prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PROMOCIJA ZAVERE - Strip Vesti
2. EON #0 - Strip Vesti
3. NOVI ŽIVOT MACE ŠIZE - Saša Rakezić
4. DOMAĆI AUTORI U PUNOM SJAJU - Ilija Bakić
5. ČETVRTI ZID (II) - Srđan Aćimović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 74. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (134) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (21) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. PISMA ČITALACA - mail
12. BERZA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

PROMOCIJA ZAVERE

Strip Vesti

LES JOURS ENTRAGERS
i
POPOŠAK I CVEĆE

Dođite na promociju dva lepa strip albuma!

ponedeljak 02. septembra, u 20 časova, REX, Jevrejska 16

Promocija šestog i sedmog broja "GRAFIČKE ZAVERE"
(sedmi broj je zajedničko specijalno izdanje "Grafičke zavere" i "Lavirinta")

broj šest - Mr. Stocca,
broj sedam - Wostok, Grabowski, Saša Mihajlović

sadržaj

2.

EON #0

Strip Vesti

Kao prijatno iznenađenje se ovih dana pojavio prvi, tačnije nulti, broj novog strip magazina, pod nazivom EON, koji objavljuje isključivo radove domaćih autora. Ovo izdanje nam stiže iz Šabca i izdaje ga, pazite sad ovo, Udruženje likovnih stvaralaca Šabac!!! Kolor korice, bela hartija i 68 strana A4 formata su mere ovog izdanja. Cena je 150 dinara. Pošto je tiraž svega 500 primeraka i to jasno govori da ćete do svog primerka doći ako skoknete do knjižare gde se redovno snabdevate stripovima.

Još da spomenemo da su u ovom broju objavljeni sledeći stripovi: "Projekt NEO CT" i "7 godina posle" Zorana Jankovića, "Race Wars" i "Šumari" Slobodana Jovanovića, "Leda" i "Zona sumraka" Vladimira Aleksića kao i "Bumerang" Vladimira Bursaća.

Toliko od mene, za sada. Izdanje je koje zaslužuje mnogo veću pažnju te će o njemu biti više reči u sledećim brojevima. Ovo je bilo tek kao neka direktiva da požurite sa nabavkom ovog izdanja!!!

sadržaj

3.

NOVI ŽIVOT MACE ŠIZE

Saša Rakezić

U vremenu novih tehnologija i interneta, koji odvlače pažnju publike od “tradicionalnih” medija kao što je strip, knjiga reprinta strip tabli nastalih početkom dvadesetog veka može biti vrlo rizičan potez za izdavačku kuću. Medjutim, nedavno objavljena zbirka reprinta stripa “Krazy Kat”, pod nazivom “ Krazy and Ignatz”, koju je objavila američka izdavačka kuća Fantagraphics Books, je svakakao najuspešnije izdanje do sada, posvećeno ovom klasičnom ostvarenju. Pod uspehom se podrazumeva niz izuzetno povoljnih članaka u “velikoj” štampi, tako da je čak i San Francisco Chronicle, jedan od najznačajnijih dnevnika u zemlji, objavio recenziju preko cele stranice velikog formata ovih novina, u vidu strip-komentara čiji je autor Chris Lanier. Takodje, prvi tiraž monografije je gotovo planuo za svega nekoliko meseci. Na kulturnom tržištu čija je pažnja skoro isključivo okrenuta trenutnim dešavanjima, ovo je izuzetno postignuće, koje je zagrejalo srce mnogim entuzijastima.

Uspeh ovog izdanja se donekle može objasniti i rešenjem naslovne strane, koju je u prilično prepoznatljivom stilu dizajnirao Chris Ware , autor koji je dugo godina bio aktivan na sceni alternativnog stripa, i koji je – zahvaljujući prestižnim nagradama u Americi i Britaniji, brzo dospeo u žižu interesovanja šire publike, koja je očigledno počela da grabi svako izdanje sa Wareovim potpisom. U svakom slučaju, u pitanju je zanimljiv slučaj da savremeni “klasik” pomaže jednom istinskom klasiku iz vremena kada je strip bio tek u začetku.

Strip “Krazy Kat” (kod nas prevodjeno i kao “Maca Šiza”), čiji je autor George Herriman, spada medju najznačajnija ostvarenja nastala u okviru medija priče u slikama. Strip se pojavljivao u američkim dnevnim novinama od 1913. do 1944. godine, i – uprkos što je bio relativno zapažen u vremenu tokom prvog svetskog rata, zapravo nikada nije ostvario komercijalni uspeh. Krazy Kat deluje avangardno čak i danas, s obzirom da je autor - pored najbolje tradicije novinske ilustracije - bio inspirisan i “primitivnom” umetnošću svojih prijatelja Indijanaca iz Arizone, medju čije je mesečaske predele i smestio radnju stripa. Ono što je neobično u ovim storijama, jeste da su nastale iz sasvim nadrealnog sižea, u kojem je glavni junak (mačka Krazy Kat) zaljubljena u miša, koji je pak prezire i gadja ciglom, što ona shvata kao znak ljubavi. Da stvar bude čudnija, tu je i policajac, u liku psa, koji pak voli mačku i redovno hapsi miša. Pri tom valja reći da je fabula ovih stripova ponekad toliko iščašena (što je sve nadopunjeno jezičkim akrobacijama koje strip čine gotovo neprevodivim), da je većina prosečnih čitalaca bila zbunjena. Poznato je da je ovaj strip izludjivao urednike u predratnim listovima, a verovatno jedini razlog što je sa izlaženjem nastavljeno jeste što je to bio omiljeni strip velikog novinskog mogula, Williama Randolpha Hearsta. Teško je dokučiti kako je Hearst, omražen zbog svog konzervativizma, bio sklon delu autora koji je prednjačio u jednom slobodnom, avangradnom poimanju popularne umetnosti. Bilo kako bilo, Krazy Kat je izvršio uticaj na čitavu generaciju strip crtača u Americi, ali i stekao obožavaoce medju imenima kao što su Pablo Picasso, Walt Disney, Ernest Hemingway ili T.S. Eliot. Pored toga, zanimljivo je i da je Herriman bio potomak mulata, i da je svoje afro-američko poreklo bio prisiljen da prikriva, u vremenu kada su rasne predrasude držale “obojene” umetnike daleko od javne scene.

U svakom slučaju, gotovo svaka generacija čitaoca ponovo otkriva Herrimanov rad, razasut na hiljadama stranica prašnjavih novinskih izdanja s početka dvadesetog veka. Reprint kompletnog opusa do sada još niko nije uspeo da objavi, a čak i najnovije Fantagraphicsovo izdanje (sa Krazy Kat stripovima iz godišta 1925.-1926.), predstavlja nastavak serije reprinta koju su započeli drugi izdavači (Eclipse Books). Time se legenda o ovom nesvakidašnjem stripu produžava i u novo stoleće…


(Objavljeno u listu Vreme, broj 605, 8.8.2002.)

sadržaj

4.

DOMAĆI AUTORI U PUNOM SJAJU

Ilija Bakić

NOVI STRIP IZDAVAČ

DOMAĆI AUTORI U PUNOM SJAJU

Mi smo zemlja sa puno strip fanova, samo loša distribucija i visoke cene, uslovljene kvalitetom štampe, sprečavaju mnoge da dođu do svog primerka - kaže Milan Rusalić, urednik "System comicsa"

U najređe ptice ovdašnje strip scene svakako spadaju albumi domaćih autora i to u boji. Čak i u godinama najvećeg strip poleta osamdesetih ova izdanja mogla su se nabrojati na prste i za "vreme sušnje" devedesetih o njima se moglo samo maštati. U novom milenijumu pojavio se izdavač voljan da domaći strip predstavi u punom sjaju kvalitetne štampe i profesionalnog odnosa prema autorima i čitaocima. "System comics", čiji je urednik Milan Rusalić, obećava bolja vremena domaćeg stripa.


Po uzoru na zapad

Albumi sa radovima domaćih strip autora izuzetno su retki. Kako ste se odlučili za pokretanje "System comicsa"? - pitamo Rusalića.

- Decembra 1998. jedan prijatelj upoznao je Igora Markovića i mene sa Aleksom Gajićem, strip crtačem, i tada se rodila ideja da osnujemo izdavačku kuću kojoj će primarni zadatak biti objavljivanje albuma naših mladih i kod nas, namerno kažem kod nas, neafirmisanih autora. Uz tendenciju da vremenom preraste u pravu izdavačku kuću koja će se baviti stripom i prezentovati ga na način adekvatan vremenu u kome živimo a po uzoru na zapad.

Gajić nam je pokazao svoj diplomski rad, album "Technotise", fenomenalan strip sa samo jednom "manom" - bio je u boji. Štampa albuma od 68 strana, na kvalitetnom papiru, u zemlji kakva je bila naša 1998, bila bi prava ludost, bacanje para za većinu ljudi. Nama je trebalo samo malo "podsticaja", koji smo dobili od sadašnjeg direktora "System comicsa" Zorana Moroa i sve kockice bile bi sklopljene da nije počelo bombardovanje. Tako se ispostavilo da je put od ideje do realizacije bio nešto duži, ali nismo odustali. U međuvremenu Aleksa Gajić je potpisao ugovor sa Francuzima za serijal "Bič Božji" i postao zvezda u Francuskoj sa tiražima od preko 40.000. Mi možemo reći da se tiraž od 500 primeraka "Technotisea" dobro prodaje". Deluje smešno, ali mi radimo sve da stanje popravimo, jer mi smo definitivno zemlja sa puno strip fanova, samo loša distributivna mreža i možda veća cena, uslovljena kvalitetom štampe, sprečavaju mnoge da dođu do svog primerka.


Kalendar svetskih čuda

Dosadašnja iskustva nisu vas pokolebala?

- I dalje radimo i nadamo se da će uskoro biti bolje. U martu prošle godine je u beogradskom klubu "Underground" "Technotise" doživeo svoju promociju i to je bilo nešto novo na ovim prostorima. Hteli smo da napravimo predstavljanje kakvo nije imao ni jedan strip kod nas, da to podignemo na stvarno svetski nivo. Grupa "Prototip" je, zajedno sa Aleksom Gajićem i Darkom Grkinićem, scenaristom stripa, uradila muziku i spot za strip. To je nešto sasvim novo što smo hteli da ponudimo fanovima, multikulturni hepening i potpuni ugođaj. Gajić je potpisivao albume, na video-bimu vrteo se spot... To je bio početak drugačijeg pristupa za koji se zalažemo.

Prošlog oktobra pojavio se album "Badi kukavica i druge priče" Željka Paheka. Promovisali smo ga u "Cvijeti Zuzorić" u Beogradu a potom u Novom Sadu u Klubu obožavalaca stripa. Pred Novu godinu izdali smo i album Bojana Kovačevića "AAron", sada razmišljamo da ga prvo promovišemo u Novom Sadu a zatim u Beogradu, a zatim i dva kalendara, jedan Alekse Gajića "Kalendar svetskih čuda Beograda 2069", po principu "Kupiš jedan dobiješ dva" jer se dani-datumi 2002. i 2069. podudaraju a drugi Bojana Redžića, "Pin up girls 2002". I ovakvi kalendari su novost za naše fanove.


"System comics" u ovoj godini?

- Radićemo na probelmu distribucije. Trenutno se naši stripovi prodaju samo u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Nišu, Šapcu i Podgorici. Prodajna mreža mora se proširiti da bi albumi stigli do što većeg broja čitalaca. Tiraži su, za sada, mali, eksperimentalni, ali ako ima potražnje uvek postoji mogućnost doštampavanja. Cene su takve kakve su, zavise od kvaliteta štampe i tiraža i, na žalost, većini potencijalnih čitalaca su velike. Ali, šta da se radi kad pare uglavnom imaju pogrešni ljudi.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 2. jula 2002.godine

sadržaj

5.

ČETVRTI ZID (II)

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Šta je uzrokovalo neumerenost u "rušenju četvrtog zida" kod on-line stripova? Naravno, jednostavnost identifikovanja ekrana sa pometutim 'zidom': zaista, lako je zamisliti strip-junake kao male ljude unutar monitora; ali pre svega neograničena autorska sloboda, kombinovana sa nedostatkom kreativnosti (istina je, stripove može da crta svako, a on-line stripove može da objavljuje svako) i spisateljskih blokada. Ovakav splet okolnosti prouzrokovao je da na internetu jedva da ima stripa koji nije bar jednom flertovao sa uglavnom nemotivisanim obraćanjem čitaocima, autoru, naratoru, uključujući i moj sopstveni strip.

Neki stripovi koriste ovaj postupak kao stalnu instancu i pokretač radnje. Takvi su "Exploitation now" (http://www.exploitationnow.com/) ili "Real life" (http://www.reallifecomics.com/). Poneki "rušenje četvrtog zida izbegavaju, polažući svakako pre svega na kompleksnost priče; na primer "College roomies from hell" (http://www.crfh.com/) ili "It's Walkey" (http://www.itswalky.com/). Neki "četvrti zid koriste povremeno, kao "Melonpool" (http://www.melonpool.com/) zbog nedostatka boljih humornih rešenja, ili "PvP online" (http://www.pvponline.com/) radi ublažavanja nagle promene u crtačkom stilu. Ovi zadnji su obično i najneveštiji u uklapanju iznenadnog proboja "četvrtog zida" u gradivo stripa.

"Sluggy freelance" (http://www.sluggy.com/) 'zloupotrebljava' "četvrti zid" retko, uglavnom kad saradnici-pomoćnici autora Pita Abramsa preuzmu strip radi njegovog odlaska na odmor. Tada, radije nego da petljaju po tkivu samog stripa, odlučuju da ispričaju neku kraću priču baziranu pre svega na "rušenju četvrtog zida", a u slaboj vezi sa samim stripom. Autor strip "Stubble" (http://stubblecomics.com/) Josh Mirman, opet, uveo je sebe kao sporednog lika u strip, čineći jedno od najelegantnijih probijanja "četvrtog zida" viđenog u on-line stripovima.

Panja se ipak mora skrenuti na dva stripa koja su implementirala "rušenje četvrtog zida" u samu osnovu svog stripa, iscrpljujući moguđnosti ovog postupka motivisano i svrsishodno, čineći ih uzdanicama postmodernističkog stripa; radi se o "Framed" (http://framed.keenspace.com/), autora pinčonovski potpisanog sa "Damonk", i "0/1" (http://oneoverzero.keenspace.com/) autora koji se takođe krije pod pseudonimom, "Tailsteak".

Damonk je kreirajući "Framed", sebi pretpostavio originalnost i potrebu da sa svakom novom pričom ode korak dalje u komplikovanju odnosa između realnog i kreiranog sveta. U startu, četri osobe iz realnog sveta, ne nadajući se klopci, prošle su kroz vrata između realnog sveta i stripa, koja su se zatvorila i zabravila za njima. Ostavši zarobljeni u fiktivnom svetu, a u mogućnosti da komuniciraju sa svojim 'zarobljivačem', Damonkom, preko ekrana koji odgovara unutrašnjoj strain ekrana kompjutera, četri lika isprobavaju sve mogućnosti bivstvovanja u svetu stripa, ali pre svega bekstva iz njega.

Eventualno, rastežući granice mogućeg u svom stripu, Damonk sam sebe zarobljava u sopstveni strip: ušavši kroz nacrtani prolaz u strip, naravno zbog nekog besmislenog razloga, on dopušta da se prolaz zatvori za njim, a u nemogućnosti da nacrta novi, jer je zaboravio da ponese olovku!!! U svetu koji je njegova sopstvena tvorevina, Damonk beži od besne rulje svojih zarobljenika, provodi duže vreme u kavezu dok se drugi strip-autori smenjuju u mučenju njega.

Jedan od najkomplikovanijih projekata ovog autora predstavlja bekstvo njegovih junaka koji prolazeći kroz međudimenzionalne prolaze nastale strpljivim traženjem rupe u 'građi' stripa, i bukvalno protrčavajući kroz stripove drugih on-line autora. Usputne pojave ovih junaka zabeležene su u mnoštvu stripova autora koji su uzeli udela u ovom ambicioznom projektu.

Tailsteak je odabrao donekle ozbiljniji, i, može se reći, sistematičniji pristup kreiranju svog stripa. Da se naslutiti da je strip nastao slučajno, kada je autor bez ideje krenuo sa stvaranjem junaka takoreći iz praznine: prvi junak ukraden je iz slučajno odabranog stripa; drugi je stvoren od njegovog rebra (takozvana "Eden routine"); ne radi se, međutim, o Evi, već o rabru koje govori i kreće se. Sličnim seldom događaja stvoreni su i ostali junaci. Ubrzo je Tailsteak uveo sistematičnost, zadavajući niz pravila kojih će se i sam pridržavati, neke vrste fizičkih pravila koja važe u "1/0" svetu.

"Četvrti zid" u ovom stripu, kako sam autor kaže, ne postoji. Junaci slobodno komuniciraju sa autorom, njihov svet dovoljno je jednostavan da se može sagledati i kontrolisati u potpunosti, ali je upravo zbog toga i odličan poligon za bilo koju vrstu socioloških, fizičkih i filozofskih rasprava, ali pre svega, i što je zanimljivije, eksperimenata. Sve mogućnosti "četvrtog zida" kao sredstva relativizovanja našeg sveta ili razmatranja prirode i mogućnosti medija, isprobane su ili će biti isprobane u ovom stripu. Tako, na primer, jedan junak isprobava crtanje stripa u pesku; ovaj strip u stripu, svojevrsno je ogledalo; junak ovog stripa već u drugoj tabli gine zbog ljubomore svog tvorca - što čini da se ovaj oseća kao ubica, jer se ne usuđuje da dovede u pitanje realnost i "živost" svog junaka; time bi doveo u pitanje i svoju sopstvenu realnost.

Tailsteak je od sebe hotimice načinio postmodernog sociologa, što čini njegov strip dosadnim i presporim za najširi krug čitalaca, jednostavno zato što se radi o krajnje ozbiljnom i kompleksnom stripu, tek prividno i cinično smeštenom u formu humorističkog stripa. Jedinstvenost ovog stripa jak je zalog ozbiljnosti on-line stripova i njihovog mesta u globalnoj strip-sceni; internet se javlja kao bitan medij pored štampe. Medij koji, istina, zbog svoje slobode dovodi do nuspojava kakva je preupotrebljavanost "četvrtog zida", ali i kvaliteta koji su u stanju da ovakve nuspojave umanje do zanemarljivih dimenzija.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 74.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

KAKO PRODATI SCENARIJA ZA STRIP I NA TAJ NACIN
POSTATI TRULI BOGATAS! (2)

Mark Milar prica, a vi hvatate beleske…

"SAVET CETVRTI: NEMOJTE SLATI UZORKE SCENARIJA MARVELU ILI DC-IJU

Da, znam da su se neki momci na scenu probili na ovaj nacin, ali trenutno ne mogu nikog konkretno da se setim. Svaki ogranak u ovim kompanijama ima manjak ljudstva i urednici jedva stizu da procitaju scenarija svojih redovnih saradnika, a kamo li nekog tipa za koga nikada nisu culi. Neke dobre duse (za koje bi verovatno bilo bolje da ih ovde ne imenujem) vole da provedu jedno popodne u mesecu citajuci te pristigle scenarije, ali imate vise sanse da nadjete bocicu dezodoransa na konvenciji u San Dijegu ovog vikenda nego da pronadjete pisca koji se prokrijumcario na scenu na ovaj nacin. UrednicI su proste duse. Ne mogu da se nateraju da citaju vase opise kadrova pisane u stilu Alana Mura dugacke po citavu stranu. Vas rad ce biti cenjeniji ako je scenario vec razbijen i na taj nacin laksi za citanje, a tako cete i mozda steci neku reputaciju. Ako ste dobri, primetice vas. Ne postoji zavera koja sprecava dobre pisce da udju u DC ili Marvel. U stvari, ocajnicki im nedostaju. Steci ime kod manjih izdavaca ili na rastucoj internet sceni je bez sumnje najbolji nacin da se predstavite uredniku. Na ovaj nacin cete bar u dil uci sa nesto reputacije pa ce biti mnogo manje sanse da vas tretiraju kao g#vn@.

SAVET PETI: NE GNJAVITE UREDNIKE

Tanka je linija izmedju entuzijazma (koji uvek treba postovati) i nevidjene gnjavaze (sto uvek treba izbegavati). Siguran sam da sam nalazio i na jednoj i na drugoj strani, ali znam da je jedna stvar koju urednici ne mogu da smisle neko ko ih malteretira zato sto dovoljno toga dobijaju od elegantno obucenih ljudi iznad njih koji nikada ne nose niti brade niti majce sa likom Silver Surfer-a. Savet svakom ko trenutno cita ovo na svom skupom mobilnom telefonu na konvenciji u San Dijegu: Odmah sklonite taj predlog za strip! Konvencije su apsolutno NAJGORE mesto za prodaju scenarija zato sto je urednik prinudjen da a) slusa vas kad bi radije radio nesto drugo (tj. pije i uziva u onome sto je u osnovi besplatan vikend sa svojim prijateljima) i b) nosi unaokolo bar jedan potezi rukopis tokom ostatka konvencije. Govorim vam to kao neko ko je u Glazgovu 1986. Marvu Vulfmenu predao scenario sa epizodom Justice League, samo da bi ga sutradan nasao u baru uflekanog od piva. Uopste ne krivim Marva. Ja cinim istu stvar na svakom pojavljivanju koje uradim, i osecam se stvarno lose zbog toga. Na konvencijama se rukujete, predstavljate i sarmirate urednike dobrim salama i vecim kolicinama piva. Predlozi za stripove se salju nedelju ili dve kasnije, kad ime u inbox-u pocne da asocira na dobru salu (a ne na opsesivnog klinca koji je ubedjivao Aksela Alonza da bi mogao da pise Spider-Man-a daleko bolje od Dz. M. S.-a).

SAVET SESTI: GNJAVITE POMOCNIKE UREDNIKA DO MILE VOLJE

Ovi momci su sjajni. Uvek su blistavih i sirom otvorenih ociju i uvek su zeljni toga da nadju sledecu veliku zvezdu koja ce da IH proslavi. Imaju daleko vise vremena nego urednici, ali ono sto vi treba da imate na umu je to da vreme koje neko moze da posveti vasem predlogu gotovo uvek obrnuto proporcionalno njihovoj moci da vam daju posao. Pomocnici urednika cesto imaju najbolje namere, ali propodaju u prvom naletu zato sto novi urednik sa novim autorom dobija najmanju mogucu podrsku od strane izdavaca. Stvorite interesovanje na internetu ili kod malih izdavaca, time cete bar dati pomocniku urednika nesto da podigne uloge kad vas predlog predstavlja Dzou Kuezadi ili Majku Kerlinu."


(Nastavice se…)

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (134)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GNJEV

Nedavno mi je pozornost privukao novinski naslov Gibonnijeva intervjua. Gibonni, jedna od trenutačnih zvijezda matice hrvatske zabavne glazbe, izjavio je tom prilikom, otprilike, kako "gnjev više ne stanjuje u njemu". Mislim da se on time, ako već ne hvalio, a onda svakako dičio. Meni se, pak, učinilo da je izgubio nešto bitno.

Ništa mi, naime, nije mrže od umivene umjetnosti, pjesme koja ima virtuoznost na uštrb strasti, slike koja se svima sviđa, riječi koja nikoga ne vrijeđa. Da mogu, munjama bih iz očiju spalio one učiteljičičice koje pišu pričuljkičice za dječičicu, benigne do bola, toliko pune dobrih namjera da bi same mogle popločati poslovični put do pakla. Kad čujem da je Spielberg izbacio pumpericu iz jedine scene u E.T.-u koja me je ganula i zamijenio je voki-tokijem, požalim što nije pao preko palube kad je snimao Ralje. Ja razumijem potrebu za mirom, ali ne vjerujem da je mir kompatibilan sa životom, s krvlju koja još kola. Ja ne vjerujem u dobre umjetnike koji su i dobri ljudi.

Pretjerujem, naravno. Nesretno simplificiram. Posve je moguće, vjerojatno je štoviše, da postoje vrhunski umjetnici koji su divni ljudi i koji s visina svog desegnutog mira svjedoče o svijetu, jednako kao što je sigurno da previše dobrica (lažnih?) piše mlake, bezvrijedne i nepotrebne knjige, stripove, što već. Ali čini mi se, s ove jedine točke s koje znam gledati, da se većina nas zaglavila negdje u sredini odakle svjedočimo ne o svijetu, već o svojoj borbi s njime, o svojim strastima, o svome gnjevu.

Gnjev je dio onoga što jesam. Napisao sam dobre stranice pogonjen ljubavlju (uglavnom - gle! - esejističke), ali mi se čini da sam najbolje retke, scenarije i knjige napisao kad mi se pušilo iz ušiju, kada me nešto ljutilo i jelo, kad sam se od nečeg otimao i s nečim obračunavao. Gnjev me pogoni, tjera dalje, nuklearno je zrno u srce moje elektrane. Gnjev me drži na životu.

Sasvim je moguće da će se i moj gnjev jednom odseliti. Postignem li što mislim da treba, možda se smirim. Možda se, tada, tim mirom i budem dičio, potpuno nesvjestan hladeće pećine na mjestu nekadašnje vatre.

sadržaj

8.

MOJ POGLED (21)

zmcomics

DOMAĆE - STRANO

Da li su zle godine za domaći strip možda učinile, na kraju, i nešto korisno za njega? Zvuči neverovatno, ali stiče se utisak da se na radove domaćih autora ipak gleda mnogo bolje nego ranije, da je status stečen osamdesetih, ne samo zadržan već, podignut na jedan viši nivo.

Nesretna činjenica da su tiraži mali i da se albumi stranih autora prodaju u sličnim tiražima kao i domaći može delovati samo kao slaba uteha. Kao, biće bolje prodaje a onda će domaći autori opet nastaviti za zaostaju u tiražima.

Hoće li biti tako?

Verovatno to zavisi od nas samih kao i od izdavača. Autori treba da se manu kompleksa provincije, ipak je svet jedno globalno selo, a izdavači da prestanu da sa strahom ulaze u projekte sa domaćim autorima. Valda je zadnjih par godina dokazano da se može ravnopravno u knjižari naći naši albumi uz strance, te da i domaći strip može doneti profit kao i strani.

Gde nastaju problemi? Tačnije, gde će nastati?

Nastaće kad počne da se lome koplja oko finansija. Kada autori počnu da traže zasluženu naknadu za svoja dela, te kada izdavači budu morali autorima da objašnjavaju zašto im ne mogu dati honorare veće no što se plaćaju kopirajti stranih izdanja. I, onda smo opet na početku.

Ima li tom vrzinom kolu kraja?

Iskreno rečeno ne znam. Znam samo jedno, da je vreme da se o tome razmišlja sada a ne onda kad zbog sukoba sa autorima, oko finansija, izdavači počnu da se opredeljuju za jeftiniju varijantu.

U svakom slučaju igra sa procentima je najpoštenija, ali da bi autori bili zadovoljni potrebni su veliki tiraži. Izdavačima je tu lakše da izdrže jer mogu ići na veći broj izdanja gde ukupno i mali tiraži mogu obezbediti kakvu-takvu zaradu. Međutim autorima je mnogo teže da svoj višemesečni kreativni rad daju za pare od kojih ne mogu živeti sledećih par meseci dok ne urade novi strip.

Zlo jedno od kombinatorike. Hoće li nam za budućnost i dalje ostati jedina alternativa traženje nekog stranog izdavača? Ili imate neki recept za ovaj problem? Ako imate, recite ga što pre da se čitaoci SVesti manje nerviraju.

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Nenad Đurić su se pobrinuli za "štampu" u ovom broju:

CRTANI FILM O AVANTURAMA KORTA MALTEZEA

Prvi film snimljen po cuvenom stripu o Kortu Maltezeu, italijanskog autora Huga Prata, premijerno je prikazan na festivalu u Lokarnu, u Svajcarskoj, koji traje do 11. avgusta. Mitski mornar sa mindjusom u uvetu i flegmaticni sarmer, glavni je junak crtanog filma "Corto Maltese, la cour secrete des arcanes" (Korto Malteze, tajanstveni dvor misterija). To je prvi dugometrazni crtani film o Maltezeu, u reziji Francuza Paskala Morelija, uradjen po albumu "Korto Malteze u Sibiru". Hugo Prat je Maltezea stvorio 1974. godine. Veran stripu, film je prica o venecijanskom junaku koji 1919. upada u Aziju u haosu, potresenu revolucijom u Rusiji. Tragajuci za blagom, Korto pomaze jednoj tajnoj kineskoj organizaciji koja se interesuje za zlato kontrarevolucionarne vlade, koje je ukrcano na voz.

Korto Malteze se srece sa Raspucinom - svojim prijateljem i ujedno neprijateljem, kao i sa lepoticom Sangaj-li. Trebalo je pet godina, 400 saradnika i 500.000 crteza za izradu filma koji sadrzi i sekvence u tri dimenzije. Poput lutanja Korta Maltezea, prica o samom filmu pocinje neodrzanim sastankom. Paskal Moreli je jos 1992. pisao Hugu Pratu. "Predlozio mi je da dodjem da ga posetim, ali do susreta nije doslo posto sam radio u Los Andjelesu", kazao je francuski sineasta. Prat (68) je umro 1995. i nije mogao da prati kinematografske avanture svog junaka. (Beta-AFP)


Objavljeno: DANAS, 10.08.2002.godine i POLITIKA, 16.08.2002.godine

U najavi animirani film o jednom od najatraktivnijih strip junaka 20. veka

KORTO MALTEZE ZIVI DUH HUGA PRATA

"Na plazi Itapoe kraj Sau Salvadora baijskog, u Brazilu, nalazi se prebivaliste Zlatouste, velike majstorice magije... Na verandi sucelice dugim talasima Atlantika, Korto Malteze lenstvuje uz sustanje kokosovih palmi..." Ovako pocinje epizoda "Brazilski orao" koju je u Srbiji reprezentativno, u koloru, kako i dolikuje jednom od najvecih svetskih stripova, objavila beogradska "Komuna". Za one koji leti ne mogu ni vozom do Sutomora, egzotika Huga Prata, Kortovog "oca", najbolja je moguca kompenzacija. Maestro Hugo Prat je umro avgusta 1995, ali je zato njegov Korto iz avanture u avanturu bivao sve mladji. Mozda je najvise u pravu ovdasnji strip analiticar Vasa Pavkovic kada kaze da je Korto neka vrsta Dorijana Greja. Neprikosnoveni kanon "devete umetnosti" je da strip junaci ne matore. Zato je za novu sintezu crteza i podmladjivanje svog vagabunda Prat morao da pronadje adekvatan alibi.

Na putu u alhemijsku Svajcarsku Korto pronalazi "kraljevsku krv". Ispija eliksir i postaje besmrtan. "Eto, to je bio moj dar za njegov rodjendan", priznao je Prat jednom prilikom.

Kada grane sunce, komad starog gvozdja se pozlati, nasukana olupina prelije se rumenilom i ponovo ozivi. Bar tako je govorio Prat. Razumete li sada zasto je Kortov duh i dalje nasukan kao olupina na koralnim sprudovima negde oko Fidzija? Ta sentimentalna replika na dijabolicnog "Leteceg Holandjanina" bestraga je daleko od emotivnog limita koji nudi, recimo, hrvatska pop scena: "Ja sam samo vagabundo, mene ljubit, to je ludo". Kao sto samo srpska meinstrim kuhinja moze provocirati ljubavni kurslus tipa "Idi siroko ti polje, idi bice mnogo bolje", tako s druge strane, samo hrvatski "slageri" mogu da uskomesaju animalne fobije duboko zaturene u katakombama podsvesti, sve dok ih ne oslobode povampireni Boris Novkovic i njegova nesudjena nevesta Severina (kao zombi verzija Nika Kejva i Kajli Minog) sa armagedonskim pitanjem "zar je vazno ko je kriv, da li ja ili ti"? nista manje "sudbinskim" od ljubavnih brodoloma u koje su nas vodile srpske "kraljice tuge". Zato treba pobeci sto dalje od "jedinstvenog kulturnog prostora", sto dalje od njihovih preplanulih "koperton" demona jer koridori sudbine kojima je Prat otisnuo Korta sve su samo ne ocajnicka iluzija zivota eufemisticki dokazana kroz "turizam" shvacen maltene kao ontoloski dokaz egzistencije. Izmedju "turiste" - "vagabunda" sa uplacenim polupansionom u Sutomoru, Bugarskoj ili Turskoj i apatrida zjapi ambis koji razdvaja emociju od njene simulacije.

Zato je "Balada o slanom moru" (La ballata del mare salato) azil koji vas i danas stiti od "kurvinih sinova" u carter avionima. Korto se prvi put pojavio 1967. godine u pomenutoj "Baladi" (163 table), i vremenom je postao Pratova opsesija. Na neki nacin, to ce biti odnos Djepeta i Pinokija za melanholike starije od 18 godina. Jedan Pratov "kustos", okarakterisao je "Baladu" kao "kontemplativnu pricu juznih mora". Saga o kultnom "navigatoru sudbine", emocionalnom hazarderu, skitnici i sanjaru organski je povezana sa senzibilitetom i zivotnim lavirintima Huga Prata, umetnika koji je linearnom "igrom senki i svetlosti" pomerio zanrovske standarde stripa. Prat je rodjen u Italiji, u Riminiju, 15. juna 1927. Nakon kraha Musolinijeve africke avanture iz Etiopije se vraca u Veneciju. Dok je pohadjao tamosnju Akademiju lepih umetnosti kreira "As Pika", maskiranog borca za pravdu.

U Argentini, gde odlazi 1950, nastaju stripovi "Narednik Kirk", okarakterisan kao "spageti vestern u revizionistickom stilu" i price inspirisane stvarnim dozivljajima ratnog izvestaca Erni Pajka. Nakon Argentine, Brazila i Londona, 1965. se vraca u rodnu Italiju gde kreira egzoticnu "Anu od dzungle" i piratskog "Kapetana Kormorana".

Sve do prelomne "Balade" iz koje izdvaja Kortov lik i pocinje azimut sagu o melanholiku koji je oplovio planetu i u svakoj luci imao po jednu zenu i jednog galeba pismonosu. Korto je rodjen otprilike kad i Tito, negde u pretposlednjoj deceniji 19. veka. Sin je Ciganke Ninje, Andaluzanke i anonimnog britanskog mornarickog oficira. Vaspitavao ga je i ucio jedan jevrejski rabin koji se moze smatrati njegovim duhovnim ocem. Bio je to Pratov lirski rimejk na odnos Aristotela i Aleksandra Makedonskog. Religija robova, vudu kultovi, astrologija, tarot, alhemija, velike ideologije 20. veka, fasizam i boljsevizam, to je milje u kome Korto krstari od Pacifika do Afrike, od Venecije do Argentine, Sibira i Kine - melanholicno dostojanstven ali i sa "latentnom narcisoidnoscu" kako je neko zapazio.

Njegova mindjusa, dogorela cigara i mornarska sapka mozda su pomalo arhaicni suveniri za "kraj istorije", ali za "sentimentalne parazite" (Prat je jednom prilikom i sam sebe tako okarakterisao), to su neprikosnoveni fetisi. Korto je sa Raspucinom na "ti", a hazjaina Staljina bez imalo kurtoazije, kao starog poznanika, propalog bogoslova i gruzijskog pljackasa banki, "od miloste" zove Koba. Takvom mangupu i Hemingvej bi verovatno ponekad dobrovoljno mogao da mesa malter.

Da bi omogucio Kortov luksuz vecitog nezenje u "akvarijumskom" okruzenju, Prat je izmislio "situaciju izgubljene ljubavi". U Kortovim pustolovinama ocigledan je deficit seksualnih afera. Sentimentalne veze su sasvim dovoljan prostor za zene iz njegovog univerzuma. Samo na takvu romansu mogla je da racuna cak i Sangaj Li. Nju je Prat kreirao po modelu necakinje Cang Kajseka, zakletog terminatora Maovih komunista, koju je sreo u avionu vracajuci se 1974. iz Njujorka. "Zenama treba dati priliku da sanjaju da je uvek moguc susret s Kortom. On je zauzeo mesto onih zgodnih i elegantnih oficira iz "Belle Epoque", govorio je Prat posteno priznajuci da se iza njegove glazure umetnika krije pomalo ljubomorni voajer i makro "jer sam Kortove zene izmisljao i pozajmljivao citaocima da bi ih konacno smestio pored sebe - mozda zato sto sam preterano ljubomoran, mozda zato sto su one sustinski moje".

Felinijevski akvareli, aveti iz kuce Hermana Hesea, zanrovski ekvivalent romana Dzeka Londona, uticaj magova stripa - Miltona Kanifa i Harolda Fostera, ezotericna detekcija Umberta Eka, citati iz prasnjavih knjiga sa polica Aleksandrijske biblioteke. I to je Korto kada kao pijavica priljubljen uz partnerku igra "tango" na dokovima Buenos Ajresa, trazi "Blago Samarkanda", meditira na gondolama "U Veneciji", raspaljuje mastu seksualno frustriranih ruskih grofica "U Sibiru", ili nonsalantno caska sa trolovima, vilenjacima i druidima "U Stounhedzu". Pomenuti naslovi strip albuma o tumaranju skitnice u pozi ritera rehabilituju onaj gotovo renesansni kosmopolitizam prema kome ovaj danasnji - ideoloski - izgleda sterilno bar koliko i morbidno. Prat je lirskim ornamentima parodirao istorijske stihije, a "nomadskim" nacinom zivota svog "sina" ideologiju "krvi i tla".

Iako Korto zna da zadrema citajuci "Utopiju" Tomasa Mora, utopizam je kod njega samo u funkciji avanture bez vlastoljubivih aditiva.

Korto je deo romanticnog mita o "Morskim psima", koji pripovedaju Defo, Bajron, Skot i Stivenson. U njegovom dzepu moze se naci i karta pukovnika Vilijema Vokera (svaka slicnost sa Vokerom iz Racka je slucajna), koji postade i predsednik Nikaragve pre nego sto ga streljase u Truhilji, u Hondurasu. Taj je, smatra Korto, sakrio basnoslovno blago u jezeru Nikaragve, kraj Nove Granade, pogibeljnom mestu kojim haraju slatkovodne ajkule. Zadovoljstvo je citati "Komuninog" Korta u maestralnom prevodu pokojnog Nikole Djordjevica. Dok je Prat radio u Lozani, Korto je instiktivno putovao do Lugana posecujuci i kucu Hermana Hesea. Medjutim, u svojim lutanjima, kako primecuje Vasa Pavkovic, Korto - ne slucajno - nikada ne posecuje Ameriku, "civilizacijskog moloha, koji ce po okoncanju Drugog svetskog rata "progutati" sve svetove.

Izgleda: zauvek!" Prema Pavkovicevim recima, poseban kvalitet prica o Kortu Maltezeu krije se u ozbiljnosti matrice, odnosno upotrebi "paralelnih" sistema znanja - mitova egzoticnih kultura, praznoverica, uloge tajnih drustava. "Poznavalac i skrupulozni istrazivac arhaicnih kartografija, heraldike, kostimografije, okultnih ucenja, ljubitelj etnologije i istorije, sa bibliotekom koja je brojala 30 hiljada tomova, Hugo Prat je u naizgled labave price o Maltezeu ugradjivao detaljisticki kosmos oznaka, koje uz istorijsku matricu, te koriscenje "stvarnih likova" - Rapucina i Staljina, Dzeka Londona i Hemingveja - doprinose faktografskoj "cvrstini" stripa, pretvarajuci ga u univerzalnu, marginalnu paralelu prvih decenija 20. stoleca", istice Pavkovic.

Sam Hugo Prat je rekao da bi savrseni Korto na filmskom platnu bio Bert Lankester, a da bi ga danas jedino mogao glumiti Dejvid Bouvi jer, smatra Prat, "njegovo lice moze izdrzati dugu tisinu, a da ne izgubi privlacnost". Ako je mogao da glumi Pontija Pilata, mozda bi mogao i Korta, ali ipak niko dosad nije smeo na sebe da preuzme takav "igrani" rizik. Dok se ceka Kortov Piter Dzekson, linijom manjeg otpora traju radovi na animiranom filmu o Pratovom junaku. Planirano je bilo da se dugometrazni "crtac" pod naslovom "Tajno dvoriste Arkana" u Francuskoj pojavi oktobra prosle godine. Datumi su pomerani, prvo za januar, a potom za 25. septembar ove godine. Pre tri godine zapocet je film baziran na Kortovim avanturama u Sibiru. Budzet je bio pet miliona evra. Animacija je radjena u Koreji, ali je materijal nakon bankrota studija u Seulu prebacen u Pariz.

Reditelj Paskal Moreli kaze da Korejci nisu imali izrazen senzibilitet za Prata, sto se odrazilo na drakonskoj redukciji snimljenog materijala. Filmu ce glasove pozajmiti poznati francuski glumci. Korto ce govoriti kroz glas Risara Berija, za Raspucina govori Patrik Busite, dok ce glas kneginji Marini Semjonovoj pozajmiti Mari Trentinjan.

Inace, legenda kaze da se Korto i danas moze sresti negde u Cileu. Ako je suditi po jednom izmontiranom posteru, lepo izgleda i na Kalemegdanu. I da li posle svega drugacijim ocima gledate na ona Titova lutanja, prvo po Evropi i Rusiji, a potom sa "Galebom" dalje do juznih mora Kortu u pohode?

Zoran Panovic

Objavljeno: DANAS, 10.08.2002. godine

ŽENSKI RUKOPIS

Knjiga osobenog senzibiliteta-Feminus stripus ludens

Od proletos, mnogo šta je u srpskom stripu drugačije nego do 2002. godine. Do tada se mislilo da kod nas ženskih autora (žene-stripari, striparke...), ima svega nekoliko, naizgled beznadežno raštrkanih u vremenu, prostoru i po periodici. Odjednom, “ničim izazvane” i bez ikakve najave, kao nikada do sada, uspešno su se organizovale i za svega nekoliko meseci uobličile i objavile impresivno izdanje koje je protreslo lokalnu, ali i međunarodnu stripsku scenu.

Knjiga “Feminus stripus ludens” (“Ženske stripske igrarije”) ima podnaslov “ženska prava su ljudska prava” i nosi broj 0. To je izuzetno ambiciozan grupni projekat koji je finansirao Fond za otvoreno društvo, a izdavači su Asocijacija za žensku inicijativu iz Beograda i Alternativna ženska scena Luna 2 iz Vršca.

Da su muškarci napravili stripsku knjigu od 170 stranica, koja bi u naslovu imala reč masculinum, masculinus ili neku sličnu (Opa: “Muške strip igrarije”!), a u svakom slučaju gramatički pravilno upotrebljenu, projekat bi verovatno bio okarakterisan kao segregacionistički ili muškošovinistički. No, izuzetno simpatični samoproklamovani potencijalni feministički aparthejd prema nama ima svoje delimično opravdanje u činjenici da ovakvo getoizovano okupljanje striparki zaista može da deluje podsticajno i na ostale izolovane kolebljive umetnice. Tim pre što su striparke u nultom broju odista zaokružile osoben ženski senzibilitet na polju stripa; vizuelno, većinom ne baš najveštije, dočaran, ali u narativnom smislu jasno artikulisan. Možemo ga porediti sa “ženskim pismom” u književnosti.

Publikacija ima 168 stranica sa reprodukovanih 100 stripova 40 striparki. Naše su se pojačale sa šest koleginica iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, ali, nekim čudom, nijedna iz Crne Gore.

Iz lošeg proseka ostvarenja, svojim kvalitetima se izdvajaju, već ranije u našoj periodici objavljivani radovi naših afirmisanih striparki Ivane Filipović, Nede Dokić i Marije - Maje Veselinović, te stripovi izvanrednih Irene Jukić i Ivane Armanini iz Hrvatske. Ističu se i table Ivane Dimitrić-Pešić, kao i zajedničko delo scenariste Homine S. i crtača Milice Nenadić. Tehniku kolaža su u svojim radovima prilično spretno koristile Elizabeta Novak i Zdenka Perišić.

Statistički gledano, u nabrojanom sadržaju, oko 25 dobrih tabli i kaiševa desetak striparki i nije tako loš odnos za prvi zbornik. Drugi će sigurno biti još bolji.

Potpisnik ovih redova je prvi put kod nas 1995. godine u katalogu svoje autorske izložbe “60 godina stripa u Srbiji” sačinio pregled dotadašnjeg učešća “ženskog crteža”, posvetivši mu posle uvodnog teksta i čitavo poglavlje. Stoga, smatrajući se relativno dobrim poznavaocem striparki, zapažam da u “Feminusu...”., od naših “majstorki” nedostaju Bojana Dimitrovski, Lidija Taranović, Ankica Gruden, Maja Agatonović, Mirjana Popović i, možda, još neke.

Verovatno zbog toga da se neko neupućen ne bi slučajno zapitao otkud to žene u okruženju “devete umetnosti” i, ne daj bože, osporio im to njihovo neotuđivo pravo, one su na početku knjige, u prvom tabaku, za svaki slučaj, pred lice čitalaca poturile, ni manje ni više nego odštampan kompletan tekst Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Generalne skupštine Ujedinjenih nacija! Tu piše da ama baš svi ljudi imaju ova i ona prava i slobode, a iz slova i duha Deklaracije dobronamerni čitalac belodano može da nasluti kako i žene imaju pravo da kreiraju stripove.

Odličan uvod! Ovo je valjda prvi put u istoriji stripa da se Univerzalna deklaracija štampa kao prologomena stripskog časopisa.

Knjiga je uređena pedantno, mnogo preglednije nego većina izdanja koje uređuju naši muški stripski fanovi i u kojima se neretko ne zna ni redosled i broj neke sveske, numeracija stranica se smatra nazadnom pojavom, a sadržaj i datum izlaska izdanja nepotrebnim viškovima koji vizuelno opterećuju grafički dizajn. Jeste, žene su to izvele sa mnogo više strasti, ali i sa mnogo tufnica, kružića, medvedića, srculenceta, žirafica, kravica, kvadratića i pravougaončića, te vesele žute i crvene boje, gdegod se to moglo. Nevolja ovakvog “toplog” pristupa je što se sitan crveni tekst na štampanoj žutoj podlozi, i to ne na beloj već smeđoj natron hartiji, veoma teško čita. A ima šta da se pročita.

SLOBODAN IVKOV

Objavljeno: NIN, 2693 - 08.08.2002. godine

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Ratko Bjelčić <ratko.bjelcic@zg.hinet.hr>
Subject: Pišem scenarie

Ja pišem scenarie. Neki su realizirani u dječjim listovima. Kritike su bile pozitivne.
Ja sam jedan od najobjavljivanijih autora kratkih priča u lijepoj našoj. Pojedine priče su mi prevedene na češki, poljski, talijanski i slovenski jezik.
Inače sam lijep, pametan, odvaljen ko od stijene.
Imam ime, na zvučnosti prezimena još radim.
Imam stan, redovnu mirovinu, lijepu književno-scenarističku budućnost...
Ne govorim strane jezike, pišem isključivo na svome!

Netrebam ništa - samo se hvalim!

Ipak...
Ako nekog strip crtača moje scenarističke umotvorine zanimaju neka posjeti moju web domenu: www.ratkobjelcic.averi.hr

Tko zna možda i ostvarimo neku suradnju?

Iako JA ne trebam ništa
SAMO SE HVALIM! :)

Darko Macan nam je prosledio sledeći poziv:


From: Steven Grant <sdgrant@comicbookresources.com>:

I usually regret doing this, but...

I'm looking for an artist.

There's a project I've been wanting to do for years, a comedy-action thing. I've never been able to con a publisher into it. A few weeks ago I started talking with a new Kubert school grad named Sean Clauretie about doing BADLANDS II (Vince Giarrano is unavailable) to run in this column, Sean's been doing a great job, and it should start up in September sometime. And why it didn't hit me before I don't know but I realized I could do this other thing here as well. So I'm looking for an artist.

Before you rush to your e-mail programs, a few caveats:

This is not a "learn-as-you-go" gig. I'm looking not for just someone who wants to draw comics but someone, like Sean, who is already of professional caliber but as yet pretty much undiscovered. If you think that's you, fine, but take a long hard look at your work first.

This is not a superhero or fantasy strip, though it does require the artist be able to draw animals well. I don't want to see any superhero or fantasy art. No "cosmic" junk. I want samples set in "the real world."

There's absolutely no pay involved. At least for now. If it gets to print, we'll talk.

So what's in it for you?

Exposure.

As I discovered in San Diego, it seems like every publisher and editor in the business checks this column. Which means those people are going to see your work. If your work is any good, odds are pretty good they're going to start wondering if maybe work as good as yours wouldn't be an asset.

So if you really think you've got what it takes, send me two (2) pages of samples, following a single sequence. Use this as your header: PERMANENT DAMAGE ART SEARCH. (That's so I won't think you're a virus and delete your message. Somewhere in the body of your message, use the phrase "In reference to your August 14 column..." Sorry to put so many rules on this; blame it on the jerks perpetrating viruses via attachments.

One other caveat: due to time considerations, I won't be able to critique or respond to any submission, except the one I go with. If you want to make sure I got your sample, set the e-mail to spit back a message that I've received it. (If you really want a response, I suppose I could ask Simon Cowell to judge them.) Sorry for that inconvenience.

And good luck.

sadržaj

11.

PISMA ČITALACA

mail

From: Predrag Ikonić <parabellum@serbiancafe.com>
Subjects: ZASTO CRTAM NEDJELJNI STRIP

Evo blizi se i 26. broj NEDJELJNOG STRIPA u ovoj novoj formi pa posto niko nije odreagovao na jedan mali jubilej broj 20., ja sam odlucio da napisem par rijeci o ovom vremenskom jubileju, o ovih 26. ponedjeljaka tj. sest mjeseci izlazenja.

Suocen sa surovom strip stvarnoscu na ovim prostorima, a u nedostatku sredstava za pokretanje vlastitog strip magazina koji bi izlazio redovno i sa zeljom da svoj urodjeni talenat jos jednom putem rada pokusam uobliciti u nesto valjano odlucio sam da se javim na poziv Zlatka Milenkovica i Strip Vesti i da kao saradnik pocnem crtati neki strip. Poceo sam sa jednim geg stripom ZORZ strasni koji je do NS izlazio po studentskim casopisima u Srpskom Sarajevu i u Novom Sadu kao jednotabloidan, a kasnije mu se pridruzio strip za mlade CAROBNA PALICA u 20 nastavaka.

NEDJELJNI STRIP mi je pruzio satisfakciju redovnog objavljivanja, naucio me da postujem rokove (Zlatko, izvini za ono jednom, nije moja krivica), omogucio mi da djelimicno vidim u cemu (godinama) grijesim (iako nije objavljen na papiru NS omogucava da se uoce greske u crtanju, kod nas kod kojih se pojavljuju greske). NS me je malo i podmladio uvrstivsi moje stripove rame uz rame sa stripovima nove generacije mladih autora i tako ja s blizu 30 kuka s ponosom isticem da sam mladi autor…

Jedino mi NS nije omogucio da vidim, cujem ili procitam reakcije citalaca, kritike i sl. Mozda bi ubuduce trebalo uvesti nesto kao KNJIGA UTISAKA gdje bi svi citaoci ostavljali svoje komentare tako da autori znaju ima li prodju kod publike to sto oni rade. Sve u svemu, za mene je ovo vrijedno iskustvo i crtam i crtacu i dalje za NEDJELJNI STRIP sam ili uz pomoc nekog scenariste. Ovim putem pozivam zainteresovane scenariste da se jave na jednu od adresa (parabellum@serbiancafe.com, PREDRAG IKONIC, Okrugla 5,73240 Visegrad, RS) jer NS pruza odlicnu priliku za takav vid saradnje koji bi kasnije kada bi se autori uhodali i s dolaskom ljepsih vremena za domaci strip (ma sta da to znacilo) mozda bili dobar tandem u nekoj papirnatoj strip reviji.

Pozdrav i cestitke Zlatku i Strip Vestima.Cestitam i zahvaljujem se svim ostalim autorima NEDJELJNOG STRIPA i pozivam sve zainteresovane da nam se pridruze jer NS bi mogao izrasti u strip magazin!

pedja slavni LARMADZIJA

* * *

From: ivan dobran <ivandobran@yahoo.it>
Subject:

Bog svima u redakciji Strip Vesti i svaka Vam cast za uspjesan sajt.

Javljam se iz Poreca i zanima me je li i kako moguce nabaviti Hermannovog Jeremiaha. Naime citao sam taj strip u svom djetinstvu mada ne u cijelosti vec samo one brojeve koje sam uspio nabaviti u Italiji gdje je izlazio kao sredisnji dio Lancio Story. Molim vas da me obavjestite ako znate sto o tome kao i kakve bi bile cijene.

Adresa je ivandobran@yahoo.it obratite paznju na to je kraj adrsee it a ne com, neki se tu zabune

unaprijed zahvaljujem

Ivan Dobran

sadržaj

12.

BERZA

mail

From: Manga Anime <nuclear2501@yahoo.com>
Subject: Trazim Manga

Kupujem sve vrste dobro ocuvanih manga (japanskih) stripova.

* * *

From: miroljub jocic <goodpaso@yahoo.com>
Subject: oglas

prodaja preko 1000 stripova LMS I ZS cena od 1 EURO pa navise i preko 150 skeniranih stripova uglavnom zagor stari brojevi
hvala
joca

* * *

From: scanturion <scanturion@yahoo.com>
Subject: oglas

Prodajem komplet skeniranih Zagora iz ZS i LMS (343 stripa). Stripovi su skenirani u rezoluciji 300 dpi. Cijeli komplet stane na 14 CD-a (LMS na 2 CD-a i ZS na 12 CD-a). Cijena cijelog kompleta iznosi 800 kuna + troškovi poštarine. Moguća je i narudžba pojedinačnih CD-a ili po izboru kupca. Za narudzbe izvan hrvatske placanje je u USD ili EUR.

Za dodatne informacije i narudzbe javite se na e-mail scanturion@yahoo.com

* * *

From: Juan Delgado de Torres <juandddt@eresmas.com>
Subject: book search

I am interested in buying:

-Tintin
5. Plavi lotos 2002-2032 (31 x 2 strane)
8. Skiptar kralja Otokara 2388-2390 (21+21+20)
12. Blago Rakama Crvenog 2327-2329 (26+26+10)
13. 7 kristalnih kugli 2337-2339 (26+26+10)
14. Hram Sunca 2340-2344 (10+10+11+10+21)
20. Tintin u Tibetu 2050-2051
21. Smaragd gospodje Kastafjore 2446-2449 (8+21+17+16)

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

-Saša Mihajlović (Popošak i Cveće)
www.rex.b92.net/mihajlovic


-Dušan Kastelic:
www.bugbrain.com
i preporuka: animirani video spot napravljen za grupu Orlek
www.bugbrain.com/wip/perk.html

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 17. do 31. avgusta

29. avgusta 2001. U Gradskom muzeju u Bjelovaru otvorena je izložba radova strip grupe Divlje oko: Franjo Anžlovar, Ivana Armanini, Magda Dulčić, Dušan Gačić, Irena Jukić Pranjić, Helena Klakočar Vukšić, Miroslav Nemeth i Zvonko Todorovski.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad