokle god ima priča za pričanje i dokle god su one shvaćene ozbiljno, mislim da je reč o jednom univerzumu koji se decenijama može istraživati“. I zaista, producenti već razmišljaju o „X3“ i „X4“, s obzirom da je većina glavnih glumaca već pod ugovorom i za te filmove. Neki će, međutim, nedostajati: „Oskarovka“ Hale Beri, na primer, koja u filmu igra Storm (Oluju) neće igrati u nastavcima. No, i bez nje ova glumačka podela će još dugo nositi epitet najglamuroznije. Osim pomenutih glumaca, u filmu igraju i dva izuzetno šarmantna momka: Hju Džekman i Džejms Marsden, dok ženski deo ekipe čine sve same lepotice: Rebeka Romejn-Stamos, Famke Jansen i Keli Hu, kao i mlada Ana Pakvin, koja je kao devojcica osvojila „Oskara“ za ulogu ćerke Holi Hanter u „Klaviru“.

M.K.

Objavljeno: BLIC, 03.05.2003. godine

DEMONSTRACIJA SILE

X-MEN 2; SAD, 2003; scenaristi: Majkl Doherti i Danijel P. Heris; reditelj: Brajan Singer; igraju: Patrik Stjuart, Hju Dzekmen, Ian MekKelan, Hali Beri, Famke Jansen, Dzejms Marsden, Brajan Koks, Alen Kaming, Ana Pakvin, Keli Hu i drugi; distributer: Tuck

Kada je pre nepune tri godine film "X-men" doziveo svoju svetsku premijeru malo ko je mogao da pretpostavi da ovo delo nece biti samo jos jedna od karika u beskonacnom lancu manje ili vise uspelih ekranizacija stripova koji se kontinuirano proteze kroz svetsku kinematografiju vec duze od tri decenije. Medjutim, iako gotovo svaki marljivi bioskopski gledalac zna da su pojavna uticajnost i atraktivnost ovog produkcionog trenda retko kada bile u skladu sa njegovim realnim estetskim, idejnim ili zanatskim dometima, kao i da je prebacivanje stripovskih predlozaka iz jednog u drugi medij - sem apriorne i nikad ozbiljno ugrozene komercijalne potentnosti - cesce donosilo duboka razocarenja nego istinske uspehe, vec tada je veoma brzo postalo jasno da ce ovo ostvarenje postati neka vrsta medjasa nakon kojeg ce sudbina ovog snaznog i slozenog proizvodnog fenomena biti drasticno izmenjena.

Sve od - na primer - Lesterovog "Supermena" (1978), Altmanovog "Popaja" (1980), Milijusovog "Konana" (1982) ili Bartonovog "Betmena" (1989) pa do najsvezijih, proslosezonskih primera kakvi su Rejmijev ‘’Spajdermen", Mendesov "Put u zaborav" ili Dzonsonov "Derdevil", transformacija stripova u filmove je bila i ostala nezahvalan i tezak zadatak, tacnije opasna i krajnje skliska kreativna igra u kojoj je svaki pojedini adaptator morao da se obavezno suoci i eventualno izbori sa ocekivanjima i navikama armija fanaticnih obozavalaca, vecitim viskom moguceg pripovednog materijala i komplikovanim korenima odabranog populistickog mita.

. I, bas zbog toga, uz ocitu svest o malobrojnim trijumfima i mnogobrojnim porazima unutar ovog nepresusnog trenda, najmocnija i svakako najvaznija svetska izdavacka kuca stripova "Marvel" se sve do pomenutog filma "X-men" hotimicno i pomalo zapanjujuce uzdrzavala od ucesca u doticnoj igri, verovatno cekajuci na prava resenja i prave ljude sa kojima bi najzad pokazala sta sve moze da ucini na velikom ekranu.

Ali, ako je jos tada "X-men" prerastao nesumnjivost sopstvenog kvaliteta, bez zadrske i dileme se ekspresno uguravsi u uzak krug najboljih stripovskih ekranizacija svih vremena, nametnuvsi se - istovremeno - i kao paradigma novomilenijumske evolucije "Marvelove" multimedijalne uticajnosti, pa i - sto je jos bitnije - kao definitivan uzorak nuznog raskida s praksom infantilno nekritickog ili ironicnog i intelektualno distanciranog transponovanja stampanih u pokretne slicice, onda su obaveze postavljene pred njegov ocekivani nastavak paradoksalno postale jos krupnije i kompleksnije.

Otud i nije cudno da u slucaju aktuelnog "X-men 2" producenti bukvalno nista nisu prepustili volji slucaja: rediteljski posao je ostao u rukama zanimljivog Brajana Singera ("Dezurni krivci’’), izvorna glumacka postava je perfektno pojacana, a impresivnost dizajna i upotrebljenih efekata je - logicno - uznapredovala bar jos nekoliko tehnoloskih stepenika vise.

Reditelj Singer, opisujuci odnos izmedju dva dela svog "X-men" serijala, kaze da je prethodni film shvatio i ostvario kao "forspan" za ovaj novi i sve druge koji ce eventualno uslediti, a takav stav bi se mogao ishitreno protumaciti na stetu filma "X-men 2". Jer, iako su nastavci tradicionalno sumnjiva bioskopska opcija (cast izuzecima!), film cija je premijera minule nedelje obavljena u citavom svetu istinski samo profitira iz ovakvog Singerovog polazista, potvrdjujuci i produbljuci ispravnost svega sto je zaceto u inace odlicnom originalu. Zauvek pomerivsi kompletan trend ka "Marvelu" blizim, mracnijim mitoloskim i moralnim problemima, prvi nastavak "X-men" sage je omogucio ovom danasnjem da dalje slobodno istrazuje po drevnih mitologija dostojnim sudbinama svojih heroja.

Dodajte na to i Singerovu opsesivno izazovnu potrebu za simultanim rusenjem i cuvanjem stroge karakterne i civilizacijske polarizovanosti na poetskoj i pripovednoj, ali i prakticno savrsenstvo svake od mnogobrojnih akcionih scena na vizuelnoj strani, pa ce tek tada postati moguce spoznati prave dimenzije ne samo uverljive demonstracije kinematografske sile koju sada nudi "X-men 2", vec i neslucenih mogucnosti koje ovaj film otvara pred svim buducim nastavljacima sve unosnijeg i uzbudljivijeg bioskopskog trenda o kojem je sve vreme rec, odvazno pomerajuci stvari od materijalisticke ucmalosti ka revoluciji duha i stila.

Aleksandar D. Kostic


Objavljeno: DANAS, 08.05.2003. godine

PREGLED ČASOPISA
Ulaznica

Piše: Nataša Pejčić

“Glas naratora kaže: Gospodin S.S. sedi u galeriji i ćaska sa plavokosom devojkom Z. L. Devojka čuva galeriju. Zatim, S.S. uključuje kompjuter, ulazi u internet i očitava e-mail poruke. Nalazi pismo koje mu je pisao M(iško) Š(uvaković). Čita pismo naglas, komentariše ga sa devojkom koja sedi naspram njega na uskoj drvenoj klupici. Devojka ima dvadesetak godina. Nosi naočare, žućkasta kosa je skupljena u punđu. Ona se ne seća Miška Šuvakovića. S.S. ga priziva u sećanjima. Opisuje ga. On nije sasvim siguran, ne može da opiše boju njegovih očiju, dubinu njegovog glasa, način njegovog hoda. Bledo se seća nekih njegovih fraza i slogana: o modernoj, o označiteljima, o hijatusima, o diskursima...” piše pomenuti Miško Šuvaković u “Africi”, razrađenom sinopsisu za teorijski performans, objavljenom u dvobroju 184-185 časopisa za kulturu, umetnost i društvena pitanja “Ulaznica” iz Zrenjanina.

U odeljku pod naslovom “Teror teme žena” pišu Mihail Berg, Igor Marojević i Alfonz Talamon, dok se poezijom bave i stihove objavljuju Zoran Bognar, Danica Vukićević, Radivoj Stanivuk, Refik Ličina i, pored ostalih, Slovenac Boris A. Novak koji jednu od svojih pesama posvećuje Borki Pavićević. Prozu ispisuju Đorđe Pisarev, LJiljana Jokić-Kaspar, Milica Milin i drugi. Ilija Bakić se bavi (post)žanrovskom književnošću i izdvaja prozu Vladimira Lazovića, Zorana Jakšića, Tihomira Jovanovića i Aleksandra Markovića, dok Marko Vukša piše ogled o nacionalnoj književnosti poslednje decenije 20. veka.

I Migel de Unamuno, kao Viktor Goti, u prologu “Magle” objašnjava sebe kroz redove ovog broja “Ulaznice”, a o toj “parodiji na Unamunove kratke eseje”, odnosno “autorovoj autoparodiji koja služi za razdvajanje implicitnog autora teksta od istorijskog autora dela”, piše Bojana Kovačević i objašnjava da “prolog i postprolog čine integralni deo romana jer dopuštaju pažljivom čitaocu, koji je ušao u ovaj lavirint, da otvori troja lažnih vrata pre nego što zakorači ka ulazu u ’Maglu’”.

Ovaj broj časopisa nudi izbor strip radova Dejana Uzelca, autora na koga u “Ulaznici” podseća Uglješa Šajtinac.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 07.05.2003.godine

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

Poštovanje,
samo da javim da nam je sajt on line. Još nije gotov, ali bude uskoro...
Tally
www.LMinfo.hr/comics

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 10. do 16. maja

...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad