prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRIP CORE U SKOFJA LOKI - Strip Core
2. KOMIKAZE NEWS - Ivana Armanini
3. KRPELJ NA NET-u - Strip Vesti
4. PANĆOF STRIPNOVOSTI No 4. - Strip klub
5. FRANCUSKI HEROJI U KANDŽAMA SRBA - Aleksandar Manić
6. ŽENSKI STRIP - Ilija Bakić
7. OBLAČIĆI - Srđan Aćimović
8. PARISKI SPLEEN (43) - Franc
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 97. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (157) - Darko Macan
11. MOJ POGLED (44) - zmcomics
12. ŠTAMPA - štampa
13. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -DAREDEVIL ZABRANJEN U MALEZIJI
    -U PRIPREMI "IRON MAN"
14. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
15. PISMA ČITALACA - mail
16. LINKOVI - Strip Vesti
17. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP CORE U SKOFJA LOKI

Strip Core

Multimedijska skupina Strip Core (Damjan Kocjancic, Terrah, Andrej Stular, Rok Sieberer - Kuri, Stripburger), ki deluje v okviru Foruma Ljubljana, bo med 20. februarjem in 16. marcem razstavljala v Skofja Loki in sicer v galeriji na Loskem gradu in v Groharjevi galeriji. Na ogled bo pregledna razstava s poudarkom na novejsi produkciji.

Otvoritev razstave bo v cetrtek, 20. feb. ob 19. uri na Loskem gradu. Ob otvoritvi bo tudi projekcija kratkih eksperimentalnih filmov Andreja Stularja. Po tem pa bo sledila otvoritev v Groharjevi galeriji.

Razstava bo na ogled do 16.marca.

Galerija Ivana Groharja je ob delovnikih odprta med 10.in 12.uro ter
17.in 19.uro, ob sobotah med 10. in 12.uro in ob nedeljah med
15.in 18.uro. Galerija Loskega muzeja je ob delovnikih odprta med
9. in 13.uro, ob sobotah in nedeljah med 9. in 17.uro.

V priponki si lahko preberete zapisek o Strip Coreu izpod tipkovnice Barbare Borcic. Vec na www.ljudmila.org/stripcore

STRIP CORE

"Strip Core je stanje zavesti in umetnost je reciklaža!" Terrah

Ko govorimo o devetdesetih v slovenskem kulturnem prostoru, ne moremo mimo STRIP COREa, ki so ga konec leta 1989 ustanovili mladi umetniki iz razpuščenega Hard Core Kolektiva. STRIP CORE deluje v okviru zavoda Forum Ljubljana in se izogiba (samo)definiciji, je zvrstno, stilno in žanrovsko raznolik. Sprva je bil združba protagonistov, ki so bili dejavni na glasbenem in vizualnem področju. Najizrazitejša je bila glasbena skupina 2-2-2-7 s koncerti, kasetami, cedeji in video spoti; z njo je bila povezana grafitarska praksa - grafiti kot plakati, scenografija ali prenosni grafiti na platnenem nosilcu, ki so jih razstavljali v klubih ali galerijah.

Pomembna razširitev delovanja STRIP COREa je bil Stripburger. To je še zmerom edina slovenska revija za strip, ki nas seznanja s stripovsko produkcijo pri nas in v tujini. Izredno aktivno uredništvo predstavlja tako avtorje z underground scene kakor tudi že bolj renomirane. Pripravili so več (mednarodnih) razstav stripa, delavnic in pogovorov ter krepko ozavestili in spodbudili stripovsko produkcijo pri nas, hkrati pa z domačo produkcijo seznanjajo mednarodne strokovnjake in občinstvo na številnih mednarodnih prireditvah, od festivala Angouleme, specializiranega za strip do prestižnega knjižnega sejma v Frankfurtu. Vsa ta razvejena aktivnost kaže, da Stripburger ni izjemen samo v slovenskem prostoru, ampak tudi v mednarodnem merilu, še zlasti zaradi tematskih številk, osredotočenih na vzhodnoevropsko stripovsko produkcijo, marginalizirane skupine, človekove pravice in seksualnost.

Stripkorovci so producirali video spote in glasbene cedeje, vodili klub Channel Zero na Metelkovi in se s koncerti skupine 2-2-2-7 in večmedijskimi projekti opazno in uspešno predstavljali po svetu. Mednarodno sodelovanje nasploh ostaja ena od značilnosti njihovega angažiranega delovanja, druga pa je gotovo odprt pogled na sovplivanje različnih umetniških praks in tehnoloških postopkov, združenih v intermedijskih projektih.

STRIP CORE je predvsem platforma, okvir, heterogeno produkcijsko in ustvarjalno okolje, ki temelji na solidarnosti in izmenjavi. Stripkorovci včasih nastopajo kot samostojni avtorji, drugič spet v okviru skupne akcije/projekta/predstavitve pod znamko STRIP CORE. V zadnjih dveh letih je STRIP CORE v okviru gostovanj svojo produkcijo predstavljal na različnih lokacijah v Beogradu, v Nova Cinema v Bruslju (Fantasy Film Festival), v ljubljanski Moderni galeriji (razstava Oko in njegova resnica), v okviru projekta Metelkova Mesto na Bienalu v Sao Paulu in samostojno v Likovnem salonu v Celju. Vsakokratni fokus je odvisen od večje ali manjše aktivnosti tega ali onega področja izražanja, skupine, posameznika. Leta 1999 se je bend 2-2-2-7 razšel, prav tako je zamrlo grafitarstvo, v ospredje pa so stopili posamezniki, ki so bili aktivni že prej, zlasti na področju vizualnih umetnosti: Terrah (kolaži, kinetična svetila), Rok Sieberer - Kuri (video, vonjiva instalacija, futuristični roman), Andrej Štular (strip, eksperimentalni film, slike, kipi, lutke) in Damjan Kocjančič (fotografija).

Slednji je na ulično stran zidu, ki obkroža Avtonomni kulturni center Metelkova mesto, razvrstil portrete protagonistov Metelkove v velikem planu. S tem jih je vpisal v zgodovinski spomin, hkrati pa pustil odprto možnost za intervencije mimoidočih, kar nas spet pripelje do grafitov, teh kodiranih sporočil urbane subkulture, in do svojevrstne pripadnosti, ki je ne določa generacijski kriterij, temveč življenski stil, način razmišljanja in udejstvovanja - specifična umetniška in kulturna praksa.

Barbara Borčić

sadržaj

2.

KOMIKAZE NEWS

Ivana Armanini

Konačno je izašlo dugoočekivano štampano izdanje Komikaza
www.jedinstvo.hr/komikaze

pod patronatom Godina Novih te u naopakoj svezi s Flitom
/pola-pola pa naopačke, svako po 60 str:/

U ovom broju Komikaza sudjeluju:
V.Rebac, E.Jurcan, D.Janković, E.Jurcan G.Cvek, ance, L.Sjunnesson, I.Kuharić, I.Armanini, C.Parentela, N.Rojnić, I.Mitrevski, I.Košutić, R.Tolici, V.Barić, M.Župa, D.Steinfl, A.Zograf, jam-sessions…

naslovnica:
I.Hofbauer; tekstovi: I.Armanini, D.Pribičić

Sljedeći broj Komikaza je u pripremi, radove slati na e-adresu: ivanaarmanini@hotmail.com
ili
I.A. Šubićeva 26, 10000 Zagreb-Cro

Mob:385/098488409

Također, u pulskoj ex kasarni K.Rojc Komikaze organizirale 10.02. izložbu stripova i projekciju filmova A.Zografa i M.Anderssona i L.Sjunessonna kao i u splitskom Domu Mladih 16.02. s istim programom…

Program realiziran kroz platformu Clubture,sponzor:IOD-Hr

sadržaj

3.

KRPELJ NA NET-u

Strip Vesti

Veliki izbor radova iz wostokovog fanzina
"krpelj"od sada mozete pronaci i na internetu
na sledecoj homepage adresi:

http://home.hetnet.nl/~makros

sadržaj

4.

PANĆOF STRIPNOVOSTI No 4.

Strip klub

Urednici "Panćof Stripnovosti No 4": Lazović Mirko (Tekstopisac i prosljednik teksta) Zvonimir Petović (Priprema Teksta) Aleksandar Petrović (Supervisor)


Uvodna Riječ:
- Za ove rubrike smo vam pripremili nekoliko interesantnih tekstova, naravno! u dobroj tradiciji Stripa!....


POGLAVLJE 1: "Edukativni Panćof"
- U saradnji sa "Udruženjem za Zaštitu Životinja i Životne Sredine Kotor" kao i preduzećem: "A.D. Jugopetrol Kotor", Strip Klub & Škola Stripa: "Andrija Maurović" Kotor realizovala je izdanje br.2 "Edukativnog Panćof-a".
Ovo izdanje je izašlo u tiražu od oko 2000 primjeraka, što za sami Strip Fanzin "Panćof" znači najveći tiraž do sada!....


POGLAVLJE 2: "Maurović u animiranom filmu Pinocchio Sidewalk"
- Na promovisanom TRAILER-u prvog budućeg Animiranog Filma Nevladinog Udruženja za Likovnu Umjetnost, Strip, Karikaturu , AnimiraniFilm "Strip Klub & Škola Stripa:A.M. Kotor", na jednoj sekvenci TRAILER-a može se jasno vidjeti slika :"Andrije Maurovića" pored koje lukavo prolazi "Pinocchio".
Inače budući Animirani film ovog ovog udruženja biti će dostupan u Novembru ove godine....


POGLAVLJE 3: "Bez Stripova o Mauroviću"
- Dugujemo izvinjenje svim ljudima koji nas neprekidno kontaktiraju tražeći preko nas stara izdanja: "Andrije Maurovića" ono što mi nudimo su samo par tabli do kojih smo došli preko Kotorskog arhiva i nekih par tabli koje smo skinuli sa Web-a.
Na Web-u se nažalost veoma malo toga može naći o "Mauroviću" ali sada šta je tu je.
Ništa jedino vam možemo sugerisati da kontaktirate Sibina Slavkovića i Slavka Draginčića ljude koji kako smo čuli imaju toga vrijednog sačuvanog o Mauroviću.


POGLAVLJE 4: "Strip Scena u Crnoj Gori"
- Nekoliko proteklih nedelje nam se nagomilavaju pitanja tipa: "Dali postoji Crnogorska Strip Scena, i dali postoji Crnogorski Strip?".
Na ovo pitanje ćemo vam dati nekoliko odgovora: Strip scena u Crnoj Gori je počela stvarno da živi tek osnivanjem ovakvog tipa Nevladinog Sektora. No treba biti objektivan Strip u Crnoj Gori je u nekom smislu nažalost još u Pelenama nažalost to je naša stvarnost a mi smo tu da se pored takve surove stvarnost izborimo i dajemo svima iste uslove i mogućnosti da nas slijede u toj borbi.
Strip u Crnoj Gori nikada u protekloj deceniji nije shvatan dovoljno ozbiljno i nije bio prihvaćen od šire zajednice kao "Normalan Posao" , no kako stvari stoje uspjeli smo dosta toga da promjenimo i da ovu granu u umjetnosti tretiranu kod nas kao "Kičem!"uvrstimo u normalnu Kulturnu realnost u Crnoj Gori.


POGLAVLJE 5: "Kotor Urban Art"
- Projekat Strip Kluba & Škole Stripa: "Andrija Maurović" Kotor koji će obuhvatiti sve Osnovne i Srednje Škole sa područija grada Kotora, a sam projekat nudi Animiranje mladih ljudi u oblastima Opšte Likovne Umjetnost i Stripa.


POGLAVLJE 6: "U Fanzinu Ispod Zemlje"
- Krajem Februara će te u novom broju lista "ISPODZEMLJE" moći vidjeti nešto i o Strip Klubu & Školi Stripa: A.M.Kotor, upućujemo veliku zahvalnost g-dinu Igoru Chokou na svoj saradnji do sada, no sve vas upućujemo da posjetite njihov sajt imat ćete šta vidjeti: www.ispodzemlje.com


P0GLAVLJE 7: "Projekat: Strip Album Skočidjevojka"
- Projekat Strip Albuma "Skočidjevojka" uskoro ulazi u prvu fazu svoje realizacije podnosilac projekta jeste Predsjednik ovog udruženja g-din: Rade Grdinić , autori koji će raditi ovaj projekat jesu članovi udruženja: Milan Višnjić & Zvonko Petović.


POGLAVLJE 8: "Superman On The Net"
Sve fanove stripova i filmova o Supermenu napominjemo da posjete web sajt www.supermancinema.net imal ce ša da vide.

sadržaj

5.

FRANCUSKI HEROJI U KANDŽAMA SRBA

Aleksandar Manić

"Za novu epizodu nadahnuo sam se istinitim dogadjanjima u Jugoslaviji. Preuzeo sam situacije kojima sam bio svedok - kazze Zzan-Klod Leden, novinar TF1, prvog programa francuske televizije i scenarista devetnaestog albuma serijala Tangi i Laverdir. "Zarobljenici Srba" (Dargo) odveo je dva poznata pilota u gradjanski rat bivsse Jugoslavije u Bosni. Zasnovana na zarobljavanju francuskih pilota, nova avantura Tangija i Laverdira, vracha u knjizzare vech zaboravljene junake Uderzoa i Ssarlijea prvi put vidjenih u "Pilotu" 1959. godine. Serijal su potom crtali Zzizze i Kutelis, a 1988. godine serijal je napussten. Pisanje nove epizode je Filip Ssarlije, sin ccuvenog scenariste, poverio svom kolegi sa posla, a za povratak heroja izabrana je borba protiv vech svima znanih sila mraka - jezivih Srba.

Nassavssi se u izvidjacckim operacijama, Francuzi i ostali Natovci trpe srpske provokacije, gubitke aviona i krssenje ljudskih prava, zzrtvujuchi se da ccovek ccoveku postane drug. Snimajuchi kretanje armije Republike srpske, Ernest Laverdir, komiccni deo para, nailazi na prikriveni aerodrom. Zli, ali i precizni, Srbi obaraju avion i zarobljavaju dva pilota. Ne znajuchi da li su Francuzi javili svoje otkriche, Srbi ih zatvaraju u isprazznjenu fabriku na Palama gde zapoccinje istrazzi postupak. General Mladich liccno ispituje Laverdira i kopilota, ssamara ih u besu i naredjuje jednom od prisutnih doktora, Radovanu Karadzzichu, da ih mucci. Istovremeno, Missel Tangi dobija naredjenje da ode i oslobodi Laverdira, a na tom opasnom putu susreche tri francuska specijalca uz cciju pomoch savladava neuporedivo brojnijeg, naoruzzanijeg i opasnijeg neprijatelja. Pri kraju dzzemsbondovske akcije, Francuzi unisstavaju bazu zlim, ali i glupim Srbima i vrachaju se ranjeni ali zadovoljni, u occekivanju da che ova epizoda doneti dobru zaradu izdavaccu i autorima.

Losse napisan scenario prepun je opsstih mesta, a radnja je smesstena u Bosnu iz komercijalnih razloga. Likovi nemaju nikakvu razradu, dok je pristup naraciji uradjen uprosscheno i staromodno, sa tezzisstem na "pilotski zzivot i obiccaji". Graficcki deo je na isto tako niskom nivou, jer je pedesetogodissnji Ivan Fernandez struccnjak za crtanje massina i dekora. Usvojivssi niz stripovskih stereotipa, on je crtezze svog prvog albuma, preopteretio industrijskim detaljima i nespretnim kompozicijama. Naredna epizoda je u pripremi, i za ccudo, ne dessava se na Kosovu, nego u francuskoj Gujani, gde che neko da ometa pravedne francuske vojne projekte na francuskoj teritoriji udaljenoj dvanaest hiljada kilometara od Pariza.

sadržaj

6.

ŽENSKI STRIP

Ilija Bakić

STRIP

ŽENSKI STRIP

"Feminus ludens stripus" Strip magazin, br. 0
izdavač: Asocijacija za žensku inicijativu Beograd&Alternativna ženska scena Luna II, Vršac, 2002.g.

O stripu se najčešće misli kao o "muškoj" stvari, i u tome je on čistiji i od najvažnije sporedne stvari na svetu, fudbala. Dokaz za to i činjenica da će čak i bolji poznavaoci priča u slikama imati problema da se prisete barem jedne strip autorke. Andergraund strip je doneo dašak promena u ovoj raspodeli snaga ali je i do današnjeg dana udeo ctripova crtanih ženskom rukom tek nešto iznad simboličnog. Razlozi za ovakvo stvanje u najmanju ruku su dvojaki, odnosno ima ih i na muškoj i na ženskoj strani. Koliko su muškarci, u čijim rukama je vlast/novac/moć, neprijateljski ili, u najblažoj meri, preterano sumnjičavi prema autorkama pa potenciraju muškarce, toliko su i autorke nesigurne u sebe, ometane sopstvenim kompleksima. U takvoj situaciji brojne organizacije za "oslobođenje žena" posegle su za analognim protivmerama - za zatvaranjem u sopstvene projekte, izdanja, alternativne mreže samopomoći istomišljenica. Pitanje adekvatnosti takvog delanja manje-više je retorsko jer svaka strana ima svoj odgovor ( "oni" osuđuju getoiziranje a "one" odgovaraju da su na to prinuđene). Kako god bilo da bilo, među akrtivnostima domaćih ženskih grupa našlo se mesta i za strip a kao rezultat aktivnosti sekcija iz Vršca i Beograda pojavilo se izdanje "Feminus ludens stripus - Strip magazin br. 0". U podnaslovu stoji "Ženska prava su ljudska prava" što jasno određuje stavove redakcije a u prilog obrazovno-prosvečujućeg dela projekta može se pročitati Deklaracija o ljudskim pravima i tekstovi o polu i trgovini ženama. Pre, između i posle pomenutih tekstova čitalac ima prilike da čita stripove, beleške o autorkama odnosno poneki članak koji pripada strip teoriji. Na gotovo 170 strana našlo se mesta za čak 50-tak autorki (domaćih i stranih, onih s prostora bivše Jugoslavije te iz ostatka sveta) predstavljenih najčešće sa po jednom do dve table i kraćim autobiografsko-poetičkim tekstom. U teorijski deo spada kraći esej o Modesti Blejz i o stripu kao mediju. Veliki broj radova donosi mnoštvo likovnih i stilskih opredeljenja, tehnika i poetika (od karikatura, primitivnog i realističkog crteža do kolaža; od humorističkog do auto-ispovednog stripa). Preovladava neformalni-andergraund odnos prema mediju, klasičnog stripa gotovo da i nema, uz prisutnu "sklonost" prema eksperimentisanju s medijem. Naravno, kada je koncentracija umetnika ovolika nemoguće je predstaviti neku autorsku ličnost i njen opus detaljnije. Štampani radovi tek su ovlašna skica onoga što neko stvara, uz realnu mogućnost da je u pitanju kompleksnija i kvalitetnija ličnost no što se po pročitanom/viđenom da zaključiti (a ne bi trebalo iskljičiti ni suprotnu varijantu da se neko predstavio u boljem svetlu no što je "zaslužio"). Ipak, intencija ovog izdanja nije da "detaljiše" već da otkriva obrise moguće domaće ženske strip scene. Otuda je prevashodna uloga projekta (i u tome je on nastavak "Zone F" specijalnog broj 8-9 magazina "Patagonija", iz davne 1999.g) da široj javnosti otkrije imena na koja treba obratiti pažnju, odnosno da urednicima otkrije adrese na koje se mogu obratiti ili sa kojih će im, eventualno, stizati stripovi.

"Feminus ludens stripus" Strip magazin, br. 0, dakle, svojevrstan je katalog autorki koje se bave stripom (i koje će se verovatno pojavljivati u nekim od budućih brojeva ovog magazina) te je definitivno važan za sticanje potpunijeg uvida u dešavanja u ovoj i dalje skrajnutoj umetničkoj formi.


Objavljeno: Dnevnik - strip dodatak br. 8., Novi Sad, 27.11.2002.

sadržaj

7.

OBLAČIĆI

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Jedan tip ostavi sledeću poruku na forumu za autore stripa amatere: "Šta vi, ljudi, radite sa tim prokletim oblačićima? Ja ne mogu da se snađem! Kvare mi kadar, preveliki su i ružni! Kako da izađem na kraj sa njima?" Tip na kraju odlučuje da izbaci oblačiće ali da ostavi tekst plutajući slobodno u prostoru kadra. Ne znam koliko mu je to pomoglo.

Nije neuobičajeno mišljenje kod crtača stripova da su oblačići neka vrsta stege, nužno zlo koje insistira na robusnom zauzimanju dela prostora, koje treba sabiti u što zabačeniji deo kadra. Šteta, jer oblačići su jedan, možda čak i jedini, izvorni element, autentično izražajno sredstvo stripa. Oblačići su, nije preambiciozno reći, stvorili strip. Tačnije rečeno, momenat kad je Autkolt u svom "Žutom dečaku", pod pritiskom svog novog izdavača Hersta, počeo da izdvaja dijaloge iz teksta i uokviruje ih zasebno, odvojio je "Žutog dečaka" kao strip od priča u slikama kakve je radio Vilhelm Buš, a i svega ostalog što se danas smatra pretečom stripa. "Žuti dečak" se smatra prvim stripom u istoriji.

Aleks Rejmond je oblačiće uvek potajno mrzeo, i u poznom periodu karijere ih je izbacio kao i crtač-amater sa početka priče, i ostavio eterična slova da lebde u vazduhu, odnosno u prostoru kadra. U "Bluberiju", balončići se kao strana tela gnezde između kadrova kao strana tela, kao balončići vazduha u cevčici za infuziju. Oni zagušuju tablu, teraju kadrove na postavljanje u neprirodan položaj, i, pre svega onemogućavaju sagledavanje table koju je crtao jedan od najvećih majstora stripa, Žan Žiro. Majstor se kako je god mogao borio sa navalom teksta koju mu je slao scenarista Šarlije, ali najčešće nije uspevao. Šarlije nije znao za krilaticu "manje je više", niti je smatrao da je preinformativnost loša stvar.

Bilal je još jedan majstor koji ne voli oblačiće. Smatrajući ih neestetskim, on ih vadi iz kadrova i ostavlja na tabli kao neku vrstu pomoćnih kadrova rezervisanih za tekst, koje obligatornim izvučenim krajem povezuje sa likovima u kadru. Rezultat je, za razliku od prethodnog slučaja, skladna tabla, ali podložna optužbama da nije u duhu stripskog medija.

Američki autori često rade table kojima će tek kasnije biti nalepljeni oblačići, bez njihovog mišljenja i konsultovanja. Za njih, razumljivo, oblačići su neprijatelj, a za njihove izdavače još jedan dosadni posao koji treba obaviti. Čuo sam za tendenciju u američkim stripovima da se izbace oblačići za misli i zamene običnim oblačićima sa tekstom u zagradama i sličnim supstitutima. Isključivo sam protiv toga, jer suptilno i adekvatno predstavljanje misli jedna je od retkih stvari koju strip poseduje, a koje su lišene druge umetnosti.

Netrpeljivost ka oblačićima proističe iz viđenja istih kao isključivo narativnog sredstva, dakle u cilju izlaganja dijaloga, i to je to. Grafičke mogućnosti oblačića se zanemaruju, njihove dekorativne mogućnosti na tabli retko su iskorišćene.

Jedan od retkih koji je uvideo vizuelni značaj teksta na tabli, Harold Foster se odrekao oblačića, ali iz drugih razloga; U svom "Princu Valijantu", on je hteo proznim tekstom namesto dijaloga, da dočara atmosferu srednjevekovnih predanja, usmenih priča o vitezovima. Međutim, osim u narativnom postupku, Foster je upravo zahvaljujući ovom postupku uspeo da dočara željeno i grafički: njegovi kadrovi vizuelno liče na bogato ilustrovane knjige bajki, invertovane, to jest sa ilustracijom prigodno na prvom mestu, ispred teksta. Njegovi albumi tako dočaravaju listanje kakve prastare, drevne knjige.

Žan-Klod Mezijer je, opet, u "Valerijanu", na svoj dizajnerski način, kreirao razne vrste oblačića koje ukrašavaju table pre nego da ih kvare. Mezijer je primenio nešto očigledno - a mahom propušteno od njegovih prethodnika. On je, međutim, otišao i korak dalje - jedan očigledan korak: razne vrste oblačića dodelio je raznim rasama vanzemaljaca koji defiluju kroz njegov strip. Svakako ne neophodan za praćenje radnje, ovaj postupak je ipak podigao grafičku realizaciju "Valerijana" na jedan viši nivo.

Moris je, takođe, odstupio od uobičajene predstave o tekstualnim oblačićima: izuvijao ih je, oslobodio ruku pri njihovom crtanju, izuvijao ih kao oblake dima koji se izvijaju iz cigareta likova u "Taličnom Tomu". Na jednostavniji način, uradio je isto što i Mezijer: estetizovao je oblačiće i povezao ih sa kontekstom stripa.

Oblačići, međutim, mogu i više od toga. Njihova bitna osobina je da kontrolišu pogled čitaoca dok ovaj čita tablu. Malo je onih čitalaca koji se pri prvom susretu sa stripom udubljuju u posmatranje celokupne table ili nekih elemenata crteža pre nego što pređu na čitanje teksta; Većina će, dakle, najpre ispratiti tablu čitanjem teksta u oblačićima i bacanjem pogleda na objekte u direktnoj vezi sa oblačićima. Najbolju potvrdu toga da čitaoci prvo percipiraju tekst a tek onda sliku, našao sam na internetu. Neki autori su bili skloni nasumičnom raspoređivanju oblačića na tabli, uzdajući sa da će redosled likova u kadru odrediti redosled čitanja oblačića. Pogrešili su. Najviše zamerki na njihove table odnosilo se na nerazumljivost zbog lošeg rasporeda teksta. Odgovarajući primer u štampanom stripu je "Modesti Blejz", čiji su autori dozvoljavali da oblačići zamene mesta u kadru, izazivajući mikro-konfuziju čitalaca u redosledu izgovorenih replika. Mikro, jer su se u kadru "Modesti Blejz" najčešće nalazile svega dve replike, dok internet-amateri ovaj broj podižu na pet ili više. Takođe se moram potsetiti mog prijatelja koji, nevičan čitanju stripova, strip čita kao knjigu - prelazeći preko slika, ne obraćajući pažnju na njih. No, to je ekstreman primer.

Krajnje praktičnu upotrebu oblačića osmislio je Bil Voterson u "Kalvinu i Hobsu". U scenama kada Kalvin pokreće nekakvu imaginarnu mašinu, u realnosti sačinjenu od kartonske kutije, začuje se uobičajeni zvuk: ZAP, ZUM, ili nešto treće. Međutim, ovaj zvuk ne lebdi kao onomatopeja u vazduhu, već se nalazi u balončiću povezanom sa Kalvinom. Oblačić ne samo da informiše da je Kalvin proizveo taj zvuk, već i pokazuje na Kalvina koji predstavlja centar, izvor fantazije. Oblačić svojim 'repom' skreće pogled čitaoca na kalvina kao na epicentar događanja.

Postoji i izvesna vremenska funkcija tekstualnih oblačića; Čitaočevu pažnju pri prvom čitanju stripa pre će zadržati pasus teksta, neko slika bez teksta, bez obzira na veličinu, dinamičnost, ili, pak, statičnost. Takvu primenu možemo videti kod Huga Prata koji je precizno kontrolisao tempo odvijanja svojih stripova količinom ispisanog (izgovorenog?) faktografskog teksta, koji se ponekad zauzimao i veći deo kadra, ali nikad zagušivao tablu. Time je ostvarivao neophodan prazan hod u radnji, svesno stvarao sporiji strip, i njegove epizode od dvadeset strana čine se kompletnijim od dvaput dužih albuma drugih autora.

Ovde se moram zaustaviti na pojmovima "običan čitalac" i "pri prvom čitanju". Pre svega, "običan čitalac", onaj koji poseduje potpunije literarno nego likovno obrazovanje, što je slučaj sa velikom većinom, takav čitalac će prvo obratiti pažnju na radnju a tek pri drugom, trećem čitanju, zaustavljaće se da proučava slike, detalje, narativni postupak itd. Kao i film, i strip treba preći više puta da bi se stekao realan sud o njemu. Prvo prelaženje obično se utroši u praćenju radnje. Interes autora je da ostavi željeni utisak o atmosferi i emociji na čitaoca pri tom prvom čitanju, jer taj prvi utisak kasnije oblikuje percepciju stripa pri drugom, trećem čitanju. Kasnije, čak i kad se posmatra fragment stripa, on se posmatra u okviru celine, često baš one celine kakvu je čitalac video pri prvom čitanju. Zbog toga su pojmovi "običnog čitaoca" i "prvog čitanja" bitni da se o njima razmišlja pri nastanku stripa, a tu veliku ulogu imaju prostorne (skretanje pažnje čitaoca na određeni objekat ili prostor u kadru) i vremenske (zadržavanje čitaoca na određenoj tački tekstom koji mora da pročita) manipulativne osobine balončića.

U praksi, to izgleda ovako: rečenica teksta u okviru nekog velikog kadra, recimo pejzaža koji konstituiše mesto radnje, zadržava pažnju čitaoca na taj kadar duže nego što bi se inače zadržala.

Ili: Raspoređujući balončiće ili obične kvadrate sa tekstom po tabli, skređemo pogled čitaocima ka određenim tačkama. Neki, inače skriveni, objekat ili pokret, naglašavamo postavljanjem par reči teksta kraj njega i time usmeravanjem čitaoca na svega par sekundi (dovoljno) na tu stranu. Taj tekst trebao bi biti deo teksta predviđenog u scenariju, ali u nedostatku toga, i reči poput (omraženih, znam) deskriptivnih, "Džejms Bond zavitla vazu" obavljaju posao, naravno ukoliko je cela stvar obavljena neusiljeno i s merom. A to znači, a isto važi i kod stvaranja praznog hoda ubacivanjem više teksta, uspešno obavljen posao zavisi od samog ubačenog teksta - koji treba da bude takav da čitalac ne stekne utisak da je izmanipulisan; On to svakako jeste, izmanipulisan da se određeno vreme koncentriše na određeni objekat - ali to mu ne treba otkriti, tekstom koji deluje kao da je sam sebi svrha ili bilo čime drugim. Ne zato što čitalac neće znati da je u pitanju manipulacija, recimo čak, laž, već upravo zato što čitalac očekuje tu laž; svaka umetnost, u najširem značenju te reči, tehnički se i svodi na manipulaciju čulima, laž. Međutim, dozvolimo da se ta laž oda - i izgubili smo na uverljivosti našeg dela, i upravo time ostavili čitaoca nezadovoljnog. Obilje istorijskih podataka u Kortu Maltezeu najčešće nije neophodno za razumevanjetoka priče, ali je nekako na mestu, adekvatno sledu događaja.

Zadnjih nekoliko pasusa sačinjavaju razmišljanja autora ovog teksta o mogućnostima upotrebe oblačića u svrhu manipulacije kategorijama kojima se, inače, teško manipuliše u stripu. No, I ako ih primite sa skepsom, ostaje zaključak iz ostatka teksta: Balončići kao esencijalni deo stripa, moraju biti tretirani sa pažnjom i inventivnošću; tako oni neće postati teret autoru i samom delu. Balončići imaju još neotkrivene grafičke mogućnosti koje je šteta ne iskoristiti. Ukidanje balončića na bilo koji drugi način, primaklo bi strip nekim drugim umetnostima, a svaki korak u tom pravcu može rezultovati utapanjem stripa u moru tih drugih umetnosti. A to ne bismo želeli da se dogodi, zar ne?

sadržaj

8.

PARISKI SPLEEN (43)

Franc
noanoabv@free.fr

TURNJEOVSKI OBRT PERSPEKTIVA

Naslov: "Les ogres (Ljudožderi)”
Crtež, scenario: Christophe Blain, Joann Sfarr
Izdavac: Dargaud - Poisson Pilote

Christophe Blain je nepobitno krenuo u pretraživanje popularnih predoždbi o starim, mitskim prostorima pustolovina. Pored serijala “Gusar Isak” (nedavno je obljavljen treci broj), koji obradjuje sedamnaesti vek, vreme gusarenja i velikih plovidbi, “Ljudožderi” je strip koji za kadar ima Aljasku iz vremena Zlatne groznice, a za predmet klasicni obrazac sukoba izmedu belih “civilizovanih” kolonista i crvenih, “divljih" starosedelaca. Blain/Sfarrov postupak, u ovom stripu, sastoji se u izvrtanju perspektiva, odnosno preusmeravanju poznatih klišea i njihovom kritickom preispitivanju putem socijalne i moralne satire. U “Ljudožderima” divljak više nije divljak (niti je pak “plemeniti divljak”), dok je beli covek pretvoren u krvoloka koji vlastite porive vešto projektuje u starosedeoce, ne bi li ih lakše orobio i uništio.

Prica je jednostavna i granici se sa gotskom fantastikom: u jednom malom rudarskom kraju Sudija i odabrani medu meštanima se bore protiv mesnog tribalnog vode, okarakterisanog kao besomucni krvolok i kanibal. Novinar, glavni junak stripa, sa svojim prijateljem indijancem, uskoro otkriva da je rec o proporcionalno obrnutoj stvari: belci proždiru indijance (zapaziti kako u savremenom stripu starosedelac, bio on crven, crn ili žut, Mandrakov Lotar ili Zagorov Ciko više nije “sluga”, nego ravnopravni nosilac radnje uporedo sa glavnim junakom, belcem medu belima - crnim, najcešce, kao cad).

Ljudožedrstvo belih kolonijalista je, naravno, metafora - drugo ime za genocid i eksploataciju tudih prirodnih resursa: ono je groteskno-satiricna povest o genocidu nad americkim Indijancima ispripovedana kroz lokalne okvire jedne sredine i jednog vremena (u tome je narativni postupak relativno ujednacen i, formalno, ne prevazilazi klasicni vremensko-prostorni hronotop).

Inovaciju, na polju scenarija, valja potražiti u slici “divljaka”, pod jedno (on je "normalan”, opire se okupaciji, ljudožerskom bezumlju i poseduje, nasuprot svome supparniku, “junacku etiku"), i u kritickom ispitivanju americke tradicije politickog nasilja, pod drugo (podsecanja radi, treba istaci kako je skidanje skalpa škotski i keltski obicaj, ne severno-americki, te da su ga indijanski starosedeoci preuzeli, u samoodbrani, od britanskih kolonijalista). “The man with a gun” ovde jede crvenokošce, e da bi i sam, ovladavši telom poraženog, proždrao i njegovu dušu (izjeda i njegove planine, prirodna izvorišta). Na odredeni nacin, mahnita žud za mesom coveka otkriva skrivene porive krvoloka: apsolutnu želju za moci, koja se mora ostvariti kroz potpunu utaženost svih apetita, apsolutnim porazom i poniženjem suparnika. Sto više jede neprijatelja, Sudiju sve više more košmari i nocne utvare. Medutim, što više sanja kako njega zveri kidaju i žderu mu meso, što se više savest i ljudsko u njemu opiru bezumlju i zlocinu, to Sudija više tone u glibu kulinarskih perverzija, dok sama naracija-strip, gradena u obliku potere, završava se smrcu gonioca. Ova Orvelovska povest o moci otkriva da društvo koje se gradi na nasilju, laži i manipulaciji, od njih, na kraju, i propada. Povest nije nova, ali je, u ovom stripu, zabavna i dobro izvedena.

Blain se, na likovnoj ravni, drži klasicnog obrasca preloma table (tri kaiša sa po dva, tri kvadrata u svakom, bez znacajnijeg rada na njihovim proporcijama ili Jacobsovskoj arhitektonici poput preloma u ”Gusaru Isaku“): citljivosti linije predpostavlja snažnu estetizaciju likova i predmeta kroz uravnoteženu upotrebu masa i proporcija. Tehniku sencenja crtac koristi kako bi sugerisao koliko duševne pokrete i duševna stanja, toliko i dinamican tok radnje; likovi govore vecma kroz nagoveštaje pokreta, silueta, lica, nego putem njihove realisticke likovne obrade. Stilski, Blain sve više naginje estetici simbolizacije, unoseci tako odredene cisto crtacke, slikarske novine (impresionizam, ekspresionizam) u pikarski strip. Tamne pastelne boje doprinose opštoj atmosferi zavere, kao što vrsno doziranje sencenja i punih masa doprinosi, u pojedinim kvadratima - kroz isticanje odredenih pokreta ili pogleda - podvlacenju napetosti ili rasplamasavanju akcije.

Preporucuje se za citanje u toku Sauron/Bushovih priprema na nove, pohotne Anšluse. Gospodaru Bojevih glava, prijatno proždiranje!

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 97.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH 100 (93): KILL YOUR BOYFRIEND
UBIJ BLIŽNJEG SVOG

The Girl: I think I understand. Shake
a person up enough and what they thought
was a personality starts to separate. We can
be anything. I'm a page-three girl. I'm a
Warhol superstar. I'm a dyke. I'm a riot
grrrl. I'm the queen of sex. I'm a housewife
with a jar of rat poison.

Specijalan je u ovom stripu način na koji se priča o dvoje mladih i zaljubljenih koji na svom na svom ubilačkom pohodu znalački mešaju Eros i Tanatos beskompromisno pripoveda. Kill your boyfriend čita se kao urnebesno šamaranje Anglo-Saksonsko-protestansko-konzumetskog društva. Od samog uvoda u strip u kome glavna junakinja u svojoj školskoj uniformi i sa vezanim kikicama kaže da je domaći rad škola koje te prati kući i uznemirava te dok bi ti da gledaš TV, i da bi, da je u pitanju osoba a ne institucija, za to mogao da bude uhapšen jasno je da je u pitanju nešto veoma pomereno i u isto vreme veoma angažovano, baš kao i to da i njoj i nama predstoji jedno temeljito preispitivanje (nešto što bi Englezi i Ameri vispreno nazvali soul searching). Od oca koji krišom pretura po njenom donjem rublju i čuva pozmašnu zalihu porno novina u kredencu i majke koja je svoje malo kopile od sina tajno u formi poštanskog paketa poslala u sirotište, i u vezi sa bubuljičavim i debeljuškastim antialhoholičarom perverznjakom koji bira da svoje seksualne porive zadovoljava ispred TV ekrane mesto sa svojom devojkom koja vene čekajući njegov prvi korak na putu svog deflorisanja za kojim žudi, junakinja je naprosto od početka osuđena na vezu sa usamljenikom i pobunjenikom s razlogom, baš kao što je njhova nasilna i razuzdana veza od samog početka osuđena na krvavi svršetak. Šamari stižu višim socijalnim krugovima (slučajno ubivši postarijeg gospodina oni ispod njegove otkrivaju žensku odeću, na šta Momak prokomentariše da mrtvac mora da je neko važan, čim nosi to što nosi), nesposobnoj i brutalnoj policije kleptomanskih navika pa i samim anarhistima i nekomformistima koji su to na rečima a ne na delima. Deljenje ćuški se nastavlja do samog kraja, a zanimljivosti radi zaušku dobija i Teri Pračet, koji se u Morisonovoj verziji (ne)prepoznatljivo zove Teri Pančap i koji piše trilogije u sedam delova (pod nazivom Runefest - Trols in love) "valjda zato što ima puno ideja" kako naivno zaključuje uskoro počivši luzer iz naslova. Rasplet možda jeste očekivan, ali Grant Morison ne bi bio najkontraverzniji i jedan od najinventivnijih scenarista današnjice da nema par iznenađenja i preokreta u rukavu da baci na sto u pravom trenutku...

Specijalan je način na koji glavna junakinja pripoveda svoju priču zaustavljajući povremeno radnju da bi nam se obratila i tako požalila ili podelila svoja intimna razmišljanje sa nama, kao i sama forma pripovedanja. Iako priča ima svoje prethodnike u Boni i Klajdu i nastavljače u Mikiju i Melori, iako je u zadnje vreme doživela brojne manje ili više uspešne reinkarnacije, nikada još nije bila ispričana na ovakav način - kao farsa. A farsa je, ako mene pitate, jedini pravi način da se priča o suštinski trulom srcu zapadne civilizacije ispriča!

Specijalan je, najzad, grfički izraz Filipa Bonda, koji je svoju prepoznatljivu (i samo na prvi pogled japanskoj Mangi sličnu) stilizaciju gradio radeći za britanski magazin 2000AD, i na strip sveskama kao što su Tankgirl, Doom Patrol, Shade, the changing man. Prvorazredna literalna farsu kao što je Kill your boyfriend imali bi velike šanse da promaši svoju metu da nije Bondovog stilizovanog i punog crteža koji sa Morisonovim tekstualnim predloškom čini ovo ostvarenje vrhunskim.

Na ciglo 60 strana Grant Morison i Filip Bond uspeli su da na prvo čitanje do suza nasmeju svog čitaoca, uspevši pri tom da u strip spakuju stvari koje bi na drugo čitanje trebalo da pomenutog čitaoca dovedu do suza, ali iz mnogo manje zabavnih razloga...

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (157)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

BEZ GENERACIJE

Hiroviti razvoj svake pojave, pa tako i stripa, uvjetovan je bezbrojem neubrojivih faktora, pa se povjesničari iz očaja hvataju svakog privida reda. U pričanje o hrvatskom (svojeveremeno i jugoslavenskom, ne znam kako je danas) stripu uveden je zato pojam "generacija", koji je dovoljno prikladan da se njime i sâm koristim kad o stripu pišem, iako me ne veseli naročito kad u stripu živim.

Ne veseli me, jer se osobno nikad nisam osjećao pripadnikom neke generacije. Ona u koju su me, je li, strpali - zvana naizmjence "četvrtom", "prvom degeneracijom", "trećom i pol", "drugom izgubljenom generacijom" - nikad nije imala ni program ni časopis po kojem bih znao da joj nekako pripadam. Volio bih misliti da s nekim dijelim iste ciljeve i ideje, da se s nekim stopostotno razumijem, ali bojim se da sam se nad praznim papirom uvijek osjećao prije svega - samim. Ne vjerujem, stoga, baš u generacije.

Pa me zbunilo kada mi je kolega iz te naše "generacije" danas za ručkom rekao kako sam od nje - ako o sebi ne govori - ostao samo ja. Eddy je umro, dvojicu ili trojicu pojeo je obiteljski život, jedan talentirani mladac prepustio se rutini svoje lijenosti, dvojica dobrih crtača zadovoljni su najamničkim uhljebljenjem i ne nuka ih, izgleda, stripom išta reći. Spao strip na dva slova.

Ne pričam vam ovo, nadam se da razumijete, da bih se pohvalio. Jer, nisam se osjećao dobro kad sam to čuo. Ako zamislimo, naime, da je to istina (a bogme je zvučalo kao istina) - što nam to govori o stripu i što nam to govori o meni? Iscrpi li strip čovjeka do te mjere da ga mora ili prihvatiti tek kao posao ili odustati? Postoji li inherentna mana stripa zbog koje ne može odrastati usporedo sa svojim autorima i u njima održavati onu istu iskru kojom ih je privukao? Koji je meni klokan da i dalje mislim da je strip bitna i ozbiljna stvar?

Rastužila me ta priča. Jer, ja o sebi ne mislim da sam nešto posebno dobar. Scenariji kako-tako, ali crtež minus dva. I sad, kad mi se čini da napokon ponešto počinjem shvaćati, da imam nekih izgleda za bolje (za plus dva), sad da vidim da jedini još bauljam šikarom dok su svi drugi shvatili da je autoput negdje drugdje?

Da vjerujem u generacije, stvarno bih se ubedirao.

***

Ali, dobro je! Bar još ovaj tjedan, jer imam pismo Dejana Miljkovića, zadnje od pristiglih u akciji. Pa kaže Dejan, koji se zaista ufurao u duh akcije:

"Dobro je! Nego šta, nego dobro je! Kako drugačije nazvati sadašnju situaciju, nego Dobro je. Pogledajte pre nekoliko godina: ničega na kioscima, ničega u knjižarama. A sada ništa manje nego Dobro je. Mozda čak i 'previše' dobro: Marketprintovi albumi (najmanje jedan mesečno, a povremeno i više). Kiosci (Stripoteka i Akira mesečno, Horusi (u naletima i po dva nedeljno, pa pauza i do mesec dana), pokušaji (Placebo, najavljeni e-Flit), pirati (sve manje i manje), Systemcomics (domaći kolor albumi, Calvin, izgleda i Ken Parker), underground (Grafička zavera, Lavirint, Striper ...), fanzini (mnogo, zaista mnogo), samostalna izdanja (Cat Claw, Stankovski ...), grafički romani (Maus, Vertigo), knjige o stripu (Gradac, Slatki strip ...), monografije (Tuš edicija, Kuznjecov ...), ostala izdanja (Drugi pogled, Stormy & Iceberg, Pressing, možda i Vanini ponovo) dečji stripovi (Izzy, Duško Dugouško, Looney Toons ...) ... Pa onda izdanja iz Bosne (Bilal), Slovenije (Stripburger), Hrvatske (Bonelli, Lazarus, Bone, Jeremiah, Alan Ford, ENDEM, Jodžimbo, superherojići ...) koja opet ne možemo zaobići. Pa kada sve to poželi da ima jedan kolekcionar šta mislite koliko mu plata treba za sve to? Šalim se, naravno. Nije li možda onda ipak pošteno reći Dobro je. Ako ništa drugo onda Bolje je. Ne treba se žaliti, ljudi rade, drugi kupuju, treći pišu o stripu. Kreće se, i to je Dobro. Biće valjda i bolje. Nadam se da se nećemo i ovoga sećati kao "Zlatnog doba osamdesetih". Zato ne treba kukati, nego se truditi da bude dobro, a i sve bolje i bolje.
Dobro je!
Dobiću Endem! Možda. Dobro je!
Dobiću možda i katalog! Dobro je!
Šalim se! Dobro je!"

sadržaj

11.

MOJ POGLED (44)

zmcomics

NEŠTO KAO KNJIŽEVNI ROD

Vest o tome da je strip u Francuskoj dobio novi status, neki vele bolji, me je malo zabolela. Šta se tu ljudi vesele? Kakve hvale što strip postaje književni rod. Kako sada ide tamo? Poezija, beletristika, strip... ?! Gde je ona priča o devetoj umetnosti? Da li je Strip sačuvao i taj status ulazeći u književnost. Da li je to federalno ili konfederalno udruživanje, da li su u pitanju samo specijalne veze?

Znam da je to za jedan deo kulturnog establišmenta veliki poen za Strip. Šta je to za nas autore? Ne računajući subvencije koje će dobiti francuski izdavači a od kojih neće imati koristi niko od nas balkanskih jadnika, a verovatno ni sami autori u Francuskoj. Dobro, oni će imati posredne koristi jer će izdavači imati više para za nova izdanja.

Ne znam za Francuze, ali kod nas bi to ipak imalo više smisla. Tamo godišnje izađe i po par hiljada albumskih izdanja, a neki se prodaju i u milionskim tiražima. Kod nas, gde je problem nahvatati 500 kupaca i za najbolja dela, bi od slične formulacije za strip i bilo koristi. Biblioteke bi kupovala književna dela radije od Stripa, subvencije bi bile od ogromnog značaja a mi - autori, ljubitelji stripa, stripofili, stripadžije - bi sagnuli glavu i računali na bolje dane. Možda bi se do kraja zvali književnicima?!

Kako god bilo, za bolji status status se bore i neki “jadni” francuzi ali mi ne. Šta će nama to, kod nas je i ovako dobro, nedo bog da se kod nas promeni stanje na lošije.

------

Da ne bi bio najgori, spreman sam i ja da delim neke poklone. Tri čitaoca koji daju najbolji komentar, prihvataju se i oni duhovito-ironični, na teme “Zašto nećemo, i zašto nam ne treba, bolji status stripa?”, “Koga da nađemo da se bori za naš status i naša prava?” i “Zašto da zasluge u toj borbi pokupi neko drugi ako nećemo mi sami?”... dobiće po primerak Stormy & Icebearg i prve četiri sveske La Bete Noire (petu će morati da kupe čim izađe...:)!!!

sadržaj

12.

ŠTAMPA

štampa

Ivana Armanini, Dušan Banjanin i Zoran Đukanović obezbedili priloge za ovu rubriku...

Rubrika: Fokus

KULTNI STRIP AUTOR ALEKSANDAR ZOGRAF GOSTOVAO U MOČVARI

Inspiraciju crpim iz balkanske stvarnosti i snova

Stanujem u najgorem, industrijskom dijelu Pančeva koje izgleda kao da je izašlo iz filmova Fritza Langa i upravo je to okruženje bilo inspiracija mojih radova, kazao je Zograf


ZAGREB – Kultni strip crtač iz Pančeva Aleksandar Zograf gostovao je u srijedu u klubu Močvara gdje je svoj rad predstavio kroz izložbu stripova, kratki film te predavanje. Majstor autorskog stripa pravog imena Saša Rakezić posljednjih je deset godina objavljivan u brojnim albumima američkih i talijanskih izadavačkih kuća, a prisutan je u gotovo svim najvažnijim underground strip-publikacijama diljem Europe i SAD-a. Većina njegovih stripova su autobiografskog karaktera u kojima je glavni lik upravo Aleksandar Zograf.

U vrlo zanimljivom izlaganju praćenom projekcijom slajdova crtač čije je pravo ime Saša Rakezić publiku je na vrlo simpatičan način upoznao sa svojim počecima, stripovima te njegovim rodnim gradom Pančevom.


Radio za Amere za bombardiranja

– Stanujem u najgorem, industrijskom dijelu Pančeva koje izgleda kao da je izašlo iz filmova Fritza Langa i upravo je to okruženje bilo inspiracija mojih radova, kazao je Zograf dodavši da iako je tako puno izdavan vani nikad nije poželio otići jer misli da svatko treba ostati u svom gradu.

Suradnju s inozemnim izdavačima započeo je početkom devedesetih kada je, kako je ispričao, njegov fanzin »Alas comics« u kojem je izložio svoju viziju ratova na području bivše Jugoslavije, objavljen u SAD-u i Kanadi te preveden na više jezika.

– Najbizarnija situacija ipak je bila kada je američka izdavačka kuća »Fantagraphics« u vrijeme NATO bombardiranja 1994. godine, objavljivala strip »Regards from Serbia« pa su tako moji osobni doživljaji tih bombardiranja izlazili upravo u zemlji iz koje su bombe dolazile, ispričao je crtač koji je za istu izdavačku kuću izdao još dvije zbirke »Psychonaut 1« i »2«. Zanimljivu su sudbinu imali e-mailovi koje je iz svoje tada izolirane zemlje odlučio slati kolegama u Francuskoj, Italiji i Engleskoj, koji su objedinjeni u zbirku izdani u inozemstvu, a uvod je napisao monthypythonovac Terry Jones, režiser kultnog filma »Smisao života«.


Svjesno promatranje vlastitih halucinacija

Iako je, kako je istaknuo, balkanska realnost dovoljno nadrealna, Zografa kao autora također zaokuplja prostor snova pa tako iz njih radi stripove.

– Iz vlastitih hipnagogičkih halucinacija, odnosno polusna radim skice za stripove, kazao je autor koji je i publiku uputio u svoju tehniku »lucidnog snevanja« u kojem osoba svjesno promatra vlastite halucinacije.

U Močvari je prikazan i njegov kratki film »Everybody's kid« nastao prema performansu u kojem se njegov prijatelj slikar Stevan Markuš spustio s vrha jednog pančevskog nebodera viseći na konopcu naglavačke. Na info-štandu svi su stripoljupci mogli nabaviti autorova izdanja uključujući i najnoviju knjigu stripova »Mjesec i ognjeno srce«. Posjetitelji su na izložbi mogli vidjeti stripove nastale fancinacijom snova iz zbirke »Hypnagogic review«, radove objedinjene nazivom »Kuhinja« te isječke iz djela »Jamming with Alexandar Zograf« koji je autor radio u suradnji s poznatim strip-zvijezdama poput Roberta Crumba, Jam Woodringa i Bob Kathmana. Svi radovi u Močvari će biti izloženi do sljedeće srijede.

Dijana PRIBAČIĆ


Objavljeno: Novi list, Rijeka 07.02.2003.godine
www.novilist.hr

SLIC - strip radionica, 9. februara u 17 sati u klubu Fest u zemunskom Pinkiju, nakon toga od 18.30 ide projekcija filmova.

Objavljeno: DANAS, 08.02.2003. godine

Deveta umetnost na marketu

BUM U PRODAJI STARIH STRIPOVA

Bez obzira na probleme americke ekonomije jedna delatnost belezi rast na radost onih koji se njome bave. Prodaja starih strip izdanja sa superherojima, kao sto su Supermen i Betmen u porastu je, a kako kaze Stiven Fisler (pomogao Nikolasu Kejdzu da sakupi tokom 90-ih svoju strip kolekciju vrednu 1,6 miliona dolara), suvlasnik "Metropolis Collectibles" - jednog od najvecih dilera strip izdanja objavljenih pre 1970. godine, stripovi su postali sigurno mesto za investiranje novca. Recimo, ko je platio 80.000 dolara 1992. godine za 27. broj stripa "Detective Comics" (gde je 1939. godine debitovao Betmen) mogao je krajem prosle godine da ga proda za 300.000 dolara, sto znaci da se vrednost uvecavala 14 odsto svake godine. Poredjenja radi, drugi vidovi kapitala su imali godisnji porast od 9,3 odsto u istom desetogodisnjem periodu.

Trziste starih stripova, kao i retkih novcica i marki, ima tendenciju rasta tokom perioda ekonomskih kriza i politickih nestabilnosti. Interesovanje za njih je opalo pocetkom 90-ih, kad je Amerika imala ekonomski bum i kad su investitori zaradjivali na drugim delatnostima.

Naravno i filmski mega-hitovi kao sto su "Spajdermen" i "Betmen" su fokusirali paznju na strip, pa je tako proslog leta, na aukciji u Cikagu, prodato stripova u vrednosti od 5,2 miliona dolara. Trziste stripova je najrazvijenije upravo u Americi, a veruje se da je ona i kolevka stripa jos s kraja 19. veka. Iako su prvobitno bili namenjeni deci, od 30-ih godina, kada su debitovali Supermen, Flas Gordon i drugi likovi, stripovi su privukli paznju odraslih. Sa razvojem interneta prodaja se preselila i u okrilje globalne kompjuterske mreze, tako da se, u svakom trenutku, na aukcijskom sajtu "eBay", moze kupiti preko 15.000 razlicitih izdanja. Oni koji se ozbiljno bave poslom prodaje starih izdanja kazu da je 2.000 dolara dovoljno da se udje u svet retkih strip izdanja.

Pravi "zlatni rudnik" su stripovi iz 30-ih i 40-ih godina proslog veka, a najveci hitovi su Supermen, Betmen i Kapetan Amerika. Odmah iza njih na rang-listi najvrednijih ostvarenja, su Amazing Man i Phantom Lady, a odlicno se kotiraju i EC horor ostvarenja iz 50-ih godina.

V. T.


Objavljeno: DANAS, 13.02.2003. godine

* NA 30. međunarodnom festivalu stripa u Angoulemeu najboljim albumom protekle godine proglašen je "Jimmy Corrigan" Amerikanca Chrisa Warea. "Jimmy Corrigan" je najbistriji klinac na svijetu ("The smartest kid in the world"), ali ima i najviše briga, muče ga i najmanji problemi, utapa se u čaši vode i neprestano ga muče noćne more. Mali bljedunjavko je zapravo dijete od nekih 40 godina, koliko ima njegov autor, koji je napisao poluistinitu biografiju. Kritičari napominju da je riječ, zapravo, o grafičkom romanu koji varira format, smjer čitanja, male kvadrate i velike slike, naivne sličice i majstorske pejzaže u stilu Magrittea. "Jimmy Corrigan" je bestseler u SAD-u i prvi strip koji je nagrađen književnom nagradom u Velikoj Britaniji.


Objavljeno: Feral Tribune br. 908, Split, 7. veljace/februara 2003.

BROJ JEDAN OVE NEDELJE

DAREDEVIL

U jeku opšte pošasti Holivuda za super herojima, na velikom platnu je zaživeo još jedan nezaboravni lik iz porodice "Marvel" i tako ugledao svetlost dana... Ovoga puta, u pitanju je famozni Daredevil. Naime, sudbina se čudno poigrala sa dečakom po imenu Matt Murdock, koji je, nakon što ga je kontakt s radioaktivnim otpadom potpuno oslepeo, istovremeno razvio naročito radarsko čulo, pomoću koga "vidi" neuporedivo bolje od bilo kog običnog čoveka. Prošle su godine, a Murdock je odrastao i postao uvaženi advokat. Ali, kada fabrička sirena oglasi kraj radnog dana, Matt postaje čovek bez straha - Daredevil, koji, kao maskirani osvetnik i bizarno oličenje slepe pravde, krstari mračnim ulicama NJujorka i "ognjem i mačem" satire nepravdu, koja mu u sudnici neprestano izmiče u rupama pravnog sistema... Režija: Mark Steven Johnson / Uloge: Ben Affleck, Jennifer Garner, Michael Clarke Duncan... / Žanr: akcija.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 19. februara 2003.

Iz istorije stripa

ASTERIKS IZ ARGENTINE

Put koji je galski junak Asteriks prešao od Argentine do Francuske i postao planetarni mit

Argentina je pretežno nastanjena potomcima Španaca, Italijana, Britanaca, Nemaca, Srba, Crnogoraca, a i trajnih Jugoslovena. U poslednje vreme, pak, Argentinu godišnje napušta preko 100.000 stanovnika. Kao što su im u tu ogromnu i prebogatu zemlju svojevremeno preci stigli trbuhom za kruhom, tako se oni sada, posle još jednog opita MMF-a, sklanjaju u zemlje praporekla, a neretko i u Kanadu, SAD i Australiju.

I u Kanadi, i u SAD, i u Australiji, kao i Argentini, preostao je i poneki domorodac. U Argentini ih je najviše na krajnjem severu nepristupačnih Anda razređenog vazduha, kao i na krajnjem jugu opet nepristupačnih Anda, ali zaleđenog vazduha. U stvari, nepregledna oblast tog krajnjeg juga obuhvata ne samo planinske vence nad kojima samo usamljeni kondor može da gospodari, nego i ledenu ravnicu koja izlazi na Atlantik, gde se kitovi pare leti jer neprekidni vetrovi tada pogoduju toplim morskim strujama, i ta oblast se zove Patagonija.

Junak velikih stopala

U Patagoniji su nekada živeli, pa i danas donekle, pripadnici različitih domorodačkih plemena, kao Teuelke ili Mapuče, na primer. Svi su oni imali velika stopala. Ajmara i Kečua domoroci na severu Anda prema Boliviji imaju široke grudne koševe, zbog pomenute razređenosti vazduha (obratiti pažnju na ulične svirače u Knez-Mihailovoj). Tek, na španskom pata znači stopalo, tačnije šapa. Možda je zato čitava oblast i nazvana Patagonija.

Jedan žitelj Buenos Ajresa, rođen 1909. kao Dante Kinterno, osmislio je lik neiskvarenog, pravdoljubivog i odvažnog patagonskog domoroca pod imenom Patorusu. Pre toga je bio osmislio lik izvesnog gospodina koji usvaja malog domoroca velikih stopala, ali taj strip nije imao dobru prođu. Osmislio je i lik velegradskog fićfirića, ali ni on nije mogao da stoji po sebi. Bio mu je potreban pravi dobrotvor: častan i nesebičan domorodac. Stavljajući prethodne likove u funkciju najboljeg među njima, Kinterno konačno uobličava strip u kojem glavni junak Patorusu 1935. osvaja stranice najuglednijih novina, da bi godinu dana kasnije njegov autor pokrenuo sopstveni časopis. Posle toga je, na još veću radost mnogih, počeo da izlazi i strip o Patorusitu, dakle o neustrašivom junaku, kad je i sam bio dete.

Od Indijanca do Asteriksa

Kažu da kad je Rene Goščini 1977. preminuo, Francuzima se učinilo kao da se srušio Ajfelov toranj. Goščini, od oca poljskog Jevrejina i majke Ukrajinke, tvorac je slavnog galskog junaka koji se neustrašivo bori protiv zavojevača iz drevnog Rima. Da ponovimo: Argentina je dobrim delom nastanjena potomcima Italijana. U Argentini se, međutim, nastanila i porodica Goščini za vreme Drugog svetskog rata. Tvorac Asteriksa je odrastao na stripovima o Patorusuu.

I da strip s ove strane stvarnosti bude tim zabavniji, da kažemo i ovo - ne samo što je pre Asteriksa Goščini pokušao da lansira nekog nogatog Indijanca - i to po povratku iz SAD, gde je Kinterno već bio - nego i da Obelisk neodoljivo podseća na ješnog Kinternovog Upu, dok na Kinternovu Čačamamu, kuvaricu domaćih uštipaka poznatih kao empanade, i bez Depardjea i te kako podseća kuvar divljih veprova, u Galiji, budućoj Francuskoj. Da podsetimo na još jednu zanimljivost - rodoljubljem ovih stripova istorijski se pozabavio Francuz Didje Pazamonik, strasni ljubitelj Eržeovog Tintina iz Belgije i još nekih argentinskih crtača, kao na primer Kino ili Ugo Prat, ovde prozvan Hugo.

Kako bilo, u najširoj ulici na svetu, u Ulici Korijentes u Buenos Ajresu, glavnom gradu Argentine - zemlje gde se nekada sklonila porodica autora Asteriksa - izdiže se veoma visoka kula ili toranj. Tačnije, obelisk. El Obelisco: nikako, dakle, Obeliks.

Silvija MONROS-STOJAKOVIĆ


Objavljeno: Politika, Beograd, 15. februar 2003.

sadržaj

13.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-DAREDEVIL ZABRANJEN U MALEZIJI
Daredevil, najnoviji film o superheroju, zabranjen je u Maleziji zbog pretjeranog nasilja. Cenzori su zabranili ovu akciju zbog toga što nije ostalo ništa interesantno nakon što su izbacili sve što nije prikladno. Filmska kompanija Twentieth Century Fox se žali udruženju za cenzuru filmova da bi se odluka promijenila. Međutim, zabrana neće imati mnogo efekta zbog pirata i mnogih VHS i DVD kopija koje su se vjerovatno već pojavile na malezijskom tržištu. Daredevil, koji je zasnovan na liku iz Marvel stripova, danas počinje igrati u SAD-u i Velikoj Britaniji, a u Maleziji je trebao igrati od 27. februara.
Chor Chee Heung, zamjenik premijera Malezije, kaže da većina filmova prođe cenzore, i da su zabranjeni samo filmovi koji sadrže "pretjerano nasilje i sexualni materijal ili elemente koji mogu stvoriti haos u zajednici". "U većini slučajeva, cenzura je potrebna ako neki dijelovi filma to zahtijevaju, ali ako je potrebno previše cenzure, što film čini beznačajnim, najbolje je zabraniti film.", rekao je Chee Heung za malezijske novine Star.
Malezija je poznata kao zemlja koja često izdaje zabrane na američke filmove i televizijske serije, a kao razloge obično navodi sex i nasilje. Cenzurisani su filmovi Austin Powers: The Spy Who Shagged Me i crtani film Prince Of Egypt i dvije epizode serije Friends.
daredevilmovie.com
(Preuzeto sa:
http://www.sarajevo-x.com/_clanak.php?sifra=030215002)



-U PRIPREMI "IRON MAN"
Filmska kompanija New Line Cinema će adaptirati još jednu Marvel Comics seriju za veliki ekran, kako izvještava Variety. Radi se o Iron Manu, za kojeg će scenario napisati Alfred Gough i Miles Millar. New Line Cinema će se udružiti sa kompanijama Marvel Studios i Angry Fils na projektu koji treba biti gotov do 2005. godine. Iron Man se prvi put kao strip Marvel Comicsa pojavio 1962. godine.
To je strip o Tonyu Starku, osnivaču i vlasniku kompanije Stark. Njegov rad dovodi u internacionalnom terorizmu i špijunaži dovodi do nesreće koja ga primorava da živi u super-odijelu.
Iron Man postaje još jedan Marvel superheroj koji prelazi na film, nakon X-Men, Spider-Mana, Daredevila i Hulka. Marvel također priprema adaptacije stripova Fantastic Four za Fox, Man-Thing i Punishera za Artisan Entertainment i Ghost Ridera za Dimension Films.
marvel.com
(Preuzeto sa:
http://www.sarajevo-x.com/_clanak.php?sifra=030214003)

sadržaj

14.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Milan Andjelkovic <Mandjelkovic@jugohemija.com>
Subject: potrebni scenaristi!

Pozivam sve pisce scenarija da se jave radi saradnje putem mail-a darkopravdic@yahoo.com ili na mob. 064 1973 579

sadržaj

15.

PISMA ČITALACA

mail

From: achim <achim@bitsyu.net>
Subject: zagubljeno pismo

Prepričaću ukratko šta se nalazilo u pismu koje je zagubljeno (sa izvesnim zakašnjenjem):

Strip u vidu plakata... Na javnim oglasnim tablama u Beogradu a ni u drugim gradovima u Srbiji, ne bi dugo potrajao. Ubrzo bi bio prelepljen reklamama za žurke, za prodavnice konfekcije, stranačkim kandidatima ili bilo kakvim drugim plakatima. Bojim se da bi najveći deo sredstava utrošenih za štampanje i lepljenje tako propao.

Druga mogućnost su zastakljene table kakve se mogu naći tu i tamo, najčešće neiskorišćene (npr. u KST-u u podrumu mog fakulteta). Tu bi se morao sklopiti dogovor sa vlasnikom te table, Što, pretpostavljam, ne bi bio veliki problem. Dostupnost i nametljivost prolaznicima je manja nego kod plakata izlepljenih po gradu, ali ti stripovi bi ipak stigli do šireg kruga čitalaca nego inače.

Srđan Aćimović

sadržaj

16.

LINKOVI

Strip Vesti

Prosleđen mi je mail sledeće sadržine:

FW: Life explained.
www.stripoteka.com

sadržaj

17.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 18. januara do 28. februara

25. januara 2002. Održana je, u Kulturnom centru Ruma, promocija strip albuma "Paranenormalno i parno naizmenično". Autori: Leonid Pilipović, Milan Pavlović (Mr. Stocca) i BFVRP (Željko Radić). Izdavač: Rumsko udruženje multimedijalne avangarde dok je izdanje finansijski podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, nauku i obrazovanje (Novi Sad).

25. januara 2002. Plodni Diznijev scenarista i crtač Tom Yakutis preminuo je u svom domu u Carpentiria, California, USA. Tom je napisao mnogobrojne priče za Disney Comics, i radio za Disney Studios kao i za Larry Harmon, Art Scott, UPA, TV Spots, DePatie-Freleng, Hanna-Barbera, Filmation, Warner Bros, Marvel i Universal. On je takođe i dobitnik nagrade Emmy.

6. februara 2002. Otvorena je izložba "Stripburek - strip iz drugačije Evrope" u strip galeriji i muzeju Karton u Budimpešti. Dan po otvaranju, 7. februara je bio razgovor o stripu, na kojem je Igor Prassel prikazao dešavanja i sadašnje stanje stripa u Sloveniji, Gergo Nagy, novinar i urednik časopisa Muerte, je predstavio stanje u mađarskom stripu, a mađarska strip autorka Vera Filo svoju strip produkciju. Nakon razgovora je organizovana strip radionica.

16. februara 2002. U Cartoon Art Museum-u u San Francisku je otvorena izložba stripova Saše Rakezića, alias Aleksandar Zograf. Na ovoj izložbi su se našli stripovi: "Regards from Serbia", "Dream Watcher", "Life Under Sanctions", kao i njegovi mnogobrojni mini-comics-i.

23. februara 2002. Chuk Jones (Čak Džons) proslavljeni animator, dobitnik oskara, je preminuo u 89. godini života.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad