prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. HUMANOIDI I KRETENOIDI - Strip Vesti
2. STRIPBUREK U FRANCUSKOJ - Strip Core
3. ULTIMATE SPIDER-MAN - Striporama
4. BELCI U VUDU MAGIJI - Ilija Bakić
5. JADNI, IZMUČENI MEDIJ - Srđan Aćimović
6. PARISKI SPLEEN (31) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 62. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (122) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (9) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -"MY NAME IS MODESTY" (Marko Stojanović)
    -THE LEAGUE... #2 (Marko Stojanović)
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

HUMANOIDI I KRETENOIDI

Strip Vesti

U izdanju "Vremena" pojavila se strip knjiga “Humanoidi i Kretenoidi” Vladimira Stankovskog. Knjiga ima 104 c/b strane A4 formata i stampana je na dve vrste papira sa koricama u boji na recikliranom rapavom papiru.

Album je izbor od sedamnaest kratkih stripova (insajderi: Eko baka, Djudja i Mudja, TV Sveta, Dr. Osip, Deda San, Spitman, Bubbleboy, Starfield, Isus u porseu, Putnik...) iz prethodnih 12 godina rada plus jedan celovecernji Starfield koji do sada nije objavljivan... Vecina kratkih stripova nastajala je tako sto bi autor prvo kreirao lik i na osnovu njegovog karaktera tek onda stvarao pricu i mesto dogadjanja. To je i razlog zasto knjiga zapocinje predstavljanjem junaka ovih parodicnih i uvrnutih prica. Stripovi imaju engleski prevod u dnu strana.

Knjigu mozete da kupite po ceni od 300 dinara u prostorijama redakcije N. P. “Vreme”, Misarska 12-14, 11000 Beograd, u knjizarama Platoa, Stubova kulture... ili da je narucite po istoj ceni (izdavac casti postarinu). Potrebne informacije mozete da dobijete direktno od autora na adresi wladaski@eunet.yu ili na sajtovima
solair.eunet.yu/~wladaski i
www.vreme.com

sadržaj

2.

STRIPBUREK U FRANCUSKOJ

Strip Core

Projekat Stripburek - strip iz drugačije Evrope, koji ja bio prošle godine između 27. novembra i 11. decembra prvi put predstavljen na različitim lokacijama u Ljubljani (KUD France Prešeren, Metelkova mesto, mestna knjižnica Otona Župančiča), sastoji se od istoimene antologije, koja na 216 strana predstavlja autorski strip iz Srednje i Istočne Evrope (bivših socialističkih država), izložbe originalnih radova, objavljenih u toj publikaciji, kao i strip radionice.

Namera projekta je pored predstavljanja autorskog stripa iz Istočne Evrope na međunarodnom području kao i uspostavljanje komunikacije među autorima i izdavačima na tom području.

Projekat je bio po drugi put predstavljen u februaru u budimpeštanskoj strip galeriji u muzeju Karton.

Ovog puta, od 23. maja do 30. juna, projekat gostuje u Francuskoj.

Prvo predstavljanje će biti u nezavisnom kulturnom centru Confort Moderne u Poitiersu, gde se nalazi La Fanzinotheque, organizator turneje. Gosti projekta će biti: Igor Prassel (urednik revije Stripburger) i autori Jurij Meden (Slovenija), January Misiak (Poljska) i Saša Mihajlović (Srbija i Črna gora). Goste će 22. maja u gradskoj kući primiti župan mesta Potiers. Izložba će biti u Confort Moderne otvorena od 23. maja do 4. juna, u vreme izložbe će se organizovati razgovori sa autorima i sitoštamparska radionica. 1. i 2. juna će se u bioskopu Le Dietrich održati projekcija prvog slovenačkog celovečernjeg animiranog filma Socializacija bika? Zvonka Čoha i Milana Eriča.

Stripburek iz Poitiersa putuje u Bourges, gde će biti izložba u prostorijama organizacije Emmetrop otvorena od 8. do 16. juna. Gosti projekta će biti sledeći autorji: Ciril Horjak i Olmo Omerzu (Slovenija), Wladimir 518 (Češka) i Ivana Guljašević (Hrvaška).

Zadnja stanica u Francuskoj je St. Ouven (Pariz). U nezavisnom kulturnom centru Mains d' Oeuvres će izložba biti otvorena od 20. do 30. juna. Gosti projekta će ovog puta biti: Katerina Mirović (urednica revije Stripburger), autori Marko Kociper i Saša Kerkoš (Slovenija) zatim Mr. Stocca (Srbija) i Veiko Tammjärv (Estonija). Pored izložbe će, kao i u Bourgesu, biti strip radionica, projekcija animiranog filma Socializacija bika? i razgovor o stripu u Istočnoj Evropi.

Projekat Stripburek će u Francuskoj spremati samostalnu izložbu međunarodno poznatog srpskog strip autora Aleksandra Zografa, koga čitaoci znaju sa stranica Stripburgera.

Predstavljanje Stripbureka sufinansirali su MOL i Ministrstvo za kulturo, predstavljanje animiranog filma Socializacija Bika? Su omogogućili Emotion film i Filmski sklad RS

sadržaj

3.

ULTIMATE SPIDER-MAN

Striporama

Preuzeto sa http://www.lminfo.hr/novosti.html:


VRAĆA SE ZLATNO DOBA ZA SVE VAS STRIPOLJUPCE!

LM Informatika dobila je ekskluzivnu licencu za izdavanje stripa "SPIDER-MAN". Već 25. svibnja na kioscima moći ćete pronaći i uživati u posebnom izdanju, inače službenoj filmskoj adaptaciji, koja je u SAD-u izašla tek prije nekoliko tjedana. Kako bi vam što bolje dočarali vrijednost i kvalitetu stripa, donosimo vam neka od zvučnih imena ljudi koji su radili na stripu. Strip scenarij je prilagodio sam Stan Lee (izvorni autor lika) koji je zasnovan na filmskom scenariju Davida Koeppa. Olovku je nacrtao Alan Davis, a tuširao ga je Mark Farmer. Vrhunski ga je obojao Dave Kemp. Urednik hrvatskog izdanja je Tomislav Smolčić-Tally uz pomoć prevoditelja, Davora Krznarića. Onima koji su stvarno "stripoljupci" ova imena već sigurno nešto znače, ali za one koji će to tek postati ovo neka bude garancija vrhunske kvalitete i zabave. Strip izlazi na 56 stranica u koloru, B5 formata, cijena mu je samo 20 kn i namijenjen je svim ljubiteljima ovog "najpopularnijeg strip heroja". A već od lipnja, kada u kinima prođe hajkla oko filma "SPIDER-MAN", na kioscima moći ćete pronaći i uživati u novom strip izdanju "ULTIMATE SPIDER-MAN", ali i "ULTIMATE X-MEN-a" koji će objedinjeni u jednom stripu mjesečniku na 56 kolor stranica, također B5 formata plijeniti vašu pažnju i boriti se protiv sveg zla i sivila dosade. Pišite nam što biste željeli na web stranicama posvećenim SPIDER-MAN-u.

Tijekom idućeg tjedna očekujemo i izlazak trećeg broja STRIPORAME, jedinog hrvatskog strip art magazina, koji će u dvomjesečnom ritmu na svojih 80-ak stranica, (A4 formata s više stranica i posterom) donositi veliki broj kvalitetnih stripova domaćih autora. Obavezno posjetite službene web stranice strip magazina STRIPORAMA, www.striporama.net, sudjelujte u strip natječaju, osvojite neku od vrijednih nagrada, ili nabavite prethodne brojeve i ostala domaća strip izdanja, pročitajte web strip, intervjue i još mnogo toga.

http://www.striporama.net

sadržaj

4.

BELCI U VUDU MAGIJI

Ilija Bakić

STRIP

BELCI U VUDU MAGIJI

Dylan Dog br. 7, "Crna magija"; izdavač Edicije Bonneli, Beograd 2002.

Usred noći kroz crnački geto besomučno juri automobil i obara dečaka koji trči za loptom. Optuženi vozač je belac, advokat je belac, sudija koji donosi oslobađajuću presudu je belac. Ali, otac poginulog je vudu sveštenik a njegova osveta stiže sve aktere tragedije: vozaču odseca mali prst na ruci i osuđuje ga na život pun patnji, advokat najpre biva skuvan u sopstvenoj kadi, a potom, u bolnici, spaljen autokinezom (samozapaljivanjem), dok se sudija smanjuje do veličine dečaka. Žena vozača angažuje Dilan Doga da posreduje kod vudu vrača kako bi ovaj skinuo kletvu. No, i Dilan potpada pod moć crne magije koja ga vodi protiv njegove volje, upoznajući ga sa bedom u kojoj crnci žive, sa crnim advokatom-zombijem kažnjenim jer je zaboravio svoj zadatak i zabavlja se sa belom ljubavnicom. Čak i kada izvuče keca iz rukava, tj. revolver ispod sakoa i puca u vrača, Dilan ne uspeva da prekine magiju, jer njegov metak ne može da usmrti mračnu silu, ali skida čini sa vozača i on konačno umire. Poslednja misao samrtnika otkriva da je auto vozila njegova pijana žena. Dilan odlazi po nju, odvodi je do crnog sveštenika i prepušta sudbini. Kada se trgne iz hipnoze on pokušava da se vrati i spase ženu, ali crni dečak istrčava pred auto a on - koči. U mnoštvu avantura istraživač natprirodnih pojava susretao se sa zastrašujućim silama, borio sa njima, odupirao se pogubnim uticajima, pobeđivao ih (makar i privremeno) ili sklapao varljiva primirja. Ovog puta namerio se na moć kojoj, jednostavno, nije dorastao i sve vreme je pasivan, figura koju koriste, pomeraju po volji i potrebi, bukvalno joj dozvoljavajući da učestvuje u čitavom dešavanju. Vudu je neraskidivo vezan za populaciju obespravljenih, skrajnutih, izrabljivanih crnaca koji egzistiraju na obodu zapadne civilizacije a u nju nisu stvarno uključeni tako da običaji i principi nekog drugog vremena i prostora u tim ljudima i dalje postoje i žive potencirani bedom i beznađem. Stoga belačka pravda nema uticaja i ne priznaje se kao relevantna. Sklavijev scenario, uprkos početnoj nelogičnosti - dečak usred noći juri loptu? - prepoznaje razdvojenost dva sveta a njegov subverzivni zaključak je da, u trenutno konstelaciji društvenih odnosa, popularna multietičnost baš i nije tako lako izvodiva jer polazi od teze o dobrim, bogatim belcima, koji, eto, u milosti svojoj, daju šaku milosrđa onima koji nisu ni bogati ni beli. Tako se, u krajnjoj liniji, u modernizovanom liku nastavlja tradicija kolonijalne tematike iz umetničkih dela XVIII i XIX veka, u kojima belci donose blagodeti svoje civilizacije zaostalim delovima zemljinog šara a što danas rezultira sukobom civilizacija čiji ishod je potpuno neizvestan.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad 8. aprila 2002.godine

sadržaj

5.

JADNI, IZMUČENI MEDIJ

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Gde će, na kraju, završiti ovaj naš jadni, izmučeni strip? Po svemu sudeći, film mu je zaista oduzeo svu publiku i onaj ko se nada da će stvoriti strip čiji se tiraži mogu izjednačiti sa onima s polovine veka - greši. Da li onda - izvinite što ću postaviti pitanje koje je već hiljadu puta postavljeno i odgovoreno, čini mi se, uglavnom netačno - da li onda strip umire? Gde će mu biti mesto za nekoliko decenija? Moj odgovor: u umetnosti! Jedna priča koja se već dovoljno puta ponovila da bi postala pravilo: novi medijum zbog svoje atraktivnosti postaje predmet pažnje industrije zabave, koja s vremena na vreme izbaci i dela vredna pažnje, ali pre svega pukim slučajem, što ne menja njen osnovni karakter mašine za proizvodnju novca. Kada iscrpe svoje mogućnosti - ne, pre svega kad se pojavi atraktivniji medijum - stari postaje utočište za one koji ga zaista vole, malu ali odabranu grupu.

Andrej Tarkovski, poznati ruski režiser - ko ne zna za njega nek se stidi - smatrao je da je umetnost čisto elitistička stvar. Ovakav stav može nam se učiniti odbojnim, ali kad bolje razmislimo, prisetimo se da je glavni argument kojim ljudi brane dela koja očigledno nemaju nikakvih kvaliteta: "Pa taj strip (film) je pitak! Može svako da ga gleda! Nije dosadan!". Jednom rečju, privlačan je za masu. Jedan moj prijatelj ume da poistoveti pojmove 'dobre' i 'zarazne' pesme. To zbog toga što pesma koja je zarazna, uđe u uši ljudima i tako ostvari prodavanost ploče. Rezultat je to da moj prijatelj ceo dan pevuši pesmu koja ga inače nervira, a kojom se 'zarazio' kad je jednom prilikom odgledao blok reklama na TV-"Pinku". Ponekad mi se čini da je ideja o umetnosti kao elitističkoj kategoriji odbojna jednostavno zato što se podsvesno plašimo da mi nećemo pripadati toj eliti.

Strip, dakle (to je moje mišljenje, a nemojte me ispravljati ako grešim, pustite me da živim u zabludi) treba da stigne do svoje elite, ali tek pošto umre - u očima mase. Još nije umro jer još postoje moćne izdavačke kuće i sindikati koji se svim silama trude da ga održe, ali i to je pitanje dana. Posle toga će možda strip-scena ličiti na aktuelnu književnu scenu: sitni tiraži, autori čije izdavanje se isplaćuje izdavačkim kućama tek četrdesetak ili više godina kasnije... Retki bestseleri i to uglavnom naslovi tipa "Kako postići orgazam u slici i reči"...

Naravno da i film čeka slična sudbina: tržište video-igrica furiozno mu otima poklonike. Igre tipa "Monkey Island" poseduju ne manje kvalitete nego što su, na primer, sedamdesetih godina posedovali Diznijevi crtani filmovi. Tvrdi se da kompjuterska igra ne može postići umetnički kvalitet, ali to je jednostavno zabluda onih koji igre ne igraju. Istorija se dakle ponavlja...

Eto, dao sam odgovor. Tačan? Videćemo. Sačuvajte ovaj članak i izvućite ga ispod kauča za jedno trideset godina - da vidimo da li sam bio u pravu.

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (31)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

UZIVANJE U LEPOM

Strip pressing II, Nis, 2002.

Interesi za srpski strip kao i potreba za njegovim predstavljanjem, stampanjem i citanjem ne jenjavaju. U okviru slabasnog no recitog preporoda stripovnih publikacija u Srbiji, nedavno je iz stampe izasao drugi broj niskog "Strip pressinga, magazina za devetu umetnost", casopisa posvecenog stampanju domaceg stripa kao i objavljivanju tekstualnih priloga posvecenih ovoj umetnosti. Pored likovnih priloga trinaestak autora (od crteza, preko jednostranicnih tabla, do stripova i serijala), tu su i zanimljive studije, eseji ili razgovori: izdvajam kompilaciju intervjua Mike Mignolae pod naslovom "Pakla puni dzepovi", koje je preveo i priredio Marko Stojanovic, ragovor koji je Dejan Stojiljkovic vodio sa Bobanom Savicem, M. Stojanovicev esej o Hellblazeru ili "Zovem se Ford… Kako je iz stripa nastao kult", esej sa prizvukom melanholije posvecen "Alanu Fordu" nase mladosti, autora Aleksandra Blagojevica, kao i prikaz "Maksa Debrisa" iz pera Zlatibora Stankovica.

Ovaj drugi broj niskog casopisa, kako na likovnom, tako i sadrzajnom polju, deluje kompaktnije i ostvarenije od prvog. Korice i papir (matirani) su izvanredni. Ono, sto je svakako dobro, i pozeljno, to je da se ustaljuje nekakav ritam publikovanja, ma bio i dug. Po odabiru tema, autora ili stripova, ovaj drugi broj pokazuje otvorenost, kako za najbolje na polju anglo-americkog stripa danas (Mignola, Hellblazer), tako i vredno ispitivanje "autohtone" tradicije (mitska recepcija "Alana Forda" na prostoru nekadasnje SFRJ), sto pokazuje izvesnu generacijsku zrelost, i potrebu da se odredi, naspram onoga sto je cinilo neposrednu, povesnu stvarnost fenomena stripa u nasoj sredini, prethodnih decenija.

Ukoliko ima tekstova o autorima, o stripovima ili razgovora sa crtacima, oseca se izvesna deficijencija teorijskih tekstova o samom stripovnom mediju, ili pak onom sto cini esenciju stripa. No opet, bolje je nista od takvog sadrzaja ne objaviti, no citalastvu nuditi jalove, pseudo-teorijske, neartikulisane postavke o stripu (u kojima "kriticar" takoreci mumla o mediju o kome ne ume da se suvislo, jednostavno a promisljeno izrazi), kakvih je bilo, u pojedinim publikacijama, nedavno, u Beogradu - i o cemu sam vec pisao.

Prvu veliku celinu u casopisu cine dve storije i jedan crtez posveceni junackom svetu Luke Vranica (u ovom napisu zadrzacemo se na prvoj o dve ponudjene epizode). Zanimljivo je, najpre, zabeleziti osnovnu dihotomiju koja prati ovaj strip : ona se, naime, ogleda u tome da je svet junakov, mitski prostor u kome se zbivaju dogadjaji sasvim uoblicen, zaokruzen, dok, sa druge strane, na polju graficke reprezentacije, i dalje osecamo izvesne porodjajne muke crtaca. Tako se kod Dejana Vujica nesmanjeno oseca upliv stila i izraza Mikea Mignolae, sto nas, kao citaoce, onesposobljava da pratimo sam Dejanov graficki izraz, njegov put, buduci da neprestano "lovimo", buduci da nam besprestano "upadaju u oci" Mignolaina konceptualna resenja. Doduse, kako bi paradoks bio veci, onamo, gde se najvecma oseca Mignola, tamo je izraz i najbolji (tabla sa zmajem, u prethodnom Strip pressingu, poslednji kvadrat na cetvrtoj tabli ili kvadrat sa oblakom i pticama, te zgranutim licem Musaefendije, na petoj tabli, u ovoj epizodi, recimo) i crtez najizvedeniji. Ovo samo govori u prilog tome da se autor jos nije otrgnuo od uciteljeva uticaja, i otuda, mislim, izvesna krutost i nedostatak gipkosti u potezu ruke. Kada je rec o proporcijama, kada je rec o telu, njegovoj plastici, on jos se trazi. Medjutim, ovo ugledanje na velikog majstora moze biti i dobar znak: onaj koji ume sebi izabrati uzore, medju najvecima, taj je vec odabrao svoj put, i samo je pitanje vremena kada ce prerasti uticaj ucitelja, i dospeti do vlastitog izraza.

Visokoparno, pak, pateticno finale stripa "Hajduk i kolac" jos jednom opominje da, kada god se umetnost upotrebi u spoljasnje svrhe, kada god se od nje postavi utilitaristicki zahtev, kada god iz nje proveje dnevnopoliticko, umetnost biva na gubitku, a na gubitku je tad i citalastvo.

Potraga za vlastitim putem, za vlastitim grafickim izrazom, osetna je i u crtezu Tonyja Radeva. Ukoliko uzmemo da "Krakov & Krakov" vremenski prethodi "Maxu Debrisu", tada mozemo reci kako se Radevljev izraz kretao od realizma ka grotesci, u oscilirajucim grafickim pokusajima i vise ili manje uspelim tablama, u kojima crtez iz "Debrisa" predstavlja, po mom uverenju, sam vrh jednog razvoja. Tony Radev je nesumnjivo talentovani crtac (od najredje vrste, dodao bih), na cijim tablama gledamo plodonosna ukrstanja Franquinovog, Conradovog i Mignolaovog grafizma (kais sa medijevalne freske osme table, recimo - ovaj, poslednji majstor, po uticajnosti, je po svoj prilici u nas nezaobilazan) ali i crtalacki dinamizam, nerv, svojstven samo njemu. "Krakov & Krakov", medjutim, ukazuje i na svojevrsnu crtacevu sklonost - sklonost ka zurbi: povremeno, doista, drugi plan u kvadratima biva zapostavljen, u senci senkvencijalnog nizanja dogadjanja, ne dozivevsi svoje puno, i potpuno oblikovanje. Valjda bi ovo bila i jedina "zamerka" kriticareva.

Vreme je pokazalo da se pravi izraz, puna mera Radevljevog talenta ima otkriti tek u stilskom opredeljenju kakvog smo ga sreli u "Maxu Debrisu". No, poput Dejana Vujica, ovde je rec o mladom crtacu, ciji ce se potez i grafizam nesumnjivo da preobrazi i dalje preobrazava sa godinama, ovisno o crtacevim sklonostima i interesovanjima i konkretnoj potrebi da nesto izrazi. Mene su jedina izvesnost u umetnickom stvaralastvu: ne postoji staticnost, okostalost, krutost. Sve je fluidno, sve se pretace, pretapa, uvire jedno u drugo i krece se dalje. Sto je vise citanja, sto vise crtanja, sto vise ugledanja, to je vise odbacivanja prethodnih uzora, stecenog, to je vise istrazivalackog rada, to vise otkrivanja, to vise ostvarenja. Mi pratimo dela u nastajanju, a work in progres, kako naglasavam, uvek, kada je rec o recepciji tekuce produkcije u Srbiji. Ovde je posao kriticara da stane na stranu onih, koji u sebi nose plam, i imaju sta reci. Da ne bude, kao za Van Gogha, da im za zivota niko nije napisao ni reci (salim se!). Rec je, dakle, o recepciji, ne postavljanju kriterija, niti Skerlicevskog arbitriranja (od ovog kriticara neka to niko ne ocekuje - niti tu moc ima, niti zeli da povlasteno citalacko iskustvo, kakvog ga je stekao, pisuci o stripu, time prostituise).

Na svega cetiri table, "Bas Celik" Tonija Fejzula koncentrise nekoliko narativnih i vremenskih segmenata, vesto i produktivno medjusobno prepletenih. Prvi vremenski plan uvodi citaoca u neposrednu zbilju (grad razoren ratnim dejstvima) koju karakterise kratko, krhko zatisje, u kome prevejani borac zali jednog mladjahnog, prepalog gustera, koji se nenadano pojavio iza njegovih ledja, i sa kojim pocinje da caska, pecajuci, kraj neke reke (Neretve?). Sledeci narativni segment je prica o detetu, njegovoj majci i starcu skrivenih u jednom podrumu: stari malom kazuje pricu o Bas celiku i razornoj moci sile skrivene iza sedmih dveri kraljevog dvorca. Bajka o nesretnom vitezu koji otvara Pandorinu kutiju sviju zala i nehotice pusta da posast ludila i zla preplavi svet, sve vecma, kako prica odmice, korespondira sa obnovljenim ratnim dejstvima koji su realnost stripa. Bajka o Cudovisnom tako postaje kljuc za razumevanje neposredne stvarnosti. Na detetov upitan glas, koji od starog ocekuje potvrdan odgovor na slutnju, da ce vitez oboriti cudovisno bice rata, odgovara sam Bas Celik, cinicnim upadom u starcevu naraciju, recima: "usudi se i odgovori detetu, stari". Prica i stvarnost, rec i slika, postali su jedno: opste ludilo ratnih razaranja kojima kraja nema i koja je crtac znalacki i plasticno izrazio.

Prelom kvadrata i tabla prati ovakav pripovedni tok i najvecma je usredsredjen na oslikavanju ambijenata kao i na psiholosku karakterizaciju likova. Fejzula je, imajuci u obzir ovako kratak strip, ekspresivne i ukrasne mogucnosti tabla i njihova prostora koristio do maksimuma. Proporcije, perspektive, uglovi posmatranja variraju od kvadrata do kvadrata, od table do table, ostvarujuci izuzetnu ritmizovanost i likovnu razigranost stripa. Stilska resenja klasika herojske fantazije Buscemae, Rosinskog ili tvorca Bluberija, Girauda (nasledje stripa sedamdesetih i ranih osamdesetih godina), predstavljaju samo likovnu matricu kojom je Fejzula zanatski ovladao: ono sto je uistinu njegovo, to je jasni zbir viseslojnih pripovednih tokova, likovno i tekstualno medjuprozimanje ostvareno kroz ingenioznu graficku reziju, u kojoj sama materija crteza (i balona) sugerise tok price; fluidnost, etericnost, te naprasno smenjivanja stisanih, jednostavnih slika sa furioznim i kompozitnim, u kojima dramsku napetost nose izrazi lica junaka, naglaseno je i dramskim oblikovanjem zbilje kojom bespostedno zavladjuje lik zlokobnog demijurga. Bas celik ce tako da napusti pricu o sebi izravno pruzajuci svoj odgovor starcu: pravde nema, nema mira ni spokoja. Zlo i posast, uzas i strah, poslednja je stvarnost ratova, poslednja zbilja umorenih. Dolazim da uzmem svoj danak, i tu utehe nema!

Fejzula se uistinu pokazao majstorom oslikavanja crne, beznadezne, ratne atmosfere. Ovo je strip sa naglasenim licnim izrazom i licnim autorskim senzibilitetom. Potvrda kako je "tradicija" nepresusno vrelo oblika i sadrzaja, motiva i formalnih ostvarenja koja upravo cekaju na odabir i dalje preoblikovanje od strane kasnijih, "starijih" umetnika.

Ovde cu uciniti kratku digresiju (poeticki, verujem, opravdanu): po verovanju francuskih klasicista i modernista iz poznog sedamnaestog stoleca (sa dvora kralja Luja XIV, u vreme velikog, po evropsku umetnost, dalekoseznog sukoba "starih i modernih"), "stari", anticki pisci i umetnici, bi od nas bili vremenski "mladji", dok bismo mi, vremenski se pojavivsi posle njih, u izvesnom smislu, po zbiru stecenih iskustava i znanja covecanstva, bili "stariji" - ovo bi bio smisao gore navedene sintagme).

Dosavsi u Srbiju, nasmejah se kada otkrih da ovu istinu, istinu o "predanju", o "hipertekstualnim, transtektualnim pretakanjima", kao baklju, pred sobom nose nasi postmodernisti, verujuci da su svetu (citaj ipak - domacoj palanci) otkrili cudesnu stvar - stvar o kojoj slusa svaki klinac u galskoj republici vec u svojoj dvanaestoj godini, i stvar koju su, naravno, poznavali njihovi generacijski prethodnici - ipak skolovani umetnici, ukljucujuci tu i njihove crne vrane copavog Vuka i crvenog Cosica!

Kraj digresije.

Na vojnikovo pitanje "a gde su tvoji?", lik, onaj, sa pocetka Fejzuline price odgovara, uveren da su mu najblizi na bezbednom: "Aliluja, najad si progovorio! nista, oni su dobro skriveni u kuci, na selu. Ovde je, blizu, poveo sam i starog, kako li se zvase ona prica koju vecito ponavlja?".

Po cistoti linija, bajkolikosti, vedroj osmehnutosti i izvesnoj umetnickoj "naivi", "Njo i Pupsiplu" Tihomira Celanovica cini odlican ritmicki presek izmedju dveju prethodnih alternativnih tabla i sledeceg "avanturistickog" stripa (na ovome se pokazuje sa koliko paznje i ukusa je urednistvo oblikovalo ovaj casopis). Uproscenost formi, izrazajna lakoca, humor koji se krije iza drazesnog grafizma i same price, ukazuju na to da je Celanovic otkrio svoj izraz i da se namece kao jedan od vodecih mladjih autora stripa u Srbiji.

"Protiv sebe" Milisava Bankovica je munjevita, kratka, blistava alegorija. Jedan potez ruke bio je dovoljan, da kaze sve, o zivotu. Jos jednom se potvrdjuje kako strip, na svoj "petoparacki nacin", ume da zadire u prostore filosofskog. I pored pripovedne naive, i odredjene nategnutosti, svojstvene stripu kada zeli reci "velike misli", ova prica o liku i njegovom tvorcu, vanredno graficki resena, jos jednom potvrdjuje sustinu devete umetnosti: da se njena moc kazivanja, moc pripovedanja - ostvaruje kroz sliku, japanski; a poslednji kvadrat, ove table, zaista, vise vredi no hiljadu reci. Ko od maca zivi, od maca ce i poginuti. Nije sve u akciji, valja i - misliti.

I tu bi negde bio kraj.

Ovaj kriticarski pregled nije imao za cilj da govori o svakom pojedinacnom prilogu u casopisu (tako sta bi, na kraju krajeva, bilo nemoguce); odabir citanih tekstova je vrsen po nalogu "unutrasnjeg glasa", ili sluha, ili, tacnije - "oka". Pisao sam o onome sto je u meni odzvanjalo, o onome sto je odgovaralo, sto je izazivalo korespondencije sa sklonosti ka lepom i ostvarenom kakva u meni postoji, u citalackom zanosu koji, neretko, odgovara stvaralackom zanosu umetnika. To, svakako, samo znaci, da, u svojstvu "kriticara" - odnosno umetnika koji se kriticki bavi jednim od polja umetnickog izrazavanja -, posedujem fragmentarnu viziju, viziju datu po meri strasti (citalacke strasti), stecene bozanski promislom (tako smatraju Sokrat i Platon) i, smatram pak ja, stecene citalackim, umetnickim iskustvom, oplemenjeni radom i uzivanjem u lepom.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 62.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

KARTOGRAFIJA JEDNE TEORIJE

Erih From, u svom kapitalnom delu "Anatomija ljudske destruktivnosti" na jednom mestu kaže da čovekova samosvest, razum, te njegova imaginacija, dakle upravo oni kvaliteti koji ga odvajaju od njegovog majmunolikog pretka, za čovekovo poimanje sveta čine neophodnim sliku univerzuma koja je struktuirana i koherentna. Čoveku, po Fromovim rečima, treba mapa njegovog prirodnog i socijalnog sveta, bez koje bi bio zbunjen i nesposoban da deluje svrsishodno i konzistentno. Mapu o kojoj govori From u umetnosti, a strip je kao što je (nadam se) poznato deveta umetnost, mogli bi (i trebali) da pruže kritičari formiranjem zadovoljavajućeg teorijskog okvira, kroz koji bi se celishodno mogla sagledati situacija u mediju i jasnije razlučiti određeni trendovi i pravci razvoja strip umetnosti.

Na jednoj drugačijoj vrsti mape, geografskoj mapi (danas izgleda definitivno) počivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije strip dešavanja i pregaoci na polju stripa pretežno su bili koncentrisani u dve njene najveće republike (između kojih se sve izgleda uglavnom i dešavalo na ovim prostorima), Srbiji i Hrvatskoj. Počevši od izdavačke delatnosti, publike pa preko crtača i scenarista pa do (nama najinteresantnijih) prerekvizita za kompletiranje slike o stanju u mediju, ljudi koji su obezbedili gore pomenuti teorijski okvir za dešavanja na polju stripa, dakle kritičara, gotovo sva gibanja na području u SFRJ su se dešavala ili u Srbiji ili u Hrvatskoj. Polje našeg interesovanja u svakom slučaju morao bi da bude prostor Srbije (ako ni zbog čega drugog, a ono zbog trenutnog manjka prostora), a period na koji bi se za početak trebalo koncentrisati kraj sedamdesetih i početak osamdesetih godina prošlog veka, iz prostog razloga što se ovaj vremenski interval s pravom smatra za zlatno doba Jugoslovenskog stripa.

Zlatno doba Jugoslovenskog stripa predstavljalo je period suverene vladavine autora takozvane Treće generacije (u nekoj rekapitulaciji, Prvu generaciju činili su autori koji su delovali pre Drugog svetskog rata a Drugu generaciju autori koji su svoj pečat ostavili pedesetih godina prošlog veka). Treća generacija je na scenu stupila isprva gotovo bojažljivo, u početku nastupajući kroz studentsku (za strip nespecijalizovanu) štampu, kasnije udružujući se u strip grupe (pomenimo čuvenu Zagrebačku grupu Novi kvadrat, Beogradske Beogradski krug 2 i Tuš grupu...) i nastupajući mnogo zrelije i promišljenije. Baš u okviru grupe Beogradski krug 2 (naziv grupe je očigledna reminiscencija na rad pionira stripa u nas, Ruskih emigranata koji su radili u Beogradu pre Drugog svetskog rata), nikli su prvi pravi glasnogovornici strip kritike Treće generacije. Naime, u okviru grupe autora koja se okupljala u hotelu Mažestik početkom osamdesetih, nekolicina mladih autora i poštovaoca stripa našla je za shodno da neke od polemika i viđenja koje su se dešavale na sastancima izlože javnosti. Tako su su u strip periodici svoje tekstove počeli da objavljuju Bojan Đukić (pretežno orijentisan na Američki, superherojski strip), Zoran Đukanović (koji je u svojim tekstovima uglavnom obrađivao Evropski strip), Zdravko Zupan (zainteresovan na prošlost stripa na našim prostorima), Slobodan Ivkov (koji i dan danas prati aktuelna strip dešavanja u Nin-u), Marko Fančević... Uz pomenutu grupu kritičara delovalo je još dosta drugih teoretičara (pomenimo samo tekstove Miše Marića o Francuskom stripu, pisanje Žike Bogdanovića u svom listu Pegaz kao i tekstove Vase Pavkovića alijas V. Fumetija) pomažući u teorijskom mapiranju strip umetnosti u Srbiji.

Za one koji pišu o mediju stripa oduvek je od krucijalne važnosti bilo to da i sami dobiju svoj medij - ono što kontinuirani teorijski rad traži je strip magazin sa kontinuitetom.


Nastavak sledi...

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (122)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

FOR THE LOVE OF PAPER

Treća sam generacija bibliofila.

Moj djed, učitelj i prirodoslovac amater, za života je u obiteljsku biblioteku u Dubrovniku navukao nekih pet tisuća svezaka, ne računajući svežnjeve vlastitih rukopisa. Kroz ruke mog oca, povjesničara, godišnje prolaze stotine knjiga od kojih neke proslijedi knjižnicama, druge taloži u svom kutku zagrebačkog stana, a treće u uredu. Ja, naravno, gomilam stripove, znanstvenu fantastiku, referentnu literaturu i neke stvari koje jednostavno lijepo izgledaju.

Voljeti knjige je lako. Lijepe su (uglavnom, iako ih demokratizirani proces kompjutorskog prijeloma daje baš svakome u ruke), pametne i tihe. Posložene duž zida ujedno su i savršena izolacija od svijeta i prosijana suština onog najboljeg što svijet ima dati. Odrastao sam među knjigama - moja jedina uspomena na djeda, stvarna ili ne, stavlja ga za veliki pisaći stol, "škritorje"; oca vidim kako čita ležećki, naočala podignutih na čelo i s olovkom za bilješke pri ruci - i stoga sam se naučio prije svih njima obraćati: za društvo, savjet ili utjehu.

Pojam obiteljske biblioteke je građanski i prilično devetnaestostoljetni. Tko, danas, ima prostora za luksuz skladištenja kubika papira? Tko je toliko bezobziran prema ukućanima da im mrtvim drvom želi oteti dio šturih stambenih kvadrata? Tko, uostalom, osim kakvog samotnjaka, ima financije da ih baca na nenasušnosti poput knjiga? Čemu kućna biblioteka kad imamo Internet?

Tata je uzalud pokušao naći instituciju koja bi preuzela brigu o djedovoj ostavštini. I, ma koliko je tužno vidjeti kako malo drugima znače stvari koje su tebi sve, ipak mi je drago da djedove knjige ostaju gdje jesu, spona s vremenima i ljudima kojih više nema. Iako sam, jednako tako, očaran mogućnostima Interneta, ipak bih ga se odrekao lakše no mojih strip svezaka i polica albuma kojima, svakom, dok mu srednjakom u prolazu milujem hrbat, još uvijek pamtim mjesto susreta ili dragu osobu koja mi ga je donijela.

Voljeti knjige, voljeti papir, voljeti strip ... ovih dana nije u modi i malo je usamljeno. Ljubav je to koja je, kao i svaka prava, pomalo sretna i pomalo sjetna.

Sretna i sjetna, sretnasjetna ... i tako u krug.

sadržaj

9.

MOJ POGLED (9)

zmcomics

GLEDAO SAM I JA...

...Spajdermena.

O filmu ne bih mnogo, jer se dosta o njemu pisalo. Najbolnija priča o filmu je bila ona o nelogičnostima: otkud mreža, otkud snaga, otkud kostim...??? Otkud takva pitanja? Kada se radi nešto bajkovito (a superheroji jesu neki vid moderne bajke) onda mašti treba pustiti na volju. Zar ne? Daj popljujmo sve grčke mitove, Samsona, Marka kraljevića,... eto "smeća" van stripa a niko po njima ne pljuje?! Kao, ali to nije strip, po tome se ne sme. Znači strip ima manje prava da bude maštovit i ni slučajno u njemu ne sme biti neke nelogičnosti!!!

Ne smeta meni što Spajdermen drži kabinu žičare i devojku u isto vreme. U tome i jeste poenta. Film i Strip treba ponekad da nam pruže ono što običan život ne može. Ne uvek, naravno, sve zavisi o kakvom je stripu/filmu reč. Da li je normalno da neko obuče triko i skače po krovovima, da ima moći pauka, da...? Nije. Ako sve to može da funkcioniše onda ne treba da smeta ni snaga koju ima. Da li meni smeta nešto? Naravno, smeta mi objašnjenje o "dlačicama" koje izlaze iz kože i koje mu omogućavaju da se lepi za zid. Smeta mi što je bacanje paučine "dar" koji je dobio od pauka. Jedno mi smeta što objašnjava nešto što je u stripu sasvim normalno i nije moralo da se objašnjava, drugo, ne zato što mašta to ne dozvoljava već, što je scenarista osetio potrebu da objašnjava ono prvo, a ovo drugo nije, iako je bilo više potrebe. Smeta mi maska Zelenog Goblina koja stvarno podseća na Masters of the Universe i koja je, uz par dodatnih detalja, trebala da izgleda kao što ga je Romita crtao...:)

Sve u svemu simpatičan film koga želim na video kaseti, kome ću se vraćati da ga gledam, koji ima sjajnih momenata ali... - ovo "ali" je bitno za strip - nije nešto što može da ugrozi strip. Pre mu može pomoći, dati mu malu infuziju. Šta će raditi klinci čekajući drugi film? Čitati stripove koji se mnogo brže rade, kojih ima i više nego li je potrebno. Videće da strip ima moći da im pruži ono što film ne može. Setiće se sjajne, moćne, uzbudljive scene kada Zeleni Goblin leteći gledaocu u susret proleti tik iznad njegove glave. Samo što ne osetiš kako vazdušni talas projuri kroz tvoju kosu i... to traje svega 2-3 sekunde i nema natrag. Kad otvoriš strip ta scena traje dokle god držiš pogled na njoj i vidiš sve detalje koje nisi mogao zapaziti u dve sekunde dugoj i dinamičnoj sceni...

Mislite da je to pomoć samo za Marvelove stripove? Kako mislite da neko zavoli neke druge stripove ako se kao klinac ne loži na stripove razumljive za svoj uzrast? Idu po redu: prvo Tom i Džeri, Miki Maus, Blek i Zagor, Marvel i DC, zatim... ili se odustaje od čitanja, jer im ovo dosadi, ili budu večni fanovi pojedinih stripova, ili traže nešto "drugo". Samo je 0,001 promil onih koji će imati volje, snage i razumevanja, da sa dvadesetak godina prvi put u životu pročitaju neki strip, koliko god on bio kvalitetan i zanimljiv. A ja sam video veliki broj klinaca na projekciji Spajdermena koji će u iščekivanju drugog nastavka, neke 2004. godine, vrlo rado čitati stripove o njemu, ako im neko to ponudi. Mislite da nisam morao sinu obećati da ću iz podruma izvući stare Eks-ove sa Spajdermenom? Mislite da ne razmišljam kako da nabavim Spajdermena što ga je izdavala Slobodna Dalmacija? Jesam li o tome razmišljao pre gledanja filma? Nisam. Barem ne u istoj meri...:)

Nama stalno deluje da strip gubi i propada zato što film nije propraćen stripovima i nismo u našem okruženju osetili efekat koji je film napravio na prodaju stripova. Mada ima najave da će se u CRO pokrenuti Ultimate Spider-man. Ako se i pojavi, verovatno će za ove naše bede i sirotinje kolorno izdanje biti preskupa zabava za decu...:(

Uplašismo se da će film ugroziti strip?! Da li je Gospodar prstenova, ruku na srce ipak mnogo kvalitetnija ekranizacija od Spajdermena, ugrozio književna dela fantazi žanra. Zašto književnici ne kukaju kako će književnost propasti kad se ekranizuje neko književno delo? Zašto teatar ne plače kad se ekranizuje neka drama? Zašto smo mi koji se bavimo stripom takvi paničari? Ne beže li nam šanse baš zbog toga? Ne bi li, pre nego li se bacimo u depresiju, trebali da protrljamo ruke i zaletimo se da iskoristimo priliku da poboljšamo položaj stripa?!!!!

Kukamo nad sudbinom stripa. Plašite se da u stripu više nema ideje i moći? Pa zašto filmadžije i animatori jure stripove da ih ekranizuju? Nije li prava kriza kod njih. Nije li možda strip perjanica za kojom se povode drugi. Nisu li stoga strip autori ti koji utiču na ostale vizuelne medije?! Zašto u tom svetlu ne gledamo na stanje u stripu, kinematografiji, književnosti...???

Zašto dozvoljavamo da krunu nose lažni carevi obučeni u odelo stripa?

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Ovog puta su se potrudili da obezbede tekstove za ovu rubriku Dušan Banjanin i Zoran Đukanović.


Film:

SPAJDERMEN

Režija: Sem Rejmi; Uloge: Tobi Megvajer, Vilem Defo, Kirsten Danst

Šta je sve potrebno jednom superherojskom filmu da bi bio dobra, pamtljiva, uverljiva zabava? Spisak osobina je stalan, jednostavan i lako se pamti: VC, CGI i SH, to jest: vizuelni koncept, kompjuterska animacija i superheroj. Da stvari budu jasne, za čvrst vizuelni koncept uopšte nije neophodno da se radnja dešava na mestu neobičnih svojstava kakav je, recimo, Gotam Siti – mada pomaže. Može i u Njujorku. Ali, ne može se svaki kadar s bilo kakvim kompjuterskim efekom, rediteljski, snimateljski i scenografski tretirati kao skroz drugi, ni po čemu sličan film.

Nesposoban, dakle, da izađe s jedinstvenim, jakim i originalnim vizuelnim identitetom filma, da stvori autentični Spajdermenov svet, Rejmi pribegava pojedinačnim rešenjima na nivou scene, tj., bavi se problemom kad na njega naiđe. Tako i ispada da scene iz škole i porodice isprva zaliče na autoru prirođen, muljav i sirov, iz niskobudžetnog okruženja zaostao mu nerafinisani vizuelni stil, ali odmah pri prispeću spec-FX družine u okruženje kadra, on se pretvara u klasični prizor iz video igrice. Sve biva glatko, upeglano, sjajno i, iznad svega, nepamtljivo. Nepamtljivo, jer ne dolazi iz rediteljskog uma, već iz uma top-kompjuteraške družine. A ona je, kad smo je već dotakli, svoju stvar odradila maltene dobro – dotle dokle je to realno bila njena stvar. Jer: njena stvar nikako nije smela da bude i mozganje o vizuelnom stilu. Za to, između ostalog, postoji odlično plaćen čovek. Zove se reditelj.

Naravno, nije svako Tim Barton, a, kako se po boks-ofis rezultatima ispostavlja, i bolje za njega što nije. U prvom vikendu Rejmi je napravio rekordnih 150.000.000 dolara zabeleživši pri tom najbolji ponedeljak u boks-ofis istoriji. To nas, dalje, vraća na samog superheroja. Spajdermen je, među Marvelovim maštarijama, bio poseban upravo zbog Pitera Parkera: neizgledno zaljubljeni cvikeraš, neprihvaćen u društvu, siromašni klinac bez roditelja koga su vaspitali stric i strina, rečju, savršen model za identifikaciju svih bivših, sadašnjih i budućih studenata elektrotehnike ovog sveta, a Bog zna da ih je samo u Americi bilo 150.000.000 za nedelju dana. Elem, Tobi Megvajer je tačno to. Nije slučajno bio bistri dečak u sirotištu (Život nema pravila, Cider House Rules) ili žrtva porodice koja se raspada (Ice Storm), u svakom slobodnom trenutku prigodno udubljena u – stripove. Rastao je Tobi, dakle, za Pitera Parkera kome lepljive dlačice rastu iz dlanova, rastao je za smušenog idola masa s čudnom sklonošću za modu i uske trikoe. Tako valjda nije ni čudo što se, nakon svoje prve transformacije u Spajdermena, zgodnog mišićavog skakača savršenog vida, tek jedva nešto malo začudio. Kako je u pripremi Dardevil s Benom Aflekom u glavnoj ulozi, sve je jasno. Nema više izvajanih lepotana kakav je nekad bio zlosrećni Supermen Kristofer Riv: novi superheroji su dobri dečaci intelektualci, s pametnim sjajem u radoznalim okicama i srcem punim prefinjene patnje. A ko će onda igrati u teškim porodičnim dramama dubokih pretenzija? E, to bi mogao da bude zanimljiv obrt?!

Bilo kako bilo, s glavnim negativcem nema ničega neobičnog. Vilem Defo je poneo sa sobom svoju već prilično izlizanu fioku, i nije bilo potrebe da previše razmišlja. Kako je, u ulozi Zelenog Goblina, na licu imao plastičnu masku Masters of the Universe stila i izrade, u tom delu uloge nije morao da se muči ni koliko je u sličnim rolama navikao. Onaj koji je, međutim, na sebe preuzeo i više nego što se očekivalo svakako je Džems Franko, u ulozi njegovog frustriranog sina a najboljeg školskog druga Pitera Parkera. Proces njegove lagane, jedva primetne transformacije iz simpatičnog buntovnika pred autoritetom previše zahtevnog oca, do konformiste u kome se polako budi očeva krv, najuzbudljiviji je deo ove filmske priče, koji ostavlja duboku nadu pred sledećim nastavkom kada će, sva je prilika, Franko na mnogo uzbudljiviji način naslediti Defoa. U njegovu korist tada će ići i predistorija prijateljskih odnosa s Parkerom, viđena u ovom filmu. Ona će vremenom, kada budete zaboravili na to kako je napravljena, i kada se budete sećali samo sižea u dve rečenice, u vašim glavama dobiti veću težinu i postati mnogo dirljivija.

Kako bi visoka očekivanja u drugom delu sage bila ispunjena, još samo dva uslova nedostaju: vizuelnom, a da se ne radi striktno o prosipanju utrobe, naklonjen, i vizuelno darovit reditelj umesto Rejmija i scenario koji se neće završiti antiterorističkim manifestom, već logičnim ponašanjem iz lika.

Znači, ako mu devojka u koju je ceo život zaljubljen kaže: "Volim te, hajde da budemo zajedno", dojučerašnji cvikeraš Piter Pauk stvarno ne može da kaže "Uz veliku moć ide i velika odgovornost", već isključivo: "Važi, super" ili "Pitere, care!"

Po zakonu lepih umetnosti i logike mozga.

Maja Uzelac


Objavljeno: Vreme, 593, 16. maj 2002.

Velika moc i velika odgovornost

SPAJDERMEN/Spider - Man; Sem Rejmi (rezija), Tobi Megvajer, Kirsten Danst, Vilem Dafo, Dzems Franko, Klif Robertson, Rozmari Heris, Dz.K.Simons (igraju); SAD 2001. (proizvodnja); Tuck (distribucija)

Kvins, danas. Piter Parker, vanredno inteligentni ali neugledni gimnazijalac i gubitnik s kojim se ni njemu slicni ne druze, stice natprirodne psihofizicke moci posto ga ujede pauk na kojem su vrseni eksperimenti. Parker ce, stoga, uzeti na sebe obrazinu borca za pravdu, protiv zla i nasilja u Njujorku. Po cemu je onda ovaj covek-pauk specifican? Supermen je bio vanzemaljac, Betmen je bio ekscentricni bogatas; za razliku od njih, Spajdermen je momak iz predgradja, i to streber, da stvar bude gora. Svejedno, to nije smetalo ogromnoj popularnosti koju je tokom proteklih cetrdeset godina uzivao ovaj, barem poreklom, najobicniji od svih stripovskih superheroja. A njegovo poreklo nikako nije razlog sto je ovaj film o njemu tako sustinski obican, umesto da bude spektakularan kao sto se kompjuterski generisanim efektima zelelo..

Dok Donerov "Supermen" vec cetvrt veka predstavlja etalon za filmove o superherojima iz stripova, a Sumaherov i Bartonovi "Betmeni" ulazu pokadsto krivo usmeren trud u ispitivanja postulata takve vrste filmova, "Spajdermen", junak iz "Marvelove" produkcije iz pera Stena Lija i Stiva Ditkoa, imace mogucnost samo da posluzi kao merac mediokritetstva - ali ne toliko junaka koliko publike.

Njoj je namenjen ovaj junak bez problema. Za razliku od drugih superheroja, ovaj filmski Spajdermen nema sta da izgubi, cak nema ni protivnika ciji bi nas napadi uplasili. Drasticna je nesrazmera u prikazivanju nastanka Spajdermena i njegovog protivnika Zelenog Goblina, koji je, tako reci, sklepan na brzinu. S druge strane, cak se tri puta docirajuci izrice misao vodilja naseg junaka (koju bi trebalo staviti na bilborde ispred svih javnih zgrada u Srbiji): "Velika moc nosi i veliku odgovornost".

Reditelj Sem Rejmi, covek kome nije mrzak nijedan jeftin ali uspesan trik, uspeva da ovu pricu o neproblematicnom junaku vodi putevima poplocanim citatima ili osvrtima na scene i postupke iz dela o drugim strip-herojima, ukljucujuci i svoju vlastitu ekranizaciju "Darkmena". Ali pre svega, tu postoji kljucna mana ovog projekta, a to je scenario Dejvida Kupa. Cini se da je u njegovom scenariju za "Park iz doba Jure" verovatno bilo vise tacno pogodjene ljudske psihologije u likovima brontosaurusa no sto je ima u ovom filmu.

Ipak, postoje u "Spajdermenu" i neke vedrije strane, kao sto je gluma Tobija Megvajera, mladog glumca idealnog lika za glavnu ulogu. Sa svojim godinama svojstvenom i vrlo prirodnom generacijskom crtom tesko primetnog razlikovanja ironije i iskrenosti, Megvajer ipak uspeva da unese zivot u lik koji igra i da ga od decaka pretvori u coveka. No, to je on uspevao i u filmovima boljim nego sto je ovaj, cije su ljubavne scene nategnute koliko i kostim Kirsten Danst na kisi.

Bosko Milin

Objavljeno: Danas, cetvrtak, 23. maj 2002.

NA KRAJU KRAJEVA

NIŠTA KONTRA STRIPA

Predrag Lucić

Ima dana kad ti je posve svejedno kamo ideš. I tih se dana, u pravilu, svaka bandera pretvara u poznanika i, kao u inat, pita - "Alo, di ćeš?" Ali kao što ne znaš ni kamo ni zašto ideš, tako ne znaš ni što bi odgovorio, pa onda nemaš pojma ni što izustiš tek da nešto kažeš, tek toliko da ne ispadneš nepristojan, a da te namjernik pusti da nastaviš tamo gdje je i tebi i njemu jasno da nisi krenuo.

Ali ima i onih dana kada se zaputiš samo ti znaš kamo, a niotkud nikoga s onim "Alo, a di ćeš?", nikoga da mu kažeš zašto ti oči tako sjaje i da ga pitaš "Oš sa mnom?"

Jedan od takvih dana svanuo je u srijedu, 15. svibnja 2002., i da smo se sreli, kao što nismo, rekao bih vam - "Idem kupit Stripoteku!" Možda bismo se zajedno spustili do onih trafika blizu štajge i zajedno se smijali tetki u crvenoj kuti koja je na moje godinama neizgovarano pitanje "Je li vam došla Stripoteka?" postala napadno odsutna, uhvativši se slaganja Bazooka Joe žvaka, kao da ne zna da svako dijete, makar imalo i 38 godina, zna da se Bazooka Joe žvake ne mogu složiti.

"Je li vam došla Stripoteka?" - čuli biste da sam ponovio i zajedno bismo se smijali, jer ja bih u međuvremenu ukapirao da sam postavio pogrešno pitanje, pa bih se valjda ispravio i pitao: "Je li mi došla Stripoteka?" Nema veze što bi tetka u crvenoj kuti nastavila premetati Bazooka Joe žvake i što bi mrzovoljno, ne podižući pogled, pokazala na vanjsku policu, gdje se među Musicom Jazz, National Geographicom, House & Gardenom, Antiquariatom, Modellinom i ostalim stranim novinama ovjesio i jedan primjerak beogradskog Danasa, i naposljetku rekla: "Došlo je samo ovo!" Čuli biste kako pristojno zahvaljujem, a čuli biste i ono što sam zadržao za sebe tj. da jebo ja Danas od jučer i da šta mi pokazuje Danas ako je pitam za Stripoteku.

I pošli bismo dalje, do sljedeće trafike, gdje bi me nabusita gospođa na spomen Stripoteke prostrijelila pogledom kao da sam je pitao za Memorandum u stripu i s neskrivenim gađenjem procijedila: "Mi to ne primamo!" Čuli biste još kako, za našim leđima, prodavačici piratskih kazeta Cece Veličković sa susjednog štanda dobacuje: "Nu ga, oće srpske novine!"

A onda bismo, treća-sreća, naletjeli na trafiku gdje ništa nije trebalo pitati, gdje je samo trebalo razgrnuti neke žedne žene koje su se sjatile oko frižidera s Colom-Fantom-Spriteom, na upitne poglede kojima se valjda htjelo reći "Šta se guraš, divljače?" odgovoriti jednim usputnim "Škužajte!", dograbiti Stripoteku broj 969 na čijoj naslovnici Poručnik Blueberry tek što nije poljubio Pearl, a ja umalo nisam poljubio i Blueberryja i Pearl i one munje u pozadini nad kojima je stajao stari dobri logo... Stripoteka!

I isprsio bih 14 kuna, ne nego 28, jer bih vas garant pitao "Oš i ti jednu?", pa bismo pošli na piće i ja bih možda par minuta šutio i gledao u Stripoteku kao Blueberry u Pearl, a možda bih vas odmah počeo daviti s pričom o Stripoteci iz vremena kad je koštala jedan bijeli dinar i kad bi moja baka bez daha ulijetala u sobu, plašeći se da se ne udavim od smijeha... Sjetio bih se i što je to bilo toliko smiješno, ili onaj budalasti legionar iz Asterixa koji se raduje što će ići u cirkus ili onaj zvekan u Taličnom Tomu koji usred pustinje kaže da treba pronaći nekakav potok, jer na dnu svakog potoka ima kamenčića, a kad staviš kamenčić u usta, onda po provjerenom receptu utažiš žeđ...

I ne, ne bismo se navukli na priču o srpskim novinama, jer time se ionako bave samo oni koji ne čitaju ništa pod milim Bogom, ne bismo drvili o ratu, jer o njemu drve uglavnom oni koji ga ne bi ni vidjeli da im nije bilo televizora, ne bismo se obazirali na podozrive poglede šankerice u trenutku kad bih ja ispalio da Račan treba kleknuti pred trafikom i ispričati se čitateljima Stripoteke...

Alo, koke... Kome smeta Stripoteka, na trafici mu nema lijeka, ostaje mu apoteka.


Objavljeno: Feral Tribune br. 870, Split, 18.05.2002
http://www.feral.hr/index.php?article=2002,870,lucic

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-"MY NAME IS MODESTY"
Tek sto su se pojavile prve glasine o snimanju filma po legendarnom stripu Pitera O'Donela Modesti Blejz (koji je, verovali vi to ili ne, ukinut od strane Londonskog Evening Standard-a proslog Oktobra posle 38 godina neprekidnog objavljivanja!), a vec stizu vesti da je snimanje filma u Bukurestu zavrseno. U filmu koji ce se zvati MY NAME IS MODESTY i koji je rezirao Skot Spigel (From Dusk Till Down 2: Texas Blood Money) relativno nepoznata Britanska glumica Aleksandra Staden glumi Modesti. Scenario su napisali Dzenet Skot Becler i Li Becler (Batman Forever, Smoke and Mirrors).
(Marko Stojanović)


-THE LEAGUE... #2
Za Jul je najavljeno objavljivanje drugog dela sada vec legendarnog stripa THE LEAGUE OF EXTRAORDINARY GENTLEMEN scenariste Alana Mora (Bojan (the Qum) Djukic se kune u mene da se prezime ne izgovara Mur vec Mor, pa nek mu bude!) i crtaca Kevina O'Nila. Drugi deo Lige pocinje odmah posle prvog - opet se nalazimo u 1898. godini i cudne se stvari krecu i svetle nad Engleskom. Slede nam Bliski susreti trece vrste sa Marsovcima koji (pravo iz rata svetova Herberta Dzordza Velsa) dolaze u ne bas prijateljsku posetu… Kao mali bonus sledi Turisticki vodic za neka od najcudnijih mesta na svetu - magicna tura na 32 strane pocinje!
(Marko Stojanović)

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Marvel je neke stvari u prijemu novih radova promenio, i krenuo u novu potragu za talentima. Darko Macan nam je dao link koji ce vas uputiti direktno na stranicu gde možete naći sva uputstva i preporuke kako da se predstavite Marvelu. Takođe možete tu naći i kratak scenario ako zelite da crtate Spajdermena a, kao i kod Dark Horse-a, će vam trebati za bilo kakvo predstavljanje i poseban ugovor Idea Argreement Form :
http://www.marvel.com/about/submissions_guide/submissions.htm

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Sakupljanje potpisa i crteža u albumima može biti prava opsesija iliti hobi. Autor ovog sajta ima preko 250 albuma u kojima ima crteže i potpise njihovih autora. Čovek je sve to lepo skenirao i postavio na web sajt:
http://www.bd-gilles.com/

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 25. do 31. maja

28. maja 2001. U Studiu 21 u Pančevu otvorena je druga samostalna izložba stripa i karikature Uroša Krčadinca.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad