STRIP VESTI
|
Broj:
181
09.08.2002. Godina
IV
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- TRENCHTOWN
STRIP - Smith
Damir
- STRIPBURGER:
DUBROVNIK-RAVENNA - Strip Core
- JAMMING
WITH ALEKSANDAR ZOGRAF - Strip Vesti
- KOMPJUTERSKI
STRIP - Aleksandar Manić
- PROTIV ZMIJE
HAOSA - Ilija Bakić
- ČETVRTI
ZID (I) - Srđan Aćimović
- PARISKI SPLEEN
(36) - Franc
- JUŽNJAČKA UTEHA
No 73. - Marko Stojanović
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (133) - Darko Macan
- MOJ POGLED
(20) - zmcomics
- ŠTAMPA
- štampa
- VESTI IZ
SVETA - Strip Vesti
-EJZNEROVA NAGRADA
- PISMA ČITALACA
- mail
- LINKOVI
- Strip Vesti
- DATUMI
- Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu
UVODNIK...
Opet malo kasno, al' nemojte reći da nisam najavio. Idućeg
petka Strip Vesti neće ni biti, tako da ćete onda shvatiti
da je kašnjenje manji problem...:)
Naime, nisam iduće nedelje u gradu pa neću moći ni da pripremim
novi broj tako da sledeći, 182-ti broj Strip Vesti možete
očekivati tek za 23. avgust. Ove godine, naravno...:)
Takođe moram da se izvinim zbog propusta učinjenog
u prošlom broju. Naime, u žurbi, sam uz tekst "Izveštaj
sa smotre" stavio pogrešan potpis autora. Autor
teksta nije M. Stojanović već Milisav Bankovic.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
TRENCHTOWN
STRIP
|
Smith
Damir
|
Datum:
23 - 25 Avgust 2002
Adresa:
Subotica, Palic,Trenchtown,
Muski Strand, Svlacionica 1
Radno Vreme:
13-00 - 19.00 Strip Radionica
19.00 - ... Izlozba, tezga, ...
Jedan od pratecih programa "Trenchtown" festivala bice i strip
izlozba, strip radionica i strip tezge. Tokom ova 3 dana
autori stripova i fanzina iz "Studio strip"-a, "Slic"-a,
graficke radionice "Entropija", "Cool strip Art"-a,
"Lavirint"-a ...
Prisutni autori imace prilike da prezentuju svoje radove i svoja
izdanja, dele autograme kao i da po prvi put u tom sastavu kreiraju
i kolektivni strip.
Info:
www.trenchtown.org
sadržaj
|
2.
|
STRIPBURGER:
DUBROVNIK-RAVENNA
|
Strip
Core
|
"Stripburek - stripovi iz drugačije Evrope" je projekat, koji
je prošle godine izveo Stripburger / Forum Ljubljana i uključuje
istoimenu antologiju istočnog - i srednjeevropskog stripa (iz
bivših socialističkih država), izložbu originalnih dela objavljenih
u antologiji, strip radionice, jam sessione i predavanja. Projekat
je ove godine gostovao u Budimpesti, Poitiersu, Bourgesu i Parizu.
Ovog puta Stripburek najavljuje nova potovanja. V avgustu će gostovati
u Dubrovniku (Hrvaska) i Ravenni (Italija).
Art radionica Lazareti, Dubrovnik (Hrvaska)
6.8.-15.8.2002
V okviru projekta Clubture (novoustanovljene hrvatske platforme
za razmenu kulturnih progra među neprofitnim centrima, sa osloncem
na omladinskoj kulturi, umetnosti i aktivizmu), će se u dubrovačkom
multikulturnom centru Lazareti pored izložbe »Stripburek – stripovi
iz drugačije Evrope«, održati i strip radionica!
Učesnici: Igor Prassel (urednik Stripburgera), Ivan Mitrevski
(autor, Slovenija), Ivana Armanini (autorka, Hrvaska), Simon Vučković
(autor, Crna Gora), Jacek Fras (autor, Poljska)
Festa Provinciale dell' Unita, Ravenna (Italija)
30.8.-16.9.2002
U organizaciji kulturne asociacije Mirada iz italijanske Ravenne,
će u okviru državnog festivala (festa dell'Unita) Stripburger
gostovati na Balkanfestivalu »Per ventiquattromila baci« sa izložbom
»Stripburek – stripovi iz drugačije Evrope«, strip radionicom
i predavanjem o istočnoevropskom stripu.
Učesnici: Igor Prassel, Ivanka Apostolova (autorka, Makedonija),
Emil Jurcan (autor, Hrvaska), Aleksandar Zograf (autor, Jugoslavija),
Vladimir Nedialkov (autor, Bugarska)
Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Metelkova 6/I, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662, fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore
sadržaj
|
3.
|
JAMMING
WITH ALEKSANDAR ZOGRAF
|
Strip
Vesti
|
Ovih dana je, kao samizdat, izašla prva knjiga Aleksandra Zografa
(alias Saša Rakezić) pod naslovom JAMMING WITH ALEKSANDAR
ZOGRAF. Poučen iskustvom iz uredničke saradnje sa Bobom
Kathmanom, internacionalna antologija Flock of Dreamers
( Kitchen Sink Press, 1997), je Zograf ovu kolekciju uradio u
saradnji sa mnogobrojnim poznatim autorima alternativnog stripa
iz celog sveta kao što su: Robert Crumb, Jim Woodring,
Wostok, Charles Alverson, Lee Kennedy, Peter
Blegvad, Pat Moriarity, Chris Lanier i Bob
Kathman.
Knjiga se može kupiti preko Aleksandra Zografa lično kao i preko
pojedinih knjižara, mada Zograf sam kaže da neće biti u mogućnosti
da radi ozbiljnu distribuciju pa će se to pre svesti na kupovinu
putem pošte ili na promocijama i izložbama gde učestvuje autor
knjige.
* * *
JAMMING WITH ALEKSANDAR
ZOGRAF is a self-published book by the Serbian cartoonist
Aleksandar Zograf (a pseudonym of Sasa Rakezic), the author of
such works as Life Under Sanctions, Psychonaut, Dream Watcher
and Bulletins from Serbia. Zograf has been active on the international
scene since the early '90s when his work started to appear in
comics anthologies such as Weirdo and Zero Zero and when Fantagraphics
Books published a few of his titles. Works by Zograf have been
translated and published in many European magazines, and his solo
titles have been issued by publishers L'Association in France,
PuntoZero in Italy, Jochen Enterprises in Germany and Under Comics
in Spain.
With Bob Kathman, Zograf edited an international anthology of
dream-inspired comics entitled Flock of Dreamers ( Kitchen Sink
Press, 1997), including works by 22 artists from 8 countries.
This was a prime example of the collaborative spirit that this
author has tried to support through his internationally oriented
work and through building an intercontinental network of artists
and friends. Reflections of his collaborative instincts can be
detected in the concept of Zograf's new anthology, JAMMING WITH
ALEKSANDAR ZOGRAF. This is a collection of comics Zograf has created
in conjunction with artists and writers including American alternative
comics scene stars such as Robert Crumb and Jim Woodring and one
of the finest French cartoonists and illustrators, Thierry Guitard.
Among others featured are Wostok, an alternative comics great
from Serbia, Charles Alverson, who worked on the legendary Harvey
Kurtzman's HELP! Magazine, Lee Kennedy and Peter Blegvad, among
the "strangest" creators to be found on the British comics scene,
and three cartoonists from the U.S. West Coast--Pat Moriarity,
Chris Lanier and Bob Kathman.
"I've done a few stories with other comic authors on different
occasions over the last four or five years," stated Aleksandar
Zograf, in the book's introduction. "Sometimes we worked through
the mail, and sometimes we were able to meet at various comics
conventions. The results are all gathered in this volume. I don't
know if it was a conscious effort, but as it turned out each story
was conceived through a different kind of collaboration. The experience
showed that people of varying sensibilities, different nationalities
and often working from different continents could join their creativity
and collaborate in more then one way".
Besides publishing in conventionally published books and magazines,
Zograf has continued to produce mini comics and self-published
booklets. JAMMING WITH ALEKSANDAR ZOGRAF is the first regular
book-format, self-publishing effort by this author.
Copies of the book are available for US$ 5 (or 5 EURO),
+ US$ 3 (or 3 EURO) for postage. Send well-concealed cash or check
payable to:
Sasa Rakezic
P.F. 163
26000 Pancevo
Yugoslavia (Serbia)
More info: zograf@panet.co.yu
sadržaj
|
4.
|
KOMPJUTERSKI
STRIP
|
Aleksandar
Manić
|
"Kad sam prvi put video Beltranove boje u svom albumu, bio sam
uglavnom uzzasnut", kazze Zoran Janjetov, poznati novosadski strip
crtacc povodom kolorisanja njegovog albuma "Tehno-occevi" po scenariju
Aleksandra Jodorovskog. Mnogi su tada bili zaccudjeni kompjuterskim
kolorom koji je u strip stavio Fred Beltran, francuski crtacc,
gitarista i pevacc. Prvi se navikao Zoran, te je "pocceo da crta
sa novim softverom u glavi", a onda su se navikli i ccitaoci.
Tada je Jodorovski napisao scenario "Megaleks" posebno za Freda.
Megaleks, grad-planeta sa zgradama u obliku bunkera i amorfnim
gradjanima proizasslim iz genetskih manipulacija, zazziveo je
u nadrealisticckim bojama i oblicima stvorenim u dva Beltranova
kompjutera. U tehnodiktaturi i tiraniji, kraljica Marea, cherka
mumificiranog i na kompjuter prikaccenog kralja, zzeli da unissti
poslednje ostrvo otpora na planeti, ssumu Ssem u kojoj zzive Pobunjenici.
Cilj stanovnika Ssema je odbrana sopstvene slobode i nezavisnosti
od kastinskog i robovlasnicckog drusstva kraljevine.
Scenario je prvo bio ponudjen Japancu Otomi, crtaccu "Akire",
a tek possto ju je ovaj odbio, Jodorovski se okrenuo ka koloristi
Zoranovih albuma. Posebnost tada malo poznatog Beltrana ogledala
se u "crtanju" kompjuterom, ssto je omoguchilo potpuno drugacciju
atmosferu stripa. Prvi tom "Megaleksa" naissao je pre tri godine
na odobravanje publike i prodao se u tirazzu preko sto hiljada
primeraka. Drugi tom "Grbavi andjeo" (Humanoides Associes), nassao
se u francuskim knjizzarama poccetkom leta i ponovio je uspeh
prvog dela. Istovremeno sa albumom, Fred je pripremio demo CD
ROM na kome se nalazi ccitava scenografija Megaleksa, te je moguche
prossetati se pustim ulicama. Album "Grbavi andjeo" poseduje izuzetnu
oniriccku stranu tipiccnu za Beltranov grafizam, a hiperrealisticcki
crtezz na ccudnovat naccin ozzivljava planetu Megaleks i njene
stanovnika. Medjutim, velika slabost epizode je tanak scenario
Jodorovskog, bez nekog posebnog cilja ili dogadjanja.
antrfile
DIGITALNI STRIP
Beltran osnovni crtezz predmeta i dekora neposredno radi infografskom
olovkom u jednom od programa za dvodimenzionalno crtanja. Potom
ih modelira i uobliccava u jednom od 3D programa za crtanje trodimenzionalnih
predmeta. Zatim dolazi davanje povrssina i tekstura koje mogu
da se dobiju od skeniranog materijala ili da se urade u programu.
Po zavrssetku 3D crtezza dekora i predmeta, Beltran poseduje autenticcnu
digitalnu scenografiju kroz koju mozze da se "sseta" i da pronadje
najbolji ugao za scenu koju je izabrao da uradi. Potom, radechi
u Photoshopu i Painteru, on u odabranim dekorima crta likove i
dopunjava kadrove. Na kraju, Beltran u jednom od programa koriguje
boje i primenjuje filtere neophodne za dobijanje odredjenih efekata.
sadržaj
|
5.
|
PROTIV
ZMIJE HAOSA
|
Ilija
Bakić
|
STRIP
PROTIV ZMIJE HAOSA
"Stripoteka" br. 970; izdavač Marketprint, Novi Sad, 2002.
Junska sveska "Revije
svetskih stripova" donosi prvu epizodu serijala "Doktor Misterija"
scenariste Alfreda Kastelija i crtača Lucija Filipućija, iz produkcije
Serđa Bonelija. Tajanstveni i ekscentrični doktor i pronalazač
enciklopedijskog znanja stigao je u Evropu iz Indije 1898. u svom
bizarnom "Električnom hotelu", oklopljenom vozilu prepunom čudesnih
spravica i oružja, da bi se sukobljavao sa bezbrojnim mračnim
tipovima i bandama, sektama i, pre svega, sa zlim izdajnikom Arkabadom
koji je pobio hrabre Randžvije, Sindija Pandžabljana i Radžputana,
borce za slobodu svojih naroda. Sve ovo čitaoci su mogli da saznaju
1899. u priči Pola D' Ivoia (pseudonim Pola Deletrea, 1856-1915),
u zbirci "Neobična putovanja" nastaloj na talasu pažnje izazvane
Vernovim romanom "Put oko sveta za 80 dana". Egzotični doktor
doživeo je popriličnu popularnost ali je vremenom pao u zaborav.
Strip italijanskih autora oživljava ovu legendu zabavne literature,
preuzimajući osnovne okvire priče ali je delimično i menjajući
prema potrebama medija i osnovnog tona novih avantura.
Al je Hogar Trapav!
Manfred Somer autor je "Putovanja, Proste istorije rada
i klasa" koja govori o bogatašu iz naroda Bardos i slugi
mu iz naroda Togos. Oni se ne trpe ni po osnovi društvenog
statusa ni po nacionalnoj pripadnosti. Na putu sreću drugi
par, bogatog Togosa i slugu Bardosa; svako će se obradovati
mogućnosti da razgovara sa čovekom iz svog naroda ali ubrzo
se ispostavlja da su nacionalne crte izbledele pred onim
socijalnim, upravo prema starim tezama Karla Marksa koji
je tvrdio da radnici nemaju nacionalnost jer su pre svega
- potlačena klasa. "Stripoteku" završavaju dogodovštine
Redova Bilija i nezgoda Hogara Strašnog, koga na igranci,
pored žive Helge, bira izvesna dama. Posle okretnog plesa
Hogar se samouvereno vraća na svoje mesto, pored žene koja
ne odoleva i - podmeće mu nogu; dok pada ona prezrivo kaže
"Al si trapav!" jer nije lako biti laf i biti oženjen.
|
"Tajna milanskog podzemlja"
dovodi Električni hotel, bradatog doktora s turbanom na glavi
i njegovog pomoćnika, nespretnog plavušana Sigala u Milano, po
pozivu Ledi B (čije puno ime džentlmen ne otkriva) zabrinute jer
joj je muž, inženjer i konstruktor pneumatske podzemene železnice,
netragom nestao, dok njoj prete čudne sumnjive kreature. Naravno,
doktor preuzima slučaj a u traganju mu pomaže stari znanac, misteriozni
Čing Kvaj. Tragači će otkriti da je i mnoštvo Kineza stiglo do
grada i nestalo. U sve se zapetljava i pacov-špijun maršala Radeckog,
zlog zavernika, Napoleona kriminala. Družina, preko kralja prosjaka
i lopova profesora Picesa te Fantoma iz opere, stiže u katakombe
i nailazi na svetilište Zmije haosa koju pokušava da probudi Fu
Manču, moćni sledbenik Hak Taa iz kulta mračne magije. Posle velikog
dvoboja starih neprijatelja Činga i Fua, opasnost biva otklonjena,
plan Radeckog propada a nestalog inženjera policija nalazi u bordelima
Pariza pa Ledi B pada u nesvest u Sigalovo naručje (to inače sve
vreme i radi na radost mlađahnog momka). "Doktor Misterija" je
veselo i nepretenciozno štivo sa mnoštvom iluzija na literaturu
XIX i ranog XX veku prepunu tajanstvenih kultova, fantastičnih
veština i moći došlih iz kolonija na Dalekom istoku. Autori računaju
na obaveštenost čitalaca o ovim "mističnim stvarima" pošto su
voljni da ih prepliću, karikiraju i ismejavaju ali se na tome
ne insistira, nema preterivanja koja bi priču svela na samodovoljnu
parodiju: otud citati nisu "agresivni" kao što ni crtež ne izlazi
iz okvira jasnoće u kojoj nema mesta bilo kakvim likovnim eksperimetnima.
Sve ostaje u sigurnoj nenametljivosti namenjenoj lakom konzumiranju
stripa od mlade publike, koja možda neće razumeti aluzije, ali
i onih sa više čitalačkog staža i znanja sposobnih da razumeju
i nešto više od osnovne priče.
Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 1. jula 2002.godine
sadržaj
|
6.
|
ČETVRTI
ZID (I)
|
Srđan
Aćimović
achim@bitsyu.net
|
"Četvrti zid", engleski "fourth wall", je imaginarni zid
koji se nalazi između autora, odnosno čitaoca i junaka stripa.
Ovaj zid mogao bi se zamisliti kao jednosmerno staklo koje omogućava
čitaocima da vide junake, dok ovi drugi ostaju nesvesni toga da
se uopšte nalaze u stripu. Ovaj termin najbolje se materijalizuje
kod TV-a, posmatrajući običan TV-prijemnik, možemo junake smestiti
u kutiju TV-a, a ekranu dati ulogu "četvrtog zida".
"Rušenje četvrtog zida", "breaking fourth wall", je bilo kakvo
obznanjivanje da su junaci stripa (filma, tv-serije) svesni toga
da se nalaze u stripu, njihovo obraćanje publici, razgovor sa
imaginarnim naratorom ili samim autorom. Čak i jednostavna stvar
kao što je volšebno pojavljivanje objekata u neadekvatnom okruženju,
npr. pojava novina ili pominjanje filmskih zvezda u ambijentu
kamenog doba, a bez kakvog naučnofantastičnog objašnjenja, npr.
u parodijske svrhe, predstavlja uvođenje elemenata spoljnog sveta
u svet stripa (filma, serije), i time rušenje "četvrtog zida".
"Rušenje četvrtog zida" bitno je pre svega jer ovaj postupak u
umetnosti postavlja zanimljiva filotofska, kao i teorijska fizička
i matematička pitanja, implicirajući relativnost kreiranih svetova,
postavljajući paralelu između njih i realnog sveta, pojednostavljeno
rečeno: realnost naše stvarnosti mogla bi biti jednostavno privid,
a svet koji smatramo realnim, samo novinski strip koji gledaju
četvorodimenzionalna bića na način na koji mi gledamo naše, dvodimenzionalne
svetove (mogao bih pomenuti da matematičari smatraju mogućnost
postojanja četvorodimenzionalnih i drugih višedimenzionalnih svetova
dokazanim, mada samo postojanje, naravno, nije dokazano).
No, da ne tonem dalje u filozofiju, metafiziku, a pogotovo misticizam,
kao drugi sloj značenja u motivu "četvrtog zida", javlja se sama
priroda medija i zakonitosti u njoj. Opoziciju čine autor, kao
omnipotentna sila, pretstavljajući junacima stripa ono što nama
samima pretstavlja bog, i sa druge strane junak, koji sa manje
ili više ponosa podnosi predefinisanost njegovog sveta. Narušavanjem
pravila u delu razmatra se svrha ovih pravila (npr junak raskida
ivicu kadra u stripu i izlazi iz njega).
"Četvrti zid" nije ni nov niti retko korišćen motiv. Pogotovo
filmske komedije i parodije dale su doprinos omasovljenju ovog
motiva, uglavnom u komične svrhe (vukodlak koji napada kamermana
u "Punom mesecu", gledanje video kasete sa filmom "Svemirske lopte"
u samom filmu "Svemirske lopte"). U pojedinim TV-serijama, opet,
mogli smo videti kameru kako se približava glumcu sve dok se ne
'zalepi' za njegovo lice, ili glavnog junaka kako se umesto naratora
obraća publici. Eksplicitno "rušenje četvrtog zida" retko je u
književnosti, pogotovo starijoj, pre svega zbog prirode medija;
u književnosti ne postoji naglašeno sučeljavanje publike i junaka
dela, niti nekakva zamisliva barijera proizilazi iz forme teksta.
Istina, padaju mi na pamet pojedina dela Bartelmija koji je pored
korišćenja forme kolaža često koristio naizgled neadekvatne pojmove,
ili Barta koji u pripovetci "Izgubljen u kući smeha" vodi dijalog
između autora i dela presecajući naraciju pasažima gramatičkih
pravila.
Imajući problema da se setim primene ovog postupka u stripovima,
uspeo sam da se setim samo pojedinih kratkih stripova sa direktnim
obraćanjem čitaocima (Gregov "Nova Novator") i izmotavanjem sa
okvirima kadra i dijaloškim oblačićima. To jest, ograđujući se
od internet-stripova. Kod on-line autora, "četvrti zid" je već
dostigao uspon, zenit, pad, a ponajviše izlizanost zbog preupotrebe…
(Nastaviće se…)
sadržaj
|
7.
|
PARISKI
SPLEEN (36)
|
Franc
bvlazic@EUnet.yu
|
Pesnici u stripu
Naporedo sa živim
bujanjem stripa i naglim razvitkom grafičkog izraza u onovremenim
javnim glasilima, međuratne godine prošloga veka takođe predstavljaju
dinamično i osobeno razdoblje srpske i južnoslovenske karikature.
Jedan od najvrednijih radove svoje vrste, G. Tešićevo izdanje
"Dela" Radeta Drainca (Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1999.), priređivački rad čiji gigantizam, istraživalačka
upućenost i uređivačka prilježnost je posve neosoben izraz talenta,
upornosti i duhovne snage u nas, ovaj maestralni umetniki portret
Rake Drainca njim samim (u izvedbi Gojka Tešića), istovremeno
otkriva, pored samoga pesnika onakvog kakvog ga do sada nismo
mogli sagledati, i elemente onovremene kulture življenja, navika
i oblika izražavanja u javnome životu u kojima je crtež, od ornamentalno-kaligrafijskih
rešenja korica knjiga preko karikatura, do kratkih, minimalističkih
stripova, igrao izuzetno značajnu društvenu ulogu. Neretko, duh
vremena čini da se naporedo nižu modernistička ornamentalistika
u naslovnim slovima knjiga sa grotesknom likovnom obradom njihovih
autora.
Duh prve, urnebesne, rokamboleskne feljtonističke epohe sav odiše
ovim vedrim, ironičnim crtežima. Osobito se, listajući tomove
sabranih dela Drainca, ističe Konjevodin rad na karikaturi. Tek
pošte se upoznamo sa opusom ovakvog crtača, savremeni pesničko-(s)tripovni
projekat poput "Prostaka u noći" Vujice Rešin Tucića
- i pored neoavangardne želje ukrštanja medijske tvorbe - pokazuje
koliko u njemu nedostaje plamteće, emotivne i misaone snage neophodne
da bi se pesma i crtež međusobno proželi, osetili, ponajmanje
da bi se upili ili nas doista poneli i preobrazili, onako kako
to čine radovi međuratnog majstora.
Konjevodini portreti i crteži Drainca i drugih avangardista su
živi, snažni, posve osobeni trag prošlosti. Konjevod, slikajući
Veljka Petrovića, u crtežu koji kao da je sliven jednim jedinim
potezom tuša, daje sasma plastičan izraz aristokratskom držanju
pesnika (visoka, izdužena figura: duga, vižljasta, tanka glava
kao u Engleza; kudrava, crna kosa koja prati ritam talasastih
nabora sakoa i trag dima cigare koji se gubi u gornjem rubu kvadrata
gde utiče i kosa pesnikova; oštar, samouveren, skoro prezriv pogled
dendija; leva pesnikova ruka nemarno položena u džep dok desnom,
oslonjen o radni sto - na kome je par knjiga od kojih je njemu
najbliža otvorena - ovlašno drži cigaretu). Pošto je dekadencija
neizbežna, crtač pridodaje, nad knjigama, tri uvela cveta panula
niz tanki ćup. Celi Petrović u jednom crtežu. Ovakva crtačeva
humoreskna i pshološka karakterizacija nije mogla naći jačeg izraza
no u slikanju životnih mena najosobenije figure ondašnje beogradske
književne scene, pesnika i hipnistu Drainca. Drainac, verovatno,
stoga ulazi u ovdašnju istoriju literature (devete umetnosti posebno),
kao prvi pesnik koji je, za života, postao junak stripa.
Doista bi se mogao, zamišljenim kolažnim prostupkom, sažeti celokupni
Konjevodin rad na Draincu i objaviti u zasebnom izdanju. Mislim
da bi takva knjiga pokazala u čemu se onovremena karikatura bitno
razlikuje od poratne i - u velikoj meri - savremene. U doba kada
je strip naveliko kretao novim pravcem (ali još bivao snažno uronjen
u tkivo novinske štampe), nije moglo biti drugačije no da i karikatura
javne ličnosti, pesnika, bundžije i boema bude, iz meseca u mesec,
iz godine u godinu, jedan groteskni, upravo komični biografski
pandan stvarnoga života, i, kao takav, ne manje stvaran od njega
(u duhu ovoga, danas bi zreli Koraksov rad - rad iz devedesetih
- bio najbliži izvornoj karikaturi kao grotesknoj, sceničnoj,
dramatizovanoj bio-bibliografijskoj građi o pojedinim ličnostima
i hronici duha jednog vremena). U Konjevodinim kvadratima pesnik
Drainac postaje junak niza događaja.
Drainac, u javnosti borben igrač u plimi novog književnog naraštaja,
vatreni branilac novih ukusa - u likovnoj preobrazbi Konjevoda
naskoro postaje dalek, tragikomični brat blizanac Don Kihota.
Pesnikov pegaz, sledstveno, postao je mazga; pesnik, gledajući
odraz svoga lika u ogledalu, vidi prase; pohodi knjižare specijalizovane
za prava devojaka itd, itd... dok najposle, kao vrhunac Drainčeve
misije preobrazbe sveta javlja se genijalni Konjevodin crtež naslovljen
"Banket Rada Drainca" (možda ga je trebalo nasloviti
i "Apoteoza Radeta Drainca"), grafički zamišljen i izveden
po likovnom obrascu slikanja Hristove tajne večere. Umesto gornje
sobe, kafanski prostor: Mariju Magdalenu zamenjuje crtež balerine
okačen o zid; oko širokog stola sede ili stoje književnici i umetnici;
prepoznajemo izrazite figure Vinavera, Crnjanskog, V. Petrovića,
itd... Drainac, svečan i usredsređen, stoji, u središtu scene,
sa čašom u ruci i nazdravlja: "Uzmite i p...!". Drainčeva
apoteoza.
Međuratni likovni prostor zahvata književni svet, stvarajući tako,
od lutajućih pesnika i boema, grafičke junake ne manje izrazite
od papirnih. Uostalom, nisu li Konjevod i Drainac, zajedno stvarali,
1929.g., izvanredni ciklus "Naši književni portreti",
u kojima se karikatura (čiji je cilj da u jednom zahvatu pera
oliči najizrazitiju karakternu i spoljašnju osobinu lika, osobito
sa namerom da se istakne ili uveliča kakva mana) i kritička anotacija
prepliću stvarajući svojevrsne novinarsko-enciklopedijske komične
dragulje.
Sibe Miličić, prijatelj Crnjanskov, danas zanemareni pesnik, ostvaruje
pregnantnu tablu u kojoj je Tin Ujević prikazan kao junak podoban
vlastitoj pesničkoj harizmi. Na svega dva kaiša (u svakome po
tri kvadrata), prostor kavane postaje epifanijski prostor Ujevićeva
proroštva. Stripovna anegdota se dotiče stvarnosti crnohumornom
notom koja razodeva paradoksalni položaj pesnika artizma čija
su shvatanja i držanje u potpunom raskoraku sa njegovim socijalnim
položajem.
Ujević je oslikan kao miran, pribran, dostojanstven dendi čiji
nemarni pokreti nonšalantnom uverljivošću određuju mesto i položaj
drugih. Miličićev crtež je lapidaran, "prost", neusiljen,
"neizgrađen"; likovi i predmeti su dati samo kroz nagoveštaj.
Klasičan prelom pruža mogućnost da se kroz svaki pojedinačni kvadrat
naglase Ujevićev karakter i snobovsko držanje (1. "Gospodine,
za ovim stolom sedi samo jedan čovek"- veli junak; 2. "a
to ste vi" - ispija svoju čašu i prstom leve ruke ukazuje
na čoveka koji sedi sučelice njega; 3. "i samo vi" -
uzima cigaru iz susedove tabakere i njegovu čašu; 4. "pa
da se uverite" - u desnoj ruci drži cigaretu dok levom prinosi
usnama susedovo netaknuto pivo; 5. "zapalićete mi cigaretu"
- drži je u levoj ruci, prinosi je susedu koji je zapalio šibicu,
pored njega stoje obe, već ispražnjene čaše; 6. "i platićete
vi", govori, pred zabezeknutim čovekom, dostojanstveni, odlazeći
Ujević).
Gojko Tešić je, radeći na književnosti avangardi, istovremeno
iz zaborava vratio niz likovnih tvorevina i ponovno ih, sa svojim
saradnicima, učini dostupnim široj čitalačkoj publici. Ovaj rad
ujedno pokazuje koliko su svekoliko oblici umetničkog izražavanja
srodni i do koje mere povezani.
Kroz osobenu avanturu koju predstavlja listanje sabranih dela
Rake Drainca dođe nam, i nehotice, pomisao kako živimo u bledunjavo
i dosadno vreme.
Striperi, u nedostatku imaginacije, crtajte pisce, slikare, klošare,
manijake! Rastrojeni život pisaca je motivski bunar bez dna. Čekamo
na vas.
sadržaj
|
8.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 73.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
KAKO PRODATI SCENARIJA ZA STRIP I NA TAJ NACIN
POSTATI TRULI BOGATAS! (1)
U slucaju da ste poceli
da se krstite levom i desnom rukom (ili vrtite glavom u neverici,
u slucaju da niste religiozni) zbog toga sto se eto bas ja se
usudjujem da delim takve savete, mozete slobodno da prestenete
sa tim aktivnostima i pricuvate energiju koju cete nakon toga
iskoristiti na adekvatniji nacin (to u slucaju da imate pametnija
posla nego da se krstite sa obe ruke i vrtite glavom; u suprotnom
se ne obazirite na moje reci i navalite!). Naime, ova kolumna
(i par sledecih, po svemu sudeci) u stvari je prevod poduzeg teksta
Marka Milara, trenutno vrlo cenjenog i vrlo kontraverznog (to
izgleda nekako ide zajedno voih dana) scenariste u Americi (Swamp
Thing, Ultimate X-Men, Authority), inace Skota neverovatno
mladalackog lika. Neka Mark (imenjak) prica za sebe:
"Ovo u stvari pisem iz vrlo sebicnih razloga. Daleko najcesce
pitanje koje mi se postavlja u e-mailovima, uobicajnoj posti i
telepatski je za neki siguran savet za proboj u redove strip profesionalaca.
Svaki put kad dobro udahnem pre nego sto pokusam da odgovorim
na ovo pitanje ostavim sebi mali mentalni podsetnik da taj odgovor
bacim na papir tako da imam uniforman odgovor za slanje u nebrojeno
mnogo buducih prilika u kojima ce mi to pitanje nesumnjivo biti
ponovo postavljeno. U principu, to je ono sto ce ovaj tekst biti
- moj uniformni odgovor. Ono sto cete ovde procitati su tajne
mog zanata srocene tako da me ni jedan jadni smokljan ne pita
tako nesto ponovo. Trebalo mi je preko deceniju pisanja da dodjem
do svega ovoga pa vas stoga molim da sve to lepo odstampate i
drzite ove reci onoliko blizu srcu koliko mozete a da ne dodje
do srcanih i drugih smetnji.
SAVET PRVI: PRIZOVITE SE PAMETI
Niko vas ne moze nauciti
da pisete stripove nista vise no sto vas moze nauciti da jedete
staklo. To je nesto za sta ste ili sposobni ili niste. Malocas
sam posecivao prijatelja u bolnici i jedan drugi posetilac me
je pitao da li bih mogao da mu preporucim gde da pocne zato sto
je uvek zeleo da zaradi lovu na brzaka pisanjem. Ovo me uvek razjari.
Kako je agent Stivena Kinga voleo da kaze, on je uvek zeleo da
bude neuro-hirurg jer mu je bilo stalo da namakne na brzaka lovu
koju pioniri u neoro-hirurgiji zaradjuju. Pisanje, crtanje, neuro-hirurgija
i jedenje stakla su vestine koje se naravno mogu negovati, ali
mislim da je nemoguce pretpostaviti da su svi rodjeni sa potencijalom
da zive od bilo koje od njih. Ili ste sedeli iza kauca i crtali
stripove na tapetama kao dete, ili niste. Ako niste, molim vas
prestanite da citate zato sto ce ostatak ovog teksta za vas biti
potpuno beskoristan. Uvredjen sam kada cujem price o piscima izvan
medija koji ulecu u strip da bi uzeli nesto para izmedju dva romana
zato sto mislim da ljudi ne shvataju koliko je ovaj posao tezak.
On trazi praksu, trazi proucavanje sopstvene umesnosti, najzad,
trazi gubljenje velikog dela vasih godina odrastanja u citanju
Teen Titans-a dok se vasi otac i majka svadjaju u prizemlju.
SAVET DRUGI: CITAJTE STRIPOVE
Ne morate biti nacitani. U stvari, na neki nacin smatram da je
pozeljnije doci na posao sa sto je moguce manje prtljaga. Medjutim,
mislim da je tvrditi da ste strip scenarista koji ne cita stripove
(a cujem dosta ljudi koji to pricaju) biti kao muzicar koji ne
slusa muziku. Stripovi su vrhunski medij pop kulture. Oni su najverovatnije
naneposredniji nacin pripovedanja na svetu, manje zavistan od
obaveza i problema sa rasporedom od filmova ili televizije, i
u proseku u prodaji samo nekoliko meseci nakon sto je ideja presla
iz pisceve glave u njegov kompjuter. Ovo je verovatno ono sto
najvise volim kod stripova, ali ako propustite da uocite trend,
zaglavite u kolotecini ili naprosto zavrsite reciklirajuci istu
staru ideju koju svi koriste, umrecete na nogama. Bukvalno stotine
stripova izlazi svakog meseca i trka za mesto na vrhu je freneticna.
Morate biti svesni sa cime se takmicite ako zelite da budete bolji
od ostatka copora, a jedini nacin za to je da citate sto vise
stripova. Ovo pravilo se odnosi na sve, od onih koji se bave jeftinim
andergraund stripovima pa sve do ljudi iza najkomercijalnih svezaka.
SAVET TRECI: POCNITE OD POCETKA
Najaveca greska koju svi mi pravimo je to sto krecemo nase napore
u polju bavljenja stripom sa necim kao sto je predlog za epizodu
X-Men-a jer, verujte mi, nece biti prihvacen. U stvari,
ako i bude prihvacen, pretvorice se u vasu najgoru nocnu moru,
ali vise o tome kasnije. Bavljenje stripom je kao gradnja kuce
ili oblacenje za svecanu priliku; pocinjete od temelja i gradite
navise. Da, prva stvar koju sam ikada predlozio DC-iju (sa trinaest
godina) bila je prica o Superman-u, ali su mi prvu pricu
o Superman-u kupili tek u mojoj dvadeset sestoj godini,
a ona ce se pojaviti u stampi tek kasnije u toku godine, tek nekoliko
nedelja pre mog trideset treceg rodjendana. Kao vecina ljudi koji
citaju ovaj tekst, i ja sam verovatno osecao da mogu da uradim
bolji posao od velike vecine ljudi koji su u tom trenutku radili
u industriji. Pretpostavljao sam da su Superman, Batman, Daredevil
i sta god sto sam citao kao tinejdzer moje Bogom dano pravo, i
da je TRAVESTIJA to sto me nisu na licu mesta unajmili za pisanje
njihovih avantura. U stvari, toliko sam bio siguran da ce Deni
O'Nil da me uzme da pisem Batman-a kad bude dobio moj rukom
pisan scenario u mojoj zavrsnoj godini skole da sam u stvari zbrisao
sa casova da bih mogao ceo dan da sedim pored telefona, ocekujuci
njegov poziv. Prirodno je zeleti sve odmah, ali dugorocna karijera
podrazumeva dugorocan uspon i, nadajmo se, dugorocan pad. Sto
je brzo to i kuso, kao sto kazu, i potpuno su u pravu. Nista nece
sahraniti vasu karijeru brze nego da rano dobijete veliki posao.
Ono sto je delovalo kao divna mogucnost ubrzo ce postati nocna
mora sastavljena od losih recenzija i foruma na internetu u kojima
citaoci traze vase testise na rostilju. Molim vas, ucinite ono
sto je vecina nas uradila i pocnite sa radom za manje izdavace
da biste naucili osnove pripovedanja. Cak je i Alan Mor segrtovao
na 2000AD-u, troseci dve godine na pisanje niceg drugog do naucnofantasticnih
prica od tri strane sa tri stosa i preokretom na kraju."
(Nastavice se)
P.S. Ono za sta se nadam da se nece nastaviti je pripisivanje
meni necega sto nisam napisao. Govorim naravno o proslim Strip
Vestima, i govorim o tekstu pod nazivom "Izvestaj sa smotre" koji
nisam napisao ja, vec moj dragi prijatelj Bankovic Milisav. A
sta ste vi mislili o cemu govorim?
sadržaj
|
9.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (133)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
HOMMAGE A GOMMAGE
U jednom od posljednjih
intervjua koje je dao, Michel Greg - meni, inače, jedan od najvažnijih
autora - je bio pozvan i da se prisjeti najmržeg mu dijela stripaškoga
posla. "Un demi-siecle de gommage," rekao je otprilike tom prigodom,
"Pff, quelle calvarie!" Pola stoljeća brisanja - kakvog li mučenja!
Svaki onaj koji se ikada bavio crtanjem stripova s makar minimumom
profesionalnog pristupa zna o čemu Greg tu govori. Strip se postavi
u olovci, više ili manje detaljno, pa se iscrta u tušu, više ili
manje slobodno, ali još uvijek nije gotov. Treba, naime, tek ukloniti
sve tragove rada i sva traženja prave crte, kako bi gotov proizvod
bio umiven i naizgled bogom dan. Tek brisanjem rađa se tabla,
tek tada - uklanjanjem skela - vidimo što smo napravili i što
još treba popraviti.
Brisanje jest, kako Greg kaže, kalvarija. Fizički, to je možda
najzahtjevniji dio crtanja - oranje dobrom gumicom preko hektara
papira, ravnomjerno i nesmiljeno. Psihički, to je živa dosada.
Nužna, ali nimalo zbog toga zanimljivija. Probleme da i ne spominjemo:
loše gumice koje se mrve ili grafit razmazuju umjesto da ga jedu;
loš tuš koji pod gumicom poklekne i posivi; crtanje u zadnje minute
pred rok (a kada se, molim vas, ne crta u zadnje minute pred rok?),
kada se tabla oprezno naginje da se vidi gdje je još svježa, a
gdje je se može početi brisati bez straha da će gumica napraviti
dugu i crnu ranu, kao od šrapnela…
Crtači su od pamtivijeka pokušavali izbjeći brisanje, tako da
je, tamo gdje postoje studiji, taj posao uvijek padao na asistente.
Crtalo se, jednako tako, na posebnom papiru (ili na stražnjoj
strani hamera) pa prosvjetljavalo i tuširalo. Koristila se plava
non-repro olovka. Crtalo se - tko je mog'o - direktno u
tušu.
Danas je izgledno da će gumica tiho odumrijeti iz procesa. Što
se Photoshop više bude udomaćivao, više će se crtati u layerima,
a najdonji sloj, layer skice, bit će lako izbrisati jednim
potezom miša. Zato mi je danas došlo da odam poštu tradiciji koja
možda izumire, u ime svih nas koji smo - pola stoljeća ili manje
- pripadali vrijednom, samo za tajnom Bratstvu Gumice. Ma koliko
smo puhali na sam spomen gommage, vjerujem da ćemo je otpratiti
jednim sjetnim "šteta".
Dommage.
sadržaj
|
10.
|
MOJ POGLED
(20)
|
zmcomics
|
BONE
Na sramotu Strip vesti
više nego nezapaženo je prošao izlazak treće knjige stripa Bone.
Pogotovo je nesretna činjenica da je to jedan od najboljih stripova
koje sam ikada čitao, da je to moj favorit među svim izdanjima
(računajući i ona piratska) kod nas u zadnjih desetak godina.
Pitka priča koja prosto teče kroz serijal, šarmantan humor i fantastičan
ritam kojim odiše ovaj strip su vrline kojima se retko koje ostvarenje
može pohvaliti. Neverovatno je kako u tom stripu sve funkcioniše
sasvim prirodno, bez potrebe da se nadugačko objašnjavaju likovi
i okruženje, iako su krajnje neobični. Bone-i, likovi kao da su
upravo sišli sa animatorskog stola, se najnormalnije kreću u svetu
ljudi. Bube, zmajevi, štakoroliki i ljudi se sasvim prirodno sporazumevaju
i funkcionišu. Kažem funcionišu, a to podrazumeva i ljubav i mržnju
i sve ostalo što možemo jedni prema drugima osećati.
I kad se upoznate sa jednim takvim svetom tek u trećoj knjizi
ozbiljno shvatite da vas je autor uveo u jedan veliki fantazi
ep. A on funkcioniše bez vila i vilenjaka, bez patuljaka i hobita,
bez ostalih standardnih aktera. Jednostavno dobijamo jedan krajnje
originalni fantazi koji je iskočio iz klišea koga se drže pisci
tog žanra, kao da ništa drugo nije fantazi osim, sigurnog i proverenog,
Tolkinovog sveta. Jeff Smith, autor stripa, je dokazao
da se može i drugačije.
Osim jednostavnog i preglednog crteža, zasnovanog na čistoj liniji
četkicom te jasnim kontrastima crnog i belog, posebno volim ritam
tog stripa. Kadrove bez teksta koji govore kao da su puni oblačića,
gde bez reči upoznajemo karaktere naših junaka gde se odvija radnja
kao u nekom sjajno režiranom filmu gde i tišina ima svoj zvuk.
Ako nešto mogu da zamerim ovom stripu to je malo predugo bavljenje
velikom trkom krava, gde baka Ben, naravno, učestvuje kao takmičar
i... pa naravno, to što predugo moram da čekam od knjige do knjige.
Mogu samo da urlam i pitam kad će četvrta, peta,....:)
sadržaj
|
11.
|
ŠTAMPA
|
štampa
|
Dušan Banjanin se pobinuo
da obezbedi sadržaj ove rubrike.
Odlazak Đorđa
Lobačeva:
AVANTURA JE ŠAMPANJAC ŽIVOTA
Lobačevljevi stripovi, gledano iz današnje perspektive, dele naivnost
njegovog vremena, ali će, osim divnog detinjstva, domaćem stripu
ostaviti u nasledstvo i visoke crtačke i narativne standarde.
Njihov uticaj je ogroman i nemerljiv.
Prošlog utorka u Sankt Peterburgu, u svojoj 93. godini, umro je
Đorđe Lobačev, jedan od pionira srpskog i jugoslovenskog stripa
i jedan od njegovih najznačajnijih autora.
Rodio se 1909. kao Jurij Pavlovič Lobačev u Skadru gde je njegov
otac bio ruski konzul. Posle Oktobarske revolucije, porodica preko
Soluna i Dubrovnika dolazi u Novi Sad, da bi nakon smrti roditelja,
Lobačev 1922. stigao u Beograd. Tu završava Prvu rusko-srpsku
gimnaziju, a potom, uprkos siromaštvu, i Istoriju umetnosti na
beogradskom Filozofskom fakultetu. Posle ženidbe, nalazi zaposlenje
u jednom građevinskom preduzeću, a posle njegovog bankrota 1934.
godine izdržava se crtanjem reklama i uličnih natpisa i raznošenjem
"Politike" i "Vremena" po kućama. Svoj prvi strip nacrtao je kao
novinski oglas za zubnu pastu parfimerijskog preduzeća "Kašiković".
Strip je svoju jugoslovensku premijeru imao u "Politici" 21. oktobra
1934. Najavljen kao najnovije čudo našeg vremena, kućni bioskop,
roman u stripovima Detektiv Iks-9 Dešajela Hemeta i Aleksa
Rejmonda opčinio je jugoslovenske čitaoce. "Danima sam ga proučavao",
pričao je Lobačev kasnije, a onda je i sam krenuo da crta.
ĐOKA STRIP: U beogradskom listu "Panorama" 23. marta 1935. objavljen
je detektivski strip pod nazivom Krvavo nasledstvo, čija
se radnja dešavala u Dubrovniku. Redakcija lista ga je najavila
kao združeno delo poznatog detektivskog pisca Vladimira Cilića
i poznatog amerikanskog crtača Džordža Stripa, koje će čitaocima
pružiti "jedan izvanredan događaj iz našeg života – na jedan potpuno
amerikanski način". Iza ovih zvučnih imena krila su se dva strip
početnika – Đorđe Lobačev i njegov kum Vadim Kurganski. Prvi Lobačevljev
strip podražavao je u svemu Detektiva Iks-9, a zahvaljujući
marketinškom potezu uredništva, zaradiće i svoj nadimak pod kojim
će se kasnije i potpisivati – Đoka Strip. Zamalo mu je izmakla
čast da bude autor prvog objavljenog domaćeg stripa, koja će pripasti
Vlastimiru Belkiću. On je mesec dana ranije u listu "Nedelja"
objavio Avanturu detektiva Harija Vilksa.
Lobačevu će ubrzo dodijati crtanje izvanrednih događaja iz našeg
života na amerikanski način. "Nama treba strip s domaćom temom.
Jovanović je Jovanović, Stanko je Stanko, i šta će Stanko u Čikagu!",
mislio je. U potrazi za lokalnim temama, roman Janka Veselinovića
Hajduk Stanko izgledao mu je kao idealan predložak za strip.
Nacrtao je prvi kaiš i odneo ga u "Politiku". Strip je odmah prihvaćen,
a Lobačev je postao stalni saradnik lista.
"Mislim da značaj Hajduk-Stanka nije samo u tome što je
to prvi jugoslovenski strip s nacionalnom temom, već zato što
je pokazao da ovde mogu da se pronađu teme za stripove", izjavio
je Lobačev mnogo godina kasnije. Uspeh Hajduk-Stanka bio
je ogroman. Ubrzo sve novine počinju da objavljuju stripove, a
pojavljuju se i prve specijalizovane strip revije koje, pored
američkih stripova, donose i veliki broj radova domaćih crtača
početnika koji će se brzo razviti u prave majstore. Tako u Beogradu
u svega nekoliko godina sazreva grupa autora kasnije nazvanih
"beogradski krug" (Lobačev, Kuznjecov, Solovjev, Navojev, Žedrinski,
Ranhner, Lehner, Janković, Šenšin, Marković...) kojim dominiraju
ruski emigranti i koji će na velika vrata uvesti strip u Jugoslaviju.
Od 1935. do četrdesetih godina, Lobačev je objavio svoje najznačajnije
stripove. Oni se mogu svrstati u tri grupe. Prvi su bili pustolovno-fantastični,
na tragu Rejmondovog Flaša Gordona, kao što su Plava pustolovka,
Beli duh, Gospodar smrti i Princeza Ru, koji
je objavljen i u Francuskoj i koji je francuski istoričar stripa
Pjer Strinati proglasio za "najnadrealističkiji od svih stripova
ikad stvorenih". Drugu grupu stripova činile su obrade književnih
dela – Hajduk Stanko, Baron Minhauzen, dok je Čarobnjaka
iz Oza, čije izlaženje je prekinuo rat, Lobačev završio tri
decenije kasnije za časopis "Pegaz". U treću grupu stripova spadale
su obrade srpskih narodnih epskih pesama i pripovedaka – Ženidba
cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na
nebu ni na zemlji i Biberče.
KAPITALISTIČKA IZMIŠLJOTINA: Pri kraju rata učestvuje u borbama
na Sremskom frontu, posle oslobođenja nastavlja s radom na ilustraciji,
a onda dolazi rezolucija Informbiroa. Đorđa Lobačeva sa suprugom,
sinom i dva kofera u zapečaćenom vagonu vlasti proteruju u Rumuniju.
Posle Staljinove smrti 1955. godine prelazi u Sovjetski Savez
i nastanjuje se u Lenjingradu. Kako je u SSSR-u strip prokazan
kao kapitalistička izmišljotina koja šteti razvoju omladine, Lobačev
radi kao ilustrator. Ipak, polazi mu za rukom da u sovjetskom
listu "Koster" 1966. objavi jedan kraći strip. Ali ovaj pokušaj
će naići na takvu reakciju nadležnih da će odvratiti druge sovjetske
autore od sličnih podviga. Svejedno, Lobačevljev pokušaj će ostati
zabeležen kao prvi ikada objavljeni strip u Rusiji.
Sredinom šezdesetih obnavlja veze s Jugoslavijom i u "Politikinom
zabavniku" objavljuje stripove Tajanstvena pećina, Hajduk
Veljko, Saturn dolazi u pomoć, Doživljaji u brdima
i Čuvaj se senjske ruke, a od sredine sedamdesetih objavljuju
mu se strip albumi sa starim, ali i novim radovima kao što su
Puškinove bajke, i kolorne verzije stripova Baron Minhauzen
priča i Tragom narodne mašte, u izdanju Dečjih novina.
Tokom 2000. i 2001. godine izdavačka kuća Bonart objavljuje Pepeljugu,
Kameni cvet, Hrabrog krojača, Čvorka. Svoja
sećanja i uspomene sabrao je u knjizi Kad se Volga ulivala
u Savu – Moj životni roman, objavljenoj 1997. godine.
Lobačevljevi stripovi, gledano iz današnje perspektive, dele naivnost
njegovog vremena, ali će, osim divnog detinjstva, domaćem stripu
ostaviti u nasledstvo i visoke crtačke i narativne standarde.
Njihov uticaj je ogroman i nemerljiv. Zbog toga je Lobačev i nazvan
"patrijarhom srpskog stripa", a jedna beogradska škola stripa
nosi njegovo ime. Rekapitulirajući njegovo delo u tekstu "Đorđe
Lobačev, ili detinjstvo koje ne prestaje" Žika Bogdanović naveo
je Čestertonovu rečenicu: "Avantura je šampanjac života". A prava
mera avanture, to je Lobačev osećao, znao, i zbog toga i crtao,
jeste upravo čudesan svet "romana u stripovima".
Nebojša Grujičić
Objavljeno: VREME 604, 1. avgust 2002. godine
sadržaj
|
12.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-EJZNEROVA NAGRADA
Ove godine su nagrade na, najvećem severno-američkom strip festivalu,
Comic-Con-u u San Dijegu dobili, po kategorijama:
-Best Short Story
"The Eltingville Club in 'The Intervention,'" by Evan Dorkin,
in Dork #9 (Slave Labor)
- Best Single Issue
Eightball #22, by Dan Clowes (Fantagraphics)
- Best Serialized Story
Amazing Spider-Man #30-35: "Coming Home," by J. Michael Straczynski,
John Romita Jr., and Scott Hanna (Marvel)
- Best Continuing Series
100 Bullets, by Brian Azzarello and Eduardo Risso (Vertigo/DC)
- Best Limited Series
Hellboy: Conqueror Worm, by Mike Mignola (Dark Horse Maverick)
- Best New Series
Queen & Country, by Greg Rucka and Steve Rolston (Oni)
- Best Title for a Younger Audience
Herobear and the Kid, by Mike Kunkel (Astonish)
- Best Humor Publication
Radioactive Man, by Batton Lash, Abel Laxamana, Dan De Carlo,
Mike DeCarlo, and Bob Smith (Bongo)
- Best Anthology
Bizarro Comics, edited by Joey Cavalieri (DC)
- Best Graphic Album-New
The Name of the Game, by Will Eisner (DC)
- Best Graphic Album-Reprint
Batman: Dark Victory, by Jeph Loeb and Tim Sale (DC)
- Best Archival Collection/Project
Akira, by Katsuhiro Otomo (Dark Horse)
- Best U.S. Edition of Foreign Material
Akira, by Katsuhiro Otomo (Dark Horse)
- Best Writer
Brian Michael Bendis, Powers (Image); Alias, Daredevil, Ultimate
Spider-Man (Marvel)
- Best Writer/Artist
Dan Clowes, Eightball (Fantagraphics)
- Best Writer/Artist-Humor
Evan Dorkin, Dork (Slave Labor)
- Best Penciller/Inker or Penciller/Inker Team
Eduardo Risso, 100 Bullets (Vertigo/DC)
- Best Painter/Multimedia Artist
(interior art) Charles Vess, Rose (Cartoon Books)
- Best Coloring
Laura DePuy, Ruse (CrossGen); Ministry of Space (Image)
- Best Lettering Todd Klein, Promethea, Tom Strong's Terrific
Tales, Tomorrow Stories, Top 10, Greyshirt (ABC); The Sandman
Presents: Everything You Always Wanted to Know About Dreams
But Were Afraid to Ask (Vertigo/DC); Detective Comics, The Dark
Knight Strikes Again (DC); Castle Waiting (Olio); Universe X
(Marvel)
- Best Cover Artist
Dave Johnson, Detective Comics (DC), 100 Bullets (Vertigo/DC)
- Talent Deserving of Wider Recognition
Dylan Horrocks (Hicksville, Atlas)
- Best Comics-Related Periodical
Comic Book Artist, edited by Jon Cooke (TwoMorrows)
- Best Comics-Related Book
Peanuts: The Art of Charles M. Schulz, edited by Chip Kidd (Pantheon)
- Best Comics-Related Item
Dark Horse classic comic characters statuettes, sculpted by
Yoe Studio (Dark Horse)
- Best Publication Design
Acme Novelty Library #15, designed by Chris Ware (Fantagraphics)
Hall of Fame
Judges' Choices:
Charles Biro,
Osamu Tezuka
Sergio Aragones
John Buscema
Dan De Carlo
John Romita
sadržaj
|
13.
|
PISMA ČITALACA
|
mail
|
From: boris lazic <borisl14@yahoo.fr>
Subject: nazalost, nuzno reagovanje
zar bas kreten?
"ko kaze "budala" bratu svom, bice kriv sudu ognjenom"
hrist
ne razumem; cemu to? kolega macane, eeeej!!!!!!
pa zar nam propast kakva je bojanov odlazak iz casopisa nije bila
dovoljna?
zar taj skandal nije bio znak?
tada sam bio na putu, eto, bio sam van cele te price, i sad se
grizem, jer nisam odreagovao na vreme - ali sada, sad sam tu;
citam, vidim, pratim; uvek sam sa posebnim zadovoljstvom citao
upravo tvoju kolumnu, jer je sjajno pisana, jer je krcata iskustvom,
jer je pismena, najpismenija u svestima - i sad, takva glupost!
takav verbalni ispad od macana!
pa zar je bilo potrebno tako otpisati mladjem kolegi kome si,
ipak, bio neki uzor?
koristiti olinjali fazon, tipa: necu ga nazvati kretenom a kazem,
ej, svi vi, znajte, da to je, taj i taj, pazite, pa to je kreten,
prostak, idiot - neobrazovano naklapalo!
i cemu opet, sve to?
cemu takvo srozavanje casopisa?
to smece reci u casopisu?
to smece?
dobro si razumeo perspektivu iz koje je pisano, jer nije bilo
reci o stilistici niti o knjizevnim oblicima niti ma ko od nas
ima potrebe za strukturalnim pojasnjenjima o prirodi "kratke"
price (inace termina koji ne postoji u teoriji knjizevnosti -
ona samo zna za "pricu") vec o prostoj nemogucnosti redovitog
objavljivanja koja, u ovim sredinama, cini da se ljudi cesce opredeljuju
za kratku pricu nego za serijal jer - ko zna kada ce i gde vajni
serijal biti objavljivan? pa zasto, imajuci u vidu sve to - a
ti moras imati u vidu okolnosti i uslove pod kojima se ovde stvara
- zasto talentovanog coveka nazvati kretenom?
zasto, darko macane?
vidis, nisi ni ti imun na mane na koje si ukazivao kod drugih
(niti je na njih imun bilo ko od nas, niti bilo koji covek uopste):
lakse, brate, s recima! jezik je vatra, svet pun haosa!
ali naposletku, vatra od svega stvori pepeo
pepeo su i prazne reci
pepeo; umisljenost, pepeo ljudi cije su sujete vece od njihovih
dela.
pepeo, brate
pepeo
sadržaj
|
14.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
-Strip diskusija na www.stripovi.com
www.stripovi.com/Forum/default.asp
sadržaj
|
15.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 9. do 16. avgusta
. . .
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|