prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIPBURGER & KOMIKAZE - Ivana Armanini
2. MAC NEWS - Z.K.
3. IZVEŠTAJ SA SMOTRE - Marko Stojanović
4. STRIP NA TV... - Mail
5. BLAGO JE SVUDA - Strip Vesti
6. NEVEROVATNI SVET MANGA - Ilija Bakić
7. ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (4) - Aleksandar Žiljak
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 72. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (132) - Darko Macan
10. MOJ POGLED (19) - zmcomics
11. ŠTAMPA - štampa
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. PISMA ČITALACA - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIPBURGER & KOMIKAZE

Ivana Armanini

Pozivamo vas

1.8 - 6.8.2002

Na Monte Paradiso / Pula gdje ce se,u sklopu punk festivala, odrzati izlozba strip-plakata "Stripbureka" & "Komikaza" /www.jedinstvo.hr/komikaze/, kao i


6.8.2002.

u Art-radionicu Lazarete / Dubrovnik gdje ce "Komikaze" takodjer gostovati sa strip-plakatima a "Stripburek" sa originalima autora/ica. Prisutni autori u Puli su, Goran Cvek, Emil Jurcan, Iva Gasparic, Ivana Armanini /Cro/ i Igor Prassel, urednik "Stripbureka", dok se u Dubrovniku ocekuju Simon Vuckovic /Yu/, Jacek Fras /Pl/, Ivana Armanini /Cro/, te Ivan Mitrevski /Slo/ i Igor Prassel. Uz izlozbe bit ce postavljen i stand sa recentnim izdanjima svjetske strip-produkcije. Cijelo vrijeme ce se odvijati jam-sessioni strip-autora kao i cd-projekcije "Stripbureka" i "Komikaza". U Dubrovniku ce biti premijerno pusten animirani film jednog od autora Stripbureka Milorada Krstica "Der Anatomichen theatre" za koji je nagradjen u Annecy-iju. Popratni komentar kao i prezentaciju projekta "Stripburek-Comics from the Other Europe" odrzat ce Igor Prassel u Lazaretima.

Izlozba u Lazaretima ostaje otvorena do 15.8.!

sadržaj

2.

MAC NEWS

Z.K.

-COOL STRIP ART ANTHOLOGY

Postovana gospodo danas je izasao iz stampe dugo najavljivani projekt "COOL STRIP ART ANTHOLOGY'', obavestavam sve autore koje su poslali stripove dobice primerak na svoju adresu, autori koji su zastupljeni su iz 25 zemalja, 55 autora i to: Nicolas Mahler - Austria, Simon Vuckovic - Yugoslavia, Istvan Fujkin - Hungary, Uros Begovic - Yugoslavia, M. Kostic - Yugoslavia, Wuk Palibrk - Yugoslavia, Ivanka Apostolova - Macedonia, Andrej Stular - Slovenia, Dejan Bogojevic - Yugoslavia, Smile Cvetanovski - Macedonia, Milan Pavlovic - Mr.Stoca -Yugoslavia, Kapreles - Belgium, Glenn Smith - Australia, Mick Cusimano - Usa, Jason Lyne - England, Mihajlo Dimitrovski - Mico - Macedonia, Mladen Oljaca - Yugoslavia, Curtshoultz - Canada, Damjan Sovec - Slovenia, Rora i Dobrica Kamperelic - Yugoslavia, Darren Schroeder - New Zealand, Romeo Strakl - Slovenia, Armin Osmancevic - Sweeden, Marko Kociper - Slovenia, Zola Zu - Taiwan, Ismail Kar - Turkey, Matjaz Bertoncelj - Slovenia, Andy Goldfarb - Usa, Dragomir Krizic -Bosnia, Zlatko Krstevski - Macedonia, Zlatko Milenkovic - Yugoslavia, Louis Postruzin - Australia, Ivan Jancev - Macedonia, Tomas Kozyra - Australia, Srdzan Acimovic - Yugoslavia, Edward Kulemin - Russia, Zdravko Jandric - Croatia, Cikrophe Beese - France, Robert Pasternak - Canada, Muriel Frega -Argentina, Ibrahim Tapa - Turkey, Reider Dujkhus - Netherlands, Jovan Ukropina -Jugoslavia, Brad Yung-Canada, Hans Rickheit - Usa, Sami Vaha - Aho- Finland, Matthias Lehman - France, Tsocho Peev - Bulgaria, Peter Conrad - Usa, Sasha Mihajlovic - Yugoslavia, Robin Thompson - Canada.

Naravno o izlozbu bicete naknadno obavesteni

S postovanjem,

Goran.I.Visinski - centar za vizuelnu umetnost "Vizant"-Prilep Macedonia.



-PRVE MAKEDONSKE STRIP RADIONICE

Dan 24-juli-2002 godine u ramke "Urban art festivala" u Prilepu je odrzana prva strip radionica, u Dom kulture "Marko Cepenkov" - Prilep. Voditelj je bio poznati makedonski strip autor Zlatko Krstevski. Druga radionica je odrzana u Titovom Velesu gde su mlade strpadzije tvorili na slobodnu temu. Uvodno izlaganje je imao i Ljubomir Mihajlovski - presednik centra za naucnu fantastiku - "Vizija". Radionicom je rukovodio Zlatko Krstevski koji trenutno radi u centru za vizuelnu umetnost "Vizant". Sledeca radionica je u Bitolju.

Radionice su propracene sa video filmom "The Comic Book Greats": Aragones, Davis, Eisner, Kane, Kurtzman, Lee, Liefeld, Mcfarlane, Portacio, Romita, Romita.Jr. - Stan Lee Presents..

sadržaj

3.

IZVEŠTAJ SA SMOTRE

Marko Stojanović

CETVRTE SMOTRE MLADIH STRIP AUTORA SRBIJE

Sta? Zar vec?

Okrenes se i shvatis da je proslo godinu dana. Ponovo su na jednom mestu originali onog najboljeg sto mlada generacija strip autora ima da pruzi, ponovo Leskovac postaje, bar na nekoliko dana, domacin jedmog od glavnih desavanja na polju stripa kod nas. Sto je najlepse, ponovo su bili tu ljudi iz cele zemlje, Smotra mladih strip autora Srbije, jedina redovna strip manifestacija u zemlji, odrzana je cetvrti put.

Kada manifestacija poput ove postane tradicija, a nadam se da je upravo to i postala, moze se, gledano sa strane, steci utisak da se svake godine stvari desavaju po inerciji, same od sebe, bez nekih vecih problema. Nista nije bilo dalje od istine proteklih godina. Svaki put su celokupnu organizaciju i prikupljanje sredstava od sponzora "izneli" na svojim ledjima pojedinci (hvala Marko, hvala Peko), vodjeni licnim entuzijazmom i zeljom da se ne ugasi sve ono sto je pocelo pre 7 godina. Ali, da se ne ogresim, ove godine je podrska Doma Culture ZIZ, zvanicnog organizatora, bila mnogo ozbiljnija, i sva je prilika da ce se to nastaviti i ubuduce.

Sta se zapravo desavalo u tom ne-malom gradu na jugu Srbije u periodu od 26. do 28. 7. ove godine? Probajte da zamislite jedan Dom Culture, sa velikim holom u prizemlju, kruznom galerijom na spratu, malom salom na drugom spratu, te par spratova vise potkrovlje, zvaninu rezidenciju bande poznate kao L.S.S.N.M.Kokan (zadatak za male enigmaticare - sta sam time hteo da kazem?). Drvene klupe, izandjali prozori na kosim tavanicama, tabla, prah krede i grafita… Zamislili? Dobro. Sad zamislite ponovo onu galeriju dole, i domara Zvonka ( sta, ne znate ko je domar Zvonko?) kako uz gundjanje i pomoc par momaka iz skole stripa kaci poslednje izglancano staklo sa zalepljenim tablama stripa i ilustracijama na zid . Predjite pogledom okolo - puno crnog i belog, puno linije i pokreta, boje i senki. Radilo se, to je ocigledno.

Konacno, posle svih priprema dolazi vreme da se sacekaju gosti, Kad stizu Bosnic i Brada? A Vlada? Dobro. Kod kog su smestene Nislije? A, kod mene. A Novosadjani? Sta, ne dolaze nam ove godine? Pa kako cemo bez njih? I tako, stvari pocinju. Spoj formalnog programa manifestacije i neobaveznih aktivnosti obecava da nece biti dosadno. Tribina o ucescu "Nasih autora u stranom stripu", javni cas crtanja, i otvaranje izlozbe. Posle govorancija, fotografisanja i druzenja sa posetiocima izlobe, ekipa od oko 20-tak strip-zavisnika se povlaci gore u prostorije skole, da se malo osvezi uz sok i pivo (pivo i sok!), i uradi koju ilustraciju, onako s nogu. Pocinje izrada zajednickog stripa, gde svako po sopstvenom nahodjenju i stilu nastavlja pricu i crtez. A posle? Zabava se nastavlja po kucama domacina, crta se, razgovara, gledaju filmovi, listaju strani i domaci strip albumi - torba Vlade Vesovica je neiscrpna i uvek krcata novim stvarima.

Sutradan se nekako pokupljamo u rano jutro (11h), i nazad u Dom. Na dnevnom redu je otvaranje izlozbe Dragana Bosnica, promocija njegove monografije "Prvih dvadeset godina" te predavanje istog o ilustraciji (obrnutim redosledom). Ako niste upoznali gorepomenutog moze samo da vam bude zao, a ako niste videli njegovu riznicu radova svih vrsta i stilova - pa sta da vam kazem, onda ste videli jako malo stvari (i zivot vam je neutesno prazan). I ponovo gore u skolu, naoruzani olovkama i tusevima, papirima … Pa onda nastavak po kucama do sitnih sati…

Ko zna koliko bi mi terali tako, ali treci dan je poslednji, dele se nagrade (i sve njih za Beograd odnosi Vlada Vesovic, pa neka narod zna i neka se organizuje da ga opljacka (basnaslovne su!)) i zatvara izlozba, uz puno zelja da sve bude jos vece i bolje sledece godine. A gosti? Gosti ipak ostaju jos jedan dan, pa ko bi sad isao, tek smo poceli…

Dogodine nastavljamo.

sadržaj

4.

STRIP NA TV...

Mail

Dušan Banjanin nam je prosledio sledeću informaciju!!!

DOKUMENTARNA SERIJA:
SERIJAL O STRIPU | petak 23:40

Od petka 2.8. u okviru nocnog programa, NEONA, televizija B92 pocinje da prikazuje dokumentarni serijal o stripu. Prvi film "13 zivota Korto Maltezea" posvecen je ovom cuvenom strip junaku i njegovom autoru Hugu Pratu. Hugo Prat nam govori o sebi i svom zivotu koji je neraskidivo povezan sa zivotom junaka koga je stvorio. Drugi " Majkl Ser tumaci Tintina" otkriva nam da je jedan od vodecih francuskih filozofa Majkl Ser, obozavatelj ovog stripa. Ser je, inace, jedan od prvih intelektualaca koji je priznao da ga zanima strip. U ovom dokumentarnom filmu on nam na duhovit nacin otkriva svoje vidjenje Tintina. Treci film "Tintin ide u Holivud" govori o pokusajima da se naprave igrani filmovi na osnovu stripova o tom junaku. Posle toga, televizija B92 emitovace serijal "Filakteri" posvecen velikim strip autorima.

(Repriza: Subotom u 13:15)

sadržaj

5.

BLAGO JE SVUDA

Strip Vesti

"Blago je svuda", naziv je prve knjige kolekcije stripova Calvin i Hobbes - Bill Watterson-a. Da, prvo legalno i kvalitetno izdanje ovog stripa se napokon pojavilo i na našem tržištu. Izdavač je SYSTEM COMICS / MORO d.o.o., tiraž je 1000 primeraka, polegnutog A4 formata, na 175 strana i broširanog je poveza. Album je štampan kombinovano u crno beloj tehnici s time da su nedeljne epizode, njih 42-e, štampane u koloru. Može se već sada kupiti u svim knjižarama gde i inače možete naći izdanja Systemcomics-a.

Kontakt: system@net.yu ili telefon:+381 (0)11 3281 806
Web sajt: www.systemcomics.co.yu

Toliko za sada, a biće još!!!

sadržaj

6.

NEVEROVATNI SVET MANGA

Ilija Bakić

STRIP

NEVEROVATNI SVET MANGA

"Akira - Posle uništenja" br. 01; izdavač Marketprint, Novi Sad 2002.

Dve decenije posle originalnog pojavljivanja u japanskom "Magazinu za mlade" gde doživljava enormnu popularnost, prvog albuma koji je prodat u 700.000 primeraka, prvog američkog izdanja iz 1988. te dugometražnog animiranog filma (u režiji njegovog strip tvorca), naučno fantastični strip serijal od preko 2000 stranica - "Akira" Kutsuhiro Otomoa (rođ. 1956) dostupan je i domaćim čitaocima. "Akira" je strip ali i kulturološki fenomen u svetskim razmerama, o njegovom "bumu" ispisane su bezbrojne stranice analiza, ostvrta i kritika, s njim je manga strip ušao, kroz velika vrata, na globalnu strip scenu i postao njen bitan deo. U sagledavanju uspeha "Akire" moraju se uzeti u obzir kako kvaliteti samog stripa tako i sticaj okolnosti; da nije bilo jedinstvene mešavine svih elemenata ovaj serijal bi ostao samo lokalni hit za koji ostatak sveta ne zna. Japanski strip razvijao se po strani od evro-severnoameričkog (čemu treba dodati i ponešto stripa iz Južne Amerike) i da se oslanjao koliko na opšte strip principe tako i na japansku likovnu tradiciju, negujući jedinstveni grafizam i način pripovedanja koji podrazumeva brzi crtež bez previše tekstova, zbog čega se njihove strip sveske u stvari knjige od najmanje stotinak strana.

Tiraži tamošnjih strip izdanja bili su, srazmerno populaciji, veliki uz bogatu lepezu publikacija za određene profile čitalaca. Mange, kao podvrsta japanskog stripa, uglavnom su avanturističko-akcione priče namenjene tinejdžerskoj publici ali i onima srednjih tridesetih. Ostatak sveta se za ove stripove zainteresovao krajem 1970-tih kada je, posle masovne pojave andergraund stripa, počelo traganje za drugačijim izrazima u mediju. Američko strip tržište, sklono superherojima u mangama je našlo dobrodošli umereni odmak od sopstvenih obrazaca (jer akcija i markantni heroji, kao odlike koje prodaju robu, dominiraju i u mangama). "Akira" se, dakle, pojavila u pravom trenutku i stekla naklonost velikog strip kapitala i publike.

Priča "Akire" počinje 2020. godine, 38 godina posle Trećeg svetskog rata koji je nuklearno zbrisao dobar deo planete. Jedne noći grupa mladih motociklista jurca Novim Tokijom i stiže do ivice kratera koji je ostavila jedna od bombi. U povratku, na putu se pojavljuje dečak sa licem starca, dolazi do sudara, hitna pomoć odvozi povređenog motociklistu i on netragom nestaje. Ostatak grupe biva kažnjen u školi-zatvoru za maloletnike ali to ne utiče na njihovu nameru da otkriju gde je nastao njihov drug odnosno dečak izboranog lica. NJihove pokušaje prate sumnjivi tipovi... U nastavku, dečaci saznaju da su sva dešavanja vezana za tajni vojni eksperiment sa natprirodnim moćima kome se protivi grupa militantnih mirovnjaka i uleću u bezbroj avantura.

Otomova priča o velikim zaverama, hrabrim drugovima i borbi za pravdu u postapokaliptičko-haotičnom svetu zabavna je i zanimljiva, crtež (uglavnom) korektan, montaža tabli i prizora dinamična; rečju, strip je sasvim prijemčiv prosečnom konzumentu a svaka egzibicija i odstupanje od klišea samo će privući dodatne čitaoce koji traže više od razbibrige.

"Akira" se pojavljuje u posebnoj Marketprintovoj seriji "Svet mangi"; sveske za sada treba da izlaze mesečno (ukoliko odziv publike bude dobar i češći) a štampane su na kvalitetnoj bezdrvnoj hartiji. U pitanju je dobar izdavački potez kojim se ovdašnji stripoljupci konačno upoznaju sa značajnim segmentom tekuće produkcije devete umetnosti.

Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 24. jun 2002.godine

sadržaj

7.

ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (4)

Aleksandar Žiljak

Nausicaä iz Doline vjetrova
- Hayao Miyazaki i poezija kraja svijeta

Hayao Miyazaki rođen je u Tokiju 1941, a nakon diplomiranja 1963. pridružio se najvećoj japanskoj animacijskoj kući, Toei Doga. Od tada traje njegova karijera jednog od najcjenjenijih japanskih majstora animiranih filmova i serija. Među serijama, tu su Konan, dječak iz budućnosti, Lupin Treći i Djevojčica s Alpa.

Od dugometražnih filmova, nastalih uglavnom osamdesetih i devedesetih, cijenjeni su Cagliostrov dvorac, Nausicaä iz Doline vjetrova, Laputa: dvorac na nebu, Pom Poko (kandidat za Oskara za najbolji strani film '95), Moj susjed Totoro, Kikijeva služba za dostave, Princeza Mononoke i, najnoviji, Spirited Away (bolje da ovo ne prevodim!), okrunjen Zlatnim medvjedom na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Berlinu.

Oni koji su si dali malo truda, mogli su vidjeti Princezu Mononoke u zagrebačkom Studentskom centru, tamo negdje u kasnu jesen 2000. Dok sam se zavaljivao u sjedalo, osjećao sam se skoro kao holivudski mogul. Hoću reći, kao da sam na privatnoj projekciji. Nas sedam-osam (uključivo i biljetera) razbacano po oogrooomnoj dvoranetini građenoj što za kino predstave, što za partijske kongrese. Netko je došao sa klincima, pa se nakon deset minuta počeo meškoljiti kad su poletjele ruke i stale se kotrljati glave: Mononoke nije film za malu djecu. Ukratko, da je publika navalila, nije. Gdje je nastao kratki spoj, nije sad ni važno, ali nekako mi se čini da je, što se Miyazakija tiče, s našom kino-distribucijom gotovo. A to je velika šteta.

Jer, Mononoke, iako nije lagana za pratiti, opterećena s prilično simbolike i metafizike, jedan je od najboljih crtića što sam ih gledao u zadnje vrijeme. Da, Bluth, diznijevci i drimvorkovci bi stvari možda malo bolje animirali (Japanci tu hoće uhvatiti krivinu, važi to i za njihove najbolje produkcije koliko i za TV-štanceraj), ali kad se dođe do onoga što film jeste i treba biti, onda se Ameri mogu sakriti. Princeza Mononoke je po složenosti i dubini priče, poruci, te po razrađenosti likova, daleko, daleko ispred bilo čega što su preko bare sposobni napraviti, ne samo na polju dugometražne animacije. Zadnja radnica u čeličani, što u jednoj sceni Princeze izgovori pola replike, bolje je profilirana i življa od glavnih likova iz, npr. Disneyeve Atlantide, da se zadržimo na fantastici za malo starije. Dakle, ako tko slučajno nije pogledao Princezu Mononoke, trčećim korakom u nabližu videoteku!

E sad, kako se Miyazaki, majstor crtanog filma, odlučio za strip? Usprkos sebi, kako sam tvrdi, a na nagovor ekipe iz Animage, vodećeg japanskog časopisa za animaciju.

Nekome će se možda činiti da je takvo prebacivanje između stripa i crtića (odnosno, filma u širem smislu) prirodno i normalno. Primjera u Japanu ima dosta, vodeći stripovi postaju crtići (čak i igrani filmovi), i obratno, popularni filmovi i serije brzo dobivaju strip-verzije. Sjetimo se Masamune Shirowa i adaptacija njegovih stripova, a i Katsuhiro Otomu (Domu i Akira) prešao je sa stripa na film, prvo animirani, a onda igrani.

Mislim, ono, ako možeš raditi crtić, možeš i strip i obratno, je'l tako? Pa, nije baš! Istina, film i strip imaju dodirnih točaka. Oboje su primarno vizuelni mediji, koji, međutim, počivaju i sudbinski ovise o tekstualnom predlošku - scenariju. Ali, tehnologija izrade i način kako publika (skupno i/ili svatko pojedinačno) percipira konačni rezultat bitno se razlikuju.

Ono o tehnologiji mislim da ne moram obrazlagati. A što se tiče percepcije, valjda osjećate neku razliku između gledanja filma i čitanja knjige ili stripa (a dobar strip je debelo u zoni književnosti, već sam to jednom ustvrdio i tvrdim opet)? Te razlike - tehnološke i percepcijske - uvjetuju i razlike u načinu pripovijedanja i vizuelnog predstavljanja priče. Samo će se vrhunski majstor moći veselo prebacivati iz jednog medija u drugi, samo će u njegovim rukama film postajati strip-književnost, a čitanjem stripa imat ćemo dojam kao da su scene pred nama žive.

Takav je majstor Hayao Miyazaki i takav je strip Nausicaä iz Doline vjetrova.

Istoimeni film nisam imao prilike vidjeti, a koliko sam čuo, radi se tek o manjem dijelu stripa. Priča? Epska, u najmanju ruku i nimalo jednostavna za prepričati. Ratovi i ekološka katastrofa uništili su tehnološku civilizaciju. Zemlju je prekrilo More Iskvarenosti, nepregledna i slojevita šuma gljiva, nastanjena divovskim kukcima, što neprestano ispušta oblake smrtonosnih spora.

Uz rubove te šume nalaze se kraljevstva i njima podređene vazalske državice, koje tavore, sa sve manje novorođenih, na rubu propasti. Dostupna tehnologija je na nivou, recimo, 18. stoljeća, ali su iz vremena ratova preostali i održavaju se visokotehnološki artefakti poput aviona (i još važnije, avionskih motora). Ljudima su na raspolaganju i životinje, poput rogate stoke i velikih i hitrih ptica-trkačica, pogodnih za jahanje.

Nausicaä (ime je Miyazaki posudio iz Homerove Odiseje), mlada princeza Doline vjetrova (jedne od rubnih državica), izvrsni pilot i istraživačica šume, mora kao vazal Kraljevine Torumekie poći u rat protiv Doroka, susjednog carstva što duboko u svojem teritoriju skriva sveti grad Shuwu. Shuwa je grad na rubu mita, doročka prijestolnica u čijim su kriptama pohranjena tajna i opasna znanja propale civilizacije.

Međutim, kao što će karizmatična i miroljubiva princeza uskoro otkriti, prolazeći kroz nemilosrdne zračne bitke, juriše na utvrđene gradove, napade hordi divovskih inteligentnih insekata i dvorske spletke, fanatički vođeni rat i u njemu upotrijebljena biološka oružja iz kripti Shuwe pokrenuli su val konačnog uništenja cijelog svijeta. A tajnu te propasti svega živog kriju upravo gospodari neosvojivih kripti...

To je kulisa ispred koje Miyazaki pripovijeda uzbudljivu i potresnu priču o ratu, hrabrosti, odanosti, mržnji, pohlepi, izdaji, ljudskoj gluposti, vjerskoj zasljepljenosti (ukratko, Dvadesetom stoljeću), a iznad svega o nepobjedivosti i neuništivosti života i prirode što će pretrpjeti svaki pokušaj uništenja, nadvladati sve svoje neprijatelje i opet krenuti ispočetka.

Onima koji su gledali Princezu Mononoke, već će se iz ovog najkraćeg mogućeg sinopsisa motivi Nausicaäe učiniti poznatima. To neka nas ne čudi. Slične ćemo motive naći u mnogim japanskim fantastičnim djelima. Oni su posljedica ispreplitanja (između ostalog) specifičnog i dugotrajnog feudalnog uređenja, sofisticirane kulture, ratničke povijesti, odnosa prema prirodi, mitologije i vjere i - zadnje, ali ne i najmanje važno - činjenice da Japan i nije baš najčvršće tlo pod nogama. Svaki je od ovih elemenata ostavio svoje tragove, čvrsto vidljive i danas, uz svu modernizaciju, industrijalizaciju i pozapadnjenje japanskog društva.

Miyazakijev je crtež blizak evropskoj tradiciji i možda mu je najsličniji Moebius i njegova škola. Kadriranje mu je, pak, čisto filmsko. Table (U ovom izdanju - VIZ Comics, Nausicaä of the Valley of Wind - Perfect Collection u 4 dijela - dosta malog formata!) imaju i po deset bogato iscrtanih kadrova, s mnoštvom detalja. Dinamika akcijskih prizora, onako kako ih je izveo Miyazaki, rijetko se susreće u stripu. Scene poput napada pejitejskog lovca na trome torumečke transportne avione, juriša princeze Kushane na doročke opsadne topove ili invazije nepreglednih rojeva divovskih kukaca na torumečku bazu mogle bi izravno na celuloid.

I tu bi vjerojatno bile potpuno upropaštene. Jer, na filmu, statisti (živi ili animirani) ostaju samo statisti. Anonimna masa što popunjava kadar. Ne mora biti tako, ali najčešće jeste, pogotovo danas. (Uostalom, razlika u percepciji, sjećate se? Filmski kadar traje koliko režiser odredi, barem u kinu. A strip-kadar? Onoliko koliko sami želite zadržati pogled na njemu.)

A kod Miyazakija svaki, i najbeznačajniji lik, bez obzira koliko ga kratko vidjeli ili koliko bio sićušno nacrtan, ljudsko je biće. I dječaci-kadeti što zagrljeni padaju iz zapaljenog transportera i artiljerijski narednik koji pokušava eksplozivom osloboditi zaglavljeni top i vojnik što spašava svoju zapovjednicu da bi mu trenutak kasnije divovske čeljusti odsjekle glavu (Ima toga dosta, Miyazaki je beskompromisno krvav!). I upravo zbog tako majstorskog baratanja likovima (koji su s nama možda dva ili tri kadra), Miyazaki uspijeva postići da mu junaci budu od krvi i mesa, a ne samo kartonske figure razmještene ispred raskošne kulise. Samim tim, priča, kompleksna kakva jest, ni na trenutak ne postaje dosadna niti se, usprkos stalnom uvođenju novih elemenata, ne rasplinjava.

Upozorenja koja nam Miyazaki upućuje gotovo sa svake stranice, jasna su i nedvosmislena. Put ljudske gluposti kojim (dobrovoljno ili pod prinudom) koračaju njegovi junaci dobro nam je poznat. Izbjegličkih kolona što se vuku cestama, do temelja spaljenih gradova, ulica posutih tijelima svojih građana i raskomadanih vojnika smo se nagledali i, kako stvari stoje, gledat ćemo ih još.

Dodamo li skici naše bliske budućnosti i prijetnju potpune ekološke katastrofe, potopljenih obala, boleština, žeđi i gladi, priča o princezi što pokušava zaustaviti rat i neshvatljivo uništenje, nalazeći istovremeno svoje mjesto u svijetu oko sebe, postaje sve aktualnija.

Jer, budućnost princeze Nausicaäe mogla bi vrlo brzo, skoro u treptaju oka, postati i naša.


(Futura 106, jul 2002.)

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 72.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

LJUDI I CUDI
(POTPUNO POGRESAN NASLOV PRAVE KOLUMNE)

Protekli vikend je mnoge u mom kraju (Leskovac) naterao da podignu svoje vedje u iznenadjenju. Naime, covek koji je sa automatskom puskom sa prigusivacem zaredjao od jednog "duznika" do drugog, naplacujuci svoj dug u krvi i od poznatih i od nepoznatih koji su mu se nasli na putu, mnoge je svoje sugradjane ostavio zabezeknute, da otvorenih usta odmahuju glavom u neverici… Kako ljudsko bice moze tako nesto da ucini?

Nemojte me smatrati bezosecajnim, ali mene taj uzasni cin (kad sam svojevremeno polagao odredjene ispite uvek su nam savetovali da u pisanju eseja izbegavamo te suvise jake epitete; ovog puta, cini mi se, rec "uzasan" stoji) nije posebno iznenadio. Moralo se desiti, pre ili kasnije (i desavalo se, mozda ne u ovoj formi, ali se desavalo), da pocnemo i u ovom pogledu da pratimo svet sa kojim je posle svih ovih godina tesko uhvatiti korak. Osim toga, proteklih deset i kusur godina na ovim prostorima naucilo me je da ljudskoj svireposti i mrznji nema granice. Pa ipak, te nedelje i ja sam bio u neverici, samo iz drugog razloga. Proteklih deset i kusur godina na ovim prostorima naucilo me je da ljudskoj neorganizovanosti i nezainteresovanosti nema granice (narocito kad u jednacinu ubacite rec strip). Zadnje sto sam ocekivao od ovogodisnjih Cetvrtih smotri mladih strip crtaca Srbije je da me opovrgnu i vrate davno poljuljanu veru.

Neko ko je citao kolumnu od pre tacno godinu dana (a postoje i mnogi drugi primeri, razbacni sirom kolumni kroz ovu godinu i po dana) zna o cemu pricam. Pre godinu dana u ovoj kolumni prosuo sam sav jad, sav bes zbog nedostataka u organizaciji desavanja, zbog klipova koje sam pronalazio u tockovima (ti klipovi u tockovima nekako uvek izbiju na vrh mojih najcesce upotrebljavanih i najneomiljenih metafora) kad god bi masina koja je pokretala manifestaciju uzela makar mali zalet. Dom Kulture u Leskovcu jednostavno nije bilo briga za skolu stripa "Nikola Mitrovic Kokan" koja je radila u njihovom okrilju, niti ih se uopste doticalo to sto se u njihovoj zgradi i u njihovoj (ne)organizaciji odigravaju tamo neke Smotre mladih strip autora Srbije. Za protekle tri smotre nebrojeno sam puta slegao ramenima, pokusavajuci da se izvinim gostima, publici, kome bilo (za izvinjavnje se uvek nadje pogodan kadar) zbog propusta kojih je bilo u poprilicnom broju. Bez obzira na to sta sam radio, koliko rano pocinjao sa pripremama, koliko sam ulazio u detalje oko zahteva za organizaciju dogadjanja, fijasko je vrebao iza ugla i samo je pukim cudom bivao izbegnut. Kako? U mom kraju stari ljudi kazu "Dusa mi znaje." Mislim da prevod ipak nije potreban.

Ove godine nisam imao razloga da bude drugacije. Pocelo je isto, posetom direktorki Doma pre dva meseca i gomilom obecanja koja cujem svake godine (i svake godine pozelim da poverujem u njih). Kad su ta obecanja pocela da se ostvaruju (u zadnji cas i ne direktorkinom zaslugom), i kad je manifestacija pocela da se odigrava kao po loju (mozda malo preterujem, ali posle proslih godina ovo je svakako bila prava pesma!) nisam mogao da verujem. Svako sledece desavanje u satnici ocekivao sam sa strepnjom, ali gle cuda - stvari su nastavile da se desavaju po planu. Ucesnici u tribinama (Brada, Vlada Vesovic, Dragan Bosnic) imali su sta da kazu, posetioci tribina su imali sta da pitaju, pa smo i probijali termine od sat vremena odvojene za njihovo odigravanje. Na javnom casu crtanja su revnosno ucestvovali svi gosti i domacini (na radost posetilaca izlozbe), likovni urednik Doma Kulture bio je prisutan na ama bas svim desavanjima, satnica je postovana, novac (pristojna svota) nam je bio unapred isplacen i dat na puno raspolaganje, zahvalnice i nagrade su deljene u pravom vreme i u pravom obliku, mediji vise nego raspolozeni da nam daju prostora, gosti (opet!) raspolozeni da na njima pricaju… Mozda vama sve ovo zvuci normalno i mozda se upravo pitate zasto Marko Stojanovic sve ovo kuje u sama nebesa, u kom slucaju mogu da vam saopstim da on za svih ovih sedam godina bavljenja stripom tako nesto nije video (ne samo u Leskovcu vec i na svim drugim strip manifestacijama kojima je prisustvovao), te da mu je ta cinjenica svakako ulepsala zadnji vikend meseca jula i dala nadu za buduce manifestacije. Potpuno razumem coveka, i sam znam koliko je zivaca izgubio u dosadasnji manifestacijama (mozda zato sada o sebi prica u trecem licu)…

Leskovac nije veliki grad, pa stoga ne cudi sto su dve stvari koje su se u njemu desile za prosli vikend bile Cetvrta smotre mladih strip autora Srbije i sedmostruko ubistvo. Ovo prvo bilo je skromno medijski propaceno, ovo drugo naislo je na mnogo jaci odjek (nista bolje, iz medijske vizure, nego u mirno nedeljno jutro svojim jos pospanim gledaocima servirati jedan stvarno krvav zlocin, sa sve grozomornim podacima (ko je dobio koliko metaka i gde, ko je dovrsen hicem u vrat a ko hicem u glavu…)). Masakar je definitivno bacio senku na manifestaciju, ali je nije mogao srusiti, sve i da je hteo. Ovoga puta manifestacija je cvrsto stajala na svojim nogama, bez potrebe da je ja i moji drugovi iz skole stripa pridrzavamo. Ovoga puta su o njoj brinuli ljudi koji se ne bave stripom, vec kulturom. Ovoga puta je cinik u meni sa visegodisnjom praksom u cudu posmatrao desavanja koja su ga razoruzala, i nije mu cudan bio masovni ubica oko koga se digla velika pompa vec mala ekipa ljudi koja je slozno podelila posao i na plecima po prvi put dostojno iznela manifestaciju vezanu za strip.

Kako ono rece lik koga glumi Brus Vilis u bledunjavom rimejku Kurosavinog Judzimba pod nazivom Last man standing: "Stvar sa ljudima je sto su u jednom od sto slucajeva bolji nego sto od njih ocekujete."


P.S. Protokola radi, nagrade su delili:
Miodrag Velickovic (karikaturista), Srdjan Nikolic Peka (strip crtac), i kao predsednik zirija Dragan Bosnic (crtac stripova i ilustrator).
Protokola radi, nagrade su dobili: Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovica Kokana u kategoriji stripa dobio je Drazen Kovacevic iz Beograda.
Diplomu za istu kategoriju je dobio Toni Fejzula iz Barselone.
Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovica Kokana za ilustraciju je dobio Tihomir Celanovic iz Kotora.
Diplomu za istu kategoriju je dobio Aleksa Gajic iz Beograda.
Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovica Kokana za scenario je dobio Tihomir Celanovic iz Kotora.
Diplomu za istu kategoriju dobio je Milos Slavkovic iz Beograda.
Diplomu za najboljeg debitanta je dobio Lazar Jovanovic iz Beograda.
Plaketu za doprinos Srpskom stripu dodelio je organizator, nezavisno od zirija, i nju je dobio Dragan Bosnic.

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (132)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KIZA: JOŠ JEDAN LUDI PANDUR

U nedavnoj je diskusiji u SVestima netko izjavio kako je kratke priče lakše pisati nego duge. Pokušat ću biti blagonaklon pa neću odmah s vrata izjaviti kako je taj čovjek kreten. Možda ga je ponijela diskusija, možda nije dobro izrazio ono što je mislio. Svatko, naime, zna da je kratke priče teže pisati od romana.

Postoje, dakako, kratke priče koje nisu ništa više no dosjetke. One vise o kakvom zgodnom obratu ili lijepo izvrnutoj rečenici i, da, takve je priče lako pisati. Smisle se na ve-ceu i otipkaju za lijeno poslijepodne. Ali prave priče, one koje u sebi imaju svijet koji počinje prije prve i nastavlja se nakon zadnje stranice, one koje je netko okrstio "vrhom strelice", onim što ubija, one u kojima nema mjesta za pogrešne riječi i suvišna vrludanja - takve su priče rijetke.

Kizine su takve.

"Vrane", najnovija epizoda "Ludog pandura", malo je remek-djelo. Tri lika, taman koliko je nogu potrebno za čvrst stol, i titularni pandur koji u kontekstu priče možda i nije stvaran. Slike: hipnotički funkcionalne. Dijalozi: prekrasni - nitko ne govori ono što mu je na pameti, a mi između riječi točno čujemo što tko misli. Kada ste takvu vještinu, takvu virtuoznu karakterizaciju zadnji put susreli u domaćem stripu? Na kraju, konstrukcija priče u kojoj se spliću izrečeno i neizrečeno, pokazano i nepokazano, Kizino i naše ... Remek-djelo.

Ne iznenađuje me to. Od prvog objavljenog "Pandura" Kiza je pokazivao da mu dosjetka - a prvi "Pandur" dosjetka jest - nije dovoljna. Na pedesetak kadrova te epizode on je, crtom i slovom, izgradio tucet žilavo živih likova, nitko se nije pojavio, a da nešto ne naglasi, nečemu ne posluži. Na šesnaest stranica Kizina albuma Još jedan ludi pandur ima više shvaćanja suštine stripa i poznavanja prave priče nego u bilo čemu što nam je u zadnje vrijeme došlo iz Niša, a i šire.

Kratka priča može, dakle, bit poligon za uigravanje poletaraca, ali kad je se dočepa čovjek sa životnim iskustvom i stavom, kao što je Kiza, onda kratka priča naglo prerasta u više od materijala za popunu rupe u časopisu i nebitna postaje raspra je li bolje dugo ili kratko. Živa priča sama diktira oblik svog savršenstva.

Kiza to zna.

sadržaj

10.

MOJ POGLED (19)

zmcomics

NEPOTPISANA BIOGRAFIJA

Nesretan sam kad mi dođe četvrtak veće a nemam ideje za novu kolumnu. Nisam sretan ni sada, kada tačno znam o čemu ću pisati. Kada vest o smrti legende domaćeg stripa još bruji u ušima. Kada ja, sa svojih jadnih tridesetak godina trebam reći nešto o čoveku koga lično nisam poznavao, o čoveku koji je do 23. jula bio živa spona istorije i sadašnjosti našeg stripa.

Najveći deo mog poznavanja Đorđa Lobačeva se svodi na jedan snimak sa RTS-a sačuvan na video kaseti, na par knjiga stripova i njegov životni roman "Kad se Volga ulivala u Savu". Luda je bila moja nada da ću se sa Lobačevim sresti na prošlogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu, da ću dobiti posvetu u knjizi koju sam jedva iščeprkao (poslednji primerak) na Prosvetinom štandu. Valda smo se svi ponadali da će se to dogoditi pa smo zato i poverovali u tu priču. A bilo je tada tom starom gospodinu 92 godine i bio je bolestan, i pored toga sam knjige vukao nedelju dana sa sobom.

Težak život i mnogo nesreća nisu ga nikad odvojile od njegove ljubavi prema stripu i ilustraciji. Neobična sudbina sina carskog ruskog vice-konzula čiji je kum bio Njegova visost Knez Dimitrije, a koji je kao dečak ostavši bez roditelja završio u sirotištu u Futogu, kraj Novog Sada. Sa bratom je odatle pobegao, kao u nekom dikensovom romanu, i živeo više meseci u Novom Sadu u bekstvu, da bi hrabro, do Karlovaca peške dalje skriveni u teretnom vagonu, odveo brata u Beograd i zakucao na vrata ruske-srpsko škole. Više puta je ostao bez domovine, prvo mu je porodica proterana iz Rusije (nakon oktobarske revolucije), zatim je kao Rus postao '49-te nepoželjan u Jugoslaviji, te se preko Rumunije ponovo obreo u Rusiji.

Nikad, ponavljam nikad se nije žalio kako nema dobre uslove za rad, kako živi mimo sveta i dešavanja, kako nema posla za crtače, kako nema vremena da uradi neki strip. Neka je životna energija i duh koji je imao Đorđe Lobačev, posle stripova koje nam je ostavio, najveća zaostavština i uzor.

Kao obaveznu lektiru bih prepisao životni roman Đorđa Lobačeva "Kad se Volga ulivala u Savu" svim mladim strip autorima i da ga na polici, na vidnom mestu, čuvaju kako bi imali prilike da mu se povremeno vrate.

Primerak Lobačeve biografije i danas stoji na mojoj polici, na vidnom mestu. Nepotpisan.

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je ponovo krivac za sadržaj ove rubrike...:)

FABRIKANT HUMORA I SATIRE

Dimitrije Miki Zivadinovic

Mada je Dimitriju Zivadinovicu, humoristi, deda bio fabrikant akcionar pa i kapitalista, on je polovinom 20. veka otisao u strip, postao je fabrikant humora i satire. Svoju fabricicu je vodio uspesno pola veka u crnim i jos crnjim vremenima, sve do pre dve godine. Poznato je da duh umetnika opstaje po njihovoj smrti. U poslednje vreme po Beogradu, gradu u kome je Zivadinovic stvarao sve vreme, proculo se da se pojavila zarka zelja za obnovom stare duhovnosti 20. veka i svima je prvi pao na pamet i srce Miki Zivadinovic i njegov strip "Klinci iz moje ulice".

Strip je svakodnevno izlazio u Politikinim izdanjima, tridesetak godina, a pricalo se da je dizao tiraze novina. Toliko je svet, posebno beogradska publika volela njegove junake - Zvaku, Kraku, Coru, Raku, Cvrleta, Cveleta i Cupu. Sve vreme tokom tridesetak godina, pojavivsi se i pre cuvenih "Pinatsa", "Klinci iz moje ulice" su razgovarali o svetu i zivotu u kome zive, komentarisali sta im se dogadja i sta se to drugima dogadja u njemu. Mnogi su od njih pozajmljivali ideje kako da prezive u proslom veku i u tome uspevali. Klinci su bili najpametniji, najhrabriji, najvispreniji da kazu i ukazu na ono sto je mucilo i uznemiravalo obicne ljude, zeljne normalnog zivota i druzenja. Razgovori Mikijevih junaka razbijali su zablude, sirili plemenitost, podsticali mastu, cinili sve ono sto vrhunski umetnici rade.

Miki se cesto salio sa svojim kolegama novinarima u slobodnim trenucima, pricao im maloverovatne price koje mu se naravno nikada nisu dogodile, a zeleo je, narocito kao mladji karikaturista, da se dogode: bilo je tu sastanaka sa Liz Tejlor, Avom Gardner, borbi na Okinavi, tajnih druzenja sa agentima americkih predsednika... Ali sve sa merom i - smesno - naravno.

Miki, alhemicar dobre volje, znao je i da isprazni citavu kafanu u vreme informbiroa uzviknuvsi: ziveo Staljin i da zbog toga zaglavi u zatvoru. Ko ga je sve iz njega vadio ne zna se, ali je sigurno da su tu prste umesali i "Klinci iz moje ulice".

Jer, klinci su ziveli za obicne stvari: klikere, lopte, sladoled, ograde po kojima su pisali poruke, macke i kucice s kojima su se druzili, viceve koje su izmisljali, nepravde protiv kojih su se borili svojim vedrim duhom, u svetu koji nije naklonjen ni odraslima a ni deci.

Ni dve Pjerove nagrade koje je dobio za humor i satiru, ni Zlatna palma koju je dobio u Italiji kao i ostale nagrade, Zivadinovica nisu promenile, ostao je vecni klinac sa svojim klincima iz njegove i nasih ulica.

Marija de Rossato

IN MEMORIAM

Djordje Lobacev, strip legenda

CIKO, TERAJ DALJE

- Da li sam mogao, da li smo svi mi mogli tada i da zamislimo da ce ta godina (1991) doneti takve promene u dvema mojim Otadzbinama, da ce ovde Dubrovnik, Rovinj, Sarajevo, a u Rusiji - Kijev, Krim, Odesa, postati "inostranstvo"... Bosna, Hercegovina i Krajina... Nagorni Karabah i Cecenija... Hiljade, milioni izbeglica, sirocadi, upropascenih zivota, poruseni gradovi i sela, poginuli, osakaceni...

Sta je ostalo od onoga cemu smo toliko verovali pre pet decenija i cak za vreme rata? Sta li mi je jos sudjeno da dozivim? Dozvolite da se na tome zaustavim...

Tako svoju knjigu memoara, ili mozda vise pustolovni roman "Kad se Volga ulivala u Savu" (Prosveta, Beograd), zavrsava Djordje Lobacev - covek sa dve domovine i dva maternja jezika. Rodjen 1909. godine u Skadru na Bojani, kao prvi sin ruskog vicekonzula, ovaj ce covek odrediti sudbinu jugoslovenskog predratnog stripa. Zajedno sa Kuznjecovim, Navojevim i jos nekolicinom, bice glavni "krivac" za cinjenicu da je Beograd izmedju dva rata bio jedan od najkreativnijih evropskih centara "devete umetnosti". Cika Djordje je preminuo 23. jula u Sankt Peterbugu, nekad Lenjingradu, nekad Petrovgradu, nekad sve ovo prethodno. Napisao je svoje memoare u kojima demonstrira potpuno secanje na ono sto mu se desavalo citavog zivota. Tu su najsitniji detalji, imena ljudi, ulica, institucija... Dovoljno za zainteresovane.

- Moram da priznam da nisam ni znao da je rec o stripu kad sam poceo. Bio sam student, jako zaljubljen u svoju buducu zenu. Ona je zivela u Kikindi. Moja pisma - vecina njih - su zapravo bili stripovi. Ipak, mislim da je kljucni datum 21. oktobar 1934. godine. Tada se na celoj strani Politike pojavio strip Aleksa Rejmonda i Desijela Hemeta: "Detektiv X - 9". To je bila ljubav na prvi pogled. Tada sam i shvatio da je ono sto sam tridesetih crtao Lizi zapravo strip i da ja to mogu da radim. Moj prijatelj Vadim Kurganski bio je dobar "literata", i dogovor je pao. Bice detektivski strip, pun uzbudljivih zapleta. Radnja ce se odvijati sirom Jugoslavije. Tako je nastalo "Krvavo nasledstvo"... "Hajduk Stanko" je strip koji me je uveo u Politiku. To je bilo mojih najdrazih sedam godina. Ja se i danas osecam pripadnikom te kuce, ali one predratne. Ona tada nije bila samo novina vec institucija...

Duda Timotijevic i Bata Vukadinovic su dosli na ideju da bi trebalo praviti jedan decji list. Svi u Politici smo to prihvatili. Meni kao crtacu pripalo je da osmislim i napravim spigl - kako bi to trebalo da izgleda. Tako sam ja ucestvovao u stvaranju ovog kultnog lista. U pocetku nije bilo redakcije vec smo svi radili na njemu pored svog redovnog posla. Ja sam, recimo, bio odgovoran za ilustraciju i stripove. Duda je prevodio, dok je urednik bio Bata Vukadinovic. Bilo je to zaista lepo vreme.

Nakon sto je preziveo rat i posleratnu euforiju, 1949. godine, Djordje Lobacev je proteran iz Jugoslavije, kao informbirovac. Jedno vreme je proveo u Rumuniji da bi se konacno skrasio u tadasnjem SSSR. Od tada je ziveo u Petrovgradu. Ponovo je radio strip i ilustracije - sve do svoje smrti.

D. Stosic

Objavljeno: DANAS, cetvrtak, 1. avgust 2002.

Preminuo Đorđe Lobačev

OSNIVAČ SRPSKOG STRIPA

BEOGRAD (Tanjug) - U Sankt Peterburgu, u 94. godini, umro je Jurij Pavlovič Lobačev, poznatiji kod nas kao čika Đorđe Lobačev ili mnogo ranije, još pre Drugog svetskog rata, kao Đoka Strip, saradnik "Ošišanog Ježa" i "Politike". Lobačev, koji je umro 23. jula, jedan je od osnivača srpskog stripa i istaknuti autor nezaboravnih ostvarenja.

Rođen je u Skadru 4. marta 1909. godine, gde mu je otac službovao kao ruski konzul. Kršten je na Cetinju, najranije godine detinjstva proveo je, u vreme Balkanskih ratova, u Kosovskoj Mitrovici, a zatim na Kritu i Solunu.

Tridesetih godina u listovima "Mika Miš", "Mikijevo carstvo", a zatim i u "Politici" i "Politikinom zabavniku" objavljuje, kao jedan od autora Beogradskog kruga, mnogobrojne stripove, među kojima i "Hajduk Stanko", "Baron Minhauzen" , "Plava Pustolovka", "Princeza Ru", "Baš Čelik"...

Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame. Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio iste poslove. Jedan je od osnivača časopisa "Duga", za koji je izradio prvi logotip.

Kao sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života.

Beogradska "Prosveta" izdala mu je, pre nekoliko godina, izvanredan autobiografski spis "Kada se Volga ulivala u Savu", a novopazovski "Bonart" postao je ekskluzivni izdavač njegovih stripova i slikovnica.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 01.08.2002. godine.

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Smith Damir <smith@Eunet.yu>
Subject: FESTIVALSKE VECERI MALOG FILMA

S obzirom da strip autori prave ceste izlete i u svet multimedije, filma i animacije nadamo se da je ovo interesantno i citaocima strip vesti.Poslao bih ranije ali sam imao problema sa kompjuterom.

Dragi drugari(-ce) i prijatelji(-ce) ... i ostale -ice. U nedostatku ovogodisnjeg JFJF-a, sa puno dobre volje a vrlo malo para, izmedju 27 i 30 avgusta ove godine u Subotici ce se odrzati:

FESTIVALSKE VECERI MALOG FILMA

Pozivamo vas da ucestvujete i na ovom festivalu.

Svi zainteresovani svoje filmove mogu slati do 15. avgusta na adresu:

/ za festival malog filma /
Darko Kovacevic
Otvoreni Univerzitet
Trg cara Jovana Nenada 15
24000 Subotica Yugoslavia

sadržaj

13.

PISMA ČITALACA

mail

From: Mihajlo Petrovic <mixart@ptt.yu>
Subject: Materijali

Zdravo,

Javljam ti se iz Krusevca. Radim na stripu, ali imam problema sa kvalitetnim, profesionalnim materijalom. Zato sam nedavno prosetao internetom trazeci podatke cime profesionalci rade i gde i po kojoj ceni to moze da se kupi. Nazalost nemam podatke za blize okruzenje, a pogotovo ne za Jugoslaviju. Zato bih te zamolio da me uputis gde kod nas mogu da kupim sledeci materijal:

- papir: strathmore 2-ply coldpress (with sloughtly rough finish) - dvoslojni stratmor sa malo grubljom povrsinom
- papir:
hamer - velicine preko A0
pastel papir - velicine preko A0
akvarel papir - velicine preko A0
- folija: projektor providna folija do A0 formata
- olovka: non-repro blue pencil - non photo-blue pencil
- cetkice: Winsor/Newton series 7 (male velicine 0,1,2)
- cetkice: Silverado (#0,1,2)
- tus: beli (White-out Acrylic Artist Ink)

Nadam se da imas podatke o pomenutim materijalima i da ti nece biti tesko da mi odgovoris.

Unapred zahvalan
Mixart

----------------
Koristim ovo pismo koje mi je uputio Mihajlo, i na koji nisam mogao odgovoriti, da pozovem čitaoce SVesti da mu pomognu, a takođe pozivam iste da pošalju sve adrese (i telefone) prodavnica umetničkog pribora kako bi na sajtu postavili jednu stalnu stranicu gde ćete uvek moći da nađete adrese i da potražite željeni materijal za crtanje. Praktično će te prodavnice dobiti malu besplatnu reklamu.
Zlatko Milenković

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

-Dobitnik National Comics Award 2002 za najbolji specijalizovani magazin ili web sajt (http://comicfestival.co.uk/) je vaš omiljeni magazin BORDERLINE, čiji trinaesti broj već sada možete skinuti sa sledeće adrese:
http://borderline.mediahall.co.uk/



-Frank Frazetta, ilustrator... više, mislim, ne treba reći...:)
http://www.frazettaartgallery.com

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 3. do 9. avgusta

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad