prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PROMOCIJA OLUČARKE - Strip Vesti
2. PODGANO MARKA KOCIPRA - StripCore
3. ZORAN NAJBOLJI - Strip Vesti
4. U MREŽAMA ALTERNATIVNOG STRIPA - Ilija Bakić
5. ŠTA JE UMETNOST? - Srđan Aćimović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 85. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (145) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (32) - zmcomics
9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -KONAN STIŽE U DARK HORSE
   -METAL HURLANT
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

PROMOCIJA OLUČARKE

Strip Vesti

Poštovani,

posebno mi je zadovoljstvo da Vas pozovem na promociju albuma CAT CLAW, epizoda 'Pacovdija u plavom', koja će se održati u PONEDELJAK, 18. novembra 2002. godine, u 19. časova, u prostoru ART KLUB Kulturnog centra Novog Sada (bivša Tribina mladih).

Srdacan pozdrav

Bane KERAC

sadržaj

2.

PODGANO MARKA KOCIPRA

StripCore

Nakon desetogodišnjice delovanja Stripburger je pokrenuo svoju novu ediciju po nazivom Republika Strip. Reč je o ediciji u kojoj će biti objavljivani samostalni albumi slovenačkih strip autora. Prvi album u edici je album Podgana Marka Kocipra.

Izložba originalnih radova iz ovog albuma će biti otvorena od petka 22. novembra 2002. godine, od 20:00 časova, u Ateljeju 2050, na Vilharjevi 3a u Ljubljani.

Uz ovu informaciju i poziv da posetite izložbu prenosim vam, u integralnom obliku, StripCore-ov pres info posvećen ovom dešavanju.

------------------------------------------

Republika Strip predstavlja
PODGANO MARKA KOCIPRA

Ob desetletnici revije Stripburger je Forum Ljubljana letos ustanovil zbirko Republika Strip, ki jo posveča samostojnim publikacijam slovenskih strip avtorjev. Album Podgana Marka Kocipra je prva izdaja te zbirke.

Marko Kociper vegetira in ustvarja oziroma ustvarja in vegetira v Ljubljani.

V rodni kraj (Železniki) se občasno vrača ob vikendih nabirat gobe (jurčke, lisičke ...) ali pa če je treba kaj popit' (...). Risanje stripov in igranje nogometa mu nista tuja. Kritizirate ali hvalite lahko njegova dela v Dnevniku, Mojem domu, Nepremičninah, Mladini, na portalu www.pinkponk.com, v dvorani Triglav pa njegove športne spretnosti. Je gojitelj ptičev, ni pa davčni zavezanec

Kociprov drugi album postreže s tremi zgodbami.

Dve, Slovensko savno in Podgano, je skuhal Vinko Möderndorfer, eno z originalnim naslovom Zadnja zbirka, ki jo je Kociper priredil v Milošević - Zbrana dela, pa je zapekel Iztok Krkoč. Za razliko od prvega Kociprovega albuma, Svinjsko dobrih osem let, ta sploh ni tako črn, kot bi od avtorja pričakovali, še vedno pa iz njegovih stripov veje duh groteske. Pogojno užiten.

"Album stripov s pomenljivim naslovom Podgana, ki združuje tri zgodbe, katerih scenarij je povzel iz ironičnih tekstov Vinka Möderndorferja in Iztoka Krkoča, predstavlja rafiniranega risarja, ki mu ne manjka idej in občutka za psihično-čustvena stanja različnih oseb, kreatur...

...Čeprav se zavestno naslanja na risarsko tradicijo, pa opazno formira svoj risarski slog, ki vsebuje tudi elemente sodobnega svetovnega stripa. Zaradi fine šrafirane risbe, skrbno izdelanih detajlov, grotesknih izrazov (poudarjene grimaske, srhljivi pogledi) in specifične pisave je njegov slog hitro razpoznaven in opazno izstopa od drugih slovenskih ustvarjalcev stripa. Kociprov strip je nekakšen striptiz, ki neusmiljeno razgalja duhovno in telesno deformiranega homo sapiensa. Sekvenčne podobe uprizarjajo nizke strasti sodobnega človeka, ki se pogosto transformira v pohotne, popadljive živali ali anemična, degenerirana bitja. Njegova skoraj barokizirana risba zazveni takrat, ko mu tanko, ostro pero elegantno, sproščeno drsi po belini papirja, ko sledi pravim zakonitostim anatomije figur (karikaturno) in ko črtkano senčenje ne povzroča premočne gostote, temnine. Karikaturne kompozicije, ujete v stripovske okvire in ozaljšane z domiselnimi simboli, včasih spominjajo na slikovite secesijske ornamente, polne dinamične rasti in organskega kipenja."

Stane Jagodič, Kociprovo razkrivanje, opozarjanje, izzivanje in tveganje, Podgana, Forum Ljubljana, 2002

Razstava avtorjevih originalnih del bo od petka, 22. novembra 2002 na ogled v Ateljeju 2050, na Vilharjevi 3a v Ljubljani. Otvoritev bo ob 20.00, razstavo pa si do konca decembra lahko ogledate ob sobotah in nedeljah od 10.00 do 20.00, ob sredah, četrtkih in petkih pa med 20. in 3. uro.

Izdajo albuma je sofinaciralo Ministrstvo za kulturo RS.
Dejavnost Foruma Ljubljana sofinancira MOL.
Sponzorji Republike Strip: Mladina, Radio Študent, Super Sonik Rekord Studio Jurki

Info:
Forum Ljubljana, Metelkova 6, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia,
tel. +386 1 2319662, fax. +386 1 4338074,
e-mail: core@kud-fp.si, http://www.ljudmila.org/forum/rs/

barvna naslovnica, 88 čb str., 1.700 sit

sadržaj

3.

ZORAN NAJBOLJI

Strip Vesti

Bili Aleksa Gajić i Zoran Janjetov na festivalu Bedecine 2002 u Illzachu, kod Mulhousea (9, 10, 11 novembar) i bilo je uobičajeno (30000 ljudi), osim što su nagradili i neki nama poznat svet:

Grand prix festivala, koji se zove 110 D'or, za autora godine, dobioje Zoran Janjetov. Time je postao i predsednik i selektor sledećeg Bedecine (za koji treba da uradi plakat).

Nagradu Coup de coeur (iznenadjenje sezone, mladi autori sa prvim albumima) su dobili Alessandro Barbucci i Barbara Canepa za SkyDoll (Soleil). Super su im albumi, kako kaže Zoran, a oni su potpuno divni Milanezi...

Nagradu Jeunesse za strip za mlade pokupili su Cauvin i Laudec za Cedric (Dupuis), a za najbolju seriju Christian Denayer (najbolji crtac automobila u stripu IKAD) za Wayne Shelton (Dargaud- Scenario VanHamme).

Svi su pustali vodicu gledajući Aleksine originale, pa će iduce godine biti i izloženi, da ih vide i smrtnici.

sadržaj

4.

U MREŽAMA ALTERNATIVNOG STRIPA

Ilija Bakić

U MREŽAMA ALTERNATIVNOG STRIPA

Ima li života na Balkanu?
Dok svetski reflektori obasjavaju filmske, literarne, slikarske ili pozorišne megazvezde, negde u polusenci neki drugačiji stvaraoci grade uporednu umetničku stvarnost i emituju je kroz sopstvenu alternativnu mrežu. Aleksandar Zograf je imao smelosti da se potpuno sam upusti u avanturu "osvajanja belog sveta"

Samoproklamovani cilj (post)modernog, postindustrijskog društva s kraja prošlog i na početku novog milenijuma sažet je u istovremeno obožavanom i proklinjanom terminu "globalizacija". Osim ekonomske komponente, u ovom pojmu-doktrini zadržani su i tzv. kulturni segmenti. Mada se globalna svedostupnost svekolikih kultura, tradicija i/ili običaja zemaljskog šara u praksi svodi na amerocentrizam i (eventualno) evropocentrizam, blagodeti opšteprisutnih i dostupnih masmedija iskorišćavaju i neki dotad u uske krugove stvaralaca i konzumenata zatvoreni umetnički koncepti i prakse. Dok svetski reflektori obasjavaju filmske literarne, slikarske ili pozorišne megazvezde, negde u polusenci neki drugačiji stvaraoci grade uporednu umetničku stvarnost i emituju je kroz sopstvenu alternativnu mrežu. Mnoštvo takvih mreža obavija zemaljsku kuglu i njihovo otkrivanje i uključivanje u njih veliki je izazov za slobodno misleće i delujuće pojedince.

Antikonformistički simboli

Jedna od tih pomalo tajnih pomalo javnih mreža je i ona ispletena između alternativnih strip stvaralaca i njihovih čitalaca. Alternativni strip ima dugu tradiciju koja počinje negde tridesetih godina 20. veka u ekonomski slomljenim SAD. Tada su opskurne strip sveščice krimi, porno ili dnevno parodijskih sadržaja bile popularne među širokim masama ali i intelektualcima. Stabilizacija privrede potisnula je ali ne i uništila ovo tajno štampano i kupovano (najčešće u Meksiku) štivo da bi ono ponovo grunulo na pozornicu studentskih nemira krajem šezdesetih i postalo, uz rokenrol i hipi pokret, deo bunta mladih generacija koje su tražile promene. Mnoštvo izdanja u kućnoj radinosti, od letaka, postera do fanzina, donosilo je priče u slikama svakojakog tehničko-zanatskog i umetničkog kvaliteta. Protok vremena, starenje "buntovnika bez razloga" i promena društvenih okolnosti, uticali su da se i andergraund strip menja. Oni koji su i dalje istrajavali na početnim idejama i idealima gubili su čitaoce dok su umetnici širom sveta - jer pokret nije ostao ekskluziva severno-američkog kontinenta - spremni da tragaju za novim vizurama ovog medija, počeli da grade ono što danas nazivamo alternativni-autorski strip.

U poslednjim decenijama prošlog veka autorski strip je svoje stvaraoce i čitaoce našao na svim meridijanima i geografskim širinama. Zajedničko ovim umetnicima je istovremeno potenciranje kako lokalnog miljea tako i nekih opšte prihvaćenih antikonformističkih simbola, vrednosti i svetonazora. Čitaocima ne smetaju ti elementi, naprotiv, oni insistiraju na njima obzirom da je reč o konzumentima koji ne tragaju za pukom zabavom već imaju aktivan stav prema stripu. Višedecenijski razvoj ove mreže doneo je uobičajene načine distribucije - u specijalizovanim knjižarama ili putem pošte, odskora i Interneta - kao što je izgradio i odgovarajuću ikonografiju te, konačno, inaugurisao svoje klasike (pokojne i one žive), proverene autore i mlade nade. Rečju, mreža autorskog stripa živi punom snagom, koristeći blagodeti savremene tehnološke civilizacije odnosno barem nominalno globalne kulturne decentralizacije.

Gde su u svom tom dešavanju naši strip stvaraoci?

Nije napustio Srbiju

Činjenica da živimo na skrajnutim, po zaostalosti i/ili po zlu čuvenim krajevima, uglavnom je rezultirala kaskanjem za svetskim kulturnim dešavanjima. Jednostavno, nismo bili u klubu odabranih baštinika velikih umetničkih tradicija i ta se slika - predrasuda nije nikako ili tek se pomalo menjala. Sa svoje strane je i opšta a i kulturna politika države/država s ovdašnjih prostora slabo marila za promovisanje umetnosti (probitačnije je bilo ulagati u sportske reprezentacije no u tamo neko piskaranje, slikanje ili, ne daj bože, komponovanje ozbiljne muzike; o stripu tu nije bilo pomena ni pod razno). Ipak, neki novi klinci imali su smelosti da se, potpuno sami, bez kompleksa manje vrednosti, upuste u avanturu "osvajanja belog sveta". Prvi koji se odvažio i učinio svoje ime prepoznatljivim i cenjenim je Aleksandar Zograf iz Pančeva.

Po njegovim rečima priča o počecima objavljivanja u inostranstvu ima više početaka. Nešto je bio sklop okolnosti a nešto stvar namere. On veruje da je najvažnije bilo to što je negde u sebi doneo odluku da želi da objavljuje tamo gde se stvari dešavaju - na sceni kao što je američka, dakle u zemlji gde je alternativni strip pustio najdublje i, možda, najdalekosežnije korene. Tako su krajem osamdesetih i početkom devedesetih njegovi radovi dospeli do časopisa kakvi su "The Comics Journal" ili "Bonus!", koji se besplatno distribuirao u Čikagu, ili časopisa "NJeirdo" čije je urednik bio legendarni Robert Crumb. Ono što je takođe bilo važno za Zografa jeste da nije napustio Srbiju, čak ni u vreme najgorih kriza koje su se smenjivale tokom ove burne decenije. Posle uspostavljanja saradnje sa izdavačima u Americi sledila je saradnja sa evropskim izdavačima u ovoj oblasti. Jednostavno, hteo je da dokaže da se može sedeti u nekakvom Pančevu i objavljivati u, recimo Sijetlu - i uspeo je.

Diljem zemlje

Pored stripova koje je objavio po stranim časopisima, Zograf je objavio i nekoliko knjiga, strip-albuma, u Americi i Evropi. Upravo se pojavila njegova treća knjiga na španskom, izdavač je "Under Comics" iz Madrida a naziv "Vida en los Balcanes" ("Ima li života na Balkanu"). Pored toga dizajnirao je i svoj prvi plakat koji je masovno distribuiran povodom velikog muzičkog festivala koji organizuje jedna od najboljih nezavisnih italijanskih radio stanica "Radio Onda D' Urto" iz Breše. Prijatelji ga obaveštavaju da plakat privlači pažnju, izgleda prilično šareno i stripovski a takve stvari se sve ređe viđaju na gradskim zidovima. Zograf je u sopstvenom izdanju posle mnoštva minijaturnih knjižica stripova i ilustracija, počev od "Kretena", jednog od prvih fanzina izdavanih na ovim prostorima, preko "Alas!Comicsa" do "Hypnagogic Revienj", objavio na engleskom prvo samostalno izdanje u obliku knjige "Jamming njith Aleksandar Zograf" ("Džem sešn sa Aleksandrom Zografom"). U njemu je pokušao, nalik muzičarima, da kreira stripovski džem sešn i stvori strip storije sa crtačima iz zemlje i inostranstva, od vršačke strip legende NJostoka do Roberta Crumba, svog velikog uzora sa kojim već godinama sarađuje. Svoje priloge dali su autori iz Francuske, Britanije, SAD. U najboljoj tradiciji alternative Zograf će knjigu distribuirati preko pošte i specijalizovanih knjižara širom sveta. To je spor i mukotrpan posao ali on je voljan da proba nešto novo. Upravo je želja za iskušavanjem sebe u novim poduhvatima na širokom polju devete umetnosti rasprostrte diljem Zemlje odlika pravih alternativaca kojima Aleksandar Zograf nesumnjivo u potpunosti pripada, kao pravi umetnik-posvećenik. NJegove priče u slikama, zajedno sa mnoštvom drugih, nesterilisanih konvencijama, uzbudljivih i provokativnih, krstare mentalnim prostorima i obavijaju plavu planetu jednom plemenitom mrežom pozitivne energije.

Zaprepašćen stvarnošću

Zografov svet krajnje je specifičan. Stripovi su mu uglavnom autobiografski jer je nadahnut i uvek iznova zaprepašćen stvarnošću. Čak i kad opisuje najfantastičnije snove to su snovi koje je zaista sanjao, dakle i tu postoji element stvarnosti. Istovremeno, radovi mu nisu preterano realistični jer smatra da svako iskreno posmatranje realnosti mora da poseduje senku misterije. Mrzeo je da čita stripove koji su puko reportažno beleženje a još više bi mrzeo da sam tako nešto crta.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 29. septembra 2002.godine

sadržaj

5.

ŠTA JE UMETNOST?

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Pre svega, jedan suviše korišćen termin koji je zbog toga, pogotovo u prošlom veku, izašao na loš glas. Dušan Kovačević je izjavio da je za njega uvreda nazvati ga umetnikom. Darko Macan je preterao tvrdeći da je i termin 'autor' obeznačen. Zašto? Glavni krivac je verovatno Marcel Duchamp, koji je prvi izneo u javnost ideje o konceptualnoj umetnosti. Sama namera za stvaranjem umetničkog dela, odnosno ideja, po njemu je dovoljna. Izdvajanje, npr, točka od bicikla ili pisoara, iz svakodnevnog upotrebnog okruženja, postavljanje na postolje i davanje novog imena, čini da se taj predmet posmatra iz druge tačke gledišta, što ga čini umetničkim delom bez upotrebe tehnike niti rada. Umetnost je, dakle, pre svega, mentalni proces. Duchamp se, pre iznošenja ovih uverenja, već bio dokazao kao tehnički vrstan slikar, te su njegove ideje dobile na težini. (Inače, Bill Watterson je po svemu sudeći bio poznavalac rada ovog slikara jer je više puta u "Calvinu & Hobbsu" aludirao na njegov rad.) Koliko god kontroverzno ovo stanovište bilo, ono nije plod neobuzdane mašte jednog laika, već pre odgovor na, takođe preterano, viđenje umetnika kao pukog vladaoca tehnikom, zanatlije, nastalo iz rezignacije zbog mnogih slikarskih dela 17 i 18 veka oštećenih vremenom.

I jedno i drugo stanovište imalo je, dakle, svoje opravdanje. Pretpostavljam (a govorim u prvom licu jer su zaključci koje izvodim moji, podložni kritici i nikako konačni - radi se o temi koja je i dalje predmet spora autorske javnosti) da su oba u suštini tačna i da pravu meru treba naći na sredini, u jedinstvu namere, možda tačnije rečeno 'ambicije', i tehnike. Ako je "zanatsko" stanovište danas preovladavajuće u javnosti, razlog je verovatno to što je Duchampova ideologija podložnija zloupotrebi, pa se konceptualnost umetnosti ponekad dovodi do apsurda. To ipak ne obezvređuje njegove stavove jer svaka umetnost se začinje u glavi, bez obzira koliko će zanatskog umeća i rada biti kasnije primenjeno u njenom realizovanju. Vrednovanje inicijalne ideje kao pukog oslonca koji u sebi ne treba da nosi nikakvo značenje, jer značenje će samo po sebi doći u procesu tehničke obrade, dovodi do druge krajnosti, reako bih, pogubne.

Jedno stanovište čini mi se, ipak, sasvim obezvređenim: Platonovo viđenje umetnosti kao verne slike realnosti, kome ću morati da pariram jednom izjavom, koja je sa zida nekog lokala u Španiji stigla do mene iz druge ruke, nevešto prevedena: "Ako imamo psa, i nacrtamo njegovu sliku toliko verno da je ne možemo razlikovati od pravog psa, nismo dobili psa i njegovu sliku, već dva psa." Zaista, koliko je svrsishodno crtati nešto što je dostupno oku u prirodi, pisati roman o nečemu što se može objasniti najjednostavnijim rečima, direktno? Kada vidimo dragu osobu, njen izgled možemo opisati do detalja, njene reči doslovno preneti, ali teško ćemo izabrati prave reči kojima ćemo opisati naše emocije dok gledamo tu osobu. Jednostavan opis ili verna slika te osobe takođe ne govori ništa o njenom karakteru; o atmosferi u kojoj se odvija cela scena...

Umetnost je, čini mi se, veština da se kaže ono što se ne može reći jednostavnim rečima, ili dočarati porodičnom fotografijom. Zato se umetnici služe alegorijama, simbolima, nadrealnim i realnim sredstvima, pokušavajući posmatrača da navedu posrednim putem da oseti to, neizrecivo. A možda grešim. Možda ona i ne podleže definiciji, bar ne tako jednostavnoj. Ipak, svako od nas se ponekad zamislio nad time koji je to kriterijum kojim vrednuje filmove koje vidi, knjige i stripove koje pročita, muziku koju čuje...

Umetnost može biti pomešana sa čistim zanatskim umećem. Može se gledati sa prezirom upravo zbog gore pomenute zloupotrebe. Može biti i bačena u drugi plan; možemo čitati stripove koji crtačkom veštinom i glatkom, dinamičnom pričom podilaze čulima; Ali trajnost je jedan od instinktivnih, evolutivnih čovekovih ciljeva, a prava trajnost se ne postiže crtanjem na kvalitetnijem papiru, jer svaki papir, kao i svako slikarsko platno, vremenom se pohaba.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 85.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO(99): LA BETE NOIRE

HERMETICKA ZVER

"Ti se bojis utjehe vise nego sto se
bojis bola, Charles" rekla je, oslovivsi me
mojim zrelim imenom. "Na bol si svikao,
s bolom si stari drug. Njega umijes pobediti,
na cas ga svladati perom i mastilom, ali
srecu… Sa srecom ti, dragi moj Charles,
ne bi znao sto bi."

Sta je elitizam u umetnosti? To vam je kao… Kao kad kad kuvate nesto za usku grupu prosvecenih gurmana koja ce to razumeti, a zatvarate vrata kuhinje ostalim smrtnicima. Kao kad sebe kao stvaraoca dozivljavate kao 'umetnika', a gro publike kao gomilu nistaka koji vas nikada nece razumeti. Kao kad niste svesni da vam je nos u oblacima a noge jos uvek na zemlji. Uz elitizam nekako ruku pod ruku ide i hermeticnost (savrsen primer je Mebijusova cuvena (i necitljiva) Garaza), sto samo dodatno pogorsava stvari, kao za publiku, tako i za (na duze staze) autora.

U odustvu pete epizode (za koju iz prve ruke cujem da ce glagolu kasniti dati sasvim novo znacenje) cujem ljude kako sumiraju rezutate prethodne cetiri epizode strip La Bete noire. Nisam blagovremeno napisao kritku cetvrte sveske, kad sam bio pod dojmom i jos vruc, pa slusam sta drugi pricaju o njoj ovih dana, i cujem razna misljena. Cujem bas svakojake price o cedu Darka Macana i Milana Jovanovica, i verovali vi ili ne mnoge od njih nisu pohvalne. Stripu se, sasvim u duhu one stare nazubljene kritike Slobodana Ivkova, zamera da ne vodi nikuda. Zamera mu se da je spektakularan, a povrsan. Zamera mu se hermeticnost. Zamera mu se elitizam. Da je suvise svojeglav za svoje dobro i suvise razlomljen za nase, busan k'o sito, nepovezan k'o Novosadski mostovi neposredno posle prvog Natovskog rata, da je, kako rece jedan moj sagovornik, lepo upakovana i lepo zamisljena prevara.

Strip ocigledno nekuda vodi. Iluziju da se takvo sto ne desava moze izazvati netipican nacin pripovedanja koji ide s kraja ka pocetku, koji kod konvencijama zadojenog citalaca moze izazvati (i izaziva) izvesnu zbunjenost. Prijemu stripa kod sirokog citalastva ne pomaze ni Darkovo insitiranje na epizodnom karakteru zitija Bete, kao ni na prvi pogled apsolutno proizvoljan odabir sekvenci ciji je Bete protagonista a koje ce biti predstavljene citaocu. Strip jeste spektakularan, ali to nije njegov sustinski kvalitet vec sporedni efekat. Darkovom pisanju i Milanovom crtanju malo se toga moze zameriti, nikako to da je bilo koji od njih u svom delu posla povrsan, posto je pripovedanje, i vizuelno i tekstualno (a strip je uvek, ili bi bar tako trebalo da bude, sinteza ta dva elementa) vrhunsko. Sto se tice hermeticnosti i elitizma, tu ima neke istine…

Da je La Bete Noire strip na svoju ruku, u to nema sumnje, kao sto nema sumnje da podrazumeva citaoca spremnog da prihvati izazove, strpljivog coveka koji je voljan da stripu drugacijem od svega sto je citao na ovim prostorima da sansu. Jos davno je Zoran Janjetov u jednom svom pisamcetu u Strip Vestima skrenuo paznju na, kako je on to nazvao, 'artsy-fartsy' karakter stripa - gomila nasih citalaca ne pada na takvo stivo, i to je cinjenica, bas kao sto je cinjenica da je ovdasnje trziste prilicno skuceno i da maltene svako cita sve sto se pojavi - vrlo razlicito od recimo Americkog ili Francuskog izdavastva (koje sa sobom povlaci i odgovarajuce citalstvo) sa specijalizovanim edicijama ili linijama za specificne ukuse gde bi La Bete Noire mnogo brze i lakse nasao put do svoje prave publike. Hermeticnost ne treba brkati sa promisljenim slikanjem jednog autohtonog sveta, gde je svaka sitnica unapred smisljena i detaljno izgradjena. To sto nam sve nije dato odmah ne treba da izaziva nipodastavnje ovog kvalitetnog dela u kome su autori dosledni sebi od prve strane prve epizode do poslednje strane cetvrte (a spreman sam da se kladim i pete). Da, svet koji su stvorili jeste cudan. Ne, nije proizvoljan, i uzrocno posledicne veze se cesto osecaju (iako se svigde i ne vide).

La bete noire je prica, i to dobra, o ljudima (cak i kad tako ne izgledaju) i njihovim slozenim medjusobnim odnosima ispricana na nekonvencionalan nacin. Suvise je tu pravih emocija, truda i vremena utroseno da bi to moglo biti prevara, makar i lepo zamisljena i upakovana…


P.S. Zamerka postoji: cini se da bi mnogo primereniji naziv svesci broj cetiri bio Uteha nego Talenat…

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (145)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ISTINITA PRIČA O HRVATIMA

Joško Marušić upravo je stavio točku na jednu diskusiju koju smo Radovan i ja vodili prije desetak godina (i za koju Joško, prilično sam siguran, nije ni znao). Radili smo tada na Strossmayeru pa smo se Radovan i ja sporili kako bi trebalo pristupiti nekakvoj mogućoj obradi hrvatske povijesti u stripu: s poštovanjem ili kroz humor, niz dlaku ovome ili po uzoru na onoga. I onda dođe Joško i na stol pljusne stotinjak tvrdo ukoričenih stranica položenog A3 formata osobne povijesti Hrvata u boji i što više da čovjek nakon toga kaže?

U Istinitoj priči o Hrvatima sažeta je cijela hrvatska povijest, ali je bogme sažet i cijeli Joško. Joško arhitekt tu je u precizno (a opet pomaknuto) iscrtanim vistama svih povijesno i trenutačno bitnih hrvatskih gradova; Joško karikaturist je tu u mnogo vidova - od trademark masovki koje crta još od Homo Numerusa do svojih doslovno prenijetih ranijih karikatura; Joško animator tu je kroz spomen Disneya (rijedak autorov izlet u vanhrvatsku povijest); Joško Hrvat tu je kroz sukus pola stoljeća proživljavanja i promišljanja hrvatske svakodnevice; a i Joško od Novog kvadrata je tu, kad u kataloškoj odrednici Istinitu priču nedvojbeno klasificira ne kao slikovnicu niti knjigu karikatura već kao - strip. Rječju, Istinita priča o Hrvatima je prije svega istinita priča o Jošku, svemu što ga je u životu zanimalo, mučilo, vodilo i nadahnjivalo. Komercijalno, knjiga se sigurno mogla pojaviti u boljem, nacionalno napaljenijem, trenutku, ali nije je Joško bez veze odgodio - ovako ona može postojati izvan vremena, bez narudžbe i zadnje namjere, kao jedinstven osobni dokument, autorsko djelo par excellence.

Knjiga ima par mana, uglavnom uređivačko-tehničke prirode (očajno pretrpan i neprivlačan dizajn naslovnice; papir koji je, s obzirom na fomat, mogao biti malo tvrđi da se knjiga pri listanju ne bi urušavala), ali one su zanemarive u usporedbi s krajnjim rezultatom: fascinantnom lekcijom o tome što strip može biti. Ironija je, dakako, u tome što ta lekcija stiže "izvana", od čovjeka kojeg se više promatralo kao karikaturista ili animatora nego kao strip-crtača, ali ironija bi bila još veća kada bismo zbog svojih hemunga (nacionalnih, međunacionalnih, autorskih) tu lekciju odbili naučiti.

***
Album Joška Marušića Istinita priča o Hrvatima bit će, uz sudjelovanje autora, održana na festivalu Crtani romani šou, u petak 22. studenog (novembra) u 20.00 sati, u galeriji SC, Savska 25, Zagreb.

sadržaj

8.

MOJ POGLED (32)

zmcomics

BEZ DOBRE TEME...

Ovih dana kada je napokon, sasvim očekivano, došao period mog ličnog opuštanja i, naizgled, sporijeg ritma u radu, došlo je i vreme da se rešim balasta nastalih u prethodnom periodu. Sada kada napokon raščišćavam klupko koje se umotalo, zbog brojnih obaveza, i kada gledam da svaki dan precrtam na spisku obavezu koju moram "eliminisati". Ovih dana kada sam napokon uspeo da sednem i nekim bržim tempom nastavim rad na sopstvenom stripu, koga bih rado izdao, kao samizdat, do kraja godine. I sada kad je došlo do prekretnice u izdavanju edicije Drugi pogled, tačnije pitanja hoće li je u buduće uopšte biti, uz napomenu da se ne brinite jer će peta sveska La Bete Noire sigurno izlaći - kad bude gotova...

...došao sam u situaciju da sednem za računar, presretan jer sam uspeo ovog puta da popunim i rubrike Vesti iz sveta kao i Datume, i da shvatim da nemam pojma o čemu bih mogao pisati.

Tako da ću ovog puta, nakon pokušaja da objasnim nestanak inspiracije i uz vaše razumevanje za ovakvu kolumnu, dati jedan kratki komentar vezan za Izzy strip...

Malo ću da likujem u mojim predviđanjima da će Izzy strip dobro proći. Mnogo je dece ostalo razočarano jer do svog primerka ne mogu doći!!! Znam iz svog okruženja...:) A tiraž je sigurno, spram cene od 60 dinara za kompletno kolorni strip, bio poprilično velik!!! Moj sin je na Izzyju naučio jezik stripa, jer sam mu napokon morao objasniti kako funkcionišu kvadratići na strani i čemu služe balončići sa tekstom. Ovog puta mu je to bilo važno i sam je žele da to sazna. Verujte, većina dece će sada imati prilike da spozna strip. Sećate li se, poštovani čitaoci Strip vesti, šta se sa vama dogodilo kad ste spoznali strip i zavoleli ga? Da li vas je to i danas prošlo?

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-KONAN STIŽE U DARK HORSE
Majk Ričardson (Mike Richardson) od Dark Horse Comics-a je objavio program izdavanja stripova za iduću godinu gde je istaknuto da će početkom iduće godine krenuti mesečna edicija sa stripovima o Konanu. U ediciji će se naći nove storije ovog stripa bazirane na izvornom predlošku Robert E. Howard-a "Conan the Cimmerian" iz 1930-tih godina.



-METAL HURLANT
Jedan od najpoznatijih francuskih strip magazina je ponovo počeo da izlazi. Kao što se iz naslova vidi reč je o Metal Hurlant-u i to na engleskom jeziku!!! Da bi povratak bio potpun ekipa okupljena oko magazina je uradila i web verziju magazina, a to možete videti na sledećoj adresi:
www.metal-hurlant.com

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Samo da vas podsetim, pre nego li pročitate propozicije konkursa, da je na prošlom konkursu, za ovogodišnji festival, nagradu odneo i zrenjaninac Vladan Nikolić!!!


COMIX COMPETITION.

Fumetto - International Comix-Festival Lucerne holds a competition each year to give comics-creators the opportunity to compare their work, present it to the broader public, and exchange views with others. The competition's theme this year is "Violence", in collaboration with the project "Klartext", youth culture against Racism, and Caritas Switzerland.

Conditions for Participation Deadline: 31 December 2002 (date of postmark) Format: A4 or A3 (other formats will be disqualified) Number of pages: maximum 4 (only 1 comic) Labelling: name, address, telephone number and date of birth are on the back of each page Packaging: Sturdy envelope, no rolls Return Postage. If the return postage is not enclosed or not sufficient, the works will not be sent back / For Swiss Nationals: Stamps, or money in the value of the stamps needed / For Foreigners: 5 Euro Categories: Cat. 1: 18 years or older / Cat. 2: 13 to 17 years / Cat. 3: up to 12 years of age

Fumetto assumes no liability in the case that work sent to us is lost or damaged. Unless the sender instructs otherwise, Fumetto is entitled to use the work for journalistic reports, to publicize Fumetto, to show a reprint in a touring exhibition, to print in a book collection works from the contest and/or to pass on the addresses of the comic's creators.

The Jury 2003
Jens Balzer, Journalist, Berlin / Michele Galizia, Federal Service for Combating of Racism, Bern / Nicolas Mahler, Comic Artist, Vienna / Bernie Schürch, Mummenschanz, Switzerland / Pascale Mira Tschäni, Comic Artist/Artist, Zurich

Exhibition
Forty to fifty comics will be nominated by the jury for the exhibition during the festival. Those not nominated will be shown in folders. The winning comics (Cat. 1) will be shown at the comics' festival in Sierre, from June 19th to June 22nd 2003. Reproductions of the nominated works will be part of a touring exhibition later.

Awarding of prizes
The prizes will be awarded Saturday, 12 April 2003. All artists whose works are shown during the festival are invited to the ceremony, where the winners will be announced.

The Prizes
The jury will award three prizes in each age category. There will also be a prize for the best scenario, regardless of the categories. The festival's visitors will be able to vote on the public's prize. The winners will receive cash prizes totaling 5000 Sfr, and goods for the same amount.

Category 1: Data Quest-prize,
Category 2: Klartext-prize,
Category 3: MIGROS-prize,
Scenario prize: awarded by Strapazin, Zurich
Public's prize: by the "Neue Luzerner Zeitung", work published in this newspaper

Send to
FUMETTO Competition, Postfach 5234, CH 6000 Luzern 5

Ovaj kratki, ali svakako zanimljivi konkurs, tačnije link za njega, je preuzet sa Anonima Fumetti:

International contest: Jazz related comics and covers for CD by Nocturne. Take a look at www.nocturne.fr/concours

Takođe je tamo objavljen i sledeći poziv:

Would you like to work for Egmont Creative A/S? Just click here to see how you could do it.

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

Dušan Banjanin je ove nedelje odabrao linkove za vas:

http://mag.awn.com
Animation World Magazine - Orjentisan iskljucivo na dogadjaje i zanimljivosti iz sveta animacije ali donosi i dosta zanimljive tekstove koji posredno imaju veze sa stripom.

Na primer, proverite kada stignete tamo:
Comic Wars: How Two Tycoons Battled Over the Marvel Comics Empire --and Both Lost
http://mag.awn.com/index.php3?ltype=pageone&article_no=1563

ili recimo veoma lep clanak:
Winsor McCay’s Animation Lesson Number One, 1919
http://mag.awn.com/index.php3?ltype=pageone&article_no=1557

Moju je paznju, naravno, najvise privukao tekst relativno starijeg datuma (Maj 2000.):
The Problem With Bad Teeth
http://www.awn.com/mag/issue5.02/5.02pages/jokinencartmov.php3
o dosada najskupljem evropskom animiranom projektu, pogadjate kojem... Obavezno procitati! :)

No, kad vec rekoh Petar Pan, na sajtu nemacke kompanije Trixten (koja ce producirati film) mozete videti i promo plakat:
http://www.trixter.de/development/pan.html

(Meni je Zvoncica nekako suvise buckasta... Uostalom, proverite...)

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 9. do 22. novembra

16. novembra 2001. Održana je, u novosadskom Klubu Obožavalaca Stripa, promocija strip albuma "Badi Kukavica i druge priče" Željka Paheka (Systemcomics) kao i Bonelijevih stripovaa u izdanju "Edicije Vannini".

20. novembra 2001. Otvorena je, u Galeriji "Prozori", knjižnica "S. S. Kranjčevića" na zagrebačkoj Peščenici, samostalna izložbe stripa i ilustracija Tihomira Tikulina - Tice.

22. novembra 2001. Otvoren je 4. međunarodni festival stripa "Crtani romani šou" 2001. u Zagrebu. Trajao je do 25. novembra.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad