prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. ŠLIC U SKC-u - SKC
2. REFRACT STRIP - Saša Rakezić
3. GETO - Rastko Ćirić
4. BLACK & ANGELA - zmcomics
5. PRIČA O PRAVOM PETRU PANU - Ilija Bakić
6. DVA LIKA ALEKSANDRA ZOGRAFA - Srđan Aćimović
7. PARISKI SPLEEN (50) - Franc
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 105. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (165) - Darko Macan
10. MOJ POGLED (52) - zmcomics
11. ŠTAMPA - štampa
12. PISMA ČITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

ŠLIC U SKC-u

SKC

Studentski Kulturni Centar
Kralja Milana 48, 11000 Beograd; tel.:360 20 11; fax:659 376
Srecna Galerija / Happy Gallery
tel: 3602044; fax: 360 20 14; e-mail:skchappy@bitsyu.net


POZIVAMO VAS NA PROMOCIJU TREĆEG BROJA FANZINA
Š L I C
U IZDANJU SREĆNE GALERIJE SKCa BEOGRAD


PETAK 18. APRIL 2003.

PROGRAM:

19h , Srećna Galerija
OTVARANJE IZLOŽBE RADOVA STRIP UMETNIKA
OBJAVLJENIH U TREĆEM BROJU ŠLICA

PREZENTACIJA VIDEO RADOVA I KRARKOMETRAŽNIH
IGRANIH I ANIMIRANIH FILMOVA

20h, DNK
MUZIČKA IMPROVIZACIJA GRUPE ČELIK PROMET


* * * *
Treći broj fanzina ŠLIC donosi radove autora iz Srbije i Crne Gore,
Makedonije, Bosne i Hercegovine, Italije i Brazila

sadržaj

2.

REFRACT STRIP

Saša Rakezić

REFRACT STRIP U BEOGRADU I PANČEVU

Drugo izdanje Festivala alternativne kulture REFRACT, u organizaciji Kulturnog Fronta, donosi i nekoliko sadržaja koji će zanimati ovdašnje poznavaoce stripa. Ove godine strip odeljak REFRACTA će biti predstavljen u Beogradu i Pančevu.

* * *

DOM OMLADINE BEOGRADA -Galerija 19 stepenika
22 april 2003 u 19h

KOMIKAZE
(Hrvatska)
Izlozba stripa

"KOMIKAZE" su mreža za širenje strip aktivnosti na World Wide Webu i elektronsku distribuciju stripova mladih autora iz različitih zemalja jugoistočne Evrope i šire.

“Smatramo da strip nije jeftina ulična prostitutka plaćena da zabavlja dječake u pubertetu. Želja nam je povratiti dostojanstvo i poštovanje medija u stogodišnjoj povijesti njegovog postojanja. Moja vizija budućnosti je neprestano cirkuliranje stripova na netu koji će se, po potrebi, printati i lijepiti po unutrašnjim i vanjskim zidovima. Može i po šumi.”

www. jedinstvo.hr/komikaze

Ivana Armanini – Komikaze

* * *

DOM OMLADINE BEOGRADA -Galerija 19 stepenika
21. April 2003 u 19 h

Max Andersson i Lars Sjunnesson
Berlin/Stokholm

IZLOŽBA STRIPA

* * *

Art Klub, Pančevo
22.April 2003 u 20h

Strip izložba Maxa Anderssona i Larsa Sjunnessona, i projekcija filmova Maxa Anderssona
-Max Andersson (Berlin/Stokholm) i Lars Sjunnesson ( Berlin/Stokholm) će predstaviti izložbu stripa "Bosnian Flat Dog", kao i projekciju animiranih i kratkih igranih filmova Maxa Anderssona. Nakon toga, u 22h u pančevačkom Studiju 21 nastupiće italijanska agropunk grupa Arbegarbe.

----------------------------
MAX ANDERSSON, Rodjen 1962 u Karesuandu, Švedska. Studirao grafički dizajn u Stokholmu (1982-84), a zatim filmsku produkciju u New Yorku. Pošto je produciaro i režirao više kratkih filmova, nagradjenih u Berlinu, Melbournu i Los Angeles Film Festivalu, krajem osamdesetih se vraća radu na stripu. Njegov strip Pixy, izdat 1992, je do sada preveden na sedam jezika. Anderssonovi radovi izlazili su u: Galago, Dagens Nyheter, Aftonbladet (Švedska), Suuri Kurpitsa, Kultuurivihkot (Finska), Gisp! (Island), Fahrenheit (Danska), Strapazin (Švajcarska), Lapin, Hôpital Brut (Francuska), Nosotros Somos Los Muertos (Španija), Babel (Grčka), Fetus (Italija), S´Not For Kids (Kanada), Süddeutsche Zeitung, Renate, Moga Mobo, Wondertüte (Nemačka), Striper (Srbija), Stripburger (Slovenija), DICE magazine (Japan), Zero Zero and Last Gasp Comics & Stories (USA).

nagrade:
-Berlin International Film Festival (UNICEF-ova specijalna nagrada) 1985
-Melbourne International Film Festival ( prva nagrada, animacija) 1985
-Los Angeles Animation Celebration (druga nagrada) 1985
-Urhunden (Seriefrämjandet, Švedska) 1994
-Adamson (Svenska serieakademin, Švedska) 1995


LARS SJUNNESSON, rodjen u Malmeu, Švedska, 1962. Od pre nekoliko godina živi u Berlinu. Pored stripa bavi se i ilustracijom.

Izdanja na švedskom:
-Ake Javel arhundradets hjalte. Tago forlag. Stockholm 1990
-Raj-raj. Tago forlag. Stockholm 1993
-Tjocke-Bo. Ordfront Galago. Stockholm 1998.


"BOSNIAN FLAT DOG":
U maju 1999 švedski strip umetnici Max Andersson i Lars Sjunnesson, učestvujući na skupu povodom alternativnog stripa u Ljubljani, odjednom su se našli uvučeni u tok nepredvidivih dogadjaja koji su ih odveli na put kroz Hrvatsku i Republiku Srpsku sve do Sarajeva praćeni zvukom Nato aviona koji su bombardovali Srbiju. Njihova iskustva su ih dovela do stvaranja projekta BOSNIAN FLAT DOG, u kome pokušavaju da predstave dogadjaje što je vernije moguće. Stripovi, u kojim oba autora rade na posebnim tablama je skoro predstavljen u serijama u Death & Candy (USA), Stripburger (Slovenija) i Galago (Švedska). Izdanje knjige se očekuje 2003.
Priča koja je u početku zamišljena kao obični dnevnik sa putovanja, ubrzo je zadobila vlastiti život i očigledno postala nešto više. Delovi balkanske kolektivne podsvesti su izbili na površinu i pomešali se sa ličnim stripovskim poetikama autora, oni iz mrtvih vaskrsavaju Maršala Tita i priča se pretvara u njihov put ka samima sebi, kao i način na koji oni posmatraju stvarnost. Na kraju ne samo što se njihovo posmatranje rata na Balkanu promenilo, već i njihovo shvatanje stvarnosti.

U estetskom smislu, njihov način rada je pokušaj da se istraži suština crtanja, s obzirom da oni prelamaju i mešaju svoje lične crtačke stilove u svakom kvadratu stripa, stvarajući treću umetničku ličnost koja se u isto vreme čini prepoznatljivom i potpuno nepoznatom.

U decembru 2002 ovaj projekat je predstavljen na izložbama u Ljubljani i Zagrebu. Pored stripa koji je work-in-progress, publika se sučeljava sa mumijom Titom u prirodnoj veličini smeštenoj u frižider, nešto predmeta sakupljenih tokom putovanja i ratnog dnevnika. Ova izložba će biti predstavljena u nekoliko gradova bivše Jugoslavije, osim Beograda i Pančeva, i turneja će kasnije biti osnov za video koji će dokumentovati čitav projekat

sadržaj

3.

GETO

Rastko Ćirić

Boban Savic poznatiji pod pseudonimom GETO uspesno je 10 aprila 2003. odbranio svoj magistarski rad na Fakultetu primenjenih umetnosti, na predmetu Ilustracija, pod naslovom 'Fantastika u ilustraciji i stripu' sa teorijskim radom 'O ilustraciji'.

Tim povodom u Galeriji 'Vodolija' (Fakultet primenjenih umetnosti, Kosancicev venac 29) postavljena je izlozba Getovih ilustracija i stripova. Izlozeno je i prvih nekoliko tabli novog stripa pod radnim naslovom 'Strip' za produkcionu kucu iz Beograda koja se takodje zove 'Strip'. Izlozba ce trajati do 21. aprila.

sadržaj

4.

BLACK & ANGELA

zmcomics

Iz štampe je izašla prva sveska stripa Black & Angela pod naslovom "Konjići od drveta". Autor sveske - odgovoran za sve osim rada za štamparskom mašinom i povezivanje sveske - je Zlatko Milenković, potpisnik ovog teksta.

Black & Angela je strip koji će kroz krimi priču, čiji su akteri Blek i Anđela Planinski - ljudi poreklom iz ovih krajeva, govoriti kroz svoje junake o različitostima. O nekim različitim poimanjima stvari, pojava i života. Sve to kroz prizmu priče o opsesivnom serijskom ubici, o kome sanja svaki filmski režiser, koji proganja Anđelu.

Anđela, svojim poreklom i rođenjem nosi pečat moći da vidi i oseti neke stvari koje drugi ne mogu i zbog toga je njen deda-stric Blek upisao u školu za profajling (National Center for the Analysis of Violent Crime u severnoj Virdžiniji). Nakon školovanja je uz naučne metode kriminalističke istrage i svoje moći postala sjajan FBI agent (svi registrovani profajleri su zaposleni u FBI)... sve dok jednog trenutka ubica za kojim je tragala ne ubija njenu majku i u istoj situaciji strada njen očuh, pod sumnjivim okolnostima. Slaba i senzibilna od tada napušta službu.

Ovde se završava predistorija ovog serijala i dolazimo do prve strane stripa. Sve ove detalje, uz rasvetljavanje još nekih delova njihove prošlosti, saznaćete kroz strip, samo ako budete strpljivi i pratili serijal.

Sveska je formata 23,5x15,5, ima kolor korice i 24 strane c/b stripa.

Web stranica stripa Black & Angela se nalazi na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/zm

Oni koji ne žive u Beogradu ili Novom Sadu će svesku Black & Angela moći da kupe tako što će na moju adresu (Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad) poslati novac, poštanskom uputnicom ili keš u koverti. U tom slučaju je cena 75 dinara jer su uračunati i troškovi poštarine.

Mesta gde možete doći do svog primerka:
- Striparnica ALAN FORD, Blok 24, Novi Beograd,
Tel.: 011/134-758 mimim@EUnet.yu, www.alanford.co.yu
- STUBOVI KULTURE, Trg Republike 5, 11000 BEOGRAD
- BEOPOLIS, Makedonska 22, Hol doma omladine, 11000 BEOGRAD
- PLATO - Akademski plato br.1 i Knez Mihajlova 48, 11000 BEOGRAD
- SOLARIS, Sutjeska 2, 21000 NOVI SAD

-Zainteresovani ljubitelji stripa iz Slovenije treba da se za kupovinu ove sveske obrate Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova).
- Kupci iz Hrvatske treba da se obrate Bernardu Radovčiću (bradovcic@hotmail.com).

sadržaj

5.

PRIČA O PRAVOM PETRU PANU

Ilija Bakić

STRIP

PRIČA O PRAVOM PETRU PANU

"Petar Pan - Oluja" Režis Loazel; izdava? Marketprint, Novi Sad 2002.g. Dnevnik 05.02.2003.

Navikli smo da, pre ili kasnije, saznamo da iza neke priče, ma kako bezazlena se činila, postoji još nekoliko, najčešće mračnih, slojeva. Od ovog pravila nisu izuzete ni deci tako drage bajke. "Ozbiljnu" verziju one o Petru Panu rešio je 1992.g. da ispriča/nacrta Režis Loazel, ovdašnjim stripoljupcima znan kao crtač serijala "Ratnici Akbara". Originalnu priču o vragolanu koji leti kroz zemlju Nedođiju napisao je Džejms Metju Bari a svetsku slavu joj je obezbedio veseli crtač Diznijevog studija. Preuzimajući osnovne postavke avanture Loazel gradi svet koji je istovremeno i dosledno surov i vilinski lepršav. Otud je Petar jedan od bezbroj siromašnih dečaka na ulicama Londona iz 1887.g. koji nema oca a majka mu je alkoholičar. Opstanak u bestidnom i nemilosrdnom okruženju koje nalikuje Dikensovim romanima moguć mu je zahvaljujući druženju sa starim doktorom i pričama koje mu ovaj pripoveda. Bežeći od majčinog besa zbog razbijene boce pića, Petar spasava debeljuškastu vilu Zvončicu a ona ga odvodi u zemlju mašte i snova, svet bajki, među patuljke, sirene, kentaure i ostala čudesna bića. Tu Petar upoznaje Pana (nazvaće ga Jareće kopito) i sa njim se bori protiv gusara. Epizoda "Oluja" treći je deo serijala i u njemu stanovnici sveta bajki pokušavaju da se oslobode gusara tako što će im predati zlato i dijamante iz potonulih brodova (jer to nije njihovo pravo blago). Oluja sprečava odvoz blaga u Pećinu Lobanje a u okršaju koji sledi Pan biva teško ranjen. Jedini način da se on spasi je da se Petar vrati u London i dobije savet od svog doktora, što on i čini. U povratku će Petar svratiti do sirotišta i dečaka kojima je nekada pričao bajke a zatim posetiti i majku. Zatiče u krevetu sa jednim drugim doktorom, u stvari, budućim ubicom znanim kao Džek Trbosek (Petrova majka biće njegova prva žrtva mada mu to ubistvo neće biti pripisano).

Loazelov "Petar Pan" u kome postoje, mešaju se i prepliću, Dobro i Zlo, Lepota i Ružnoća, mnogo je bliži izvornim, narodnim bajkama nego ušećerenoj Diznijevoj verziji (na koju likom podseća jedino Mister Smi). Sirovost i surovost nasrću na plemenitost i u toj borbi na život i smrt nema milosti, niti vremena za moralne dileme. Upravo zbog ovako jasnog kontrapunktiranja, u kome, ipak, ima mesta i za slabosti (kakva je ljubav debele sirene Potlin prema gusarskom kapetanu), ova verzija Petra Pana, očito rađena za odrasle čitalace, pleni kako životnošću tako i domišljatošću i slobodom imaginacije u zadatim okvirima. Konačni argument za tvrdnju da je u pitanju vanredan strip je Loazelov razigrani crtež, sjajno kadriranje i montaža te rafinirani kolor. Umerena karikaturalnost likova, tako da oni liče na starmalu decu ili odrasle na putu da podetinje, izuzetno se uklopila u ovu "istinitu, neskraćenu i necenzurisanu" priču o slučaju dečaka najpre poznatom po imenu Petar a kasnije kao Petar Pan.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 05.02.2003.

sadržaj

6.

DVA LIKA ALEKSANDRA ZOGRAFA

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Knjiga crvenih korica sa ilustracijom prepoznatljivog stila, sa dva neobična grba u donjem ćošku. Na jednom je lubenica, na drugom trešnje i banana, sve u svemu puno voća. Radi se o prvoj knjizi u Strip ediciji Studentskoj ediciji Studentskog kulturnog centra – institucije za koju je i logično da ima strip ediciju ;-)

Vratimo se samom stripu. Radi se o izboru “Mesec i ognjeno srce”, novoj zbirci radova Aleksandra Zografa izdatoj kod nas. Za razliku od prethodnog “Okeana iznenađenja”, ova je više okrenuta njegovim stripovima o snovima a manje svakodnevici i realnosti; Mada je i jedno i drugo teško izbeći kod Zografa.

Uopšte, nameće se utisak da Aleksandar Zograf ima dve stvaralačke strane, mnogo više prožete međusobno nego što su to Žan Žiro i Mebijus.

1. Postoji Zograf nadrealista. On nadrealizam sprovodi doslednije nego pripadnici originalnog nadrealističkog pokreta, osnovanog 1924 od strane Andre Bretona. Nadrealisti su verovali u snagu snova, u skrivena značenja koja oni izvlače iz čovekove potsvesti, da se odgovori na sva ona prastara filozofska pitanja, možda kriju baš u snovima. Nadrealisti su pre svega bili istraživači, i ta osobina učinila je da pokret ostvari presudan uticaj na umetnost uopšte. Ipak, pokret nikad nije dao nikakav odgovor, možda pre svega zbog neiskrenosti pojedinih dosta bitnih figura pokreta. Preterana privrženost Bretona i Ernsta striktnim pravilima nadrealističkog manifesta s jedne strane, Dalijeva infantilnost s druge strane, svakako su gušili ovaj pokret, te učinili da ga smene drugi pokreti, pre nego što je iscrpao i mali deo svojih mogućnosti.

Zograf nije sputan nikakvim manifestima. On jeste nadrealista, pre svega zato što je istraživač tog sveta, precizan i briljantan. On veruje u povezanost snova svih ljudi. [ta je to što nas fascinira u njegovim hipnagogičkim vizijama i doslovno zabeleženim snovima? Biće da nas oni potsećaju na naše sopstvene snove i vizije. Nije li to možda pokazatelj da je Zografova teza tačna?

On je nadrealista čak i kad je realista. I njegove ponajviše socijalno angažovane priče imaju auru snoviđenja, prenesenu putem crteža, likovima koji se po volji (ili preciznije, po potrebi) izdužuju i skupljaju, povećavaju i smanjuju, mračnim prostorom koji prekriva zidove, geometrijskim oblicima koji se usecaju u okvire kadrova.

2. Postoji i zograf realista, onaj koji je ispričao “Život pod sankcijama”, ne nama već onima koji takav život nikad nisu imali priliku da osete. Na nas ti zapisi deluju snažno i emotivno samim tim što evociraju uspomene. Ako stanovnici nekih politički stabilnijih područja uspeju da osete te iste emocije čitajući njegov strip, Zograf je uspeo.

I opet, on je realista čak i kada je nadrealista, jer snove prikazuje sirove, dokumentarne, i bez naknadnih intervencija. Snovi shvaćeni kao deo naše realnosti, kao suprotnosti našoj (svesnoj) mašti, stoje tu na papiru upravo onako kako su odsanjani.

Kako je, dakle, Zograf postigao da u njegovim stripovima budu sažete dve takve krajnosti? Najviše odnosom dualnosti koju poseduje strip: slika-tekst. Negujući u slici uvek i bez obzira o čemu govori nadrealistički pristup, nasleđen od andergraund prethodnika, a u pratećem tekstu uvek taj dokumentarni, autentični, narativni ton, on postiže da svi njegovi stripovi, i oni koji za tematiku imaju snove, i oni koji se bave svakodnevicom i socijalnom situacijom, budu isti; podvojenost ne postoji, i njegovi stripovi ne mogu se podeliti, te razgraničiti na dve grupe. Tu nailazimo na strip, shvaćen i upotrebljen sa svim svojim specifičnostima i različitostima od ostalih medija, potpuno kao retko kad do sad. Vizuelni element koji književnost ne poseduje, te narativno-tekstualni koji slikarstvo i fotografija ne poseduju, a film tek tu i tamo robusno i neskladno ubacuje, esencijalni su elementi koji sačinjavaju prepoznatljivu atmosferu, stil, okruženje Zografovih stripova. U nekoj drugoj umetnosti, to jednostavno ne bi bilo moguće postići.

Što se same zbirke “Mesec i ognjeno srce” tiče, na subjektivnoj osnovi izdvojio bih priče: “Dopisnica iz Pančeva”, “Imaginarni razgovori sa Robertom Krambom”, “O crtanju i sanjanju stripova”, “Grom-fantom”, “Gordanin strip iz sna”, “Srpski sanjar”, seriju hipnagogičkih vizija iz Dream Watchera, a pogotovo maestralne: “Drugi, to smo mi”, “Snovi koje nisam zaboravio”, “Smrti”. Priča “Kako je ljubav spasila svet” kao da pripada opusu nekog drugog autora, i samo prepoznatljiv crtački stil je približava, recimo, Zografovim igrarijama kao što su “Srle i Kefa”. Tu je naravno i niz drugih priča, dobrih, ali, mora se reći i slabijih, no sve na svoje mesto dolazi zahvaljujući kratkim komentarima autora o okolnostima i povodu nastanka, na kraju knjige. Odlična zbirka.

sadržaj

7.

PARISKI SPLEEN (50)

Franc
noanoabv@free.fr

STRIP CODE

DETINJSTVO (Herge), DECAŠTVO (Kirby), MLADOST (Magnus & Bunker);

II

(3)

Rane jeseni 1975, trgovacki putnik je zakucao na vrata našeg stana u dalekom predgradu. Nudio je deciju enciklopediju, naslovljenu "Celi svet". Izgledala je, i bila, krcata najraznovrsnijim i najdisparatnijim podacima, bogato opremljena ilustracijama i grafikonima : delovala je poput golemog, nepreglednog “Politikinog zabavnika”. Odmah sam se zagrejao za knjige. Otac je preracunavao trošak sa ulogom i merio (dalekosežnu) vrednost investicije. Kao i uvek, kada je trebalo izdvajati vecu svotu novca, on je, za razliku od mame, navek merkao i dugo se neckao, razmišljajuci o svrhovitosti i valjanosti kupovnog poteza.

Taj dogadaj je otkrivao da se u svetu starijih sve motalo oko para, koje su otvarale mnoga vrata, pa i ona sreci, ma koliko to zvucalo poznato. Tom prilikom je, u korist kupovine “Svaštarijuma”, prevagnula oceva i moja znatiželja. Bio je to uvod u nesistematsko, nesinhronizovano i nesputano uranjanje u svetove nauke, biologije, botanike, istorije, mitologije i literature. Herakles i “Ostrvo s blagom” postaše omiljena odredišta moje mašte. Željan putovanja, hitao sam put Troje sa Grcima, dizao se suproc Faraonske vlasti mojsijevskim cudotvorstvima i plovio ka Karipskom moru u potrazi za skrivenim blagom gusara. Moj personalni Simo Sarajlija vodio me kroz volšebna, dragocena prikljucenija svetom egzaktne nauke, mitologije ili povesti Rima, carstvujušceg – enciklopedija/škrinja posta poprište u kome se otkrivaše najraznovrsnije ideje, shvatanja i stremljenja naizgled neshematski ugradena u dvadesetdvotomnu zbirku opšte povesnice ljudskoga saznanja.

Tada sam se, vrh oblakodera epohe cveca, po prvi puta sreo s Homerom i Atikom, sa Uliksom, Argonautima i Cezarom. Tada sam se kretao Atinom Sokrata i Perikla i postao redovni gledalac holivudskih peplama o starim, vrlim junacima Helade i Latiuma. Bio sam, u svemu, klinac svoga doba. Citah o Renesansi, o radovima Leonarda da Vincija, Mikelandela Buonarotija, Galilea; citah o Rimu, o Sjeni i Firenci Bordija. Tajne prirode se otkrivaše preda mnom dok listah krupne stranice štiva u kojima je bilo svega i gde sve je bilo mogucno, i stvarno. O, da, sve je nastajalo i sve bivalo mogucno u toj nesvodivoj, Bogomdanoj katalogu/sveskama.

Cesto sam posezao za tim cudesnim, pozamašnim, teškim knjigama uredno poslaganim na dvema belim policama moje licne biblioteke, cije se belasanje sudaralo sa rumeni korica knjiga starostavnih. Sva moja soba tad u belom beše: krevet, ormari i biblioteka, nocni sto i radni astal; beleše se poput zraka, vedrog, na osmom spratu periferijskog solitera gde su rovarile mašte na desetine i desetine klinaca mog uzrasta, dece svetskog i domaceg lumpenproletarijata.

Enciklopedija/škrinja je, kadikad, bila od koristi i pri izradi domacih zadataka, za gospodu Lesage. Kasnije, u adolescenciji, usred prvih naleta muževnosti, koristio sam tada vec istrošenu kolekciju, pri stvaranju naucnih i sportskih clanaka za svoj prvi samizdat, casopis "L'Explorateur", o kome ce još biti reci.

Te su knjige, medutim, predstavljale i svet, sebi dovoljan; kao takve, one i nisu postojale ni za kog, osim za mene koji sam, s vremena na vreme, virkao med njihove korice slobodan da, paušalno il natenane, kako kad, izucavam šta mu drago, bez spoljašne prinude niti unapred zadatih okvira. Upravo to je u “Svaštari” bilo najvrednije: taj slobodan pokret, to kretanje bez odredenog, konkretnog pravca osim potrebe za kretanjem, za saznanjem samim; to bludenje kroz stotine i stotine stranica koje su se doticale i pitanja molekularne biologije i nebeske mehanike, povesti drevnih naroda i problematike savremenih izvora energije (to je bilo doba krize OPEP-A), sve do pitanja religija, Boga i romana Dostojevskog.

O, taj sveprožimajuci osecaj igre, neobaveznosti, to slobodno kretanje po površi neformalne predstave sveta – taj svojevrsni Borhesovski zahvat, to dražesno procitavanje, taj kolekcionarski privid, to snatrenje po lavirintu biblioteke/sveta!

O, koristi ciste, blistatelne igre duha, o magijo gnoze, o osmejku na usnama, o ucenje cela vedra, Enciklopedijo/škrinjo! Hvala tebi, prvobitnoj, nesebicnoj vaspitateljici uma, prauzrocice ljubopitstava, nagoniteljice na nujna, Bodlerovska brodenja, o hina plahosti negdanjeg deteta!

Sa jednako strasti sam prilazio izradi navedenog casopisa “L explorateur”. Stvorio sam, doduše, svega dva broja: Lazic Boris présente; Journal de la semaine, L’Explorateur, n°1, n°2. Mai 1982, hebdomadaire. Na naslovnoj strani prvog broja je nacrtano oko (nesvesni pokusaj prvog delimicnog autoportreta); odsutan, skoro halucinantan mladalacki pogled; reciti svedok tadanje egzistencijalne drame. Crtez je radjen u duhu japanske figuracije. Naslovnu stranu drugog broja ukrasio sam tehnickim crtezom lupe; posebno sam stavio naglasak na svetlosne odsjaje koji su imali za cilj sugerisanje leca. Sadrzaj casopisa je nudio temate o: religiji, nauci, sportu kao i rubriku nedeljnih novosti. Religijski temat, posvecen pitanju "Pada" (ne manje), bavio se problematikom coveka bez Boga, coveka okrenuta samoobozavanju, prepuštena "beznadju". Sredisnja misao eseja je bila izrazavanje religijskog suocenog sa znanstvenim svetonazorom po kome je:
1. covek puka zivotinja
2. postojanje i proces misljenja cist hemijski proces
3. borba za opstanak stvorila coveka danasnjice i njegovu povest
4. moralni standardi stvar socijalnog konteksta, konvencija
5. zivot covekov u svetu, i za ovaj svet: ceznja, za transcendentnim, nije naucna misao

Znanstvenom, odnosno tehnološkom, principu naivno suprotstavljah sposobnost išcudavanja, moc fantazije shvacenu kao dar i radost zivljenja, ljubav za zivot (ne sasvim želju za moci); drugim recima; suprotstavljah umetnost i stvaralastvo kao više princip spoznaje. To je najsvetliji momenat kolumne; ostalo je, nasiroko i posiroko, crkvena patetika. U drugom broju navodim relativno (tolkienovski) preciznu istorijsku dataciju sveta (preuzetu iz Starog zaveta), od Adama do Hrista. U meni se vodila borba izmedju stvaralackog i puritanskog (smernosno-nihilistickog) razumevanja religijskih nacela: u praksi sam, buduci begunac, postao sasvim emancipovan (od skole, nastava, zadaca, klubova, itd…), i kreativan na posve individualan nacin.

Prilozi o sportu ticali su se odbojke i tenisa; za svaki od njih sam crtao grafike terena, sa ispravnim mernim podacima i pravilima igre. Tadasnji rat, u informativnoj kolumni, bio je rat Margarethe Tatcher za Folklandska ostrva (uzgred, da li je neko, osim mene, primetio koliko Tatcher i Olbright lice na Kirbyevu Granny Goodness, ili je to samo moja uobrazilja?). Drugi broj casopisa nudi kratki izvestaj sa puta po dolini Rajne, sto bi se imalo smatrati mojim prvim, sacuvanim, putopisom: spominjem logorovanja, posetu Mainsu i Offenbachu i jednom manastiru skrivenom za mocvarom i hrastovom sumom; razgledanje doline Rajne, sela, vinograda, dvoraca na adama široke reke. Tekst je, dosta dobro, pisan u francuskom aoristu. Pri pomenu povratka u Pariz, iza poslednje recenice, stoji: "Ô désolation"!

Hugo nije bio daleko.

"Pustite me kako ja hocu” ili, bolje izraženo: “Pustite me da idem prema sebi kao prema svome cilju”, postaše tad moje krilatice, moj put bez povratka. Samoosloboden, tumarao sam gradom, svaki dan po nekoliko sati, i šetao meni nepoznatim, sasvim novim ulicama a snevao o dalekom putu za Jug, u Provansu. Držao sam ovu izvesnost puta za poslednju, preostalu, mogucnost. Izvesnog bega, u nepoznato, poprimalo je suncane boje; izgledalo je silno, puno neizvesne i snažne draži odlaska. U nekoliko navrata se, tih prolecnih dana, školsko društvo, kod starijeg rodjaka, zalud, raspitivalo za me. Crtao sam, kao nikada do tad, i stvaro spijunske stripove i junake, kreirao svoj prvi casopis, po jasnom uzoru na redakcijske koncepte Stana Leea: pod svim rubrikama, od uvodne kolumne i reportaze do crteza, ukljucujuci i mise en page i production, pisalo je, neskromno: Boris Lazic.

Velika je bila moc Marvela.

Medutim, pesma je pevana, a slike, koje je u meni, budila, sad cine moje klasicno naslede. Davno sam vec bio plenom Beskrajne price. Od Srpskih narodnih pesama, koje mi je kazivao tata, od povesti starozavetnih patrijaraha, koje mi je, pred san, na selu, kazivao deda, od biblijskih prica koje slušah, na vecer, sa usana majke, do nejasnih porodicnih saga o ustanickim i odmetnickim precima, od Srema i Prokuplja do Banije, pesma je pevana.

Postoji izvesno osecanje, izvesni ton svojstven epskom pevanju, njega su stari vec u ravni izvedbi osecali. Izvesna monotonija pevanja, srodna kakvoj tihanoj, kontrolisanoj litaniji, kuknjavi, onaj ujednacen, turoban pev, kojeg su beležili nekadašnji zapisivaci Junackih pesama, i koji odgovaraju motivskoj i sadržajnoj ravni samih pesama. Pored odredenih, epu svojstvenih elemenata (crni humor, junacko nadigravanja, ironijski otkloni pevaca/kazivaca, sve do neretkih apokalipticnih atmosfera pojedinacnih pesama ili ciklusa), u epu radi i princip koji je izražen u stihu Njegoša: “neka bude borba neprestana”. Iz epa, te kolosalne mitopoetske freske povesti odabranih zajednica, izbija do usijanja izraženi surov osecaj kraja sveta, grcanje oštrog, jasno tesanog deseterca pred kuljanjem verbalnih i vizuelnih užasa, sirov, plah osecaj beznada, otudenosti, izopštenosti, kraja (kad propište Damjanov Zelenko; užas slika Drugoga dolaska). Ovakvi elementi, u citaoca, slušaoca, izazivahu onaj željeni, prepoznatljiv osecaj zamora, teskobe no i rešenosti, bezuslovne rešenosti na rat, na “borbu neprestanu”, dokle se ne zbude paradoks stiha; “neka bude što biti ne može”, tj. pobeda, konacna, mimo i usprkos sviju poraza, ukljucujuci i fizickog uništenja borca. Jer, po reci Hemingwaya: “Coveka možete uništiti, ne i poraziti”.

Pojedince je moguce razoriti – najviše vrednosti njihove kulture, njihove kulturne matrice, plemenitost, ideja kojom je zažegnut bio njihov um – ne sasvim.

Tolkien, Hemingway, Kirby - shvatili bi duh Kosova.

O, Kirby, Duh Kosova!

Epska etika, moral muževnosti, junacki fatalizam, estetika samopregora i sublimacije, suprotstavljeni konformizmu, banalnom konzumerizmu i dogmi egalitarnosti (koje nema, koje ne može biti), izbijalo je iz pojedinih stripova Jacka Kirbya, usprkos ili nasuprot cenzorsko-ravnateljskim naporima “dobrocudnog” apologete “politicke i ine korektnosti”, sirjec Stana Leea. Ima li, uostalom, ikakvog smisla uopšte i govoriti o junaštvu u svetu egalitarne demokratije, u svetu nihilizma “postmoderne” - u svetu u kome “poeziju ce svi pisati”?

U leto svoje cetrnaeste godine odlažah u zemlju Velikog pokojnika, narecenu SFRJ, samo godinu nakon kosovskih nemira. Svoje školovanje nastavljah pod “vedrijim” nebom, Pesma je pevana. Završavao sam citanje svog prvog krupnog romana, “Ben Hur”, Lewisa Wallacea. Samo tri godine kasnije citacu Orwella i Koestlera.

Dvadeset godina kasnije, kada je zatvaran jedan krug - jedan, rekao bih, od krugova, jednog od prstenova (više ih je, ne zna im se tacan broj) - po Nato desantu na krnju Jugoslaviju, Srpska pravoslavna crkva je objavila spomen-zbirku uništenih kosovsko-metohijskih hramova. Celu trecu stranu publikacije zauzima crtež americkog vojnika, okupatora/oslobodioca. Izrazito ekspresivan, dinamican, takoreci imperijalan, sigurna koraka i pogleda uprta u svoje državnorazložne daljine: u njemu sam, o ironije! prepoznao rad pokojnog Kirbya!

Kirby je, za života, putem stripovskog angažmana, podržao svaki vojni angažman Sjedinjenih Americkih Država. Upravo je, s jednakim umecem, crtao naciste i saveznike.

Poslednji Kirby, uostalom, cizmom gazi zemlju mojih predaka.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 105.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (92): HYAT HEARP, SERIF IZ DUMBSTONEA

V JE ZA VESTERN

Lon: Bato - i ja sam krao, ali
razumi me: bio sam gladan! Morao
sam, inače bih umro!

Hajat: Bio si gladan? A ovde piše da
si ukrao bocu viskija!

Lon: Pa, kako ne shvataš? Morao
sam da se opijem kako bih mogao
to da učinim! Zar bi jedan Herp
mogao trezan da krade?

Široj Evropskoj publici Vestern se prvo uvukao pod kožu sa celuloidne trake - Evropljani nisu mogli da se nagledaju dogodovština sa divljeg zapada, pa su krenuli da ih svojeručno snimaju, stvorivši proizvod od kritičara preko Atlantika s visine etiketiran kao "Špageti Vestern". Paradoksalno, ma koliko da su makarondžije i kompanija trudile da štancuju svoje filmove, publici to naprosto nije bilo dovoljno; ponuda je večito bila manja od potražnje, i evropsko stripsko tržište pokušalo je popuni vakum (još jedan paradoks: Vestern strip u Americi nikada nije bio posebno popularan. To možda ima veze s tim što su stripovi u o maskiranim superjunacima, koji su i sami imali jaku mitsku dimenziju, u to vreme doživljavali procvat). Nastao je pravi bum stripova sa Vestern tematikom (koje možete voleti ili ne, ali morate priznati da smo svi mi na njima odrasli), koji se do danas nije sasvim stišao, o čemu najbolje svedoči fama koja prati svaki novi album Poručnika Bluberija koji se Mebijus smiluje da nacrta i objavi.

Gde leže razlozi masovne popularnosti Vesterna, jedinog zaista čisto američkog žanra, na evropskom (i ne samo evropskom) tlu?

Vesternu se kao žanru dve stvari ne mogu osporiti. Prva je magnetizam. Kako inače objasniti literarnu opsesiju jednog Nemaca po imenu Karl Maj, sa krajnje sumnjivom prošlošću i nikakvim direktnim iskustvom sa severnoamerickim kontinentom, kako objasniti čitalačku opsesiju njegovim izmaštanim indijancima i traperima? Zašto se jedan od nainventivnijih režisera dvadesetog veka, Italijan Serđo Leone, takvim dokazao upravo baveći se Vesternom u njegovom najčišćem obliku? Šta je drugo moglo dovesti do toga da Evropljani požele da i sami, i to usred Evrope, šezdetih snimaju svoje Vesterne, i tom prilikom udahnu novi život u Americi već posustali žanr u kome su isti glumci godinu za godinom glumili iste uloge u istim filmovima?

Druga stvar koja se Vesternu ne može osporiti, a koja makar donekle objašnjava prvu je mitska dimenzija. Mlada demokratija (!?) poput Amerike, bez neke prave istorije iza sebe a sa jakom potrebom da o sebi ima lepo mišljenje, u srcu je čuvala posebno mesto za onih tridesetak-četrdesetak godina širenja unije na zapad, divljeg života na granici u sklepanim i prašnjavim udžericama i na leđima oznojenih konja, žestokog puškaranja i stalnog ratovanja sa svim ratničkim bojama premazanim ratnicima iz širokog dijapazona indijanskih plemena. Divlji Zapad postao je mitološki prostor zarobljen u vremenu i nepromenjiv, a kauboj arhetip heroja nacije. Tako je u praksi gotovo neizostavno priprosti i neotesani gonič krava u teoriji pretvoren u gotovo epski lik, u lučonošu američkih vrednosti i ovaploćenje samostalnosti i hrabrosti (koje se jako visoko kotiraju na spisku pomenutih američkih vrednosti).

Što nas dovodi do pravog malog Vestern dragulja Miodraga Krstića poznatog pod nazivom Hyat Hearp, Šerif iz Dumbstone. Reč je pre svega i iznad svega o izrazito duhovitom stripu, urađenom sa puno ljubavi - kako prema Vesternu kao žanru, tako i prema stripu kao mediju.


(Nastaviće se)

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (165)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

PRIČA O GRENDELIMA (7)

Što još reći?

Postoje anegdote: Eddyeva noć kad je, u povišenom raspoloženju, završio pet tabli olovke i bio oduševljen sobom, ali i noć koju je započeo tvrdeći kako će do jutra zacrniti devet stranica da bi zacrnio jednu i pol pa slegnuo ramenima; Matt Hollingsworthovo farbanje stranica vlastitom krvlju; pismo u kojem je čitatelj napisao "I wish my name was Darko"... Postoje uspomene vezane uz gotovo svaku stranicu: ovdje sam pomagao tuširati, ovaj lik je nacrtan prema ovome ili onome, u ovoj masovki onaj lik nacrtao je Džuka ili Boyo... Postoje putovi kojima smo Eddy i ja krenuli nakon Grendela, postoji i priča o Eddyu samom...

...ali priča o Grendelima ovdje završava.

Kao rođeni paničar, imao sam sto neuroza oko domaćeg izdanja Grendela. Najprije nisam godinama htio prstom pomaknuti oko njega, smatrajući da k vragu sve ako ja moram biti taj koji će, nakon svega, taj strip i objaviti. Zatim sam se, kad se konačno našao netko voljan album pogurati, počeo živcirati oko posljedica: te je li taj strip za ovo podneblje, te što ja osjećam prema njemu nakon deset godina, te kakve će reperkusije po moj status njegovo objavljivanje imati. Na sve to dobio sam odgovore: za ovo podneblje jest, volim ga, a teško da ijedan strip ovdje može imati reperkusije (ili stripaš iole bitan status, kad smo kod toga). Jedan dug i meni bitan krug time je zatvoren i ostaju samo zahvale.

Hvala Bobu i Tici na prijevodu. Hvala Bobu & Melini na fontu. Hvala Tici na strpljivom retitlovanju cijele knjige i predgovoru. Hvala Nenčiju na skeniranju koje mu vjerojatno nije bilo plaćeno. Hvala, konačno, i Dragi Glamuzini, bez obzira koliko je Boba i Ticu izludio, jer je on bio onaj kome je bilo dovoljno stalo da strip otkupi i gura do izdanja. Nisam mu bio od pomoći: nisam htio strip prevesti, nisam htio napisati predgovor, pustio sam ga da sve nosi sam. Hvala, Drago.

A hvala i svima vama koji ste ovu priču čitali kroz duge tjedne, koji ćete možda i strip pročitati. Postoje anegdote i uspomene koje nisam s vama podijelio, ali emocije - koje su jedina istina - su sve potrošene.

Priča o Grendelima ovdje staje.

***
PPP: Zašto u novom Hackeru nema Pirata?
O: Kako da je to znam kad Hacker čitam s tri mjeseca zakašnjenja? Nego, ozbiljno, vjerojatno je u pitanju najavljeno kresanja budžeta (otkad su nam Europljani ušli u izdavaštvo sve je uredno podvrgnuto bottom lineu) jer kod svakog kresanja tabla stripa uredno zastrši kao najskuplja stranica časopisa. Ili to, dakle, ili su skužili da im uvaljujem tri godine stare stripove (premijerno, doduše).

LEKTIRA: Tu i tamo pojavi se strip koji u principu nije dobar, ali je tako lijepo nacrtan da čak i meni uspije zažmiriti na njegove nedostatke. U prošlom desetljeću bio je to Hellboy (sve tražim naokolo kinesko izdanje da bih mogao gledati prelijepe slike bez da čitam te nebuloze), a u ovom, izdrži li, mogao bi to biti Hip Flask Richarda Strakingsa, Joea Caseya i - iznad svih - Josea Ladronna. Ladronn je nezakonito dijete Jacka Kirbya i Moebiusa s Liberatoreovskim smislom za kolor i Hip Flask, postapokaliptična skica o životinjama modificiranim u ratnike, je prelijep i, samo zbog crteža, preporučen. Štoviše, mislim da imam jedan ili dva primjerka Hip Flask sveska viška i spreman sam ih pokloniti piscu najboljeg pisma koji mi objasni zašto da strip dam baš njemu. Kriterij izbora pisma bit će strogo subjektivan, a pisma objavljena, ili ne, u Svestima.

GO SURF! Ne baš najbolje uređen site, ali domaćim webonautima svakako od interesa je http://www.kordey.ca, kanadska stranica Igora Kordeja. Izbor ilustracija, tabli i dizajna, plus galerija fotki koju mi je Džuka već triput spomenuo kao strašno smiješnu. Meni nije bila baš tako smiješna, ali nek' je Džuki život veseo ... Imat će i on uskoro stranicu pa ćemo se svi smijati!

sadržaj

10.

MOJ POGLED (52)

zmcomics

PROMENE

Da li prosečan čitalac stripa, konzument, voli promene u svom omiljenom stripu?

Izdavači ne vole kada autor, koji radi na nekoj kontinuiranoj seriji, reši da menja način rada, kada poželi da mu novi nastavci stripa izgledaju drugačije u nadi da će biti bolji. Verovatno jer su svesni da čitaoci baš i ne vole mnogo promene. Sećam se, iz klinačkog doba, kako sam svaki put kad se zalepim za crtež nekog autora hteo da čitam što više stripova koji su baš tako nacrtani i nikako drugačije. Čim bi autor menjao stil, makar i na bolje, to je smatrano lošim...

Danas drugačije gledam na takve promene ali shvatam i da se, kako u ostajanju u jednom stilu tako i, u lutanju mora naći neka mera.

Nije pametno menjati se od epizode do epizode, kao ni večno ostati u jednom crtačkom maniru. Ostajanje u jednom stilu znači, vremenom, crtačku i kreativnu stagnaciju, monotoniju, što se na kraju ipak odrazi i na kvalitet i tiraž. Opet, ne može se ni previše lutati. Jedan serijal mora da prati prepoznatljiv stil.

Važno je da autor proceni kada treba da se menja i da to bude kreativni pomak napred. Mene oduševljava Hermanova hrabrost da se i kao, sada već, stari autor menja. Ne znači da mi se svaka promena baš uvek svidela i ne znači da, na žalost, nema i kod njega stagnacije. Takođe, moram da priznam da bih i dan danas voleo da mu novi radovi izgledaju kao prvih par Tornjeva ili kao Džeremaja u vreme kada je radio Zimu klovnova. Sreću što je napokon uspeo koloristički bolje da funkcioniše kvari to što dobijam utisak da sada mnogo manje razmišlja o montaži table. Premalo ima velikih kadrova, tabla izgleda kao sitan vez sastavljen od mnogo sićušnih crtežića, što nisam navikao kod njega, manje šeta kameru,... a opet se ubi od truda da sve to islika. Žao mi je što Džeremaju nije prekinuo kada je poželeo toliko da se menja. Drago mi je što mi ta promena prija kada čitam njegove pojedinačne albume van serijala. Ko je ubio Divljeg Bila je sjajan album kao i Manhatten Beach 1957, ostalo... možda da se opet menja?!

Može li to... može li da to bude kao nekad, kao kad je počinjao da radi Tornjeve?...:)

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović, Dušan Banjanin i Damir Smith su se pobrlinuli za priložene tekstove...

GUŠTAONICA

MORE COMICS, ZAGREB
ŽIVOT U STRIP-OBLACIMA

Igor LASIĆ

Prvog je travnja ove godine zagrebačka strip-knjižara More Comics navršila devet godina života. Zaista se može učiniti dobrom prvoaprilskom šalom da takvo mjesto u Hrvatskoj uopće postoji, i to već tako dugo... Naime, u neveliku dućanu na međukatu zagrebačkog Nebodera - onog na Trgu bana Jelačića, a s ulazom iz Petrićeve 5 – stisnula se jedina zaista pristojna ponuda stripa u nas. I ne samo u nas nego i u konkurenciji bivših nam bratskih naroda i sestrinskih republika.

To hoće reći da u More Comics možete naći sve ono što se nudi na okolnim kioscima, plus veliki izbor američkih izdanja, plus stripovi iz Srbije. Primjerice, legendarna “Stripoteka” se predugi niz godina mogla u Hrvatskoj nabaviti gotovo jedino ovdje, a ni sada je drugdje nije tako lako naći. Od ostalih naslova, zapravo autora, tu su “Corto Maltese” (izdanja hrvatska, srpska, bosanska...) i druga djela Prattova, zatim Mataković, Biuković, Kordej, Bilal, Manara, Hermann, Moore, Miller, Moebius, Magnus... Ukupno nekoliko stotina edicija, i više tisuća pojedinih naslova.

U More Comics također otkupljuju i prodaju domaće i strane stripove. Dobro im idu i DVD-filmovi, igraće karte, figure, društvene igre, knjige (SF i fantasy), majice i posteri. Ma, sve im dobro ide... I samo neka slave svoje rođendane.

Objavljeno: Feral Tribune, 11. travnja/aprila 2003.

FILM I STRIP IZ PLATOA

Nedavno je u izdavackoj kuci Plato pokrenuta nova biblioteka - "Slike i reci", u okviru koje je objavljen i prvi naslov "Film i strip", autora Danka Jesica. Danko Jesic u ovoj knjizi odgovara na uvek intrigantna pitanja koja se odnose na bliskost filma i stripa, progovara i o spregama slova i teksta, kao i o razlozima da se strip i film tretiraju kao mediji - blizanci. "Citalac ce primetiti, kaze Jesic, da su u ovoj knjizi obradjeni filmovi i stripovi koji su se pojavljivali u duzem vremenskom periodu, posto ti serijali pruzaju mnogo vecu mogucnost za proucavanje, jer su neki od njih postali i zanr, kao i stripovi i filmovi o Dzejmsu Bondu ili Tarzanu".

Tema Jesicevih poglavlja u ovoj knjizi su Asteroks i Obeliks, Betmen, Denis, Flas Gordon, Fantom, Konan, Modesti Blejz, Popaj, Supermen i Tarzan, a sve ljubitelje stripa ovo ce delo obradovati jer o stripu i filmu govori popularnim jezikom, a argumentovano i strucno, vracajuci "magicnim kvadratima" onaj potencijal koji najbolji strip moze da ima - da postane umetnost.

S. D.


Objavljeno: Danas, Beograd, 15.04.2003.

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: boris lazic <noanoabv@free.fr>
Subject: za "Pisma citalaca": Vece posveceno srpskom stripu u Kulturnom centru Srbije i Crne Gore


U cetvrtak 17.04. 2003. odrzano je Vece posveceno srpskom stripu u Kulturnom centru Srbije i Crne Gore, u Parizu: ucesnici veceri bili su Thomas Ragon, izdavac (Delcourt), Csaba Kopeczky, strip agent i savetnik i Aleksandar Manic, kolekcionar, likovni kriticar i - vodja veceri. Publiku su cinili francuski i srpski likovni umetnici, kao i srpski knjizevnici nastanjeni u francuskoj prestonici.

Aleksandar Manic je izneo sazetu i preciznu periodizaciju istorije stripa u Srbiji (sa redovnim osvrtima na Zagreb, kao drugog, bitnog likovnog centra, u vreme obe Jugoslavije). Thomas Ragon je govorio o utiscima sa puta i boravka u Beogradu (i Zagrebu); posebno je naglasio nepostojanje komercijalne svesti kod srpskih crtaca i izdavaca, odnosno, nedostatak kompetitivne spreme, tj. nepostojanje svesti da je umetnicki rad, jednom zavrsen, PROIZVOD, i da ga kao takvog treba plasirati na trziste. Csaba Kopeczky je govorio o srpskim crtacima koji su prisutni u francuskoj (ima ih desetak: Janjetov, Gera, Smudja, Kovacevic, Gajic, Fejzula, Brada itd...); o odnosima izmedju crtaca i izdavaca, o kulturnim i duhovnim razlikama (i srodnostima) izmedju francuza i nas; o potrebi da umetnik neprestano nudi svoj rad, a ne da pri prvom negativnom odgovoru digne ruke, epski tronut i uvredjen do kostane srzi (mentalni sklop svakog jugoslovenskog umetnika, a tek pisaca!)

Posebno je bilo reci o tome da je u francuskoj strip kulturni PROIZVOD, za razliku od statusa UMETNICKOG DELA bez trzisne odrzivosti, kakvog ga ima u nas.

Bilo je i pitanja publike, izdvajam : ko je DINOSAURUS srpskog ili Jugo stripa?; ko REFERENCA? zasto se oni ne bi objavili u francuskoj? - nasta je pisac ovih redova primetio da kada rodjena sredina ne priznaje svoje umetnike - a priznanje znaci negovanje necijeg rada kao nacionalne umetnicke bastine, odnosno njeno redovno objavljivanje u obliku albuma - kada se albumi, SVI RADOVI ANDRIJE MAUROVICA, na redovnoj bazi, ne mogu naci niti u Srbiji, niti u Hrvatskoj, pa ni Boki Kotorskoj, nevjesti Jadrana - onda zaista nema razloga da Francuz stampa jugoslovenskog klasika (i Ragonove reci su isle u tom smeru). Uostalom, KOD NAS STATUS REFERENCE I KULTNOG STRIPA NIKAD NIJE STEKAO NI JEDAN DOMACI RAD. Ne, kultni strip Jugoslavije nije nas proizvod; ali, o cudesnoj Grupi TNT - drugom prilikom!

Pitanja publike su pokazala i veliku citalacku zrelost, izgradjenost Francuza; njihovu spremnost da otkrivaju tudju bastinu; Francuski citalac, odgajan na stripu, pri otkrivanju radova druge zemlje, prirodno je zainteresovan i tradicijom, klasicima.

na veceri je, medjutim, primeceno i da izdavaci i urednici, u francuskoj, ne trpe visok obim nasilja prisutan u srpskom stripu i da nemaju petlju to objaviti u Francuskoj (kao sto, na polju poezije, urednici francuskih casopisa nevoljno objavljuju stihove koje remete njihov svetonazor i vidokrug, o cemu sam se osvedocio u vise navrata).

za ovu priliku, toliko o susretu; predvidjeno je da sledeci termin u Kulturnom centru Srbije i Crne Gore bude posvecen integralno ex-Yu stripu, sa postavkom originalnih tabla i, verovatno, gostovanjem crtaca. pa, ko voli...

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

-HERMANN HUPPEN
www.hermannhuppen.com

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 19. do 25. aprila

22. aprila 2002. U okviru prvog Regionalnog festivala alternativne kulture (REFRACT), u Beogradu, je otvorena izložba strip radionice "Kuhinja" Aleksandra Zografa.

23. aprila 2002. U okviru REFRACT-a (Beograd) predstavljen je slovenački strip magazin Stripburger, u okviru kojeg je realizovan i projekat "Stripburek" sa radovima iz ostalih zemalja jugoistočne Evrope.

24. aprila 2002. Predstavljeni su stripovi Dušana Gačića i promovisana je web stranica internet fanzina "Flit" u Galeriji Prozori, Zagreb.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad