SVesti

STRIP VESTI

Broj:
192
08.11.2002. Godina IV

prošli broj - arhiva - sledeći broj SADRŽAJ CRTANI ROMANI ŠOU - Darko Macan DŽEREMAJA NA TELEVIZIJI - Aleksandar Manić KAKO JE PETAR POSTAO PAN - Dušan Banjanin VESELE MORBIDARIJE - Ilija Bakić ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (6) - Aleksandar Žiljak JUŽNJAČKA UTEHA No 84. - Marko Stojanović KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (144) - Darko Macan MOJ POGLED (31) - zmcomics ŠTAMPA - štampa POZIVI NA SARADNJU - mail PISMA ČITALACA - mail BERZA - mail LINKOVI - Strip Vesti DATUMI - Strip Vesti
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI. Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi: www.zmcomics.co.yu UVODNIK... Sajam još uvek deluje na moju energiju, zdravlje i um, pa se tako dogodilo da sam jednostavno zaboravio da postavim najnoviji broj Nedeljnog stripa. Tako da sam obavezan da se izvinim, kako autorima koji su bili manje zaboravni, tako i čitaocima koji su verujući mom obećanju posetili sajt... Izvin'te... Neće se ponavljati, barem SVesti stižu na vreme. S poštovanjem, Zlatko Milenković sadržaj
1.	CRTANI ROMANI ŠOU	Strip Vesti
Peti festival stripa Crtani romani šou održat će se od 21-24. studenog (novembar) u prostorijama Studenstkog centra, Savska 25, Zagreb. Program CRŠ 2002. četvrtak 14.00 Film (Blade) - kino SC 17.00 Otvaranje festivala i otvaranje natječajne izložbe - galerija PU 18.00 Predstavljanje izdavačkog programa kuće Egmont; uz Brunu Barbića, direktora Egmonta - galerija SC 19.00 Predstavljanje albuma Jeremiah i Torpedo iz izdavačkog programa kuće Strip-agent - galerija SC 20.00 Promocija Vjesnikovih strip albuma Začarana Tapeta braće Neugebauer i Krpeni majmun, Tonya Millonairea; uz Peru Kvesića, urednika tih izdanja - galerija SC 21.00 Otvaranje izložbe stripova Frazera Irvinga - galerija PU petak 14.00 Film (Blade 2) - kino SC 17.00 Okrugli stol na temu: *"Od stripa do romana"; sudjeluju Igor Lepčin, Darko Macan* i Zvonko Todorovski te predstavljaju svoje nove knjige - galerija SC 18.00 Otvaranje izložbe počasnog gosta festivala Zorana Janjetova te prva prilika za potpisivanje albuma - galerija SC 19.00 *"Glavni junak jednog stripa došao mi da se žali ...", predavanje Siniše Reberskog* o stripu s dizajnerskog stajališta - galerija SC 20.00 Predstavljanje albuma Joška Marušića Istinita priča o Hrvatima, uz sudjelovanje autora - galerija SC 21.00 Promocija internet fanzina e-Flit te dodjela nagrada natječaja e-Flita i Kvadrata, uz sudjelovanje Dušana Gačića i Joška Jureškina - galerija SC subota 14.00 Film (Ghost World) - kino SC 17.00 Promocija CD-a strip grupe *"Divlje oko", uz sudjelovanje Vlade Končara, Dušana Gačića* i prisutnih članova grupe - galerija SC 18.00 *"Veze i razlike stripa i filma", predavanje Tomislava Čegira* - galerija SC 19.00 Promocija izdanja kuće LMI Comics (Ultimate Spider-man, Ultimate X-Men, Striporama, Jungle Rockers), uz Tomislava Smolčića, urednika izdanja - galerija SC 20.00 Razgovor sa Zoranom Janjetovom, gostom Festivala; druga prilika za potpisivanje albuma - galerija SC nedjelja 14.00 Film (Princeza Mononoke) - kino SC 17.00 *"Portfolio, iliti Kako se prodati za krupne pare", Frazer Irving* daje savjete budućim profesionalcima (ne engleskom jeziku) - galerija SC 18.00 Promocija stripa La Bete Noire, sudjeluje Darko Macan, scenarist - galerija SC 19.00 Promocija albuma Mister Mačak u izdanje Bookglobea, sudjeluju Nebojša Radić, izdavač, i Robert Solanović, autor - galerija SC 20.00 Promocija 19. broja fanzina Endem - galerija SC 21.00 Dodjela nagrada pobjenicima festivalskog natječaja i zatvaranje festivala - galerija SC (Festival zadržava pravo izmjene programa) *GDJE SU IZLOŽBE?* Galerija SC, Studentski centar, Savska 25 - *izložba radova Zorana Janjetova, počasnog gosta festivala Galerija PU, Studentski centar, Savska 25 - izložbe "Frazer Irving", "Made in Cro"* te izložba radova pristiglih na festivalski natječaj Galerija "Idealan grad" (Centar za kulturu i obrazovanje Susedgrad), Argentinska 5/I - izložba "Mister Mačak" (otvaranje 18.11) Galerija Kulturnog centra Centra Kaptol - izložba povodom deset godina fanzina Endem (otvaranje 19.11) Kulturno-informativni centar (KIC), Preradovićeva 5, u prostorijama Iskona - izložba web-stripa Škvadrat (na monitorima) sadržaj
2.	DŽEREMAJA NA TELEVIZIJI	Aleksandar Manić
U postapokalpticckom uzzasu, petnaest godina posle neverovatne epidemije koja je ubila visse milijardi odraslih ljudi, prezzivela su samo deca. Obucceni u dronje i vojniccke uniforme, naoruzzani, gladni i spremni na sve, mladi ljudi pokussavaju da ostanu zzivi, da se nahrane i da se zasstite. Medju njima je Dzzeremaja, koga joss uvek progoni krivica zbog bratovljeve smrti. Possten, velikodussan, hrabar i pozzrtvovan, on se razlikuje od ostalih stanovnika koji su njegova sussta suprotnost. Televizijska serija "Dzzeremaja", zasnovan na ccuvenom stripu belgijskog crtacca Ermana Ipena, prikazuje se svakog petka na americckoj kablovskoj televiziji "Showtime". Ulogu Dzzeremaje pripala je Luku Periju, lepotanu iz americcke serije "Beverli Hils 90210", dok njegovog saborca Kurdija igra crni glumac Malkolm Dzzamal Varner. Snimljene u Vankuveru, avanture Dzzeremaje i Kurdija, nisu neposredno nadahnute Ermanovim epizodama, jer su scenaristi, Dzzo Mikael Stracinski i Sem Egan, svojim radom vezani iskljuccivo za televiziju. "Trudili smo se da ne izvrssimo nasilje nad likovima, ali ja potpuno razumem da ljubitelji stripa koji serijal prate vech dvadeset pet godina nisu zadovoljni - kazze Egan - mi smo stvorili novu verziju Dzzeremaje i occekujemo da che se ona dopasti ljubiteljima stripa, ali da che privuchi i druge gledaoce." Pre potpisivanja ugovora, dvojica scenarista nisu imala priliku da proccitaju i jedan Ermanov album, ali to se nije od njih ni trazzilo. Naime, Dzzeremajin strip svet njima je posluzzio kao poccetna odrednica. "U potpunosti smo izmenili njegov svet, okrenuli se ka realisticckom pristupu i sve zasnovali na glavnim likovima - kazze Sem Egan. Gledanost Dzzeremaje na americckoj televiziji nije bila lossa, naroccito za pilot epizodu nazvanu "Dugi put" koju je radio Rasel Malkej, koga se sechamo po njegovom prvom filmu "Hajlender". "Nauccna fantastika je pozitivan zzanr u kome bube nikada neche zavladati planetom. Ccak i ako pobijete polovinu ccoveccanstva, druga polovina che nastaviti da zzivi - objassnjava Stracinski - tragedija nas ne slabi, nego nas ccini jaccim." Recci koje zvucce kao uteha u post-alkaidovksoj Americi, rastrzanoj usamljenim snajperistima i vizijama skorih ratova na Bliskom istoku. sadržaj
3.	KAKO JE PETAR POSTAO PAN	Dušan Banjanin
Loazelov kombinovani model kreativne fikcije (ili kako je Petar postao Pan) ''To više nije igra Petre, ovo je nešto odistinski...'' Opikanoba, str. 49 ''Iz pakla. Gospodine Lask, šaljem Vam komad bubrega koji sam uzeo od jedne žene...'' – upravo tim rečima započinje čuveno košmarno pismo upućeno uglednom članu odbrambenog komiteta opštine Vajtčapel u Londonu, a potpisuje ga jedan od tada (a verovatno još i sada) najpoznatijih cerebralnih sadista, krvožedni poslanik pakla i nečasni misionar mračnih sila poslat, tobože, sa zadatkom da svojim svirepim ubistvima pročisti ljudski rod... I kada, nekih stotinjak godina kasnije, crnoromantična aura ''horror''-a s kraja devetnaestog veka u viktorijanskoj Engleskoj bude ponovo oživljena i preseljena na bravurozne stranice Loazelovog Petra Pana (zajedno sa svim izvađenim crevima nevinih žrtava, unakaženim licima, odsečenim i otkinutim vitalnim organima te ostalim neverovatnim surovostima počinjenim u ubijanju) jedna će se sablažnjena čitateljka, u neposrednom elektronskom obraćanju autoru zgranuto upitati: ''O, moj Bože, zar je moguće da je to zaista Džek Trbosek?''. Sasvim neočekivano, odgovor (i to potvrdan, u svakom slučaju) možemo potražiti ne zavirivši čak ni u jedan od albuma iz serijala o Petru Panu - dovoljno je samo da se zadržimo na pojedinačnim prizorima sa poleđine korica svakog od njih pošto poređani u hronološki niz oni čine svojevrsnu celinu za sebe: kontinunalnu sekvencu nalik šlajfni stripa (gde bi razmak između sličica predstavljalo vreme proteklo između izlaska dva albuma) koja možda na najbolji mogući način sažima i odslikava svu poetiku i kompleksnost Loazelove pripovedačke tehnike. London (1990): Sekvenca, zapravo, počinje na naslovnoj strani prvog albuma i nastavlja se na poleđini (time je ovaj album po koverturi konceptualno drugačiji od ostalih iz serije jer su jedino kod njega ove dve stranice u vizuelno-narativnoj vezi), vidimo Petra u njegovom stvarnosnom izdanju, obučen je po poslednjoj sirotinjskoj modi za zimu 1887. godine, o ramenu mu je torba sa knjigom o grčkoj mitologiji koju je dobio na poklon od gospodina Kundala (doduše, knjiga se baš i ne vidi, ali mi znamo da je tamo), u jednoj ruci nosi flašu pića za svoju majku dok drugom prinosi frulu ustima i svira; zamakao je u nekakvu mračnu uličicu i tragovi u snegu jasno ukazuju na krivudavu putanju kroz prolaz pored istrošenog zida u dubini kadra, pa zatim dole niz klizavo stepenište iz čijeg pravca stidljivo probija tračak svetlosti sa fenjera iz sporedne ulice; oko njegovih nogu skupljaju se pacovi i čitava scena neodoljivo podseća na motiv iz poznate bajke o Pacolovcu - Frulašu iz Hamelina. Kada okrenemo album, na njegovoj poleđini nalazimo kopiju malopređašnje situacije, dakle, ista scenografija, isti ambijent (oni će i na poleđinama ostalih albuma ostati nepromenjeni), no, stvarnosnog Petra više nema, tragovi jasno ukazuju na desni donji ugao u čijem je pravcu netragom nestao, a nakon njega doleće Zvončica (najmanja od svih vila) ostavljajući za sobom zlatasto praškasti trag da se vije nad njegovim izgubljenim stopama u snegu. Opikanoba (1992): Na poleđini drugog (i najboljeg, po mom uverenju) albuma iz serije ne događa se, rekli bismo, praktično ništa: prizor prosto zvrlji od praznine i jedino se iza ugla pomalja senka onoga koji će proći Petrovim stopama da svojim žurnim i nervoznim koracima nastavi ovaj makabrički defile. Po konturama koje se ocrtavaju na lateralnom zidu naziremo sablasnu priliku sa cilindrom na glavi i lekarskom torbicom u ruci: senke strahova polako počinju da nadiru i materijalizuju se u hladnoj londonskoj magli baš kao što će se to dogoditi i u magli ukletog indijanskog čistilišta po kojem je album naslovljen. Oluja (1994): U brojnim dokumentima, svedočenjima, beleškama, poverljivim spisima, novinskim člancina i policijskim izveštajima pominju se mnoga osumnjičena lica za zločine koje je izvršio Džek Trbosek a za koje je i tadašnja eponimna kraljica Engleske pokazala veliko interesovanje pa čak i predlagala kako da se njihov počinitelj uhvati i izvede pred lice pravde. Teorije o Trbosekovom identitetu kreću se u rasponu od nasumičnih pretpostavki o nekakvom ludom poljskom jevrejinu, zatim, o poremećenom doktoru ruskog porekla pod imenom Ostrog, te izvesnom M. Dž. Druit-u, propalom advokatu koji je bio primoran da postane učitelj; pa sve do veoma ozbiljnih i kontroverznih nedoumica o Vojvodi Edvardu od Klarensa, popularnom Ediju (''Gospodin kragna i manžetna''), o njegovom ljubavniku Džejmsu Kenetu Stivenu, sinu londonskog sudije, ili pak o lekaru iz Brikstona poznatijem još i kao ''Doktor Trgovac''. Loazelova slika Trboseka u dobroj se meri poklapa sa opisom dežurnog policajca Roberta Spajsera koji tvrdi da je nešto posle dva ujutru u noći dvostrukog ubistva između 29. i 30. septembra 1888. godine, u uličici Henejdž Kort, nedaleko od skvera Mitr, ugledao fino obučenog gospodina kako razgovara sa jednom ženom: ''Čovek sa cilindrom, u crnom odelu porubljenom svilom, sa satom na zlatnom lancu, visok oko metar i sedamdesetpet, sa svetlim brcima, visokim čelom, rumenim obrazima, težak oko 87 kilograma...''. Crvene ruke (1996): Nakon što se izgubio u prohladnoj noći (vešto izbegavši maršute lokalnih policajaca zahvaljujući čijem poznavanju je i određivao vreme svojih ubistava) Trbosek ostavlja za sobom prizor da zvrlji prazan kao i na poleđini Opikanobe. Otisci njegovih stopa u snegu mešaju se sa tragovima stvarnosnog Petra što beše odšetao sa naslovne stranice prvog albuma a na zidu za projektovanje senki sada vidimo opskurne obrise jednog dečaka sa panolikom frizurom (kosom vezanom u rep) gde neobavezno svirucka na siringi ne mareći, izgleda, mnogo za činjenicu da je lekarska torbica koju je pozajmio od gospodina Kundala, u stvari, zastrašujuće slična onoj Trbosekovoj. Kuka (2002): Finalni album priče trebalo je da ima 90 strana ali se Loazel ipak nekako predomislio i odlučio da ga proširi i podeli na dva albuma od po 50 što će mu osim dodatne materijalne koristi verovatno doneti i dodatnu kreativnu glavobolju pri izradi poleđine za poslednji nastavak pod nazivom Sudbine (čiji se izlazak očekuje u januaru 2003. godine!), pošto je sekvenca o kojoj ovde pričamo praktično već završena prizorom na poleđini petog albuma. (A da bi to zaista moglo biti tako svedoči i pomenuto rešenje sa korica prvog albuma kod kojeg naslovna strana i poleđina čine neraskidivu montažnu strukturu za razliku od svih ostalih čije su naslovnice tematski vezane za sadržinu albuma nezavisno od prizora na poleđinama koji se u konstelaciji sekvence nadovezuju na prizor sa prethodnog i nastavljaju na poleđini sledećeg. Jer, da se zbilja u samom startu radilo o planiranih šest albuma onda bi naslovnu stranicu Londona krasio prizor Petrovog prvog susreta sa Zvončicom na smrznutim dokovima Temze onako kako to Loazel i otkriva u monografiji ''L'Envers du Décor'' (1991) a raspored prizora sekvence sa poleđine korica svih albuma iz serije bi se pomerio za jedan tj. bio bi udešen da se završi kako i valja, dakle, na šestom albumu serije, tako da bi se onda na poleđini Londona nalazio Petar/Frulaš iz Hamelina (u stvari sada naslovna Londona), na Opikanobi Zvončica (poleđina Londona), na Oluji Trbosekova senka (poleđina Opikanobe), na Crvenim rukama Trbosek (poleđina Oluje), na Kuki Petrova senka (poleđina Crvenih ruku) dok bi se na Sudbinama našao ovaj prizor o kojem, eto, nikako da počnem.) Dakle, slika koja zaokružuje proces geneze jednog stvarnog dečaka u lik iz mašte škotskog pisca Džejmsa Metjua Berija odiše gotovo oniričkom mirnoćom: surovost londonskog eksterijera blago je zasenčena akvamarinskim plavetnilom i na prelazu ka potpuno idiličnom u velikoj meri mu potpomaže prisustvo polunagog i gologrudog Petra koji, uprkos svojoj oskudnoj mornarskoj/gusarskoj garderobi (tankim belim pantalonama sa crvenim pojasom oko struka i espadrilama), prilično bezbrižno i samouvereno šeta snegovitom uličicom, neosetljiv na hladnoću, bedu i glad, sviruckajući usput na Panovoj fruli (umesto one kojom je prizivao Pacove na naslovnoj stranici Londona i koja mu, očigledno, više nije potrebna) tek toliko da bi nas podsetio kako mrka kožna torbica u njegovoj ruci nije nikakva kompenzacija za ramenjaču prepunu grčkih legendi koja je ostala trajno zatočena u vremenu i prostoru ''Never Land''-a već samo suvenir iz jednog užasnog, realnog sveta kojem on, zapravo, više i ne pripada. Čitateljka sa početka teksta možda intuitivno oseća i razume suštinsku važnost ove sekvence pri tumačenju složenog strukturalnog sistema u Loazelovom Petru Panu i njeno pitanje ne povlači za sobom nikakvu dilemu oko ispravnosti jednog nadasve ordinarnog pripovedačkog prosedea (istorijski lik serijskog ubice uklopljen u strip-naraciju kao neposredna sirova stvarnost) kojim se Loazel poslužio da bi pojačao autentičnost i uverljivost svoje priče, ono u sebi sadrži jedan dublji, iskonski strah koji nije racionalne prirode a tiče se osnovnih modela kreativne fikcije. Jer, kao što tvrdi Bruno Betlhejm u ''The Uses of Enchantment'' (1975), primarna i bazična ostvarenja ljudskog duha iz kojih su iznikli koreni svih umetnosti jesu, zapravo, BAJKE i MITOVI a sadržinu tih, u početku usmenih, potom i zapisanih viđenja sveta u celini čine praslike-poruke iz individualne i kolektivne svesti koje otelovljuju čovekove unutrašnje psihološke pojave i procese te svojim sveobuhvatnim simboličkim jezikom svedoče o njegovom svesnom i nesvesnom umu, tj. svim trima njegovim vidovima – idu, egu i super-egu – odnosno, o neutaživoj potrebi čovekovog nesvesnog uma za idealima ega. Dakle, BAJKE nam svojim suštinskim optimizmom prikazuju integraciju ega koji dopušta prikladno zadovoljenje želja ida a MITOVI svojim sveprožimajućim pesimizmom projektuju jednu idealnu ličnost koja postupa na temelju zahteva super-ega. I dok je za BAJKE, kao osnovni dinamičko-dramaturški princip, karakterističan MODEL MALOG PUTOVANJA (koz šumu do bakine kolibe, kućice od kolača itd.) koji zapravo predstavlja izraz čovekove introvertirane ''sužene'' svesti i mikrokosmičku fantazmagoriju mračnih prostora u njemu samome, dotle je za MITOVE tipičan MODEL VELIKOG PUTOVANJA (preko mora, koje svojim prostranstvom simbolizuje beskraj svemira) kao odraz čovekove introvertirane ''proširene'' svesti i njegove makrokosmičke epopeje u beskonačnom prostoru. Prema tome iz BAJKI se tako, mnogo godina kasnije, razvio ''horror'' ili žanr strave i užasa a iz MITOVA ''science fiction'' odnosno žanr naučne fantastike. Loazelova strip-adaptacija priče o Petru Panu je u osnovi postavljena kao prološki okvir za Berijev roman ''The Adventures of Peter Pan'' i opisuje nam događaje koji su mu prethodili a završiće se upravo tamo gde isti počinje (dakle u famoznoj uvodnoj rečenici: ''All children, except one, grow up.'') - međutim, ono što Loazelovu dijegezu suštinski odvaja i uzdiže nad pomenutim literarnim podloškom jeste superiorna upotreba kombinacije BAJKE i MITA (odnosno njihovih derivata: ''horror''-a i ''science fiction''-a) u kojoj se uzajamno prepliću i nadopunjuju MODEL MALOG PUTOVANJA (kroz gotski univerzum maglovitih ulica viktorijanskog Londona iz kojeg nezadrživo nahrupljuju pacovi, besni psi, prostitutke, prosjaci, alkoholičari, pedofili i serijske ubice) i, naravno, VELIKOG PUTOVANJA (preko mora do izolovanog mitološkog rezervata nastanjenog bićima stvorenim ljudskom maštom čije se postojanje održava jedino detinjim snovima i uspomenama). (Jedan od najpoznatijih slučaja ovakvog podvajanja MODELA MALOG i VELIKOG PUTOVANJA nalazimo, na primer, i u Šasetovoj priči, tj. Den O'Benonovom scenariju, odnosno, Ridli Skotovom filmu ''Alien'' pa, zatim, posredno i u Pahekovoj parodijskoj varijaciji na istu temu ''Astro-iđani'', gde je ''horror''-elemenat klaustrofobične atmosfere svemirskog broda kao skučene stupice iz koje nema uzmaka čudovišnom stvorenju kontrapunktiran agorafobičnim beskrajem poprišta odigravanja cele naučno fantastične kosmičke misije.) I kada na sve to dodamo još i Loazelovu briljantnu zamisao o sudaru dvaju MITOVA od kojih je jedan stvaran (Džek Trbosek) a drugi izmišljen (Petar Pan), a oba duboko potkrepljena svekolikim iskustvom narodske imaginacije, e onda dobijamo Svet u kojem je moguće da jedan Trbosek, kao oličenje stvorenja iz naših najcnjih noćnih mora, nekažnjeno kasapi svoje nedužne žrtve tražeći pritom izbavljenje iz sopstvenih opsesivnih nagona za ubijanjem a ne mogavši da poveruje kako se njihovo krvavo zadovoljenje uopšte i dogodilo; odnosno, Svet u kojem je potpuno normalno da jedan jedanaestogodišnji dečak kao što je Petar bude siromašan, ponižen, zlostavljan i vređan te primoran da neuzvraćenu ljubav svoje večno pijane majke prostitutke naplati bezumnim materoubistvom; Svet u kojem, izgleda, moraju da postoje i takvi Trboseci i takvi zlosretni dečaci poput Petra; Svet u kojem stvarnost više ne može da imitira BAJKU a da se nužno ne pretvori u njen surovi žanrovski produžetak, dakle pravi, istinski, stravični ''horror'' življenja čijem se košmaru sve teže mogu odupreti čak i deca sa svojim snovima, maštom i sposobnošću da ništa ne dovode u pitanje - što, priznaćete, predstavlja zaista više nego dovoljan razlog za Paniku. Stoga nam se ova fascinantna šetnja po koricama Loazelovih albuma o Petru Panu (u povorci koju potpomognuti senkama ispisuju: Petar, Zvončica, Trbosek pa opet Petar ali ovoga puta Pan) otkriva kao jedinstvena arhetipska potraga do obećanih lokacija unutar prostorno-vremenskog lavirinta (‘’Never Land’’) i materijalizovanog sna o dihotomičnim krajnostima iz celokupnog genetskog sećanja utisnutog u ostvarenja ljudskog duha (a to i jeste jedan od osnovnih ikonografskih motiva vascele kreativne fikcije) s tim što ovde, u središtu te potrage, imamo jednog stvarnog dečaka koji uporno odbija da odraste a koji će na svom mukotrpnom putešestviju morati da premosti ogromnu psihološku razvalinu između košmarnog mikrokosmosa u sebi i mitološkog makrokosmosa oko sebe suočivši se pritom, neminovno, i sa sopstvenim demonskim projekcijama ida (Trbosek), odnosno božanskim projekcijama super-ega (Pan) ne bi li nekako konačno pomirio stvarnost i maštu, odnosno, pobedio pakao svojih strahova prostom čistotom i snagom neiskvarene dečije uobrazilje. sadržaj
4.	VESELE MORBIDARIJE	Ilija Bakić
STRIP VESELE MORBIDARIJE Strip album "Mrak" Bojana Redžića; izdavač: "System comics", Beograd 2002. Bojan Redžić Redža (1967) bio je, od trenutka kada je počeo da objavljuje, a to je bilo početkom 90-tih, i sve do danas ostao, najdosledniji cinik domaćeg stripa. Svakim novim radom on dokazuje da granice koje je prethodnim stripovima postavio mogu da budu prevaziđene, da se može biti još mračniji i sarkastičniji, još morbidniji, biti više mizantrop i mizogin. Svesno rizikujući da bude pogrešno shvaćen, tendenciozno tumačen ili sasvim ignorisan, Redža nastavlja egzibicije na velike i male teme, velike i male istine, emocije i vrednosti, pleneći pažnju čitalaca vragolanskom vrcavošću, provokacijom i poletom koji zrači iz svake linije i rečenice. Na tragu pomenutih karakteristika je i album "Mrak" sastavljen od trinaest kratkih celina koje "pokrivaju" široku lepezu autorovih omiljenih tema. Tu je, najpre, odavanje počasti mačošvalerčinama, onima što udaraju recke a dame im u tome svesrdno pomažu ("Working girl") ili onima manje spretnim ali jednako sirovim i drčnim ("Momo! O Momo!"). Obrnutu situaciju, ženu zavodnicu i to legendarnu Evu otkrivamo kao uzrok propasti ni manje ni više nego - dinosaurusa jer su mužjaci poludeli za tom groznom, glatkom, bezrepom lepojkom pa njihove žene seku venu a oni se potom vešaju prethodno razbivši jaja tj. svoje potomke. A kad smo već kod pitanja seksa neminovno je pozabaviti se radnicama najstarijeg zanata i njihovim mušterijama, jer one su bitan deo ekonomije - to što "dama" zaradi, preko raznih instanci, makroa, mafije i policije vraća se onome koji je uslugu platio makar to bio i predsednički kandidat ("Money flonj"). U "Sistematskom pregledu" pratimo napore makroa da osnovna sredstva za rad očuva zdrava i upotrebljiva i muke doktora da naplati svoje usluge. Takve probleme nemaju u kupleraju jer su devojke zauzete a mušterije zadovoljne pa madam može da se povuče u svoje prostorije, skine masku i kroz skriveni prolaz vrati kući kao grbavi radnik noćne smene. Ovakve aktivnosti "obična" religija svakako ne odobrava ali jedna religija (u "Toleranciji") dozvoljava časnim sestrama da se golišave kupaju na plažama dok časni oci izigravaju dežurne uslužne radnike; njihov Isus nije razapet na krstu već se komotno izvalio u ležaljci. Dve pričice bave se i autorima stripova: u "Mr. Visarionović & Joseph" otkriva se podla zavera strip autora i narko kartela Kolumbije sa ciljem da se, ubacivanjem što više špriceva i imena "proizvoda", deci propagiraju opijati. S druge strane dvojac stripadžija iz "Beogradskog trougla" ima probleme sa crtanjem iako rade po preporukama urednika jer su oni jednako fizički iskrivljeni kao i njihovi junaci. Problem sa izgledom, jer nije ni mlada ni lepa ni obla, ima i izvesna gospođa-čistačica toaleta ali je ona ipak samozaljubljeni model "(Models") makar za ogromne plakate za horor filmove. Otkud mladoj dami čipkast veš i pakovanje kondoma postaviće se kao problem kada jedne noći, iznenada, nebom proleti kometa i oživi obesne plišane igračke. Sa svoje strane dželat početnik u pričici "Zahvalnost" piše roditeljima (umirovljenim krvnicima) i sestrici o prvim iskustvima na poslu. I, konačno, kako izgleda noćna mora kasapina odnosno kako izgleda svet u kome ovce, svinje i krave, u mesari, kupuju sveže ljudsko meso dok tamošnji prodavac flertuje s prsatom mušterijom, otkriva se u poučnoj bajci-basni "Preko leševa". Sarkazam i karikiranje priča prati karikaturalno oštar, brutalno precizan crtež što rezultira razvijenom i produbljenom prepoznatljivo nihilističkom poetikom i potvrđuje da je Redža u vrhu domaćih strip umetnika. Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 30. avgusta 2002.godine sadržaj
5.	ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (6)	Aleksandar Žiljak
ALAN MOORE I DAVE GIBBONS: WATCHMEN ILI TKO ČUVA ČUVARE? Među ključnim djelima SF stripa kojima se bavimo u ovom broju FUTURE, neizostavan je i Watchmen scenariste Alana Moorea, crtača Dave Gibbonsa, te John Higginsa kao koloriste. Izvorno ga je u 12 nastavaka 1986. i '87. objavio DC Comics, a naravno, od tada je, sabran u knjizi, doživio i reizdanja. Za kuću, koja je inače dobar dio svoje slave izgradila na superherojima (Superman i Batman, na primjer), Watchmen se možda čini i pomalo neobičnim projektom, gotovo heretičkim. Naime, iako je Watchmen strip o superherojima i maskiranim borcima za pravdu, to nikako i ni u kom slučaju nije uobičajen strip tog žanra. Alan Moore bi čitateljima FUTURE trebao biti poznato ime. Ako pažljivije prate magazinski dio, naletjeli su na njega kad sam pisao o stripu From Hell, po kome je nedavno išao i film. E sad, kad ne tranšira prostitutke po mračnim londonskim uličicama, Moore običava naglavačke prevrtati superheroje i maskirane osvetnike. Lavlji dio njegova scenarističkog opusa posvećen je toj temi, od ranih Swamp Thing i Miracleman (dobar scenarij, ali rađen kroz dulji period, sa više crtača od kojih je samo John Totleben vrhunski), preko V for Vendetta (Izvrstan! Obavezna lektira za sve salonske anarhiste!) i trenutnog predmeta našeg zanimanja, pa do novijih serijala, poput Tom Strong, Promethea i The League Of Extraordinary Gentlemen. Watchmen bi se najlakše dao ugurati u podžanr alternativne povijesti. Mjesto radnje: Sjedinjene Američke Države. Vrijeme: 1985 (to u vrijeme nastanka stripa znači tu i sada). Neposredno pred Drugi svjetski rat, u Americi se pojavila grupa maskiranih osvetnika i boraca za pravdu, što su se na rubu zakona obračunavali s podzemljem. S izbijanjem rata i zbog međusobnih neslaganja, grupa se nakon nekoliko godina raspada, i jedini koji nastavlja svoje aktivnosti, sad na vladinom platnom spisku, jest Komedijaš. Nova skupina maskiranih odmetnika pojavila se kasnih 60-tih godina, u vrijeme bujanja kriminala, antiratnih, studentskih i rasnih nemira. Uz Komedijaša iz stare postave, tu je i Dr. Manhattan, jedini koji je među njima istinski superjunak (po definiciji da superjunaci imaju natprirodne moći). Nekad mladi znanstvenik, slučajno dezintegriran u nuklearnom akcidentu, Dr. Manhattan definitivno ima sve potrebne kvalifikacije. On, naime, nije samo nadčovjek: u sve praktične svrhe, on je bog. Ni ova nova ekipa nije složna i nakon početnih uspjeha (raščiščavanje organiziranog kriminala i uličnih bandi, te američka pobjeda u Vijetnamu), a zbog protesta javnosti, njihove aktivnosti bivaju zabranjene. Na sceni ostaju jedino Komedijaš (koji uspješno oslobađa taoce iz ambasade u Teheranu i generalno pere prljavo rublje establišmenta) i Rorschach, sociopat koga ni policija neće zaustaviti u njegovu beskompromisnom progonu svakojakih zala i opačina. Dr. Manhattan se sve dublje unosi u proučavanje subatomskih čestica. Silk Spectre je postala njegova ljubavnica, Nite Owl se povukao u ugodnu mirovinu, a Ozymandias je stvorio moćno industrijsko carstvo i postao oličenje velikog humaniste i progresivnog dobročinitelja. Richard Nixon je u Bijeloj kući već četvrti mandat. Iako Dr. Manhattan predstavlja najjače američko oružje, koje je i omogućilo pobjedu u Vijetnamu, hladni se rat nastavlja punom žestinom i obje strane gomilaju sve više nuklearnih bombi. Kriza izbija kad Rusi upadnu u Afganistan, te zaprijete Pakistanu. Svijet je na rubu rata, atmosfera straha od potpunog uništenja prodire u sve pore društva. A onda, netko ubija Komedijaša. Rorschach, paranoično uvjeren u zavjeru protiv maskiranih junaka, pokreće istragu, u koju uvlači i ostale. Ono na što će, slijedeći krvave tragove, naletjeti, potresti će do srži i najokorjelije među njima... Naravno, niti je priča tako jednostavna kako se ovdje čini, niti je ispričana ovim redoslijedom. Svrha je gornjih nekoliko odlomaka samo da prikažem osnovnu atmosferu i postavke Watchmena. A kako se priča razvija, polako, kroz flasback-ove, saznajemo sve više detalja o svakom od likova, o njihovim sumnjama, strahovima, porivima, međusobnim odnosima, prijateljstvima i sukobima, kao i o svijetu u kome žive i koji, usprkos tehnološkom razvoju kojeg su omogućila istraživanja Dr. Manhattana, isuviše nalikuje ovom našem. Moore je priličan pesimist kad govori o ljudskoj prirodi. U njoj nedvosmisleno nalazi jedini i osnovni uzrok zla koje polako, ali sigurno tjera svijet u propast. S druge strane, izbija nam iz ruku i nadu u bilo kakav oblik božje, anđeoske, Supermanove ili ikakve druge pomoći odozgo. Mooreov je nadčovjek, čak bog (koji u svijetu Watchmena postoji i zove se Dr. Manhattan), u svojoj oslobođenosti od stega vremena, prostora i fizikalnih zakona kakve znamo, sve manje zainteresiran za čovječanstvo, uistinu za organski život kao takav. Iako je nekad bio čovjek, on završava otuđen, usamljen i izgnan od ljudi (paralele s Isusom su očite). A kakve su šanse da nas u bolji svijet povede neki prosvjećeni vođa ili ideologija? Moore ni tu nije blagonakloniji, uostalom, iskustva tog tipa imamo. Takva se utopija neizbježno zida na temeljima od ljudskih kostiju. Na kraju, čak i ako mir i prosperitet za sve postanu stvarna mogućnost, ljudska je glupost ta koja će stvari neumitno vratiti na početak. Radi li se tu možda o gubitku iluzija, o razočaranosti u cjelokupni ljudski rod? Razloga za nju svakako ima, to će priznati svatko tko malo gleda oko sebe i misli svojom glavom. Mooreu je to osamdesetih bila preokupacija, oni koji su čitali njegove stripove iz tog perioda primijetit će iste motive i u Miracleman i u V for Vendetta, a u nešto drukčijem obliku i u From Hell. Prikaz svijeta Watchmena dotjeran je do detalja kakvi se rijetko viđaju u stripu. Moore se igra sa brojnim stripovskim i žanrovskim konvencijama, sitnicama iz povijesti, javnog i kulturnog života. Ako nemate šire znanje o nekim ključnim mjestima američke političke i kulturne povijesti, postoji opasnost da neke stvari nećete razumijeti: Moore ne piše stripove za neobrazovane i neupućene. Svako poglavlje započinje tekstovima što sadrže izmišljene autobiografije, izreske iz novina, intervjue, natpise iz desničarske štampe, eseje o strip sceni, čak i poslovne memorandume. Kroz strip se provlači još jedan strip, o brodolomcu što poslije napada pirata na njegov brod očajnički pokušava stići do svojih najmilijih i upozoriti ih na opasnost. Ovo je Mooreovo poigravanje sa stripovskim žanrovima i američkim stripom iz pedesetih, suočenim sa žestokom cenzurom i političkim napadima. Čitatelje dodatno upozoravam da obrate pažnju na plakate poljepljene po zidovima i novinske naslove. Propustite neki detalj i možda vam promakne nešto bitno ili makar neka sitna Mooreova začkoljica. Watchmen ima i određene političke konotacije, danas još i više nego u vrijeme kad se pojavio. Nastao je i objavljen je za drugog Reaganova mandata i svega onog što je išlo s time: imperijalizam u Latinskoj Americi, zaoštravanje sa Sovjetima, reganomika i nezaposlenost i, u krugovima naprednih intelektualaca i umjetnika, generalno (tad još uvijek post-vijetnamsko) preispitivanje američkih vrijednosti. Moore ga je pisao sa iskustvima tačerizma, koji je imao razorne posljedice po neke segmente britanskog društva. Onda je došao pad Sovjetskog Saveza i američka vojna i ekonomska nadmoć što se počela izgrađivati na stotinama tisuća mrtvih u Perzijskom zaljevu (a izgleda da će tako i nastaviti). Mislim da je vrlo dobro pitanje bi li se Watchmen išao pisati (da budemo precizniji, bi li ga neka velika američka kuća htjela) u devedesetima ili, ne daj bože, danas. U kontekstu, na primjer, 11. rujna, i teorija zavjere koje su se pojavile, neke će vam stvari u tom stripu neizbježno zazvučati kao neugodno proročanstvo. Utjecaj je Watchmena na strip scenu bio velik. On je značajni činilac kreativnog preporoda američkog stripa u osamdesetima, i osim što je izrodio podosta imitacija (nešto sam čak i čitao, nisu ni sluge), pokazao je s koliko se detalja i studioznosti može i treba pisati strip scenarije koji se žele izdići iznad rutinerskog štanceraja. Doduše, dio utjecaja sveo se na to da superheroji sad malo više meditiraju i prežvakavaju kvazi-filozofiju između tučnjava. Međutim, Watchmen je solidno zacementirao ugled i Alana Moorea kao pisca i Dave Gibbonsa kao crtača, a za obojicu su pale i nagrade Jack Kirby. Složene scenarije u kojima ima mnoštvo detalja što ovise o preciznom crtežu nije lako raditi i Gibbons, koji je prije toga u Britaniji radio stripove poput Doctor Who i Dan Dare, te kasnije Green Lantern u DC Comicsu, je uspio u potpunosti. Pa ipak, svjestan sasvim nove razine koju su Watchmen postavili u strip umjetnosti, moram priznati da mi to nije najmiliji Mooreov strip. Daleko od toga da sam temeljiti poznavalac njegova opusa (posebno nove stvari), ali V for Vendetta i From Hell su mi daleko više prirasli srcu, pogotovo na drugo čitanje. Iako su junaci Watchmena potpuni likovi, od krvi i mesa, nikad nisam volio maskirane junake i superheroje. Nekako mi je ona opresivna, turobna engleska atmosfera iz V i From Hell bliža i zanimljivija, čini mi se da čak i Moore slobodnije pliva u tim vodama. Naravno, ovo je samo moje, sasvim subjektivno, mišljenje. U objektivne ocjene, što je bolje, a što lošije, ne bih ulazio. S obzirom na teme kojima se Moore bavi u navedenim stripovima, to bi, uostalom, moglo završiti uspoređivanjem krušaka i jabuka. I V for Vendetta i Watchmen i From Hell su remek-djela iza kojih stoji scenaristički genij. Ostaje samo da raspravljamo što se kome više sviđa. Što se vas tiče, koji ćete tek čitati Watchmen: ako ga uzmete u ruke, recimo, oko deset uvečer, nemojte se začuditi ako slijedeći put kad pogledate na sat bude šest ujutro. Vjerujte mi na riječ, znam o čemu govorim. To je k'o engleski buldog: kad zgrabi, ne pušta. Objavljeno: Futura 108. sadržaj
6.	JUŽNJAČKA UTEHA No 84.	Marko Stojanović misto83@ptt.yu
FILMSKO PITANJE Ujutro me na HRT-u docekuje poznato kosmato lice. Za budjenje nije lose, informativna zvaka, lagana. Voditelj o stripu zna onoliko koliko ja o hortikulturi (zapanjujuce zanimljiva oblast, ali nije u domenu mog interesovanja). Neka od pitanju izavaju osmeh na mom licu, sto celu emisiju nominuje za lep pocetak dana. Kosati i bradati tip tecno izlaze o stripu. Lepo se snalazi, za razliku od voditelja. Voditelj seta kroz sva opsta mesta vestinom priucenog laika. Samo je pitanje vremena pre nego sto… O da, eto i filmskog pitanja, u jednoj od svojih brojnih varijanti - mogu li se stripovi verno preneti na filmsku traku, kako i zasto. Na to stovani Zagrepcanin kaze nesto u pravcu toga da je do pojave Spajdermena bio prilicno skeptican, ali da mu je "Spajdrmen zakon". Moz' bit' njemu, ali ne i meni. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati dobri filmovi snimljeni po stripovima. Losa ostvarenja je nemoguce nabrojati. Film je film, a strip je strip (drago mi je dasmo bar to resili), i mnogi je film radjen po stripu potonuo na blagajnama samo zato sto njegovi autori nisu skapirali da deveta umetnost nije isto sto i sedma. Sasvim neozbiljno pristupajuci stripovskim predloscima, nehajno menjajuci njihov duh i trasnformisuci sve sto im ne izgleda dovoljno profitabilno i obecavajce, producenti su pokopali filmove kao sto su Modesti Blejz, Cisko Kid, Crvena Sonja, Princ Valijant, Barb Vajr, Fantom… To se nije desilo sa Spajdermenom. Marvel je bio isuvise pametan da bi dozvolio da im neko unisti jednu od glavnih koka nosilja, Sten Li je bio isuvise oprezan da bi bilo koji deo procesa nastanka filma ispustio iz vida. Rezultat ni u kom slucaju nije katastrofa, sto pokazuju zaradjeni milioni (koji se broje u stotinama) i pohvalna misljenja strip profesionalaca (koja se broj u desetinama). Rezultat nije katastrofa, ali nije ni nesto sto bi me interesovalo da ponovo odgledam. Kad sam isao da gledam Sajdrmena Sema Reimija, isao sam tamo kako zbog Spajdrmena tako i zbog gomile interesantnih i nekonvencionalnih stvari koje je Reimi do sada (Zli mrtvaci 2, Armija mraka) uradio na filmu. Nazalost, u Spajdrmenu nema ni R od Reimija, ali zato ima STEN LI od Stena Lija. Sam Reimi je ovde gotovo neprimetan, osim par bljeskova koji podsecaju na stare dobre dane, ovde nema nicega sto odvojilo od rada bilo kog kompetentnog Holivudskog zanatlije, poput, recimo, Renea Harlina. Ne postoji autorski (citaj rediteljski, jer upravo reditelj i potpisuje film) pecat, autorovo citanje stare i dobre price, ima urednog preslikavanja te iste stare i dobre price. Cini se da su ovde sve zainteresovane strane, nazalost i Sem Reimi (mozda zbog svog starog fijaska sa Darmenom), bile isuvise oprezne da bi iz predloska izvukle nesto vise od pukog iscitavanja, da bi odstupile makar i pedalj od oprobanog recepta… Mozda sam ja i lud, ali od adaptacije stripa na film ne ocekujem doslovnu kopiju, a ovog puta sam je dobio. Film ima i druge mane, tipa prevelike sabijenosti radnje, nekonzistentnosti (kraj filma nema veze s zivotom i prvom polovinom filma, ali itekako ima veze sa preko potrebnim osecanjem Americkog patriotizma posle 11. 9. 2001.), i nelogicnosti, ali nista sto do sada vec nismo videli i oprostili. Glavni problem filma, po mom misljenju, je to sto je bledunjav, sto je doslovno citanje prve godine izlazenja stripa Spajdrmen - a doslovno citanje, narocito kad je scenarista neinventivan, reditelj bojazljiv a producent rigorozan nikada ne moze da rezultira sjajnim filmom tipa Milijusovog Konana ili Bartonovog Betmena. Ne cekam zeljno nastavak (nastavke) Spajdermena, uzdam se u Anga Lija (i njegovo vidjenje Hulka) i Giljerma Del Tora (i njihovo citanje Helboja). I ma koliko se u njih uzdao, ne ocekujem da ce biti zakon. sadržaj
7.	KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (144)	Darko Macan darko.macan@zg.tel.hr
NAJAMNI RAD Najamni rad, kako prevodimo sintagmu work-for-hire koja pak označava (i) stripovski rad čijeg je rezultata poslije vlasnik netko drugi, a ne tvorac stripa, trenutačno mi se dosta vrzma glavom. Razlog je tomu što jednom rukom redim katalog ovogodišnjeg Crtani romani šoua čiji će glavni gost biti Zoran Janjetov, a drugom istovremeno za novi Kvadrat vodim intervju s Dušanom Gačićem. Naći suprotnija mišljenja o toj temi od onih Janje i Duleta vjerojatno bi bilo teško. Dok Janjetov svoj posao u Moebiusovom univerzumu smatra ostvarenjem sna (napomena: postoji razlika između američkog work-for-hire sistema u kojem sva prava zadržava tvrtka i ovog pod kojim radi Janja, ali nisu toliko bitni za ovaj članak), Gačić svaki rad na nečemu što u potpunosti ne dolazi iz autora smatra traćenjem talenta. Zoran govori o "proizvodu" i "fijoci na kojoj piše ZABAVA", Dušan o "umjetnosti" i "iskustvu filtriranom kroz autorsku osobnost". Jedan će o "mentalnim korijenima (koji) mu nisu vezani uz teritorij", drugi će o "kulturnoj tradiciji u koju je umjetnik ukorijenjen". Ja sam negdje po sredini (priroda mi je takva da mi se uvijek biva kontra pa bih se i s Janjom možda sporio da zašto ne radi nešto svoje kao što Duleta prcam da zašto ne radi za novce), a kad je o mom poslu riječ, onda mi je nekako bliska izjava, mislim, Grahama Greena koji je rekao da je neke svoje knjige pisao kao umjetnost, a neke kao zabavu. Jer, razmislite li, ne postoji nikakav razlog zašto u jednoj glavi ne bi postojale obje težnje, obje gladi: biti bitan i biti voljen. A ako mogu u istoj glavi, onda me ne čudi što postoje u cijeloj branši. Stripaši su razne sorte: scenaristi po prirodi ambiciozniji, a ni crtači nisu svi od istoga kalupa. Štef zna što ga zanima i traži tek pomoć da tamo lakše stigne; Đuka samo zna što radije ne bi radio; Buco zna da bi najradije radio što manje za što više para. Kad je Žeželj nezadovoljan nekim najamnim radom, onda je to zato što se ne slaže s ideologijom stripa; ako se Parlov žali na Magico Vento, onda je to zato što su ga ugnjavili vesterni, a on bi crtao minice i automobile ... Nije najamni rad sam po sebi grijeh, on je blagoslov onome koji jedino rad i traži. Grijeh postaje tek onda kad zatomi nešto što se zaista, svim srcem želi. *** PS Peti Crtani romani šou (gosti: Zoran Janjetov i Frazer Irving) održat će se od 21-24. studenog (novembra) u prostorijama Studentskog centra, Savska 25, Zagreb. Program, hm, uskoro ... sadržaj
8.	MOJ POGLED (31)	zmcomics
MJAUJORČANSKI STRIP Zdravo Mjaujorčani i Mjaujorčanke! Zdravo Mačori i Mačorčanke! Zdravo za sve hrabre i smele, vedre i vesele, spretne i pametne... Ukratko, zdravo za sve vas sjajne tajne agente! Ovako počinje uvodnik prve strip sveske Tajnog agenta Izzy-ja. Sveske koja, po mom ličnom mišljenju, može biti jedna velika prekretnica u populisanju stripa. Jedan veliki točak koji je pokrenut i koji može da stvori nove naraštaje strip publike. Izuzetna popularnost mačora Izzy-ja je garant da će se strip sveske prodavati u velikom tiražu. Autori projekta su u, najlonom upakovane, sveske klincima ubacili i Joker od 7 poena kao i sličicu koja se lepi u album i čija poleđina vredi tri poena (potrebni da bi učestvovali u nagradnoj igri), što deci daje popriličan podstrek da kupe strip. Napokon je zavladalo među klincima ludilo koje će im omogućiti da uče jezik stripa, da jednostavno shvate kako se to čita, te da im se pruži prilika da strip zavole. Da se otvori srce za strip kod svakog desetog klinca koji prati Izzy-ja, već za par godina će biti više nego duplirani tiraži strip magazina!!! Jesam li preterani optimista u nadama koje će koristi imati strip od ovog projekta? Ne, siguran sam da ne grešim, popularnost Izzyja je prevelika da bi nešto gde se on pojavljuje ovih dana moglo da propadne, a prateći korake koje ekipa(e) uključena u ovaj posao radi, verujem da će i lik imati dug život. Sada malo o strip svesci. Štampana je na kvalitetnoj hartiji u punom koloru i ima tri priče što je ukupno 24 strane stripa, plus korice koje se koriste u reklamne svrhe ostalih segmenata projekta. Sveska je B5 formata i uz sve dodatke i sav kolor cena je svega 60 dinara (1 euro). Po receptu Mikijevog zabavnika prva priča *"Izzyana Džons"* je u nastavcima dok su druge dve - *"Nevolje u parku"* i *"Trik nad trikovima"* - geg pričice od po osam strana. Za sve tri priče je scenario napisao Srđan Mihajlović, Prve dve je nacrtao Saša Arsenić dok ih je kolorisa Tiberiu Beka. Treću je nacrtao i kolorisao Miloš Slavković. Zaboravih da vas podsetim, po nezvaničnim najavama, sveske bi trebalo da izlaze dva puta mesečno! Mane nećemo spominjati jer ih je malo, izdanje je sjajno za uzrast kom je namenjeno, zato ja moram kupiti dva primerka, što za sina, što za tatinu arhivu. sadržaj
9.	ŠTAMPA	štampa
*Dušan Banjanin, Damir Smith*, i... pa niko do njih dvojice više nije kriv za sadržaj ove rubrike u ovom broju... Omaž Reneu Gosiniju PARIZ (Tanjug) - Specijalno luksuzno izdanje poslednjeg albuma avantura nepobedivog malog Gala, "Asteriks kod Belgijanaca", obeležiće 25. godišnjicu smrti Renea Gosinija, autora scenarija. Njegov saradnik, crtač Albert Uderco, koji je sam nastavio njihov zajednički rad posle smrti Gosinija 5. novembra 1977. godine, govorio je tim povodom o "veoma posebnim okolnostima" pod kojima se pojavio album tog veoma popularnog stripa. U to doba odnosi između Gosinija, koji je napisao ceo scenario, i izdavača Dargoa su zahladili, pa Gosini nije hteo da se album objavi. U trenutku njegove iznenadne smrti, Uderco je bio nacrtao samo 34 stranice, ali ni on nije hteo da nastavi sa radom na albumu. Ipak, bio je na to prisiljen nakon "izvršne presude i pod pretnjom sudskog izvršitelja". Uderco je ubrzo raskrstio sa izdavačem Dargoom i osnovao izdavačku kuću Albert Rene da bi nastavio njihovo delo. Čak je i dobio presudu u njegovu korist protiv bivšeg izdavača kojom mu se i zabranjuje da koristi fond stripa, javlja agencija AFP. Novo izdanje "Asteriksa kod Belgijanaca" ima i dodatak od osam stranica koje sadrži priču o susretu dvojice autora tog stripa, po svedočanstvu Gosinijeve kćerke Ane. Sadrži takođe i originalni crtež korica: senke Asteriksa, Obeliksa i kučenceta Idefiksa koje prave rimski broj XXV. Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 06.11.2002. godine GRAFICKA ZAVERA - osmi broj ovog strip izdanja bice predstavljen veceras u 20 sati u Kulturnom centru B92 Reks u Beogradu. Uz to idu i najbolji radovi s nedavnog konkursa "Srbija remiks" (Srbia Rmx), realizovanog u saradnji sa Domom kulture Cacak. Objavljeno: DANAS, Beograd, 4. novembra 2002.godine sadržaj
10.	POZIVI NA SARADNJU	Mail
From: Strip Core <core@kud-fp.si> Subject: [stripcore] strip delavnica Sredisce za mlade (Knjiznica Otona Zupancica) in revija Stripburger pripravljata strip delavnico (5. delavnica, 15. in 18. novembra 2002 od 16. do 19. ure) Na delavnici se bomo posvetili vsakemu posamezniku, vendar bo okviren potek delavnic naslednji: - spoznavanje razlicnih tehnik in stilov - poudarek na samostojnem razvijanju zgodbe - sporocila - pomen ritma v zgodbi - uravnotezeno dopolnjevanje teksta in slike, s katerimi oblikujemo vzdusje v zgodbi - jam session Udelezba je brezplacna, najboljsi stripi, ki bodo nastali v delavnicah, bodo razstavljeni v galeriji Faronika in natisnjeni v zborniku. Vsi, ki bi radi postali stripovski mojstri, se prijavite do srede, 13. nov. 2002, na naslov: Enota Mestna knjiznica (za stripovsko delavnico), Gosposka 1, Ljubljana, ali pa po telefonu 01 2521794. 5. delavnica, 15. in 18. novembra 2002 od 16. do 19. ure, Sredisce za mlade / Knjiznica Otnona Zupancica v Ljubljani. sadržaj
11.	PISMA ČITALACA	mail
From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@hotmail.com> Subject: kupite cool strip art Postovana gospodo kolekcionari mozete jos da kupite COOL STRIP ART na rasprodaju u BEOPOLISU, ima na lageru jos nekoliko, cena je 100 -150 dinara, iako samo stampanje kosta toliko. Medjutim, posto se radi o unikatnoj strip antolologiji i o tome da vi sa malo para citate stripove, izdavac Centar za vizuelnu Umetnost Vizant ne ide sa zaradom,vec da udovolji citaocu!!! COL STRIP ANTHOLOGY mozete naci i u knizare Plato, Papirus... unapred hvala sadržaj
12.	BERZA	mail
From: pedja <drpedja@EUnet.yu> Subject: berza kupujem dobro ocuvane brojeve Lunovog magnus stripa i Zlatne serije i to: LMS - 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 15, 16, 17, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 32, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 65, 66, 67, 72, 74, 75, 77, 78, 79, 80, 82, 84, 85, 86, 89, 90, 91, 93, 94, 95, 97, 98, 99, 100, 108, 110, 113, 115, 117, 118, 119, 122, 123, 124, 127, 129, 130, 132, 133, 134, 136, 137, 138, 141, 142, 144, 145, 146, 148, 149, 150, 151, 152, 153, 157, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 167, 168, 169, 170, 172, 173, 174, 175, 177, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 187, 188, 189, 192, 196, 197, 198, 199, 200, 202, 203, 204, 205, 206, 208, 211, 213, 216, 217, 220, 221, 223, 224, 227, 228, 230, 231, 233, 234, 235, 236, 239, 240, 242, 243, 246, 247, 248, 249, 250, 251, 253, 255, 256, 258, 259, 260, 261, 263, 265, 267, 268, 271, 274, 275, 278, 279, 280, 282, 288, 290, 291, 292, 298, 299, 300, 302, 303, 304, 306, 308, 309, 310, 311, 312, 313, 314, 315, 317, 318, 319, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 328, 330, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 338, 339, 340, 341, 342, 343, 344, 345, 346, 347, 348, 350, 351, 352, 353, 354, 355, 356, 358, 359, 360, 361, 370, 371, 372, 373, 389, 390, 394, 399, 400, 404, 405, 406, 409, 410, 412, 413, 417, 420, 421, 422, 424, 422, 424, 427, 429, 430, 431, 432, 440, 443, 446, 447, 448, 455, 459, 460, 461, 467, 468, 469, 473, 474, 475, 484, 490, 495, 499, 502, 505, 509, 516, 521, 522, 524, 533, 548, 550, 562, 577, 578, 605, 608, 609, 610, 616, 622, 623, 628, 629, 632, 635, 639, 641, 654, 660, 666, 673, 680, 692, 698, 704, 752, 753, 762, 763, 764, 766, 768, 770, 772, 775, 776, 778, 782, 783, 785, 791, 793, 794, 799, 802, 804, 805, 818, 819, 820, 824, 829, 830, 831, 832, 833, 834, 835, 836, 837, 838, 839, 841, 842, 843, 844, 846, 847, 848, 849, 850, 851, 852, 853, 854, 855, 856, 857, 858, 859, 860, 861, 862, 863, 864, 865, 866, 867, 868, 869, 870, 871, 872, 873, 874, 875, 876, 877, 888, 889, 890, 891, 892, , 893, 895, 896, 897, 898, 899, 900, 901, 902, 903, 904, 905, 906, 907, 908, 909, 910, 911, 912, 913, 914, 915, 916, 917, 918, 919, 920, 921, 922, 923, 924, 925, 926, 927, 928, 929, 930, 931, 932, 933, 934, 935, 936, 937, 938, 939, 940, 941, 942, 943, 944, 945, 946, 947, 948, 949, 950, 951, 952, 953, 954, 955, 956, 957, 958, 959, 960, 961, 962, 963, 964, 965, 967, 968, 969, 970, 971, 972, 973, 974, 975, 976, 977, 978, 979, 980, 981, 982, 983, 984, 985, 986, 987, 988, 989, 990, 991, 992, 993, 994, 995, 996, 997 ZS - 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 15, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 38, 39, 4344, 45, 46, 48, 50, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 59, 60, 61, 62, 64, 65, 66, 68, 69, 70, 73, 74, 75, 78, 79, 80, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 120, 121, 122, 123, 124, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 133134, 135, 136, 137, 138, 139, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, 148, 149, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 157, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 168, 169, 170, 171, 172, 173, 175, 177, 179180, 181, 182, 184, 185, 187, 188, 190, 191, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 198, 199, 200, 201, 207, 208, 210, 211, 213, 215, 217, 218, 219, 221, 222, 226, 228, 229, 230, 232, 233, 234, 236, 237, 239, 240, 241, 242, 243, 244, 247, 248, 249, 250, 251, 252, 254, 255, 256, 257, 258, 260, 261, 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 274, 275, 276, 277, 278, 279, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 287, 288, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 301, 302, 303, 304, 305, 306, 307, 309, 310, 311, 312, 314, 315, 317, 318, 319, 320, 321, 322, 323, 325, 327, 328, 329, 330, 331, 333, 334, 336, 337, 338, 339, 340, 341, 343, 344, 345, 346, 347, 348, 349, 350, 351, 353, 355, 356, 357, 358, 359, 360, 361, 362, 363, 365, 366, 367, 368, 369, 371, 372, 373, 374, 375, 376, 377, 378, 379, 380, 381, 383, 386, 387, 388, 389, 390, 391, 392, 393, 394, 395, 396, 397, 398, 399, 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 407, 408, 410, 411, 412, 413, 416, 418, 419, 425, 426, 427, 428, 429, 430, 431, 433, 434, 437, 439, 440, 442, 443, 446, 447, 448, 450, 451, 452, 455, 457, 458, 459, 462, 464, 465, 466, 467, 468, 472, 473, 474, 476, 478, 479, 480, 481, 482, 483, 485, 486, 487, 491, 494, 495, 496, 497, 498, 499, 502, 506, 507, 508, 509, 510, 511, 512, 514, 515, 516, 519, 520, 521, 522, 525, 528, 530, 531, 535, 537, 538, 540, 541, 542, 543, 545, 550, 551, 552, 553, 555, 557, 562, 563, 564, 565, 569, 570, 571, 572, 577, 579, 580, 583, 586, 590, 593, 598, 603, 605, 611, 616, 620, 621, 622, 625, 627, 628, 630, 632, 633, 643, 644, 646, 649, 651, 652, 654, 674, 675, 693, 703, 711, 717, 721, 725, 734, 736, 737, 740, 741, 744, 746, 747, 761, 763, 767, 769, 772, 778, 781, 783, 789, 812, 817, 823, 832, 848, 851, 852, 854, 859, 862, 863, 865, 871, 872, 874, 876, 877, 878, 879, 881, 882, 883, 888, 889, 890, 892, 897, 899, 905, 907, 908, 912, 924, 925, 927, 933, 934, 936, 937, 938, 939, 940, 941, 942, 943, 944, 945, 946, 947, 948, 949, 950, 951, 952, 953, 954, 955, 956, 957, 958, 959, 960, 961, 962, 963, 964, 965, 966, 967, 968, 969, 970, 971, 972, 973, 974, 975, 976, 977, 978, 979, 980, 981, 982, 983, 984, 985, 986, 987, 988, 989, 990, 991, 992, 993, 994, 995, 996, 997, 998, 999, 1001, 1002, 1003, 1004, 1010, 1011, 1012, 1013, 1014, 1015, 1016, 1017, 1018, 1019, 1020, 1021, 1022, 1023, 1024, 1025, 1026, 1027, 1028, 1029, 1030, 1031, 1032, 1033, 1034, 1035, 1036, 1037, 1038, 1039, 1040, 1041, 1042, 1043, 1044, 1045, 1046, 1047, 1048, 1049, 1050, 1051, 1052, 1053, 1054, 1055, 1056, 1057, 1058, 1059, 1060, 1061, 1062, 1063, 1064, 1065, 1066, 1067, 1068, 1069, 1070, 1071, 1072, 1073, 1074, 1075, 1076, 1077, 1078, 1079, 1080, 1081, 1082, 1083, 1084, 1085, 1086, 1087, 1088, 1089, 1090, 1091, 1092, 1093, 1094, 1095, 1096, 1097, 1098, 1099, 1100, 1102, 1103 sadržaj
13.	LINKOVI	Strip Vesti
-Vents D'Ouest - Francuski izdavač http://www.ventsdouest.com sadržaj
14.	DATUMI	Strip Vesti
Datumi od 9. do 15. novembra . . . Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti". sadržaj
...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu. Zlatko Milenković zmcomics@neobee.net www.zmcomics.co.yu Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.