prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. PROMOCIJA - Strip Vesti
2. ZOGRAF U MOČVARI - Ivana Armanini
3. DOK PALME NJIŠU GRANE - Ilija Bakić
4. APSURD - Srđan Aćimović
5. ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (8) - Aleksandar Žiljak
6. PARISKI SPLEEN (42) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 96. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (156) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (43) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. BERZA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

PROMOCIJA

Strip Vesti

U ponedeljak, 10. februara, u STUDIJU 21 u Pančevu ( Dimitrija Tucovica 2, na spratu iznad knjižare "Hol" ), u okviru književnog programa "ne volim ponedeljnike" održaće se promocija knjige stripova "Mesec i ognjeno srce" Aleksandra Zografa. Pored kultnog stripadžije sa Strelišta, u razgovoru će učestvovati i izvesni Saša Rakezić i uredik izdanja Miki Pješčić, a voditelj programa je Vule Žurić. Početak u 19.30.

sadržaj

2.

ZOGRAF U MOČVARI

Ivana Armanini

KOMIKAZE NEWS: STRIP-AKCIJA - A. ZOGRAF


STRIP-AKCIJA * STRIP-AKCIJA * STRIP-AKCIJA

datum: 5.2.03. u 20:00
mjesto: klub Mocvara
sadrzaj: Izlozba + projekcija kratkog filma "EVERYBODYS KID"+
autobiografsko predavanje sa slajdovima+ info-stand
organizator: komikaze www.jedinstvo.hr/komikaze/

Realizirano kroz platformu CLUBTURE

Donator: IOD-Hr

-izlozba
se sastoji od strip-plakata A2 formata slijedecih izdanja: Hypnagogic* review # 2,3,4.5 (*hipnagogicka vizija je slika koja se javlja na prelazu izmedju sna i jave) Kuhinja #1,3 ("Kuhinja" je pancevacka strip-radionica koju je Zograf oformio u svojoj kuci) jamming with Alexandar Zograf (jam-sessioni sa strip-zvjezdama: Robert Crumb, Jam Woodring, Bob Kathman I dr.)

+EVERYBODYS KID je kratki film
"nastao prema performansu kojeg je u leto 2001. godine izveo Stevan Markus spustivsi se naglavacke (okacen o konopac) sa vrha jednog solitera u Pancevu. Kamera: Aleksandar Zograf, originalna muzika: NUP.
A.Z.

+ predavanje:
"ja cu da donesem slajdove kao nekakva moja prica o tome gde zivim, kako sam poceo da crtam stripove, i sve po redu... To je isti set slajdova koji sam pokazao u Cartoon Art Museum u San Francisku, kao i u Angoulemu na njihovoj umetnickoj skoli, zatim u Grazu nedavno, itd. itd. "
A.Z.

+ info-stand:
prezentacija dosadasnjih izdanja+ frisko izasla iz stampe nova knjiga stripova - "MJESEC I OGNJENO SRCE" !!!
funkcionira i kao citaonica

Info o autoru:
Sasa Rakezic alias Aleksandar Zograf je kultni majstor autorskog stripa iz Panceva (Vojvodina) koji je zadnjih 10 godina objavljivan u brojnim albumima americkih I talijanskih izdavackih kuca, prisutan u gotovo svim vaznijim underground strip-publikacijama diljem Evrope i Amerike gdje uziva kultni status. Osnivac je strip-grupe Kuhinja u kojoj okuplja mnogo zanimljivih autora sa podrucja bivse Jugoslavije.

Kao autora ga zaokuplja prostor podsvjesnoga - snovi i masta, a kroz svoje radove promovira individualan, ispovjedacki, intiman ton. Najznacajnija izdanja su mu album Okean iznenadenja te zbirka Psychonaut. Za cjeloviti opis Zografovog rada, bitno je spomenuti i njegov drustveni / antiratni angazman u Pokretu za mir Pancevo.

Interwiev s autorom/OBJAVLJEN NA WWW.ZMCOMICS.CO.YU/

sadržaj

3.

DOK PALME NJIŠU GRANE

Ilija Bakić

STRIP

DOK PALME NJIŠU GRANE...

"Stripoteka" br. 975; izdavač Marketprint, Novi Sad 2002.

U poslednjim godinama XIX veka, negde između arhipelaga toplih mora, pluta jedrenjak kojim komanduje beli kapetan sklon sitnom švercu i alergiji na bilo kakve monopole internacionalnih kompanija i druga ograničenja potpune slobode. Trenutno su njegovi putnici putnici slavni pisac Robert Luis Stivenson i njegova supruga, i on im pripoveda čudesne priče o fatalnim ljubavima, borbama protiv nasilnika a zarad njihovih želja preduzima junačke poduhvate. Svuda okolo je široka pučina, sunčani dani, bistre noći, palme, plaže, živopisne pijace, egzotični domoroci...

Ako ste pomislili da je ovo kratki sadržaj neke od nepoznatih vam avantura Korta Maltezea - prevarili ste se. Reč je o dogodovštinama (iz nove "Stripoteke") kapetana pod imenom Roner koji je 1989.g. potekao iz pera Alfonsa Fonta (rođ. 1946). Roner je, inače, imao i brata (po tati), kapetana Hana Polineziju koji se takođe muvao i lomatao i tukao po debelom moru. Da li je to Font plagirao i zloupotrebljavao popularnost slavnog Pratovog junaka? Korto barem jednim delom svoje ličnosti odgovara literarnom-filmskom-strip obrascu o "velikom belom lovcu-osvajaču-ratniku-mornaru koji deli pravdu u zaostalim krajevima sveta" ali prevazilazi evropo/anglosaksonsko-centrični kolonijalni šovinizam namesto koga nalazimo iskrenu fasciniranost Evropljanina različitim podnebljima, ljudima i njihovim misterijama. Ovaj nivo prisutan je i u stripu o kapetanu Roneru ali u znatno manjem obimu, što će reči da iza avanture nema onog Kortovog sentimentalnog taloga. No, mora su na početku XX veka još uvek bila slobodna a svet dovoljno velik za ekspedicije (po Pratu romantike je nestalo u I svetskom ratu i od tada živimo u sivom svetu bez duha i duše) te je bilo i ostalo dovoljno mesta i za Korta i lakše mu sledbenike, Ronara i Hana i sve koji su spremni da se zapute u nepoznato.

U nepoznato se uputila i Vania, družbenica Jugurtina, i sada mu priča kako je srela prelepog kralja Napulja i podlegla njegovim čarima da bi, na kraju, ipak pobegla od njega i vratila se Jugurti. Ovaj kratki strip deo je serijala o numibijskom princu i budi prijatna sećanja na njegove doživljaje koje odavno nismo imali prilike da čitamo. S druge strane, Abulijevog i Barnetovog "Torpeda 1936" imamo prilku da redovno pratimo a epizoda "Hijena se smeje od 4 do 6" jedna je od najbrutalnijih jer Torpedo i pomoćnik mu, bez pardona, uz cinične primedbe, muče a potom i ubiju kratkovidog tipa, dok na velikom ekranu bioskopa Tarzan jurca po džungli. Na kraju ovomesečnog sledovanja svetskih stripova, pošto motoristi "Džoe bar tima" odrade svoj deo nespretnosti i glupiranja, na scenu stupaju legende - Hogar i Helga: ona želi da suprugu kupi bade mantil ali kad čuje kolika je cena zaključuje "A, ne! Ne! Preskupo je za jedno kupanje godišnje!" Nesuđeni vlasnik mantila ne daje od sebe ni glasa jer, očito, nema nameru da menja svoje dobre običaje.


Objavljeno: Dnevnik - strip dodatak br. 7., Novi Sad, 20.11.2002.

sadržaj

4.

APSURD

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Jednom prilikom, pun entuzijazma, objašnjavao sam izvesnoj osobi značaj Danila Harmsa na modernu književnost. Govorio sam kako je avangardni pisac prvi uveo apsurd u književnost, što su kasnije prihvatili nebrojeni pisci, kako postmoderni, tako i oni koji su ovaj pravac zaobišli. Nespremnog me je dočekalo pitanje mog sagovornika: "A zašto je bilo tako bitno uvesti apsurd u književnost?" Dosta razmišljanja kasnije imao sam odgovor koji se sad već čini podrazumevanim, ali i banalno jednostavnim: "A zašto ne?" Ili, preciznije: Apsurd postoji u svakodnevnom životu. Neobjašnjivi događaji, a pod njima ne podrazumevam vanzemaljske otmice, već svakodnevne događaje koji nemaju svoje logično mesto u uzročno-posledičnom toku događaja. Događaje koji nemaju direktnog uzroka, niti direktne posledice. U stvarnosti, ljudi se ne ponašaju uvek shodno linijama karakterizacije, zapisanim u nekakvoj sveski za koncepte; ponekad se jednostavno ponašaju "out of character". Ista stvar važi za bilo koju vrstu događaja.

Mogu otići i dalje od toga: svakodnevni događaji, beznačajni, kao, na primer, pad na ulici usled nesmotrenosti, neizazvan ničim, i bez ikakve posledice; ovakav događaj koji, smešten u priču ili strip, ne bi imao nikakve veze sa daljim razvojem radnje ili saopštavanjem poruke, čitaocu se čini kao apsurd; čitaocu naviklom na informativnost i logičnost većeg dela pre-harmsovske literature ili avanturističkih filmova. Strip-autori, često zaneti zanatskom korektnošću njihovog stripa, smatraju element apsurda dramaturškom greškom.

A zašto bi, na primer, udaranje glavom o luster (viđeno jedino u "Džeri Megvajeru", filmu u kom su koncizno i sa brigom za detalje zabeležene svakodnevne nasumične kretnje) bilo manje važan događaj nego kakvo otkrivanje ubice od strane promuđurnog detektiva? Zašto bi događaj koji se često, ponekad svakodnevno, dešava običnim ljudima, bio smatran banalnom temom, u korist događaja koji se nama običnim ljudima nikad neće desiti, a iskreno sumnjam da se ikad ikome i desio? Zašto je toliko nerazumljiva pojava stare osobe koja sa teškoćom ubacuje flašu u kantu za smeđe u filmskoj trilogiji "Tri boje"?

Nasuprot književnosti, brigu o apsurdu u stripu su pokazali samo andergraund autori; stripovi Roberta Kramba deluju kao da je apsurd glavni stvaralački postupak i ideja vodilja u njihovom kreiranju, a njegovi sledbenici do današnjih dana neguju ovo nasleđe, ponekad i preterujući - najčešće onda kad besmislenost postaje paravan za nedoostatak ideja. Bliski andergraundu, stripovi poput "Krejzi Ket" ili domaćih "Svemirona" negovali su slično shvatanje. No, ostatak strip-istorije ispunjen je tom stalnom, opterećujućom težnjom ka uzročno-posledičnom razvoju radnje. Čak i Ričard Korben, stavljajući svog Dena na apsurdan način u apsurdan ambijent, oseća se obaveznim da ubrzo po početku, ponudi naučno-fantastično pokriće za neobične transformacije u njegovim univerzumima.

U međuvremenu, u ne tako dalekoj književnosti, Gaj Devenport stavlja reči u usta Ričardu Niksonu i Henriju Kisindžeru, bez potrebe da prelistava knjige istorije i traži rupu u faktografiji u koju bi mogao smestiti svoju radnju, kao što su to njegovi prethodnici, modernisti, radili.

sadržaj

5.

ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (8)

Aleksandar Žiljak

MALI POGLED PREKO OGRADE

Mislim da je red da se malkice u FUTURINIM strip recenzijama odmorimo od Moorea, mangi i sličnog, slažete se? E, pa pogledajmo onda malo što u ima u komšija. Da, da, dobro ste pročitali. Komšija.

Jer, prošle se i ove godine u Beogradu pojavilo nekoliko novih strip-albuma, mlađih autora, žanrovski čvrsto određenih, štampanih u ful-koloru... Ukratko, sve ono o čemu ovdje možemo samo sanjati. Čini mi se da sam se negdje ranije već očešao o srpsko strip-izdavaštvo, ako se dobro sjećam bilo je to povodom nekog prijevoda. Tad sam već nabacio njihovu znatno veću agilnost. Mislim, imaju albuma, prevode, strip časopisi im obično traju dulje od naših (Za neupućene, ovogodišnji se abortus u Hrvata zvao Bum!, izašlo je 6 brojeva. Doduše, stvar je stala na 5 brojeva, a onda je izdan šesti, u kome su završeni svi stripovi započeti u prethodnima. Za tu korektnost zaslužuju veliki plus, a minuse nećemo sad, nije tema.), a eto, sad ima i nešto albuma domaćih (mislim iz SRJ) autora.

Ne bih sad ulazio u razloge zašto oni mogu, a mi ne, i to još u uvjetima u kojima su bili i jesu. Jeste, tiraži su im maleni (500 komada), ima tu i sponzorstava, možda i sive ekonomije, ja tebi, ti meni, ne znam ni da li su sve riješili s pravima. I njihovi autori vjerojatno rade za čavle. Ali, gledano sa stanovišta čitatelja stripa, sve to nije bitno. Oni samo žele da na tržištu ima stripova, OK?

Dakle, vašem su recenzentu u rukama četiri albuma, a znam još (ali ga se nisam dokopao, pa ostaje za neku drugu priliku) i za Točak, rađen po jednoj davno objavljenoj (ALEF, kraj osamdesetih) noveli Gorana Skrobonje. Kakva je kvaliteta tih albuma? Pa... Ima svega, od solidnog prosjeka do sasvim dobrih i simpatičnih stvari. Sve je vrlo dobro crtano, radi se samo o tome tko se potrudio lijepe sličice podboltati dobrim scenarijem. Kao drugo, očito je da je većina tih albuma rađena dobrim dijelom i kao materijali za vlastitu promociju. Daljnji angažman pojedinih autora svjedoči o tome.

Krenimo od Bojana Kovačevića, koji je u cijeloj ovoj skupini autora najstariji. On se predstavio albumom Aaron (System comics, 2001). Radi se o prvoj epizodi serijala od (kako sam čuo) tri nastavka. Kovačević je ovdje i scenarist i ilustrator.

Dakle, SAD u drugoj polovici 21. stoljeća. Svijetom hara nepoznata i smrtonosna bolest. Glavni junak, Aaron, motociklistički je vitez iz Los Francisca (spojili se Los Angeles i San Francisco, OK?), koji u dvoboju prijevarom izgubi i motor i pare i žensku. Izgubio bi on i glavu, ali ga spasi tajanstveni kiborg Machine-Head. E sad, poraženi Aaron ganja svog protivnika i otetu djevojku preko cijele Amerike, sve do New Yorka. A kad tamo, karantena, pokvareni panduri i bajkeri što za Machine-Heada otimaju bolesne djevojke da bi ih on upotrijebio u biološkim eksperimentima...

Vizuelno, Aaron je prilično impresivan. Radi se o potpuno oslikanom stripu, ne o koloriranom crtežu. Najbliža uspredba bio bi, možda, Esad T. Ribič: neki kadrovi opasno podsjećaju na njega. Ako i ima nekih nezgrapnosti u anatomiji i kadriranju, one ipak odlaze u drugi plan pred ukupnim likovnim dojmom. Daleko je teži problem scenarij. Aaron je, naime, hrpa klišeja iz bajkerske ikonografije. Doda li se tome kuruzne dijaloge, jasno je da se radi o još jednom stripu u kome je tekst otaljan na brzinu, e ne bi li se počelo što prije slikati lijepe sličice. Kud vodi radnja, u ovom je trenutku teško reći. Kako je Aaron tek početak priče, a nastavke ćemo (ili nećemo) ugledati jednog lijepog dana, još je prerano za nagađanja.

Drugi je po redu Technotise Darka Grkinića (scenarij) i Alekse Gajića (crtež), također iz 2001, također u izdanju System comicsa. Ovaj strip ima daleko zanimljiviju ideju. 1739, Austrijanci se povlače iz Beograda, u koji ulaze Turci. Pri povlačenju, koriste tunel što ide ispod Dunava, od Beograda do Zemuna. Tim se tunelom treba evakuirati silno zlato, ali i egzotične i nakazne životinje skupljene na Istoku. Kako je zlato već na sigurnom, a stišće turska sila, Austrijanci odlučuju zatrpati tunel, bez obzira što menažerija nije prebačena. I tako, jadne životinje ostaju zatrpane u eksploziji naslaganog baruta...

2047, Edit i njeni prijatelji upuštaju se u pustolovinu istraživanja slučajno otkrivenog ulaza u legendarni tunel. Čudovišta koja će tu otkriti, međutim, sasvim su novog datuma, a neka su, uostalom, i na dvije noge.

E sad, i ovo je još jedan primjer lijepo crtanog i bojanog stripa (Gajiću su na osnovu njega sjeli angažmani u Francuskoj.), kojem je scenarij mogao biti znatno, znatno bolji. Mislim, ima tu mnogo nepotrebnog uvoda, predstavljanja likova, suvišnih scena, svega onoga što lijepo sjedi na mangi od petsto stranica, ali jedva da ima mjesta u stripu od 60 - 70 tabli. Dodajmo tome i osrednje dijaloge. Posljedica svega je da se na prvobitnu ideju stripa troši premalo prostora, pa se onda pitamo čemu je i trebao uvodni dio iz 18. stoljeća. Kao da je scenarist krenuo od početne ideje, ali se onda negdje u razradi odveslao.

Nakon System comics-ovih, imamo dva izdanja MAH Media Centra, oba iz 2002. Prvo, i možda najambicioznije od svih, je Cruciform: Defiance scenariste Gorana Rajšića i crtača Nikole Vitkovića. Ovo je prvi album iz predviđene trilogije, izdan je na engleskom i očito u startu orijentiran proboju na strana tržišta.

Cruciform je strip s najjačim SF-elementom od sva četiri ovdje prikazana. Nekih tri tisuće godina u budućnost, čovječanstvo je, vođeno idejom o svojem božanskom nasljeđu, pokorilo cijeli svemir. Križarski je pohod gotov i kapetan Iconah vraća se na Zemlju kao pobjednik.

Deset godina kasnije, u blizini se jednog od rubnih planeta iznenada pojavio novi planet. Koga će vladari svekolikog materijalnog svemira poslati u ispitivanje, nego li kapetana Iconaha? Ali, prije toga, on će se morati sukobiti s pobunjeničkom flotom, a bitka će biti strašna i neizvjesna do samog kraja...

Iako ovo podsjeća na konvencionalnu space operu, zanimljiv je pristup i dizajn cijelog univerzuma. Naime, autori su postulirali tehnologije što se u potpunosti oslanjaju na bioinženjering. Odatle proizlazi da su svemirski brodovi, u stvari, živa bića u kojima žive i s kojima se izravno spajaju njihove posade. Ovo je u grafičkom smislu rezultiralo zanimljivim biomehanoidnim dizajnom. Nije baš Giger, ali je podjednako sluzavo i ljigavo. U svakom slučaju, strip je bolji od prethodna dva, bez praznog hoda u scenariju, i definitivno me zanima kako će se stvari nastaviti i u kojem će smjeru ići.

Konačno, najsimpatičniji i najbolji od prikazana četiri naslova: Eudora: Svitanjem počinje zvuk Tihomira Čelanovića. Eudora (i ovo bi trebao biti serijal) je autorski iskren i definitivno nije sračunat da posluži kao portfolio za tamo neke strane izdavače i urednike. Možda nije slučajno da je upravo stoga i superioran prethodnoj trojki.

Eudora se odigrava u mikrokozmosu kukaca, negdje uz neki auto-put. Kukcima je najveća strast glazba, i najveća im je svetinja instrument zvan obonoz, koji im služi da podese svoja glazbala tako da dobiju najsavršeniji mogući zvuk. Ali, avaj, obonoz je otet, a pri pokušaju vraćanja završio je - ni manje, ni više - u paukovoj mreži. I tako je zapalo jednu muhu i jednu buhu da ga vrate...

Ukratko, veselo, simpatično i smjesta prirasta srcu, i scenarijem i dijalozima i, posebno, crtežom koji nam uz puno začudnosti otkriva zamišljeni i magični svijet između vlati trave, na rubu malene bare. Ukratko, pet zvjezdica za Čelanovića, solidne četvorke za ostale.

Na kraju, ostaje nam samo nadati se da će se i domaći (mislim iz RH) konačno malo trgnuti. Jeste, imamo strip autore, i pisce i crtače. Imamo i nekakve izdavače. Valjda imamo i nekakvu publiku. I para više nego preko Drine. Pa, u čemu je onda štos? Ne znam, nekako mi ispada (uz sav rizik da ispadnem krava kojoj je susjedova livada uvijek sočnija i zelenija) da manjka ono najvažnije: dobre volje.

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (42)

Franc
noanoabv@free.fr

AUTOREFERENCIJALNOST I PASTIŠ U SLUŽBI BLISTAVE NARACIJE : SMUĐIN HOMMAGE VAN GOGHU

Autor: Gradimir Smudja
Naslov: "Vincent et Van Gogh"
Izdavač: Delcourt

"Les bijoux de la Castafiore", Hergeov album koji je nastajao od jula 1961. do septembra 1962, predstavlja, ispod vela klasične komedije intriga, tematsko i narativno preispitivanje samog medija i njegovih izražajnih kodova: u njemu, zapravo, zapleta i pustolovine nema. Strip, kakav je sam nekada stvarao, ovom je prilikom Herge razgradio i sveo na svoju punu suprotnost. "Les bijoux de la Castafiore" je doista, kao autoreferencijalni strip, prvorazredni pastiš: autorov samoironični, parodijski pristup vlastitom delu : Herge u njemu svesno vodi čitaoca ka pogrešnim indicijama, poigrava se, koliko svojim svetom, toliko čitaočevim iščekivanjem. "Les bijoux de la Castafiore" razobličava jedan umetnički - likovni, narativni, strukturalni - prosede, poigrava se značenjskim i čitalačkim ravnima i radikalno razgrađuje vlastitu stripovnu građevinu. Herge, u njemu, preuzima sve elemente iz prethodnih albuma, kako bi ih, zapravo, detronizovao, relativizovao, i time relativizovao sami žanr pustolovnog i detektivskog stripa. U ovom nema putovanja, avantura (egzotizam je, međutim, prisutan, u čarobno, tanano oslikanom svetu Roma): nema zavera, zlikovaca; Benoit Peeters tačno zapaža kako je sama ideja reportera, suštinska za "Tintina", kroz prikaz beskrupuloznih paparaca, bespoštedno podvrgnuta ruglu. Slomljeni stepenik u dvorcu Mulensaru, sa samog početka priče, simbolizuje ovaj raskid: štaviše, cela je priča u znaku pogrešnih koraka i stranputica. Neprestano navodeći Tintina/Čitaoca na pogrešan trag, na pogrešne indicije, stvarajući strip u kome priča teče - dok "priča" u priči nikako da počne - Herge je, na predlošku vlastitog opusa, stvorio prvi stripovski hipertekst, prvi trag reecriturea, palimpsesta : prvi, prvorazredni, strip postmoderne.

Paradoks je da se otac stripovnog klasicizma smatra i za jednog od začetnika avangardnih grafičko-narativnih prosedea. Međutim, teorija književnosti prepoznaje u određenim delima ili odlomcima dela modernih klasika nagoveštaje budućih pripovednih perspektiva. To je slučaj sa nekim od naslova Desnice, Crnjanskog ili Andrića, u književnosti srpskoj: tvorac "Na drini ćuprija" i "Travničke hronike" je i pisac "Ex Ponta", "Nemira", "Zapisa pored puta", "Proklete avlije", u kojima se narativne mreže udvajaju i granaju u više različitih i međusobno uslovljenih pravaca; Crnjanski je stvorio žanrovski višeslojna dela poput "Kod Hiperborejaca", "Embahade" ili "Knjigu o Mikelanđelu", pored "Kometara Lirike Itake" ili blistavih eseja o engleskim pesnicima koji bacaju novo svetlo na duhovni život iskorenjenog, melanholičnog slovenskog intelektualca u svetu britanskih cinika. "Proljeća Ivana Galeba" su klasičan Work in progress, pitanje forme je u srži pripovedne strukture dela i ono ga u celosti oblikuje. Kada je reč o modernim klasicima, uostalom, uvek valja imati na umu oba talasa avangardi koja su ih iznedrila, koja su oni, delom, oblikovali, i čiji su oni - niko drugi u toj meri koliko oni - najrasniji prestavnici. Modernizam i postmoderna su, verovatno, dva imena za talase konstruktivističkih i dekonstruktivističkih pokreta koje je dao dvadeseti vek : poput tvorbe i rastvorbe, fisiji i fuzije, dva izraza jedne filosofije stvaranja i bića.

Suprotno radikalnom modernizmu, postmoderna podrazumeva dijalog sa Tradicijom. Dok su radikalni pokreti avangardi zagovarali ideju raskida, cepanja, prekida kontinuiteta, postmoderna je zagovornik dijaloga, razgovora, preuzimanja, sažimanja, preoblikovanja, ponovnog izražavanja već izraženog - život je uslovljen tekstom koji mu prethodi -, i slika njenih vrlina jeste odraz u ogledalu; kao odraz već postojećeg, predpostavljenog, kao dedukcija, postmoderna je otvoreni pogled uprt u Tradiciju; postmoderna je Sebe svesna Tradicija, udvojena u ogledalu novih, savremenih mogućnosti, potreba, značenja.

U duhu smelog, radikalnog preispitivanja tradicije upisuje se stripovno delo Alexa Barbiera. 1975. za časopis "Charlie mensuel" Barbier stvara prosede "Couleur directea"; unošenjem čisto slikarskih tehnika, Barbier doslikava već postojeće, tuđe stripove, radi stripovne akvarele, montaže, cut-upe: "Lettres au maire de V." i "Lycaon" su, po rečima kritičara Vincenta Bernierea, "mentalni perverzni road moviesi". Njegove ospesivne teme su seksualnost, nasilje, bol, osamljenost. Groteskne, nadrealističke vizije razgrađuju likovne predloške medija i otvaraju nove grafičke, izražajne mogućnosti za strip u celini. Njegovim tragom polaze Prat, Bilal, Chaland, Blutch. Počev od tog perioda, autoreferencijalnost i citatnost postaju konstanta stripovske reprezentacije sveta.

Gradimir Smudja ide korak dalje: njegov referencijalni predložak više nije strip, niti je to književnost (što je bio slučaj za pustolovni strip dvadesetog veka), nego je slikarstvo: tačnije, onaj period slikarstva i života slikarskih genija čiji je grafizam, možda, najbliži svetu stripa; "Vincent et Van Gogh" je apologije jednog tragičnog i blistavog perioda umetnosti i, kao što je apologija jednog pravca u umetnosti, ono je i apologija jednog pojedinačnog života koji je u sebi sažeo sve crte i protivurečnosti svoga vremena - to je topli, setni, srčani, vedri hommage životu i delu slikara Van Gogha.

Slikarskim prosedeom govoriti o slikarima, to je bio izazov koji je sebi postavio Gradimir Smudja. Celokupni strip je ostvaren tehnikom akvarela, upotrebom olovke i vodenih boja, sa ciljem oživljavanja vizuelne percepcije onovremenog slikarstva. Setimo se: u vreme kvadrohromiranih stripova - kada se Jacobs upinjao da stvara precizne nijanse boja koje bi se, na njegovu žalost, gubile pri industrijskom preštampavanju njegovih stripova, o čemu šaljivo svedoči Herge, u svojim sećanjima - nije bilo mogućno sasvim se izraziti, stripovno, putem alatki slikara. Danas je definicija boja jasnija, preciznija, izražajnija. Tehnološki pomaci na polju definicije slike i vernosti originalu su omogućili formalne pomake i u domenu samog stripovnog izraza. Dok je, u prošlosti, strip bio skoro isključivo stvar crteža, danas je moguće oslikavati ga, stvarati mikro-slike, delom ili u celini, na prostoru celih tabla i albuma.

Evokaciju vremena, duha vremena, Smudja vrši putem inkorporiranja, unutar stripa, slika impresionista; strip je prožet grafičkim citatima, on je blistavi vizuelni (koloristički, grafički) hipertekst: čitavi sledovi kvadrata stvarani su na osnovi romatičarskih ili impresionističkih slika, duh vremena je upravo oživljen putem preslikavanja antologijskih ostvarenja impresionista. Znalac umetnosti ovde onde, diljem knjige, prepoznaje citate iz radova Monea, Degaa, Gogena, Rembranta, Delakroaa, Sezana, Lotreka. Svaki citat je prilika za preoblikovanje originala i njegovo smeštanje u širu celinu pripovedne strukture priče; za poigravanje sa kvadratima, sa semantičkom strukturom priče, u cilju stvaranja višeslojne i višeznačne naracije (kvadrati prerastaju jedni iz drugih, proizrastaju jedni kroz druge: Delakroaova slika revolucije, stvarana, od ruke slikareve u ateljeu, izbija iz prvobitnog kvadrata da bi u sledećem, širem planu, bila smeštena u središtu bojnog polja, kada je slika Mačak-Eros).

Mačak-Eros, tvorački princip, emanacija boginje ljubavi/zanosa, predstavljene u liku Brigitte Bardot (kojoj je u celini posvećena tabla 31.) - to je udvojena, materijalizovana nutrina slikareva. On je Vincent, kao što je Papiga Paul; sukob i ljubav Van Gogha za Vincenta je sukob i međusobna zavisnost razuma i srca, instinkta i racija. Zato je mačak pust, srčan, lud, opasan, puten i raskalašan. Mačak je zanos sam, njegova je figuracija. Racio je dobroćudni, mekani Van Gogh; on je taj bledi oponašatelj, čist krivotvoritelj, koji, pod svoje ime, potpisuje tuđe delo : jer dela srca nisu dela razuma. Ali razum Van Goghov nije i okoštala razumnost njegovih sugrađana, niti njihova sklonost ka moralizovanju sa "bezbedne" distance svoje malograđanštine.

Misao-slika, mačkova, na strani 51., to je slikovita potvrda stajališta po kome se proces mišljenja izvodi putem slika, putem likovnih uobrazilja.

Jezik dolazi nakon slika.

Lirska ravan stripa sugeriše: to ne slika Van Gogh; njega slikaju kiparis, polja, vrane, sutoni, zlato poljana ili zlato sunca koje blista po površi njegovih platna. Priroda slika Van Gogha. Priroda budi zanos za njome i utapanje u nju putem umetničke evokacije, ekspresije njihove simbioze. Kada se Van Gogh izležava, sugeriše Smudja, sam kiparis retušira njegove radove.

U potezu ruke, Smudja ima nečeg od eteričnosti, fluidnosti, simbolistike El Greka (ili je to samo stilski eho na ekspresionistički potez ruke holandskog majstora ? ima nečega od groteske Toepfera i, uopšte, crtačkih rešenja devetnaestog veka koje Smudja primenjuje u dinamici pokreta svojih junaka). Vedrina, toplota, šaljivost, humor, gorki smeh jesu opšti izraz ovog prvorazrednog stripa.

Kao što je strip protkan citatima drugih slikara (Gauguin je redovno u pratnji svojih dveju Tahićanki), Vincentovi slikarski i biografski motivi su rekurentni u priči. Soba u Arlu, Čamci na žalu, Suncokreti, Kiparisi, Kafanski motivi, Žitno polje sa vranama, Zvezdana noć grade vremenske i psihološke periode naracije (poslednja slika je dala povoda za raskošnu nadrealističku splash page u kojoj kao da Salvador Dali šaljivo retušira delo usnulog Van Gogha - zapaziti perspektive iz kojih su prikazani čamci koji ulecu u otvoren prozor i kvadrate: oniricni pejzaz nudi i pogled na druge uglove posmatranja predmeta, kojih nema u originalnom delu ; nošem na talasima zveždja, Van Gogh, koga napusta Eros, /ne/ umire - projektovan, preobrazen, on se, u vlastito delo, utapa, gasi, u viru "Zvezdane noci").

Pored ovog stripa, Smudja je dao jos nekoliko ilustracija i tabla povodom dva mitska elementa koja, i ovde, strukturiraju pricu o Slikaru: u jednoj je, genijalnim uvidjajem, Smudja predstavio Van Goghovu sobu u Arlesu kao celiju zatocenika koju mi, citaoci, gledamo iz perspektive spoljasnjeg promatraca - vidimo je kroz crne, gvozdene zatvorske resetke (primetiti odlican kontrast izmedju crnih senki zidova, resetki, sa blistavim, zivim bojama sobe koje Smudja restituira kao copie comforme originala).

Posebno bih naglasio tri table o uhu, koje predstavljaju gotovo rad za sebe, ali i estetski materijal usko vezan uz ovaj strip: to je maestralni, groteskno-melanholicni komentar na slikarev zivot. Upotrebivsi klasicni gaufrier, rasporedivsi, na jednak nacin, kvadrate na polju table (dva kvadrata po kaisu, tri kaisa po tabli u kojima, poput ilustrovnih prica iz XIX veka, svaki kvadrat funckionise kao zasebna mikroprica ili cak karikatura - od XIX veka Smudja preuzima grafizam i stilizaciju); Smudja za svaki kvadrat odabira odeljen, bitan trernutak iz slikareve biografije kako bi, kroz sliku coveka koga, za svako njegovo delo, neko nedelikatno vuce za uho, legendarni trenutak "sece uha" pretvorio u somnabuleskni, dramaticni epos o umetnikovoj rastucoj shizofreničnoj nevrozi.

Soba-celija i uho-amputacija funkcionisu, dakle, kao genitivni elementi smisla: u metafori o stvaraocu i nesporazumu, u slici odnosa izmedju umetnika, njegove sredine i njega sa sobom samim, celija i amputacija postaju slike odstranjenja, otudjenja: umetnik je povucen, otudjen od sveta, svet od umetnika : ovo otudjivanje, po pravilu, bolno je i dramaticno prozivljeno u srcu stvaraoca. Coveku samoce, kakav je umetnik, potrebna je gluhota, ali on jednako tezi za svetlosti istinskih susreta: citava tragedija zivota Van Gogha je sto je do takvih susreta dolazilo retko, i sto je, zrec topline, svetlosti, zagrljaja, proveo zivot u samoci. Drugima tudj, darivao je onu svetlost, za kojom je gladovao.

Ne treba zaboraviti da je Vincent najpre bio svestenik, propovednik koji je svoju imovinu razdavao ubogima, po rudokopima Brabanta (spominje ga Zola, u "Germinalu", ne dovodeći u vezu pastira sa slikarem). Zato je, bukvalno shvativsi ucenje Hrista, odlukom crkvenih vlasti, izbacen iz dela.

Nepobitno, scenario koji se gradi na oživljavanju unutarnjeg zivota slikara nije drugo do razgovor sa tim umetnikom, duhovnim sabratom, do govor o pretku kao mitizovanom figurom : u ovom slučaju paradigmom udesa izbora umetničkog poziva u savremenom, merkantilnom, industrijalizovanom svetu. Zato bih se, na kraju, još jednom pozvao na klasike: verujem da se Smudjino delo "Vincent et Van Gogh" može, mora, dovesti u vezu sa Andrićevim "Razvorom sa Gojom", ili "Knjigom o Mikelanđelu", Crnjanskog. Postupak i rezultat, u sva tri primera, skoro je istovetan. Razgovor sa pretkom je povod za govor o svrsi stvaranja, a pregled biografije pretka, to su tajne, kroz koje se, voljno nevoljno, potomak neretko prepoznaje. Činjenica, da je reč o uspelom, slojevitom, višeznačnom stripu, ne o eseju, jedan je od elemenata koji govori u prilog zrelosti savremenog stripovnog medija, zrelosti kako njegovih stvaralaca, tako i čitalaštva.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 96.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH 100 (93): KILL YOUR BOYFRIEND
LIVING ON THE EDGE

The Boy: You can do it too. Just DO it.
Vandalism's best when it's totally meaningless
and unfair. It's what the world's been doing to
you since you were born. Don't you want to fight
back?

Priče o inicijaciji nisu nikakva novost. Osvrnite se malo: Od Biblije pa do Hemingveja i Foknera, prelazak iz detinjstva u odraslo doba, načini i rituali prelaska, njegovi uzroci i posledice zapremaju jedan veliki (moglo bi se reci cak i centralni) deo kako foklora tako i knjizevnosti. Recju, inicijacija je jedna od onih nekoliko večnih i suštinskih tema koje podcrtavaju sve naše priče. Možda je to upravo zato što retko koji trenutak u čovekovom hodu kroz ovu dolinu suza može da mu stoji rame uz rame po važnosti, a možda i zato što ni o jednom drugom (čitaj: rođenju i umiranju) ne možemo dobiti ni prividno toliko verodostojnih podataka. Jedno je sigurno: ogromna većina od nas je odrasla... I sad bi da znamo kako nam se to desilo.

Ni priče o inicijaciji-koja-je-pošla-po-zlu nisu ništa novo. Osvrnite se ponovo: Od Biblije pa do Tarantina i Irvina Velša, prelazak iz detinjstva u odraslo doba putem junakovog pokazivanja da je dorastao svemu onom čime se odrasli svet diči, divljanju, ubijanju i uopšte udovoljavanju svim svojim prohtevima na svaki mogući način deo su kako masovne (čitaj: pop) kulture tako i naše svakodnevnice. Možda je to zbog toga što se tradicionalno društvo, a s njim tradicionalne institucije koje iz njega proističu (čitaj: porodica, škola, brak), već davno ljulja, izjedeno iznutra sopstvenom hipokrizijom koja je dostigla alarmantan nivo. Jedno je sigurno: to i takvo društvo u tranziciji kroz ova burna vremena ne nudi više tradicionalne načine inicijacije u odraslo doba; odnosno nudi ih, samo što su ti rituali odavno izgubili svoj smisao i značaj, i daljim upornim insistiranjem na njima postali sopstvena tragična parodija.

Šta je onda tako specijalno u molotovljevom koktelu par ekselans pod nazivom Kill your boyfriend?

Specijalan je dar ludog Škotlanđanina Granta Morisona da vas ubedi da pomenuti molotoljev koktel eksirate, iako sasvršeno dobro znate da ta naročita vrsta vatrene vode ni u kom slučaju nije predviđena za oralnu konzumaciju - što odlično pokazuje koliko je Morisonovo ludilo zarazno. Morison iza sebe ima dugu i (paradoksalno?) izrazito uspešnu karijeru scenariste subverzivnih stripova (Batman: Arkham Asylum, Animal man, Doom patrol, Invisibles, Flex Mentalo, Filth, JLA, Unncany X'Men, Fantastic Four 1234), ali Kill your boyfriend uistinu predstavlja pravi mali manifest anarhije, seciranje današnjice i društva in vivo sa zaprepašćujuće (i osvežavajuće) malo obzira za konvencionalna verovanja i brige za pacijentove šanse da prebrodi operaciju. Ovu homicidalnu farsu kao da je pisao serijski ubica literarnog dara na spidu (što, znajući Morisonovu reputaciju, i nije tako daleko od istine)! Morison je u ovaj scenario pretočio sav svoj gnev, svoju mržnju prema ostrvskom (i ne samo ostrvskom) establišmentu i njegovim institucijama, ali takođe i puno ljubavi za svoje likove i onu oazu bunta i nekonformizma čija su dotični esencija. Majstor dijaloga koji uvek beži od svog pređašnjeg rada u invenciju novih i svedenijih načina za pripovedanje svojih nečuvenih priča koje se gotovo uvek klate na samoj granici ponora cenzure ovde je prevazišao sebe. Ko drugi bi se usudio da svojim čitaocima na početku stripa kroz monotono predavanje uštogljenog profesira servira priču o ekstatičnim ženama iz Stare Grčke koje su padale u pijani i ubilački trans obožavajuči mladog i ludog boga ekstatičnog užitka Dionisa, tvoreći na taj način klasičanu parabolu za urbanu vožnju koja u ostatku stripa sledi?! Ko bi drugi bio dovoljno drzak da tako nešto pokuša, ko bi drugi bio dovoljno dobar zanatlija da to bez greške izvede?

Ko bi drugi, najzad, posvetio svoj strip "Najlepsoj Devojci Na Svetu" s kojom je proveo bezbrojne histerične noći na ekstaziju, gde god da je sada, ko god da je sada, sa samo jednom porukom: "Kokni svog dečka, mala!"


(Nastavak sledi)

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (156)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KAO PICASSO

Prije mjesec i pol, možda dva, uhvatio me konobar iz obližnjeg kafića na prepad i zamolio crtež. Ja sam se, naravno, smrznuo. Oba su mi mjeseca trebala kako bih se otkravio i prestao se truditi crtati kao Štef ili Bolland, te kako bih u dvadeset minuta nacrtao ono što se tražilo, onako kako jedino znam i mogu.

Tada je i Bob navratio na kavu i ja sam iskoristio priliku da odnesem crtež naručitelju, osjećajući olakšanje što se više ne moram šuljati kad prolazim pored tog lokala. Na konobaru se nije moglo vidjeti je li mu se crtež svidio ili nije, no kad smo krenuli platiti, on je samo odmahnuo rukom i rekao da je u redu.

I tako sam, nenadano, postao Picasso.

Ne, naravno, Picasso kvalitetom ni popularnoću, pa čak ni egom, već Picasso iz one davno pročitane anegdote u kojoj je Pablo platio restoranski račun nažvrljavši nešto na salveti.

Sudim li već po tome što sam je zapamtio, ta me se anegdota morala dojmiti. Urezala mi se u sjećanje jer sam u njoj prepoznao ... što točno? Nešto potpuno izvan mog iskustva? Nešto što bih volio da mi se dogodi? Neki cilj kojem valja stremiti? Karijeru koju bih volio imati?

Kad nam je konobar oprostio ceh, pomalo sam se iznenadio, doduše ugodno. Gestu sam, istovremeno, prihvatio kao posve pravednu i zasluženu. Bio sam polaskan i zadovoljan, a spomenuta anegdota je nezvano isplivala na površinu i nalaktila se radi usporedbe. Bobu sam rekao nešto o tome kako sam postao Picasso, ali istina je da nisam. U najbolju sam ruku bio kao Picasso.

Čiju biste karijeru voljeli imati? Znam da ste strip, ako se njime bavite, zavoljeli zbog stripa, ali čiji ste životni obrazac imali pred sobom, za koga ste rekli "Vau, da bar meni bude tako!"? Jeste li htjeli crtati kao Moebius, stvoriti lik poput Asterixa, šezdeset godina raditi isti strip ili napraviti album koji će pobrati sve nagrade? Sve što ste htjeli da se dogodi, vjerujte, kao da vam se već dogodilo jer stvarnost nikad nije žešća od mašte. Stvarnost je kao mašta, samo blijeđa.

Da ne čuva nekog asa u rukavu za svakoga od nas, gotovo i ne bi vrijedilo u njoj boraviti.

***
Shit. Bio sam uvjeren da imam sve Transmetropolitane, ali sad sam ustanovio da su negdje (privremeno?) nestali brojevi 31, 32 i 44. Ima li ih tkogod viška?

***
Imam u zalisi još par "Dobro je!" pisama, pa evo idućeg. Piše Tony Radev iz Niša, sutvorac Maksa Debrisa, kojem ovim putem zahvaljujem na lijepim riječima o La Bete Noireu:

"Pozdrav Darko,

Pročitao sam u ovim najnovijim Strip vestima da ti svako napiše šta ga je to obradovalo u stripu ... Ja bih mogao eventualno da spomenem nedavna ushićenja pojedinim stripovima, posle duže vremena ... Nedavno sam bio kod Brade, posle dužeg vremena u njegovom stanu, ima gomila novih francuskih albuma, izmedju ostalog prelistao sam po prvi put onako temeljno Broussaillea, (Brada ima tri albuma - 1, 2, i 4 - valjda je Frank crtao sa velikim pauzama) i morao sam da ih pozajmim, još uvek su kod mene, prvo što me je oduševilo je veoma detaljan i lep smirujući crtež, mada sam navikao i na expresivnije stvari, ali ovo me baš vratilo u ono vreme kada sam se udubljivao u svaki detalj Frankenovih albuma, druge nisam imao ... Dakle zaista lep dekor, kadriranje takodje nije naivno sve funkcioniše kako treba. Ove impresije važe za prva dva albuma, dok onaj četvrti opet može da prođe ali nekako je drukčiji, crtež je bliži realizmu i tako to.

Dobro, tekst sam čitao više intuitivno, duže vreme samoinicijativno učim france, ali sporim hodom ... Mogao bih još da spomenem nedavno izašli album Enkija kod nas (preko knjižare Plato i sajma knjiga mogli smo to da vidimo), a ja sam nedavno pozajmio od prijatelja Vuka, inače velikog kolekcionara, ali pravih stvari, stripova ... I San monstruma mi je zaista prijao, Enkijev sve više slikarski pristup, nonšalantnost u kadriranju, još jedna lepa stvar dakle.

Za kraj bih spomenuo, a to sam rekao i Milanu, da me je baš kosnula priča La Bete pod nazivom Talent, dakle opet ono što dugo nisam doživeo čitajući stripove (možda i zato što sam stariji) ... I naravno kako sam počeo spominjući Bradu, zaista me obradovala vest da je potpisao sa Francuzima. To mi je onako ponovo dalo podstreka da se angažujem i sam na Debrisu i tako dalje ...

Ovo pisanje me podsetilo na stare dane pre deset godina kad je kontaktiranje bilo normalna stvar i nešto skoro svakodnevno, ali budući da je istorija i vreme jedna ireverzibilna stvar, neću se rasplinjavati dalje ..."

sadržaj

9.

MOJ POGLED (43)

zmcomics

SKORO PA ODUSTAJANJE

Da, kao što naslov kaže, skoro sam odustao od Strip vesti. Umor, previše obaveza i svega ostalog što se moglo nakupiti me je dovelo do toga da razmišljam o ukidanju SVesti i pokretanju nečeg novog što bi izlazilo jednom mesečno. Jednostavno se dešava da zbog svih obaveza zaboravim da postavim Nedeljni strip, pogubim poštu (Aćimović je takođe poslao komentar o zidnom stripu ali to pismo ne mogu naći)... i slično.

Već sam odlučio da ovaj broj bude zadnji i to sam Darku saopštio u redovnom podsećanju, utorkom, da mu je vreme da razmišlja o novoj kartici. Kao i obično, on je kratko, i u svega par rečenica, napomenuo koji su argumenti protiv ove moje odluke i... eto, sabrao sam i ja kockice, iako sam za sve te argumente ranije znao, onako sročeni su imali drugačiju snagu, i odlučio da ću ipak nastaviti dalje sa Strip Vestima, mada pod nešto drugačijim uslovima.

Pokretanje nečeg novog bi mi, uistinu, donelo više posla kao i svaki početak, pogotovo što sam želeo da se upetljam u pdf format i standard koji ima Borderline. Broj čitalaca bi se svakako smanjio a aktuelnost informacija bi bila mnogo manja. Ipak je jednom nedeljno pravi ritam za njuz servis i tako će SVesti i dalje izlaziti.

U čemu će biti razlika?!

Prvo, odustajem od sličica i svih ostalih dodatnih sadržaja na sajtu koji mi predstavljaju opterećenje. Dakle, sajt će služiti kao arhiva Strip vesti, uz to da će sve ono što je bilo na njemu tu i dalje ostati, kao arhiva - ali bez širenja. U nekoj budućnosti ću se možda i vratiti svim tim ambicijama, ali za sada se okrećem isključivo časopisu. Znači da ću prestati, na žalost, i sa Nedeljnim stripom iako je počeo da sjajno funkcioniše. Ostaje mogućnost da NStrip, kao projekat, prepustim nekom ko je zainteresovan da otvori sajt i nastaviti ga na njemu, s time da bih ga povezao sa autorima radi "prebacivanja" saradnje. I dao, uz saglasnost autora, arhivu za njegov sajt (44. brojeva). Sajt će svakako biti redizajniran, ali sa osnovnim rubrikama gde će se i dalje održati, osim arhive SVesti, Linkovi i Kalendar.

I da, moram da napomenem, ubuduće neće biti vanrednih brojeva zato vas molim da se potrudite da mi pravovremeno dajete sve informacije kako bi čitaoci na vreme bili informisani o svim dešavanjima.

Rezime: Strip vesti idu i dalje, samo jednom nedeljno, u formi kao što su i do sada izlazile i to je za sada sve od mene. Nadam se da je dovoljno...:)

-----

Izvinjavam se što ljudima koji su me kontaktirali ne odgovaram, izvinjavam se što još uvek nisam napravio vest da je izašao drugi album Aleksinog serijala Bič Božji, izvinjavam se što neke vesti kasne...
...ali kući nemam računar već nekin 6-7 dana. Računam da će se uskoro stanje po tom pitanju popraviti.

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Damir Smith su zajedničkim snagama obezbedili priloge za ovu rubriku...

ZOGRAF VECE - vece posveceno poznatom vojvodjanskom strip crtacu Aleksandru (Rakezicu) Zografu iz Panceva bice odrzano danas u klubu Mocvara u Zagrebu. Bice otvorena izlozba strip-plakata njegovih izdanja. Predvidjena je i projekcija Zografovog kratkog filma "Everybody’s kid", nastalog prema performansu kojeg je u leto 2001. izveo Stevan Markus spustivsi se naglavacke, okacen o konopac, sa vrha jednog solitera u Pancevu. Zograf ce odrzati i predavanje u Mocvari, uz projekciju slajdova o pocetku i nacinu njegovog rada, koje je prikazao i u San Francisku (Cartoon Art Museum), na Umetnickoj skoli u Angulemu i nedavno u Gracu. Zografovi crtezi objavljivani su proteklih deset godina u mnogobrojnim albumima americkih i italijanskih izdavackih kuca, kao i u mnogim vaznijim andergraund strip-publikacijama u Evropi i SAD. Osnivac je strip-grupe "Kuhinja", koja okuplja i autore sa prostora bivse Jugoslavije. Najcesce se bavi temom podsvesnog (snovi, masta), promovisuci individualni, ispovednicki, intimni ton. Najznacajnija Zografova izdanja su album "Okean" i zbirka "Psihonaut". Izlozba u Mocvari trajace sedam dana. (Beta)

Objavljeno: DANAS, 05.02.2003. godine

Strip album "Maus" Arta Spigelmana na srpskom

Kako preziveti holokaust

Art Spigelman, renomirani njujorski strip-autor, predstavljen je beogradskoj publici svojim kapitalnim ostvarenjem "Maus: Moj otac krvari istoriju", dokumentom stradanja Jevreja u vreme Hitlerove Nemacke (izdavac B92). Kroz formu basne, Jevreji su predstavljeni kao misevi, Nemci kao macke, a Poljaci - kao svinje!

Spigelman, poljski emigrant, ostao je zgaden podrskom koju su njegovi sunarodnici davali nacistima. Strip prati sudbinu oca Mausa, koji u sutonu zivota konacno nalazi hrabrosti da svom sinu isprica sve uzase holokausta i histericno ludilo ultra-nacionalizma Nemacke 30-ih godina. Svi podaci izneti u stripu su autenticni, a otac Maus je portret Spigelmanovog oca koji je ceo Drugi svetski rat proveo u Ausvicu sa svojom zenom koja je izvrsila samoubistvo. Proslavljeni autor je ovim delom pretvorio strip u gotovo epsku formu i usao u sve svetske antologije modernog stripa.

Spigelman se smatra zivim klasikom. Jedan je od pionira prvog talasa nezavisnog stripa. Tokom 80-ih bio je urednik edicije "RANj" ("Sirovi") koja je inaugurisala danasnje zvezde pank-stripa (Kristin Kritr, Gari Panter, Mark Bejer) i revamp senzibiliteta kalifornijskog andergraunda (Kramb, Vilijams, Spein) 60-ih.

"Mislio sam da je andergraund strip vesnik jednog sasvim novog koncepta anti-autoritarne kulture, ali sada vidim da smo bili samo poslednji Mohikanci", kaze Spigelman. "Kult autoriteta uvek pobeduje, zahvaljujuci ljudskoj naivnosti."

S. D. M.

Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 01.02.2003. godine

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Posredstvom Gospodina Csabe Kopeczky smo ponovo dobili jedan izuzetno atraktivan strip konkurs. Prosli put su nasi ljudi pobedili, možemo li to još jednom da uradimo?!

1ST ARTE/GLENAT EUROPEAN COMIC BOOK COMPETITION

· To download the rules and conditions in pdf, click here.
http://www.arte-tv.com/static/c2/concours_bd/reglement_gb.pdf

YOUR FIRST ALBUM PUBLISHED BY ARTE AND GLÉNAT !
A CHARACTER. AN ADVENTURE. A EUROPEAN CITY
TO YOUR DRAWING BOARDS!
COMPETITION FROM 20 JANUARY TO 31 JULY 2003
RULES MAY BE CONSULTED AND DOWNLOADED AT
www.glenat.com AND www.arte-tv.com/comics


TO PARTICIPATE IN THE COMPETITION:
You need only be of age, have never published a comic book in France, Belgium or Germany, and be a national of one of the following European countries: France, Germany, Belgium, Netherlands, Luxembourg, Great Britain, Ireland, Greece, Spain, Portugal, Italy, Switzerland, Austria, Poland, Czech Republic, Slovakia, Hungary, Slovenia, Bosnia, Croatia, Serbia, Montenegro, Rumania, Bulgaria, Denmark, Sweden, Norway or Finland.

THE PROJECT TO BE SUBMITTED:
This will be a complete story whose theme is the adventure of a character in a European city. The style and genre will be left up to the author(s), while avoiding the didactic style. The story may take place in the past, the present and/or the future. In any event, this project must be conceived with a view to creating a 32 page comic book album.

ELEMENTS TO BE SENT:
The first 5 to 8 plates of your story (homothetic paper support 19 x 27, black and white or colour), along with the synopsis of your complete project, typed out on 4 pages maximum. Do not forget to indicate on the back of each plate and on your texts, your name, address, telephone number and e-mail address.

The elements must be sent in before 6.30 pm on 31 July 2003 to the following address:
CONCOURS EUROPÉEN DE BANDE DESSINÉE ARTE/GLENAT
Editions Glénat
31-33 rue Ernest Renan
F-92130 Issy les Moulineaux
Winners will be pre-selected by a jury of European personalities during the month of September 2003. All information concerning the competition may be consulted on the website www.arte-tv.com/comics and www.glenat.com

EXCERPT OF THE RULES:
ARTE and EDITIONS GLENAT are organising, from 20 January to 31 July 2003 inclusive, a major comic book creation competition. The jury will meet on 30 October 2003 at latest in order to select the competition winner. The winner will receive an advance of 5,000 _uros for conceiving the definitive album and publication of his or her album (ARTE-France / GLENAT co-publication) by the end of 2004 at latest, for which he or she shall be paid the royalties.

Competition rules have been filed with SCP Louvion et Plumel, bailiffs in Boulogne-Billancourt (F-92), available upon simple written request to the competition address.

* * *

izdavacka kuća Glénat i francusko-nemačka TV stanica ARTE su raspisali međunarodni strip konkurs. Zvanično je objavljen u Angouleme-u.
Tema: Evropski grad.
Zanr: slobodan (krimić, SF, erotski, manga, humor...)
Priča treba da ima 32 strane. Traži se sinopisis od maksimalno 4 strane, 5-8 kompletnih tabli stripa. Mogu konkurisati svi mladi stripo kreatori koji još nisu izdali album. Radove treba poslati do 31 jula. Jedina i prva nagrada je: 5000 eura i objavljivanje albuma.

Organizatori očekuju pre svega pojavljivanje novih talenata iz istočne Evrope. Dok će izdavač svakako arhivirati radove najtalentovanijih sa kojima će ostati u kontaktu u perspektivi budućih prilika za saradnju!!!
Mislite i o tome...:)

sadržaj

12.

BERZA

mail

From: Vlado Bolsec <vbolsec@vz-denim.com>
Subject: Stripoteka Panorame

Interesiraju me Stripoteke, Zenit te Super strip biblioteka (izdanja prije Diabolika i Uranelle), po mogućnosti kompleti

From: DusanJonic@aol.com <DusanJonic@aol.com>
Subject: stripovi

Imam skoro sve brojeve stripoteke i denisa menjam za stripove LUNUOV MAGNUS STRIP IZLATNA SERIJA a i otkupljujem stripove javite se preko eMail ili telefon u svajcarsku 9941794710511
Dusan

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Novi Borderline treba ovih dana da se pojavi!!!
http://borderlinemagazine.co.uk/

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi - opet u sledećem broju...:)

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad