prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. LYSISTRATA PROJECT- SKC
2. LYSITRATA PROJECT INFO - Dragan Apostolović
3. NOVI HRVATSKI STRIP U BEOGRADU - Miki Pješčić
4. CELULIT - Maja Veselinović
5. ALKATRAZ, ZVEZDA DŽELATA - Aleksandar Manić
6. O MIŠEVIMA-JEVREJIMA I MAČKAMA-NACISTIMA - Ilija Bakić
7. PARISKI SPLEEN (44) - Franc
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 98. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (158) - Darko Macan
10. MOJ POGLED (45) - zmcomics
11. ŠTAMPA - štampa
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -BLUBERI, BLUBERI... (Dušan Banjanin)
    
13. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
14. PISMA ČITALACA - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
16. DATUMI - Strip Vesti

1.

LYSISTRATA PROJECT

SKC

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR
Kralja Milana 48, 11000 Beograd; tel.:360 20 11; fax:659 376

Srecna Galerija / Happy Gallery
tel: 3602044; fax: 360 20 14; e-mail: skchappy@bitsyu.net

Imamo čast da Vas pozovemo
na projekciju animiranog filma LYSISTRATA
grčkih autora Tasosa Apostolidisa i Jorgosa Akokalidisa

* * * *
Ponedeljak, 3.03. 2003. 20h, Happy Center

PROJEKAT JE DEO VELIKE ANTIRATNE KAMPANJE POD NAZIVOM
LYSISTRATA PROJECT

Koordinator: Dragan Apostolović

U organizaciji Balkanske Kulturne Radionice “Paradigma”, u Srećnoj Galeriji Studentskog Kulturnog centra u Beogradu, u ponedeljak, trećeg marta, 2003 godine, sa početkom u 20:00 časova, biće premijerno prikazan dugometražni animirani film Lisistrata, adaptacija komedije antičkog pisca Aristofana (447-385 pre n.e.), u okviru globalne anti - ratne kampanje ”LYSISTRATA PROJECT”.

Umetnici iz više od 40 zemalja i gotovo 500 gradova sveta, od Argentine do Australije, 03.03.2003, će po prvi put u istoriji čovečanstva, kroz izvođenje Lisistrate u svim formama umetničkog izraza, pokušati da svetskoj javnosti ukažu na neophodnost mirnog rešenja sukoba i bespotrebnost krvoprolića.

Šezdesetominutni animirani film, koji neguje klasični strip manir, delo je solunskih umetnika Tasosa Apostolidisa i Jorgosa Akokalidisa.

sadržaj

2.

LYSISTRATA PROJECT INFO

Dragan Apostolović

LYSISTRATA PROJECT:

Umetnici iz velikog broja gradova širom sveta će 03/03/03 umreženi u kolektivni glas protivljenja ratnoj opciji, u svim formama umetničkog izraza, pokušati da svetskoj javnosti ukažu na neophodnost mirnog rešenja i bespotrebnost krvoprolića izvođenjem "Lisistrate", komedije antičkog pisca Arstofana, prvi put izvedene pred Atinskom publikom 411 pre n.e.

Informacije o projektu: http://www.LysistrataProject.com

Uključivši se u anti - ratni hepening LYSISTRATA PROJECT, koji će istovremeno biti izveden u klubovima i univerzitetima širom sveta, Studio 21 u Pančevu i Srećna Galerija SKC-a u Beogradu će u ponedeljak 03.03.03, sa početkom u u 20:00 časova, prirediti premijerno prikazivanje dugometražnog animiranog filma "Lisistrata", adaptacije komedije antičkog pisca Aristofana (447- 385 pre n.e.). Organizatori ovog dešavanja su Balkanska Kulturna Radionica Paradigma i Aleksandar Zograf, koji će u uvodnoj reči predstaviti film i pružiti više informacija o kampanji.

Za razliku od većine zemalja gde će Lisistrata biti oživljena javnim čitanjima i pozorišnim predstavama, u našoj zemlji biti organizovana projekcija animiranog filma koji je nedavno proizveden u Grčkoj, kao adaptacija istoimenog stripa nastalog 1983 godine.


LISISTRATA, ANIMIRANI FILM:

Posle gotovo 2500 godina od prvog postavljanja, snažna anti-ratna poruka Aristofanovog dela u adaptaciji Solunskih umetnika Tasosa Apostolidisa i Jorgosa Akokalidisa prima formu stripa ( izdanje je 1988. godine nagrađeno na međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu), a potom i animiranog filma premijerno prikazanog decembra 2002. na prvom Balkanskom strip festivalu “Comics, stories in the Balkans” u Solunu, organizovanog od strane Grčkog Ministarstva Kulture a u okviru manifestacije “CULTURAL OLYMPIAD 2001- 2004”. ( među gostima ove manifestacije bili su Dragan Apostolović, predstavnik Balkanske Kulturne Radionice Paradigma, i Aleksandar Zograf, strip crtač).

Šezdesetominutni animirani film, oživljen glasovima 30 glumaca (na grčkom i engleskom jeziku ), neguje i klasični strip manir sa dijalozima su upisanim u oblačiće.

sadržaj

3.

NOVI HRVATSKI STRIP U BEOGRAD

Miki Pješčić

Postovani,

Zadovoljstvo mi je da vas obavestim o velikoj strip akciji Srecne Galerije SKC-a pod nazivom NOVI HRVATSKI STRIP, i da pozovem sve citaoce STRIP VESTI na predstojeci festival koji se otvara 10. marta u 19h.

Deset trenutno najznacajnijih autora hrvatskog stripa gostovace u beogradskom SKC-u od 10.do 15.marta 2003.godine i nizom otvorenih radionica, predavanja, promocija i projekcija, predstavice hrvatsku strip produkciju od 1990. do danas.

Poseban, i najznacajniji segment festivala predstavlja velika izlozba radova koja ce trajati do kraja marta 2003.godine.

DOBRODOSLI U SKC!!!!

veliki pozdrav Vama i citaocima Strip Vesti

Miki Pjescic, urednik Srecne Galerije SKC-a


***
U sledećem broju vam prenosimo kompletan program manifestacije, sada, ovako nabrzaka (kao urednički dodatak), vam samo dodajem imena autora koji će biti prisutni u Beogradu:
Darko Macan, Tihomir Tikulin - Tico, Goran Sudžuka, Esad T. Ribić, Dušan Gačić, Stjepan Bartolić, Sebastijan Čamagajevac, Krešimir Certić – Misch, Tino Curin, Franjo Anžlovar, Dalibor Talajić

sadržaj

4.

CELULIT

Maja Veselinović

Drage moje, dragi moji...

Nakon višemesečnog pozivanja, odazivanja, dopisivanja i otpisivanja,
oduzimanja, sabiranja, ganjanja, nerviranja..,
kao i ostalih, manje ili više očekivanih, peripetija,

izašao je

CELULIT - zbirkastripovaraznih!

A u Celulitu: Ivana Armanini, Zograf, Looney, Maja Veselinović, Miroslav Lazendić, Andrej Štular, Bouraiqc, Radovan Popović, Lazar Bodroža, Miho, Matjaž Bertoncelj, Vuk Palibrk... Prvi put u stripu: Ivana Veresky, Nada Romanjuk i Damjan Brkić...

Format B5, 40 strana, naslovna u boji!

Prva zvanična promocija zakazana je 14.03.2003. u SKC-u!
(sprema se tu još što šta drugo...ali kad bude, znaćete...)

ZA SADA - CELULIT možete naći u knjižarama: BEOPOLIS (Dom omladine), PLATO, MALI PLATO i PLATO u Knez Mihajlovoj.

UBRZO i u knjižarama u Pančevu, Subotici, Novom Sadu...
tj. svuda gde bude bilo interesovanja!

USKORO! CELULIT i na web-u!

Za sve što vas zanima u vezi ZBIRKESTRIPOVARAZNIH
obratite se na adresu:

Maja Veselinović
Gospodara Vučića 241/4
11000 Beograd
Srbija i Crna Gora

ili

maja@m-a-j-a.com
maja_veselinovic@yahoo.com

i kad ste već ovde, skoknite i na:
www.m-a-j-a.com

sadržaj

5.

ALKATRAZ, ZVEZDA DŽELATA

Aleksandar Manić

Sa 70.000 albuma trecheg nastavka Tehnoocceva prodatih tokom prossle godine, Zzanzzetov, kako Janjetova zovu Francuzi, pronassao se medju trideset najuspessnijih autora. Stvorivssi crtaccku reputaciju kroz Inkal, mitsku nauccno fantasticcnu sagu, nasledjenu od Mebijusa, Zoran je sa scenaristom Alehadrom Jodorovskim nastavio saradnju kroz serijal o Tehnooccevima. Avanture Albina, Tarka i Panefe brzo su pronassle publiku zahvaljujuchi, pre svega, crtezzu Zorana Janjetova i kompjuterskom kolorisanju Freda Beltrana. Jodorovski, ccuveni scenarista, doprineo je da se serijal probije kod publike, visse svojim imenom, nego kvalitetom pricce.

Ccetvrti album Tehnoocceva "Alkatraz, zvezda dzzelata" (Imanoid Asosije) izassao je novembra prossle godine i nastavio je uspeh prethodnih brojeva. Albino se u svom brodu prisecha ssta mu se dessavalo u mladim danima kada ga je njegov uccitelj Eldonzo poslao na vesstaccku planetu Alkatraz da pogine ili da postane Dzzelat, najsuroviji ccuvar galaksije. Mladichu preti smrtna opasnost, ali mu u duhovnu pomoch dolazi Sveti Severod od Lojoze. Pricca se nastavlja kroz avanturu Albinove majke Panefe i brata Almagroa koji zbog lazznog predstavljanja treba da izgubi glavu, ali biva spasen u poslednjem trenutku.

Nalik i drugim serijalima napisanim tokom zadnjih desetak godina, Jodorovski uvek zapoccne dobro i nadahnuto, a potom, ne zzelechi da se trudi ili nemajuchi dovoljno strpljenja, serijal uvede u niz stereotipa i opsstih mesta, ukrassenih elementima inicijacije, duhovnog jaccanja, oceubistva, edipovog kompleksa i sukob dobra i zla. U "Alkatrazu", ccuveni Jodo morao je da pribegne lossem zahvatu vesstacckog ubacivanja 15 tabli paralelne pricce o Panefi da bi se album protegao na 48 strana. Medjutim, ccetvrti nastavak je na vissem scenaristicckom stepenu nego prethodni album u kome je Jodorovski iz nauccne fantastike pressao u deccju knjizzevnost.

Crtezz Janjetova je dobio na snazi, postao je dinamiccan i prilagodjeniji osobenostima serijala. Likovi su postali slobodniji i ubedljiviji u svojim kretnjama, a kompozicija tabli uradjena je primereno dinamici pripovedanja. Kompjutersko kolorisanje Freda Beltrana ne uklapa se uvek u Zoranovo tussiranje ssto albumu na nekim mestima oduzima vizuelni sklad. Nesklad je naroccito vidvljiv u kadrovima gde se Janjetov opredelio za tussiranje u starom Mebijusovom stilu, oprobanom u Bernaru Panasoniku pre petnaest godina. Shodno dinamici pripovesti, kraj serijala mogao bi da se occekuje u narednom nastavku, ali uzevssi u obzir izjave Jodorovskog u vezi zaradjivanja novca, serijal mozze da se nastavi joss dugo godina.

sadržaj

6.

O MIŠEVIMA-JEVREJIMA I
MAČKAMA-NACISTIMA

Ilija Bakić

STRIP

O MIŠEVIMA-JEVREJIMA I MAČKAMA-NACISTIMA

Art Špigelman "Maus, povest preživelog - I. Moj otac krvari istoriju"
izdavač: Samizdat B92, Beograd 2002.

Art Špigelman, poznati je američki strip autor koji je svoje radove objavljivao u prestižnim časopisima kakvi su "New York Times", "Playboy", "Village Voice". Osnivač je i izdavač magazina avangardnog stripa i grafike "Raw". Strip epopeja nastajala u periodu od 1980.g. do 1986.g. i potom, objedinjena u album "Maus", pobrala je brojne nagrade (Pulicerovu i Gugenhajmovu 1992.g. kada je bila nominovana i za nagradu Udruženja književnih kritičara) i donela mu svetsku slavu. Priča se razvija na dva nivoa - u prvom sin, strip autor, za vreme poseta svom bolesnom, džangrizavom i škrtom ocu pokušava da, kao svojevrstan čin izmirenja-iskupljenja prema nezadovoljnom roditelju, zapiše priču o stradanju svoje porodice za vreme II svetskog rata. Nakon sinovljevevih nastojanje da, u uvodu svake seanse, ublaži redovne bračne trzavice između oca i druge mu supruge, sledi drugi nivo priče - povratak u prošlost, od sredinu 1930-tih nadalje, i doba očevog momkovanja u Poljskoj, upoznavanja sa budućom suprugom, ženidbe, sticanja imovine i rađanja sina do izbijanja rata. U relativno bezbrižan život postepeno se uvlače tamniji tonovi izazvani nacističkim pretnjama. Najpre je to tek vrlo udaljena a potom sve bliža i bliža smrtonosna sila. Međutim, kao da je ta postepenost hipnotisala sve Jevreje jer su oni, iz dana u dan, pristajali na nove i nove ustupke, otimanje imovine, na ograničenja slobode i svih drugih prava, uvek u ubeđenju da će posle još jednog ustupka stanje zadržati na tom (podnošljivom) nivou poniženja. Zatvaranje očiju pred stvarnošću ipak nije pomoglo i čitavi gradovi su bili zbrisani sa lica zemlje; počelo je sa odvođenjem staraca, premeštanjem u sve manja geta iz kojih je put vodio samo u jednom pravcu, u logor Aušvic. Povest Vladeka Špigelmana fascinira lakoćom i živim, preciznim pojedinostima iza kojih se valjaju događaji svetskih razmera. Neutralnost njegovog tona retko narušavaju emocije, čak i kad je reč o smrti sina, a u digresijama o daljim sudbinama ljudi sa kojima se sretao (sapatnika ili izdajnika) čitalac će prepoznati čoveka izmirenog s sudbinom koja ga nije mazila.

Art Špigelman, poznati je američki strip autor koji je svoje radove objavljivao u prestižnim časopisima kakvi su "New York Times", "Playboy", "Village Voice". Osnivač je i izdavač magazina avangardnog stripa i grafike "Raw". Strip epopeja nastajala u periodu od 1980.g. do 1986.g. i potom, objedinjena u album "Maus", pobrala je brojne nagrade (Pulicerovu i Gugenhajmovu 1992.g. kada je bila nominovana i za nagradu Udruženja književnih kritičara) i donela mu svetsku slavu. Priča se razvija na dva nivoa - u prvom sin, strip autor, za vreme poseta svom bolesnom, džangrizavom i škrtom ocu pokušava da, kao svojevrstan čin izmirenja-iskupljenja prema nezadovoljnom roditelju, zapiše priču o stradanju svoje porodice za vreme II svetskog rata. Nakon sinovljevevih nastojanje da, u uvodu svake seanse, ublaži redovne bračne trzavice između oca i druge mu supruge, sledi drugi nivo priče - povratak u prošlost, od sredinu 1930-tih nadalje, i doba očevog momkovanja u Poljskoj, upoznavanja sa budućom suprugom, ženidbe, sticanja imovine i rađanja sina do izbijanja rata. U relativno bezbrižan život postepeno se uvlače tamniji tonovi izazvani nacističkim pretnjama. Najpre je to tek vrlo udaljena a potom sve bliža i bliža smrtonosna sila. Međutim, kao da je ta postepenost hipnotisala sve Jevreje jer su oni, iz dana u dan, pristajali na nove i nove ustupke, otimanje imovine, na ograničenja slobode i svih drugih prava, uvek u ubeđenju da će posle još jednog ustupka stanje zadržati na tom (podnošljivom) nivou poniženja. Zatvaranje očiju pred stvarnošću ipak nije pomoglo i čitavi gradovi su bili zbrisani sa lica zemlje; počelo je sa odvođenjem staraca, premeštanjem u sve manja geta iz kojih je put vodio samo u jednom pravcu, u logor Aušvic. Povest Vladeka Špigelmana fascinira lakoćom i živim, preciznim pojedinostima iza kojih se valjaju događaji svetskih razmera. Neutralnost njegovog tona retko narušavaju emocije, čak i kad je reč o smrti sina, a u digresijama o daljim sudbinama ljudi sa kojima se sretao (sapatnika ili izdajnika) čitalac će prepoznati čoveka izmirenog s sudbinom koja ga nije mazila.


Objavljeno: Dnevnik - strip dodatak br. 11., Novi Sad, 11.12.2002.

sadržaj

7.

PARISKI SPLEEN (44)

Franc
noanoabv@free.fr

HRONIČAR RASULA

Aleksandar Zograf, "Pozdrav iz Srbije", Asocijacija, Pariz, 2000.

Nakon zapaženih "Pančevačkih e-mail-ova", objavljenih kod izdavača L'Association (specijalizovane izdavačke kuće za alternativni strip), 1999. godine, neposredno posle bombardovanja Srbije, i učešća s kratkim likovnim naracijama u dvema antologijama svetskog andergraund stripa za 2000. godinu, Aleksandar Zograf objavljuje "Pozdrav iz Srbije", svoj drugi likovni projekat u Francuskoj. Prva knjiga, za razliku od američkog izdanja, nije sadržavala i likovne priloge, bez kojih je, zapravo, nemoguće pojmiti likovni rad jednog autora stripa. "Od istog autora na istu temu", kako glasi francuska bibliografska anotacija o Zografovom delu, delimično ispravlja onovremenu grešku.

Reč je o nedeljnim tablama nastalim u Pančevu, u toku same agresije na Srbiju, kao i o prilozima nastalim neposredno posle rata, u toku leta i jeseni 1999. (Poslednjih pet panela pružaju pogled iz obrnute, severnoameričke perspektive - reč je o ironijsko-kritičkim sekvencama stvaranim u NJujorku).

Osnovne formalne obrasce dela čine postupak toka svesti, stvaranje slika i vinjeta putem slobodnih asocijacija praćenih eksplicitnim autobiografskim aluzijama umetnika. Sami ratni događaji, pak, čine okosnicu pripovedanja. Uvodne sekvence sadrže četiri table, u kojima pisac-crtač govori o svom rodnom gradu, o neverici običnih pojedinaca pred nadolazećim užasom, o početku bombardovanja i posledicama svih ratnih dejstava u zemlji i iznad nje, da bi se zatim težište prenelo na humorističko, i gorko, pisanje o zagovornicima ljudskih prava koji, u svojoj samilosti, legalistički čiste svet u ime svog moralnog načela, stvarajući "pametna" oružja za masovno uništenje koja bi, u ime civilizovanih, ubijala neodgovarajuće skupine ljudi, a da pri tome zločini ne ubiju (čitaj: sasvim ne obezvrede) samo načelo etike na koje se moćnici pozivaju.

Ove prve likovne sekvence već sadrže osnovne obrasce kojima se umetnik koristi u daljem stvaranju stripa; Zograf se oslanja na međusobnu ovisnost pripovednog toka i table: odnosno, tamo gde preovlađuje dominacija naracije, preovlađuje retorična upotreba vinjeta i stranice, dok je kod dominacije table jasnije izražena proizvodna upotreba stranice ili vinjete. Uzmimo za primer izvanrednu prvu stranu u kojoj se, u prve dve trake, dekorativna ravan stapa sa likovnom proizvodnom ravni - osamljeni junak iz čijih očiju čitamo dečiju nevericu, toplinu, strah, u trećoj, središnjoj vinjeti se pojavljuje u središtu stranice na čijoj se pozadini nalazi meta; vizuelni efekat je tako potpun: njegov banalni, dosadni grad, postaje centar sveta; ratno Pančevo postaje središte u kome junak stiče novo iskustvo o sebi, o drugima. Dalji niz junakovih introspekcija, u stripu, svoje polazište nalazi u tom događaju: realnost umetnika postaje realni svet i kataklizmička događanja o kojima on svedoči: u samom stripu, na nekoliko mesta, narator ukazuje na objektivnu nemogućnost povlačenja u sopstveni svet i isključivanja iz svega s obzirom na silinu ratnih dejstava i na nemogućnost da se bilo gde ukloni pred njima.

U daljem toku stripa svaka je tabla mikropriča; kratka, autonomna naracija. NJena polazna tačka je najčešće trenutni događaj, anegdota ili duševno stanje junakovo. Neretko, tabla se završava patetičnim, ironičnim ili fingirano naivnim zaključkom, ređe i naravoučenijem. Svaki od ovih formalnih postupaka prepoznajemo pojedinačno u izvedbi naracije stripa i njegovom slikanju. U svom likovnom radu Zograf posebno neguje ekspresivnost. Pripovedna artikulacija vinjeta, rekoh, odgovara retoričnoj ili ukrasnoj upotrebi table, s posebnim naglaskom crtača na njenoj ekspresivnosti i moći proizvodnje znakova. Emotivni ton pripovedanja varira od gorčine, crnog umora, hladne trezvenosti (27. Maj 1999), preko besa, straha, do užasnutosti: Zograf neguje i naturalističko slikanje stanja svesti u društvu - poput, recimo, krajnje faktografskog prikazivanja huliganizma na beogradskim ulicama (9. Oktobar 1999.), do humoreske i parodije američke pop kulture, u veoma uspeloj tabli u kojoj Paja Patak i Pata, Tom i DŽeri, Mister Drupi postaju, umesto Srba, žrtve agresije severno-atlantske alijanse (5. Septembar 1999.).

Paradoksalno, nigde se kao u ovom stripu, obeleženom dimenzijom grotesknog, u Zografovom delu ne otkrivaju toplina, bezazlenost, naiva, kao estetska i etička ravan stvaranja. Svet dečje percepcije u srcu je priče; Zografov junak/pripovedač, svedok ratne stvarnosti, osvaja čitaoca svojom iskrenošću i jednostavnošću. S jednakim zaprepaštenjem govori o bombardovanju koliko i o nasilju srpskih ili albanskih snaga na Kosovu; skoro u svakoj tabli, on je dečje radoznao, preplašen, utučen ili veseo: neretko, poslednja vinjeta table predstavlja patetično finale jedne misli ili slike. Čitalac mu prašta jer zna da je patetika ovde, iako nepotrebna, u funkciji komičke dramatizacije svedočenja. Pripovedni tok stripa ostvaruje se isključivo iz perspektive osetljivog junaka koji kroz banalnost, humor, grotesku, naivu ili satirično slikanje društva (društava) i otkrivanje srodnosti i razlika između srpske, zapadno-evropske i američke stvarnosti, otkriva i istinu o nama samim. Koliko god bili različiti, u sebi nosimo slična, ili barem približna iskustva (novembar 1999: o Srbinu i Amerikancu, o Srbinu i Indijancu, o Srbinu i Japancu). Upravo je psihološka karakterizacija pojedinačnih junaka, pod bombama, kao i stanja društvene svesti u celini - sa posebnim naglaskom na osećanju ništavnosti, gorčine i na "skoro sarkastičnom gledanju na većinu onih vrednosti koje su zapadnom čoveku jasne po sebi" - jedna od najuspelijih narativnih i etičkih dimenzija ovog stripa. U njemu se Zograf otkrio kao istinski, zreli majstor devete umetnosti. I, ukoliko takva reč u našoj sredini nije već sasvim, sasvim ishabana, kao istinski - patriota.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 98.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

POKAZI, NE PRICAJ (1)

Endi Digl mladi je britanski scenarista cija je mini serija Lady Johanna Constantine (sjajno nacrtana, inace, od strane Gorana Sudzuke) ovih dana naisla na veoma topao prijem kod publike. Endi je par godina bio glavni i odgovorni urednik legendarnog britanskog casopisa 2000 AD, a kako stvari sada stoje od leta sa svojim starim saradnikom Dzokom krece novu redovnu seriju za Vertigo pod nazivom The Loosers, koja obecava da ce biti nesto najkontraverznije sto je Vertigo objavio u zadnjih par godina, posto je Endi jasno stavio do znanja da ce glavni negativci buduce serije biti glavesine i operativci zloglasne CIA-e. Sledeci tekst je Endijevo gostovanje na sajtu ALL THE RAGE, i bavi se njegovim vidjenjem uloge price u istoriji covecanstva:

"Pisanje stripova nije bas zanimanje od epohalne vaznosti, ali biti placen izmisljas stvari jako je zabavno i namiruje racune. Ipak, zamislio sam se nad tim da li nam je fikcija na neki nacin zaista vazna.

Mislim, da li price uopste nesto znace, u velikoj slici nasih zivota?

Unazad dokle pamcenje seze, izmisljali smo stvari i pricali ih jedni drugima otkad smo sedeli oko vatre u pecinama. Price su nam izgleda vazne na neki neobjasnjiv nacin - mada bih cak i ja oklevao da ih svrstam u isti red sa velikim i vaznim stvarima poput hrane, ljubavi, seksa, sklonista ili morala. Pa sta je onda to u pricama bez cega ne mozete? Cemu one zaista sluze, sem obicnoj zabavi i razonodi?

Razvio sam malu teoriju. Mozda je to samo gomila pretencioznih baljezgarija - u kom slucaju ste slobodni da zbrisete i hvala vam sto ste svracali - ili tu mozda ima neceg zakopanog sto je vredno dodatnog razmatranja. Ali ako pocnem da se razbacujem stilskim figurama ili komplikovanim recima, imate moju dozvolu da me zveknete po potiljku tiganjem. U svakom slucaju, moja teorija potice iz jednostavnog gledista do koga sam dosao:

Ljudima ne mozete jednostavno da kazete neke stvari.

Verovatno bi trebalo da elaboriram na tu temu.

Cini mi se da ljudski mozak (posebno moj) ima prilicno ogranicenu mogucnost za apsprbovanje i zadrzavanje sirovih informacija, suvih cinjenica koje su nam prosto recene. Zaboravio sam veliku vecinu onoga sto su me ucili u skoli za samo nekoliko godina od kad sam je zavrsio, a ovih dana imam pravih problema da zapamtim prokleti broj svog mobilnog telefona.

Da bi stvari bile gore, imamo neverovatnu sposobnost da ignorisemo ili poricemo one cinjenice koje prete da se ocesaju o zonu nase licne udobnosti. Mi mozda intelektualno znamo da su pusenje, sljokanje i zderanje losi po nas, ali ih sebi dopustamo, zato sto sebe ubedjujemo da smo nekako imuni. Moc poricanja je kao Teflonski stit - neugodne istine se prosto odbijaju od njega. Ljudi rade ono sto osecaju, ne ono sto misle.

Ali istina koja je naucena iz licnog iskustva nekako se efektivnije prima, i na mnogo dubljem nivou - sto je cini mnogo prijemcivijom za usvajanje i pridrzavanje. Cinjenicu da pusenje za vas moze biti stetno je lako ignorisati, ali iskustvo otvaranja vaseg grudnog kosa i odstranjivanja plucnog krila sasvim izvesno ima nacina da vam pomogne da to utuvitu u glavu.

Iskustvo prolazi kroz Teflonski stit koji cuva logicni, racionalni um, i biva asimilovano u nasem intuitivnom, emocionalnom delu. Mozda je to stvar desne hemisfere nasuprot leve, nemam pojma, ali kao sto Morfijus rece "Postoji razlika izmedju poznavanja puta i hodanja njime." Ne moze nam se prosto reci istina - moramo je sami iskusiti."


(Nastavice se)

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (158)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KRIV I DUŽAN

"Kriv i dužan" je, inače, radni naslov moje autobiografije, ali kako stari Cellini kaže da nju nije pristojno početi pisati prije četrdesete, upotrijebit ću ga zasad ovdje ...

Kome sam kriv, vizavi koga sam dužan? Gdje da to pitanje uopće počnem otpetljavati? Kriv sam, recimo, što se bavim stripom umjesto kakvim pametnim i društveno korisnim zanimanjem. Već mi odavno to ne predbacuju, prihvatili su me ili digli ruke, ali sjenu sumnje su mi ostavili da je navodnjavam. Kriv sam, zatim, pred Bogom i ljudima od ukusa, što ne crtam dobro, a zauzimam mjesto ljudima od talenta i lijenosti. Toliko sam za to kriv da se u svakom razgovoru o crtanju osjetim pozvan po sebi pljuvati i pokušavam se učiniti što manjim (a znate koliki sam i kad sam najmanji). Kriv sam, na kraju, i što sam uspješan (ma koliko ta riječ s pravom grohot izazivala u kaljužici koja strip jest) i to višestruko: onima koji bi bili na mom mjestu, onima koji su bili na mom mjestu, onima koji ne vole što radim i onima koji znaju što bih ja zapravo morao raditi. Kriv sam.

Pa kad sam kriv, onda sam i dužan. Odgojili su me da se ne guram pa mi je neugodno na čelu te se stalno zbog toga ispričavam i stalno gurkam druge da istupe, da preuzmu, da i meni dozvole malo zavjetrine. Ali još sam tu - gdje sam nekako dospio s Grendelima i ostao sâm otkako je Eddy umro - i još se svima koji su bili manje sretni (ne debatirajmo ovdje ni ovu riječ) osjećam dužnim pomoći savjetom ili iskustvom, preporukom ili scenarijem.

Ne zamjerite mi što ću vam ovo reći, ali umorio sam se.

Možda nema čovječnije stvari nego podložiti rame da se netko preko njega uspne, ali leđa bole ako se nikad ne ispraviš. Biti pitan za savjet laska, ali peče kad ga se vidi odbačena. Prekrasno je kad dođe mladi, dobar crtač i kad zabrijete na neki novi strip, ali je trulo kad ode na pola posla, shvativši što želi raditi i ostavi ti nahoče koje si zavolio nauštrb svoje nerođene djece. Sve je to lijepo, ali meni još možda samo pola života ostaje i volio bih ga provesti pokušavajući otkriti što je to što mene veseli, što je to što ja zaista želim raditi.

Ne zamjerite, kažem.

***
A kako inače? Dobro je, dobro ... Evo pisma Damira Šmita iz Subotice:
"Zdravo, Darko
Priča je sad već malo stara ali da se ne ponovi ona sa pismom podrške još kada se pojavila prva Tjedna kartica ...
Moj prijatelj Mikica je došao za novogodišnje praznike u Suboticu i doneo mi je za ovdašnje prilike i dalje dosta luksuzno Tallyevo izdanje stripovanog filma o Spajdermenu. Zapravo ga je hteo pokloniti ovdašnjoj legendi, uvek pomalo kolekcionarski nastrojenom Damiru Paviću - Septicu. (Jednom prilikom sam Septicu čak i ja poklonio 4 velike torbe Eks almanaha, Stripoteka ... a imao sam nameru dati mu samo pola od toga.) No, od zadnje Mikičine posete našem selu država je, na osnovu neplaćanja raznoraznih računa, Septicu oduzela mesto stanovanja, što mu se pod Slobom nikad nije desilo, i bio je prinuđen da se posle dužeg vremena prvi put na duže vreme preseli u Beograd.
Zbog takvih okolnosti je Spajdi stigao kod mene.
Motao se Spajdermen po nameštaju u sobi i prelistavala ga je većina mojih prijatelja sve dok u jedan petak nije jedan od njih poželeo poneti ga kući na čitanje.
I tako je Spajdermen odleteo u ovdašnje predgrađe Šandor.
Nakon toga usledio je mali niz zanimljivih reakcija njegovih mlađih ukućana koji me je razveselio. Naime, Geza ga je pokazao petogodišnjem sestrinom sinu Todoru koji je totalno odlepio pošto ima gomilu Spajdijevih figura-igrački, ali nikad nije čitao strip ili gledao film o njemu.
Konačno je mogao saznati nešto više o svom heroju od onoga što nudi mašta jednog petogodišnjaka. Sve mu je bilo novo i ludo. A na saznanje da je Parkera ugrizao radioaktivni pauk i da je tako postao superheroj zabrinuto je pitao: "A to ga neće nikad proći?" Rešio je na kraju i dilemu sa čim bi se voleo baviti u životu i rekao da će učiti za Spajdermena. Nakon toga je još Spajdermena s oduševljenjem od korice do korice progutala i Todorova starija tinejdž sestra. Ni ona nikad nije čitala stripove do tada.
Još dok smo radili ovde strip školu dolazili su klinci koji nisu zahvaljujući vremenu i mogućnostima u kojima odrastaju mogli uživati strip pa su njihove sveščice i papiri bili prepuni crteža srodnih likova iz video igrica i crtanofilmskih Disney/Cartoon Network junaka sa piratskih kanala na lokalnoj kablovskoj ...
Mislim da ima nečeg dovoljno dobrog i u ovoj maloj pričici i da sam i ja zaslužio primerak Endema ako ih još ima. Ukoliko nema, može umesto toga i novi broj ako se u međuvremenu pojavio. :)
Kataloge i plakate C.R.Showa sam redovno dobijao ranijih godina, donosio mi ih je spomenuti Mikica, no ove godine je došao samo sa Spajdermenom ali je ispalo jednako dobro, ako ne i bolje.
S poštovanjem,
Damir Šmit
Subotica, Diznilend
PS: Ovo pismo već odavno čami u Outlook-u i čeka neki final draft, ali u 2003 se oseća pojačani pritisak obaveza i kao da su dani daleko kraći ... Pretpostavljam da slične surove stvari muče pomalo i Zlatka, ali valjda ova faza tranzicije ne traje večito ..."

sadržaj

10.

MOJ POGLED (45)

zmcomics

ZABORAVLJENO-NEZABORAVLJENO

Razmišljam o tome kako može da se utiče da se pojedina sjajna dela sklone u strani i sačuvaju za istoriju, da dugo ostanu u pamćenju i da isplivaju iz mora kojekakvih hiperprodukcijskih radova.

Verovatno ćete se složiti sa mnom da su radovi autora sa ex-yu prostora koji se objave napolju najčešće daleko iznad proseka tekuće “konfekcije” u tim zemljama. A opet, i pored te činjenice, pitam koliko se francuza seća Kordejevog Vam-a nakon petnaestak godina, koliko će se amera sećati Grendela koji su uradili Macan i Biuković, koliko će njih staviti Žeželjeve stripove rađene za Vertigo u red najznačajnijih, koliko će njih zapamtiti sve te mini serije koje rade ex-yu autori, a koje će možda za par meseci nestati u gomili kojekakvih Supermena, Spajdermena, Betmena,...

Ne sporim vrednosti pojedinih radova iz superherojskoh miljea, i sam ih počesto volim pogledati i pročitati, pogotovo ako iskaču iz gomile svojim kvalitetom. Ali se bojim da će nekom klincu, nekom kolekcionaru, za dvadeset godina biti važniji Supermen broj XY jer se u njemu prvi put pojavljuje neki XY lik, iako je strip možda minornog kvaliteta, a neće nikad saznati za neko od nabrojanih dela.

Nije mi za cilj da vas demorališem u vašoj težnji da stvarate remek dela. Želim samo da glasno ponovim pitanje, kako da se izborimo da se to dešava u nekom manjem obimu?! Ne može se pobeći potpuno od toga i uvek će neko remek delo ostati zauvek u fijoci ili na policama rodbine autora. Ali kako učiniti da bude što manje takvih primera?

Na našim prostorima će to biti sačuvano u sećanju, a ako bude sreće domaći će se izdavači jednom valda setiti da te radove odštampaju za naše tržište. Možda je to dobar početak?

Zaslužuju svi ti radovi tvrde korice i kvalitetnu hartiju, kao što je štampan i Bone. To sigurno nisu lošiji stripovi, svi su ovde čuli za njih, a malo ko je imao prilike da uživa u njima, tako da nema bojazni kod izdavača hoće li to proći na tržištu!

Hej, ovo sam preporučio izdavačima, ne piratima!!!

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović, Dušan Banjanin i Smith Damir... znate i sami... su se pobrinuli za Štampu..

The Face
Berin

Berin Tuzlić (rođen 1969. u Sarajevu) objavio je svoj prvi strip Tarzan u sarajevskom časopisu Male novine. Za produkciju "Transinternational" iz Sarajeva objavio je 1993. stripove Cvjetni mačak, Zambak i Bosman. Od 1995. do 1998. živi i radi u Rijeci, Hrvatska, gdje je za dnevni časopis Novi list crtao strip Morčić. Iste godine kao crtač-fazer radi za Croatia film na legendarnom dugometražnom crtanom filmu Milana Blažekovića Čudnovate zgode i nezgode Šegrta Hlapića, poslije čega postaje član grupe autora pod nazivom Zagrebačka škola crtanog filma. Autori iz te grupe u svijetu crtanog filma važe za ono što su u svijetu igranog filma predvodnici "crnog talasa" - Dušan Makavejev ili Aleksandar Petrović.

Po dolasku u Sarajevo surađuje sa Fabrikom i radi pet reklamnih crtanih filmova. U Italiji je na festivalu stripa i crtanog filma u Rimu 1999. dobio nagradu za konstrukciju najinventivnijeg strip heroja - Marcosa, a uradio je i prvi kratkometražni crtani film za odrasle pod naslovom Ne pucajte, mrtav sam. Za studio Happydemija 1999. radi reklame i ilustrira knjige. Od 2000. u produkciji F.I.S.T. za sarajevsku grupu Knock out radi spotove kombiniranom tehnikom video-live i animacije pokreta, promotivni film za BH Gas i sjajnu crtanu reklamu za kompaniju "Lijanovići". Pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu i obrazovanje Kantona Sarajevo uradio je i kratkometražni crtani film Marcos - biće budućnosti. Nosilac je certifikata od Međunarodnog udruženja autora crtanih filmova, a danas živi i radi kao kreativni direktor savjetodavne agencije i produkcijske agencije Via Media u Sarajevu.

Cijela njegova biografija nije bila dovoljna da - kao jedini autor koji je aplicirao za sredstva za crtani film - na rezultatima konkursa Fonda za kinematografiju dobije barem inicijalni kapital. To je bio jedini uslov da iza njegovog crtića stanu još koproducenti iz Slovenije i Hrvatske.

"Nikada neću shvatiti kako je moguće da nakon svega privatni 'talovi', i sjedenje u nekakvim kafanama gdje se skupljaju 'podobni', određuju stepen nečije kreativnosti i nivo nečijeg uspjeha."

Zapravo i nije teško shvatiti. Dok ljudima poput Berina ne bude dozvoljeno da nas zabavljaju i navode na razmišljanje, bit ćemo u Krugu, a Vize će biti naši linkovi sa svijetom. Suština i jeste u tome da ljudi poput Berina rade, a u našem se svijetu poštuju samo oni što "odlučuju". Uglavnom, pogrešno.

(A.B.)


Objavljeno: DANI - Broj 294, Sarajevo, 31.01.2003.

PROMOVISAN "VLADAR"

Izdavacke kuce Plato iz Beograda i Prolog iz Vrnjacke Banje pokrenuli su nesvakidasnju strip biblioteku "Svetitelji", a prva knjiga ove edicije "Vladar" (zivot prepodobnog Simeona Mirotocivog, vladara Srbije Stefana Nemanje) promovisana je juce u knjizari Plato. Autori prve knjige ove edicije su djakon Nenad Ilic (scenario) i djakon Milorad Milosavljevic (kompjuterski zivotopis). Jezikom vizantijskih i starih srpskih fresaka pretoceno je u strip zitije Stefana Nemanje, osnivaca loze Nemanjica cije je monasko ime prepodobni Simeon Mirotocivi. "Tim koji su oko ovog projekta okupili izdavaci Prolog i Plato, pokusace da kroz formu stripa isprica pricu o onima koji su bolji od nas, koji i nama i nasoj deci mogu posluziti kao uzor. Da bismo ispricali te price izabrali smo formu stripa kao popularnu formu (21. je vek slike) ali i prihvatili izazov da se tradicionalni sadrzaji predstave na moderan nacin. Freskoslikarstvo nasih srednjovekovnih manastira i crkava sigurno spada u najvise domete umetnosti na ovim nasim prostorima i ono nam je posluzilo kao polazna inspiracija", rekli su autori o ovom delu. Djakon Nenad Ilic naveo je jos da su se "trazeci identifikacone modele koji bi nam pomogli, osetili kao Srbi koji su, siromasni duhom prosli kroz nase manastire i zastali pred likovima svetitelja. U pisanoj formi iz tog doba stala su zitija, medjutim, jezik zitija je prilicno nerazumljiv. Kako mladim generacijama preneti ta zitija je pitanje koje nas je podstaklo da napravimo strip. Ubedjeni smo da stupamo na prag nove, originalne srpske forme stripa". Knjiga je u punom koloru, sa tvrdim koricama, a na kraju se nalazi recnik manje poznatih reci i pojmova.

Kako je receno na promociji, u pripremi su i sledeca izdanja prvog kola biblioteke "Svetitelji": "Cudotvorac (Sveti Nikola)", "Velikomucenik (Sv. Georgije)", "Isceliteljka (Sv. Petka)", "Arhangel (SV. Arhangel Mihail)" i "Andjeo pustinje (Sv. Jovan Krstitelj)".

J. S. Jovanovic


Objavljeno: DANAS, Beograd, 25.02.2003. godine

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-BLUBERI, BLUBERI... (Dušan Banjanin)
Novembarski broj francuskog časopisa ''Premiere'' između ostalog donosi opsežan članak sa izrazito eksplicitnim i, za vascelu strip bratiju, veoma intrigantnim naslovom:
"MURAYA, L'EXPERIENCE SECRETE DE MIKE BLUEBERRY" Depuis quatre ans, Jan Kounen fait le meme reve: adapter la BD Blueberry au cinéma. Reportage et photos exclusives d'un tournage chamanique.
da i ne pričamo o tome kako se na nasovnoj strani čak i kočoperi bradati Vinsent Kaasel u liku i delu čuvenog konjičkog poručnika. (Evo i linka: http://www.premiere.fr/affiche_or.php?id_or=2079, molim pogledati.) Dakle, dok se neko od dopisnika SVesti (koji ne govore samo ''google-francuski'') ne opseti pa pročita, prevede i napiše nešto na tu temu, evo nekoliko šturih podataka u grubim crtama:
Film je režirao Jan Kounen (''Doberman'' - koliko to ide u prilog filmu procenite sami) a pored Vinsenta Kasela (kojeg ne mogu da smislim, mada mu ružnoća odgovara Bluberijevoj) tu su još i Kolm Mini (da, da, da... ''Kako je Hari postao drvo'') kao Džimi MekLur (mogu da ga zamislim), Džulijet Luis kao Marija (mogu da je zamislim, tim pre što pojma nemam ko je Marija), pa zatim Nikol Hilc (profesorica francuskog iz Ostina Pauersa u Goldmemberu) kao Lola (još jedna iz galerije nepoznatih filmskih ženskih likova kojih kao što znamo u stripovima o Bluberiju i nema baš preterano, osim one simpatične učiteljice iz Čoveka sa srebrnom zvezdom, Gafi Palmer i Čiuvave Perl - što je, priznaćete i više nego dovoljno ženskih likova po glavi jednog Bluberija), onda, Majkl Madsen kao Voli Blunt (liči), Edi Izard kao Baron Fon Lukner, dok je, sa stanovišta adaptacije, najinteresantniji Hju O'Konor kao mladi Majk S. Bluberi (!?)...
Znači biće tu svega: kerova, flešbekova i lepih devojaka...
Kao što je poznato predložak za film jesu epizode kod nas naslovljene sa Zlatna planina i Planina duhova a glasine kažu da se scenaristi Mat Aleksander i Žerard Brah baš i nisu nešto držali stripa k'o pijan plota. Činjenica da se film i ne zove Bluberi kao što je planirano već Muraya (ne znam šta je to) svedoči o tome da je i producentima, izgleda, manjkalo dovoljno stabilnih plotova za pridržavanje.
E sad, šta je tu je - da je neke pravde film bi se zvao onako kako treba, dakle, ''Duh sa zlatnim mecima'' (gde ćete naćo poetičniji naslov?) a Bluberija bi igrao, naravno, mladi Žan Pol Belmondo uz specijalno pojavljivanje još mlađe Klaudije Kardinale kao Čiuvave Perl (kojoj je, doduše, još malo rano da se pojavi u Bluberijevim avanturama, ali neka je...eto, neka to bude dramaturška intervencija i kompromis...)...
ovako... videćemo kad dođe premijera... ako je, je li, neko od domaćih distributera upriliči...

sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Darko Macan nam je prosledio ovaj konkurs. Doduše pre par nedelja, a tek se sada našlo među poštom na, napokon, funkcionalnom računaru. Međutim, nije kasno da učestvujete na ovom konkursu...


http://www.fundacionlolitarubial.org/bpelo02e.html

International Humour Cartoon contest "Peloduro" 2002

International Humour Cartoon Salon
Oscar Abín "Gaucher"

GOALS
This contest was born as a tribute to the Graphic Cartoonists of the world, with the goal of strengthening the peace and brotherhood between people, trying to approach them.
The Foundation "Lolita Rubial" as part of the celebration of the Cartoon Museum - Julio E. Suarez "Peloduro" tenth anniversary, calls all the cartoonists to the 1st International Humour Cartoon contest "Peloduro 2002".
1st International Humour Cartoon Salon Oscar Abín "Gaucher" to be held at Minas, Uruguay, South America


RULES
Theme: "that what the XXth century left us..."

1. Drawings
Only original works, that have not been submitted to other contests or exhibitions.
All techniques are accepted.
Dimensions: A3 - 297 x 420 mm, or A4 - 210 x 297 mm, unmounted.
Drawings must be signed and dated in the front side. In case of digital drawings, they must include the word Original.
On the back side of every drawing it must carry the work entry form. The group of drawings must be sent together with the artist's entry form.

2. Shipping
Min 2 and max 3 drawings per artist.
Deadline: last date to be postmarked is March 14th, 2003.
Shipping address:
Premio Internacional "Peloduro"- 2002, Fundación "Lolita Rubial", Casa de la Cultura, Minas, Lavalleja, Uruguay, América del Sur.

3. Jury
Admission Jury:
Jorge Satut "Satut", Leslie Ricciardi "Leslie", Carlos Millot "Miyo", Antonio Dabezies and Gabriel Mainero.
Contest Jury:
same as above plus Raquel Orzuj "ms. orzuj" (Witty world Foreign Editor) and Tabaré Gómez "Tabaré".
The Jury will also select the works to be exhibited in the 1st International Humour Cartoon Salon Oscar Abín "Gaucher".

4. Prizes
First International prize:
- Golden "Peloduro" Medal
- U$S 750
- Air return ticket to Uruguay
- 7 days lodging (4 days at Montevideo and 3 days at Minas) and tours (Minas, Colonia del Sacramento, Punta del Este and Piriápolis)
Second International prize:
- Silver "Peloduro" Medal
- 5 days lodging (3 days at Montevideo and 2 days at Minas) and tours (Minas, Colonia del Sacramento, Punta del Este and Piriápolis)
Prizes will be given on the Salon opening day. Winners will know in advance.
Except for the cash, prizes are not redeemable.

5. 1st International Humour Cartoon Salon
Oscar Abin "Gaucher"
The selected works will be exhibited at the Museo del Humor y la Historieta Julio E. Suarez "Peloduro" in the first half of 2003. Later they will travel to Montevideo, Argentina, Brasil, Chile, Paraguay, and Espańa (Alcalá de Henares and León).
They will be exhibited also at the Museum's Virtual Gallery.
A print catalogue with all selected works will be sent on demand, at the shipping cost.

6. Organisation
The contest and the Salon are organised by the Museo del Humor y la Historieta Julio E. Suarez "Peloduro".
Dates and places of exhibition are subject to changes. Drawings won't be returned, and will remain at the Museum's archive.
The organiser retains the rights to use all drawings received for promotion in any media, to publish them in newspapers, magazines, books, posters and any other form and to exhibit them in Uruguay or abroad, all without any compensation or fee to the author.

7. Inquiries
www.fundacionlolitarubial.org
concursos@fundacionlolitarubial.org
Tel/Fax + 598 2 901 6179 / +598 44 2 2807.

In case of doubt, please refer to the spanish version of these rules.

sadržaj

14.

PISMA ČITALACA

mail

From: Dusan Banjanin <dulu@eunet.yu>
Subject: Datumi ...


Evo šta sam pronašao u novinama ... čisto kao tema za razmišljanje i odgovor na neka pitanja (“Zašto nećemo, i zašto nam ne treba, bolji status stripa?”, “Koga da nađemo da se bori za naš status i naša prava?” i “Zašto da zasluge u toj borbi pokupi neko drugi ako nećemo mi sami?”... ) Možda ne treba izmišljati toplu vodu? (Ako sam kojim slučajem ja otkrio toplu vodu onda izvini na otkrivanju tople vode ... :)

UDRUŽENJE STRIP AUTORA SR SRBIJE

1. marta 1986. održana je oisnivačka skupština kojom je ozvaničen početak rada Udruženja strip autora SR Srbije. Na ovoj skupštini kojoj je prisustvovalo pedesetak crtača, scenarista,teoretičara i istoričara ovog medija usvojen je statut, izabrano predsedništvo i ostala tela. Za prvog predsednika izabran je Žika Bogdanović, poznati publicista i strip teoretičar, čovek koji je sredinom sedamdesetih pokrenuo jedinu strip publikaciju koja se zvala PEGAZ a bavila se teorijom i istorijom stripa. Zamenik predsednika je Ljubomir Kljakić a sekretar Aleksandar Timotijević. U predsedništvu se još nalaze i: Zdravko Zupan, Zoran Đukanović, Lazar Stanojević, Željko Pahek, Bojan Đukić i Momčilo Rajin. Predsednik odbora samoupravne kontrole je Jovan Nikolić a Komisije za prijem u članstvo Branislav Kerac.

Udruženje će radne prostorije dobiti u Domu omladine i sada se očekuju prvi koraci. Primarni zadatak udruženja je, kako je u statutu i naglašeno - unapređenje strip kulture na našem podneblju, briga o pravilnom društvenom i kulturnom vrednovanju strip stvaralaštva.

Krenulo se od početka, jer sve što do sada imamo su radovi naših autora razasuti po novinama i magazinima kao i tekstovi i studije koje se bave ovim medijem. Verujemo da će ova dva nedavno oformljena udruženja (u SR Hrvatskoj i SR Srbiji) dorpineti pravom tretmanu i valorizovanju ovog medija u našoj sredini što im i jeste primarni cilj.


Objavljeno: YU STRIP MAGAZIN broj 79/80, mart 1986., str. 59

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

-First Look at WildStorm/DC's Global Frequency #5 art by Jon J Muth, cover by Brian Wood. Cover and first four pages here:
www.milehighcomics.com/firstlook/022603/glofre5cvr.html
Link nam je prosledio: Smith Damir

sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 1. do 7. marta

4. marta 2002. Održana je promocija Grafičke zavere 5 u prostorijama REX-a, Beograd.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad