prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. MISTER MAČAK - Strip Vesti
2. REČ - Radovan Popović
3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
4. JAJOGLAVI BUNTOVNIK - Aleksandar Manić
5. KROZ UVRNUTE SVETOVE, I DALJE - Ilija Bakić
6. PARISKI SPLEEN (39) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 79. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (139) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (26) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. PISMA ČITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

MISTER MAČAK

Strip Vesti

Na sajtu www.stripovi.com je objavljena sledeća informacija:

Da domaći strip ipak nije potpuno mrtav brine se nekolicina autora koji s vremena na vrijeme izbace na tržište novi strip album. Tako se prije par dana u izdanju Bookglobe-a pojavio album "Mister Mačak" kojeg kao scenaristi potpisuju Darko Macan i Tihomir Tikulin te Robert Solanović koji je sve to lijepo nacrtao. Svi zainteresirani mogu album naručiti kao i više o istom saznati kod Bernada na email: bradovcic@hotmail.com.
VJ

Nadam se da će ubuduće saradnici SVesti biti ažurniji i na vreme davati ovakve vesti, a ne da se moraju preuziati sa tuđih sajtova...:(

sadržaj

2.

REČ

Radovan Popović

Casopis za kulturu i knjizevnost REC (izdavac: samizdat b92) je u poslednjih nekoliko brojeva ponovo poceo sa objavljivanjem stripova. Prvo su u broju 64 objavljena cak tri kompletna stripa i to: Poposak i cvece (Wostok/Sasa Mihajlovic), zatim kompletni strip album subotickog autora Damira Rijowicha Originalowa Bejvocdog, kao i ceo storibord animiranog filma Kafana zlatni bubreg ili kako sam postao neizmerno bogat, Biljane Djurdjevic, za ovu priliku adaptiranog u formu stripa.

U narednom 65. broju je objavljen strip Stazione Topolo, Danijela Zezelja po tekstu Moreno Miorellia, a u poslednjem 66. broju strip Povratak u Kanalizaciju (Studiostrip/Kosmoplovci/Miroslav Lazendic), kao i dosad nevidjenu kolekciju kolornih ilustracija Relje Pajica pod zajednickim nazivom Lepet krila u cetiri sekvence.

sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

Poštovani čitaoci,

Izdavačko preduzeće „Marketprint“ iz Novog Sada preselilo se na novu adresu: Đorđa Zličića 34. Sve pošiljke i dalje primamo na poštanski fah 20 (21102 Novi Sad), ali su nam promenjeni svi telefoni. Redakciju, kao i prodaju, sada možete dobiti na sledeća dva broja: 021/332-220 i 333-297. Telefaks poruke primamo preko broja 021/331-067.

sadržaj

4.

JAJOGLAVI BUNTOVNIK

Aleksandar Manić

Magiccni napitak uz cciju su pomoch Asteriks i Obeliks pobedjivali Rimljane, ne deluje i na ostale protivnike. Naroccito ne deluju na Ssvajcarce. Deveti album Titefa, strip junaka rodjenog iz pera i ccetkice Filipa Ssapuia, zvanog Zep, izassao je septembra meseca u tirazzu od milion i po primeraka. Ccast takvog tirazza pripala je samo brkatim galskim kavgadzzijama, stripu koji postoji vech ccetrdeset godina. Titef je nastao pre deset godina, u trenutku kada je Zep bezuspessno pokussavao da proda svoje table francuskim i belgijskim izdavaccima. Deprimiran, on je za svoju dussu pocceo da crta sechanja iz detinjstva. Za junaka je uzeo osmogodissnjeg deccaka, dao mu deccje osobine, buntovniccki karakter, ali i moguchnost metaforiccnog izrazzavanja i reagovanja. Nacrtao ga je jajoglavog i tako mu nadenuo ime Titef (igra recci - petit-ef), a potom mu dodao ccudan pramen kose u obliku pera. "Taj pramen mi pomazze da istaknem duhovna stanja Titefa", kazze autor.

Glena, najvechi francuski strip izdavacc, otkrio je Zepa 1992. godine i od tada se prodalo visse od 5 miliona albuma, hiljade figurica, ssolja, podmetacca, ccarapa i ostalih sitnica. Procenjuje se da je Titef biznis do sada doneo oko 100 miliona evra, od ccega je petnaestak otisslo na Zepov raccun u ZZenevi. Tajna uspeha jajoglavog mangupa lezzi u metaforicckom pristupu temi. "Titef je usamljeni kauboj, a sskolsko dvorisste je pravi Divlji zapad sa deccjim svetom koji u sebi nosi sopstveni zakon i pravo jaccega - kazze Zep koji je pomalo Petar Pan - dok smissljam epizode i crtam, ja postajem dete, a u poccetku, ja sam bio Titef. Kasnije, Titef je postao Titef, danassnji klinac, buntovnik i neposlussan."

Zepov junak pokussava da razume svet odraslih, ne uspeva uvek, a ponekad mu to previsse podje za rukom. Njegova omiljena tema je seks, a pored ssatrovacckog izrazzavanja, on je enciklopedija deccjih psovki. "O seksu se neprekidno pricca na televiziji, u ccasopisima, na ulici, svuda, a to je istovremeno i tajanstvena tema koja zanima klince - kazze Zep - ne mislim da je Titef vulgaran. Kada sam bio mali, i ja sam se tako izrazzavao. U ostalom, deca i sada tako govore. Moj prvi atelje gledao je na sskolsko dvorisste, te sam slussao osnovce svakog dana." Ssvajcarski crtacc naccinio je od svog junaka, neposlussnog i problematiccnog klinca za koga su drugari najvazzniji, pravog svedoka jedne generacije koji na sskolskom odmoru postavlja pitanja o pravom znaccenju zzivota, ccinechi ga tako bliskim i deci i odraslima.

sadržaj

5.

KROZ UVRNUTE SVETOVE, I DALJE

Ilija Bakić

STRIP

KROZ UVRNUTE SVETOVE, I DALJE

Album "Humanoidi i kreteni" Vladimira Stankovskog, u izdanju NP "Vremena"

Vladimir Stankovski (1965) prisutan je na domaćoj strip sceni od 1988., u strip magazinima i sličnim publikacijama a u dnevnim novinama sa strip kaiševima ("Večernje novosti", "Blic"), tom retkom, gotovo nepostojećom pticom domaćeg stripa. U svim radovima, ma koliko tematski raznorodnim, Stankovski se predstavlja kao rafinirani crtač "karikaturalnog usmerenja" sklon potcrtavanju gegova u tekstu gegovima na slici. Strip album "Humanoidi i kretenoidi", na 102 strane A4 formata, svojevrsni je presek autorovog dosadašnjeg opusa i donosi kolekciju od 16 kratkih stripova nastalih u periodu od 1988-2001. i jednu kompletnu "celovečernju" epizodu SF stripa "Starfield XIV", koja je datirana u 1989. Nespretni i nevični Starfield je glavni i u kratkoj pričici"Konačno kraj, možda..." a u dugometražnoj avanturi on, uz kolege policajce, pokušava da razreši misterije veštačkih ljudi-androida i odnosa koje ljudi upražnjavaju sa njima, a koji se najblaže mogu definisati kao fetišističko-seksističko-sado-mazohističko-čudni; uostalom, čitav svet u kome se priča dešava je uvrnut, otkačen, prepun svakojakih "frikova" - rečju, sve je i svi su (za naša merila) ludi, što pruža široke mogućnosti za kalambure i sprdačine na SF knjige i filmove, što autor svesrdno koristi donoseći čitaocu dosta materijala za osmehe.

Heroji kratkih stripova krajnje su šareni: debeljuškasta vlasnica vrta koji mora da bude redizajniran zbog posete mračne bande, dečak i devojčica, Đuđa i Muđa, i buljuk životinja u pokušaju da pređu put (usput ćemo videti i nimalo ružičastu sliku ljudi u očima četvoronožaca); posle životnih jada dr Osipa pratimo dogodovštine grupe nervoznih putnika autobusa koji ipak (ali prekasno) stiže da bi se, potom, upoznali sa erotskim fantazijama starog šofera i podvigom novog superheroja "Čoveka ispljuvka". Jedan drugi "standardni" super momak žaliće se da više niko ne zove njegovu sortu iako su ljudi bukvalno izgubili glave. Međutim, nova generacija, "superaša" pojavljuje se u liku "Bubbleboya", debeljuškastog ali ubitačnog tipa s kačketom. Ovdašnju istoriju upoznaćemo kroz seriju ilustracija za knjigu "Bila jednom jedna zemlja" Dušana Kovačevića i pričicu o izbeglicima "Isus u poršeu" dok u "Up!" prisustvujemo "premotavanju" života starca koji prati dečakovu trku za loptom. Konačno, mistični"Putnik" kroz prostor i vreme odvešće strip heroje u novu dimenziju jer "svi smo mi na proputovanju" i tako završiti ovaj album koji dokazuje da je Stankovski talentovan i vispren strip autor, izgrađenog stila i peotike i nadasve zanimljivih radova.

I na kraju nešto sasvim praktično za zainteresovane: obzirom na teškoće oko distribucije albuma, o mogućnosti njegove nabavke obavestite se na sajtu www.vreme.com.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 2. avgusta 2002.godine

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (39)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

MESECEVA SENA IH RAZODEVA
(Kratki osvrst na Boltonovo crtacko umece)

Naslov: Demon iza srebrnog stakla (Nemirni duhovi; Ludost ogledala; Dekadencija i pad; Sukob sa stvarnim neprijateljem), Marvel, 1981.
Scenario: Doug Moench
Crtez: John Bolton

Rec je o jednom od prvih prvorazrednih, krupnijih radova Johna Boltona, ostvarenog na predlosku izvrsnog scenarija Douga Moencha. U njemu je crtac, ilustrator i slikar Bolton dao vanredno sugestivan, bogat nagovestaj svog daljeg pripovedackog i stilskog razvoja. Oslonjen, poput svog zemljaka B.W. Smitha, na secesijsku (ali i, vise no ovaj, na medjuratnu crtacku stilizaciju), Bolton otkriva da mu tehnika sencenja, pri oslikavanju kamernih atmosfera (atmosfere dvorskih intriga i mracnih zakulisnih igara u koje je ova sutonska prica uronjena), najvise pogoduje u isticanju vlastitih stilskih, narativnih i grafickih resenja. Vecina scena Boltonovog Kulla odaje povišeni retoricni ton svojstven Fosterovoj ili Rejmondovoj patetici i grandeur spojeni sa retkim darom crtaca za nijansiranu psihološku karakterizaciju likova. Veliki planovi, široke perspektive, nemi preseci u kojima primat nad recju imaju govor tela, govor držanja i pokreta, deluje, u ovom stripu, snažnije i dublje na maštu i moc uživljavanje nego bilo koji dijaloški kadar kojim je ovaj prosejan.

Prelom tabla - što je podjednako atipicno za onovremeni glavnotokovski strip u SAD-u – oslanja se na tradicijska rešenja crtaca tridesetih; disharmonija, razbijanje homogenog nizanja kvadrata i kaiševa, precizna fokusiranja i retko, ali odabrano filmsko kadriranje, uz insistiranje na oslikavanje lica kao osnovnog dramatskog sižea i predmeta crtaceve pažnje, tvore formalni kadar jedne u osnovi prigušene i izrazito klaustrofobicne narativne atmosfere. Dubinska psihološka karakterizacija nosilaca radnje ostvarena je kroz veoma pažljiv rad na kompoziciji kvadrata i tabla; kroz detaljni rad na telu i ocima, licu; kroz sklonost ka isticanju anatomije, kretnji, položaja i pokreta tela, uz odlicna sencenja stvarana u cilju isticanja proporcija i akcija junaka. Porinuto ka unutrašnjosti, pounutrašnjenje dramatskih sukoba, kao usporeni snimak, vodi ka žiži dogadanja i, shodno klasicnoj naraciji, nosi citalaštvo ka usijanoj i plahoj kulminaciji.

Eros i thanatos, culnost i nasilje neizbežno su isprepleteni u prici o vlasti i moci, o okrutnosti i taštini. Lik žene lik je zanosne, štedre, bujne golotinje koju crtac daje tek u nagoveštaju (ostaje li citalastvo željno toga divnog, sugestivnog stilizovanja tela žena? - Poluskriveni, polunagi, likovi izranjaju iza zastora, plesu po mesecini, uspinju se uz leandre okretno i vesto poput mladih zveri, meseceva sena ih razodeva ; svileni, prugasti velovi halja kriju tajne za kojima se pali mutna i vrela careva pozuda ; u svemu tome, pak, poput reci pesnika Kamunjsa, dat je samo nagovestaj, laki, svileni trag, veo koji telo vise razotkriva nego sto bi to cinila puka golotinja), i nemalu snagu scena nasilja pružaju ta naga, razodevena tela na silu otetih i ljubljenih koje secaju nas klasicnih dela slikarstva poput »otmice Sabinjanki« ili »Sardanapalove smrti«. Telo žene prisutno je kao predmet požude i izvor radosti, ali i kao izvor zla, kao personifikacija zala koja se obrušavaju na Kullovo carstvo. Kao u svakoj staroj bajci, lepa, privlacna, putena, zagonetna žena u sebi nosi tajnu (klicu) propasti sveta. Njeno telo, izvor carevih zanosa, sedište je isijavanja zlih, zlokobnih energija koje magijskom moci opcinjavaju vladara i otuduju ga od bližnjih, od vladarske dužnosti, od sebe sama. Poput drevnih prica, u kojima se covek susrece i zaljubljuje u princezu-žabu, vodenu zver, prasliku praživota u vodi, Kull se susrece sa »starom rasom«, »Zmijom koja govori«, sa kasnom spoznajom da je njihov susret fatalan po njega i covecanstvo u celini. Susret sa zmijom nije drugo nego susret sa animom, žud i slika žudi, cas opasne, kasne spoznaje.

Vrednost Boltonovog rada jeste u tome što se strip cita sa lakocom, što sa lakocom prodiremo u tradicijske velove od kojih je satkana prica »Demon iz srebrnog stakla«; rec je o stripu u kome slika prethodi rec i reci cini suvišnim. Da nije u pitanju komercijalni, americki strip, lako bi se mogao zamisliti istovetni rad, u drugacijem, zahtevnijem obliku, lišenog suvišnih objašnjavanja i zakulisnih scena koje ga nepotrebno prožimaju i štete suverenom vladanju table Johna Boltona.

Bolton je, kao stvaralac, od onih koji sa nemalo brižnosti, sa nemalo užitka rade na slikanju tela; slicno Buscemi, i on proizilazi iz one crtacke matrice školovane na velikim crtacima renesanse. Osobene perspektive, neobicni uglovi posmatranja, kod Boltona uvek stoje u službi anatomskih studija. Ovakvo posmatranje je, opet, jedan od osnovnih pokretaca, nosilaca radnje. Da Vincijevski rad na ispitivanju anatomije vodi Boltona do novog stripa i novih polja formalnih stripovnih istrazivanja.

U crtežu, sve je stvar perspektive i proporcije. U oba slucaja, ispravna kompozicija i gradacija svetlosti i senke, kod Boltona, održavaju neophodni sklad izmedu ekspresionistickih i intimistickih, eksplicitnih i implicitnih sadržaja. Bolton, kao crtac, ne želi dati i ne daje sve. Najtananije i najbolje ostaje na polju nagoveštaja, senke. Najskrivenije i najsnažnije koje pulsira iznutra i iznutra sija po celokupnom prostoru table.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 79.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NEKA VRSTA MAGIJE (2)

Mozda je ipak stvar u mestu gde se strip desava, Londonu? Jer u Hellblazer-u London nije samo scenografija, vec i protagonista stripa, personifikovan, uvek sumoran i kisan, sa svojom dugom i mracnom istorijom, od prvih zrtava koje su svoja zemaljska bivstvovanja zavrsavali pod nozem kakvog keltskog druida, pa do modernih katakombi Londonskog tjuba gde vam se i danas moze desiti da vam zariju noz u grudi u ime mnogo prozaicnijeg (ali zato ne manje mocnog) boga, novca. Konstantinovim Londonom promicu serijski ubica koji ubija porodice (simpaticnog i sasvim odgovarajuceg naziva Family man) i koji ce ubiti Konstantinovog jednorukog oca, poludeli novinar koji misli da je nasao skrinju sa abortiranim Luciferovim detetom koje je trebalo da se rodi paralelno s Hristom, duh Engleskog pilota u olupini aviona koja nikada nije pronadjena, demon fudbalskih utakmica koji izaziva tuce medju navijacima i kao trofeje odnosi duse poginulih, vudu carobnjak koji je zrtvovao svoju rodjenu sestru da bi ostvario dominaciju u svetu duhova... Na mestu je verovatno poredjenje sa Londonom kakvog su citaoci sa nasih prostora (kod nas Hellblazer nije nikada objavljivan) imali prilike da vide u Dilanu Dogu. Za razliku od upeglanog a opet iracionalnog Londona u kakvom zivi Dilan, Konstantinov London dise na sasvim drugaciji nacin. Radi se o gradu kontrasta koji uprkos tome (i zahvaljujuci tome) zivi na svoj jedinstveni nacin. U pitanju je grad u kome iza umivenih fasada vrebaju senke, cesto stare i stotinama godina, grad u kome azijski emigranti odrzavaju male biznise a balkanski stanove, grad korumpiranih pandura i fudbalskih huligana, sirokih barskih dvorana u kojima vecno traje valcer u kome igraju zivi i mrtvi carobnjaci, grad prljavstine u ljudima i van njih, socijalnih i verskih netrpeljivosti, neiscrpnih mogucnosti...

Da li zasluge pripadaju tome sto je strip jedinstvena mesavina aktuelnog i svevremenog, horora i politike? Kroz Dzonove usputne komentare i kroz replike drugih likova, kao i kroz pazljivo tkanje pozadine saznajemo gde leze Dzonove simpatije, njegove stavove o konzervativcima i laburistima, skorasnji fascinacijama pocivsom princezom Dajanom i kako sve te politicke igre uopste doticu ‚malog' coveka koji samo pokusava da prezivi kako najbolje ume. U pacanju s politikom najdalje je otisao Gart Enis u sokantnoj grupi epizoda Damnation's flame, u kojoj ga Konstantnin odlazi u Ameriku gde ga vudu vrac salje na vesticiju setnju imaginarnom Amerikom, Amerikom strgnutih maske i bolnih istina, u sokantnoj setnji gde se lazi na kojima pociva kolevka demokratije barem nabrajaju kad vec ne razotkrivaju.

A opet, razlog popularnosti Hellblazer-a sasvim bi lako mogao biti veliki broj kvalitetnih autora koji radili na stripu tokom ovih cetrnaestak godina koliko strip postoji. Tajna uspeha je mozda u tome sto su autori zaposljeni na Hellblazer-u velikim delom i sami bili sa Britanskih ostrva (uglavnom svi scenaristi, crtaci i ilustratori naslovnih strana nesto redje), sa intimnim razumevanjem zivota u Engleskoj, politickih i socijalnih prilika, kao i duge i nadasve zanimljive istorije Velike Britanije. Lik je stvorio Alan Mur, kao sto je vec receno, ali kad je pokrenuta posebna sveska posvecana Konstantinovim avanturama, na njoj je od samog pocetka pisao Dzejmi Dilejno, dok je prvi od mnogih crtaca bio Dzon Ridzvej. Pisanje Dzejmi Dilejna je zadalo obrasce uspesnog serijala osamdesetih, koje ce kasniji scenaristi u vecoj ili manjoj meri postovati - jaka naracija u prvom licu, price ispricane bez pardona, Konstantinov mracan karakter, sarolika galeriju sporednih likova (od kojih ce se veliki broj zadrzati do danasnjih dana), aktuelne socijalne, politicke i religiozne dileme, inteligentan horor... Dilejnov angazman na Hellblazer-u je trajao 40 brojeva (s tim da su povremeno uskakali i Grent Morison i Nil Gejman (ciju epizodu Hold me citaoci smatraju za najboljom pojedinacnom epizodom Hellblazer-a do dana danasnjeg), i kad se pocetkom devedesetih Dilejno zasitio pisanja Konstatinovih avantura, u scenaristicku igru je uskocio tada dvadesetogodisnji Irac Gart Enis, grabeci citaoce pocetnom pricom u kojoj Konstantin saznaje da ima rak pluca i da ga svi ovozemaljski lekovi ne mogu spasti. Konstantin je postao cinicniji, gorci i prepredeniji, a kao poklon od svog scenariste dobio je jedinu vecu ljubavnu aferu sa zestokom Irkinjom Kit i period koji je proveo kao beskucnik kao posledicu sloma te veze. Negde na pocetku svog bavljenja Konstantinom Enis je ukrstio staze sa Stivom Dilanom, s kojim ce kasnije raditi do kraja bavljenja Hellblazer-om, i kasnije, u njihovom neverovatnom uspehu sa stripom Preacher. Kad je Enis napustio pisanje Hellblazera, na uskocio je Edi Kempbel (crtac maratonskog From hell) sa nekoliko epizoda, pre nego sto je doveden Pol Dzenkins, koji se svojski trudio, u saradnji sa obecavajucim Sonom Filipsom (koji je postao novi stalni crtac serijala), da dostigne slavu svojih prethodnika, ali na zalost u tome nije uspeo, ublazivsi Konstntinovu ostricu i svesvsi stravu knjige na najmanju mogucu meru. Februara 1999. u cipele scenariste Hellblazer-a doveden je zestoki Voren Elis, cije su pocetne price veoma obecavale. Elisov beskompromisan stav doveo je do svadje sa celnicima Vertiga, i Elisovog napustanje sveske posle svega jedanaest uradjenih epizoda, sto je svakako za zaljenje. Rupu do dolaska Brajana Azarela popunio je Darko Macan dvodelnom pricom o imigrantima sa ovih prostora, i njihovim shvatanjem magije. Azarelo je odmah nastupio tvrdo, i s obzirom da je prvi Amerikanac koji redovno pisao ovu svesku, odlucio se na radikalan potez; naime, Dzon je zadnje dve godine obilazio Ameriku, pruzajuci svom novom scenaristi i novom redovnom crtacu, prilicno dobrom Argentincu Marcelu Fruzinu, priliku da se bave onim sto najbolje poznaju, dakle Americkim prostorima. Azarelo je, ako nista drugo, pricu donekle priblizio neo noir-u, sto stare i verne fanove izrazito iritiralo, ali zato prodaja stripa rasla… Pre par meseci, Azarelo se povukao i prepustio mesto Majku Keriju, scenariste ultra popularnog Lucifer-a. Keri vraca Konstantina u Englesku i najavljuje nove, zestoke i kvalitetno napisane epizode Hellblazer-a.

Crtez serijala nije uvek bio na nivou pisanja, ali se medju ljudima koji su radili na Konstantinovim avanturama mogu naci neka prilicno zvucna imena, kao sto je Dejv Mekin, pokojni Alfredo Alkala, Son Filips, Stiv Dilon, Ricard Korben, Tim Bredstrit… Naslovne strane su mahom uvek bile prvoklasne, za sta su zasluzni Dejv Mekin, Glen Fabri, Son Filips i Tim Bredstrit, koji i danas ilustruje mesecne sveske.

A mozda konkretnog odgovora za popularnost Hellblazer-a ipak nema? Mozda je naprosto u pitanju... Magija?

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (139)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

UBOJSTVO IZ LJUBAVI

Ponovo sam počeo uvezivati stripove.

(I ne, nisam ih osobno počeo uvezivati - to je zanat koji bih volio znati, ali se bojim da bih se izludio pokušavajući svaki strip obrezati tako da sadržaju nigdje ne naudim - već sam ih ponovo počeo davati na uvezivanje.)

Elem, ponovo sam počeo uvezivati stripove. Dva su razloga za to: čuvanje i praktičnost. Prve gomile časopisa koje sam kao klinac imao - Cakovi, Zovovi, Zov-stripovi - stajali su u dubokoj ladici odakle sam ih redovito izvlačio radi čitanja za doručkom, ručkom ili večerom. Isto je radio i moj brat te su se stripovi, vremenom, raskupusali do neprepoznatljivosti. Kad me poslije ugrizao crv kolekcionarstva, postalo mi ih je žao, poželio sam ih imati kao kad su bili novi pa sam, kad se prilika ukazala, kupio komplete i - da se ladica i čitanje za stolom ne bi ponovili - dao ih uvezati. Ukoričeni, čuvali su se dobro, a bili su i praktičniji za nošenje i skladištenje.

Bili su, drugim rječima, mrtvi poput zavjetnog kovčega na kraju prvog Indiane Jonesa.

Ima valjda petnaest, ako ne i više, godina otkako sam ih uvezao, a u to sam ih vrijeme otvorio možda dva-tri puta; uglavnom kad bih ih listao premještajući ili tražeći kakav podatak. Dobro, opravdava me možda činjenica da ih sve i tako znam napamet, da su kao paragon savršenstva urezani u temeljima mog mozga, te da su poslije njih stigli mnogi drugi stripovi koje je sve trebalo pročitati, neke i uvezati. Ali, pitam se, jesam li ih uvezivao da ih sačuvam ili da ih pokopam? Pitam se zatim, da bih podijelio krivnju, jesu li albumi i poštovanje doista pomogli stripu ili su ga samo udaljili od njegove najiskrenije publike? Jer, strip se najljepše čita kada ga u pospano jutro dohvatiš s poda na kojem je preležao noć i otvoriš bilo gdje, jer priču već znaš. Strip se najljepše lista prstima masnim od maslaca i salame, crnim od kruha poprženog na plinu, dok ti jesenje sunce sja iza leđa. Strip se ne čita kad, težak i mrk poput Biblije, sjedi na visokoj polici.

Ponovo sam počeo uvezivati stripove.

Umjesto mrlja od masti na mojim prstima njihova je krv.

sadržaj

9.

MOJ POGLED (26)

zmcomics

KNJIGA JE... ŠTA GOD VAM DRUGI REKLI

Priređivanje tri knjige posvećene stripu, na ovim prostorima, se može staviti u ravan sa... ...ma, pokušavam da završim rečenicu i nikako ne mogu da nađem nešto sa čime bih to izjednačio u stepenu neverovatnosti i neizvodljivosti.

Kako god završio prethodnu rečenicu mogu reći da se smatram pravim srećnikom jer posedujem sve tri knjige koje je Miroslav Marić priredio, a koje govore, prva, o Moebiusu (1992), druga o Hugo Pratu (1999) i na kraju, najnovija o Enki Bilalu (2002). Možda će neko da vas ubeđuje da nisam u pravu, da to nisu knjige, da su to dvobroji časopisa za književnost i umetnost "Gradac". Da, biće delimično u pravu, jesu to dvobroji časopisa "Gradac", ali isto tako funkcionišu kao samostalne knjige posvećene tim autorima. Knjige, odlično opremljene, bogate kvalitetnim sadržajem, kako tekstualnim tako i likovnim.

Poput prethodnih naslova i ovaj posvećen Enkiju Bilalu, slobodno recimo poludomaćem autoru, je prepun eseja, intervjua, biografskih podataka kao i tekstova naših autora koji su objavljivani u domaćim časopisima.

Nakon uvoda koji je, kao što je i red, uradio autor knjige Miroslav Marić, sebe je sam predstavio Enki Bilal tekstom "Stanje zaliha" gde je vršeći autopsiju jedne svoje ilustracije govorio o sebi. Pokazao nam je koliko sebe ugrađuje u svoje radove, koliko je taj lični pečat važan da bi se stvorilo autentično i originalno delo. Koliko u svoj strip unosi detinjstvo i emocije, koliko mu je detinjstvo u ovom našem balkanskom okruženju pomoglo da bude drugačiji, originalniji.

Kroz tekstove Bilalovih ličnih prijatelja ćete upoznati jednu drugačiju dimenziju autora koju verovatno nećete naći u njegovim stripovima, a koja će vam svakako pomoći da još bolje, ili za nijansu drugačije, doživite dela koja već decenijama pratite. Naravno, pratili ste ih ako ste bili u mogućnosti da Bilalove albume nabavljate iz inostranstva jer ih kod nas nije bilo, osim albuma "Falange crnog reda" (Dečije novina) i piratskog izdanja "Partije lova" koju je bilo tužno i pogledati a kamoli kupiti i čitati.

Dok se kod nas napokon ne pojave dela Enkija Bilala u kvalitetnim i legalnim izdanjima ostaje nam da uživamo u knjizi koja će nas detaljno upoznati sa njim, koja će nam olakšati da prebolimo iščekivanje ispravljanja nepravde prema ovom autoru, poreklom s naših prostora.

Neću vas ubeđivati da odete do knjižare i kupite ovo izdanje. Verujem da ste i sami svesni da ćete bez njega biti neuporedivo siromašniji.

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović nam je preneo intervju sa Zoranom Janjetovi dok se Dušan Banjanin se pobrinuo da na vreme dobavi informaciju o promociji Škole stripa ali nije se stiglo poslati vanredni broj tako da barem ostaje ovde kao dokument da se dešavanje odigralo...

SKOLA STRIPA - Promocija skole stripa "Djordje Lobacov", Happy Center SKC, 20 sati. Ucesnici tribine Vladimir Vesovic, Zdravko Zupan i Vasa Pavkovic. U 21 sat prezentacija prvog strip izdanja na CD-ROM, "Lose drustvo" kultnog grckog autora Arkasa - moderator: Dragan Apostolovic, izdavacka kuca "Paradigma".

Objavljeno: DANAS cetvrtak, 26. septembar 2002.

NIKADA DA NE ODRASTEM

Mnogo energije trosim da nikada ne odrastem, iako se odrastanje desava samo od sebe. Zodorovski, moj scenarista, veliki mag i umetnik, tvrdi da su dvanaestogodisnjaci, njihove opsesije, ono cime se bave, sto vole - referentna tacka za sve sto ce se desavati na planeti u buducnosti

Kada na internet-pretrazivacu ukucate ime Zoran Janjetov, pojavice vam se preko 900 adresa. Uglavnom, na francuskom i manji broj na srpskom jeziku. Stripovi koje crta Janjetov, a scenario pise Zodorovski, mogu da se kupe u Americi, citavoj Evropi, a od nedavno se nalaze i na policama knjizara Koreje.

- Mnogo energije trosim da nikada ne odrastem, iako se odrastanje desava samo od sebe. Uvek sam najvise uzivao u stvarima koje su mi pokretale iracionalnu nit. Zodorovski, moj scenarista, veliki mag i umetnik, tvrdi da su dvanaestogodisnjaci, njihove opsesije, ono cime se bave, sto vole - referentna tacka za sve sto ce se desavati na planeti u buducnosti - kaze Janjetov na pocetku razgovora.


HOLIVUDSKA PRICA

* Bavite se prilicno retkim zanimanjem za ove prostore. Kako ste se odlucili da profesionalno postanete strip-crtac?
- Prica seze do perioda ranog detinjstva. U to doba sam jako voleo crtane filmove, ali i stripove kojih je sezdesetih bilo mnogo na nasem trzistu. Objavljivali su sve, tako da sam mogao da pratim i americku i evropsku scenu. Moji roditelji su mi, vrlo ljubazno, kupovali uglavnom sve sto je izlazilo, jer to za njih nije predstavljalo veliko finansijsko opterecenje. Stripove sam uredno skupljao, drzao i cuvao, i vracao se hiljadama puta na neka izdanja. Jako sam voleo crtane filmove kojih je u to vreme bilo samo jednom nedeljno na tv-u i ponekad u bioskopima. Sve mi je to bilo na neki nacin mistifikovano i "ubacilo" mi se u mozak kao nesto divno, specijalno i posebno. Tada sam "pustio korenje". Kako sam jako voleo crtane filmove, hteo sam da postanem animator. Vremenom sam saznavao i otkrivao koliko je animacija velik, komplikovan i tezak posao - sto mislim i danas - u kojem ucestvuje mnogo ljudi, za koji je potrebno puno znanja, vremena i para, pa sam pomislio da bih mogao da crtam stripove. U pocetku su to bili potpuno neozbiljni crtezi, deciji. Crtao sam gde god sam stigao, stalno... Kada sam potpuno savladao tehnicku stranu crtanja i otkrio da mogu da se bavim njime, poceo sam ozbiljno da radim. Duze vreme stripove nigde nisam objavljivao. Prve radove sam objavljivao u "Glasu omladine", "Studentu", "Vidicima" i drugim studentskim publikacijama.

Jos tada sam bio uveren da cu celog zivota crtati stripove, sto se i desilo. Znam neke ljude koji su prestali da se bave stripom jer su ga smatrali nedovoljno ozbiljnim poslom. Ja sam ostao u njemu, verovao u sebe i znao sam da se jednog dana nesto posebno mora desiti. Kada se u Beogradu pojavio "Yu strip", magazin koji je objavljivao samo domace stripove, poceo sam da objavljujem male i krace serije, potom duze, i poznatu seriju "Bernard Panasonik", koju je veliki broj ljudi zavoleo, kao i ja, jer je ona najcistije i najlepse sto sam uradio u zivotu. To mi je donelo i ovo sto sada radim. Neke strane "Bernarda Panasonika" su bile izlozene na izlozbi jugoslovenskog stripa u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu, najvecem strip-centru na planeti. Urednici su bili tamo i od nekoliko stotina autora videli su mene i Igora Kordelja i pozvali su nas da radimo za njih. To je sada "holivudska prica" - dobio sam da radim najbolji moguci posao sa najboljim mogucim scenaristom i da nastavljam rad najveceg moguceg crtaca na planeti, Zana Ziroa. Ispunio mi se san.


* Da li ste za proteklih dvadeset godina koliko se bavite strip crtanjem pozeleli da se bavite necim drugim i da li ste imali alternativu?
- Ne, ne i ne. Nije mi nista drugo cak padalo ni na pamet. Citavu pricu oko strip crtanja skoro od pocetka su pratili ilustracija i graficki dizajn, kojima se i sada bavim. Mozda sam nekada i pozeleo da budem muzicar, ali trebalo je pocinjati iz pocetka. Jos uvek nalazim veliko zadovoljstvo u svom radu. Lep je osecaj i veliko zadovoljstvo kada dodjete u "besne" knjizare u Parizu, Americi, celoj Evropi, a sada vec i u Koreji, pa vidite da te stripove ljudi citaju.


JAPANCI HARAJU

* S obzirom da je Pariz centar stripa u Evropi u kojem vi godinama radite i imate uvid u stanje stvari na strip sceni, koji su sada vodeci svetski trendovi?
- Kao i u svim drugim umetnostima, ni u stripu danas ne postoje trendovi. Prosle su devedesete, kada su postojali; sada je sve rasplinuto. Pocetkom novog veka sve je izmesano, to je fantasticno. Jedino se japanska produkcija, koja se stidljivo pojavila na evropskom i americkom trzistu, rasirila kao virus. Veliki broj izdavaca je dosao u situaciju da, ako ne izdaje japanski strip, moze da prestaje da izdaje bilo sta. Japanci prave najvece serije i tiraze. Ali i to ce proci vremenom, kao i sve drugo.

* Koji je razlog, po vasem misljenju, sto je japanski strip preuzeo dominaciju nad ostalima?
- Japanci imaju potpuno drugi nacin razmisljanja, druge kodove, drugi nacin komunikacije. Njihov je strip bitno tehnicki drugaciji od evropskog, druga je narativna nit, pripovedanje, dva puta brze citaju od Evropljana. Mi, koji smo isprogramirani na klasicno zapadno pripovedanje, imamo problem sa citanjem njihovih stripova, ali deca ne, jer otvorenija su i lakse primaju novo. Meni je trebalo dosta vremena da razbijem kod i da pocnem da uzivam u njima. Naravno, kao i svugde, i kod njih je 90 posto djubre, a ostatak je fantastican i dobar, vredan vremena i truda. Posto, kao i sve ostalo, citaju sa desna na leva, a da bi se mogli citati na zapadnom trzistu, izdavaci su obrtali strane pa su dobijali strip kao sliku u ogledalu, zbog cega sam imao problem sa razumevanjem. Medjutim, kada su Evropljani poceli da ih izdaju kao i Japanci, video sam da mi je mnogo lakse citanje.

* Na vasim policama, pored velikog broja knjiga, stripova, video kaseta i CD-a, kako vidim, nalazi se veliki broj plasticnih figurica, replika iz filmova, crtanih filmova, stripova... Kada je pocela ta ljubav i sta vama one znace? Da li ste kolekcionar?
- Nisam kolekcionar, jer oni sakupljaju figurice da bi imali kolekciju, a ja ne, ja sam samo ljubitelj. Uzivam da ih gledam, brisem, drzim. Kada brisete prasinu, a to uopste nije lako, onda se setimo gde smo ga i kada kupili, uz njih uvek ide neka prica i dogadjaj, pa ga onda zagledam, vidim nesto novo... Nikada nisam voleo sistem biblioteke, vise volim da knjiga stoji pored mene i ako je, mozda, necu nikada otvoriti. Ali divan je osecaj kada nesto sto volite imate pored sebe. Plasticnih replika ima jako puno i znam da ih nikada ne mogu sve imati sve, iako to ne bi bilo lose.

* Pocetkom devedesetih, strip-scena u Srbiji je nestala. Krajem te decenije pojavljuje se veliki broj mladih autora i autorki. Sta mislite o danasnjoj strip sceni Srbije?
- Sve sto je bilo dobro, tih godina je nestalo, a isplivali su ovi bez mozga, sto funkcionisu na krv i pare. Tako da se nisu samo stripovi povukli, vec i muzika i sve ostalo. Ucaurili se i cekali da prodje ono zlo pa da opet izadju na videlo. U ovoj zemlji je uvek bilo jako puno dobrih strip crtaca. Kada sam pocinjao, bilo je svetskih faca koji nisu imali uslova da se predstave negde napolju. Sada, poslednjih nekoliko godina, desava se da nasi crtaci haraju po Francuskoj. Znam desetak imena koji su se odjednom probili. Na primer Aleksa Gajic, koji je za kratko vreme postao zvezda u Francuskoj, zasluzeno jer je mnogo bolji od devedeset posto njihovih crtaca. Malo su i oni prezasiceni, imaju puno izdanja i stripova, a publika se brzo napuni tim stvarima. Sada Francuzi salju svoje agente po svetu u potrazi za mladim talentima. Ovde ih ima strahovito puno. Malo mi je cudno jer nisu imali nikakve izvore informacije, nikakve uvide u strip scenu, nista da im stvori pravu osnovu, da postanu u ovoj disciplini svetske face, ali su uspeli. Uvek ima tih manijaka koji cuce u zbunju i cekaju da kazu "buu".


PRIJATNIH PAR SATI

* Jednom prilikom ste rekli da strip shvatate kao zabavu. Kako profesionalizam i zabavu spajate?
- Napraviti zabavne sadrzaje zahteva isto toliko truda kao i pravljenje necega ozbiljnog. U zabavu, bilo kakva da je, treba uloziti mnogo vremena, rada i znanja. Ne vidim nikakav raskorak izmedju zabave i profesionalizma. Zabavu shvatam kao nesto sto unosim u sebe, nesto sto mi oplemenjuje vreme koje mi ne sluzi samo za prezivljavanje. Ovim poslom sam spojio ono sto volim. Ne smatram da stripom oplemenjujem neciju dusu, vec da proizvodim nesto sto ce nekome omoguciti da provede prijatnih par sati. Smatram da je to dovoljno dobar motiv.

* Kako ste proziveli devedesete? Niste se preselili u Pariz, s obzirom da vam je tamo posao i da ste dosta vremena proveli u njemu?
- Preselili smo se jednog momenta u Pariz kada smo culi da ce Srbija biti izolovana. Mislili smo da cemo biti odseceni od sopstvenog hleba. Otisli smo i brze-bolje se vratili. U Parizu smo imali sve pogodne uslove za zivot, nije bilo borbe za egzistenciju, ali smo shvatili da dusevno ne bismo lako preziveli. Vratili smo se 1992, kada je nastupila cuvena Slobina ekonomska egzibicija sa milijardama novcanica i ostalih kretenizama. Devedesete smo preziveli u nervozi. Imao sam srecu da sam radio za Francuze, pa sam imao stalan posao. Ovde raditi moj posao je potpuno besmisleno, jer ga niko ne vrednuje. Oni koji imaju para, a bave se stripom uglavnom su matori, nesposobni crtaci koji su u klanovima, koji imaju vezice i podvezice. Vrlo dobro znam ljude koji su svetski crtaci, dizajneri, ilustratori, a ovde ih niko ne trazi. Samo zato sto su sva mesta za prave poslove zauzeta.

* Kada se probudite, ustanete, prosetate, pogledate oko sebe, u novine, kako vama izgleda Srbija danas?
- Ne citam redovno novine, ali kada ih prelistam, svemu se smejem jer sve izgleda tako neozbiljno.

* S obzirom da dugo godina radite za francusku kucu i da ste dosta vremena proveli na zapadu, kako se vama cini taj drustveni sistem?
- Sa zapadne strane najvise cenim proizvode i formu koju proizvodi, a kao i svaki drugi sistem, on je cisto zlo. Baziran je na trgovini, moci, kontroli ljudskog uma. Tu su institucije, korporacije, crkve koje su osnovni izvor zla. Bave se otvoreno time, samo menjaju formu i oblik, i postali su suptilniji. Znam da je celokupan ljudski sistem od osnivanja takav i nista se nije promenilo, samo je forma ublazena. Sve je to prica o demokratiji u koju niko pismen ne veruje, ali znaju da je trenutno najbolji sistem za zivot. A i mislim da ljudi nisu sposobni drugacije da zive, jer im niko nije pokazao.


TA MRACNA REC KULTURA

* Koja kulturna, umetnicka i ostala desavanja sa radoscu posecujete?
- Exit u Novom Sadu. Ove godine je malo slabiji nego prosle, malo je poseljacen. Ali je to jedino sto vredi ovde. Kultura je za mene dosta mracna rec i povezana sa mracnim institucijama. Nisam jako srecan ako treba u njoj da ucestvujem. Ja sam covek zabave.

* Kako se zabavljate?
- Od svega, najvise volim stare americke TV serije iz pedesetih sezdesetih. Prvo, volim filmove, trudim se da pratim muziku, knjige i stripove.

* Na kojim ste knjizevnim delima odrastali?
- Bilo je razlicitih faza, od mracnih kafkijanskih i beketovskih, do Stivena Kinga, kog smatram najboljim piscem.

* Imali za vas savrsenog literalnog dela?
- Nema, apsolutno ne. Bas je dobro sto ne postoji, jer uvek moze bolje i uvek se ima necemu teziti.

* Koji smisao za vas imaju putovanja?
-Kupovina knjiga, igracaka, casopisa... Za mene je putovanje uvek oznacavalo odlazak u knjizare i prodavnice ploca. Celog zivota mi je to bio motiv i najveca radost. Generalno, putovanja su mi traumaticna, a u retrospektivi volim da ih se secam i govorim o njima.

* Ukoliko bi vam neko predlozio da vam ispuni zelju, htenje ili ideju, sta bi to bilo?
- Profesionalno bih voleo da pravim veliki film u Holivudu, sa uzasno puno para, neku fantastiku, bez kontrole i van mozga. Ali to je potpuno nemoguce. Sa druge strane, moja najveca zelja je vec ispunjena - da imam miran zivot, porodicu koju volim, da mogu da se zabavljam...

Dragana POPOV

Objavljeno: Bulevar, Novi Sad, 20. septembar 2002.
http://www.bulevar.co.yu/094/janjetov094.htm

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@yahoo.com>
Subject: pokana za balkanske stripadzije

Postovana gospodo crtaci stripova, imamo osobenu cast da vas pozovemo na prvu balkansku strip radionicu "Cult" - organizator cool strip art anthology. Svi strip autori i autorice treba da posalju kratku biografiju i bar nesto ukoliko su izdali (nije na odmet, ukoliko nemate ne morate), radionica ce trajati tri dana, troskovi za smestaj, putne trskovi, prenociste-spavanje, bice obezbedzeno, kao i put u ohrid, gde ce se jedan deo Comic session, ili Comic art workshop odvijati. Svi obezbedite blagovremeno pasose, visa vam ne treba, bar za sada. Blagovremeno saljite kopije, fotokopije, scen-print-ove od vasih originalnih radova.

Konkurs pocinje od dana objavljivanja u Strip vestima.

Slobodno mozete slati vase radove ukoliko ste s Balkana u neogranicenoj kolicini ili, ukoliko ste slali radove za Cool strip art anthology, saljite samo nekoliko A4 kopija vasih stripova.

Autori od 18 do 35 godina, ali mogu se prijaviti i stare dzombe koje su bile na prvoj strip radionicu u Beogradu.

Prva faza je skupljanje stripova i dogovaranje za termin ucesca i vremenski interval. Kad saljete stripove, knjige ili albume koje ste izdali obavezno napisite vas telefon, faks (vas ili od neke organizacije),e-mail nije bas ekspresan ali i to mozete. Prioritet su telefon i faks.

Radove Saljite na:
Centar za vizuelnu umetnost Vizant, D.Narednikot: 58, Prilep-7500-Makedonija

Kordinator projekta: Zlatko Krstevski,
Pomocnik: Goran Visinski - presednik c.v.u-vizant

Unapred zahvaljujemo na suradnju i daj da pokazemo svetu da se i na Balkanu dogadjaju dobre Strip art stvari.

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: redazione <se@se-servizieditoriali.it>
Subject: ALAN FORD MACEDONIAN

Hi i'm Carlo from Italy
i look a copy of Macedonian Alan Ford write in cirillyc a change with Italian Alan Ford
many thanks Carlo

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

ALEKSANDAR ZOGRAF LINKS # 10

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 28. septembra do 4. oktobra

30. septembra 2001. Preminuo je George Gately, kreator novinskog stripa "Heathcliff", u 72 godini života. Gatelyjevo pravo ime je bilo George Gately Gallagher.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad