prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRAST - Strip Core
2. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
   -AKIRA NA KIOSCIMA
   -STRIPOTEKA 969
   
3. SESTRE U AKCIJI - Ilija Bakić
4. SPECIFIČNOSTI STRIPA - Srđan Aćimović
5. PARISKI SPLEEN (30) - Franc
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 61. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (121) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (8) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -BILL PEET
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. PISMA ČITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRAST

Strip Core

U ponedeljak, 20. maja 2002
Vas od 18.30 pozivamo
U gradskoj biblioteci - V Mestno knjižnico – Središče za mlade
Gosposka 1, Ljubljana

U toku izložbe švedskog stripa »STRAST«, koja se nalazi u galeriji Faronika u Gradskoj biblioteci (v Mestni knjižnici - in v enoti Kolodvor), vas pozivamo na strip veče. Gosti večeri će biti Lars Sjunneson iz Švedske i urednik Stripburgera Igor Prassel.

Za uvod će biti prikazan animirani film Eve Lindström i Agnete Persson.

Vidimo se v Središču za mlade!


Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Metelkova 6/I, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662, fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore

sadržaj

2.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

-AKIRA NA KIOSCIMA
Od danas možete kod svog prodavca štampe, pored Stripoteke, naći i našu novu strip ediciju AKIRA. Kao što već sigurno znate reč je o legendarnom japanskom stripu koji je pre dve decenije širom otvorio vrata japanskom stripu u Evropi i Americi. Autor je Kasuhiro Otomo jedan od najznačajnijih japanskih autora stripa. Sveske će biti štampane na kvalitetnoj bezdrvnoj hartiji B5 formata. Svaka sveska (a biće ih 40) će imati 60 strana, od toga 54 strane stripa i izlaziće jednom mesečno. U slučaju da se pokaže veliko interesovanje realne su mogućnosti da se krene i sa dve sveske mesečno. Cena pojedinačne sveske je svega 60 dinara za Jugoslaviju dok je za Hrvatsku 14 KN, za BiH 2,5 KM i Makedoniju 80 DEN. U Hrvatskoj se, zajedno sa ostalim Marletprintovim izdanjima distribucija radi preko kioska koje drži Tisak.


-STRIPOTEKA 969
U majskom, 969-tom, broju Stripoteke čitaocima smo predstavili kompletnu epizodu Bluberija "Arizona Love" koju je nacrtao Žan Žiro. Scenario za ovu epizodu je takođe uradio Žiro po predlošcima koje je ostavio pokojni Šarlije. Zbog dužine epizode Bluberija - 56 strana - u ovom broju se našao jedino još Hogar Strašni Dik Browne-a. Cena Stripoteke je i dalje 60 dinara.

sadržaj

3.

SESTRE U AKCIJI

Ilija Bakić

STRIP

SESTRE U AKCIJI

"Stripoteka" br. 967; izdavač Marketprint, Novi Sad 2002.

Iz nekog nepoznatog razloga, vrlo davno ljudi su provalili nebesa i izazvali Velike kiše i propast sveta. Šačica naučnika iz Projekta Ararat sačuvala je znanja, dok su preživeli potonuli u divljaštvo među ruševinama civilizacije. Letelica Ararat, na svojoj istraživačkoj misiji pada iznad ostataka NJujorka, kojim namesto ulica teku reke. Preživeli uleću u međusobne borbe bezbrojnih bandi i na kraju preživljava samo komandantica letelice i to uz svesrednu pomoć devojke iz grada. NJih dve progoni, u balonima različitih oblika za koje su privezane školjke automobila i razna druga korita, sekta Tvoraca vremena, predvođena pravovernim Kišonoscem. Strele i harpuni kao osnovno oružje za borbu na daljinu lete na sve strane, ljudi ginu, baloni gore a devojke beže prema Svetskom trgovinskom centru, ne bi li odatle Araratu emotovale poziv za pomoć. Pokušaj propada i one su osuđene da nastave svoj put kroz podivljalu džunglu ljudske propasti. Ovako se, u martovskoj svesci "Stripoteke", završava prva epozida novog serijala "Psi kiše". Scenarista Gordon Renije kombinuje brojne standarde priča o postapokalipsi, viđene u SF knjigama, filmovima i stripu, gradeći pričicu kojoj je osnovna caka u glavnim junacima - junakinjama koje su istovremeno lepe i ubitačne. Kolin Vilson se crtanja ove epopeje poduhvatio sa popriličnim entuzijazmom, te su table dinamične, sa mnoštvom velikih sila i iskošenih rakursa na raskošnoj pozadini grada u raspadu. Boja je važan element stripa za koji ostajemo uskraćeni a odštampani valeri stavljaju do znanja da poprilično toga propuštamo. Kako god bilo, u sledećim brojevima očekuju nas avanture dve prgave sestre.

Preostale stranice Revije svetskih stripova pripadaju "Legendi o lovcu" Rafa Negrete u kojoj lovac progoni žrtvu devojku-divokozu sve dok ne shvati da ipak ne želi da je ubije i tako započinje jedno lepo prijateljstvo. Na zadnjim koricama u trci moto momaka iz "DŽoe bar tima" pobeđuje policajac, koji ih čeka u zasedi a onda goni na novoj mašini dobijenoj ministrovim zalaganjem, što će jednog od poraženih naterati da zaključi: "Izgubio od pandura!?! Osećam se ko plavuša!" Dešavanja će zapečatiti Hogar Strašni, kome, pred pohod na Pariz, Helga naručuje parfeme, čarape i čipku, mrgodno dodajući da bi Hogar za sebe mogao da obezbedi malo kulture kad je već tamo, na šta će viking spremno potegnuti bojnu sekiru i odvratiti: "Šta? Kultura? Ne beri brigu, ako je spazim - ima da je maznem!" Nekoliko vekova kasnije jedan nacistički prvak će ovu mudrost osavremeniti rečima "Kad god čujem reč kultura ja potegnem - pištolj!" Dakle, vremena se menjaju, ali ne i ljudi.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 7. aprila 2002.godine.

sadržaj

4.

SPECIFIČNOSTI STRIPA

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Nešto me tera da razmišljam o tehnikama, motivima, uopšte o postupcima koje je strip za svog postojanja iznedrio, nasuprot onima koje je preuzeo iz drugih umetnosti. Koliko god voleo Mezijerove stripove, uvek se naježim kad vidim početke pojedinih epizoda "Valerijana" u kojima ovaj koristi presecanje velikog kadra na tri ili više delova, kako bi u svakom prikazao različit pokret. Ova tehnika opasno suviše potseća na filmovski švenk, i deluje nekako neprirodno tu, na papiru. Mezijer je obično koristi za predstavljanje kretanje velikih masa - morskih talasa, vojski... zapitam se, zar ne postoji u mediju stripa posebna tehnika, samo stripu svojstvena, za prikazivanje i opisivanje ovakvog kretanja? Verujem da će samo ukoliko se takve pripovedačke tehnike razviju, samo tada strip prestati u očima većine da bude supstitut za film ili način da se deca privole na čitanje (kako bi, ako bude sreće, zavolela i književnost).

Dobar primer neuspešnog prebacivanja tehnika u slučaju filma, koji je u svom istorijatu prolazio kroz slične muke, pročitao sam nedavno: često se snovi u filmu dočaravaju pomoću dima, magle i sličnih scenskih efekata. Ovi su preuzeti direktno iz pozorišta, i ovako "transponovani" na film, deluju krajnje neubedljivo; naravno, kad vidimo dim, svi znamo da je u pitanju san, ali to liči na san iz nekog nemog filma, kada je filmska umetnost tek bila u povoju i u fazi samootkrivanja. Mnogo je ubedljivijih tehnika kojima režiseri dočaravaju atmosferu sna, proizašlih direktno iz sna. Iz istog razloga ne volim filmove u kojima se pojavljuje naratorov glas, koji priča iz "off-a".

Šta to znači kada se primeni na strip? Nemogućnost da se upotrebi bilo koja tehnika građenja dijaloških sekvenci poznata filmu, na primer. Autori tek treba da iznađu stripovne tehnike za ovo, za sada se uglavnom zadovoljavaju izbegavanjem dugih dijaloga. Jedne odlične upotrebe prednosti medija stripa pri dočaravanju flešbek-sekvence, sećam se iz nekog broja "Trona", u stripu "Starfild" Stankovskog. Tu je jedan isti kadar prikazan tri puta: prvo u originalu, zatim istegnut po dužini, i za kraju istegnut po širini. Ovim je postignut veoma uspešan efekat maglovitosti sećanja i izobličenih vizija davnih događaja koje nam se oblikuju u glavi. Primenjena tehnika toliko se dobro snašla u okruženju strip-table, da je prosto neobično što je češće ne srešemo.

Evo još jednog primera, ovaj put ne tako opštog: pretpostavimo da hoćemo da prikažemo devojku kojoj se sviđa izvesni mladić, te suptilne korake koje ona sprovodi u cilju osvajanja svog predmeta želje; Pri postavljanju mizanscena, kako bismo upoznali publiku sa odnosom između ovih dvoje junaka, najjednostavnije je ubaciti dijalošku sekvencu druga dva junaka, sa sadržajem otprilike: "Hej, izgleda da se Biljani sviđa Goran..." i slično. Ovaj izrazito pozorišni potez radije bi se mogao zameniti nizom ne tako suptilnih poteza glavne junakinje, nalik na one viđene u "Diplomcu". Ovakav postupak je bolji ali opet postoji neslaganje između žive dinamike zamišljene scene i statične prirode stripa. Iskoristimo li ovu statičnu prirodu, u zajedničkom kadru možemo prikazati "Biljanu" kako se nesvesno nadnosi nad "Gorana" nalik na kanjon iznad reke, pri čemu se u jednom kadru dočarava 'predatorski' odnos junakinje. Emocionalna veza između junaka jednostavno je ekvivalentirana njihovim fizičkim odnosom u planu kadra, a za pažljivog čitaoca to je valjda dovoljno. (primer duguje eventualnu neveštost tome što je prenesen iz skromnog radnog iskustva autora članka)

Da bismo najbolje iskoristili moguđnosti stripa, treba najpre da uočimo koje su njegove karakteristike; Na primer, jedna od najuočljivijih karakteristika je relativnost vremenske dimenzije, koja varira u dobroj meri od čitaoca. ^italac će, na primer, često da preleće pogledom kadrove bez teksta, ne zadržavajući se na njima. Dolazimo do bitne razlike između filma i stripa: dugi, nemi, atmosferični kadrovi, često oruđe filma pri kontroli tempa, u stripu postaju neupotrebljivi. Pejsaži i totali imaju dve funkcije: prvu, postavljanje mesta dešavanja, i drugu, čisto estetsku. Pri građenju atmosfere ili tempa radnje, međutim, strip mora pribeći drugim sredstvima. Svoj spor tempo (koji podjednako volim kod stripova kao i kod filmova) "Korto Malteze" duguje pre svega mnoštvu dijaloga. Dijaloške sekvence škrte slikom, pre svega su ono što zadržava čitaoca diktirajući mu tempo. Prat često koristi i duge, neme sekvence, ali uvek bogate događajima, pokretima, dovoljno da angažuju čitaoca i zadrže ga bar nekoliko trenutaka na istoj sekvenci. No, one su češće te kojima prat ubrzava radnju.

Još jedna osobina svojstvena samo stripu je varijabilnost veličine kadra i položaja na stranici. Radije nego da eksperimentiše sa brzim promenama ugla kamere, Mebijus je, na primer u "Hermetičkoj garaži", eksperimentisao sa brzim promenama veličine kadra. Odlučivši se za postupak suprotan od većine autora zarobljenih u intuitivnu mrežu odnosa veličina, on postavlja likove u velikim kadrovima u relativno krupan plan, a likove u sitnim kadrovima, u udaljeniji plan. "Hermetička garaža", često kritikovana zbog svoje improvizacionističke prirode, jedno je od najboljih strip-dela kada se govori o montaži, i to montaži kao znatno različitom pojmu od filmske režije.

Još jednu osobinu stripa Mebijus je uspešno eksploatisao: statičnost, u smislu da čitalac naodređeno mnogo vremena može da provede zagledan u stranicu; Njegovi stripovi bogati su detaljima koji "hrane" oko pažljivog posmatrača, uostalom, i crtač može provesti iznad table neodređeno mnogo vremena (zaboravimo na trenutak na izdavačke rokove), nije sputan neumitnim protokom vremena kao režiser.

Osvrnuo bih se i na Bilala, autora koji, opšte poznato, često crpe inspiraciju iz filma ali i bavi se njime. Bez namere da negiram ovog umetnika, jednog od meni omiljenih autora, moram pomenuti pojedine sekvence iz njegovih radova po scenariju Pjera Kristina; "Masovne scene", sekvence u kojima učestvuje veliki broj likova (zbog tema kojim se bavi česte u Kristinovim predlošcima), a čiji je način kadriranja uveliko pozajmljen iz filma, spadaju u neuspeliji deo Bilalovog rada.

Strip nije više tako mlada umetnost, ali sve vreme sputavan, tek je na putu da se razvije do svojih pravih mogućnosti. Jedna od bitnih stavki na tom putu je prevazilaženje poređenja sa drugim, recimo i to, priznatijim umetnostima, čime će strip prestati da bude materijalno, mada često ne i sadržinski, jeftina zamena za njih. Autoru ovog članka oprostite što će i dalje ponekad praviti analogije sa filmom književnošću, u nadi da će one pre svega biti ilustrativne, a ne suštinske prirode, a zatim, i ja sam svakako zarobljen u mreži svog intuitivnog shvatanja sveta.

sadržaj

5.

PARISKI SPLEEN (30)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

SPIDERMAN - BATMAN IN BROAD DAYLIGHT ?

Malo je reci da sam na ovaj film cekao punih godinu dana. I malo je reci, da sam na ovaj film cekao punih deset godina ! Jos od pojave X-Mena, jos od prvih Batmana, jos od davnog Supermana, cekao sam na Coveka Pauka; na Spidermana sam, zapravo, cekao od detinjstva, jos od nekadasnje grozomorne filmske adaptacije u kojoj je jedan plavokosi ( !) Amer glumio lik crnomanjastog Petera Parkera!

Spadam, valjda, u one poklonike sekte stripa, koji su odrastali uz Parkerove teanagerske probleme i koji su se kroz dobar deo svojih pubertetskih furija indentifikovali sa zivotnim zgodama i nezgodama ONOGA kome je bila data MOC da se svemu "tome" (onome sto zagorcava zivot adolescenta) odupre, lakim deljenjem samara! Preko toga, mogao je jos, i da leti, da se klati, vrpolji i serfuje, oheren o paukove niti, kroz nebodere i avenije volsebnoga New Yorka. Kakav junak ! To je bilo davno, to je bilo u adolescenciji, kasnih sedamdesetih godina!

Ukoliko je Tintin bio stripovni junak moga detinjstva, onda je junak puberteta bio Spiderman. Valjda je i to jedan od razloga zasto sam udar na New York doziveo sa pomesanim i krajnje protivurecnim osecanjima. Voleo sam taj grad, i "Marvel" je, stvorivsi od njega popriste svojih superherojskih zgoda, ne malo doprineo toj ljubavi u mojim ranim godinama. Nakon projekcije filma, ostao sam zeljan New Yorskih panorama, kojih, po meni (starom fanu Spideya), u filmu, nije bilo dovoljno. Nikako.

Filmski Peter Parker vise slici provobitnom, Ditkovom, ili cak nedavnom, MacFerlenovom Parkeru, Parkeru devedesetih, nego Romitinom, klasicnom likovnom predlosku, koji je ostao neprikosnoveni obrazac toga lika za generacije citalaca. To je, verovatno, bio ispravni izbor, uzme li se u obzir teznja da filmski lik fizicki podseca na originalnog junaka stripa. Karakterizacija Spidermana je dobro izvedena, i kroz filmsku projekciju jos jednom otkrivamo ono sto je cinilo osnovnu razliku izmedju DC heroja i Marvela. Stan Lee je u Marvelu pomerao teziste sa spoljnjih dogadjanja ka unutrasnjem zivotu junaka i pokazivao nam kako su se oni, obdareni nesvakidasnjim mocima, nosili sa svojom (monstruoznom) prirodom (prirodom obznanjenom aktiviranjem, u pubertetu, X genetskog faktora, koji obdarenom pruza jednu ili vise moci/osobina prirodnog - bioloskog, atomskog ili mineralnog - sveta). Pored toga, Lee je za junake birao adolescente, koji su tezili afirmaciji vlastite licnosti, i, kroz uspehe ili pogreske na putu odrastanja, vrsio nemali uticaj na citalacku publiku (ovakva, pomalo davezna didakticka ravan, prisutna je i u filmu). Junakova nesigurnost odgovara citaocevoj nesigurnosti; junakova sumnja bliska je sumnji citalaca; njegove pogreske, njegovi hirovi, mladalacka samouverenost - samouverenost i slepa oholost koja ce Parkera kostati zivota najblizeg, i obeleziti ga na najdramaticniji nacin -, razumljivi su klincima u potrazi za otkrivanjem koliko i afirmacijom vlasitite licnosti. Jer, kako u filmu veli lik strica Bena: "Kakav covek postanes sad, takav ces ostati za ceo svoj zivot".

Pored nepotrebne razvucenosti (osobito u ljubavnim scenama); pored Batmanovskog ambijenta koji najvecma narusava celovitost filma (ovde prevashodno mislim na muzicki fon i teatralne, Batmanovske nastupe Spidermanovih neprijatelja, sto pokazuje da se scenaristi nisu pretrgli u cilju stvaranja Spidermanovskog ambijenta i atmosfere - sto je i najjaci promasaj filmske adaptacije stripa); pored naivne motivacije kojom junak vrsi osvetnicke radnje (vrsi ih samo zato, jer je jak), i koje pre bi trebalo videti u mladalackom zanosu otkrivanja novih moci, u ispitivanju tih moci (Parker je sklon nauci) nego u samonametanju osvetnicke uloge zbog jedne greske koja ga je kostala stricevog zivota; pored odstupanja od stripovnog materijala (u stripu, Peteru nije sve dato ubodom - sinteticku, paukovu nit, on stvara sam, na univerzitetu - u filmu tako saznajemo, preko Harryja i njegovog oca, Zelenog Goblina, da je talentovani naucnik, ali na polju naucnih otkrica Parker u filmu ne daje nista - isto tako, scena na mostu, koja je, u stripu, cuvena, odnosi se na smrt Parkerove prve devojke, Glenn, i na njenog oca, a ne na M.J.), sto sve zajedno narusava celovitost price o Peteru Parkeru, Coveku Pauku - film ipak nije samo "Batman pri dnevnoj svetlosti".

Spiderman je prica o adolescentima, o adolescentima i njihovom socijalnom okruzenju (Parker odrasta kod strica, M.J. uz oca alkoholicara, u razorenoj porodici, Harry odrasta bez ocinske nege, bez majke, kraj oca milionera i shizofrenicara); otuda je ovaj film usredsredjen na njih i njihove unutrasnje nemire.

U filmu, ipak, nije dovoljno stavljen naglasak na Peterovu ironicnost, Spidermanovu brbljivost, izazivacku retoriku pri borbama, pri tuci (kada se zeza i na svoj i na tudj racun), uopste, na vanredan humor lika, humor koji krije i junakov osecaj nesigurnosti, i njegov nedostatak iskustva (ovaj humor prisutan je u svega nekoliko pocetnih scena u kojima junak otkriva i savladjuje mehanizme novostecenih moci).

J.J. Jameson, nasuprot tome, u filmu blista: kakvog smo ga osecali, u stripu, takav je, jos silnije, ostvaren na ekranu: melje kao vodenica, nadobudan je, prek, samouveren i - beskrajno lajav. Ovaj temperament je tek na platnu dosao do svog punog izrazaja. U crnome glumcu ne prepoznajemo lik dostojanstvenog zamenika glavnog urednika kakvog ga poznajemo iz stripa (ovaj film nije potrebovao za klasicnim holivudskim duetom "komicni crnac i besni belac" - "The Daily Buggle" nije smrtonosno oruzje onakvog tipa). Sezdesetih i sedamdesetih je "Marvel" dosta radio na afirmaciji crne populacije, stvaranjem prvih crnih junaka (Kirbyjev "Black Panther", recimo); u ovim stripovima je naglasak stavljan na crnacku kulturu, rafinman i otmenost; komicna pojava crnog glumca u filmu "Spiderman" ne odgovara ovom predlosku niti podseca (a trebalo bi da, bar malo, podseca) na originalni kulturni milje.

William Defoe u ulozi Goblina je bled, neuverljiv i, na koncu, neostvaren. Od ovakvog glumca se ocekivalo vise; nije ubedljiv u ulozi oca, niti je dovoljno, u toj ulozi, muzevan; kao glumac, nije izrazio tragizam niti patnju podvojene licnosti (ne smemo ga ni uporediti s nedavnim glumackim performansom Russela Crowea!). U Defoeovoj glumi nema pounutrasnjenja, niti epifanijskog trenutka otkrica prave glumacke mere. Reditelj i Defoe nisu uspeli iznaci zlatnu meru izmedju tragicnih i komicnih crta lika Zelenog Goblina niti su je uspeli da izraze.

Ono sto je, vanredno stvoreno, to su Spidermenovi pokreti, drzanje, i let. Scene letenja kroz New York potpuno koincidiraju sa slikama o letu koje nosimo iz citanja stripa; glumac je, u potpunosti, fizicki, izrazio naseg Pauka. Trebalo je, samo, da otkaci i na polju retorike.

Gledajuci film, u Domu Sindikata, one predpremijerne noci, na trenutak sam bio u ulozi nekadasnjeg sebe koji je, godinama, gutao taj strip: po reakcijama klinaca iz publike, osecao sam sta je za mene, tada, bilo bitno pri citanju Ditkoa, Romite i Leea. Izmedju Ditkovog nevestog, nedoradjenog crteza i Romitinog klasicizma, uvek bih izabrao Johna Romitu. Pa ipak, kao da je misticna fluidnost, etericnost Ditkovih originala, njihova nesuvislost i naiva, jedina u stanju da bude osnova za jedan film.

U meri u kojoj je filmski "Spiderman" blizak originalnom stripovnom predlosku, ogleda se i njegova ostvarenost ili promasaj.

Jer, za nekadasnjeg citaoca, odisanje originalnih velova, kroz palimpsest filma, bitnija je posta, nego pozdravljanja americke zastave, u poslednjoj sceni, na kraju ove price o Coveku Pauku, koja je i prica, o adolescenciji, svakoga od nas.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 61.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NOĆ U KOJOJ JE STRIP UMRO…

…bi, po Bojanovim (da, radi se o Bojanu na koga mislite!) rečima, mogla da bude ona u kojoj se odigrala premijera Spajdermena širom kugle zemljske i u kojoj je i sam Bojan imao priliku i zadovljstvo da odgleda Spajdija (za razliku od mene; ali tako vam je to kad živite u malim gradovima na jugovima Srbija…). Bojanu se, baš kao i Darku film dopao, ali ga je, izgleda za razliku od Darka, i bacio u razmišljanje…

…U razmišljanje o tome kako su stripu dani možda odbrojani i o tome kako nam to još niko nije saopštio tako jasno kao Sem Reimi u svojoj šljaštećoj sagi o Čoveku - pauku.

Činjenica je da kompjuteri danas čine čuda (doduše, ne sami!), te da u naše bioskope i domove donose prave pravcate dinosaoruse kojima je, eto, dosadilo da budu izumrla vrsta pa se čas po čas vraćaju da protutnjaju ekranom, monstrume visoke pedesetak metara koji su u stanju da izvrše transfer Menhetna u prašinu bolje od bilo koga teroriste i svakojake robote i stvorenja (koja po potrebi mogu da učestvuju u monetarnim Ratovima (Holivudskih) zvezda i donesu Lukasu još kojih stotinak miliona šuštećih novčanica). Činjenica je da su upravo ove eleketrične naprave omogućile Holivudskoj mašineriji za materijalizovanje snova da sasvim uverljivo izvrši tranziciju odabranih stripova iz štampe na celuloidnu traku. Činjenica je da baš ti, superherojski stripovi, bolje izgledaju na velikom platnu (u ovom slučaju, pričam o X-men-ima, Blade-u 1 i 2 i ostalim stvarima koje sam video, ne sumnjam da će im Spajdi stati makar rame uz rame…) da su jači, glasniji, vizuelniji - uopšte, življi. Činjenica je da takođe da su ideje u Holivudu presušile (i to, bogami, poodavno), i činjenica je da su producenti taman toliko lenji da skrenu pogled ka srodnom mediju (dakle, stripu) i taman toliko pametni da provere koji se to stripovi najbolje prodaju (dakle, superheroji) na njihovom najboljem tržištu (dakle, Americi). Činjenica je da je tamošnja raja (voleo bih da mogu da sa sigurnošću da kažem kako se radi samo o tamošnjoj raji) većinom toliko lenja da će u svakom slučaju radije skoknuti do obližnjeg bioskopa (sa Dolby sound sistemom i najboljim erkondišnom koji novac može da kupi) da dva sata zuri u gigantsko platno uz džambo pakovanje kokica i dijetalnu Koka kolu, nego što će potražiti prodavnicu stripova u svom gradu i kupiti svoje mesečno izdanje istoimenog stripa. Činjenica je takođe da mnogi ljudi koji ne bi ni mrtvi bili viđeni sa stripom u rukama skoknuti do tog istog bioskopa da odmore mozak na tih dva sata (da bi sutradan svim svojim poznanicima ispričali kako je film obična travestija bez likova, priče i duše, jer je sve po običaju otišlo na efekte).

Da li to i takvo činjenično stanje nužno podrazumeva da će strip sići sa scene, posramljen i inferioran? Ne nužno.

Po nekom mom rezonovanju, ukoliko su filmovi snimljeni po stripovima toliko uspesni i inkasiraju toliko novca, to bi trebalo da znači da je u njima uživala i publika koja obično ne konzumira stripova. Nije baš teško preći na sledeći korak u ovom rasuđivanju i doći do toga da bi po samom zakonu verovatnoće izvestan procenat mogao (morao) da počne da prati stripove po kojima su snimljeni filmovi koji su im se dopali. Prednost stripa je u tome što ga je mnogo lakše napraviti nego film, što se može uraditi mnogo brže i što naravno mnogo manje košta (kako producenta tako i konzumenta) - a u današnjem potrošačkom društvu od krucijalne je važnosti mušteriju stalno zasipati novim materijalom koji će ovaj progutati bez udice i još se toplo zahvaljivati dok skakuće po tiganju…

Takođe, uspeh određenih filmova snimljenih po stripovima po samoj definiciji kapitalističkog načina poslovanja (koji je izgleda bio i ostao jedini normalan način na koji bilo šta funkcioniše na Zemaljskoj kugli) sasvim očigledno tera producente i filmske kompanije da podrobnije ispitaju fenomen i pronađu svoju sopstvenu koku nosilju koja će im uz malo sreće (i puno neviđenih specijalnih efekata) snesti njihovo sopstveno zlatno jaje - što automatski rezultira situacijom u kojoj se trenutno sprema jedna šarolika gomila filmova (spomenimo samo Dardevila, koga će po svemu sudeći tumačiti Ben Aflek, i Hulka, koga će po svemu sudeći režirati Ang Li) po stripovima. Stripovi su, makar trenutno, u centru pažnje - da li će tu i ostati u dobrom delu zavisi od njih.

Čini mi se da, šta god se bude desilo, film neće sahraniti strip - možda se desi da mu pomogne da prebrodi sadašnju krizu. Film možda može pomoći stripu da dosegne (i nadajmo se prestigne) popularnost koju je nekada imao, ali će odsutnu bitku, po Bojanovim rečima (a u ovome se sa njim u potpunosti slažem) morati da dobije sam strip.

Svojim kvalitetom, razume se.

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (121)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KUHANJE SCENARIJA - *burp!*

Ne čitam vlastite stripove.

Pročitam ih otprilike šest puta na nivou scenarija, čitam zatim fotokopije nacrtanih tabli i provjeravam unos teksta, ali jednom kad dobijem otisnut strip u ruke, onda ga više ne čitam. Listam ga, a oči mi klize preko slova koja ne vide.

To je obrambeni mehanizam. U pravilu, prvo što zamijetim u otisnutom stripu - bez obzira koliko sam ga puta prije toga pročitao - jest neka greška, nezgrapan dijalog ili scena koju bih drukčije složio. A strip je vani, skuhan i pojeden, nepromjenjiv. Zato ga puštam da odleži dvije ili tri godine i uzimam ga u ruke tek kad ga zaboravim i kad više nije dio mene. Onda se razveselim! S distance, strip je uvijek bolji, grešaka više nema i samo me ugodno iznenađuju stvari koje sam dobro napravio, a onda ih smetnuo s uma (treba potisnuti stvari koje smo dobro napravili, kako ih ne bismo previše zavoljeli, kako ne bismo došli u napast da ih ponavljamo do u beskraj). Pomalo je to nalik onoj revolucionarki iz Breccina Perramusu koja novine čita nakon dvije godine jer joj je tako svaka kriza daleka i nije više razlog uzrujavanju ...

Badava se, naime, uzrujavati. Ja sam skoro smršavio od muke kad su mi, zbog nepažnje, dva oblačića u nedavnom Captainu Americi završila na pogrešnom mjestu. Ali, je li itko od čitatelja to primijetio, je li se pobunio? Nije. Čitatelji se uvijek bune (oni koji se bune) zbog stvari koje bi autor najmanje očekivao, ponekad ih najviše nervira baš ono čime se autor najviše ponosi. Uzrujavati se zbog toga je prirodno, ali ne i korisno. Ravnati se prema mišljenju publike, pokušati svakoga zadovoljiti, jest suludo, opasno, suicidalno.

Svaki pisac vrijedan tog imena, i svaki crtač, zna kada je napravio nešto dobro, kada je solidno odradio posao, a kada je fušario. Uprkos toga, svaki je od nas u iskušenju da se pred publikom pravda ili da objašnjava, ali kroz godine sam naučio da je na sve kritike, dobre ili loše, samo jedan pravi odgovor: "Hvala."

Hvala što ste pročitali moj strip. Hvala što vas je ponukao da nešto kažete. Hvala što me čitate i dalje, što priznajete da postojim.

Hvala.

***
PS Koja ti je ono adresa, Krstiću?!

sadržaj

8.

MOJ POGLED (8)

zmcomics

PRESSING NA STRIP...

Karakteristično je za domaća strip izdanja da je najbolniji period traženja koncepcije magazina. Lutanja, mešanja baba i žaba, mejnstrima i andergraunda... po slobodnoj vam volji bilo šta su babe, a šta žabe. Naravno, to bi moralo da se profiliše još pre pokretanja magazina, ali kod nas je sve "drugačije" pa i pokretanje strip edicija.

I pored toga što mi se sveukupno, na prvi pogled, više sviđa prvi broj Strip Pressinga - nešto zbog bolje štampe i poveza, nešto zbog atraktivnije naslovne strane, a pomalo i volim to mešanje baba i žaba, koliko god nevešto bilo...:) - mora se priznati da je drugi broj mnogo uznapredovao po tom bolnom pitanju. Pitanju pronalaženja koncepcije. Napravljen je rez i oslonac je stavljen na stripove glavnog toka. Mislim, biće glavni tok kad magazina ovakvog profila bude bilo više od fanzina! Biće, biće.

Sad već standardno, na početku se nalaze dve priče iz serijala "Pali anđeo" (neznam zašto nigde nije napomenuto da se radi o Luki Vraniću?). Još jedan serijal je našao svoje mesto u Pressingu. Reč je o, sada već, starom projektu više domaćih autora "Krakov, Krakov". Ovde objavljenu priču je po scenariju Đorđa Milosavljevića nacrtao Toni Radev. Tačnije, reč je o prvom delu jedne celovite epizode. Po mom ličnom sudu mesto za ovaj strip je trebalo da bude rezervisano odmah nakon Palog Anđela i trebao je, i pored obima od dvadesetak strana (ako se nevaram) da ide kompletan. Uvek je diskutabilno treba li objavljivati stripove u nastavcima u magazinu čiji je ritam izlaženja neizvestan. Izbor kratkih stripova je uglavnom sasvim zadovoljavajući, neke storije su odlične, neke solidne, loših nema.

Dobro je što je magazin već u drugom broju rešio pitanje koncepcije. Izbor stripova je dobar. Za očekivati je da će treći broj biti praktično kruna njihovog dosadašnjeg rada te da ćemo dobiti odličan magazin domaćeg stripa. Jedino da uhvate ritam od barem četiri broja godišnje, kako bi zaslužili kvalifikaciju "magazin". Poseban kvalitet Pressinga su svakako i tekstualni prilozi. Intervjui sa Majk Minjolom, Bobanom Savićem - Getom, tekstovi o stripovima: Hellblazer, Alan Ford i Max Debris.

Loše je to što je priprema za štampu rađena na pausu i što se to vidi, i pored kvalitetne crne štampe, te smeta vizuelnom kvalitetu stripa i opštem utisku o magazinu. Mana je takođe što uz pojedine stripove ne idu naslovi, što je bila greška i kod prethodnog broja.

Sve u svemu, momci su položili prijemni ispit, ostaje još samo da diplomiraju. Što pre to bolje...:)

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

OTKUD TOLIKA PAUČINA

Kako je protekla beogradska - svetska premijera “Spajdermena” i šta ne treba pitati tim povodom Ovde umetnosti u tradicionalnom smislu nema, tu boravi samo kič. Bolje ćete se osećati ako je i ne tražite, već paralelu lepo potražite u cirkuskim atrakcijama iz 19. veka i ondašnje publike. I akrobate, klovnovi, žongleri i mađioničari sebe nazivaju umetnicima, pa im to niko ne osporava

Jedan od najpopularnijih novostvorenih mitskih superheroja predstavljen je istovremeno i kod nas i u svetu, 2. maja, ovde u beogradskom Domu sindikata, baš pred sam kraj radničkog praznika i početka crkvenog, baš oko ponoći, a iz razloga o kojima će kasnije biti reči.

Neobična okolnost za Holivud je da je dotični film “Spajdermen” (“Spider - Man”) već odavno snimljen, da je već najmanje pola godine izmontiran, definitivno uobličen i spreman za premijeru, a onda povučen, iako je premijera tokom prošle jeseni na sva zvona najavljivana širom sveta.

Opet neka podla mistifikacija medijskih mahera kojom samo žele da navuku više gledalaca i da nam izvuku više para za kokice, pečene bundeve, reš skakavce (kako već u kom kraju sveta) ili druge grickalice?

Nažalost - ne!

Promociju je neočekivano i na neobičan način odložilo rušenje zgrada Svetskog trgovinskog centra u Njujorku 11. septembra 2001. Naime, ne samo da je Spajdi, muvajući se Menhetnom u potrazi za svojim neprijateljem, nepojamno i nepopravljivo zlim Zelenim Goblinom, prolazio između tih tamošnjih simbola visine i koječega još, već je i nekom od angažovanih grafičkih dizajnera sa prekognicijskim moćima, u zlo doba palo na pamet da baš na jednom od nekoliko zvanično distribuiranih filmskih plakata nekoliko meseci pre katastrofe prikaže superheroja u trenutku kada se tokom jurnjave paučinom zakačio između sada nepostojećih kula.

Nadležni iz filmske kuće su, pravdajući događaj, odnosno odsustvo najavljenog događaja, javno izneli da su procenili kako bi pogled u filmu na te kule izazivao nemerljivu tugu, revolt i ko zna kakve još emocije koje marketinški stručnjaci nisu ukalkulisali, pa su sve odložili, računajući valjda, šta li, da će ljudi za šest meseci, po svojoj navici “svako čudo za tri dana”, zaboraviti da su nekakve zgrade tamo uopšte ikada i postojale. Nije nam poznato da li su inkriminisane scene izbačene iz filma, ali sporne građevine se još uvek nalaze u mnogim kadrovima i - nikom ništa.


Srpska verzija

Ako sam dobro shvatio najavljivače, u našoj srpskoj varijanti glamurozne premijere bilo je isplanirano da se Spajdermen, na suptilnoj paučini istkanoj u “Narodnoj radinosti”, sa krova Doma sindikata neustrašivo sunovrati u mračni ambis bivšeg Trga Marksa i Engelsa, pa - kako mu bog da.

Kada sam video da u hol ulaze čak dva istovetna “Spajdermena”, pomislio sam da je nesumnjivo češko crno pivo koje sam malo pre toga popio ipak prejaka priprema za jedan ovako napet, po svemu za varoš vanredan događaj. I dok sam pogledao u flašu, dupli likovi su ušli. Ubrzo je jedan počeo da se nešto muva po krovu, reflektor sa trga ga je tražio, ali se nažalost nisu našli. Možda i zato što je reflektor bio jedan od onih koji se koriste za letnje diskoteke; ima više svetala koja se obrću, a neuporedivo efektnije je da se tako rotirajući projektuju na oblake nego da se fokusiraju u jednu tačku. Verovatno je to bio razlog što su babe iz Barajeva te večeri, po dobro obaveštenim agencijskim izvorima, opet, kao onomad kada je sličan reflektor sa krova novobeogradskog “Telekoma” pre nekoliko sezona uznemiravao javnost, prijavljivale najezde letećih tanjira provocirajući serije diskusionih tribina, ozbiljnih analiza i iscrpnih feljtona u “Trećem oku”, “Dosijeu iks” i “Zoni sumraka”.

Prvo je nešto palo, odole nam se učinilo da se neko strmeknuo, a da smo i to nažalost propustili. Među nas nekoliko stotina, najrastuženiji i najneutešniji bio je mali “Betmen” na ramenima oca koji ga je maskiranog doveo čak iz Smedereva, jer je uplakani mališan oklembesio uši na masci misleći da nije na vreme video let “Spajdermena”. Odahnuli smo. Utešilo nas je što će biti još prilike za spektakl.


Makedonski preteča

Koristeći vremensku razliku između naše časovne zone i onih u SAD, ingeniozni domaći distributer je premijerni događaj u 23 časa, u četvrtak 2. maja, u medijima lukavo najavio kao premijeru pre zvanične svetske premijere 3. maja. Srpska projekcija je nekako ipak privedena kraju oko 1 ujutro 3. maja, tako da zaista nismo bili iznevereni u našem ekskluzivnom, privilegovanom doživljaju.

Pun naziv stripa na osnovu kojeg je nastao film iz 2002. režisera Sema Rejmija sa Tobijem Megvajerom kao glavnim glumcem je “Čudesni čovek - pauk” (“The Amazing Spider - Man”). Inicijalni scenarista je bio Sten Li, prvi crtač Stiv Ditko, strip je nastajao u produkciji američke kuće “Marvel”, a premijerno se pojavio avgusta 1962. u časopisu “Amazing Fantasu” broj 15. Do 1973. se čitao i u preko 400 časopisa i novina samo širom SAD. Mnogi stripari, na stotine njih, smenjivali su se do danas kao tvorci stripske serije. Na primer, od 1966. do otprilike 1971/72. njom se intenzivno bavio drugi najvažniji crtač Xon Romita Stariji koji će nam uskoro opet biti aktuelan i kao jedan od najvažnijih crtača pomenutog, filmovanog superherojskog stripa o “Derdevilu” koji nas uskoro čeka. I posle scenariste Lija smenjivali su se drugi pisci, Arči Gudvin. Bilo je nekoliko animiranih adaptacija, jedna koju je osmislio i vodio legendarni Ralf Bakši.

Osnovu radnje čine posledice transformacije iskompleksiranog i nespretnog srednjoškolca Pitera Pakera i čudesne moći (velika snaga, kretanje po visinama, izbacivanje paučine iz nadlanica...) koje je stekao posle ujeda radioaktivnog pauka.

U krugu pravih stripskih posvećenika koji su se na premijeri, bez prava na izostanak, gotovo svi zatekli, našao se i Bojan M. Đukić, nesumnjivo naš najbolji poznavalac američkog superherojskog stripa. On se prisetio da je kod nas ovde već bio prikazivan film po stripu, i to negde krajem sedamdesetih, a da je distributer bilo preduzeće “Makedonija film” iz Skoplja. Prvi “Čovek - pajak” još i nekako (to je bila dugometražna pilot - epizoda američke TV serije iz 1977; dužina: 92 minuta; režija: E. Svekhemer, ali izgleda da je gledanost “na ovim prostorima” bila prilična, jer se iznenada kod istog domišljatog distributera volšebno pojavio i, možda i u svetskim razmerama originalni, nastavak “Vrakanje na Čovekot - pajak”, snalažljivo skrpljen od nekoliko epizoda same TV serije.


Novinari i superheroji

Valjda su novinari novim mitotvorcima izuzetno intrigantne osobe, a redakcije pogodna “dinamična mesta radnje” na koja se slivaju informacije kojima se idealno inicira radnja, jer su oni česti akteri i glavni likovi superherojskih stripova, neretko sumnjivo sličnih koncepata.

Klark Kent-Supermen je novinar lista “Daildž Planet”, dok je Piter Parker-Spajdermen novinski fotoreporter lista “Daildž Bugle”. Ovakvih primera je mnogo.

Kao i većina filmova, uz očiglednu pomoć mnogo uloženog novca, u današnje vreme izašlih sa holivudske štanc mašine (potencijalnih) hitova, i ovaj je izuzetno atraktivno snimljen i vizuelno, uz pomoć mnogih kompjuterskih simulacija, trikova i dorada, osmišljen. Ni obavezna povremena duhovitost (u “Spajdermenu” naročito superiorno postignuta u sceni kečerske borbe između još neoformljenog i neosvešćenog Spajdija i kečera Testere) ne nedostaje, ali nažalost tu su i naglašena patetika i krajnje siromaštvo značenjskih nivoa i iskrenih emocija. Tu osim brze akcije, neverovatne vizuelne atraktivnosti, iskri dosetljivosti (bolje nego u stripu su rešeni problemi njegovog kretanja između zgrada, zatim izbacivanje paučine bez stripskih tehničkih pomagala...), patosa, prenemaganja, osrednje glume i plitkih emocija, nema mnogo toga.

Ovde umetnosti u tradicionalnom smislu nema, tu boravi samo kič. Bolje ćete se osećati ako je i ne tražite, već paralelu lepo potražite u cirkuskim atrakcijama iz 19. veka i ondašnje publike. I akrobate, klovnovi, žongleri i mađioničari sebe nazivaju umetnicima, pa im to niko ne osporava.

Nemojte postavljati suvišna pitanja kao što su:

A otkud mu svaki put toliko paučine?

A kako je uspeo da iznenada napravi onako efektan kostim posle prvog grotesknog pokušaja uoči kečerske borbe?

A kako sa svojom težinom od bar 70 kg i odgovarajućom masom, uz brzinu od najmanje 150 km na čas i uticaj gravitacije (koju nikakvim svojim deus eks mahina modelom ne neutrališe ni on niti to pokušavaju njegovi, avanturom zaneti autori) i fizičkih zakona jednostavno ne razbije o zgrade ka kojima leti (na koje “sleće” uz nekakvo samoupravno usporavanje)?

A kako uspeva da, dok se jednom rukom drži za svoju paučinu i visi, drugom rukom istovremeno drži prekinutu sajlu sa nekoliko tona teškom kabinom žičare prepune dece i, pri toj muci, kao da njegovim tvorcima nije dosta, nogama bije razbojnika (sa supermoćima i istom snagom kao i on!) koji leti oko njega i puca usput iz nekoliko mitraljeza, jedva okrznuvši našeg Spajdija?

Ako ste cepidlaka, videćete i da u svemu tome nema mnogo koherentnosti i unutrašnje logike. O ubedljivosti da i ne govorimo.

Ali, zato, za one otvorenog duha, ima zabave.

I to kakve zabave!

SLOBODAN IVKOV

Objavljeno: NIN 2680-09. maj 2002. godine

* * *

VIŠE OD DIGITALNE GIMNASTIKE

“Čovek pauk” (“Spider – Man”); SAD 2002; režija: Sem Rejmi; igraju: Tobi Megvajer, Kersten Danst, Vilem Defo, Džems Franko, Klif Robertson, Rozmari Heris, J.K. Simons, Bil Nan, Rendi Sevidž; distribucija: “Tak”

Najmlađi, ali ništa manje popularan u mitskom “strip trojstvu” Supermen – Betmen – Spajdermen, Čovek pauk konačno je dobio i svoju digitalnu, filmsku priliku. Superheroj koji svoje paučinaste niti ispaljuje između oblakodera Menhetna, da bi poput Tarzana leteo betonskom džunglom, a u službi pravde i dobra u korumpiranom i ciničnom svetu, iz animiranog (uspeli serijali sedamdesetih i osamdesetih), iskoračio je u igrani film, čini se, glatko bezbolno, promišljeno i odmereno, vođen spretnom rediteljskom rukom Sema Rejmija (“The Evil Dead”, “Army of Darkness”). Jednostavno, Rejmi je uspeo da napravi film gotovo za svakoga, što je inače i obaveza visokobudžetne produkcije, ali i da, sem obraza, sačuva i dušu.

Tako, mada možda i neočekivano, Spajdermen, legendarna ikona “Marvel Komiksa” s kraja šezdesetih, u XXI veku dobija najpre prijemčiv ljudski lik simpatičnog, ali nesigurnog uz to i nesrećno zaljubljenog momka iz susedstva (Tobi Megvajer). NJega ujed radioaktivnog pauka pretvara u natčoveka, koji, opet, nije tu (na platnu) samo da bi na vratolomnim visinama izvodio digitalnu gimnastiku. Akcija koju generiše maštovitost inženjera vizuelnih efekata tek je deo šlaga na torti prave, uz to hipertrofirane drame sticanja, pa prikrivanja pravog identiteta glavnog junaka zatečenog, ne slučajno, u najosetljivijim godinama odrastanja. Dakle, još jednom, idealna figura za identifikaciju, koja u Rejmijevoj verziji funkcioniše bolje nego ikada.

Tobi Megvajer je nesumnjivo i onaj pravi Spajdermen očito predstojećih filmskih nastavaka avantura paukolikog super heroja, mutanta proizvedenog slučajnim genetskim inženjeringom, koji, ispod maske, nije uništio njegovo dečačko srce i lik. Na Piteru Parkeru, alias Spajdermenu, sav je teret odgovornosti za moć koju je iskazao vinuvši se kao voljeno siroče iz siromašnog predgrađa do sukoba sa zlom otelotvorenim u Zelenom Goblinu, mutiranom naučniku bogatašu Normanu Ozbornu (Vilem Defo). Na Parkeru – Spajdermenu je ne samo odgovornost, nego i teret prokletstva natprosečnosti i samim tim večite odvojenosti od svog normalnog sveta. Kraj filma”Čovek pauk” nagoveštava početak jedne takve drame koja će se, verujemo, i ubuduće odvijati u podnožju Spajdermenovog urbanog trapeza. Garantuju to već izvanredni prihodi na bioskopskim blagajnama, ali u ovom slučaju i natprosečni kreativni rezultat, po pravilu inače problematičnih filmskih adaptacija čuvenih strip predložaka.

Vladimir Crnjanski


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 10. maja 2002.godine.

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-BILL PEET
Bill Peet, Diznijev illustrator i pisac, poznat kao crtač karaktera kao što je Dumbo i po scenariju za "101 Dalmatians," je preminuo u subotu 11. maja u 87-oj godini života u svom domu u San Fernando Valley.
Radio je: storibordove za neke prve diznijeve animirane filmove, "Fantasia" (1940), "Song of the South" (1946), "Cinderella" (1950), "Alice in Wonderland" (1951) i "Sleeping Beauty" (199); Radio je scenario za "101 Dalmatians" (1961) a dve godine kasnije je pisao i crtao karaktere za "The Sword in the Stone"; crtao je Captain Hook u "Peter Pan"; tu je saradnja i na: "The Jungle Book", knjigama za Dizni i crtiću "Pinocchio".
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za dečiju knjigu kao i za rad na animaciji.

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Zahvaljujući Darku Macanu smo dobili poziv za konkurs koji organizuje Dark Horse, jedan od najvećih američkih izdavača stripa. Konkurs traje godinu dana i ima za cilj da se putem njega traže novi talenti (to ste vi, jel'te?!). Princip je da će se svake nedelje odabrati, od pristiglih radova, po jedan strip (četiri stripa mesečno) koji će biti postavljen na DH sajtu gde će posetioci glasati i na taj način će se određivati pobednik (i čitaoci SVesti će moći da odu do sajta da glasaju za svoje favorite...;-). Svaki mesec će biti dodeljene neke simbolične nagrade dok će na kraju konkursa biti štampana antologija sa svim radovima koji su objavljeni na web sajtu i dodeljena nagrada od 1000 dolara najboljem stripu, po glasovima posetioca sajta.

Stripovi ne smeju imati više od 8 strana, moraju biti kompletne priče (serijale ne prihvataju) i formata 8,5 x 6,25 inča (22 x 16 cm-naravno može biti i proporcionalno uvećano). S time da se kod formata mora napomenuti da je 22 cm širina table. Naime želja je da se posetiocima sajta predstave kompletne table koje će biti prilagođene ekranskom formatu kako nebi morala stranica da se skroluje. Ne treba slati originale već fotokopije ili laserske otiske. Da bi učestvovali na konkursu morate da sa njihovog sajta skinete Submission Agreement (u pdf formatu) odštampate ga i popunjenog priložite uz radove. Radove bez Submission Agreement-a neće prihvatati. Pomenuti PDF fajl sam već skinuo pa mogu poslati svim zainteresovanima. Možete učestvovati sa više radova ali uz svaki treba poseban Submission Agreement. Adresa na koju treba poslati radove se nalazi u okviru Submission Agreement-a. Učesnici konkursa moraju imati više od 18 godina! Svakako bi bilo dobro da posetite sajt ako imate još neku nedoumicu a, između ostalog, i da vidite kakva vam je konkurencija, kad budu počeli da predstavljaju odabrane stripove. Strip, dakle, treba da se dopadne čitaocima, što je način da proverite svoju prijemćivost kod čitaoca, što je način da i izdavač na licu mesta, kroz glasove čitaoca, proveri šta je prolazno kod publike. Što će reći, obostrana korist.

Šta čekate, Zavrnite rukave i krenite na posao odmah!!! Macan je poslao i vest o Glenat-ovom konkursu, valda se sećate kako se to završilo...:-)


-------------------------------------
Dark Horse News 05/11/02
DARK HORSE COMICS SEEKS NEW TALENT WITH ON-LINE SEARCH

Dark Horse Comics is introducing a new contest designed to bring fresh talent to the comics industry via the Internet. Beginning May 1, 2002 and continuing for a year, the Dark Horse Strip Search contest will accept submissions for review. Each month, four submissions will be posted on line at www.darkhorse.com. Visitors to the Dark Horse web site will be able to vote for their favorite, and each monthly winner will receive a Dark Horse prize package. Of the 12 monthly winners throughout the course of the year, one will be chosen by the Dark Horse editorial staff as the Grand Prize Winner and receive $1000! In addition, every story posted on the web site will be eligible for publication in a printed anthology, The Best of Strip Search.

"The Dark Horse web site receives thousands of hits every day, and we thought this would be a great way to showcase some newtalent," commented Strip Search Editor Adam Gallardo. "With all of the hits on the site, this will provide extensive exposure for aspiring artists."

Interested artists and writers must review the official guidelines on www.darkhorse.com/stripsearch. Official guidelines can also be obtained by sending an SASE to: Dark Horse Strip Search, Dark Horse Comics, 10956 SE Main, Milwaukie, OR 97222. Submissions not adhering to these guidelines will be disqualified.

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: zvonimir petovic <sidewinder2001yu@yahoo.com>
Subject: new letter from strip klub a.m.kotor

- Strip Klub Andrija Maurovic Kotor a sada vec i Skola Stripa obavjestava sve fanove i autore domaceg Stripa da je u toku izrada Web Site-a ovog Kluba koji ce biti pusten u rad krajem juna mjeseca koji ce se moci naci na adresi www.sidewinder.com, pored ovoga u toku jula mjeseca Strip Klub ce organizovati i radionicu Stripa.

Pozdrav od jedine institucuje Stripa u Crnoj Gori!

S Postovanjem

Zvonimir Petovic

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Bobby Nenadovic, negdje u Australiji:
http://www.bluetoaster.com

Ruski strip:
http://www.comics.aha.ru/rus/stalin/1.html

Jason Little:
http://www.beecomix.com/shutter01.htm
http://www.beecomix.com/

mcn

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 18. do 24. maja

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad