prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. E-FLIT 6/7 - Dušan Gačić
2. STRIP PRESSING #3 - Dejan Stojiljković
3. PANĆOF STRIPNOVOSTI No. 3 - Lazovic Mirko
4. STRIP JE KNJIŽEVNI ROD - Aleksandar Manić
5. STRIP U ŠKOLI - Zoran Đukanović
6. KREAUTRE SA DUŠOM - Ilija Bakić
7. PARISKI SPLEEN (41) - Franc
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 95. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (155) - Darko Macan
10. MOJ POGLED (42) - zmcomics
11. ŠTAMPA - štampa
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -SANDENS PEKARU (Smith Damir)
    -DERDEVIL (Dusan Banjanin)
    -ANGOULEM 2003
    
13. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
14. PISMA ČITALACA - mail
15. BERZA - mail
16. LINKOVI - Strip Vesti
17. DATUMI - Strip Vesti

1.

E-FLIT 6/7

Dušan Gačić

Poštovani kolege i prijatelji,

"e-FLIT" 6/7 na

www.nan.hr/e-flit

donosi interviewe, tekstove, stripove, foto reportaže, novosti i najave... Svi koji strip vole ili se stripom bave i dalje su dobrodošli suradnici!

Uredništvo

sadržaj

2.

STRIP PRESSING #3

Dejan Stojiljković

STRIP PRESSING - EPIZODA TREĆA: NAPAD VAMPIRA
ili: daleko je broj 200.

Poštovani publikume, eto mene opet. Ovoga puta predmet mog pisma je više nego prozaičan, dakle, nema pljuvanja, vređanja, širenja verske i nacionalne mržnje, diskrimnisanja netalentovanih i zakonskim aktima zaštićenih crtača (koji uz to mogu sebi da priušte i advokata), prozivanja cenjenih urednika i svega onoga zbog čega su moji tekstovi bili propraćeni sa takvom pažnjom i zbog čega sam u 200-tom. broju ovog eminentnog e-mail časopisa bio veoma demokratski i veoma civilizovano ishvaljen i izbalgodaren od strane lepo vaspitanih i kulturnih strip pregaoca i živih institucija. Jedan vrli omladinac pomenutom prilikom reče da nema boljeg publiciteta od lošeg publiciteta i ja mu dajem za pravo. Doduše, silno sam se namučio da tu rečenicu prevedem, jer ju je obrazovani omladinac širokih europejskih shvatanja izrekao na, zamislite, engleskom, ali uloženi trud se isplatio. Elem, s obzirom da mi je posrednim putem naloženo od onih odozgo da u svom pisanju ''nađem meru'' ja sam, eto, bio primoran da obrijem bradu, dedinu šubaru od tri jagnjeta (sa sve kokardom) okačim o klin, a arsenal sačinjen od kame, kalšnjikova i zarđale kašike sakrijem u podrum za neka bolja vremena.... Šta ćete, mora se u Evropu.

Prozaični razlog ovog mog javljanja jeste magazinčić koji uređujemo ja i kolega mi Stojanović. Moram da se izvinim ljubiteljima stripa što su porođajne muke ovoga broja STRIP PRESSINGA bile toliko duge, kompletna priprema (na pausu i na filmu) bila je gotova još tamo oktobra ili novembra ali se rad u štampariji otego u nedogled tako da je naše čedo ugledalo svetlost dana tek prošlog petka. Za to ogromno kašnjenje sebe smatram najvećim krivcem. Naime, pošto u štampariju uglavnom idem da bih špijunirao konkurenciju (i to činim veoma uspešno, prerušavajući se u pepeljaru) totalno sam zapostavio rad na magazinu. Ali, ko čeka - taj dočeka. Strip Pressing je tu, pred vama (a možda i nije, pa ga zato naručite ili kupite u knjižari) i njegov sadržaj izgleda ovako:

Naslovnu stranu krasi ilustracija MILOŠA NICIĆA simpatičnog naziva ''Blodoless'' na kojoj je Luka Vranić, akter sada već nosećeg serijala magazina.

Luka Vranić vas takođe očekuje već posle sadržaja u epizodi ''Koreni'' (tekst i crtež: DEJAN VUJIĆ - DRAKULA). Po skromnom i neobaveštenom mišljenju potpisnika ovih redoova, radi se o najboljoj epizodi serijala ''Pali Anđeo'' izašloj iz radionice mlađanog Vujića. U pitanju je vešta obrada motiva iz slovenske mitologije na temu: kako su nastali vampiri?

Sledi zatim ilustracija urađena od strane ALEKSANDRA LJUBIĆA i IGORA STOJANOVIĆA na kojoj g-dina Vranića vidimo u 1947. -oj godini negde u Alabami.

MIROLJUB MILUTINOVIĆ BRADA nam je ustupio dve svoje table, između ostalog i strip ''Brothers in Arms'' za koji je scenario napisao BRANIMIR TROŠIĆ. Tu je naravno i obiman intervju sa Bradom urađen od strane MARKA STOJANOVIĆA, sa kadrovima iz stripova koje je Brada radio za Francuze.

Strip koji je oduševio i do suza zasmejao sve čitaoce u prethodna dva broja opet je tu. NEBOJŠA PEJIĆ nam je upriličio nove avanture Marka Kraljevića koji ovog puta ukršta pesnice sa Vilipom Madžarinom. Urnebesno i nezaboravno. Mladi Pejić trenutno radi na adaptaciji pesme ''Marko Kraljević i Beg Kostadin'', videćemo šta će od toga ispasti...

Nakon table strip kaiševa sledi nastavak serijala ''Krakov, Krakov'', za crtež je zadužen TONI RADEV, za scenario ĐORĐE MILOSAVLJEVIĆ. U pitanju je šest tabli epizode ''Igra gluvih telefona''.

Ekskluzivitet ovog broja jesu dve table nacrtane i napisane od strane BRAJENA BOLENDA, tu je, naravno, i obiman intervju koji je sa njim uradio naš saradnik BOJAN ĐUKIĆ. Ako želite da saznate nešto o Bolendovom stvaralačkom procesu ili da u svojoj kolekciji ploča ima i CD trubačkog orkestra Jove Stojiljkovića Bešira obavezno pročitajte ovaj prilog.

Strip ''Bomba'' autora LJUBOMIRA FILIPOVIĆA nacrtan je davne 1994. Zašto je aktuelan i dan-danas saznaćete ako ga pročitate.

U ilustraciji ustupljenoj od strane BOJANA ĐUKIĆA, Darlok skače na čitaoca... Nakon njega, pomalo avangardna tabla MILISAVA BANKOVIĆA pod nazivom ''Svakog dana'' nateraće neke na razmišljanje (a možda i ne?).

Iako izbegavam da u tekstovima koji su gotovo usko faktografski dajem svoje mišljenje moram da kažem da su tri table kolege MARKA STOJANOVIĆA naslovljene kao TRI SMRTI JEDNOG MALTEŽANINA nešto ubedljivo najbolje proizašlo iz njegovog pera. Radi se briljantnom lirskom omažu Hugu Pratu i njegovom Kortu. Pročitajte i uverite se.

Tekstualni prilozi u ovom broju, pored dva intervjua (jedan sa domaćim i jedan sa stranim strip autorom) sadržani su u redovne dve rubrike. U STRIP FENOMENIMA pročitajte nešto o stripu 100 BULLETS autora BRAJANA AZARELA i EDUARDA RIZA, ovaj intersantan esej delo je Marka Stojanovića. A u STRIP KLASICIMA saznajte nešto više o DIKU BRAUNIJU i njegovom stripu HOGAR STRAŠNI uz kog su odrasle generacije, autor ovog teksta je moja malenkost.

Zadnju koricu krasi po prvi put strip u boji. Crnohumorna parodija na western nazvana ''Sixshooter Blues'' delo je JOVANA UKROPINE (crtež) i MARKA STOJANOVIĆA (scenario).

Na kraju bih hteo da zahvalim svima onima koji su pomogli da ovaj broj ugleda svetlost dana: ekipi iz SIIC-a koja nam je dala podršku (i pare), kolegi Aleksandru Blagojeviću na moralnoj podršci, Vladimiru Vukašinoviću -Vuku koji je svoj tehnički deo posla odradio odlično i naročito autorima koji su nam izašli u susret. Ovo je ujedno i poziv strip autorima da nam se jave u vezi eventualne saradnje.

Posebna zahvalnica ide na adresu gospodina Zlatka Milenkovića koji je nam je prvi čestitao objavljivanje još neobjavljenog ali planiranog 200-tog broja Strip Pressinga i time pokazao svu svoju intelektualnu i duhovnu širinu i dalekovidost. Hvala Zlatko! Redakcija ti želi sve najbolje i uzvraća ti drugarskim pozdravom: TATATATIRA!

Želim takođe da kažem da se malo drugačija verzija ovog teksta nalazi na stranama kulturnog internet portala TRIP na adresi www.trip.co.yu u rubrici ''visio'' gde, pored mene, pišu još i Toni Radev i strip kolekcionar i teoretičar iz Niša gospodin Dejan Miljković. Pa, ako ste ljubitelj stripa i likovne umetnosti uopšte, a ako pored toga volite dobru muziku, književnost ili zdrav humor, posetite ovaj sajt.

Još jedna stvar, Strip Pressing je, verovali ili ne štampan LATINICOM, tako da nema bojazni da se neko bolešljiv i neotporan zarazi virusom velikosrpskog hegemonizma. Ovo kažem zato što, prema informaciji koju nam je izložio veoma obavešteni gospodin Srđan Aćimović, negde je neko nekad napisao da je ćirilica - srpsko a latinica - hrvatsko pismo. Ja to nisam napisao nigde. Ali gospodin Aćimović je ipak to negde pročitao i to, zamislite, u mom tekstu. Šta ćete... Pročitao je on i album koji se zove ''Blago Templara''. Gde i kako, to samo on zna. Neka to i ostane mala tajna velikog profesionalca. A meni dođe da zapevam onu staru stvar:
''Ali nekih stvari ima,
što ne govore se svima,
što se samo nekom šapnu,
Ti znaš....''

Ali ne mogu. Fali mi žlica ''Vegete'' i Oliver Mlakar. A on je, zna se, Hrvat. A neko je negde napisao da ja ne volim Hrvate... I neko je to negde pročitao pa nekom rekao da sam ja šovinista. Pa je onda taj neko stao da me bemba i za ono što jeste i za ono što su mu rekli da jeste, a pomalo, i za ono što nije. Što ti je dobra stvar ta obaveštenost...

Eto, u iščekivanju 200-tog broja našeg magazina, pročitajte treći broj. Čisto da skratite vreme i ubijete dosadu. Možete ga naručiti na e-mail adresu izdavača siic_pressing@yahoo.com ili na telefon 018/523-418 ili na adresu Šumatovačka bb 18000 Niš, SRBIJA. Cijena? Ista - 90 din.


Dejan Stojiljković,
1/2 urednika Strip Pressinga

sadržaj

3.

PANĆOF STRIPNOVOSTI No. 3

Lazovic Mirko

Uvodnik : Eto od prošlih: "Pancof Stripnovosti" nije puno prošlo imali smo do sada dva broja No 1, i Eksklusive: nastavljamo u dobroj tradiciji Stripa!....


Poglavlje 1 Ulica Stripa & Umjetnosti

Emisija koja je pokrenuta od strane Nevladinog Udruženja za Likovnu Umjetnost, Strip, Karikaturu i Animirani Film ( Strip Klub & Škola Stripa ): "Andrija Maurovic" Kotor.

Ova emisija se prvenstveno bavi afirmacijom Devete Umjetnosti Stripa i popularizacijom opšte Likovne Umjetnosti, Sedme Umjetnosti (Animiranog Filma). Emisija se emituje svake Nedjelje Dan: Srijeda od 20h do 20:40h na Lokalnoj opštinskoj Radio Stanici: Radio Kotor iz Kotora.

Svi zainteresovani Stripautori, Izdavaci i Fanovi Stripa koji žele da predstave svoj rad i imaju interesantne price koje mogu iskoristiti za gostovanje u ovoj emisiji neka kontaktiraju Novinara i Urednika ove emisije Mica Janicijevica na ove kontakt adrese:
E-MAIL: mjanicijevic@cg.yu / kingdom_of_the_sea_knight@hotmail.com
i na Telefon: 067/558886.
Napomena: Prijave za gostovanje u e- misiji se podnose samo Cetvrtkom. Korisnici Interneta ovu emisiju mogu pratiti i putem Interneta na adresi: www.radiokotor.com

Za vas koji nemate strpljenja i nemožete da cekate nudimo još dvije adrese:

Aleksandar Petrovic Tel: 082/323788 (Uslovi: Kontakt tel koristiti samo radnim danima od 18:00h do 20:00h, napomenuti “za ucesce u emisiji ulica stripa i umjetnosti” i E-MAIL: strip club@.cg.yu


Poglavlje 2 DEAD LINKS

Nažalost još uvjek nismo uspjeli da završimo rad na našem novom WEB SITE-u koji ce imati nešto skromniji sadržaj ali ce ipak biti pušten u rad ovaj put za stalno.

No podsjecanja radi naš prvi sajt je bio zaista vrijedan pažnje jer je bio za razliku od ovog buduceg mnogo bolje uraden problem je u tome što je placanje prostora na Internetu postalo veoma za naše uslove i premnogo a da ne racunamo još porez i ostale stvari.

Tako da je stara adresa www.saidwind.r.co za saa dea.

sadržaj

4.

STRIP JE KNJIŽEVNI ROD

Aleksandar Manić

"Tokom ccetiri dana Medjunarodnog strip festivala u Angulemu, broj posetilaca je prevazissao 200.000, desetak hiljada visse nego prosle godine. U pitanju je proslavljanje tridesetog rodjendana festivala - kazze Zzan-Mark Tevne, direktor ove velike manifestacije - istovremeno, poseta Zzan-Zzak Elagona, prvog ministra kulture koji je dossao na Festival, ukazuje da je strip uspeo da prokrcci svoj put do zvaniccnih krugova. Strip se sada smatra za jedan od knjizzevnih rodova."

Ovogodissnji strip festival, zapoccet 23. janura posetom ministra kulture i njegovom najavom administrativne promene statusa stripa u knjizzevni rod kao i povechanjem subvencija na 195.000 evra, nastavio se dodelom nagrada. Velika nagrada grada Angulema dodeljena je Rezzisu Loazelu, poznatom crtaccu, autoru Petra Pana, i narednom predsedniku festivalskog zzirija. Od 1.500 novih albuma u toku prossle godine, za najbolje ostvarenje jednoglasno je odabran ccudnovati graficcki roman "Dzzimi Korigan" (Delkur) mladog americckog autora Krisa Vera. Nagrada za najbolji crtezz pripala je Olivijeu Sipiou za "Podrugljivo" (Glena), nagrada za scenario dodeljena je japanskom autoru Jiro Tanigucciju za "Udaljenu ccetvrt" (Kasterman), a nagrada za najbolji prvi album sasvim opravdano je pripala Matjeu Bonomu za "Doba razuma" u produkciji mlade izdavaccke kuche Karabas. Posetioci su za album godine izabrali deveti nastavak avantura drskog klinca po imenu Titef (Glena).

Pored zvaniccnog programa odrzzanog u angulemskom teatru, kao i svake godine, organizovano je mnosstvo izlozzbi - Magiccni svetovi Fransoa Skuitena, Korejski strip, Torgal Gregora Rosinskog, Humoristiccki stripovi Rajzera, Muzej gvozzdjurije, Zamissljeni muzej stripa, Dekalog, Vijetnamski strip... Forumi, predavanja, razgovori i radionice bili su prilike da se ljubitelji stripa susretnu sa najvechim svetskim autorima pristiglih sa svih kontinenata. Na sstandovima velikih izdavacckih kucha, ccekalo se i po nekoliko ccasova da bi se dobio crtezz i potpis Mebijusa, Tardija, Ilera, Sfara, Zepa, Arlestona, Alekse Gajicha...

Ovogodissnja zanimljivost bilo je otvaranje ulice nazvane imenom velikog belgijskog strip autora Erzzea (Zzorzz Remi). U prisustvu Erzzeove zzene Fani Rodvel i cclanova belgijskog dvora, otkrivena je spomen plocca u centru starog dela Angulema. "Naredne godine planiramo veliku izlozzbu Edgara P. Zzakoba, autora Blejka i Mortimera, kao i joss neka iznenadjenja. Istovremeno chemo se potruditi da obezbedimo bolje uslove za doccek joss vecheg broja posetilaca - rekao je u nedelju Zzan-Mark Tevne, direktor Festivala. Prema procenama opsstine Angulema, strip festival svake godine ovome gradu donosi visse od 15 miliona evra, ssto odgovara obrtu jednog preduzecha sa dve stotine zaposlenih.

sadržaj

5.

STRIP U ŠKOLI

Zoran Đukaanović

VREME UŽIVANJA

STRIP U ŠKOLI

Još davnih osamdesetih, u vreme učestalih žalopojki (a u kojem to lokalnom vremenu kukanja nema?) kako strip ne dobija ono najbolje mesto koje zaslužuje u "svetoj kruni kulturnih vrednosti", šalio sam se s istoričarom stripa Zdravkom Zupanom da bi nam svima jednom mogla presesti sva ta kuknjava ako bi strip uveli kao obaveznu nastavu u osnovne, srednje škole i na fakultete. Predlagao sam mu čak da zajedno napišemo tekst, antiutopijsku viziju u kojoj bi se sve, ponekad i nedomišljene, stripadžijske želje počele ostvarivati, ali ovog puta kao horor. Na vratima bajkovite odaje s neizmernim blagom i dukatima nekako uvek piše ono nezgodno upozorenje: "Ako uzmeš, kajaćeš se; ako ne uzmeš, kajaćeš se!" Uf, zajebato, bato.

Zamislimo, mi veselnici, tu ubi-dosadu i gnjavež koji bi počeli da haraju po ionako nesrećnom obrazovnom sistemu. Zamislite strip koji je dobio status opštetehničkog obrazovanja ili predvojničke obuke ("opštenarodne odbrane"), marksizma, samoupravljanja, predmeta koji su danas u nekim od tranzicionih zemalja srećno zamenjeni veronaukom (alternativno s ljudskim pravima!). Stvaram sliku predavača i predavačica kretena (a takvih uvek ima, zar ne?) koji drve i dave o "načelima stripa", strogo i autoritativno govoreći kako se Pratt stripom Corto Maltese borio za tekovine svetske revolucije, ravnopravnost rasa i kosmopolitizam. Maus bi, u nekom drugom slučaju, bio predavan kao epopeja o stradanju jedne nacije i o zverstvima druge, one zločinačke. Patnje jadnih miševa bile bi školski obavezno protumačene kao direktna parabola za sva stradanja baš našeg naroda, ni slučajno čijeg drugog (Miki Maus je bio Srbin/Hrvat/Bošnjak/Albanac). Watchmena bi prosvetiteljski osvešćena profanka smesta dovela u vezu s Budenbrokovima, pošto je propast jedne porodice upravo model po kome je Alan Moore ispričao propast porodice superheroja. Sandman je, naravno, ista priča, samo što je porodica koja pripada nemačkoj buržoaziji, odnosno penzionersko-superherojska liga, ovde zamenjena nesrećnom familijom antropomorfnih personifikacija sna, smrti, sudbine, žudnje, očajanja, delirijuma i destrukcije. Za neznanje ovakvih svetih udžbeničkih šupljih fraza sledila bi dobro znana pravednička odmazda: "Sedi dole, jedan!"

Već zamišljam, na ceduljicama skrivenim u đačkim rukavima za pismene vežbe, sitnim slovima ispisana beskonačna imena superheroja koje su objavljivali DC Comics, Marvel i Image. Takođe, tu su i izdvojeni naslovi onih epizoda Mirka i Slavka u kojima Slavko izgovara rečenicu koja se sada već kanonski smatra pretečom postmoderne: "Mirko, pazi metak".

Fragmenti scena noćnih mora: bežanje s časova "matiša" i "stripiša", izbacivanje s časa stripa zbog surfanja po internetu na palmu ili mobilnom ispod klupe; neopravdani izostanci i, na kraju, ono najbolnije - padanje na popravni samo zato što me onaj idiot, profa iz stripa, ne podnosi. Roditelji tek treba da skupe novac i plate nekom studentu stripa da njihovom palom anđelu pomogne da se spremi za popravni u avgustu. A to što je godišnji odmor čitavoj porodici zbog tog tvog stripa preseo, nikom ništa!

Dnevna scena u drugoj kući. Za nedeljnim ručkom, neobrijani otac u potkošulji psuje dete: "Kakav si ti nikakav, kad ne možeš da popraviš ni keca iz stripa! Sedi, zagrej stolicu, nauči već jednom te epizode Torpeda da me ne sramotiš tamo u školi, inače ću te izlemati."

Učenje o uticajima poznog realizma na mladog Enkija Bilala uterivalo bi strah u kosti klincima, a doktorske disertacije bi se pisale o tome da li je Bilal u evoluciji svoje kolorističke tehnike ikada koristio prirodno žumance. Da li je Cat Claw plod imaginacije zastupnika ideologije muške šovinističke svinje ili, naprotiv, rezultat subverzivne igre emancipatorskog feminizma, biće moguće raspraviti samo kroz magistarski rad uz opsežnu bibliografsku listu, po mogućstvu, primenjujući metodu dekonstruktivnog epistemološkog reza.

Vrsta stereotipa u koji se ovde zaplićemo potiče iz visoke, a ne iz popularne kulture i pripada onome što je Clement Greenberg u svom eseju Avangarda i kič još 1939. nazvao zapadanjem u akademski kič. Da bismo se ovome suprotstavili, potrebno je da se oslobodimo akademske hipohondrije, neukroćene želje da se ozbiljno uspendrečeno govori o velikom i uzvišenom. Koliko mi se na glavu popelo zatvaranje stripa u samosažaljivi geto, ne manje me brine i brzopleto žuđeno etabliranje stripa u oficijelnu kulturu "prefinjenog ukusa". Kad je želja prevelika, može da dođe do neželjenih posledica tipa ejaculatio praecox.

Svaka emancipacija, a pogotovo svaka institucionalizacija, ima svoju cenu. Treba uvek zaviriti u njeno naličje, onako sa strane, da ne bi cena ispala previsoka. Između naših želja za kulturnim uvažavanjem onoga što radimo i antiutopijskih ostvarenja tih želja manji je razmak nego što se obično čini. Uterivanje u raj stripa principijelno se ne razlikuje od uterivanja u bilo koji drugi raj. I nekako je prilično svejedno da li je on komunistički, psihoanalitički, politički korektan, nepušački, četnički, pravoslavni, osnovnoškolski, akademski ili već neki drugi. Budimo oprezni s onim što želimo, pa i s popularisanjem i nametnutim kulturnim uvažavanjem stripa. Može nam se dogoditi da nam se ostvare želje, pa kud ćemo onda, žalosna nam majka!


Objavljeno: Vreme 630, 30. januar 2003.

Tekst je dostupan na Vremenovom sajtu i bez pretplate:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=331972

sadržaj

6.

KREAUTRE SA DUŠOM

Ilija Bakić

STRIP

KREAUTRE SA DUŠOM

"Les jours etranges" autor Mr. Stocca
izdavač: Grafička zavera 6 - Samizdat B92, Beograd 2002.

Mr. Stocca (u civilnom životu Milan Pavlović, rođ. 1969.g) spada u čistokrvne strip alternativce koji bez pardona, dosledno do krajnjih granica razvijaju svoje ideje, ostavljajući čitaocima mogućnost da mu se ili dive ili ga izbegavaju. Njegov strip svet daleko je od uobičajenog pogleda na lepo i prijatno: junaci su ružni i otkačeni, udenuti u svetove kojima ne vladaju zakoni ponude i potražnje, velikih vrednosti, sloboda i konformizma jer svako prati svoje fiks-ideje i spreman je da sve oko sebe pretumba ne bi li ih ispunio. Vidljivo je to i u šestoj svesci "Grafičke zavere" (urednik Zoran Penevski), izdanja koje je bavi predstavljanjem alternativnog stripa u Srbiji, a koje je, pod naslovom "Les jours etrangers" (posle francuskog naslova sledi tekst koji je, naravno, na engleskom) u potpunosti posvećena radovima Mr. Stocce. Svesku otvara mesečeva priča ("Moonstory") o farmeru koji je više voleo krave nego suprugu, što će mu, neminovno, doći glave. Šta se dešava kada malo čudovište izgubi zub, nekad, negde na izgubljenom arhipelagu pripoveda uspavanka ("The Bedtime story") dok u izgubljenjoj epizodi ("The Lost episode") srećemo Emila koji sanja o ribi koja govori dok izvesna riba ima noćnu moru u kojoj peva i izrastaju joj ruke i noge. Prvi "Les jours etrangers" prati tršavog momka kome vetar oduva mozak dok zaljubljeno gleda pticu sa plakata za nastup mađioničara Alfonza. Odbegla siva grudva sleti upravo pored kaveza viđene ptice i ljubav na prvi pogled bukne. Ali, Alfonzo ima zlokobne planove o unovčavanju ove naklonosti, čemu će na put stati tršavi voljan da vrati odbegli mozak, makar i po cenu robije zbog ubistva. Naravno, uprkos svemu ljubav ptice i sive mase pobećuje što se dešava i u drugoj epizodi "Les jours etrangers" u kojoj pas, pošto mu ubiju ženku, pokuša da izvrši samoubistvo skokom sa zgrade ali završava zalepljen za glavu tipa koji je nestašnu frizuru namazao super lepkom i tamo skapava od gladi i žeđi. U međuvremenu devojka kupuje kožu odrane kuje, susreće tipa s mumijom psa na glavi i zaljubljuje se; tako se psi ponovo sreću, makar i u isušenom "agregatnom" stanju. Na kraju obe priče junake budi sat i oni izlaze u javu opasno nalik na snove.

Mada kroz priče defiluju raznorazne kreature u iskrivljenim pejzažima, autor uspeva da svima udahne životnost koja ubrzo briše prvobitni utisak grotesknosti. Iza svake njuške ili crvolikog tela otkriva se ličnost okupirana željama i zatočena u spletove okolnosti. Mada njihova pojava i rezonovanje deluju uvrnuto, u njima ima dovoljno logike i doslednosti da se likovi ne svedu na kartonske kulise. S druge strane, i grafizam stripova izuzetno je ubedljiv i dosledan, istovremeno grub i prefinjen u pojedinostima. Celokupan utisak o radovima Mr. Stoce vanredno je povoljan jer je reč o umetniku višeznačnog glasa i linije koji plene svojom originalnošću.


Objavljeno: Dnevnik - strip dodatak br. 6., Novi Sad, 13.11.2002.

sadržaj

7.

PARISKI SPLEEN (41)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

JESEN JEDNE NACIJE

Chris Ware: »Jimmy Corrigan«, Delcourt, 2002 ; »Tales of Tomorrow«, Beaux Arts Magazine, hors série, 2003.

Ukoliko se, na osnovama atmosfere, opšte impresije tegobe i sete koja ostaje po njihovom čitanju, može da sudi o odredjenim delima, tada se može reći da su »Tales of Tomorrow« i »Jimmy Corrigan« Chrisa Warea dela odista neobične umetničke snage i čudesne, retke, nenametljive lepote.

Iz perspektive minule dekade, Wareovo delo čitamo kao retko uspeli pregled stripovnog sveta nastalog u SAD-u, kao hipertekstualno igranje sa preuzetim uzorima i kodovima : kao kritiku sveta i života kakvu je generišu SAD i (post)moderni život uopšte. U središtu dela nalazi se pojedinac, osamljena ljudska jedinka, koja se kroz život kreće bez potpore, bez oslonca, sadruga, prijatelja, kolega. Wareov tipski junak je junak bez roditelja, junak bez korena, jedinka lišena duhovne vertikale, koja se kreće kroz konzumerističku kolotečinu jednoobraznog, jednodimenzionalnog i strereotipnog postindustrijskog sveta (preostaje mučno sećanje na svet detinjstva oličen kroz junakov fetišizam i jedno nezgrapno ugledanje na superheroje).

U srži stvari, Wareov junak je od onih koji ne mogu, koji nemaju snage da se odupru kolotečini, opštem stanju stvari, duhovnom i društvenom poretku koji im je zadat. Junak, koji nema snage da se opire, to je junak koji nema šta da suprotstavi dominatnom govoru, dominantnoj kulturnoj i civilizacijskoj shemi. On zato tone u anonimnost, nemuštost, zaumnost koja nije zaloga opiranja. U odredjenom smislu, Jimmy Corrigan je manijakalno-depresivni shizofrenik na slobodi. Razorenog identiteta, lišen samouverenosti, snage i poverenja u sebe, sasvim podredjen mitskom liku egocentrične i posesivne majke, Corrigan je onaj koji u detinjstvu i adolescenciji, u formativnim godinama, nije osetio toplinu ljudskog dodira, toplinu dodira majke: od toga ostaje doživotno hendikepiran. Pored toga, on nema ni oca. Corrigan je povučeni, nesigurni, depresivni kadar: za njega svaki, i najmanji korak, predstavlja more nesagledivih prepreka i teških polazišta; takvom junaku pada u zalog i da rešava pitanje susreta sa ocem; pitanje očevog nestanka i iznenadnog povratka u njegov zivot; drugim recima, krucijalno pitanje smisla vlastitog postojanja (ovo će dati povoda za umetnikovo ispitivanje smisla postojanja samog društva koje ga je iznedrilo).

Sve ovo, medjutim, bilo bi ono o cemu Ware govori: jednako vazno je kako Ware o tome govori: struktura dela zasnovana je na krajnje preciznoj ikonografiji uronjenoj u graficke i tehničke simbole modernih SAD-a. Kroz ove simbole i putem njih Ware ostvaruje svet otudjenosti: jedinka, prostor i vreme kroz koje se ova kreće su radikalno dehumanizovani. Ware svoj govor gradi na govoru predmeta. Svojevrsni fetešizam izražen je putem mitologizacije materijalne i likovne kulture SAD-a četrdesetih i pedesetih godina: priču grade predmeti čija je grafička struktura nastala tada, u vremenu »modernog klasicizma«. Njihovo preuzimanje u sadašnjem vremenu predstavlja svojevrsni groteskno-melanholični hommage minulom veku, svojevrsnu hipnagogičku opsesiju i moru, koja je izraz zamora, teskobe, zgranutosti pred silom i moći predmeta-reklame, shvaćenoj kao kvintesencijom savremene civilizacije (koja je, treba li naglasiti, svoj konačni, ekstremni izgled dobila u kulturi SAD-a).

Ovo je i paradoksalni znak pod kojim se razvila umetnička svest nakon američke postmoderne: istoricizam, svest o tradiciji, o vremenu, o toku povesti (govorilo se da Amerikanci nemaju prošlosti, da ne pate od svesti o prošlosti, da su mladi), svoj prvi pravi izraz je našao u melanholiji, u teskobnom osećanju života, u svesti o starenju, o osami, o smrti, a začetak sunovrata savremene stvarnosti prepoznao u stvarnosti generacije očeva. Sve ono čime je bombardovan u detinjstvu, Ware preusmerava u pravcu estetskog i etičkog preispitivanja, putem preispitivanja vlastitih kulturnih polazišta. Nužno smo on što su od nas stvorili očevi; Corrigan nema oca, ali je zatečen u njegovom svetu, koji je nesnosan.

Oneobičavanje postupka čitanja uklapa se u ovakav projekat: prostor table se koristi horizontalno, ne vodoravno; svet je iščašen. Na toj osnovi Ware polazi u ponovno grafičko ispitivanje pripovednih mogućnosti tabla. Poput njene klasične upotrebe u franko-belgijskoj školi, svaka tabla postaje samostatna slika-svet, koherentni, sekvencijalni sematični niz, autonomna pripovedna struktura; ali u Wareovoj preplet kvadrata i kaiševa ne prati linearni pripovedni tok, nego dopušta mogućnost digresija, antrfilea, anotacija, kolaža, tipografijskih i kolorističkih ispitivanja, što je pogodno za upotrebu fleš-beka i grafičkog izražavanja toka svesti. Kao kod Jacobsa, slično američkom stripu četrdesetih, kvadrati se reflektuju jedni kroz druge, proizrastaju jedni iz drugih, izviru i uviru jedni kroz druge i tvore čas niz mikrokvadrata, čas ustupaju mesto velikim planovima, koji obično, kod Warea, označavaju i vremena zatišja.

Sumorni, totalitarni svet (neoliberalnog) konzumerizma je maestralno izražen kroz Wareov »mehanistički« grafizam. Upotreba »Čiste linije«, kao naslednice reklamnog grafizma vremena modernizma, u Wera je sredstvo za stvaranje potresnog, i posvemašnjeg, ironijskog otklona: sam stil je u službi govora i odredjuje njegovu suštinu. Zvanični diskurs epohe, njegov kulturni kod, pretvara se u svoju punu suprotnost: Amerika polako zalazi u jesen, valjda zlatnu; kao što su zlatne, smedje, zemljane ili sivo-plave boje kojima se koristi Ware. Prošla je adolescencija: dolazi zrelost, donosi svoje plodove; i za te stvari superherojski kič neće biti dovoljan.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 95.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ŠOPING TURA

Kako cete danas kupovati? Kupovacete iz vaše fotelje.
Teletekst

Preprošlog sam vikenda išao sam u šoping u Novi Sad. Trostruko presedanje u vožnji vozom (iz Leskovca za Niš, iz Niša za Beograd i iz Beograda za Novi Sad) sa intervalima cekanja od po tri sata i periodima putovanja koji kad se zbroje iznose preko deset sati, jedan ceo dan utrošen na put tamo i jedan ceo dan na put nazad nisu bili dovoljni da mi presedne samo putovanje. Šta je to tamo toliko vredno kupovine da sam u to uložio toliko vremena i napora (novca da ni ne pominjem - 40% nastavnog fonda preracunato u dinare dovoljno je da nasmeje bilo koga sem mene), pocešacete se vi zbunjeno po glavi? Ajmo redom.

"Kupovao" sam nova prijateljstva. Kupovao sam ih dugim i prijatnim pricama, klizavim i hladnjikavim šetnjama, preplacenim vožnjama taksijem i jelima bogato zacinjenim smehom, primljenim savetima i predatim informacijama. Kupovao sam ih onako kako se sva prijateljstva kupuju, tako da nikakva valuta ne promeni ruke. Kupio sam ih rastankom na kome sam pozeleo da goste ponovo vidim - da ih ovog puta sam ugostim. Ha? Cime su oni kupili mene? To je pitanje za njih, ne za mene.

"Kupovao" sam stara prijateljstva. Prijateljstvo je cudna biljka, prilicno nežna i osetljiva na klimatske promene. Iako je tacno da su neka prijateljstva toliko jaka da im nikakav podsticaj nije potreban, ja dovoljno dobro znam da je vecinu potrebno makar s vremena na vreme zaliti, preventive radi. Kad živite u Leskovcu a vaši prijatelji u Novom Sadu, situacija oko zalivanja može biti malkice zakucasta. Toliko zakucasta da morate bregu, kad vec on nece vama. Toliko da gledate da iskoristite svaki susret i svako videnje, da popricate s ljudima, dogovorite neke saradnje.

"Kupovao" sam entuzijazam i energiju. Istina, ko me poznaje reci ce vam da meni ni jednog ni drugog nikada nije falilo, ali se vremenom i od stalne upotrebe sve, ama baš sve, pohaba. Pa i energija. Pa i entuzijazam. Pa kad se to desi, ništa bolje nego otici na sam izvor, sresti se sa nekim ljudima punim i jednog i drugog, i srknuti sa izvora osvežavajuci napitak. Odavno se nisam ovako napojio pozitivne energije, odavno me nije ovako svrbelo da nešto sednem i pišem, odmah tu, odmah tada.

A taj kreativan polet, navalu želje da se piše koja ne nestaje udarom u prvu blokadu na putu za koji se mislilo da ce biti i ravan i kratak i udobar, neverovatan je osecaj, i ima malo stvari s kojima se može usporediti. Možda jedino sa saznanjme da tamo negde, u Londonu, Parizu, (neka mi Goran i Tico ne zamere, usudicu se reci) i u Zagrebu imam dobre prijatelje - što me uz sve troškove cini jako bogatim i jako srecnim covekom.


P.S.T. Pošto sam ja druga polovina urednika u Strip Pressingu, i to manje omražena (a nije da se ne trudim, samo nisam prirodno talentovan ko neki!), rekoh da poradim malo na svom imidžu i podelim tri broja treceg Strip Pressinga gratis. Da bi stvari dodatno zamutili, evo jednog vrlo lakog pitanja: zašto delim baš tri broja treceg Strip Pressinga? Rezervna laka pitanja za zbunjene: da li je Dejan Stojilkovic samo pogani alter ego Marka Stojanovica? Još važnije, imate li vi uopšte dokaza za vaše tvrdnje?

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (155)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DVOBROJ NA SUNCU

Ne mogu si pomoći: svaki put kad vidim, ili makar samo čujem, riječ "dvobroj" osjetim se prevarenim.

Razumijem ja razloge koji ljude natjeraju na tako nešto, nije da ne razumijem: dotirani časopis meceni je dužan određeni broj svezaka godišnje te se na taj način pravda; mjesečnik je postao dvomjesečnikom pa se srami i nada povratku na staro; fanzin kasni jer su svi materijali stigli u zadnji čas pa kašnjenje odlučuje ("Samo ovaj put!") nadoknaditi nešto debljim "dvobrojem"... Sve su to valjani razlozi, u datom času nadasve opravdani i prije svega ljudski. Jedino...

... jedino što čitatelj ne očekuje od svog omiljenog časopisa - a pogotovo od strip-časopisa pošto je ljubav za strip djetinje naivna - da bude samo ljudski. On mora biti više od toga jer čitatelj ne razmišlja o njemu kao produktu ljudskih ruku već kao o pouzdanom prijatelju koji uvijek dolazi na zakazani sastanak. I ako taj prijatelj na neki sastanak ne dođe, tada je nikakva i baš ušljiva isprika ako na idući dođe s još nekim drugom ili malo deblji. "Dvoprijatelj" ne postoji.

Dodatno je razočaranje u obećanju kojim riječ "dvobroj" zrači ... Kao, dva broja za jedan. Kao, dvaput više za iste novce. Kao, dva druženja, dvaput više zabave, nerviranja, čitanja i čuda. Ali, to se nikad zaista ne dogodi - dvobroj može (iako rijetko, zbilja rijetko) biti točno dva puta opsežniji od redovitog broja, ali zadovoljstvo nikad neće biti dvaput veće. Dvobroj može biti i četiri puta tustiji i zanimljiviji od regularca, ali i dalje će biti samo jedan objekt, jednom kupljen i jednom čitan; jedna zajedno ispijena kava.

Bez obzira u što se kleli, mi što kupujemo i skupljamo strip časopise, volimo kod njih predvidljivost: da su tu kad kažu da su tu, da objavljuju što znamo da objavljuju i da na polici izgledaju uredno, svi podjednake veličine i s brojem svezaka koji odgovara rednom broju. Kad se okružimo našim zbirkama, mi vidimo red u kaosu postojanja, mi smo stopom papira izolirani od svega lošeg čime nam se odrasli svijet prijeti. S vama smo, kolege izdavači, sklopili pakt: nije bitna cijena, bitno je da nam lažete redovito i ne ostavite nas na cjedilu.

Stoga, molim, ubuduće bez dvobroja!

***
Povod ovoj Kartici izlazak je dvobroja e-Flita, ali Kartica nije napad na e-Flit kao takav, koji je dobar. Jedino što je, je li, dvobroj.

***
Predvidljivo, nakon tjedan ili dva stanke, prvi novi zahtjevi za besplatne Endeme stigli su točno kad je akcija završila ... :) Neka, Endema ima pa će se i slati. U međuvremenu nastavljamo u revijskom tonu s još jednim pismom pristiglim za akciju "Dobro je!" - Aleksandar Pavković iz Zrenjanina piše nam o stripu na kojeg se u prošlom broju SVesti osvrnuo i vrijedni Ilija Bakić (čitajte njegove SF priče i romane):

"U strip vestima sam pročitao vaš poziv na bojkot samosažaljevanja, pa sam rešio da okušam sreću.

Pre nekih 3 meseca posetio sam sajt izdavačke kuće Paradigma, koja je odštampala YUS - strip časopis na grčkom jeziku sa radovima isključivo jugoslovenskih autora. Na tom sajtu je posebno predstavljen i jedan grčki strip crtač i karikaturista sa imenom, prezimenom ili pseudonimom Arkas. Neke Arkasove karikature erotske sadržine već sam susretao na mreži (bez njegovog potpisa doduše). Toliko su popularne, da ih ljudi šalju jedni drugima preko ICQ-a. Na ovom sajtu video sam i nekoliko kaiševa Arkasovog serijala Doživotni koje je izdavačka kuća Paradigma izdala na CD-u. U kratkom tekstu o ovom stripu navedeno je da on odnedavno izlazi i u jugoslovenskoj dnevnoj novini Glas Javnosti. Ja sam bio rešio to da proverim, jer u poslednjoj 'Ceceniji' ne verujem medijima, ali sam na sumnjivu stvar, verovali ili ne, zaboravio.

Sedmicu - dve dana kasnije, ja sam po već ustaljenom običaju, ispred gradskog Pozorišta, upitao prodavca štampe ima li šta od stripova. Ovaj mi je, nevoljno podigavši glavu sa štiva koje je upravo čitao, po već ustaljenom običaju odgovorio da nema. Kao u crtanom filmu, već sam bio okrenuo glavu ka trgu, kad mi je sinulo da prodavac čita nekakav strip koji ja dosad nisam registrovao. Bio je to vanredni broj lista Glas Javnosti, a u njemu Arkasov Doživotni. Bio je to prvi broj u kom je redakcija Glasa sabrala sve do tada objavljene kaiševe. Bez obzira na kvalitet hartije (prava pravcata pulpa) i na crno belu naslovnu stranu, bilo je ovo pravo prijatno iznenađenje. Kupio sam strip odmah. Prodavac mi se izvinuo što je njegov 'automatski pilot' izrekao dezinformaciju. Ja sam međutim, u tom momentu, još bio rezervisan. Crtež je 'govorio' da bi ovo trebalo da je sjajan strip, ali s obzirom da i ja pišem za strip, trebalo je utvrditi kakav je scenario, pa potom i kakav je prevod. Vrzmao sam se po gradu čitavo po podne, i to kao u stara dobra vremena, sa talismanom (čitaj: stripom) uz sebe. Tek uveče sam ga pročitao. U jednom dahu. Bez analitičke sitničavosti (zaboravio sam da i ja radim stripove). Smejao sam se naglas kod nekih kaiševa; a na glas se smejem retko - samo kod nemih filmskih komedija (Senet, Kiton, Čaplin), ili kod Alan Forda, Asteriksa, Taličnog. Odmah sam poželeo da ga pokažem i pozajmim nekom na čitanje. Ali najneobičnije od svega bilo je osetiti onu žar za sledećim nastavkom.

Da se zna:
Doživotni je nadimak jednog osuđenika koji zapravo nije osuđen na doživotnu već na 622 godine robije. Nadimak mu je nadenuo njegov cimer iz ćelije, zatvorski pacov Montehristo. Uz ove dve super zvezde u stripu Doživotni se pojavljuje čitava bulumenta reljefnih likova: stražari, zatvorski sveštenik, osuđenici na smrt, neverna supruga jednog od osuđenika, zatvorski kuvar, komandiri streljačkog voda i td. Strip Doživotni obiluje onim što bih ja nazvao zdrav crni humor."

sadržaj

10.

MOJ POGLED (42)

zmcomics

TREĆA SREĆA?!

Izašao je novi Strip Pressing, treći po redu. Kažu stari i iskusni izdavači da je to presudan broj kada je konačno finalizovan profil časopisa, kada se formirala osnovna čitalačka publika, kad se može videti, na kraju krajeva, da li časopis ima ekonomskog opravdanja za opstanak na tržištu. Dobro, nije to kiosk-izdanju već je reč o časopisu koji rade entuzijasti. Nema to veze sa izdavačkim magnatima, tako da deo ovih pravila svakako otpada. Stoji svakako ono, da se sa trećim brojem može videti finalna uređivačka politika koja je profilisana, između ostalog, i u kontaktu sa čitaocima. U ovom slučaju je kontakta moglo biti sasvim dovoljno jer ga je, pre svega, dozvoljavao ritam izlaženja. Jednom godišnje.

Treći broj izgleda mnogo bolje tehnički urađen od prethodna dva. To je verovatno postignuto dolaskom novog čoveka, očito iskusnijeg u poslu, koji je preuzeo posao grafičke pripreme. Kako sadržajem tako i vizuelno, ovim brojem Pressing postaje ozbiljan časopis. Ostaje na urednicima da ovaj nivo održe i, ako je moguće, podignu. I naravno da poštuju svoj časopis, a plaši me da, bar jedna polovina uređivačkog tima ima problema na tom planu jer propagandni tekst za svoj časopis koristi za ismejavanje urednika časopisa koji ga besplatno reklamira. Lično, nikad ne bih na takav način reklamirao svoju ediciju jer poštujem radove autora sa kojima sarađujem neuporedivo više od sopstvene sujete. Nisu oni tu da preko njihove grbače rešavam svoje frustracije. Profesionalno i privatno mora da se razdvoji u svakoj delatnosti pa tako i u izdavaštvu.

Šta mi se svidelo u ovom Presingu?!

Prvenstveno mi je drago što je u podužem intervjuu predstavljen Miroljub Milutinović i što se mogu videti pojedini kadrovi iz njegovih novih stripova. Šteta je što nije objavljen i neki duži Bradin strip. Sviđa mi se prikaz stripa 100 Bullets, pogotovo što je meni Eduardo Rizo, zahvaljujući ovom delu, postao jedan od najomiljenijih autora. Što se stripova tiče i oni koji mi se sviđaju i oni koje preskačem ukupno dobro funkcionišu zajedno i čine celokupno izdanje poprilično prijatnim za oko. Naravno, normalno je da mi se neki radovi sviđaju a neki ne, ali to je slučaj sa svakim časopisom pa je možda izlišno to i spominjati.

Šta mi se nije svidelo u Pressingu?!

Nekako ga obeležava sterilno pisanje, puno pohvala bez ijednog kritičkog prikaza. Kao da ista redakcija u SVestima propagira nešto što u svom časopisu ni slučajno ne bi podržala. Ekskluzivno urađeni intervju koji je sa Brajenom Bolendom uradio Bojan Đukić, "baš za Strip Pressing", već više od dve godine stoji na sajtu SVesti. Nije se moralo ni pomenuti da su ga SVesti tada ekskluzivno objavile, ali bi bilo poštenije da je umesto potpisa sagovornika, kroz intervju, kao sagovornik potpisivan Bojan a ne "Pressing". Ipak će većina kupaca Pressinga biti iz redova čitalaca SVesti pa će to prepoznati.

Serijal Pali Anđeo je postao noseći materijal i to je OK, međutim smeta što epizode ne izlaze hronološki jer je to, zarad normalnog praćenja radnje i potpunog razumevanja svih tokova priče, ipak potrebno. I na kraju, zameram što je materijal objavljen u Pressingu uglavnom davno rađen te i pored zalaganja za animiranje domaće scene na kraju to nemamo. Ako se želi oživeti strip produkcija onda je nužno da se naručuju novi stripovi, dok oni iz fijoka, već objavljeni, bolje da se sakupe i objave u formi albuma i kao takvi sačuvaju od zaborava.

I pored mojih kritika ga svakako preporučujem za kupovinu jer autori zastupljeni u njemu svakako zavređuju pažnju i čine ovo izdanje uistinu vrednim.

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin, Zoran Đukanović i Damir Smith... su, kao i obično, za vas pronašli sledeće priloge...

KAKO JE DJORDJO POSTAO ZORZ

ZIVOT POSTAO STRIP

Kako je Djordjo Ceranic postao junak stripa Pedje Slavnog iz ZVRLJOSKOPA.Studentkinjama govori da u slobodnom vremenu prigrle studenta sa knjigom pod rukom, a ne sa rukama na volanu nekog bijesnog auta

SRPSKO SARAJEVO -Postoje, kazu,dva puta da covjek postane vjeciti nezenja. Jedan je da je pretjerano stidljiv pa uzmice pred njeznijim polom, a drugi da u mladosti previse trci za tudjim, pa ostane bez svoje zene. E, u ovu drugu grupu sigurno spada Djordjo Ceranic, covjek koga u Srpskom Sarajevu poznaju svi, a ponajbolje studenti Masinskog fakulteta u Lukavici. Djordjo je rodjen na Djurdjevdan 1941. godine u Niksicu, a inace je, sam voli kazati, iz Uloga, kod Kalinovika. To, naravno, smatra veoma bitnom cinjenicom u vlastitoj biografiji, jer Kalinovcana ima svuda vise nego li u mjestu rodjenja-nacelnici, direktori, profesori, nerijetko I ministri, stare nezenje, ali I srcelomci.

- U zivotu sam imao mnogo zena, starijih, mladjih I onih moje generacije I sve su bile lijepe - prica Djoko, ne krijuci osmijeh. - Uostalom, zar bi se macak tako zvao da ne svjetluca ocima I ne gricka brkove.

Djole ne zeli da potvrdi nasu tezu da pripada onoj drugoj grupi sa pocetka teksta, ali ne propusta da kaze.

- Pa, sve su zene nase, one su ti, opstenarodno blago.

Nije mu krivo sto se nije zenio, jer, veli, tako bi usrecio samo jednu, a ovako mnoge mogu reci MOJ DJOKO.

Ali, budimo ozbiljni pa kazimo da je Djordjo Ceranic najomiljenija licnost medju studentima vise fakulteta u Srpskom Saeajevu, koji mu u znak popularnosti ispisase I grafit ZIVIO ZORZ, NAJSTARIJI STUDENT UNIVERZITETA U SRPSKOM SARAJEVU.

- Biti omiljen medju studentima znaci samo jedno - nisam ih lagao niti sam im davao lazna obecanja, uvijek sam imao vremena za njih, jer sam znao da mladom covjeku treba podrska - objasnjava Djoko prisjecajuci se vremena kada je, kao jedno od sestoro djece Ceranica, samostalno krenuo u susret izazovima koji su, toga vremena, bili prilicno bremeniti. I taman kada htjede nastaviti o poratnim godinama, Djole se poce smijati, svjestan valjda da je promasio temu.

- Dobro, znam da ste tu zbog druge price - rece on I povuce dim LONGA, a zatim nastavi.

- Drugaeski odnos I otvorenost za salu studenti pretocise u strip u kojem sam ti ja veliki zenskaros - Zorz, kljucni covjek.

- Kostala me prica o mladosti, pa sad kada citam dogodovstine glavnog junaka, ne mogu da se prepoznam, jer ipak sam to cinio drugacije. - kaze Zorz.

Ali, ne ljuti se, vec sve shvata kao plod iskrenog postovanja ovdasnjih studenata koji ga prihvataju kao najboljeg druga.

- Nekada, kada su neraspolozeni, pricam im ono sto I nije bilo, samo da bi vratili osmjeh na mladalacka lica, jer mladost mora da bude vedra I kada su sarena vremena - kaze Djoko.

Mozda zato I sto nema svoje djece, Djoko svu paznju I ljubav nesebicno daje mladima, koji ga, eto, ustolicise I za svoga junaka iz maste, sezdesetogodisnjeg zenskarosa.

- Volim djecu I omladinu I uvijek im kazem da se prodju politike I politicara, a da se uvate knjige I nauke - kaze Djoko I nastavlja kako ZORZ NE BI BIO ONO STO JESTE DA NE DIJELI I DRUGE SAVJETE.

-Studentima govorim da u slobodno vrijeme prigrle I curu, a studentkinjama, opet, obrnuto-momka, ali onog sa knjigom ispod ruke, a ne sa rukama na volanu nekog bijesnog auta - objasnjava Djoko - Kakvo auto. Pa da je u moje vrijeme tako islo, ja bi se garant ozenio. Zapeo bih na prvoj zamci.

A, onda ne bi bilo ni stripa, ni junaka o kojem I sa kojim govorimo. Pozdravljajuci se sa nama Djoko kao da se prisjeti da GLAS SRPSKI stize I u odaje fakulteta, zastade, otpuhnu I rece - Sta mi je sve ovo trebalo, pa to ce svi procitati.

Ode u svoju kancelariju, sobu, kako hocete, jer tu I zivi I radi, a za njegovu dilemu bijase kasno. Vi ste vec sve procitali, zar ne?
- Jao, pa to je Zorz strasni!
- Da, to sam ja, lutko!
Strip je uradjen po istinitim motivima… Nastavice se… - stoji u objasnjenju autora Pedje Slavnog iz glasila studenata masinstva u Srpskom Sarajevu ZVRLJOSKOP.

Vama smo predocili samo dio, a sta se desavalo dalje procitajte u osmom broju megapopularnog stripa ZORZ STRASNI na www.zmcomics.co.yu / strip I pisite junaku licno na e-mail zorzceranic@yahoo.com.

S.SEKARA

Objavljeno: GLAS SRPSKI, Banja Luka, srijeda, 25. septembar 2002. g. u rubrici FELJTON/REPORTAZA

NAGRADA STRIPU

Najpoznatiji casopis posvecen teoriji i novostima iz oblasit stripa ''Comics Journal'' tokom 2002. godine proslavio je zavidan jubilej - dvadeset pet godina izlazenja. Kao izdanje nezavisne izdavacke kuce iz Sijetla - Fantagraphics Books, ovaj magazin je pocetkom januara postao dobitnik vazne nagrade za nezavisno novinarstvo koju dodeljuje UTNE, vodeci americki casopis koji se bavi alternativnim medijima (tiraz: 225.000 primeraka!). Vaznost ove nagrade jeu tome sto obraca paznju na nezavisno strip izdavastvo, koje - uprkos vrlo zivahnoj sceni i velikom broju znacajnih crtaca. ali i teoreticara ostrog pera - ipak jos muku muci da pridobije siri krug citalaca. ''Comics Journal'' je list koji je uglavnom putem sovjih intervjua, dao prostor strip autorima da iskazu svoje stavove i ideje. S druge strane, ovaj magazin je tokom godina pruzao dragocen uvid u zbivanja na strip sceni van SAD - ovdasnjoj publici ce svakako biti uanimljiv clanak posvecen smrti Dorda Lobaceva (iz pera Zdravka Zupana) koji je nedavno objavljen.

S.R.

Objavljeno: VREME, 23. januar 2003. godine, Broj 629

IN MEMORIAM

Albert Hirsfeld

Americki karikaturista Albert Hirsfeld, poznat po svojim crtezima brodvejskih zvezda, umro je u ponedeljak u Njujorku u 99. godini. Umro je u snu u svom stanu na Menhetnu, saopstila je njegova supruga Luiz Kerc. Hirsfeld je bio cuven po svojim duhovitim i sarmantnim karikaturama raznih izvodjaca, od brace Marks do Barbre Strejsend. Ostrim potezima pera znao je da prikaze Ketrin Hepbern gotovo bez ociju. "Izlazio bih iz pozorista sa mnogo apstraktnih obrisa koje sam kasnije uoblicavao u liniju. Vazno je bilo da crtez podseca na glumca kojeg crtam. Dok ne doteram crtez najbolje sto mogu, do zavrsnih poteza perom, ima mnogo pokusaja i gresaka, mnogo brisanja. Nije to jednostavan proces", rekao je Hirsfeld u jednom intervjuu za agenciju Rojters. Njujork tajms objavljivao je njegove karikature tokom sedam decenija u svom podlisku posvecenom pozoristu.

Njegovi radovi pojavljivali su se u knjigama, a ostali su sacuvani i u muzejskim kolekcijama, kakva je ona muzeja Metropoliten na Manhetnu. Ovaj umetnik je, takodje, postao poznat i po skrivanju reci "nina", imena njegove kcerke, u linije svojih crteza. Pronalazenje te reci u novinskoj karikaturi postalo je ritual za citalacku publiku. Cak je i americko ministarstvo odbrane iskoristilo njegove crteze kao test, kada ih je prikazalo na velikom platnu, a 100 pilota je dobilo 20 sekundi da uoci skrivena imena. Hirsfeld je za svoj rad dobio nagradu Toni, a u dokumentarnom filmu iz 1996. godine "Kralj linija" prikazana je njegova zivotna prica. (Beta)


Objavljeno: DANAS, 22.01.2003. godine

Americko strip trziste

Bum grafickih novela u 2002.

Na americkom strip trzistu i dalje vlada pravi bum manga stripova, a magazin Publishers Weekly se pozabavio tendencijama u svetu stripa, koje su obelezile 2002. godinu. Glavna ocena je da je prosla godina ipak pripala grafickim novelama - stripovima koji su se najvise priblizili knjigama po svojoj sadrzajnosti.

Graficke novele se polako probijaju na trzistu od pocetka 90-ih, poslednjih godina su obezbedile sebi posebne kritike po magazinima, kao i posebne liste najprodavanijih ostvarenja, posto su tirazi dosli i do 50.000 primeraka.

Ocenjivane kao "ultimativni strip za odrasle", graficke novele beleze stalni rast - u poslednje tri godine on iznosi vise od 400 odsto - sto je istakao Bil Dzejms, prvi covek izdavacke kuce "Marvel".

V. T.

Objavljeno: DANAS, 10.01.2003. godine

Enciklopedija o stripu u svetu

Enciklopedija posvecena stripu u svetu, pod nazivom "BD Guide - Vodic za strip", nedavno je objavljena u Francuskoj. Vodic, koji su napisali strucnjaci za devetu umetnost, podeljen je u nekoliko delova. Prvi deo posvecen je istoriji stripa, od 1880. do 2002. godine. U tom odeljku najvise se govori o frankofonskom stripu, francusko-belgijskom stripu i njegovom razvoju. U dugackom drugom delu najvise prostora dato je americkom stripu, a potom ide odeljak u kome se govori o stripu u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Finskoj, Indoneziji, na Kubi i Filipinima... Enciklopedija sadrzi i tri recnika: o autorima, o serijama i junacima uz beleske o svakom od njih, i o izdanjima od Ah Nana - feministickoj reviji iz 1876-78, do Vril (Wrill) u Belgiji, preko Cak (Zack) u Nemackoj ili Zig-Zag i Zoro (Zorro) u Francuskoj.

Autori vodica prilazu i listu 100 najboljih stripova svih vremena, koju su sami sastavili. Na kraju enciklopedije su i adrese raznih izdavaca. Knjigu od 1.536 strana, ilustrovanu brojnim crno-belim crtezima, izdala je kuca "Omnibus". (Beta-AFP)

Objavljeno: DANAS, 11.01.2003. godine

Sezona filmskih adaptacija superherojskih stripova u punom jeku

Halk kao grcka tragedija

Najnoviji holivudski trend (naravno, jedan od mnogih) je adaptacija filmova radjenih po stripovima i grafickim novelama. Dok drugi trendovi dodju i prodju, ovaj je, za sada, u punom jeku. Zapravo, ovaj trend je jedan od ciklicnih, koji dolaze u odredjenim vremenskim razmacima. Dugo je primat drzala strip izdavacka kuca DC comics: ‘60-ih glavni hit bila je sada vec kultna kemp-kic serija Betmen, ‘70-ih i ‘80-ih bio je to Kristofer Riv kao Supermen, a pocetak ‘90-ih obelezio je Tim Barton svojim mracnim gotskim revampom Betmena. No, pred sam pocetak novog milenijuma, DC-jev glavni konkurent, Marvel Comics, koristi prodaju filmskih prava na svoje junake kao nacin da se izvuce sa ivice bankrotstva.

MEKA ZA POSUSTALE SCENARISTE

Zlobnici tvrde da je inspiracija holivudskih scenarista iscrpljena, te da ideje traze u svetu stripa, koji ima toliko prica, da za njih vise nema zime. Ipak, svesni riskantnosti ovakvih poduhvata, holivudski producenti su prvo zeleli da se okusaju sa manjim budzetom i manje poznatim herojem, kako njihov eventualni neuspeh ne bi stvorio negativni publicitet kod strip-fanova i gubitke.

Tako je rodjen film Blejd. Posto velika reziserska imena nisu htela da se vezuju za ovaj projekat, sansu je dobio nepoznati Britanac Stiven Norington. Posle velikog uspeha Blejda, Marvel primenjuje odlicnu strategiju: vezivanje mladih kultnih rezisera za svoje projekte. Tako Brajan Singer, reziser izvrsnih Dezurnih krivaca, pise i rezira filmsku adaptaciju X-men-a (koji su bili na Festu, ali iz cudnog razloga, ovaj holivudski blokbaster nikada nije dosao u srpske bioskope). Shvativsi da ce im se svaki ulozeni cent visestruko vratiti, samo ako je na celu projekta reziser kome je stalo do junaka, producenti tipuju na Spajdermena, i Sema Rejmija koji se vec jednom bio okusao u superherojskom filmu, stvorivsi svog mracnog junaka Darkmena.

Godina 2002. donela je i nastavak Blejda u reziji umetnickog rezisera Giljerma Del Tora (Djavolova kicma, Mimikrija), koji posle Blejda 2 sprema jos jedan superherojski film: Hellboy, a zapazen je bio i >From Hell sa Dzonijem Depom u naslovnoj ulozi ove adaptacije ozbiljno istrazenog stripa o Dzeku Trboseku najveceg strip scenariste na svetu, Alana Mura. Veliki proslogodisnji hit, i kandidat za oskara, Put bez povratka, zapravo je adaptacija istoimene graficke novele, koja se moze u celosti procitati na DVD izdanju filma. Naravno, videvsi da Marvelu dobro ide, i ostali strip izdavaci su se aktivirali, tako da se trenutno snima jos jedan film po delima Alana Mura: League of Extraordinairy Gentlemen, sa Sonom Konerijem i Petom Vilson (Nikita) u reziji Stivena Noringtona (Blejd), koji ce se i treci put okusati u reziji superherijskih filmova sa ostvarenjem Ghost Rider 2004.

Sam DC trenutno radi na adaptacijama svojih vec poznatih superheroja: cuveni Daren Aranofski (Rekvijem za san) je trenutno pod ugovorom za snimanje nove verzije mita o coveku sismisu u filmu Batman: Year One, po istoimenom stripu Frenka o genezi Betmena, za koji Miler pise i scenario, dok je mlada nada Holivuda Bret Ratner (rezirao je Crvenog zmaja, treci u nizu filmova o Hanibalu Lektoru) zaduzen da narod ponovo povice: "Gledajte, sta je to na nebu! Ptica?! Avion?! Ne, to je Supermen!"

ANG LI I MODERNA VERZIJA DZEKILA

Posle Dardevila, scenariste i rezisera Marka Stivena Dzonsona, koji se godinama borio da lansira ovaj manje poznati strip na veliki ekran, na red je dosao i oskarovac Ang Li. Li je odabrao da adaptira Marvelovog antiheroja Halka, praveci smeo korak: prvi put u istoriji igranog filma naslovni junak je potpuno kompjuterski generisan i u interakciji sa ostalim glumcima.

Radnja Halka je revamp price o Dzekilu i Hajdu: doktor Brus Baner je mladi naucnik sa teskom prosloscu i velikim gnevom i tugom potisnutim duboko u sebi. Kada jedan eksperiment podje naopako, Brus biva ozracen gama-radijacijom, koja u njemu izaziva neverovatne promene. Svaki put kada se Brus razbesni ili je pod velikim psiholoskim stresom, njegovo telo se pretvara u ogromno bezumno zeleno cudoviste koje simbolizuje njegov id, a koje je obdareno neverovatnom snagom. Ang Li je uneo tek neznatne izmene i modernizovao pricu o coveku-cudovistu, iz istoimenog stripa od pre cetrdesetak godina, scenariste Stena Lija i legendarnog crtaca Dzeka Kirbija.

Za tumaca lika Brusa Banera uzet je relativno nepoznat australijski glumac Erik Bana (Pad Crnog Jastreba), dok je Halk (u slobodnom prevodu "Gromada") potpuno kompjuterski generisan, koristeci grimase i mimikriju lica Erika Bane, kao i ugledne primerke tela vise bodibildera. Ostatak glumacke postave cine glumica Dzenifer Koneli, Nik Nolti, Sem Eliot. Halk je lansirao Erika Banu kao vrsnog mladog glumca, tako da mu je vec dodeljena uloga Hektora u filmu Troja.

Halk je tokom ‘80-ih bio adaptiran u uspesnu i popularnu TV seriju, gde su ulogu Halka i Brusa Banera delili bodibilder Lu Ferinjo i mrsavi glumac Bil Biksbi. Premijera Halka je zakazana za leto 2003. kada ce se takmiciti po gledanosti sa trecim delom Terminatora, sto pokazuje koliko su producenti uvereni u uspeh ovog blokbastera.

Ang Li insistira da Halk nije samo akcioni film, vec i prica o coveku koji se bori sa svojim unutrasnji demonima, a da je Halk zapravo kao prirodna sila, divlja zivotinja, progonjena od lovaca. Li dodaje da je zapravo pokusao da napravi film po uzoru na grcke tragedije, te otkriva tajnu da Halk nece imati najveseliji kraj, cime odstupa od sablona ovakvih filmova. Kompjuterski 3D model Marvelovog zelenog golijata radili su momci iz Lukasovog Industrial Lights and Magic, te cak tvrde da ce Halk prevazici i trenutnog nekrunisanog kralja 3D likova, Goluma iz Gospodara prstenova: Dve kule.

D. Roganovic

Objavljeno: Danas, 29. januar 2003.

Spor oko duzine autorskih prava u Evropi i SAD

CIJI JE MIKI MAUS?

Na Starom kontinentu neka autorska prava vaze pedeset godina posle smrti autora, dok je "preko bare" taj rok uvecan na 95 godina

Ciji su Elvis Prisli i Marija Kalas. Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga ko i gde poseduje autorska prava. Ovih dana se americka diskografska industrija upustila u bespostednu bitku protiv zakona o intelektualnom vlasnistvu u Evropskoj uniji. Problem se pojavio kada su na red dosle godine vazenja autorskih prava. Na Starom kontinentu neka autorska prava vaze pedeset godina posle smrti autora, dok je "preko bare" taj rok uvecan na 95 godina.

Nesklad se pojavio zato sto autorska prava koja poseduju evropske diskografske kuce isticu, a u Americi jos vaze. To znaci da ce snimci Caka Berija; Ele Ficdzerald ili Renate Tebaldi u Evropi postati javno dobro koje moze da koristi svako bez obaveze da bilo kome placa nadoknadu. Bojazan americkih diskografskih kuca najbolje je opisao Nil Turkevic, podpredsednik Udruzenja americke diskografske industrije: "Pokusacemo da blokiramo da bilo koji snimak iz Evrope uopste i dospe dovde. Carina ima pravo da snimke zapleni.Oni su ovde ilegalni", nedvosmisleno porucuje Turkevic. Nema sumnje da ce u tome i uspeti, jer se u Udruzenju nalazi pet najznacajnijih diskografskih firmi u SAD: Universal, Sony, Time Wrner, Emy Virgin i Bertelsmann.

Ovolika halabuka se ne bi digla ni sada da velikima ne izmice iz ruku koka koja nosi zlatna jaja. Do 1998. i u Americi je kopirajt vazio pedeset godina. Onda su celnici Kompanije Dizni poceli da racunaju i shvatili da ce, ako nista ne ucine izgubiti autorska prava na svoj zastitni znak Mikija Mausa. Ako bi se racunalo "po starom" Miki Maus bi postao javno dobro prvog minuta ove godine. Kada su shvatili da je vrag odneo salu, pre cetiri godine su naterali Kongres da izglasa zakon prema kojem direktni naslednici autora mogu da uzivaju prava 70 godina, a ako je vlasnik neka producentska kuca, onda je rec o 95 godina.

Neki tvrde da strah americke diskografije polako prelazi u paranoju. Kako pise madridski El pais, distribucija onoga sto je postalo javno dobro striktno je zakonom omedjena iskljucivo na Evropu. Ali novac koji se vrti je isuvise veliki da bi iko od "divova" mogao da dopusti sebi luksuz rizika. EMI je zakljucio sporazum sa konkurentskom kucom Diva. EMI poseduje kopirajt za vecinu snimaka velike operske umetnice Marije Kalas, a Diva samo za neke. Kompromis je nadjen pa je EMI u svoj katalog uvrstio ovih nekoliko snimaka koji su mu nedostajali. Treba li pretpostaviti od koga se traze autorska prava. U americkoj diskografskoj industriji sve se svodi na onu narodnu - ko ima, dace mu se jos vise.

Tamo gde monopol drze veliki kao u SAD tesko je da bilo ko moze da im se suprotstavi. Sve lici na borbu Davida i Golijata. Jedan od hrabrijih je Lorens Lesig, profesor prava na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji. On se ne protivi postojanju autorskih prava. Ali misli da bi ceo problem trebalo pojednostaviti fleksibilnijom i liberalnijom politikom u skladu sa novim vremenom. Tehnologije poput interneta su za pirateriju kao porucene. Tesko da bi Amerika mogla da izdrzi jos jedan udar kao sto je onaj koji joj je pre nekoliko godina zadao Nepster. Na ovom veb sajtu mogla je da se skine sva moguca najnovija muzicka produkcija. Nepster je posle nekako ukrocen, ali problem ostaje. Prosle godine je zarada u americkoj diskografiji opala za sedam odsto, iako je zaradjeno vise od pet milijardi dolara.

Vladimir Matkovic


Objavljeno: DANAS - Vikend, 25-26. januar 2003.

Dodeljene nagrade Sandens festivala i odrzani protesti protiv rata

"Divna Amerika" i "Hapsenje Fridmanovih"

Gran pri zirija Sandens (Sundance) festivala, najvece smotre nezavisnog americkog filma, pripao je filmu "American Splendor", biografskoj prici o strip-autoru Harviju Pekaru. Reziju i scenario za ovaj film potpisuju Sari Springer Berman i Robert Pulcini. Gran pri zirija u kategoriji dokumentarnog filma pripao je ostvarenju "Capturing the Friedmans". Publika je nagradila dramu "The Station Agent" i dokumetarac "My Flesh and Blood", koji je osvojio i nagradu zirija za reziju dokumentarnog filma. Tom Makarti, reziser filma "The Station Agent" dobio je nagradu za scenario, dok je nagrada za reziju u kategoriji drame pripala Ketrin Hardvik ("Thirteen"). Novozelandsko ostvarenje "Whale Rider" najbolji je strani film po misljenju publike.

"Najslobodniji u izrazavanju" bio je dokumentarni film "What I Want My Words To Do To You", a glumica Patrisa Klarkson dobila je nagradu zirija za uloge u tri filma - "The Station Agent", "Pieces of April" i "All the Real Girls", dok je Carls Bus glumacko priznanje dobio za "Die Mommy Die". "Terminal Bar" najbolji je kratkometrazni film.

Tokom festivala odrzane su demontsracije protiv moguceg rata u Iraku. Demonstranti su zatvorili deo glavne ulice u Park sitiju. Tokom dvocasovnog skupa broj okupljenih se kretao izmedju 25 i 50, a brojni vozaci su sirenama iskazivali podrsku transparentima i parolama koje se mogu svesti na "Reci NE ratu u Iraku". "Volela bih da je vise ljudi ovde", izjavila je Tilda Svinton, clanica zirija u dramskoj konkurenciji na ovogodisnjem Sandens festivalu. Na celu ovog okupljanja je bio Skot Bejbin, direktor "Lost Film" festivala iz Filadelfije koji organizuje projekcije filmova u neobicnim mestima kao sto su krovovi zgrada i skladista.

U medjuvremenu, festival je postavio rekord u broju slavnih licnosti koji su se na njemu pojavile. Na filmskim premijerama su se, izmedju ostalih, pojavili Al Pacino ("People I Know"), Dastin Hofman ("Confidence"), Selma Hajek na svom rediteljskom debiju ("The Maldonando Miracle"), Holi Hanter i Morgan Frimen koji su bili na samom otvaranju ("Levity"), Robert Dauni Junior i Robin Rajt Pen ("The Singing Detective").

V. T.

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-SANDENS PEKARU (Smith Damir)
Gran pri zirija Sandens (Sundance) festivala, najvece smotre nezavisnog americkog filma, pripao je filmu "American Splendor", biografskoj prici o strip-autoru Harviju Pekaru. Reziju i scenario za ovaj film potpisuju Sari Springer Berman i Robert Pulcini.


-DERDEVIL (Dusan Banjanin)
Na Dan Svetog Valentina zakazana je premijera Derdevila (sto je jos uvek bolje od premijere Hanibala koja bese isto zakazana za Dan zaljubljenih pre koju godinu i u ciju simboliku kao dogadaja necemo ulaziti :), dakle 14.02.2003. ako se zadesite u L.A svratite da posetite Bena Aflecka i drustvo u reziji Marka Stivena Dzonsona (nikad cuo)... Komentator sa IMDB-a je veoma optimistican po pitanju uspesnosti ovog projekta: ''But will audiences warm to a superhero very few have ever heard of? He's no Spidey, that's for sure.''...
Ako ne verujete evo i linka:
http://us.imdb.com/nowplaying/2003/02/14



-ANGOULEM 2003.
Nagrade su raspoređene na sledeći način...
-PRIX ALPH-ART ZA NAJBOLJI ALBUM
Jimmy Corrigan, de Chris Ware – Delcourt
-PRIX ALPH-ART ZA CRTEŽ
Le Dérisoire, de Olivier Supiot et Eric Omond – Glénat
-PRIX ALPH-ART ZA SCENARIO
Quartier lointain T1, de Jirô Taniguchi - Casterman
-PRIX DU DIALOGUE ET DE L'ÉCRITURE
Quelques mois ŕ l’Amélie, de Jean-Claude Denis - Dupuis
-PRIX ALPH-ART ZA PREMIJERNI ALBUM
L’âge de raison, de Matthieu Bonhomme – Carabas
-PRIX ALPH-ART ZA DEČIJI STRIP 7-8 GODINA
Les enquętes de l'Inspecteur Bayard T12 : L'Inspecteur chez les Stars de Olivier Schwartz et Jean-Louis Fonteneau - Bayard Jeunesse
-PRIX ALPH-ART ZA DEČIJI STRIP 9-12 GODINA
ZapCollčge T1: Premičres Classes, de Téhém - Glénat
-PRIX ALPH-ART ZA STRIPOVE UČENIKA
Jean Bastide, 20 ans, de Castres
-PRIX ALPH-ART PUBLIKE ZA NAJBOLJI ALBUM
Titeuf T9: La loi du préau, de Zep - Glénat
-PRIX ALPH-ART MLADOM TALENTU
Romain SEIN, 22 ans, d'Angoulęme
-PRIX ALPH-ART ZA FANZIN
Rhinocéros contre Eléphant
-PRIX ALPH-ART DE LA COMMUNICATION
Le Parlement Européen pour l'album "Les Eaux Blessées" de Dominique David, Cristina Ruada et Rudi Miel, réalisé par l'agence Concerto
-PRIX ALPH-ART POLONAIS 2003
Le Chat du Rabbin T1: la Bar-Mitsva de Joann Sfar - Dargaud

AUTRES PRIX
-PRIX DES FONDATEURS
Joann SFAR
-PRIX RENÉ GOSCINNY
Thomas ou le retour du Tabou, de Hervé Bourhis – Humanoďdes Associés
-PRIX DE LA CRITIQUE
Jimmy Corrigan de Chris Ware - Delcourt
- PRIX FRANCE INFO
Carnets d’Orient T6 : La Guerre Fantôme de Jacques Ferrandez - Casterman
-PRIX CANAL BD - PRIX DES LIBRAIRES SPÉCIALISÉS EN BD
Quartier lointain T1 de Jirô Taniguchi - Casterman
-PRIX DU JURY OECUMÉNIQUE DE LA BANDE DESSINÉE
Le Chat du Rabbin T1: la Bar-Mitsva de Joann Sfar - Dargaud Mention Spéciale pour : La série Petit Polio de Farid Boudjellal - Soleil
-PRIX INTERNATIONAL
DE LA BANDE DESSINÉE CHRÉTIENNE FRANCOPHONE
Voyage vers Léon IX - Le lion de pierre de Francis Keller et Thierry Wintzner - Editions du Signe
Mention spéciale: Auriac de Marco Venanzi et Benoît Despas Ed. Coccinelle BD
-PRIX TOURNESOL 2003
Cambouis de Luz - L'Association

Grand Prix grada Angoulęme 2003 je dobio:
RÉGIS LOISEL

Prethodni dobitnici ove Grand Prix nagrade su:
Franquin (1974), Eisner (1975), Pellos (1976), Jijé (1977), Reiser (1978), Marijac (1979), Fred (1980), Moebius (1981), Gillon (1982), Forest (1983), Brétécher (10e anniversaire), Mézičres (1984), Tardi (1985), Lob (1986), Bilal (1987), Druillet (1988), Pratt (15e anniversaire), Pétillon (1989), Cabanes (1990), Gotlib (1991), Margerin (1992), Morris (20e anniversaire), Lauzier (1993), Mandryka (1994), Vuillemin (1995), Juillard (1996), Goossens (1997), Boucq (1998), Crumb (1999), Uderzo (1999 - Prix du Millénaire), Florence Cestac (2000), Veyron (2001), Schuiten (2002).

sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Darko Macan <darko.macan@zg.tel.hr>
Subject: Za rubriku posla

Iz kolumne Stevena Granta, još jedan poziv za posao, ako ima zainteresiranih. Njegov kolega, William Harms priprema novi album za AiT/Planet Lar kompaniju, a premisa je sljedecha:

"Arizona, 1889: Two desperate brothers pull off a white-knuckled stagecoach robbery. They think their troubles are behind them when they stash the cash in a desert hideaway ­ but their misfortune is just beginning. The Smith brothers have wandered into a horror from the region's shamanistic tribal past ­ and when the dead start rising from their graves to stalk and consume the living, the Smiths find themselves fighting for their lives in an undead nightmare. Jailed and tortured in a dusty frontier town overwhelmed by zombies, the boys bust free and join a ragged band of townspeople for a gut-wrenching Old West showdown against the ravenous, shambling dead. "

So here's the problem: William's looking for an artist. Someone who can credibly draw "horses, wagons, stagecoaches, all that good stuff not to mention era costuming and the horror bits. So here's your big chance to impress him. If your work meets the criteria (being a good artist helps too) email William with either the address of your website (preferred) or with appropriate samples of your work. Bear in mind there's no advance money.

Sretno!

mcn

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@hotmail.com>
Subject: last chanse comix contest

BALKAN COMIX SESSION

Pozivamo sve strip autore s bivse Juge da posalju radove do kraja februara 30. kvalitetne kopije na slobodnu temu. Strip radionica bice 100% realizovana - bez ogled definiramo termin maj 2003 na kamenom  gradinom MARKOVI KULI. Mesto gde se odrzavala famozna  slikarska likovna kolonija.
Saljite radove na adresu:
VIZANT-VISUAL ARTS CENTRE,
"D.NAREDNIKOT":58,
PRILEP-7500-MACEDONIA

From: Strip Core <core@kud-fp.si>
Subject: call for haiku comics

HAIKU STRIP #3

Sketches, visualized thoughts, short comics and glimpses into the unconscious on the subject of comics and haiku poetry should be sent to:

Revija Apokalipsa (Haiku strip), Tržaška 2, 1000 Ljubljana, Slovenia; or preferably to apokal@kud-fp.si until 15th February 2003. State Haiku Comics as subject.

sadržaj

14.

PISMA ČITALACA

mail

From: Sasa Rakezic <zograf@panet.co.yu>
Subject: pismo citaoca

U rubrici "Moj pogled" , u proslom broju Strip vesti, Zlatko je zapisao: "Svojevremeno mi je palo na pamet da se, u nedostatku klasicnih strip magazina, privuce paznja potencionalnih citalaca izdavanjem zidnog stripa.
Mozda ce nekome zazvucati smesno ideja da se jednom mesecno na par najprometnijih lokacija u gradu, sto ne i u vise gradova kordinirano, izda zidni strip., itd."

Zelim da kazem da je 1994. godine objavljen prvi broj Zidnog strip magazina AUT!, u izdanju Pokreta za mir iz Panceva. Pojavila su se ukupno tri broja, od kojih je poslednji bio u koloru, nastao kao saradnja srpskih i holandskih strip autora. Ovaj plakat-casopis je bio na velikom formatu, u prvom broju su objavljeni radovi Wostoka, Lole, Letaca, Kiklopa, Bojana Redzica i Aleksandra Zografa. Drugi broj je bio internacionalnog karaktera, sa radovima koje su specijalno za ovaj magazin prilozili Mark Martin ( S.A.D.), Thierry Guitard (Francuska), Luke Walsh ( Velika Britanija), Franco Matticchio (Italija) i Aleksandar Zograf (Srbija) - reprodukovan je i jedan od klasicnih strip kaiseva kojeg smo objavili uz odobrenje slovenackog strip autora Kostje Gatnika. Ideja za pokretanje ovog lista proistekla je iz namere da se sa ljudima direktno, na ulici komunicira putem stripa - bilo je to vreme kada su gotovo sva domaca strip izdanja prestala da postoje. S druge strane, postojala je zelja grupe ljudi da izrazi svoja pacifisticka stremljenja, iako plakat nikada nije imao karakter politickog pamfleta. Nekoliko grupa entuzijasta - zaverenika je u isto vreme u nekoliko gradova ( Pancevo i okolna sela, Beograd, Subotica, itd) izlepilo izvesnu kolicinu plakata na mestima predvidjenim za plakate. Bilo je to zanimljivo iskustvo, jer nista slicno nije postojalo, pa nismo znali ni sta bismo mogli da ocekujemo. Mnogi slucajni prolaznici su zbunjeno posmatrali i reagovali dok smo to lepili, i upravo je taj faktor "nepredvidive situacije" davao citavoj stvari odredjenu zivost. Naravno, ovakav produkt postoji dok neko ne prelepi neki drugi plakat preko vaseg. Ali interesantno je koliko ljudi to ipak stigne da procita, ukljucujuci i one koji inace tesko da bi uzeli u ruke "klasicni" strip casopis. Reakcije na ovaj poduhvat ipak nisu strogo bile odredjene vremenskim rokom prisutnosti plakata u gradskom prostoru, vec i zbog toga sto je izvesna kolicina AUT!-a bila razdeljena zainteresovanima, cime je produzen "zivot" ovog izdanja. Ljudi su to cuvali, i sam sam bio u prilici da zateknem plakat na mnogim neocekivanim mestima i prostorima u zemlji i inostranstvu.

Licno bih ohrabrio svakoga da pokusa da ponovi slican eksperiment, ili da smisli nesto novo.

Sasa Rakezic alias Aleksandar Zograf

From: predrag ikonic <parabellum@serbiancafe.com>
Subject: Pisma citalaca

Ej raja!

Samo da znate da na RTS 2 u emisiji METROPOLIS idu redovno (do sad nisu) prilozi Anice Tucakov o stripu.Do sad su predstavljeni BIC BOZIJI i EUDORA.Nam to i nije nesto novo al lijepo je vidjeti Aleksine i Tihove kolore i na malom ekranu.Zelim im i dalje srecan i uspjesan rad a Tihu i srecno sluzenje armije i da Eudora dozivi uspjeh u Italiji!

Zivili!

pedja slavni

sadržaj

15.

BERZA

mail

From: joca dimitrijevski <jocastripovi@yahoo.com>
Subject: Naj stripovi!

Najbolja ponuda novih i starih epizoda Asteriksa, Gastona, Zagora, Dilan Doga, Alan Forda... po izuzetno povoljnim cenama!

email: jocastripovi@yahoo.com
tel: +381 63 8659968

From: Goran Landup <glandup@globalnet.hr>
Subject: Prodaja stripova

Prodajem stripove: http://free-os.hinet.hr/stripovi

sadržaj

16.

LINKOVI

Strip Vesti

-The Classic Comic Reading Room
http://www.reading-room.net/

sadržaj

17.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 24. januara do 7. februara

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad