prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KOSMOPLOVCI U SUBOTICI - Smith Damir
2. NOVI HRVATSKI STRIP - SKC
3. LIBRE LIBERE #11 - culturenet
4. PANĆOF STRIPNOVOSTI 5/6 - Lazovic Mirko
5. OD KALIFORNIJE DO BAČKE - Saša Rakezić
6. MALA I VELIKA DECA - Ilija Bakić
7. ROJ LIHTENŠTAJN - Srđan Aćimović
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 99. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (159) - Darko Macan
10. MOJ POGLED (46) - zmcomics
11. ŠTAMPA - štampa
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. PISMA ČITALACA - mail
14. BERZA - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
16. DATUMI - Strip Vesti

1.

KOSMOPLOVCI U SUBOTICI

Smith Damir

U organizaciji Kluba Nezavisnih Vizuelnih Stvaralaca
DANI ATERNATIVNE KULTURE U SUBOTICI

IZLOZBA:

KOSMOPLOVCI
studio strip + corrosion
digital design conglomerate / BG

-promocija elektronskog STRIPERA
-pokretna izlozba
-corrosion live act @ mini klub

GRAFICKA RADIONICA ENTROPIJA#3
grupa autora/SU

Otvaranje: 07.03.2003. / petak
20.00 - galerija otvorenog univerziteta + party
22.00 - corrosion live act / mini klub / upad 50 kinti

sadržaj

2.

NOVI HRVATSKI STRIP

SKC

SREĆNA GALERIJA / HAPPY GALLERY
NOVI HRVATSKI STRIP

10. – 31.MART 2003.
VELIKA IZLOŽBA HRVATSKOG STRIPA

10. – 15. MART 2003.
IZLOŽBE - PREDAVANJA - PROMOCIJE - PROJEKCIJE - OTVORENE RADIONICE

Gostuju:
DARKO MACAN
TIHOMIR TIKULIN – TICO
DUŠAN GAČIĆ
GORAN SUDŽUKA
ESAD T. RIBIĆ
STJEPAN BARTOLIĆ
SEBASTIJAN ČAMAGAJEVAC
KREŠIMIR CERTIĆ- MISCH
TINO CURIN
FRANJO ANŽLOVAR
DALIBOR TALAJIĆ

SVEČANO OTVARANJE 10. MARTA 19h

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR
BEOGRAD


* * *


PROGRAM:

Ponedeljak, 10.mart 2003.
19h, Happy Center
Svečano otvaranje festivala
Izložba radova: HRVATSKI STRIP OD 1990. DO DANAS
Predstavljanje gostiju


Utorak, 11. mart 2003.
16h – 24h, Happy Center / Internet Centar
otvorena radionica

19h, Happy Center
predstavljanje hrvatske strip scene:
“GLOBALNI POGLED” - tribina
“ZEMLJA MEDA I MLIJEKA”, Darko Macan - predavanje / razgovor

22h, Drugi Novi Klub
DJ party- Dj DEKRA, DJ MOJNE


Sreda, 12. mart 2003.
16h – 24h, Happy Center / Internet Centar
otvorena radionica

19h, Drugi Novi Klub
predstavljanje hrvatske strip scene:
“eFLIT” – promocija nultog i prvih 5 brojeva magazina
“eFLIT” - web site magazina, promocija

22h, Drugi Novi Klub
Rambo Amadeus & Darko Vlaović
Vam predstavljaju:
REPORTAŽE IZ TOTAL CITY-A
animirana serija satiričnog karaktera


Četvrtak, 13. mart 2003.
16h – 24h, Happy Center / Internet Centar
otvorena radionica

19h, Happy Center
predstavljanje hrvatske strip scene:
predstavljanje autora i izdavača iz Hrvatske
“GRENDEL” /Darko Macan, Edvin Biuković/ - promocija albuma
“ENDEM” – promocija albuma

21h, Happy Center
Rambo Amadeus & Darko Vlaović
Vam predstavljaju:
REPORTAŽE IZ TOTAL CITY-A
Animirana serija satiričnog karaktera


Petak, 14. mart 2003.
16h – 24h, Happy Center / Internet Centar
otvorena radionica

17h, Happy Center
predstavljanje domaće strip scene:
ŠLIC – SKC, Beograd
CELULIT- Cenalis, Beograd
KUHINJA – Kuhinja, Pančevo
STRIP PRESSING – SIC, Niš
GRAFIČKA ZAVERA – REX , Beograd
STRIPER – Beopolis, Beograd
KOSMOPLOVCI , Beograd

ZLOŽBA RADOVA HRVATSKOG STRIPA TRAJE DO 31.MARTA 2003.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR
BEOGRAD

sadržaj

3.

LIBRE LIBERE #11

culturenet

Promocija
Libre Libere # 11
odrzat ce se u srijedu 12. ozujaka u 17h,
u Klubu studenata Filozofskog fakulteta - KSFF
(Filozofski fakultet, prizemlje - Ivana Lucica 3).

Libru mamuticu, 523 stranice, teorije, knjizevnosti, glazbene esejistike i stripa predstavljaju:

LL#11 katarina peovic vukovic i ognjen strpic
je li copyright right? ugrozavaju li trade mark i copyright prava covjeka na lijekove, hranu, obrazovanje, slobodnu razmjenu softwarea, muzike, tekstova, slika...

LL#11 zoran rosko
kodwo eshun, DJ spooky, bart plantenga, david toop, scanner, squarepusher...
pisanje o glazbi moze biti vise od izrazavanja vlastitog (ne)svidanja

LL#11 masa grdesic
radionica pop kulture - kulturalni studiji na zagrebackom sveucilistu - nova generacija domacih pop kulturalnih analiza

LL#11 sven cvek
knjizevnost na temu "muzika je put do srece" - uz pomoc perkovica thompsona do srca hrvatskog sna

strip - nordijski mit o titu

****

Libra Libera prodaje se u knjizarama - ZG: Knjizara Agm, Teslina 7; Knjizare Matice Hrvatske, Maticina 2 i Ivana Lucica 3; Knjizara Dominovic, Trnjanska 54 a; Knjizare Meandra, Opatovina 11 i Kaptol Centar; Knjizara Profil International, Importanne Galerija, Iblerov trg; Knjizara Prosvjeta, Trg Petra Preradovica 5; Superknjizara, Savska - PU: Knjizara Castropola, Zagrebacka 14; Superknjizara, Rooseveltov trg 4 -- OS: Knjizara Svjetla Grada, Trg A. Starcevica 4

sadržaj

4.

PANĆOF STRIPNOVOSTI 5/6

Lazovic Mirko

Uvodnik: Ovo je dvobroj, zbog velikih obaveza nismo u mogucnosti da saljemo nove vjesti za narednih dva do cetri mjeseca tako da ce taj dio posla najvjerovatnije preuzeti nasi mladi clanovi kluba, Izvinjavamo se g dinu Zlatku Milenkovicu zbog toga ali polako ce se sve to nadoknaditi.


Poglavlje 1 KOTOR URBAN ART 2003

Projekat NVO Za Likovnu Umjetnost, Strip, Karikaturu i Animirani Film Andrija Maurovic Kotor i Udruzenja za Zastitu Zivotinja i Zivotne Sredine Kotor, Projekat je otpoceo svoju realizaciju a u sklopu njega biti ce odrzavane izlozbe i okupljanja mladih likovnih stvaraoca radionice crtanja, stripa.


Poglavlje 2 Ulica Stripa i umjetnost

U prosloj emisiji ulica stripa gost je bio nas sugradanin gdin Tiho Celanovic. Tiho je ispricao stanje strip scene u beogradu i ostale interesantne te me.

sadržaj

5.

OD KALIFORNIJE DO BAČKE

Saša Rakezić

Charles Alverson:

OD KALIFORNIJE DO BAČKE

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf

Medju gostima strip festivala GRRR!, koji se jeseni 2002. godine odvijao u Pančevu, bio je i Charles Alverson, autor slajd projekcije pod evokativnim nazivom “Od Kalifornije do Bačke sa Charlesom Alversonom”. Alverson je ostvario jednu zaista interesantnu karijeru u nekoliko medija; rodjen u Los Andjelesu, značajan deo svoje karijere proveo je u Britaniji, a od 1994. godine živi u Srbiji - trenutno je nastanjen u majušnom selu u Bačkoj. Parage je moguće pronaći samo na iznimno detaljnim geografskim kartama. Alverson je povezan sa stripom izmedju ostalog i zahvaljujući svom uredničkom radu u časopisu HELP!, kojeg je osnovao niko drugi do legenda američkog satiričnog stripa - Harvey Kurtzman. Takodje, istiričari stripa redovno previdjaju paperback izdanje ( objavljeno za izdavačku kuću Fawcet, predgovor: Harvey Kurtzman, grafičko uredjenje Terry Gilliam, priredjivač i urednik Charles Alverson) pod nazivom Wonder Wart-Hog, Captain Crud and other Super Stuff - u pitanju je antologija sačinjena od priloga prvobitno objavljenih u koledž magazinima, i to isklučivo stripova koji predstavljaju satiru superherojskog žanra. Knjiga je zanimljiv uvid u rane radove autora kao što su Gilbert Shelton, Vaughn Bode i drugih, koji će nešto kasnije postati poznati kao značajna imena underground strip pokreta. Činjenica je da se ova kolekcija pojavilo godinu dana pre prvog broja Crumbovog Zap Comix iz 1968., koje se gotovo redovno ističe kao prvo ikada objavljeno izdanje underground stripa.

Već i to bi bilo dovoljno da se Alverson ubroji u važne ličnosti u okviru medija, ali njegove aktivnosti nisu povezane isključivo sa stripom.

- Recite nam najpre nešto više o različitim oblastima vašeg kreativnog bavljenja, i kako je tekla vaša karijera?
Započeo sam tako što sam pisao za jedan studentski list, 1957.godine, nakon čega sam 1959. osnovao Garter – bio je to satirični magazin, izdanje San Francisco State Gollege. Nakon studija, nekih pola godine sam radio u reklamnoj agenciji, nakon čega sam se preselio za Njujork, gde sam postao urednik u magazinu Help!. Zatim sam bio reporter časopisa Wall Street Journal, kojeg sam napustio 1969. godine, a nakon rada za magazin Rolling Stone, krenuo sam da objavljujem prozu – do sada sam objavio četiri romana i dve dečije knjige. Moj izlet van štampanih medija je započeo 1972., kada sam napisao scenario za animirani film britanskog autora Boba Godfreya, pod nazivom Great!. Film je dobio Oskara, a godine 1976. pružila mi se prilika i da pišem predložak za celovečernji igrani film, zahvaljujući ko-autorstvu scenarija za Jabberwocky, kako glasi naziv prvog filma kojeg je u svojoj karijeri režirao Terry Gilliam. Zatim smo nas dvojica 1979. godine tokom ukupno devet nedelja rada napisali prvu verziju scenarija za film Brazil. Takodje sam pisao ponešto za tv, uglavnom skečeve za Martyja Feldmana, američkog komičara poznatog po svom serijalu za britansku televiziju tokom sedamdesetih i osamdesetih godina.

- Kako ste započeli svoju saradnju sa listom HELP! i Harveyom Kurtzmanom? Ovaj magazin ne samo što je bio prva publikacija koja je objavila radove underground zvezde kao što je Robert Crumb, već je bila veoma kritična (ili se bar zabavljala na račun) američke mainstream kulture, u vreme kada to nije bilo baš rasprostranjeno?
Kada sam se u proleće 1961. iz San Franciska preselio u Njujork, imao sam dve ideje u glavi: ili da potražim nekakav posao u redakciji lista New Yorker, ili da sretnem Harveya Kurtzmana, pokretača časopisa Mad i tada urednika lista HELP!. Harvey je, naime, otkupio dve karikature koje su bile objavljene u satiričnom studentskom listu kojeg sam osnovao u San Francisku, tako da smo već bili u kontaktu. Ne sećam se da sam konkurisao u New Yorkeru, ali sam u toku potrage za poslom svraćao do kancelarije lista HELP! u Madison Avenue, i tamo se družio sa Harveyem. On je bio veoma srdačan i pozvao me je da ga posetim u njegovom stanu u predgradju Mount Vernon. Harvey mi je ponudio posao, nakon što se ispostavilo da je baš u to vreme list napuštala urednica Gloria Steinem ( koja će kasnije postati seks simbol američkog feminističkog pokreta). To je bilo zaista uzbudljivo. Moji prilozi za HELP! baš i nisu bili tako značajni, ali sreo sam puno poznatih strip crtača i još više skoro-pa-slavnih ličnosti koje su se muvale oko redakcije ovog časopisa. U to vreme HELP! nije bio ni potpuni promašaj ni veliki uspeh, već je nekako opstajao iz broja u broj. Iako je tu i tamo moglo da se pročita ponešto od priloga koji se mogu nazvati duboko prodirućom satirom, magazin nije uspeo da do kraja profiliše nekakav jasan stav. Harvey je bio veoma blaga osoba ali sa veoma izoštrenim osećajem za satiru, i upravo je to bilo ono što je pokretalo HELP! i što ga je navodilo da ne samo objavljuje reprinte sjajnih radova iz prošlosti, već i da ohrabri neafirmisane autore kao što su bili Robert Crumb, Gilbert Shelton ili Terry Gilliam. Terry je postao urednik baš u momentu kada sam ja napuštao HELP!, u leto 1962. godine, kada je list sa mesečnog prešao na tromesečni tempo izlaženja. Bilo je nekako prirodno da on preuzme posao od mene, jer je to obavljao mnogo bolje.

Tokom godina koje ste proveli u Britaniji vi ste se družili i saradjivali sa članovima Monty Python tima. Kakva je bila atmosfera na snimanju njihovih televizijskih serijala? I da li mislite da je apsurdni humor kojeg je stvarala Monty Python ekipa zapravo nekakav odgovor na uvrnutu stvarnost britanskog i zapadnjačkog društva uopšte?
U Britaniju sam došao avgusta 1969., bez ikakvog drugog plana sem da pravim društvo Gilliamu, koji se par godina pre toga nastanio u Londonu, i koji je proživljavao tešku krizu zato što je raskinuo sa devojkom. Neko vreme smo bili cimeri u Putney Bridge-u, zahvaljujući čemu sam sreo članove Letećeg cirkusa Motyja Pythona, grupe koja je upravo tada bila u osnivanju. Putovao sam po Evropi nekoliko nedelja i u oktobru se vratio Britaniju, u vreme kada je Python tim započinjao rad na prvom ciklusu tv serije. Odlazio sam u studio da posmatram snimanje uživo, a publiku su uglavnom činili prijatelji Python ekipe – ovo je bilo vrlo zanimljivo jer nikada pre toga nisam imao prilike da vidim njihov rad. Snimanja pred publikom su posedovala odredjeni štimung – vrlo često se dešavalo da je Graham Chapman zaboravljao tekst, tako da je sve moralo da se ponavlja bezbroj puta, dok se na kraju nebi prolomio smeh koji je u stvari bio izliv oduševljenja što je sve konačno doterano do kraja! Nakon toga bismo svi zajedno odlazili na večeru, gde je ekipa takodje mogla konačno da se opusti od presije snimanja pred kamerama. U to vreme sam postao prijatelj sa Jonesom, Palinom i Cleesom, i u nešto manjoj meri sa Ericom Idleom. Po mom mišljenju, apsurdni humor je bio rezultat sretanja šestorice Python umova dok su posmatrali jedan apsurdan istorijski trenutak. Njihov humor nije bio u suštini političan, ali su oni reagovali na ludost momenta kada je najmoćnija zemlja na svetu bila upletena u rat poput Vijetnamskog, i kada je uopšte sve bilo u znaku nekakvog besmislenog Hladnog rata. Iako su Monty Python otvorili put drugima ( The Goodies, Scaffold, itd), i izvršili uticaj čak i na američki humor, niko nije mogao da dosegne njihov nivo inspirativnog ludila.

- U čemu je suština kontraverze oko vašeg rada na prvoj verziji scenarija za film Brazil, kojeg mnogi smatraju kultnim ostvarenjem?
"Kontraverza" je usledila par godina nakon što smo završili pisanje originalne verzije scenarija, kada je Gilliam odlučio da moj udeo treba eliminisati, tako što je rukopis predao na doradu jednom drugom piscu (čuvenom scenaristi Tomu Stoppardu). Ja sam bio isplaćen čak i više nego što je bilo potrebno ( 2500 funti od ukupnog honorara za scenario koji je iznosio 3400 funti), ali je moje ime izbačeno sa špice. Gilliam je ostao pri ovoj odluci sve do početka 2001. godine, kada je britanska izdavačka kuća Orion objavila knjigu o nastanku filma Brazil. U ovoj knjizi, Gilliam je konačno priznao da sam ja ne samo ko-autor prve verzije scenarija, već i da sam napisao prvi zapis zapleta, nakon što smo obojica o tome razgovarali. Izvor “kontraverze” je Gilliamov ego, i manjak volje da prizna da mu je bila potrebna pomoć trojice pisaca da bi uobličio scenario. Ja sam nisam bio zadovoljan prvom verzijom scenarija kojeg smo kreirali, ali s obzirom da sam bio uključen u nastanak filma još od vremena kada je to bila samo grupa nabacanih ideja, mislim da je moj udeo u krajnjem proizvodu vredan beleške.

U Srbiju ste , na neki način, došli zahvaljujući poznanstvu sa jednim članom Monty Python tima ?
U izvesnom smislu se može reći da sam ovde došao baš zahvaljujući činjenici da je Terry Jones tokom 1979. i 1980. godine u svom stanu u Londonu imao bejbi siterku Živanu Aničin, koju sam kasnije posetio u Srbiji 1993. godine. Živana i ja smo ostali u kontaktu, i venčali se 1994. Nešto kasnije, 1996. godine, nas dvoje smo organizovali gostovanje Terryja Jonesa i njegove žene Alison na beogradskom FEST-u.

Šta je to što nalazite da je interesantno ovde na Balkanu? Mislite li da ima nade za nas Balkance?
Ono što mi se dopada na Balkanu i naročito u Srbiji je da je ovde tako različito u odnosu na SAD i Veliku Britaniju. Iako ne govorim baš dobro srpski, vrlo mi se dopada da ovde živim. Nadam se da ću tu i ostati do kraja života. Mislim da za srpski narod i ostale Balkance ima nade samo ako ne pristanu na suludi plan SAD da dominira svetom. Verujem da nakon pada SAD (što mora da se desi), one zemlje koje uspeju da sačuvaju distancu će bolje proći od onih koje se pretvaraju u minijaturne verzije SAD.

Šta je NAJGORE u vezi sa Srbijom i Balkanom?
Za mene je najgore to što ovaj region hrli da se pridruži Američkom Novom Svetskom Poretku umesto da se drži podalje i da zadrži vlastitu kulturu i identitet. Mislim da je bolje za Jugoslaviju (ili Srbiju i Crnu Goru) da živi u siromaštvu nego da se pridruži društvancetu kojeg čine marionete Ujka Sema. Ali priznajem da govorim sa stanovištva autsajdera koji nije zaista upleten u realnost srpske ekonomije. Itekako mogu da razumem da mladi ljudi ovde više vole da dožive prosperitet u vlastitoj zemlji, nego da jure za tim u SAD, Kanadu, Australiju ili Nemačku, ali radije bih da vidim da taj prosperitet iznikne iz lokalnog napretka i inicijative, nego da to bude plaćeno od strane Američke ambasade.


Objavljeno u časopisu Balcanis, 05-06, jesen-zima 2002.

sadržaj

6.

MALA I VELIKA DECA

Ilija Bakić

STRIP

MALA I VELIKA DECA

"Bio jednom jedan..." Maja Veselinović; izdavač: "Šlic", SKC Beograd 2001.

Maja Veselinović jedna je od agilnijih autorki u novoj generaciji strip alternativaca koja polako zauzima svoje mesto na domaćoj sceni. Čitaoci su je imali prilike sretati u raznim izdanjima ("Šlic", "Kuhinja", "Stripburger", "Lavirint", "Feminus ludens stripus"), najčešće u kratkim formama kaiša ili pojedinačnih tabli. No, i ovako fragmentarno predstavljanje svedočilo je o autorki koja brzo gradi sopstveni prepoznatljivi tematski i grafički potez a kojim dominiraju junaci koji i po liku i ponašanju liče na star-malu decu (ili podetinjele odrasle). Ovakvom vizurom Maja Veselinović je otvorila sebi brojne mogućnosti u postavljanju i razrešenju tema uz istovremeno dozvoljenu i potrebnu redukciju crteža i njegovu stilizaciju koja lako prelazi u manir.

"Bio jednom jedan..." je strip sveščica u produkciji alternativnog magazina/fanzina "Šlic" i prvo je zaokruženo predstavljanje mlade autorke. Junaci storija su pomenuta deca-odrasli u stalnom sukobu s okolinom i sopstvenim htenjima. Najčešće se odnos pojedinca i okoline razrešava pobedom mase jer je ova brojnija, fizički jača i potpuno netolerantna (u blažim prilikama sve se svodi na ismevanje ali ponekad onaj usamljeni može da zaradi i batine). Detinjasti crtež pojačano kontrastira ovu situaciju izdižići je do nivoa univerzalne tragedije (koja zahvaljujući autorkinom osećaju za meru ne klizi u patetiku). Ponekad, ipak, pojedinac uspeva da se izbori za svoj stav, makar to značilo produženje potencionalno patološkog stanja (kao u pričici o čoveku koji je imao mačku koja je mislila da je pas i papagaja koji je mislio da mu je sin; zarad tople porodične atmosfere on odustaje od pozivanja stručne pomoći za ljubimce a i sebe). Da (anti)heroji i (anti)krivci nemaju dečija lica i debeljuškasta tela koja šetkaju najčešće praznim pozadinama stripovi bi stalno balansirali na oštrici banalizovanog mudrovanja; lica i telašca im, pak, obezbeđuju alibi za malo poigravanje velikim problemima uz poneku iskru potpune infantilnosti i ludizma. Stoga strip svet Maje Veselinović funkcioniše bez problema najavljujući autorku kojoj treba poklanjati pažnju.


Objavljeno: Dnevnik - strip dodatak br. 12., Novi Sad, 18.12.2002.

sadržaj

7.

ROJ LIHTENŠTAJN

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Više nego bilo koja druga umetnost, slikarstvo se može smatrati pretečom stripa. Mnogi slikari dvadesetog veka, posebno pripadnici pop-arta, učinili su da veza između slikarstva i stripa ne bude samo u jednom smeru. Najznačajniji od tih slikara svakako je Roj Lihtenštajn. Njegove slike, znatno stilizovane u odnosu na slike njegovih slikarskih kolega, predstavljaju kadrove iz američkih novinskih stripova s polovine veka, ponekad preuzetih iz samih stripova ili reklama, ali češće sa originalnih Lihtenštajnovih skica. Ovi kadrovi gigantski su uvećani, obično visine 1-2 metra, a odlikuje ih upotreba rastera, takozvanih "benday" tačaka, za tu priliku neuobičajeno krupnih, hiperbolisanih i naglašenih.

Lihtenštajn je pre čovek od vizije nego čovek od zanata. Retki su slikari čiji je opis do te mere prepoznatljiv i upadljiv kao njegov. Istina, njegovom priznavanju od likovne javnosti prethodile su duge godine likovnog istraživanja i usavršavanja van pop-arta, a i kasnije se Lihtenštajn bavio usavršavanjem izrade "benday" tačaka slikarskim tehnikama. Radi se o jednom od najosporavanijih umetnika dvadesetog veka. Izvući slike iz stripa, simplificirane kakve jesu, i preneti ih na platno, zaista i ne deluje kao neka velika veština.

Međutim, njegov rad je jednostavno u službi pop-arta. Razni slikari u tom periodu, iz raznih razloga preuzimali su objekte iz pop-kulture: radi postizanja ciničnog obrta,u svrhu analize modernog društva, ili čisto introspektivno (Piter Blejk). Lihtenštajn, čini se, Pre svega je imao na umu neiskorišćene mogućnosti te kulture.

U tom smislu, on je puno pažnje obraćao na kompoziciju, konstrukciju kadrova. Pored punih, stripovskih linija, boja igra bitnu ulogu u u tim kompozicijama. Pune boje predstavljaju nosioce kadra (na primer, plava i žuta boja u "In the car", prelivajući se kroz odela i kosu likova na slici, liče na dva stuba koji spajaju crvene pruge okvira prozora kola). Razlika između punih boja i polutonova, postignutih pomenutim rasterima, iskorišćena je na taj način što su polutonovima ostvarene boje koje nisu nosioci konstrukcije slike. Ove tačke, koje su postale njegov zaštitni znak, u isti mah vrše osnovni zadatak popunjavanja površi iluzijom boje, ali i deluju neobično zbog svojih dimenzija. Kad su 1961. "benday" tačke prvi put pojavile na njegovim platnima, izazvale su oduševljenje drugih umetnika koji su već eksperimentisali sa prenošenjem stripa na slikarsko platno, između ostalih Endija Vorhola koji je potom odustao od eksperimenata te vrste, jer je svoju viziju, pored Lihtenštajnove, smatrao nepotrebnom.

Moramo pomenuti i jedan drugi aspekt Lihtenštajnovih slika: one, reprodukovane industrijskim tehnikama u knjigama i visokotiražnim časopisima, na prvi pogled deluju kao obični kadrovi iz stripa. Međutim, kad stojimo pred tom slikom u muzeju, visokom dva metra i sa onom nesavršenošću koja potseća na sitno falširanje koje džezu daje šarm, kad je na slici uočljiv umetnikov rad čak i u tačkama koje iz daljine deluju mrtvo i industrijski, utisak mora biti drugačiji, intenzivan. Da li je ovo punovažan argument da se nešto smatra umetnošću, mogla bi biti tema duge rasprave koja bi dosezala do same definicije umetnosti.

Lubitelje stripa najpre će zanimati dve nedoumice: Kakav je bio odnos samog Lihtenštajna prema stripu, i kakav je bio njegov uticaj na strip kasnije.

Što se tiče prvog pitanja, iako Lihtenštajnove slike u svom pogledu na strip deluju ciniočno, on je u svojim intervjuima tvrdio da mu to nije namera. Jedan moj prijatelj video je u njegovom radu izvesni snobovski odnos prema stripu, tvrdnju da je strip loš sve dok ga umetnička ruka ne oplemeni. Ipak, čak i ako takav odnos postoji u njegovim delima, moramo imati na umu da se to odnosilo na pulp-stripove, novinsku produkciju iz ratnih godina čiji su standardi većinom zaista i bili niski. Nije mi poznato da li je Lihtenštajn ikad iznosio stavove o drugim vrstama stripa.

S druge strane, Lihtenštajnov opus daje utisak o poverenju u mogućnosti stripa. On bogato preuzima stripski jezik (oblačiće, onomatopeje po kojima često daje i imena slikama: "Whaam", "Takka Takka", ili linije brzine koje se u pomenutom "In the car" sučeljavaju pod uglom sa sopstvenim odrazima na prozoru kola), kao i rezultate koji se dobiju kad se ovi prenesu u neizvorno okruženje, u slikarstvo ("Eddie diptych", diptih čiji jedan deo sadrži sliku, a drugi klasičan stripski pravougaonik sa tekstom, zatim brojni pejzaži, mrtve prirode i omaži starijim slikarima urađeni u stripskom maniru). Jezik stripa do izvesne mere postoji u svesti modernog čoveka i za neke stvari posmatrača nije potrebno pripremiti da bi ih shvatio - stripovski simboli jasno su definisani i zadržavaju svoje značenje i stavljeni u drugo okruženje. Platna su bogata raznim tačkama gledišta, predstavljaju situacije izvađene iz konteksta sižea (najčešće romantičnih ili ratnih) što im daje mističnu auru, ali i utisak povezanosti sa nekom velikom, čvrsto povezanom celinom.

Može se zaključiti da je Lihtenštajn poštovao strip kao medij, subjektivno verovatno čak i voleo stripove koje je iskoristio kao inspiraciju, ali objektivno nije nalazio u njima potvrdu relevantnosti i trajnosti.

Što se tiče uticaja njegove umetnosti na kasnije strip-autore, ja lično nisam primetio da postoje. Američki autori su, suprotno njegovim stremljenjima, najčešće skloni da žrtvuju suptilnu estetiku konstrukcije efektnosti, dopadljivosti koja će čitaoca privući na prvi pogled. Verujem da je francuski strip, ipak daleko bliži Lihtenštajnovim postulatima, crpao uticaj sa druge strane, te do ovih došao drugim putem. Izgleda da su upravo strip-crtači bili ti koji su ignorisali i nipodaštavali druge oblike umetnosti. Razvoj stripa, posle sto godina, ipak nije ni izbliza završen, a slikarstvo je jedan od izvora iz koga bi strip trebalo da prima nova iskustva.

P.S. Lihtenštajn se kasnije bavio i dosta različitim temama. Ipak, jednostavnost slike kojom je težio da uspostavi kontrolu konstrukcije slike, kao i stripske tehnike ("benday" tačke i "hetching") ostale su prisutne kao zaštitni znak njegovih dela.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 99.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

POKAZI, NE PRICAJ (2)

Endi Digl radi moj posao, ja samo prevodim i precutno se s njim slazem...

"Ovde moc price ulazi u jednacinu. Svi znamo kako izgleda "izgubiti se" u dobroj knjizi, stripu ili filmu - vidimo ono sto protagonista vidi, osecamo ono sto oseca, saznajemo ono sto saznaje. Kada prica stvarno radi svoj posao, to je kao da smo u stanju da sami iskusimo ove dogadjaje.To se desava zato sto prica podrazava iskustvo; istinu koju sadrzi asimiliramo na emocionalnom, intuitivnom nivou. Ucimo drugacije i uspesnije.

Razmislite o tome - sta je je prodornije, kad vam neko saopsti da hrabrost i odlucnost mogu da pobede vase najcrnje strahove... Ili gledanje Ajkule?

Mislim da price tome sluze, ne prostoj zabavi. Od starih mitova preko narodnih predanja do modernog romana, prica je bila koriscena kao nosilac virusa, nesto sto zaobilazi logicke i racionalne odbrambene mehanizme da bi isporucila svoj teret mudrosti i saznanja direktno u podsvest - a to je, naposletku, jedino mesto na kome pomenuta saznanja mogu da proizvedu nesto dobro. Nasi racionalni umovi cesto su suvise zatvoreni da bi primili konkretne pouke, ali nam se price obracaju univerzalnim jezikom.

Mozda ovo objasnjava zasto je skoro svaki religiozni ili duhovni sistem verovanja u ama bas svakoj kulturi kroz istoriju svoje znanje i visprenost prenosio s kolena na koleno upravo u obliku prica.

Zasto ovi religiozni preci nisu naprosto rekli narodu sta da radi, na koji nacin da mislis, kako da se ponasa? Zato sto ljudima ne mozes prosto govoriti, eto zasto. Reci nam otvoreno i mi cemo receno zaboraviti ili zanemariti. "Neces ubiti" prilicno je razumljiva zapovest, ali je hriscani vec neko vreme prilicno veselo racionalizuju i na taj nacin zaobilaze. Umotaj je u dobru pricu, pa ce poruka mozda biti primljena. Mozda...

Stari Zavet nije imao jednog usamljenog protagonistu, i deset zapovesti nisu za sve profunkcionisale zato sto ljudima ne mozete samo tako reci stvari. Zato su i smislili sasvim novu pricu. Novi Zavet imao je sve - protagonistu s kim se mozete saosecati, rodjenog u bedi ali sa bozanskom sudbinom koja ga ceka; zemlja u kandzama zle imperije; iskusenje, izdaja, cuda. Nije ni cudo sto se hricanstvo primilio - u pitanju je bila izvanredna prica.

Svako od nas svet dozivljava subjektivno, i da bi se stvari sagledale iz necije tudje perspektive potreban je napor volje. Zato je vazno za pripovedace da stvore protagoniste s kojima je lako identifikovati se. Ako ne mozete da se sazivite sa junakom price, ne mozete se "izgubiti" u njegovoj (ili njenoj) tacki gledista. Bilo bi to kao da vam se nesto samo kaze, mesto da ga sami iskusite.

Ovo naravno od price trazi da u startu ima nesto zaista da kaze. Ali dok je lako podsmevati se priprostim pricicama sa jednostavnim "poukama", ne zaboravimo da su najvaznije stvari u zivotu cesto jednostavne i ocigledne. Svaka prica je metafora, i cak i najglupaviji Diznijev crtic moze da kaze nesto posteno i istinito. Ubacite malo kung fua i par eksplodirajucih helihoptera, i uboli ste dzek pot...

Naravno, ceo se koncept raspada kada neki nastavnicki nastrojen pisac oseti potrebu da vas lupa po glavi svojom "porukom" tako sto vam govori sta da mislite mesto da ucini da to osetite. Niko ne voli da mu se drze propovedi, i magija nestaje u trenutaku u kome podtekst pocne da privlaci paznju na sebe.

Kao sto je to Dzon Vagner koncizno konstatovao "Ne zaboravite, mi teba da zabavimo ljude...""

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (159)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

PRIČA O GRENDELIMA (1)

Grendel Tales, koje smo Eddy i ja objavili 1994. i 1995. te koji su nas proslavili, bliži su hrvatskom izdanju nego ikada. U Nacionalu skeniraju strip, Tico i Bob ga prevode, s Profilom je dogovoren tisak ... a ja ne znam kako da se zbog toga osjećam, ne znam što da o svemu mislim.

Možda mi pisanje o tome pomogne. Grendeli, dakle ...

Godina je bila 1993. Ratovalo se i strip izdavaštvo je kod nas bilo u temeljitoj banani pa se stripaše moglo naći u animaciji. Ekipa okupljena oko reklamnih crtića za HDZ-ovu izbornu kampanju prelila se na rad za neku kanadsku seriju o učenju francuskog jezika, ali je s ljetom posao presušio.

Ratu uprkos, mjesečni paketi stripova od Mile High Comicsa su mi uredno stizali i ja sam čitao što je već te godine izlazilo. Između ostalih i Grendel: War Child Matta Wagnera i Pata McEowna. Prvih četrdeset svezaka, objavljenih kod Comicoa, imalo je kultni status pa sam se predbilježio na War Child kada ga je Dark Horse najavio. Kada je stigao, razočarao sam se.

Kasnije sam pročitao i manju polovicu kultnih epizoda i zaključio da scenaristička snaga Matta Wagnera nije u izvedbi već u konceptima - tinejdžerskim snovima o veličini i buntu protiv svega i svačega, te pripovjednim eksperimentima - na čijoj je nedorečenosti njegova publika sagradila veličinu epa koji na papiru ne postoji. War Child je bio inverzija tog principa: priča je bila čvršća (kiborški tjelohranitelj preminulog cara čuva njegova sina do punoljetnosti i povratka na prijestolje), ali i puno praznija: klanje, klanje, klanje, lezbijski seks, klanje, klanje. Nije me se dojmilo.

Što je dobro, jer da me se dojmilo nikad se ne bih usudio ozbiljno razmišljati o natuknici iz rubrike pisama u kojoj je urednica Diana Schutz potvrdila glasine da će za Grendel Tales, pobočnu seriju, zaista čitati i prijedloge ljudi koji još nisu profesionalci. Da me se dojmilo, rekoh, nikad se ne bih usudio utrkivati s Wagnerom, ali ovako sam mislio "Klanje, klanje, klanje?" Mogu ja to.

Pitao sam Eddya je li za. Bio je bez posla pa je rekao okej.

Ljeta 1993. nije se išlo na more. Pisao se Grendel.

(Nastavlja se ...)

sadržaj

10.

MOJ POGLED (46)

zmcomics

SPAJDERMEN PROTIV X-MEN-A

Opa. Da li je to novo izdanje na našem tržištu u izgledu? Hoće li to neko objaviti? Hoćete li da vam kažem ko je pobedio, pre nego li saznate o kakvoj je priči reč?

Pa, reći ću vam. Pobedili su X-Men-i na tugu i nesreću moga sina koji je bio u ekipi Spajdermen. Odao sam se. Nije reč o nekoj “ukrštenoj” epizodi, a još manje o velikom izdavačkom potezu. Već je reč o jednoj pričici kao stvorenoj za macanovu akciju “Dobro je...”

Kao što je poznato, bar onom delu publike koja ima decu, u vrtićima se organizuju rođendanske žurke, takozvani “rođusi”...:) Kako vaspitačice nebi pustile 20-30 dece da sami kreiraju žurku, onda je rođus tako organizovan da se deca podele u dve ekipe i takmiče u kojekakvim igricama. Kapiten jednog tima je slavljenih, a drugog neko koga on odabere. Ekipe smišljaju imena... e tu je prava priča. Imena ekipa su sledeća: Izzy, Spajdermen, Betmen, X-Meni... Doduše bude ponekad i Barbika ili Lora ali ipak pobeđuju, barem po učestalosti, superherojska imena.

Kakve ovo veze ima sa Strip vestima? Osim što su likovi stripski, veza je ta što su deca, i pored filmskih hitova gde su se možda po prvi put sreli sa pomenutim junacima, ostala gladna pustolovina tih junaka. Što im nedostaje nešto što izlazi češće od filma. Nešto kao strip!!!

Filmske adaptacije su učinile svoje, treba samo još strip izdavači da pruže korak. Da iskoriste zamah popularnosti pojedinih likova i da strip približe deci. Posle deca, kad malo odrastu, mogu da biraju hoće li ih strip uopšte interesovati, te hoće li čitati i drugačija ostvarenja. Važno je da se sa stripom sretnu, da ga upoznaju i ocene. Nije važno da li se svima taj strip dopada.

Još bih spomenuo da je u Hrvatskoj izašla strip adaptacija filma Derdevil. Dobar pokušaj, mada ljuti što nisu iskoristili Strip Vesti da to objave kao vest i pomalo se izreklamiraju.

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Vladimir Nedeljković su "dobacili" priloge za ovaj broj...

Grčka policija zaplijenila kompletan tiraž stripa koji na satiričan način govori o Isusovom životu

ISUS KAO DROGIRANI BESPOSLIČAR

Atina (Beta-AFP) - Na osnovu naređenja grčkog tužilaštva, policija je zaplijenila primjerke stripa "Isusov život" austrijskog crtača Gerharda Haderera, uz obrazloženje da ta satirična biografija "vrijeđa religiju", saopštio je jedan policijski izvor. Policija je zaplijenila grčku verziju albuma u svim većim knjižarama u Atini, dodao je taj izvor.

Protiv grčkog izdavača "Isusovog života" i prevodioca podignute su optužbe zbog "vrijeđanja vjerskih osjećanja".

Grčka pravoslavna crkva pozdravila je odluku tužilaštva: "Nije dozvoljeno ismijevati se svetim stvarima... Kada je to u pitanju, humoru nema mjesta", izjavio je jedan zvaničnik crkve.

Prema pisanju grčke štampe, "Isusov život" prikazuje besposlenog Hrista, drogiranog od tamjana, a njegova čuda su samo plod sreće koje zloupotrebljavaju njegovi podmitljivi sljedbenici. "Isusov život" je objavljen u mnogim evropskim zemljama i izazvao je burne reakcije među katoličkim sveštenstvom, naročito u Austriji.


Objavljeno: "Vjesti", Podgorica, 28.2.2003.

NAŠ GOST: VLADA NEDELJKOVIĆ, UMETNIK

PSIHODELIČNI UKUS ANARHIJE

U Pančevu, na pravoslavni Božić 1964. godine, rođen je Vlada Nedeljković. Kao klinac je zavoleo muziku i strip, što će kasnije imati veliki uticaj na njegovo sazrevanje i ostvarivanje kao umetnika. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jedan je od osnivača pančevačkog ogranka Demokratske stranke. Idejni je tvorac nekoliko bendova, objavljuje stripove, a upravo dovršava enciklopediju pančevačkog rokenrola. Kada budete čitali ovaj tekst, Vlada više neće biti stanovnik našeg grada – seli se u Novi Sad. O svemu pomenutom, a i pride, za „Pančevac" govori ovaj svestrani umetnik.

Vlada Nedeljković:,,Moje opredeljenje je evropski socijalizam."


• Vaše najvažnije ploče?
– Prvi susret sa rokenrolom imao sam preko singl ploča „Bitlsa" još u ranom detinjstvu, a definitivno me oborilo prvo studijsko izdanje „Seks pistolsa". U to vreme sam sviruckao sa Slavicom, kasnije režiserom filma „Kako je propao rokenrol". Moja ekipa je imala tu sreću da već dva dana po izlaženju albuma „Pistolsa" 1977. godine, upravo zahvaljujući Slavici koji je tih dana bio u Londonu, dobije original ploču. Krajem sedamdesetih osnovao sam grupu „Dragocena tekućina", koja je bila jedan od prvih pank bendova u Pančevu.

• U kom pravcu se razvijala vaša ljubav prema muzici?
– „Novu Ameriku" sam osnovao 1985. godine. Iste godine smo na „dvesta dvojci" proglašeni za najveću nadu domaćeg roka, uz „Psihomodo pop". Nekoliko godina kasnije pobedili smo na pančevačkoj „Gitarijadi". To je bio prvi garažni rok sastav u našem gradu. Na „Studiju B" se naš hit „Imam 22 – želim biti predsednik Jugoslavije" vrteo po ceo dan. Sve je ostalo na demo snimcima, bez izdanja, isključivo zbog toga što su pesme bile previše politički angažovane. Zajedno sa Vladom Kruškom 1992. godine priključio sam se „Kontra bandi", u kojoj sam svirao bas gitaru. Tada je ova grupa dobila svoj konačan oblik i izdala album „Laku noć, deco". „Kontra banda" je prvi pančevački satelit koji je uspešno lansiran. Tako je krenuo proboj autorske rokenrol scene Pančeva. Da ne zaboravim, zbog selidbe sam prinuđen da prekinem divnu saradnju sa momcima iz benda „Faz".

• Kako je nastala vaša autorska grupa „Zontag"?
– U vreme raspada ekipe „Bande" koja je izdala album, negde 1996. godine, pozvao sam Vesnu Bosić, flautistkinju, Vladu, bivšeg bubnjara „Brejkersa", Marija, gitaristu iz Beograda, i Boleta, poslednjeg basistu EKV-a, koji je bio i kum grupe „Zontag". Tada smo snimili album „Psihodelija", koji će tek ovih dana biti izdat pod Loknerovom etiketom. Ipak, ovom materijalu vreme ne može ništa, jer je ovo autentični psihodelični rok koji ne pravi niko u Srbiji. Uskoro krećemo na promotivnu turneju po zemlji. Nekoliko godima je sa nama radio i pokojni Dragan Boharević Bojs. U to vreme smo bili drugi na „Gitarijadi" u Zaječaru. Izdali smo i lajv album u Kruševcu. Dok je Belka bio bubnjar benda, predstavljali smo Jugoslaviju na prvom okupljanju rok grupa iz stare države, godinu dana posle Dejtona, u Kumanovu. Iz svih bivših republika biran je po jedan bend. Koncert je bio na otvorenom, a gledalo ga je preko deset hiljada ljudi. Bio je to pravi proročki događaj, nakon koga je usledilo čvršće povezivanje umetnika iz bivše Jugoslavije.

• Kako ste zavoleli strip?
– LJubav prema stripu je nastala dok sam kao dete čitao „Alana Forda" i, nešto kasnije, Šeltona i Kramba. To su anarhistički i andergraund stripovi šezdesetih, socijalni po svojoj strukturi. Uticali su na mene kada sam, krajem sedamdesetih, počeo da se bavim stripom. Nešto je u meni puklo, pa sam napravio pauzu od dvadeset godina. Prve strip stranice su zapravo bile moja rokenrol poezija. Primetio me je Zograf i pozvao u „Kuhinju". Nas nekoliko zajedno radimo na promociji strip scene. Često organizujemo izložbe po gradovima Srbije. U okviru Belefa 2001. godine izlagali smo u „Barutani". Odlično smo prošli kod kritike. Na promocijama „Kuhinje" sviraju bendovi po pozivu. Jednom prilikom je nastupila italijanska cirkuska trupa. Negujemo multimedijalni pristup. „Kuhinja" je jedna anarhistička komuna koja izdaje strip.

• I samostalno ste izdavali stripove?
– Naravno, od reči koje čine poeziju pravim strip scene. Strip je poslužio kao zamena za skup video-spot, on je nešto kao delo siromašnog režisera. Objavljivao sam radove u „Našoj krmači", „Šlicu", „Krpelju", „Strip burgeru", u američkim stripovima. Samostalno izlažem na svakoj svojoj svirci. Fotokopije svojih radova izlepim po svim osvetljenim delovima prostora u kome sviram, ne preskačem ni toalete. U poslednje vreme kompjuterskim tehnikama od originalnih crno-belih pravim stripove u boji.

• Trenutno radite na enciklopediji pančevačkog roka?
– Završavam je, preokupiran sam stilizacijom i popravljanjem manjih grešaka. Do sada sam intervjuisao preko hiljadu ljudi, ima i onih koji su u međuvremenu umrli. Radni naslov je „Helikopter na glavi", takve frizure su bile u modi šezdesetih. Istorija rokenrola u Pančevu počinje 1963. godine i još uvek se ne završava. Po dekadama razlikujem prvu, reproduktivnu, drugu, autorsku, koja se nije probila van grada, treću, takođe autorsku, koja je počela sa probojem pre svega po radio-stanicama. Tu mislim na osamdesete godine. Četvrta dekada je potentnija od prethodne jer je već uspela da iznedri neke projekte. Ovo se pre svega odnosi na „Kontra bandu", za koju vlada pogrešno mišljenje da je previše dobro shvaćena. Ne, snaga i potencijal tog benda nisu dovoljno iskorišćeni. Završavamo sa 2003. godinom, u kojoj se u časopisu „Rok ekspres" u svakom broju može pročitati da neka pančevačka grupa izdaje album.

• Kojim jezikom enciklopedija govori?
– Koristim rečnik koji neke detalje mora da opiše trikovima ulice. Ne mogu da kažem da je Mića Maks svirao gitaru, moram da kažem da je on jebao žicama. Naravno, ima i sintagmi poput „mentalni internet", koja dočarava da su generacije šezdesetih godina bile spojene idejom rokenrola, da je ona zapravo preteča interneta.

• Publika je neke delove knjige već mogla da pročita?
– Da. Prvi deo knjige sam objavio u obliku feljtona 1994. godine u „Novom Pančevcu". Obrađen je period od 1962. do 1971. godine. Kada kompletna knjiga ugleda svetlost dana, ovaj grad će morati da se suoči sa rokenrol kulturom koja je najmnogoljudnija i najsnažnija ideja u poslednjih 40 godina. Silne sednice raznih komiteta padaju u zaborav i ništa ne znače. Rokenrol kultura se odnosi ne samo na muzičare već i na one koji se bave fotografijom, novinarstvom... To je celokupna kultura mnogih generacija iz našeg grada.

• Kakva je vaša politička orijentacija?
– Uvek sam bio anarholiberal. Osamdesetih sam završio pravni fakultet jer sam želeo da, proučavajući knjige o državi, svoje anarhističko ubeđenje utemeljim na pravnim saznanjima i argumentima. U to vreme sam objavljivao pesme u „Sveskama". Upravo su ti pančevački pesnici kojima sam pripadao, čiji je jedini izlaz iz jezivog političkog mrtvila i diktature bila boemija, osnovali Demokratsku stranku u našem gradu. Na čelu je bio pokojni Dušan Vukajlović. Pripadali smo prvoj antikomunističkoj stranci u Srbiji. Napustio sam ih 1991. godine, onog jutra kada je počeo rat u Borovo naselju. NJihova pasivnost povodom ovih događaja naterala me je da okrenem leđa i stranci i politici uopšte. Kasnije sam postao član Pokreta za mir. Posle svega posvetio sam se individualnoj filozofiji, pa Silne sednice raznih komiteta padaju u zaborav i ništa ne znače. Rokenrol kultura se odnosi ne samo na muzičare već i na one koji se bave fotografijom, novinarstvom... To je celokupna kultura mnogih generacija iz našeg grada.kao i većina rokenrol muzičara zastupam anarholiberalni stav. Moje opredeljenje je evropski socijalizam.

• Kakav je životni standard umetnika danas?
– Zarađujem malo od stripa, nešto više od muzike. Tragična je činjenica da se u Pančevu ne priznaje umetnički staž, tako da smo osuđeni na stravičnu borbu. Recimo, Bojs je 33 godine svirao u najboljim pančevačkim bendovima, a kada je umro, ostavio je nezaposlenu ženu i maloletno dete. To je jedna tužna priča koja mnogo govori o ovom gradu.

• Koji su razlozi vašeg odlaska iz Pančeva?
– Pančevo ima svoju tamnu stranu, koja se zove industrijska zona. Ona je i bombardovana, a ovaj grad je time još više zatrovan. S obzirom na to da imam decu, blizance Nikolu i Milicu, a da je moja supruga Vesna Novosađanka, pokušaćemo tamo da nađemo sreću za našu malu familiju. Ja jako volim Pančevo, ali dokle god je ovako zagađeno, ne bih se igrao sa sudbinom. Otac mi je umro od raka, nekoliko prijatelja takođe. Želim da moja deca imaju zdraviju sredinu za odrastanje.


Siniša Trajković


Objavljeno: Pančevac broj 3973., 28. marta 2003.

SLATKI STRIP

HRABRI GLOBTROTER

Kratak prilog za biografiju Eržeovog Tintina

Piše: V. Fumeti


Od sredine avgusta prošle godine «Politikin zabavnik» svakog drugog meseca objavljuje u četiri nastavka kompletne epizode Tintina, stripa belgijskog scenariste i crtača Eržea, jednog od najuticajnijih strip umetnika 20. veka. Budući da već sedam decenija naša štampa dobro prati svetsku produkciju devete umetnosti, neko neobavešten bi mogao pomisliti da najstariji domaći nedeljnik kreće u reprize jednog slavnog serijala. No nije tako. Upućeniji ljubitelji znaju da je Tintin više od pedeset godina u Jugoslaviji bio poznat jedino u inostranim verzijama. Eržeov heroj je bio pod naročitom vrstom embarga.

Zašto? Zbog prve epizode koju je Belgijanac nacrtao daleke 1929. u kojoj je njegov hrabri mladi junak ratovao sa boljševicima!

Tintin se, naime, kod nas premijerno pojavio tek 1979. godine u 172. broju «Eks almanaha» koji su izdavale Dečje novine iz Gornjeg Milanovca. Potom je isti editor objavio i dva albuma u tvrdim koricama, ali su mu zaštitnici prava na čuveni strip, nezadovoljni tehničkim omaškama u jednom od njih, zabranili produžetak tek započetog posla.

U devedesetim «Politikin zabavnik» je nekako bojažljivo počeo da štampa Tintina, prvo u nastavcima, što je objavljivanje jedne priče od 64 table produžilo na cele dve godine čekanja i čitanja. Potom je isti junak gostovao i u vanrednom izdanju lista «Vreme», posvećenog deci, ali je nestao kada je to kratkotrajno izdanje omanulo. Tako sadašnji pokušaj «Zabavnika» predstavnja pravi podvig i jedino možemo poželeti da se istraje. Do sada su, inače, emitovane četiri kompletne priče (Rak sa zlatnim kleštima, Trgovci robljem, Let 714 za Sidnej i Afera Lakmus).

Šta Tintina čini nezaboravnim za svakog ko vidi samo jednu epizodu? Odgovor krije Eržeov stilizovani crtež i grafički tretman svake table. A šta čini večitim ljubiteljem ovog stripa bilo kog ko je pročitao ma koju epizodu? Odgovor je: nezaboravan, uravnotežen spoj avanture i komike. Tintin je zamišljen kao dinamična, filmična priča kratkih rezova u kojoj naslovnog junaka u stopu prate pas Milu, verni, mali, beli terijer i Kapetan Hadok, mornarska ispičutura, neurastenični psovač dobrog srca. Ali sem njih tu je i šaroliko društvo stalnih «pratilaca»: luckasti naučni genije, gluvi profesor Turnesol, blizanački par policajaca, braće Dipon, koji neprekidno ponavljaju glupe, naivne replike, sluga Nestor... Erže se, naravno, trudio i da oštro individualizuje negativne i pozitivne epizodiste, od kojih se neki «sele» iz priče u priču. Tintin je mladac neizvesnih godina, po zanimanju novinski reporter, što ga čini veoma mobilnim, te se strip o njemu pretvara u «šaranje» diljem planete. Zasnovan na dobroj dokumentacijskoj pripremi (u čemu je Erže zarazio mnoge autore, među njima i tvorce Asteriksa!), strip kombinuje pustolovinu, dokumentarnost i raritetnu geg komiku. Budući da je Erže za dugi niz godina sačinio manje od 20 epizoda, vidljivo je da je svaka priča maksimalno scenaristički osmišljena, a crtački besprekorno izvedena do detalja, u prepoznatljivom belom maniru, tanke, precizne linije, stilizovanih likova i dopadljivih oblika. Mada je, zahvaljujući i mekom koloru, po likovnom utisku Tintinov svet gotovo idealan, priče često bivaju surove, u njima štono bi se reklo nema cile-mile, znaju tu da se dese i surovi preokreti, elementarne katastrofe, pri čemu ideologije, politike, religije, ali i pljačkaški i ini interesi, imaju važnu ulogu.

U enciklopedijama stripa, tekst o Eržeu (1907-1983) i Tintinu obično je dvostruko duži od tekstova o drugim klasičnim evropskim stripovima. S pravom, jer je serijal o hrabrom, aseksualnom reporterčiću biser svetske produkcije minulog veka.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 5. marta 2003.

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Darko Macan <darko.macan@zg.tel.hr>
Subject: Nije bass ponuda za posao, ali mi zvucci fora ...

HELP DRAW THE BIBLE

Please contribute an original illustration to a hugely ambitious new project called The Flaming Fire Illustrated Bible (www.lastditcheffort.org/~adam/FFIB/library.php). We're a Brooklyn art collective trying to put together the most thoroughly illustrated version of the King James Bible ever (plus misc. Apocrypha, by popular demand). Every verse will have an original accompanying drawing--we have about 280 so far; only 29,720 to go! We have art by Danny Hellman,

Dame Darcy, Eric Reynolds, Theo Edmands (from Meathaus), Lauren Weinstein, Bob Sikoryak, Muwen Pan, Joeman, Patrick Smith (creator of Vector Park), Abby Denson, Camilla Ha, Liz Armstrong, as well as plenty of non-artists.

You can upload a jpeg of your work directly onto the website by clicking on the verse, then on the "not illustrated yet" icon; or email it to Kate at kate@flamingfire.com. Or you can mail Kate a picture (with an SASE) and I'll scan it in:

Kate Hambrecht
PMB 112, 302 Bedford Ave.
Brooklyn, NY 11211

Thanks a million, and please tell everyone you know who might contribute.

sadržaj

13.

PISMA ČITALACA

mail

From: rogi <rogiokoc@eunet.yu>
Subject: demant

Demant

U jednom od prethodnih brojeva Strip Vesti, strip grupa “Andrija Maurovic” iz Kotora najavila je izlazak priloga o njihovom radu u novom broju naseg E zinea. Medjutim, posto do zakljucenja novog broja, ni nakon par apela, nisu poslali odgovore na pitanja za interview, nece biti ni planiranog priloga o njihovom radu. Prica, naravno, stoji za neku sledecu priliku, ako se ekipa sjeti poslati odgovore.

Pozdrav,

Igor Choko

www.ispodzemlje.com

sadržaj

14.

BERZA

mail

From: Aleksandar Pantovic <riko@EUnet.yu>
Subject: Berza

Prodajem ukoriceno izdanje stripa Flash Gordon (Alex Raymond). Cekam ponude.

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

-Borderline #19...
http://www.borderlinemagazine.co.uk/

sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 8. do 14. marta

13. marta 2002. Održana je promocija Grafičke zavere 5. u Klubu obožavalaca stripa u Novom Sadu.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad