prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIP U "VREMENU" - Zoran Đukanović
2. AKADEMIZAM I NASILJE - Aleksandar Manić
3. TVRDI ANDERGRAUND - Ilija Bakić
4. PARISKI SPLEEN (51) - Franc
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 106. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (166) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (53) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -EISNER AWARD - NOMINACIJE
   -2003 HARVEY NOMINATIONS
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP U "VREMENU"

Zoran Đukanović

Strip u “Vremenu”:
Zografov zlatni rudnik srca

Ne, ovo nije serijski nastavak teksta Strip u školi, kao što moram da razočaran verne čitaoce pošto ne nameravam da pišem ni Strip u sirotištu, Strip u popravnom domu niti strip u “Nacionalu” ili “Identitetu”. No, pošto su šanse za ovakav antiutopijski noir serijal očigledno propuštene, da vam skrenem pažnju na nešto lepše što je počelo da se dešava u “Vremenu”. Naslov se, međutim, ne odnosi ni na pisanje o stripu u “Vremenu”, pošto je ono “normalna stvar” i pojavljuje se praktično otkako postoji ovaj nedeljnik za politiku, a gotovo ništa manje i kulturu. Ono što jeste novo, i zaista presedan, je pojava stripa samog na stranicama ovog nedeljnika. Ovakva vrsta “ekscesa” može se tek delimično upoređivati sa praksom štampanih medija u osamdesetim godinama da se na njihovim stranicama nađe strip. U to vreme i sam sam objavljivao table domaćeg i stranog stripa u omladinskoj i studentskoj štampi, književnim listovima i časopisima (“Vidici”, “NON”, “Mladost”, “Književna reč”, “Književna kritika” itd.). Ovo su bila, međutim, gostovanja u kojima je strip ponekada zadobijao i svoje redovno mesto, ali se nije prožimao s prirodom, koncepcijom novine. Ukoliko bi nestao, osetio bi se, možda, nedostatak dragog gosta i stvari bi nastavljale svojim uobičajenim tokom.

U poslednja dva broja “Vremena” Aleksandar Zograf (čiji je spiritualni blizanac Saša Rakezić u toj istoj novini već objavio niz odličnih tekstova o stripu) počeo je da objavljuje strip koji prvi put zakoračuje u onu neobičnu disciplinu koju, među retkima, gaji Joe Sacco – strip novinarstvo. No, razlike ćete početi brzo uviđati. Zograf nema nameru da se kreće isključivo u smeru reportaže i istraživačkog novinarstva, gradeći jedinstvenu naraciju. Lutajući, dremovni duh Zografa neće vas ni ovde razočarati. Reč je o fragmentima na po dve post-arhaično kolorisane table (ima nešto od one magije izdanja iza kojih stoji Zdravko Zupan) koji idu u mnoštvu pravaca novinarskog izraza: političkog komentara, reportaže, intervjua, ankete i, videćemo čega sve još. Takve su makar neformalne informacije iz “proverenih izvora” u “Vremenu”.

Dva objavljena Zografova stripa koja započinju seriju su Zlatni rudnik i Islednik. U Zlatnom rudniku Zograf-novinar provodi nas kroz “magnovenja zajedničkih sećanja”, zarobljenim u predmetima pronađenim po buvljim pijacama. U Isledniku srećemo tipično zografsko otopljavanje okrutnosti sveta kojim je okružen, pravljenjem poređenja sa svetom kada su stvari, pa i kriminalci, bili ili makar izgledali naivniji. Da Zograf nije patetični nostalgičar koji prošlost boji u razdragano ružičasto (sa ili bez plastičnog cveta u kosi naratora), videćemo čim nas dovede do fragmenta gde direktora koji je proneverio novac u tom drugom vremenu (1959. u Pljevljima) – streljaju. Nemojte da vas zbuni stalno pominjanje pripovedačkog u Zografovom strip novinarstvu. Ako obratite pažnju, videćete da ne mali broj najboljih novinarskih pera “Vremena” prepoznajemo upravo po izraženom autorskom stilu, a kod nekih i po elementima književnog.

Svojim strip novinarstvom Zograf ima ozbiljne šanse da komunicira i sa vanstripovnom publikom koja je, naravno, u većini među čitaocima “Vremena”. A to je jako važno. Ova osobina pokazala se kao bitno svojstvo ne samo Saccovih Palestine i Safe Area Gorazde nego i Gaimanovog Sandmana. Autor koji je sa godinama izrastao iza Zograf pseudonima jedna je posebna vrsta čuda koje treba gajiti. Sa drugom osobom (senzibilitetom) ovakav pokušaj u mainstream novinarstvu bio bi osudjen na neuspeh.

Zlatni rudnik je, za razliku od Islednika dostupan i za posetioce koji nisu pretplaćeni na kompletan online sadržaj “Vremena”. Zato vam najtoplije preporučujem da posetite adresu www.vreme.com/cms/view.php?id=338198 i uživate dobrodušnjoj melanholiji jednog od najtalentovanijih strip-pripovedača s kraja prošlog i početka ovog veka, koji se muva po Balkanu i “u širokom svijetu” i uopšte ne znate u kome je od ova dva toponima prisutniji. Sve što ne želite da pročitate u stripu, kao što su kvazi-pesnička “poetisanja” na granici kiča, ovde, budite sigurni, nećete sresti. Zografova nepretenciozna a sigurna ruka pripovedača vodi vas drugamo, do nekakvog ranog Makavejeva ili pak književnosti Dubravke Ugrešić. Uostalom, upotreba “teške artiljerije” ovakvih poređenja nije neophodna. Ko zna Zografovu stripsku poeziju u prozi, dovoljno je da mu se kaže - tu je nešto iz Zografovog zlatnog rudnika srca. A što se tiče vaših nežnih čitalačih srca, ostaje vam samo da zahvalite ludo(m) smelom uredniku koji se upustio u ovu vrstu “dekonstrukcije” tradicionalnih predstava šta u nekoj novini sme da ide, a šta ne. Držimo im pesnice. Ako uspeju, imaćemo šta da čitamo.

sadržaj

2.

AKADEMIZAM I NASILJE

Aleksandar Manić

Srpska strip scena u Kulturnom centru SCG u Parizu

Akademizam i nasilje

Srbija ima odlične crtače, ali ne postoji strip izdavaštvo - kaže Toma Ragon

PARIZ - Kulturni centar Srbije i Crne Gore u Parizu, organizovao je 17. aprila veče posvećeno trenutnim prilikama na srpskoj strip sceni. Uvodnu reč i društveno- ekonomske prilike koje su pratile razvoj srpskog stripa od 1934. godine do danas, dao je Aleksandar Manić, organizator više strip izložbi.

Zatim je Toma Ragon, urednik u velikoj francuskoj izdavačkoj strip kući "Delkur", preneo svoje utiske sa prošlogodišnjeg boravka u Beogradu. Inače, povod za strip veče bio je Ragonov tekst o srpskoj sceni u reviji "Nova alternativa" broj 57.

"Srbija ima odlične crtače, međutim problem je u nepostojanju strip izdavaštva, teškim ekonomskim prilikama i neobaveštenosti autora - kaže Toma Ragon.

- Strip industrija mora da stvara novac da bi mogla da plaća crtače, da štampa i prodaje albume, što za sada ne postoji u Srbiji. Problem neobaveštenosti autora dotiče kako našu ekonomsku realnost u Francuskoj, tako i tendencije u strip stvaralaštvu. Veći deo autora poznaje strip do početka devedestih godina, a zadnja decenija za njih je nepoznanica. Pretpostavljam iz ekonomskih razloga".

Ragon takođe smatra da je srpski strip i pored jakih akademskih osnova poseduje nedostatke u tehničkom i narativnom pogledu. "Naša izdavačka politika ide ka serijama od tri do pet albuma i neophodno je uklopiti se u takav tržišni zahtev. Međutim, srpski autori ne razmišljaju na taj način, tako da je ponuda serije od 15 albuma neizvodljiva podjednako kao i album od dve stotine tabli u koloru. Posebna je priča neverovatno nasilje prisutno ne samo su srpskim nego i drugim stripovima autora zemalja bivše Jugoslavije."

Treći učesnik večeri, Čaba Kopecki, prevodilac i posrednik između srpskih autora i francuskih izdavača, istakao je neophodnost ne samo da se svaki ugovor prevede autorima, nego i da im se objasni način rada francuskih kuća, ekonomski principi i stilski zahtevi tržišta. Trenutno se u Francuskoj objavljuju i pripremaju stripovi petnaestak srpskih autora među kojima su Zoran Janjetov, Aleksa Gajić, Dražen Kovačević, Gradimir Smuđa, Borislav Šajtinac i Rajko Milošević Gera.

sadržaj

3.

TVRDI ANDERGRAUND

Ilija Bakić

STRIP

TVRDI ANDERGRAUND

Fanzin "Super"; izdavač "Studio strip", Beograd 2002-2003.

Alternativni iliti andergraund strip ne pati, i to je još jedna razlika u odnosu na starijeg brata tzv glavnotokovski strip, za dugovečnošću. Izdavači i urednici korporacijsko-sindikalnog stripa iz petinih žila se trude da nekog junaka najpre nametnu publici a potom ga troše i rabe bez ograničenja (makar originalni autor prestao da ga crta/piše ili čak i umro), što donosi svakovrsne mene u životu likova i dovodi do grotesknih situacija jer, najčešće su nastavljači trapave, neinventivne zanatlije koje ne mogu ni da se približe duhovitosti originala; dovoljno je setiti se Flaša Gordona, Tajnog agenta Iks i sličnih loših primera (naravno, ima i pozitivnih slučajeva kakvi su Rip Kirbi ili Betmen a delimično Princ Valijant). Iz vizure alernativaca ovaj napadni i nategnuti sistem nepoželjan je i nepotreban, osim ako služi za ismevanje i karikiranje. Brzina, "hvatanje" inspiracije i razbarušena neobaveznost prema sopstvenim junacima rezultira kratkim stripovima odnosno izdanjima-fanzinima koji se, u malim tiražima, lako pojavljuju i još lakše nestaju (zbog toga je vrlo teško pratiti andergraund produkciju koja ne poštuje principe masovne produkcije i distribucije). Otuda je, čak, mnogo veći kuriozum pojava trećeg ili sledećeg broja nekog izdanja nego izlazak prvog. Najčešće fanzini ne traju predugo a njihovi autori-izdavači se okreću novim projektima (časni izuzetak koji potvrđuje ovo pravilo je Wostokov "Krpelj" koji je premašio neverovatnih 200 brojeva!).

Fanzin "Super" kome u podnaslovu premijernog broja stoji "Hrestomatija Južnoslovenske nadrielite!!?" pojavio se kao jedno od brojnih izdanja agilne grupe alternativaca okupljene oko "Studio stripa". U prvoj svesci sarađivali su Duća, Tacna, Radovan Popović (glavni krivac za čitavo okupljanje), Bodroža i Nedim. Naravno nigde nije naznačeno u kom ritmu će "Super" izlaziti, te je zaključak sasvim jasan: ako i kada momci sakupe radove i učini im se zabavno i zgodno, fotokopiraće sledeći broj. I, neverovali ili da, u sasvim razumnom roku od kojih 6-7 meseci pojavio se broj 2 a onda čak i dvobroj 3-4. U tim sveskama "prvoborcima" su se pridružili i "mlada nada" Danijel Kovač, Vuk Palibrk, Lola Milošev, neki koji se potpisuju kao Neznani autor, Nindža, Seljak, Volođa, Jelenica, Nataša, Maja, te Aleksandar Opačić, Marija Isailović, Nino Maljević. Svako od njih, bilo da je početnik ili već poznat autor unosi u fanzin svoju tužnu, veselu, mračnu, infantilnu ili ciničnu pričicu (što je najčešće Bodrožin specijalitet) ali i specifični doživljaj odnosno viziju samog strip medija. Na to se nadograđuje i raznovrsnost crteža, uglavnom namerno nezgrapno neveštog (mada ponegde izgleda da je to trenutni domet autora) ali i vrlo rafiniranog (posebno u radovima Opačića). U celini gledano, "Super" predstavlja bogati šareniš svakakvih strip pokušaja, eksperimenata i egzibicija a iz svih njih izbija čista radost otkrivanja, okušavanja snaga i igre stvaranja, što ne može a da ne obraduje čitaoca i izmami mu osmeh (uz želju da "Super" nastavi da se pojavljuje).


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 12.02.2003.godine.

sadržaj

4.

PARISKI SPLEEN (51)

Franc
noanoabv@free.fr

STRIP CODE

DETINJSTVO (Herge), DECAŠTVO (Kirby), MLADOST (Magnus & Bunker);

III

(1)

Cudesna, zagonetna adolescencija: tad, što se pokvari, da se popravi - trebaju godine. Tad što se postavi, stoji u svim kasnijim godištima i blista svojim cistim, prvim sjajem: kao, u suton, secanje na rosu.

Srednja Verska Škola Dvorac Maruševec, vedute i šume Maruševca, humovi, doli, sitni potoci i recce, varaždinske Barokne veceri, pusti seoski drumovi, nocni pijanci, studen izvor u dubokom zabranu gde sam kadikad šetao, osamljen, sa knjigom pod miškom, siguran u otkrovenje stihova Tina Ujevica; jasan vrh Ivancice za kojim se gasilo i gasilo sunce - plameni suton nad gorama; moje rane godine, život – jedini dati: dvorac Maruševec, prve tajne koje peku ko istina prve ljubavi od koje se gubi dah i pada mrak na oci, a nama je svega petnaest godina!

Privatna skola Dvorac Marusevec, na petnaest kilometara od Varazdina i desetak kilometara od (tada fiktivne) slovenacke granice, ugradjena u nekadasnji dvor vremena renesanse (i nejasnog, no sigurnog, prodora izbeglih bosanskih bogumilskih vlastelina u zemlju Slovinjsku), posed Vragovica, ovaj prostor, taj kamen dvor – to je kamen temeljac mog obrazovanja i svetonazora.

Prelaz iz francuskog u jugoslovenski sistem skolstva ne samo da je isao bezbolno i lako (polagao sam, upravo, diferencijalne ispite iz srpsko-hrvatskog i gramatike u seoskoj osnovnoj skoli, kod ucitelja ciji "hrvatski" nije pio vodu pored tecne kajkavice kojom su medjusobno opstili), nego smatram da sam, prelaskom iz tudje, u maticnu sredinu, sebe spasao, sebi udahnuo novu mogucnost daljeg obrazovanja i otkrio sebe kao umetnika. Za razliku od francuskog sistema skolstva, slovenski je, pod snaznim uticajem nasledja romantizma i genijalnog, posvemasnjeg vaskrsa nacionalnih kultura, otvarao mogucnost sto sireg i kompleksnijeg spoznavanja klasicnog i modernog evropskog nasledja. Dvorac Marusevec, usprkos debaklu usmerenog obrazovanja Šuvareva, koji je razarao obrazovne strukture gimnazija dobre stare SFRJ, nudio je perfektnu biblioteku, bezmalo najbolju privatnu kolekciju knjiga od Zagreba do Maribora, sa celokupnim knjizevnim nasledjem srpskim, hrvatskim, delomice slovenackim i makedonskim; tvrdim da je djak negdanjih socijalistickih drzava bio bolje upoznat sa knjizevnostima i kulturama Zapada nego sami klinci Zapada. Sta je Baccalauréat pored nase Mature? Pa opet birokratska nefleksibilnost i efektivni rasizam Francuskog sistema mi to nije nikada priznao. Ne mari. Nisam na gubitku.

Ovde bih uneo nuznu digresiju: tehnoloski razvitak zapada nezamisliv je bez metafizicko-naucnog doprinosa Slovena, sa Teslom na celu. Nije toliko razmena ljudi i robe koliko novac, uticalo da se citave bulumente naucnika uputi ka anglosaksonskim zemljama. Kada neko hvali tehnolosku supremaciju SAD-a, nek pogleda koliko je darovitih, sa nasih strana, doprinelo tome, još doprinosi, i tek ce. Šta je svet bez slovenskog genija?

Americki eksperiment jednako je dobar koliko ruski (od Petra Velikog do Revolucije): Srbi ucestvuju u oba, sa nemalim brojem diplomata, moreplovaca, vojnika, tehnicara, elektrotehnicara, blistavih umova, rasejanih od Ukrajine do Vladivostoka i New Yorka do Teksasa. Savremeni americki eksperimenat se jednako da reprodukovati u Sibiru, Tibetu, Okeaniji, Vizantijsko-Otomanskoj sredini. To je pitanje vizije, ne samo finansijskih sredstava, niti puke efektivne kolonizacije date sredine. Vizija postoji, i danas – neslaganje je povodom prevage odredenog centra moci nad drugima, kao katalizatora civilizacijskog skoka.

Zašto, uostalom, strahovati za Zapad? Jedan francuski književnik, lud u želji za moci, iselio se za Amerike (Kvebek, Kanada), e da bi okusio tu silu, e da bi se osetio delicem te kineticke realnosti. Frustraciju cinjenicom da potice iz “male” sredine (iz sunovrata “palanacke svesti” uzvisene do nacionalnog i civilizacijskog programa Francuske), leci tako sto postaje Amerikanac: po prilici onako kako se nekad u nas gledalo na Rusiju, za Staljinova vremena (ali dijatribe Maurices G. Danteca nemaju silu reci kadra iz filma “Tri karte za Holivud” - cuvene replike Bate Živojinovica na reci “Ja živim u Americi" iseljenom zemljaku: "Budalo, nemaš ti pojma: ja Rusiju sanjam svake noci”!). Copavi Zagorac je takve, reci ce neko, slao na otoke, stvorivši niz turobnih Jandranskih prometeja, dodace, drugi, u glas. Ako!

Zašto strahovati za Zapad? Rodice se Novi svet, u sadejstvu sa vrednostima Zapada i Istoka: rodice se jedan nov, sveobuhvatniji, siri, dublji, esencijalniji i precizniji svetonazor: veci su izgledi da se on ostvari u Okeaniji ili Sibiru nego Americi, med slovenskim življem nego anglosaksonskim. Za sinteticnu stvarnost potreban je sintetican duh: ima li toga, jos, u Americi?

Sama cinjenica da sam sticao znanje u sredini "malog" jezika a velike knjizevnosti, dok su pariski vrsnjaci ostajali zakinuti kako za klasicno nasledje, renesansu i samu nacionalnu literaturu i filosifiju (to razvijanje misljenja putem odabranih temata, bez dijahronog niti sinhronog uvidjaja u filosofsko, teolosko i naucno nasledje Evrope), potvrda je valjanosti izbora mesta skolovanja. Slovenske kulture uvek su isticale citanje knjizevnosti "velikih" jezika. Nije, otuda, cudo, sto su se francuski turisti, po Dalmaciji, iscudavali obrazovanosti nasih mladih: doista, drzim da mladi Jugosloven bolje poznaje temeljne tekstove nemacke, engleske, francuske literature nego njegov nemacki, engleski, francuski vrsnjak. Vreme, i dalje, u tom smeru - radi za nas.

Suštinska vrednost Maruševckog pedagoškog, socijalnog, filosofskog, metafizickog eksperimenta sastoji se u tome što je ova škola, tada, bila sabir gimnazijalaca poreklom iz svih društvenih, etnickih ili verskih sredina SFRJ. Nacelno protenstanstka, nacelno privatna ustanova (zapaziti u ovome odliku samoupravne razlicitosti jugoslovenskog ”naucnog“ socijalizma koji je dopuštao ovaj ili onaj ”privatluk“, pod budnim okom lokalnih polupijanih pandura i žbirova sistema), ona je u sebi sadržavala sve društvene i povesne specifikume jugoslovenskog prostora. Time što je bila odraz reformistickih i novoprotestantskih shvatanja, ostvarivanih u ruhu kalvinizma-Adventizma, no osnovana na severoistocnom podrucju kajkavskog jezika - gde se nekada, u vreme Primoža Trubara, na tlu prosejanom pavlicanskim idejama izbeglih srpskih bogumila iz Raške i Bosne – razvila slovenska Reformacija (povesnicar Crkve Matija Vlacic Ilirikus je prvo i vrhovno ime istorijske kritike katolicizma), ona je istovremeno znacila iskošen, takoreci kafkijanski pogled na stvarnost ”jugoslovenstva“, imaginarna binarna kombinacija identiteta (”novoverci“ Hrvati ili Srbi), marginalna tacka sa gledišta sociologa – ali tacka uporišta sa gledišta jugoslovenskih gimnazijalaca, za koje je kaleidoskop identitarne fragmentiranosti jugoslovenskih partikularizama mogao poprimati komicne ili idealisticne odlike, u ovisnosti o konkretnoj situaciji školskog života (jevtina pickaranja oko ”tocke“ i ”tacke“, ”vilice“ i viljuske“ kao oznacitelja okeanskih jezickih razlika jednih i drugih – uz prva objasnjenja iz kojih razumevah da sam ja Srbin, oni – Hrvati, i da je u tome bilo necega Jako Jako bitnog – quelque chose d'ineffable, voyez-vous!).

Dvorac Maruševec je pružao istinski uvid u književno, umetnicko i naucno tvoraštvo najviših duhova Južnih Slovena, bolje i svestranije, mnim, nego državne škole; pod jedno, nije bio pod otvorenom stegom marksistickog ”svetonazora“ (što bi po sebi vec bilo dovoljno da ude u anale retkog efektivnog alternativnog školstva pod diktaturom tito-komunizma), pod drugo, sublimacija nacionalnih kultura kroz višu, slojevitiju, stvarnosniju ”Slovinsku“ (da upotrebim drevnu dubrovacku odrednicu za kulture Slovena Juga), tj. srpsku, hrvatsku, modernu makedonsku ili slovenacku u jednu, jedinstvenu, višeslojnu, paradoksalnu ili cak nuzno kontradiktornu južnoslovensku, bližoj istini bica svakog od adolescenata tadašnje Jugoslavije, otvaralo je nesagledive perspektive. Ove perspektive postoje i danas, iako možda na zgarištima razorenih društava; društava razorenih bratoubistvima ciji su vinovnici, o paradoksa ili jasne li, proste istine – isti oni koji su klali, i terali ljude da jedni druge kolju, dok su sami klali i krali i svoje i tude (a njihove gole drolje, naduvene silikonske sisare, promovisane u nacionalne ikone), sejali teror kod svojih i drugih, sada se, i jedni i drugi, skupa (Legija, Gotovina), kriju, vešti krivotvoritelji, po spiljama Bosne, ko gamad i pacovi, koje jesu.

(Post)moderni svet je sintetican svet: nasuprot uvreženom shvatanju, on ne trpi kulturnu relativizaciju niti opoziv svih vrednosti; nasuprot, on nužno vodi sublimaciji stecenih identitetarnih korelativa putem njihova filosofska, socijalna i metafizicka prerastanja. Svet postaje sve komplikovaniji i, da bi se prebrodila mogucnost konfuzija i manipulacija (kojih je nemali broj), mora postati još kompleksniji. Mi sami postajemo sve kompleksniji, sve otvoreniji. To je jedini put.

Jugoslovenski eksperiment je išao u tom smeru. U tom smislu, na ravni simbolizacije, mita - ostaje otvoren. S tim, što izmedu ”slovinskog“ ideala Dubrovcana/romantizma, istorijske stvarnosti Jugoslavije XX veka i nas danas stoji – Jasenovac (Ustaški pogromi, jame i logor u kome nisu ubijali Ciklonom B nego kamom u grlo i maljem u potiljak, sa Križom Krista u šakama cudovišnih posunovracenih fratara - kada to nije mrak titoizma, religijski zanos marksistickih krivotvoritelja i had replit identitairesa koji su doveli do kraha zajednicke kuce i komicnog rasapa intelektualne svesti na nacionaliste i jugonostalgicare, tj. mundijaliste, dok je koren bola mnogo dublji, kompleksniji - lek svestraniji i žešci od sveg sto smo do sad iskusili).

Prelazak iz Francuske u Jugoslaviju, 1982., bio je svetlosni skok unapred, njegove posledice, u svom zivotu, merim još danas. Sasvim nove perspektive, nova stvarnost, kultura, umetnost, otvorili su se preda mnom. Mnim da je citanje poezije Tina Ujevica, u belom izdanju beogradskog ”Slova ljubve“, na podu školske biblioteke, bio presudan cin. Pišuci sad o tome, vidim, najpre sam zabeležio: ”iznenadno citanje“. Ukoliko bih mogao sažeti intelektualni iskorak izmedu svoje cetrnaeste i petnaeste godine, bio bi upravo u tome, u tom ”iznenadnom“, svetlosnom, cinu otkrivanja Poezije. Prepušten sebi, prethodnih godina sam, jedno za drugim, napuštao: muzicko, školsko, sportsko obrazovanje. Prepušten sebi, to ce reci samooslobadan, rešen da napustim francuski obrazovni sistem koji je kršio moje bice i sputavao ga u svemu - smogao sam dovoljno snage i uverljivosti da iznudim ono što sam, po intuiciji, osecao kao jedino spasonosno rešenje: odlazak za Maruševec.

Ne samo da se, ovim cinom, vracah u krilo prirode (ja, dete cybermodernih megalopola), ne samo da se vratih u poznate šume, u onaj patetizovani, mitski predeo ranih adolescentskih igri ljuvenih -, nego se, to sam znao, okretah i jugoslovenskom obrazovnom sistemu, jugoslovenskoj stvarnosti, jugo matrici iz koje se, kao feniks, preporodih. Tajni prst Tina Ujevica dotaknuo se moga cela: obeležio me žigom – pesnicke – izopštenosti. Više nisam bio dete; postadoh mladic, Lelek Sebra: Slovo ljubve.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 106.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (92): HYAT HEARP, SERIF IZ DUMBSTONEA

KARAMELE I MECI

Kalamiti: Hmm... Sve mi se čini da
te poznajem! Ili mi samo ličiš na
nekog?

Don: Jel'? A na koga to?

Kalamiti: Mmmm... Na mog drugog
muža!

Don: Ej? A kol'ko si se puta udavala?

Kalamiti: Jednom...

Krstić je nesumnjivo prepoznao epsku dimenziju Vesterna; šta više reklo bi se da ga je upravo ta odlika žanra privukla Vesternu. Okrenuo se jednoj od najpoznatijih (u holivudskim terminima to se čita najekspolatisanijih) istorijskih epizoda Divljeg Zapada od koje su vreme i ljudi već davno stvorili mit - obračunu kod OK Korala. Poslovično rešetanje konkurencije od strane braće Erp i Doka Holideja u Tumbstonu koje je trajalo sve zajedno nešto manje od pet minuta vremenom je izraslo u legendu, sa brojnim interpretacijama na velikom platnu. Revolveraš i zubar Rok Džolidej stiže u Dubstone deleći karamele (koje momentalno izazivaju karijes) i varajući na kartama, gde upoznaje Hajata Herpa, čuvara zakona par ekselans u zavadi sa četiri brata Klepton. Braća Klepton Hajatu rade o glavi, a kako Hajat i Džolidej druguju, i on biva uljučen u njihove na neuspeh osuđene sumanute planove. Braća Klepton najzad unajmljuju plaćenike zvučnih imena, ali i Hajat "konje za trku ima" - čak tri komada, i svi se prezivaju Herp... I svi su sa pogrešne strane zakona. Opšta zbrku u koju upadaju još neki poznati likovi iz galerije slavnih Divljeg Zapada neizbežno vodi obračunu kod OK Korala, ali će on izgledati, pa, malkice drugačije no što smo navikli da ga vidimo u dosadašnjim interpretacijama. Krstić za osnovu svog albuma uzima upravo gore pomenutu zapadnjačku legendu, ali kroz nju provlači i nekoliko drugih, ne manje poznatih mitova Divljeg Zapada... Sve to sa sebi svojstvenim ironičnim otklonom od samih mitova koji su poslužili kao inspiracija. Tako se Krstić takođe dotiče navodne burne romanse Divljeg Bila Hikoka (u Krstićevoj interpretaciji Džil Hičkok) i Kalamiti Džejn dok posebnu pažnju dobija lik i delo šerifa Bata Mastersona (kod Krstića Mat Basterson) i njegova hladnokrvnost.

Poređenje sa Taličnim Tomom Morisa i Gošinija se samo nameće, i potpuno je na mestu. Oba stripa su rađena u formi groteske, oba se bave Divljim Zapadom više kao epom a manje kao realnim prostorom i vremenom i oba predstavljaju prilično specifičan pogled Evropljanina na prevashodno američki ep. Sasvim je očigledan uticaj Taličnog Toma, kroz dekore i fizionomije, ne toliko ljudi koliko životinja - dovoljno je, mislim, reći da su svi konji u Krstićevom stripu očigledni rođaci (uža familija) Morisovog Džolija. Sličnosti sa Gošinijevim i Morisovim ostvarenjem tu ne prestaju: poput Morisa i Krstić koristi Vestern publici dobro poznate likove Holivudskih glumaca. Tako se u liku Roka Džolideja pojavljuje Džejms Stjuart, Mata Bastersona "glumi" Li Marvin, neimenovani vlasnik Grčkog restorana je Teli Savalas... Krstić takođe koristi priliku da oda počast i evropskim vesternima, uklapajući u strip Bada Spensera kao vlasnika italijanskog restorana (sasvim u duhu gostovanja Li Van Klifa, pravo iz filma "Dobar, loš, zao" u Taličnom Tomu). Sam kraj stripa, sa silutama dvojice prijatelja na konjima koje poigravaju na horizontu seća nas neizbežno na kraj svakog albuma čiji je protagonista kauboj koji puca brže od spostvene senke.

Na crtačkom planu Krstić je više nego ravan izazovu, kompetentan, mestimično jako nadahnut - majstor kadriranja, bez straha od eksperimentisanja koje u njegovom slučaju donosi dobre rezultate. Ipak, dok je Krstićevo ostvarenje u crtačkom pogledu možda (i opet kažem, možda) inferiorno u poređenju sa umećem pokojnog Morisa, na scenarističkom planu Miodrag Krstić blista i može i samom Gošiniju mirne duše da drži megdan: humor vrca ne sa svake strane, već bukvalno sa svakog kadra. Krstićev humor nije ona vrsta inferiornog humora na koji su nas navikli Američke sitkom serije (poput toliko obožavanih Friends-a) od koga vam se tu i tamo nasmeje brk, to je humor od koga se vilice razvaljuju od smeha. Krstićevi dijalozi priča su za sebe - inteligentni, realistični a urnebesni, što je u stripu groteske vrhunski kompliment!

Kventin Tarantino rekao je u jednom intervjuu povodom početkom prikazivanja njegovih Uličnih pasa: "Napraviti najbolji od svih Vesterna ambicija je koja ima ogromne šanse da ostane neispunjena. Ali ako hoćete da snimite najbolji film o pljački, naći ćete se među prvih petnaest ako napravite iole dobar film." Lično ne verujem da je Krstić imao ambiciju da napravi jednu od najboljih Vestern parodija, ali to ne menja činjenicu da je u tome, uprkos žestoke konkurencije, uspeo.

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (166)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KOLIKO JE STRIPOVA PREVIŠE ZA JEDNOG ČOVJEKA?

Ponekad mi se čini da imam previše stripova. Police u dva reda i pune do kraja, longboxes s američkim svescima, uvezane knjige domaćih revija, ladica ispod kreveta dupkom puna, kutije u ostavi, sanduk i pola ormara još na roditeljskoj adresi, nepročitan kubik i pol na podu dnevne sobe, stripovi posuđeni ljudima samo da otvorim prolaz do kuhinje... Katkad mi se sve to ne čini dovoljnim, a ponekad mi se, kažem, učini da sam pretjerao. No, kako odrediti kad je previše?

Sâm to nikad ne bih mogao pa sam zato zahvalan ljubaznoj gospođi na carini, testisi joj se osušili, koja je jednim pogledom zaključila da paket koji mi je stigao ne može biti za osobnu upotrebu jer je stotinu i trideset sveščića "previše zabave za jednu osobu".

Eto, sad znam, a znate i vi. Stotinu i trideset sveščića je previše. Stotinu dvadeset i devet možda bi moglo proći - vjerojatno ne, ali možda - no sa stotinu trideset i jednim ni ne pokušavajte. Stotinu tridest sveščića ja pročitam kako me pukne: u tri dana, tri tjedna ili tri mjeseca; ali kako god ih rasporedio ubuduće ću znati da se zabavljam previše. A što ću tek kad pogledam police ili se navirim ispod kreveta? Uhvatit će me vjerojatno nesavladiva grižnja savjesti što se zadnje trideset i tri godine, otkako sam naučio čitati, zabavljam. A mogao sam, recimo, biti ozbiljan i raditi na carini. U sobi trideset i tri, recimo, lijevo od kolnog ulaza, sa sitnim neopranim prozorom pri vrhu zida. Mogao sam sasušeno otvarati pakete i određivati koliko se tko smije zabavljati. Najljepši trenutak dana bi mi bio otići iz sobe u 13 i 15, recimo - a radno vrijeme sa strankama mi je od 13 do 14 - vratiti se pola sata kasnije i onda stranku poslati da čeka pred vratima dok ja, alkemijski svečano i tajno, dvadeset minuta računam iznos carine. Pri tom bi me malo mučilo što je šefica desetljeće mlađa od mene i što radi u sobi bez pogleda na zid, ali bih se tješio određujući koliko je ljudima zabave dovoljno i ne bi mi smetalo što u mojoj sobi griju iako je vani preko dvadeset. Odgovornost je ledena obaveza.

Sve sam to mogao biti, da se nisam zabavljao. Pazite stoga, djeco, da se isto i vama ne dogodi: čitajte stripove, ako morate, ali ne stotrideset njih.

Stotinu i trideset je previše!

* * *

SFeraKon počinje danas! 25. dani znanstvene fantastike u Zagrebu, na Fakultetu elektotehnike i računarstva, Unska 3, od pet popodne, sutra od 12 i tako dalje. Gost je George R. R. Martin, program više manje standardan, a ja ću sjediti za nekim stolom i prodavati vam svoje stripove te prvo kolo novopokrenute biblioteke SFera, ako vam išta para ostane kad platite ulaz. Dođite!

Inače, Hip Flaska dobijaju Dalibor Novak, koji me nije toliko raznježio svojim pričama o stradavanjima vojničkog života koliko voljom da javno obznani sramotu da mu se Hellboy scenaristički sviđa, i Miroslav Marić, akonto svog minulog rada. Dalibor dobija ružniju naslovnicu. Adrese molim, momci!

* * *

PPP: A kad će album Pirata?
O: Neće tako skoro. Taj me trač progoni od kako se Tally izlajao u nekoj Striporami, ne znajući da su glasine ipak samo glasine. To što neće tako skoro, ne znači da neće, ali će vjerojatno prije izaći reizdanje Borovnice, zatim Borovnica 2, a onda i prva dva albuma Svebora i Plamene (Zoran Krušvar mi ingeniozno sugerira da bi se strip bolje prodavao kad bih ga prekrstio u Svebor i bacač plamena, te o tome ozbiljno razmišljam).

LEKTIRA:
Trolls de Troy Arlestona i Mouriera. Iako izdanak udavne loze suvremenih francuskih fantasya, ovaj četverotomni strip je, zapanjujuće, najizravniji potomak Asterixa. Neki su principi slaganja gega dignuti direktno, ali Arlestonu se ne može osporiti da je, kad hoće, duhovit i zapravo mi samo smeta što priča - ljudožderski kanibali na asteriksijanskom questu za već nečim i protiv svih - treba četiri albuma dok je Goscinny sve to znao smlatiti u jednom. Ali hej, prosjaci ne biraju pa je ova serija moj današnji prijedlog za prijevod!

GO SURF!
Na www.honda.co.uk/newcars/300k_player.swf je reklamni filmić za Hondu Accord kojeg preporučam jer je kreativnost kreativnost, pa makar ne bila u stripu. Boli glava.

sadržaj

7.

MOJ POGLED (53)

zmcomics

GRANICE?!

Ne, nije reč o međudržavnim granicama, inostranim autorima ili izdavačima. Reč je ovog puta o, što se mene tiče, granicama strip kreativnosti.

Ciklično osvežavanje kreativnih dometa stripa kao medija, kao umetnosti, se može slobodno vezati i za ciklična ekonomska kretanja recesija-ekspanzija. Nekako je ta veza oduvek postojala, pa čak i koreni nastajanja stripa teku iz jedne recesije, kada su svojom niskom cenom strip izdanja bila najjeftinija zabava. Kasnije su recesije više uticale na kreativne pomake jer se u svakoj kriznoj situaciji, u svakom strahu od budućnosti, javlja potreba za traženjem novog, hrabrijeg izraza.

Devedesete su bile burne godine, i to ne samo na našem podneblju, pa je došlo i do ekspanzije eksperimentisanja, traženja novih pravaca i izraza, u stripu. Stvoreni su neki novi pravci, pušteni su koreni iz nekih ranijih perioda.

Pokušavam da vidim da li se stiglo do krajnjih granica stripovnog kazivanja. Logika kaže da nije. Međutim, u zadnje vreme ne vidim ništa novo. Perjanica promena su uvek bili andergraunderi. Gledajući Stripburgere, Lavirinte, Stripere, Patagonije, Grafičke Zavere... na prvi pogled vidite da se već par godina ništa nije promenilo. Kada sam počinjao sa Strip Vestima svaka od tih publikacija je, s moje strane, dočekana sa nestrpljenjem da vidim šta ima novoga. Sada uglavnom konstatujem da svi već liče jedni na druge, da se svi trude da što više liče na Stripburger, da objave stripove u kojima možemo videti sve što "nigde drugde" nismo mogli videti... a opet isto to "neviđeno" gledamo već skoro deceniju.

Ljudi koji Banetu Kercu zameraju što su mu noviji stripovi isti kao i oni raniji su počeli da budu isti nakon 2-3 godine sopstvenog bitisanja na strip sceni. Rad, ili uređivačka koncepcija, sa kojim su se pojavili u nekom časopisu ostaje kao referenca i za sve naredne i bivaju samo svojevrsna reciklaža, ili, kao što bi prodavci softvera rekli, nova verzija...

Početna originalnost postaje redovna pojava i gubi zanimljivost. Verovatno je vreme da andergraunderi 90-tih postanu mejnstrim autori i da puste nekim novim klincima da se razvijaju i eksperimentišu. Ili da učine napor da se menjaju.

Ako računamo na cikličnost u kreativnom napretku stripa, po mojoj oceni, je došlo vreme da mejnstrim preuzme pojedine andergraundere u svoje redove. Takođe je vreme da se, koristeći novo dostignute granice, unapredi glavni tok. Tako da je za očekivati neki novi talas tek za 10 godina, negde u drugoj deceniji ovog milenijuma...

Možda grešim ali dozvoljam da verujem sebi kako sam u pravu...:) Svakako dobra tema za neki istraživački rad, dobra tema za zdravu diskusiju.

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su nas opet obradovali mnostvom priloga...

PRODOR HRVATSKOG STRIPA NA ZAPAD: UNATOČ ODUMIRANJU STRIP-ČASOPISA MLADI AUTORI PRONAŠLI SU NAČIN PROFESIONALNOG OPSTANKA

ŽEDNI PREKO GRANICE

Igor LASIĆ

Cjelokupna hrvatska strip-scena svedena je na nekoliko fanzina, poneku stripašku grupaciju i, svakako, besmrtnu Modru lastu. No, hrvatski su se stripaši posljednjih godina okrenuli stranim tržištima i ondje ostvarili jedinstvene uspjehe. Goran Sudžuka, Esad T. Ribić, Igor Kordej, Darko Macan, pokojni Edvin Biuković, Danijel Žeželj, Goran Parlov, Boro Pavlović i Robert Drozd samo su najpoznatiji među njima

Poklonici stripa u Hrvatskoj doživljavaju danas domovinske kioske otprilike kao ratom poharana područja. Ponuda je usporediva s humanitarnom pomoći; uglavnom su to prijevodi Bonellijevih izdanja, de facto reprize znanih epizoda iz pretprošlog desetljeća, i još ponešto uboge sitneži. No, gornja usporedba nije slučajna. Upravo s raspadom Jugoslavije ‘91., i samim ratom, dakle, usahnuo je dotok svjetskih stripova što su prevođeni i objavljivani u, većinom, Gornjem Milanovcu i Novom Sadu.

Nećemo sad prepričavati teorije o velikosrpskoj zavjeri i zavođenju hrvatske mladeži ekavskim prijevodima “Lunova Magnus Stripa”. Tek, nacionalni je sentiment ovdašnje publike donekle spašavala činjenica da se, eto, barem kultni Alan Ford prevodi te objavljuje u Zagrebu, ali je i taj argument bio kratkog daha, znamo li da je zlatno doba toga remek-djela davno prešlo u pluskvamperfekt. Inače, baš se i ne moramo ovdje vraćati do Andrije Maurovića i braće Neugebauer, dovoljno je da zagrebemo po zadnjoj deceniji naše strip-idile...

Kad smo već kod Magnusa i njegove planete TNT, ili pak kod Zagora i Bleka (Stene), vrijedi ovdje podsjetiti na čitavu nisku časopisa koji su izuzetno utjecali na kulturu nekoliko generacija Južnih Slavena, pa tako i Hrvata. Stripoteka, Strip Art, Spunk, Patak, Politikin zabavnik, Ex Almanah, Mikijev zabavnik, Yu Strip, Naš strip... Bilo ih je još, itekako, a o tome kako je ta kultura neslavno skončala, govori tretman Stripoteke u Hrvatskoj danas.

Naime, taj silno važni časopis, koji i dalje izlazi, od prošle se godine opet može kupovati na (nekim) hrvatskim kioscima. Tete trafikantice ga najčešće drže nisko iza leđa, s ostalim tiskom što u određenom dijelu javnosti budi intenzivnu duševnu bol. Međutim, ono što je u vezi s tim izdanjima bilo posebno značajno, jest njihov selekcijski karakter i uloga filtra koji je domaćoj publici birao najbolje od svjetske ponude stripa.

Prema tome, klinci što su devedesetih naučili slova, ostali su drastično uskraćeni – bez obzira na upliv i širenje novih vizualnih te digitalnih medija – za taj divni svijet u kojemu fantastični likovi progovaraju s oblačićima što im izlaze iz glave... Prepoznali su tu ljepotu, i nedostatak iste na hrvatskom tržištu, i kreatori našega školskog programa. Pa su djeci u nastavu hrvatskoga i književnosti ubacili stripove po temama – Augusta Šenoe. Maštovit sarkazam, nema što.

No, i u svijetu je zbog rečenih informatičkih dostignuća došlo devedesetih do relativne strip-depresije, no koja je na velikim i stabilnim tržištima nekako ipak prevladana i kompenzirana. Kod nas je cjelokupna scena svedena na nekoliko fanzina, poneku stripašku grupaciju i, svakako, besmrtnu Modru lastu. Nema više ni onako velikog Zagreb filma, u kojemu su stasali brojni hrvatski crtači. Hrvatski strip, da ne zaboravimo, javni novac dobiva na kapaljku.

S druge strane, uslijed totalnog urušavanja ponude, naši stripaši pokazali su, mimo nepostojećeg izdavaštva, koliko je duga tradicija i žilava kultura stripa u Hrvatskoj. Posrijedi je fenomen obrnuto proporcionalan bijednoj nakladničkoj situaciji. Hrvatski stripaši, budući gotovo u potpunosti prisiljeni okrenuti se stranim tržištima, ostvarili su uspjehe koji su po zadanim razmjerima i spomenutom paradoksu navodno jedinstveni u svijetu. To su, dakle, karakteristike ovdašnje strip-scene, razapete između domaće pustoši i velikih inozemnih uspjeha.

Tako je drugi najveći američki strip-izdavač, DC Comics, prije nekoliko godina angažirao Gorana Sudžuku (crtač stripova “Svebor” i “Plamena” u Modroj lasti), za svoju popularnu ediciju Vertigo. Radeći na stripu Outlaw Nation, nekoj vrsti društveno-političke “on the road” satire, Sudžuka je prije dvije godine zavrijedio jednu od najvećih svjetskih nagrada za strip, Will Eisner (za najboljega novog mladog autora). Goran Sudžuka i dalje radi za DC Comics, sada već na novom stripu, Lady Constantine. O hrvatskoj sceni govori s neskrivenom strepnjom, nadajući se ipak da bi neki veliki naš izdavač mogao lansirati kakvu novu strip-reviju, nalik onima s kraja osamdesetih, kojih se rado sjeća.

“Zbog rupe na našem tržištu, ja i kolege iz moje generacije okrenuli smo se strancima”, rekao nam je Sudžuka. “Od toga se može pristojno živjeti, a ne moramo mijenjati mjesto boravka. No, bojim se da loša ponuda stripa u nas već rezultira manjim brojem mladih stripaša; smanjuje se masa autora iz kojih će se na koncu izdvojiti nekolicina boljih.”

Sudžukin kolega i vršnjak Esad T. Ribić doživio je pak da ga urednici najveće američke kuće Marvel preotmu DC Comicsu... Ribić se na američko tržište probio originalnim projektom Scorpio, što mu ga je objavio manji izdavač Antarctic Press. Danas on za Marvel, poslije rada na “X-Manu”, slika serijal Loki, o nordijskim bogovima, i naslovnice za Wolverinea, Kingpina i Terminatora. “To ponekad zna biti vrlo naporno”, kaže Ribić za Feral, “jer kad treba stizati rokove, znam i po nekoliko tjedana ne izlaziti iz ateljea. Ali, kad bi postojao neki domaći časopis, radio bih, uz potpunu kreativnu slobodu, naravno, i za simboličnu cijenu. Našao bih vremena i volje. Današnja mladež ne zna što je dobar strip. Ja sam odrastao na Magnusu, Hermanu, Moebiusu... Mi, dakle, uopće nismo znali da u svijetu postoji i neko smeće od stripa”, zaključuje Esad T. Ribić.

Ipak, jedan od naših najuspješnijih stripaša u svijetu, a na domaćem tržištu ujedno – kako ga u zadnjem Quorumu opisuje Tihomir Tikulin – “scenarist, crtač, književnik, urednik, predavač, izdavač”, Darko Macan, optimističan je u prognozi o budućnosti stripa u Hrvatskoj: “Scena nije zamrla, povukla se u dječji strip, na underground-scenu, u rad za strana izdanja... Vrijeme je magazinima na određeni način isteklo i u svijetu, zbog pojave novih medija, i hrvatski strip bi, po mome mišljenju, trebao ponovno potražiti svoje mjesto u novinama, kao šezdesetih. A mi imamo zaista najbolje stripaše na svijetu, i vjerujem da će se oni znati nametnuti. Zato ne vjerujem da će nam se scena ugasiti. Postoje klinci koji se crtanjem bave u nekim drugim oblicima. Ako se mijenjaju mediji, jezik stripa ipak ostaje isti.”

Macanovo uvjerenje kvalificiraju (i) njegovi uspjesi. On je 1995. napisao scenarij za priču o Tarzanu “A Tale of Mugambi”, koji je naš proslavljeni stripaš Igor Kordej nacrtao za veliku američku kuću Dark Horse. Isti izdavač prihvatio je i objavio novi serijal za čuvenu ediciju Grendel Tales, od Darka Macana i Edvina Biukovića, još jednoga proslavljenog i nagrađivanog hrvatskog stripaša, koji je 1999. preminuo u 30. godini života. Nevjerojatno uspješnih šest epizoda stripa naslovljenog Devils and Deaths i Devil’s Choice, u spomenutoj ediciji, tek je ovih dana objavljeno u hrvatskom prijevodu, s naslovom Grendel Tales – Ponos vragova, u album-izdanju Nacionala. Što je nama danas izuzetno bitno, ovaj strip Biukovića i Macana jest postapokaliptična priča koja se odvija u razrušenom Zagrebu, Sisku, na obali Jadrana, i s anticipacijom nekih kasnijih političko-vojnih intervencija...

Konkretno, domaća scena u koju Macan polaže nade, izuzev “gostujuće” pojavnosti u novinama i časopisima, ogleda se u nekoliko strip-fanzina (Endem, Flit, Stripoholic, Komikaze, Bruh, Kvadrat...), potom web-stranica kao što su e-Flit (www.nan.hr/e-flit) ili Komikaze (www.jedinstvo.hr/komikaze), i autorskih grupa kao što su Divlje oko, Komikaze ili NHP. Dokazala se ta scena i na odlično posjećenoj izložbi “Hrvatski strip” u beogradskom SKC-u, koja traje do kraja ožujka.

Pored nabrojanih autora, u inozemstvu su veliki ugled stekli i Danijel Žeželj, Boro Pavlović, Goran Parlov i Robert Drozd. Na sceni, osim već navedenih, više-manje stalno djeluju vrlo zapaženi autori, poput vinkovačkog strip-majstora Dubravka Matakovića i interdisciplinarnog umjetnika Alema Ćurina... No, tu su i brojni drugi stripaši, mlađi i stariji, mnogi od njih poznati: Krešimir Zimonić, Dušan Gačić, Ivica Bednjanec, Miroslav Nemeth, Robert Solanović, Ivana Armanini, Irena Jukić-Pranjić, Dunja Janković, Stjepan Bartolić, Dario Kukić, Sebastijan Čamagajevac, Ivan Prlić, Krešimir Certić, Tino Ćurin, Vanco Rebac, Emil Jurcan, Filip Kelava, Dalibor Talajić, Franjo Anžlovar, Dinko Kumanović...

Pa, nekome će se učiniti da smo ih nabrojali puno. Netko drugi će nam pak s pravom prigovoriti da smo ih dosta i previdjeli.


Objavljeno: Feral Tribune br. 915, Split, 28. ožujka/marta 2003.

VECE SRPSKOG STRIPA - u Kulturnom centru SCG u Parizu: O ilustratorskoj i crtackoj tradiciji u Srbiji, o ekonomskim i umetnickim uslovima koji obelezavaju srpski strip, o originalnosti srpskog stripa, ali i onog sa prostora bivse Jugoslavije, govorili su francuski izdavac Toma Ragon ("Delkur"), umetnicki savetnik Caba Kopezki i kolekcionar Aleksandar Manic. Ucesnici tribine posebno su govorili o autorima stripa koji zive i stvaraju u Francuskoj kao sto su Drazen Kovacevic, Goran Skrobonja, Aleksa Gajic, Zoran Janjetov i Borislav Sajtinac, kao i u onima koji stvaraju u Beogradu - Zeljko Pasjek i Bojan Redzic. Vece, tokom kojeg su prikazani i dijapozitivi odabranih stranica srpskog stripa, odrzano je u ambijentu izlozbe "Sveti bezboznici" umetnika Koste Kulundzica i Milosa Todorovica. Izlozba Kulundzica i Todorovica otvorena je pocetkom aprila, a zatvara se 12. maja.

Objavljeno: DANAS, 19.04.2003. godine

Nilu Gejmenu Nebula nagrada

Udruzenje SF i fentezi pisaca Amerike (SFWA) objavilo je dobitnike Nebula nagrade za dela objavljena tokom 2002. godine. Nilu Gejmenu je pripala nagrada u kategoriji najbolji roman za delo "Americki bogovi". Najbolja novela je "Jaje Brontea" Ricarda Cvedajka, Ted Cijang je nagradjen za "Pakao je odsustvo Boga" u kategoriji novelete, a za najbolju kratku pricu proglaseno je "Stvorenje" Kerol Emsviler. Za scenario filma "Gospodar prstenova: Druzina prstena" nagradjeni su Fren Vols, Filipa Bojens i Piter Dzekson. Pobednici su saopsteni na banketu odrzanom 19. aprila u Filadelfiji. Za ovu nagradu glasaju clanovi SFWA, a njih cine profesionalci koji se bave ovim knjizevnim zanrovima. Uz Nebula nagradu najznacajniji priznanje u svetu SF je Hugo priznanje koje dodeljuju ljubitelji zanra na svetskim konvencijama koje se odrzavaju pocetkom septembra.

V. T.


Kerol Emsviler dobitnica

"Filip K. Dik" nagrade

Filadelfijsko SF udruzenje je proglasilo Kerol Emsviler dobitnicom "Filip K. Dik" nagrade za 2002. godinu. Emsvilerova je priznanje, koje se dodeljuje za najbolju naucno-fantasticnu meko ukoricenu prvu knjigu pisca u SAD, dobila za roman "The Mount". Dobitnica nagrade je proglasena 18. aprila na "Norwescon 26" kovnenciji koja je odrzana u Sijetlu. Posebno priznanje je odato Cajni Mivil za delo "The Scar".

V. T.


Objavljeno: Danas, Beograd, 23.04.2003.godine

Nastavci akcionih filmova glavni hitovi ovog leta

Uzmi pare i bezi

Holivud se priprema za jos jednu novu leetnju sezonu sa starim, proverenim, junacima. I ove godine lavovski deo produkcije na koju se tipuje da ce zaraditi velike sume novca predstavljaju nastavci "proverenih" filmova. Od njih se, za pocetak, ocekuje jedna stvar - da zabeleze odlican rezultat na debiju. Ranije godine su pokazale da velika vecina "letnjih hitova" na samom vrhu liste najgledanijih bude samo tokom jednog vikenda. Zbog toga je za celnike studija od vitalne vaznosti da mudro izaberu dan kada ce film da stigne u bioskope. Udarni meseci su maj, jun i jul, a holivudski studiji su tako razvili sistem "razmestanja" filmova da nema mnogo "sudaranja" velikih hitova. Svako dobija bar po jedan vikend.

Medju nastavcima koji ce ovog leta biti aktuelni su: "X2: X-Men United", "The Matrix Reloaded", "2 Fast 2 Furious", "Charlie’s Angels: Full Throttle", "Legally Blonde 2: Red, White & Blonde", "Terminator 3: Rise of the Machines", "Bad Boys II", "Spy Kids 3-D: Game Over", "Lara Croft Tomb Raider: The Cradle of Life" i "American Weding". Kompanija "New Line" ce ovog leta publici ponuditi dugo ocekivani sudar najvecih negativaca horor ostvarenja koji ce se zajedno naci u filmu "Freddy vs. Jason" (15. avgusta), tako da se i ovo ostvarenje moze smatrati svojevrsnim nastavkom.

Studiji ovakvu praksu objasnjavaju sirenjem trzista i publike, tako da su nastavci najpogodniji da se ostvari "uticaj" i zadovolji potraznja. Takodje, posto je leto postalo glavno doba za uzimanje novca, nastavci uspesnih ostvarenja su idealni da neki studio ima sto vise dela koja mogu da racunaju na brzu zaradu - tokom prvih par nedelja od debija. Iako ce akcioni filmovi i dela radjena na osnovustripova dominirati ovog leta, bice prostora i za nekoliko interesantnih "porodicnih" ostvarenja i komedija od kojih se ocekuje da privuku publiku. To su: "Finding Nemo", "Sinbad: Legend of the Seven Seas", "The Rugrats Meet the Wild Thornberries", "Hairy Tale", "Pokemon 5" i "Pirates of the Caribbean: The Curse of the Black Pearl".

V.T.

Objavljeno: DANAS, 22.04.2003. godine

Ruska izlozba vostanih figura u Pozarevcu

Od Kastra do Betmena

Uspesna izlozba vostanih figura koju je priredio Muzej vostanih figura "Pan optikum" iz ruskog grada Sankt Peterburga, koja je postavljena u pozarevackom Narodnom muzeju privukla je veliku paznju posetilaca. U vosku su obradjeni politicari, istrazivaci, imaginarni junaci iz filmova i glumci. Izmedju ostalih, paznju su privukle figure Fidela Kastra, Leonarda da Vincija, Zaka Kustoa, Betmena, Sigurni Viver, Hektora Poaroa, Agate Kristi i drugih.

M. V.


Objavljeno: Danas, Beograd, 22.04.2003

Paideia punom parom

Dolazi Andrej Makin

Izdavacka kuca Paideia ce u septembru objaviti novi roman Paola Koelja "11 minuta", koji je u Brazilu objavljen u 20.000 primeraka. Najnovije Koeljovo delo je roman o zivotu jedne prostitutke, koji pokazuje snaznu vezu izmedju Koelja i jednog od njegovih omiljenih pisaca, Henrija Milera. Paideia ce, takodje, objaviti i Koeljovog "Alhemicara" u luksuznom izdanju, sa ilustracijama cuvenog Mebijusa. Krajem maja i pocetkom juna, slavni francuski pisac ruskog porekla Andrej Makin, bice gost Paideie i Beograda. Povod za njegov dolazak je pojavljivanje novog romana na srpskom "Zemlja i nebo Zaka Dorma". Paideia, koja je do sada objavila gotovo sva Makinova dela, objavice i ovaj roman. "Zemlja i nebo Zaka Dorma" je stivo koje se moze smatrati nastavkom "Francuskog zavestanja".

Naime, od rukavca romana koji izdavac nije uvrstio u "Francusko zavestanje", Makin je sagradio novu proznu celinu, koju je publika u Francuskoj vec prigrlila. U biblioteci "Eseji", Paideia je upravo objavila i delo laureata Nobelove nagrade za ekonomiju, Fridriha fon Hajeka "Studije iz filozofije, ekonomije i politike". Delo jednog od najblistavijih erudita ekonomske, pravne, filozofske i politicke misli savremenog liberalizma, preveo je Dragan D. Lakicevic, koji je i autor predgovora. "Studije iz filozofije, ekonomije i politike" delo ju koje je namenjeno pravnicima, filozofima, politikolozima, a po inoventivnosti i strucnosti, ovaj fon Hajekov naslov staje rame uz rame sa njegovim najznacajnijim delima: "Monetarna teorija i trzisni ciklus", "Cene i proizvodnja", "Individualizam i ekomomski poredak", "Poredak slobode", "Kobna ideja"...

S. D.


Objavljeno: DANAS, 24.04.2003.godine

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-EISNER AWARD - NOMINACIJE
Best Short Story
- "Between Two Worlds: The Strange and Sad Story of Erich Wolfgang Korngold," by P. Craig Russell, in Comics Journal Summer Special 2002 (Fantagraphics)
- "Green Tea," by J. Sheridan LeFanu, adapted by Kevin Huizenga, in Orchid (Sparkplug)
- "The Magician and the Snake," by Katie Mignola and Mike Mignola, in Dark Horse Maverick: Happy Endings (Dark Horse)
- "Untitled" (first story in book) by Jason, in Shhh (Fantagraphics)
- "Telekinetic," by Tomer Hanuka, in Bipolar #3 (Alternative Comics)
Best Single Issue or One-Shot
- The Castaways, by Rob Vollmar and Pablo Callejo (Absence of Ink)
- Fleep, by Jason Shiga (Sparkplug)
- My Friend Dahmer, by Derf (Derfcity Comics)
- My Uncle Jeff, by Damon Hurd (Origin)
- The Stuff of Dreams, by Kim Deitch (Fantagraphics)
Best Serialized Story
- Daredevil #32-37: "Out," by Brian Michael Bendis and Alex Maleev (Marvel)
- Fables #1-5: "Legends in Exile," by Bill Willingham, Lan Medina, and Steve Leialoha (Vertigo/DC)
- Finder #25-29: "Dream Sequence," by Carla Speed McNeil (Lightspeed Press)
- Incredible Hulk #34-39: "Return of the Monster," by Bruce Jones, John Romita, Jr., and Tom Palmer (Marvel)
- Queen & Country #8-12: "Operation: Crystal Ball." by Greg Rucka and Leandro Fernandez (Oni)
Best Continuing Series
- Age of Bronze, by Eric Shanower (Image)
- Daredevil, by Brian Michael Bendis and Alex Maleev (Marvel)
- Fables, by Bill Willingham, Lan Medina, Mark Buckingham, and Steve Leialoha (Vertigo/DC)
- Louis Reil, by Chester Brown (Drawn & Quarterly)
- Strangers in Paradise, by Terry Moore (Abstract Studio)
- True Story, Swear to God, by Tom Beland (Clib's Boy Comics)
Best Limited Series
- Courtney Crumrin & the Night Things, by Ted Naifeh (Oni)
- Hellboy: Third Wish, by Mike Mignola (Dark Horse)
- League of Extraordinary Gentleman, vol. 2, by Alan Moore and Kevin O'Neill (ABC)
Best New Series
- Fables, by Bill Willingham, Lan Medina, Mark Buckingham, and Steve Leialoha (Vertigo/DC)
- Forlorn Funnies, by Paul Hornscheimeier (Absence of Ink)
- Gotham Central, by Ed Brubaker, Greg Rucka, and Michael Lark (DC)
- Nowhere Girl, by Justine Shaw (nowheregirl.com)
- Y: The Last Man. by Brian K. Vaughan, Pia Guerra, and Jose Marzan (Vertigo/DC)
Best Title for a Younger Audience
- Amelia Rules!, by Jimmy Gownley (Renaissance)
- Growing Up Enchanted, by Jack Briglio and Alex Szewczuk (Too Hip Gotta Go Graphics)
- Herobear and the Kid, by Mike Kunkel (Astonish Comics)
- Pinky & Stinky, by James Kochalka (Top Shelf)
- Ug: Boy Genius of the Stone Age, by Raymond Briggs (Knopf)
- Wind in the Willows, vol. 4, by Kenneth Grahame, adapted by Michel Plessix (NBM)
Best Humor Publication
- The Amazing Screw-On Head, by Mike Mignola (Dark Horse)
- Dork, by Evan Dorkin (SLG)
- Fred the Clown, by Roger Langridge (Hotel Fred Press)
- The House at Maakies Corner, by Tony Millionaire (Fantagraphics)
- The Pro, by Garth Ennis, Amanda Conner, and Jimmy Palmiotti (Image)
- Zippy Annual 2002, by Bill Griffith (Fantagraphics)
Best Anthology
-Orchid, edited by Ben Catmull and Dylan Williams (Sparkplug)
- Rosetta: A Comics Anthology, edited by Ng Suat Tong (Alternative)
- SPX 2002 (CBLDF)
- Super Manga Blast, edited by Tim Ervin-Gore (Dark Horse)
Best Graphic Album-New
- Epileptic, vol. 1, by David B. (L'Association)
- Garlands of Moonlight, by Jai Sen and Rizky Wasisto Edi (Shoto Press)
- One! Hundred! Demons! by Lynda Barry (Sasquatch Books)
- Pulpatoon Pilgrimage, by Joel Priddy (AdHouse Books)
- The Yellow Jar, by Patrick Atangan (NBM)
Best Graphic Album-Reprint
- After the Snooter, by Eddie Campbell (Eddie Campbell Books)
- Batman: Black and White, vol. 2, edited by Mark Chiarello and Nick J. Napolitano (DC)
- Beg the Question, by Bob Fingerman (Fantagraphics)
- Bone: Treasure Hunters (Complete Bone Adventures, vol. 8), by Jeff Smith (Cartoon Books)
- Boulevard of Broken Dreams, by Kim Deitch (Pantheon)
- Fair Weather, by Joe Matt (Drawn & Quarterly)
Best Archival Collection/Project
- The Complete Crumb Comics, vol. 16, by R. Crumb (Fantagraphics)
- Enemy Ace Archives, vol. 1, by Robert Kanigher and Joe Kubert (DC)
- Hysteria in Remission: The Comix and Drawings of Robert Williams, edited by Eric Reynolds (Fantagraphics)
- Krazy & Ignatz, by George Herriman (Fantagraphics)
- Sugar and Spike #1, by Sheldon Mayer (DC)
Best U.S. Edition of Foreign Material
- Dead End, by Thomas Ott (Fantagraphics)
- Dr. Jekyll & Mr. Hyde, by Robert Louis Stevenson, adapted by Jerry Kransky and Lorenzo Mattotti (NBM)
- Epileptic, vol. 1, by David B. (L'Association)
- Invisible Frontier, vol. 1, by Benoit Peeters and Francois Schuiten (NBM)
- Shhhh!, by Jason (Fantagraphics)
- Uzumaki, vols. 2-3, by Junji Ito (Viz)
Best Writer
- Brian Michael Bendis, Powers (Image); Alias, Daredevil, Ultimate Spider-Man (Marvel)
- Ed Brubaker, Catwoman, Detective Comics, Gotham Central (DC)
- Bruce Jones, Incredible Hulk (Marvel)
- Greg Rucka, Queen & Country (Oni)
- Gotham Central, Wonder Woman: The Hiketeia (DC)
- Bill Willingham, Fables (Vertigo/DC)
Best Writer/Artist
- Jessica Abel, La Perdida (Fantagraphics)
- Patrick Antangan, The Yellow Jar (NBM)
- Lynda Barry, One! Hundred! Demons! (Sasquatch Books)
- Carla Speed McNeil, Finder (Lightspeed Press)
- Eric Shanower, Age of Bronze (Image)
Best Writer/Artist-Humor
- Kim Deitch, Stuff of Dreams (Fantagraphics)
- Derf (John Beckderf), Trashed: True Tales from the Back of a Garbage Truck (SLG)
- Roger Langridge, Fred the Clown (Hotel Fred Press)
- Tony Millionaire, House at Maakies Corner (Fantagraphics)
Best Penciller/Inker or Penciller/Inker Team
- Seth Fisher, Vertigo Pop: Tokyo (Vertigo/DC); The Flash: Time Flies (DC)
- Brian Hitch/Andrew Currie, The Ultimates (Marvel)
- Michael Lark, Batman: Nine Lives; Gotham Central (DC)
- Kevin O'Neill, League of Extraordinary Gentlemen (ABC)
- J. H. Williams III/Mick Gray, Promethea (ABC)
Best Painter/Multimedia Artist (interior art)
- Eric Drooker, Blood Song (Harcourt)
- David Mack, Kabuki: The Ghost Play (Image)
- Lorenzo Mattotti, Dr. Jekyll & Mr. Hyde (NBM)
- George Pratt, Wolverine Netsuke (Marvel)
Best Coloring
- Jeromy Cox, Promethea (ABC); Leave It to Chance (Image)
- Matt Hollingsworth, Alias, Daredevil (Marvel); The Filth #1-3 (Vertigo/DC); Batman: Nine Lives, Catwoman, Catwoman: Selina's Big Score (DC)
- Paul Hornschemeier, Forlorn Funnies (Absence of Ink) Laura DePuy Martin, Ruse (CrossGen)
- Patricia Mulvihill, Gotham Girls, Wonder Woman (DC); 100 Bullets, Hellblazer Special: Lady Constantine (Vertigo/DC)
- Dave Stewart, Hellboy: Third Wish, The Amazing Screw-on Head (Dark Horse) Star Wars: Empire (Dark Horse); Human Target: Final Cut, Doom Patrol (Vertigo/DC); Tom Strong (ABC); Captain America (Marvel)
Best Lettering
- Todd Klein, Dark Knight Strikes Again, Detective Comics, Wonder Woman: The Hiketeia (DC); Fables, Human Target: Final Cut (Vertigo/DC); League of Extraordinary Gentlemen, Promethea, Tom Strong (ABC); Castle Waiting (Olio)
- Richard Starkings/Comicraft, Action Comics, Adventures of Superman, Batman, Legion, The Power Company, Supergirl, Superman, Wonder Woman (DC); The Crusades, Hunter: The Age of Magic, Lucifer, Vertigo Pop: Tokyo (Vertigo/DC); Wildcats version 3.0 (WildStorm); Decoy, Victorian (Penny Farthing); Hip Flask: Unnatural Selection (Comicraft)
- John Workman, Batman Family, Detective Comics, Orion, Superman: Day of Doom (DC);100% (Vertigo/DC)
Best Cover Artist
- Kaare Andrews, Incredible Hulk (Marvel)
- Adam Hughes, Wonder Woman (DC)
- Dave Johnson, Detective Comics (DC), 100 Bullets (Vertigo/DC)
- Terry Moore, Strangers in Paradise (Abstract Studio)
- J. H. Williams III, Promethea (ABC)
Talent Deserving of Wider Recognition
-Richard Hahn, Lumakick (Lumakick Studio)
- Myatt Murphy and Scott Dalrymple, Fade From Blue (Second 2 Some Studios)
- Tyler Page, Stylish Vittles (Demention Comics)
- Justine Shaw, Nowhere Girl (nowheregirl.com)
- Jason Shiga, Fleep (Absence of Ink)
Best Comics-Related Publication (Periodical or Book)
- B. Krigstein, vol. 1, by Greg Sadowski (Fantagraphics)
- Comic Art, edited by M. Todd Hignite (Comic Art)
- Curt Swan: A Life in Comics, by Eddie Zeno (Vanguard)
- The Imp #4, edited by Dan Raeburn (Daniel K. Raeburn)
- Rebel Visions: The Underground Comix Revolution, 1963-1975, by Patrick Rosenkrantz (Fantagraphics)
- Tintin: The Complete Companion, by M. Farr (Last Gasp)
Best Publication Design
- Batman: Nine Lives, designed by Amie Brockway-Metcalf (DC)
- Beg the Question, designed by Bob Fingerman (Fantagraphics)
- Corpus Monstrum, designed by Gary Gianni and Jim Keegan (Hieronymous Press)
- House at Maakies Corner, designed by Chip Kidd (Fantagraphics)
- One! Hundred! Demons!, designed by Lynda Barry (Sasquatch Books)




-2003 HARVEY NOMINATIONS
BEST WRITER
- Brian Azzarello - 100 BULLETS
- Brian Bendis - DAREDEVIL
- Ed Brubaker - GOTHAM KNIGHTS
- Charles Burns - BLACK HOLE
- Alan Moore - PROMETHEA
BEST ARTIST
- Charles Burns - BLACK HOLE
- Dave Cooper - WEASEL
- Bryan Hitch - ULTIMATES
- Eduardo Risso - 100 BULLETS
- John Romita, Jr.- SPIDER-MAN
BEST CARTOONIST
- Chester Brown - LOUIS RIEL
- Charles Burns - BLACK HOLE
- Dave Cooper - WEASEL
- James Kochalka - SKETCH BOOK DIARIES
- Jeff Smith - BONE
SPECIAL AWARD FOR HUMOR
- Evan Dorkin - DORK
- Sam Henderson - THE MAGIC WHISTLE
- Batton Lash - SUPERNATURAL LAW
- Tony Millionaire - MAAKIES
- Johnny Ryan - ANGRY YOUTH COMICS
SPECIAL AWARD FOR EXCELLENCE IN PRESENTATION COMIC
- ART MAGAZINE - Comic Art
- DRAWN AND QUARTERLY VOL. 4 - Drawn and Quarterly
- KRIGSTEIN VOL. 1 - Fantagraphics
- KRAZY AND IGNATZ - Fantagraphics
- ONE! HUNDRED! DEMONS! - Sasquatch
BEST NEW SERIES
- FABLES - DC/Vertigo
- RAISIN PIE - Fantagraphics
- RUBBERNECKER - Alternative
- Y, THE LAST MAN - DC/Vertigo
- X-STATIX - Marvel
BEST CONTINUING OR LIMITED SERIES
- 100 BULLETS - DC
- BLACK HOLE - Fantagraphics
- LEAGUE OF EXTRAORDINARY GENTLEMEN - ABC
- LOUIS RIEL - Drawn and Quarterly
- WEASEL - Fantagraphics
BEST SINGLE ISSUE OR STORY
- AMAZING SCREW ON HEAD - Dark Horse
- BLACK HOLE # 10 - Fantagraphics
- FANTASTIC FOUR # 60 - Marvel
- LEAGUE OF EXTRAORDINARY GENTLEMEN, Vol. II, #1 - ABC
- MYSTIC FUNNIES # 3 - Fantagraphics
- SUPERNATURAL LAW # 35 - Exhibit A Press
BEST GRAPHIC ALBUM OF ORIGINAL WORK
- CARTOON HISTORY OF THE UNIVERSE, VOL. 3 - W.W. Norton
- DIARY OF A TEENAGE GIRL - Frog Ltd.
- ONE! HUNDRED! DEMONS! - Sasquatch Books
- SHUTTERBUG FOLLIES - Doubleday
- THREE FINGERS - Top Shelf
BEST GRAPHIC ALBUM OF PREVIOUSLY PUBLISHED WORK
- ALEC: AFTER THE SNOOTER - Eddie Campbell Books
- BEG THE QUESTION - Fantagraphics
- BOULEVARD OF BROKEN DREAMS - Pantheon
- SUMMER OF LOVE - Drawn and Quarterly
- 20TH CENTURY EIGHTBALL - Fantagraphics
BEST ANTHOLOGY
- COMICS JOURNAL SUMMER SPECIAL 2002 - Fantagraphics
- NICKELODEON - Nickelodeon
- ORCHID - Spark Plug
- ROSETTA - Alternative SPX 2002 - SPX
BEST INKER
- Charles Burns - BLACK HOLE
- Mick Gray - PROMETHEA
- Jaime Hernandez - LOVE AND ROCKETS
- Sandra Hope - GEN 13
- Kevin Nowlan - TOMORROW STORIES
BEST LETTERER
- Todd Klein - PROMETHEA
- Clem Robins - 100 BULLETS
- Stan Sakai - USAGI YUJIMBO
- Dave Sim - CEREBUS
- John Workman - 100%
BEST COLORIST
- Laura Allred - X-STATIX
- Dave Cooper - WEASEL
- Jeremy Cox - PROMETHEA
- Matt Hollingsworth - CATWOMAN
- Dave Stewart - HELLBOY
BEST SYNDICATED STRIP
- BOONDOCKS
- MAAKIES
- MUTTS
- UNDERWORLD
- ZIPPY
BEST BIOGRAPHICAL/HISTORICAL PRESENTATION
- COMIC ART MAGAZINE - M. Todd Hignite
- COMIC BOOK ARTIST - TwoMorrows
- COMICS JOURNAL - Fantagraphics
- COMPLETE TIN-TIN COMPANION - Last Gasp
- KRIGSTEIN VOL. 1 - Fantagraphics
BEST PRESENTATION OF FOREIGN MATERIAL
- ASTRO BOY - Dark Horse
- EPILEPTIC Vol. 1 - L'Association
- GREETINGS FROM HELLVILLE - Fantagraphics
- LONE WOLF AND CUB - Dark Horse
- SSHHHH! - Fantagraphics
BEST DOMESTIC REPRINT PROJECT
- COMPLETE CRUMB COMICS - Fantagraphics
- DOOM PATROL ARCHIVES - DC
- KRAZY AND IGNATZ - Fantagraphics
- PLASTIC MAN ARCHIVES - DC
- SPIRIT ARCHIVES - DC
BEST NEW TALENT
- Nick Bertozzi - RUBBERNECKER
- Farel Dalrymple - POP GUN WAR
- Richard Hahn - LUMAKICK
- Kevin Huizenga - ORCHID
- Paul Hornschemeier - FORLORN FUNNIES
BEST COVER ARTIST
- Kaare Andrews - INCREDIBLE HULK
- Brian Bolland - GOTHAM KNIGHTS
- Charles Burns - BLACK HOLE
- Adam Hughes - WONDER WOMAN
- Dave Johnson - 100 BULLETS

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

-It's Burne Hogarth - jedan intervju sa Bernom Hogartom možete skinuti, u MP3 formatu, sa sledeće adrese:
http://www.tcj.com/listen/listen.html

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 26. aprila do 2. maja

30. aprila 2002. Održana je, u Konkordiji u Vršcu, promocija strip sveske "Seminus, stripus, ludens" u kojoj su prezentovani radovi žena autora.

30. aprila 2002. Održana je promocija drugog broja Strip Pressing-a u kafiću Terme koji se nalazi u okviru Niške tvrđave.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad