prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. ŠTAMPA - štampa
2. TAJNI GRAD I KAPA SVEZNALICA - Ilija Bakić
3. NEMA BESPLATNOG RUČKA #3&4 - Nenad Krstić
4. PARISKI SPLEEN (30) - Franc
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 60. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (120) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (7) - zmcomics
8. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -MACAN-KORDEJ
   -HULK
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

ŠTAMPA

štampa

Priloge za ovu rubriku su ovog puta obezbedili Dušan Banjanin i Damir Shmit.


"Spajdermen" zaradio rekordnih 114 miliona dolara

Los Andjeles - Film "Spajdermen" je postavio novi rekord u severnoamerickim bioskopima zaradivsi za ulazni vikend 114 miliona dolara, tokom prva tri dana prikazivanja. Tako je oboren rekord od 90,3 miliona dolara kojeg je postavio pre pet meseci film "Hari Poter i kamen mudrosti". Pored toga, "Spajdermen" je oborio jos nekoliko rekorda koje je drzao decak-carobnjak, kao sto su oni vezani za najvecu ostvarenu zaradu tokom jednog dana, i najbrzi dolazak do zarade od 100 miliona dolara. Film Sema Raimija je u subotu zaradio 43,7 miliona dolara, cime je oboren rekord Hari Potera (33,5 miliona dolara) takodje postavljen u subotu, dok je "Spajdermenu" trebalo samo tri dana da stigne do zarade od 100 miliona dolara, a Hari Poteru cak pet. Takodje je postignut rekord u prosecnoj zaradi po bioskopu (31.535 dolara) za filmove koji su debitovali u vise od 3.000 sala (3.615).
Covek-pauk, ciji je budzet bio izmedju 120 i 130 miliona dolara, je postigao odlicne rezultate u Maleziji, Singapuru...
V. T.

* * *

Tarantino radi novi film

Holivud - Reditelj Kventin Tarantino planira da uradi jednu adaptaciju stripa. On je postigao dogovor da bude izvrsni producent filma baziranog na strip serijalu kompanije "Marvel" pod nazivom "Mort: Mrtvi tinejdzer". Glavni lik je Mort, tinejdzer kojem je, u sudaru voza, odsecena glava i to na pocetku filma. Sve ono sto se kasnije desava predstavljace jedan jedinstveni pogled na adolescenciju vidjenu ocima fantazije. Neki to vec nazivaju komedijom sa prizvukom "Bitldjusa". Za glavne uloge u konkurenciji su glumica Dominik Svejn ("Lolita") i Elaja Vud ("Gospodar prstenova: Druzina prstena").
V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 7. maja 2002.godine

* * *

Strip-serija JEREMIAH

Hermann Huppen je počeo rad na serijalu ''Jeremiah'' krajem 1975. godine, a vijest o tome da počinje snimanje TV serije prema njegovom stripu zatekla ga je u ljeto 2001., upravo dok je radio na 23. albumu ''Jeremiaha''.

''Jeremiah'', televizijska serija u produkciji Metro Goldwin Mayera, koja je nastala prema ovoj poznatoj SAF-ovoj strip-seriji, premijerno je prikazana na programu američkog kanala Showtime 3. ožujka ove godine.

U glavnim ulogama nastupaju Luke Perry (''Beverlz Hills 90210'', ''OZ'') i Malcolm-Jamal Warner (''Cosby Show'', ''Malcolm & Eddie''). Seriju je za televiziju adaptirao J. Michael Straczynski, tvorac poznate znanstveno-fantastične serije ''Babylon 5'', koji je također jedan od izvršnih producenata serije i koscenarist zajedno sa Samom Eganom. Nakon posebne dvosatne uvodne epizode koju je režirao Russell Mulcahy (''Highlander'',''Ricochet''), svakog petka u 22:45 na programu su nove jednosatne epizode.

U središtu radnje koja se odvija u budućnosti je Jeremiah (Perry), koji je prisiljen uhvatiti se u koštac sa svijetom oko sebe. Prije petnaest godina smrtonosna epidemija poznata kao ''Velika smrt'' pokosila je sve odrasle osobe, uništivši čitavu jednu generaciju, a preživela su samo djeca. Danas su ta djeca odrasla i, kao i Jeremiah, nastoje preživjeti u postapokaliptičnom svijetu. Tijekom potrage za mitskim gradom po imenu Valhalla, Jeremiah sreće Kurdzja (Warner). Iako je po prirodi samotnjak, Jeremiah shvaća da bo mu partnerstvo s Kyrdijem moglo koristiti. Njih dvojica na svom putu nailaze na suprostavljene društvene skupine koje međusobno ratuju i mlade ljude koji moraju donositi teške odluke bez mudrosti prijašnjih generacija.

Jeremiah i Kurdy pronalaze ''Thunder Mountain'', podzemno vladino atomsko sklonište u kojem živi dvije tisuće ljudi skrivenih od vanjskog svijeta. Njihov vođa, karizmatični idealist Marcus Alexander (Peter Stebbings), brzo sklapa savez s Kurdyjem i Jeremiahom, koji pristaju da mu pomognu saznati vraća li se ''Velika smrt'' ili ne.

Uz Luka Perryja i Malcolma-Jamala Warnera, u ostalim epizodama serije ''Jeremiah'' pojavljuju se mnogi poznati holivudski glumci: Jason Priestley (''Beverly Hills 90210'', ''Tombstone''), Jake Busey (''Home Fries'', ''The Frighteners''), Kim Hawthorne (''Dark Angel'', ''Andromeda'') i Michael Rooker (''JFK'', ''Bone Collector'')... samo su neki od njih.

Iako je ovo prva televizijska adaptacija SAF-ove strip-serije ''Jeremiah'', valja naglasiti da je ''Jeremiah'' bio inspiracija Georgeu Milleru za njegov film ''Mad Max''.

Službeni plakat TV-serije JEREMIAH preplavio je Ameriku i tamošnje medije i izložen je u svojoj jumbo-verziji na mnogim pročeljima zgrada u svim većim američkim gradovima. U pozadini plakata nalaze se ruševine sarajevskog naselja u kojem je bio smješten SAF-ov studio. Urušeni toranj iznad Malcolmovog ramena je neboder bivše izdavačke i novinske kuće ''Oslobođenje'', koja je sedamdesetih i osamdesetih godina izdavala i tiskala reviju ''Strip Art'' u kojoj je JEREMIAH premijerno objavljivan. Luke i Malcolm (Jeremiah i Kurdy) simbolično izlaze ie ruševina Strip Art Featuresa (SAF), koji je sve do 1992. godine u Sarajevu producirao i iz Sarajeva distribuirao po cijelome svijetu strip JEREMIAH. Od 1994. godine SAF je lociran u Celju, u Sloveniji.

SAF REPORTER, Proljeće 2002.

sadržaj

2.

TAJNI GRAD I KAPA SVEZNALICA

Ilija Bakić

STRIP

TAJNI GRAD I KAPA SVEZNALICA

"5et životnih doba La Bete Noire, doba 4etvrto: ludilo"epizoda 2; Edicija "Drugi pogled", sveska 2; Novi Sad 2002.

Druga epizoda povesti o biću zvanom La Bete Noir, sledstveno zamisli svojih autora Darka Macana (scenario) i Milana Jovanovića (crtež), u stvari je pretposlednja avantura ovog junaka u kojoj on pokušava da proda Kalifornija-begu kapu donetu iz Tajnog grada. Onaj ko je stavi na glavu znaće odgovore na sva pitanja, što se u krajnjoj instanci pre čini kao prokletstvo nego kao blagodet. Stoga je beg ne želi kupiti a Bet ga na to ne sme prisiliti. Nesuđeni kupac će pobeći od svog pomahnitalog posetioca-prodavca a ovaj u potonjem lutanju kroz napušteni zamak pronaći i spasiti još jedno čudno biće - Mokkadera, gumenog čoveka koga muče kaktusoliki vojnici. Ispostaviće se da su njih dvojica prijatelji mada je Bet svog najboljeg prijatelja Mokkadera prodao Kalifornija-begu dok je išao ka Tajnom gradu. Nakon što se izmire prijatelji beže iz zamka i odlaze u novu/staru epizodu...

Višestruko oneobičavanje - fantazmagorijska budućnost, glavni junak ne-čovek, a ni ostali nisu bolji, bizarni događaji - dodatno zamršeno pripovedanjem "naopačke" daje vrlo zanimljive rezultate ostavljajući nove i nove kuke-nepoznanice koje treba da budu otkrivene u novoj svesci i istovremeno budu zamenjene sledećim pitanjima. Ako sada nije jasno zašto je Bet išao u Tajni grad, šta je tamo video, zašto je uzeo kapu, otkud u svemu tome Mokkader i ko je on (deo romana "U prašumi Moto Grosa" Džeka Londona koji nalazimo na unutrašnjima koricama ove epizode ne pomaže u razrešenju), kakva je uloga gavrana i E. A. Poa; ako, dakle, sve to nije jasno, verovatno će biti pojašnjeno u sledećem/prethodnom nastavku uz otvaranje drugih nedoumica. Čitaocima ne preostaje ništa drugo do da nestrpljivo iščekuju novi broj ili da prikupe sve sveske i onda natenane iščitaju celu priču ali će u tom slučaju ostati uskraćeni za osećaj neizvesnosti i prijatne nestrpljivosti koja golica u pauzama između dva broja i koja je bitan segment stripova u nastavcima i jedan od izvora njihove atraktivnosti.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 1. aprila 2002.godine

sadržaj

3.

NEMA BESPLATNOG RUČKA #3&4

Nenad Krstić

Pogodili ste - ovo je novi, drugi dvobroj, redovne godišnje recenzije poklonjenih strip-izdanja, sa već ustaljenim producentima ("Južnjačka uteha" aka. Marko Stojanović, "Quintal"- (naziv za 50 tj. 100kg?) aka. Darko Macan). Drugi broj "Strip Pressing"-a (u daljem tekstu - SP) i katalog za "Crtani romani šou 2001" (iliti CRS), ovogodišnje su mete teksta koji sledi...

Strip Pressing #2

Ono što se vidi odmah po uzimanju novog SP#2 u šape stripova gladnog čitaoca, je čistije urađena naslovna strana (Miloša Nicića) sa kršnom delijom u čijoj ruci (inače, većoj od glave) je tek upotrebljena sekira, kako stoji pred raspećima, skelama, krstovima... koji se gube u dimu i magli. Na drugoj strani korice, našla se ilustacija Toni Radeva.

Strip koji otvara broj, iz glave i pera Dejana Vujića, znatno je kvalitetnije urađen od onog iz prvog broja, što u scenariju, što u crtežu... U prvi mah mi se učinilo da je reč o Luki Vraniću (a u tome nisam jedini), čija sličnost nudi ideju o objedinjavanju urađenih epizodica u jedan, ako ne serijal, a ono bar homogen i povezan univerzum sa plejadom likova, čija se pojavnost i aktivnosti međusobno prepliću i nadopunjuju. Epizoda "Hajduk i Kolac", pod robnom markom serijala "Pali Anđeo" (možda bi bilo dobro da se dizajnerski i grafički lepo uobliči, pa da se jednoobrazno, kao logo, uz pomoć računara stavlja uz naslove epizoda)... priča o hajduku Kara-Marku, borbi sa Turčinom, epskim epilogom; smeštena je u senoviti svet naše prošlosti, svet crnog-belog, dobrih-zlih... u grafizam koji stremi da se odvoji od uticaja g. Majka Minjole. Upravo zbog pomaka u kvalitetu i pozitivnih tendencija mladog Vujića, ovog puta neću tražiti "dlake u stripu"- uzore, kadrove,... bilo šta što je (možda) upotrebljeno kao predložak za sopstveni rad.

"Pravi" Luka Vranić stiže nam od tandema Dejan Sedlan/Marko Stojanović. Priča o osveti srpskih vojnika nad austougarskim kolegom po oružju, i njegovom osvetom za učinjenu nepravdu (po Ženevskoj konvenciji) izvedena je solidno, prizori sećanja izvučeni su linijom bez senki i crnih površina- osim prve table, koja nekako odskače od ostalih (kao da nije iz istog stripa) zbog "nečistijeg" crteža, "zamerka" ide i činjenici da je Luka Vranić mogao biti komotno potpisan kao "guest star" s obzirom da ne učestvuje aktivno u dešavanjima, već stiže taman da odgleda dešavanja koja ne podstiču apetit, i da popije po jednu za duše, onako, s'nogu.

Potajni favorit iz prošlog broja, vratio se taman na vreme, da izore careve drumove. Naravno, u pitanju je Kraljević Marko viđen okom i rukom Nebojše Pejića. Moram priznati da me nije oduševio u prvom čitanju. Činilo se da je i sad korišćen početni šarm prve epizode, a da je "ono nešto" izostalo: majica sa natpisima, grandiozne scene bitaka, smušeni car.... Ipak, kad sam zauzdao svoja preterana očekivanja, predamnom je bio onaj isti "junak-kad-se-mora" Marko. Ono što je, zapravo, narušilo utisak je duplo manja dužina epizode (na svega 4 table) gde je uveden lik Jevrosime majke, Markovo "Nego šta!" sa lupanjem šake o sto, (neodoljivo podseća na Obelixovo "Nogekako!")... a kad se napravi paralela između nepokornih Gala i naširoko opevanog inadžijskog Marka, eto nama serijala. Pod uslovom da se priča dublje razvije kroz svaki od albuma, možda uvođenjem čistih, osnovnih boja... ma, jedva čekam :)))

"Edem", Darka Pejčina/Tiberije Beka na tri table razrađuje temu trpljenja i stradanja koje sledi, a koje je Franquin efektno predstavio u svojim "Crnim idejama": čovek koji hrani ptice... do poslednje kapi krvi. Do iste kapi krvi strada poznati biolog/ekolog trpeći komarce (svaka sličnost sa aktuelnim ministrom pravde je kažnjiva, dakle, slučajna).

Večita tema, šta je stvarno a šta ne - strip / video-igre / stvarnost obrađena je u "Jedan dan na divljem zapadu" Jovana Ukopine i "Protiv sebe" Milisava Bankovića. Ohrabrivana autorka iz prošlog broja, Danijela Radosavljević, ovog puta je izostala.

Izgleda da je boja zaista nedostajući element objavljenim radovima Tihomira Čelanovića, kako je to u SV nedavno primećeno. "Njo i Pupsiplu" je upravo taj strip kome fali onaj (digitalni?) kolor, da bi dobio na šarmu. Epizodica o zemlji vode i leda kojoj, izgleda samo nedostaje, sneg...koji na kraju dobijaju od....pa....nekoga ko ga ima u izobilju.

"Autist" Dušana Cvetkovića, na tragu je vanvremenskih "Svemirona" u epizodi koja će čitaoce željne dubokih poruka ostaviti poluzatvarajućih usta iz kojih će na vreme pobeći jedno: "a?".

"Circle II" Aleksandra Opačića na jednoj tabli, poluhermetička je meditacija u radnji i na papiru (kod mene je izazvala asocijaciju na studenta matematičkog fakulteta pred ko zna koje polaganje ispita iz jezivijih oblasti više matematike ;) -brrr). Bilo bi lepo da neko u skorije vreme pomiri filozofsko, metafizičko i komercijalno u ovom "žanru" stripa.

Jedan od stripova sa proverenim pristupom "uvod-udaljavanje pričom-povratak u stvarnost-poenta", na svoje četiri table uspeva da smesti i malo više nego što je to moguće. "Baš Čelik" Tonija Fejzule, sa podlogom u vidu bajke o oslobađanju zla, (u nama?) koje i danas traje u neimenovanom ratu (odaberite po svom nahođenju), a koje se pobeđuje u završnici bajke (ali ne i u stvarnosti?- naročito ne u našem vremenu) fini je spoj priče iz narodne baštine i narodne stvarnosti koju bi svako iz tog naroda najradije zaboravio.

Spoj Tonija Radeva i Đorđa Milosavljevića u dosada često pominjanoj saradnji, pred nama se pojavljuje sa prvom epizodom "Igra gluvih telefona" iz serije "Krakov, Krakov". Pošto očekujem da neko sa više informacija detaljnije "pokrije" ovaj strip, reći ću samo da je isti tandem zaslužan (sa kasnijom scenarističkom nadopunom Marka Stojanovića, posle 20-te table) za strip "Max Debris"- ispovest pravog krivotvoritelja, čije predstavljanje možete čitati iz pera Zlatibora Stankovića u SP.

Tekstovima tu nije kraj. Omaž Alanu Fordu- fenomenu u više ravni na ovim prostorima dao je Aleksandar Blagojević. Drugi omaž daje "...strip koji je mnogo više od fenomena... cit. M.Stojanović ... ali ne na ovim prostorima...op.aut."- Hellblazer, jašta!

Hvaljeni intervjui iz prvog broja ni sada nisu izostali. I to kojih autora? Majk Minjola glavom i bez brade u leskovačkoj mućkalici pet različitih intervjua, pod kulinarskom kapom Marka Stojanovića. Za gurmane, naravno. Za istim stolom, u razgovoru sa kourednikom SP Dejanom Stojiljkovićem sedeo je Boban Savić (robne kuće "GETO"). Korektan intervju, mada bih voleo da vidim još pitanja, malo demistifikacije kreativnog procesa, fotografije sa intervjua (Minjola nije bio u SP redakciji, a njegova slika stoji uz intervju), uzgredna napomena za šta su rađene tri ilustracije zmaja koji se pojavljuje u časopisu.... a, da - pitao bih (iako znam odgovor) za poreklo zmajeve krljušti: letraset ili ručni vez?

P.S. za S.P.
Ono što se NE vidi odmah po uzimanju novog SP u ruke, je da je isti porastao: fizički malo u visinu, malo više u širinu, i prilično u dubinu (pritom ne mislim na, inače nepromenjen, broj stranica). Ne bih voleo da za sledeći NBR#5&6 dođe tek sledeće godine, iako sam u šali proglasio svoje pisanije "godišnjim dvobrojem".


Crtani Romani Šou 2001

CRS 2001 sa temom "Superheroj" desio se 22-25.11.2001 u Studentskom Centru, Zagreb. Već su naslovne strane kataloga manifestacije (gledaju se kao jedna) dovoljne da predoče atmosferu i preovlađujući duh. Prikazana je bogata trpeza sa oko tridesetak živo raspoređenih i zabavljenih junaka, heroja i superheroja. Navešću samo nekoliko: Asterix, Obelix, Zagor, Blek, Dilan, Java, Kurdi, CatClaw, Superhik, Valijant, Spiderman, Lobo, Supermen, Holms, Hogar, Fantom, Korto, Srebrni... kao raspojasana grupa glumaca koji banče posle uspešno snimljenog mega hita "WhoIsWho".

Na svojih 64 strane katalog, pored opširnog uvodnika i inserata iz pristiglih radova donosi i probrane radove na temu superheroja, zatim tekst o Angelu Stano-u & Dylan Dog-u, prikaz hrvatskih stripovskih ostvarenja u zemlji i inostranstvu vol.4- sjajni radovi Esada T. Ribića, Kordeja, Sudžuke/Parlova (naročito paralelan prikaz faza u skici, olovci i tušu iste table).

Tekst koji prati prikaz "Bruh- strip magazin?" ostavio me je zbunjenog. Iako su reprodukovane umanjene naslovne strane prva tri broja, nije sasvim jasno da li je to virtuelni projekat ili zaista izlazi. Ako izlazi, onda je treći broj automatski predmet želje za posedovanjem. Na korici je predstavljen taliban (?) spuštenih pantalona sa detonatorom u rukama vezanim za svežanj dinamita koji se nalazi duboko u njegovoj pozadini, spreman da pritisne ručicu. Planinski venac u daljini, i, izgleda zaštitni znak "Bruh"-a - avion dvokrilac u brišućem letu, iznad neplodne zemlje, samo upotpunjuju utisak. Da bi odagnali svake sumnje u ono što vidimo, tu je natpis na korici :"Danas u Vašem selu, sutra u Americi"

"Tihi i stvarni" naziv je tekstića o bogovima, superherojima, a i ljudima. Na njega se nadovezuje "Kratka povest super/herojskog stripa" od 1938-1990. U slatkom finalu krug zatvaraju "Super hero art", crteži superheroja od strane scenarista/crtača (izdvajam Goran Čiča Boyo, Štef Bartolić, Brajen Dragičević, Ante Boras, Dinko Kumanović... i naravno Dark Lord of Black Ink - Danijel Žeželj Batman/Captain America).

Foto dokumentacija događanja nije izostala (ugrabio sam priliku da na fotki vidim i svog "dobrotvora"- uzročnika ove hm, recenzije (?)), a ni potpuni spisak učesnika konkursa, kao ni impressum festivala.

Vrlo dobro odrađen katalog, vrlo retkih strip konkursa/izložbi.

Množite se, dakle! (grmljavina u fade-outu)

odoh na godišnji odmor (u punom smislu reči),

Nenad Krstić

sadržaj

4.

PARISKI SPLEEN (30)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 60.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ANATOMIJA JEDNE TEORIJE

Nisam nikada razmisljao zasto sam poceo da se bavim pisanjem o stripu. Mozda zato sto u startu naprosto nisam dobio vremena za bilo kakvu paznje vrednu kontemplaciju: moj prijatelj Dejan mi je jednog dana sasvim nonsalantno ponudio da kaze neku dobru rec za mene u redakciji Niskog studentskog lista Pressing, za koji je sam vec par godina unazad pisao o filmu. Moju grimasu je protumacio kao potvrdan odgovor, zgrabio slusalicu i uredniku Pressinga u jednom dahu slozio pricu o tome kako sam ja bas ono sto im treba u Pressingu pa da zasednu na sam vrh izdavastva. Izgledalo je da Jugoslav nije u startu bio bas tako odusevljen idejom da tamo neko za koga on nikada nije cuo padne s neba sa svojim prvim tekstom (to da bi mi (tada) eventualni tekst za Pressing bio prvi mu naravno nisam rekao; mislim da nije ni Dejan!), ali ga je Dejan vesto obradio i pre nego sto sam izdeklamovao The tale of the ancient mariner Semjuela Tejlora Kolridza imao sam svoju stranu u Pressingu, svoju kolumnu o stripu i njihov deadline za predaju teksta - datum je bio opasno blizu onog u kojem smo se Dejan i ja u tom trenutku nalazili. Nije bilo druge - trebalo je nesto i napisati, i to sto pre to bolje.

No, ma koliko voleo da romantizujem delove svoje biografije u nedostatku nekog pravog intervjua, ovo je ipak bio odgovor na pitanje kako, a ne zasto.

Sada kad vracam film na te dane, samo upustanje u teoretisanje o stripu ne izgleda mi bas tako cudno; Bio je to, cini mi se, samo logican nastavak mojeg pregalastva u stripu koje je dotada zapremalo pisanje scenarija i crtanje, te nesto malo petljanja u strip izdavastvo putem ucesca u jednoj redakciji i rada na crno u skoli stripa 'da se popune rupe dok ne naidje neko kompetentniji'. Mislio sam da sam probao (manje ili vise uspesno) sve u svetu stripa osim samog kriticarskog posla, mislio sam da bi bilo interesantno probati da se nesto napise o necemu iz medija…

Mislio sam da bi pisanje o stripu bio izazov. Rec izazov je u mom recniku oduvek imala specijalno mesto, iz jednog sasvim jednostavnog razloga - volim izazove. Nacin da nateram sebe da uradim nesto je da to predstavim sebi kao izazov.

Ovo jeste odgovor na pitanje zasto, ali ne ceo.

Pre nesto kolumni (ko ce ih vise pobrojati! Osecam se kao da sam ih napisao makar sezdesetak!), apsolvirao sam da se stripom bavim iz krajnje hedonistickog razloga - iz zadovoljstva. Dok sam kontinuirano crtao, to zadovoljstvo sam osecao kad bih uspeo da nesto odradim makar priblizno onome sto sam u glavi zamislio, kada sam uspeo da resim neki problem s kojim sam se do tada rvao, kad sam (bez sumnje sebi laskajuci) verovao da sam u kadriranju izveo nesto sasvim novo, nesto sto nisam video u nijednom stripu koji mi je dosao u ruke. Kada sam poceo da pisem, osecao sam zadovoljstvo u tome sto sam osecao da me reci bolje sluze od ruke, u tome sto sam mogao da osetim konstantan napredak, u cinjenici da sam mogao (i jos uvek, hvala Bogu mogu!) da radim sa puno pravih majstora u sferi stripa, u tome sto sam pisuci mogao da procesiram veci broj raznovrsnijih ideja (i u tome sto nisam morao da nacrtam sve sto bih predvideo; to definitivno ne treba potceniti!). Ubijte me (znam da ima ljudi koji ce me drzati za rec!) ako mogu da se setim kakvo to zadovoljstvo kod mene izaziva teoretisanje, osim jednog do koga sam nedavno dosao u razgovoru sa jednim prijateljem. U tom opustenom e-mail caskanju (zar ima drugacijeg?!) shvatio sam da sam, poput njega, dugo vremena procitano dozivljavao sasvim instiktivno. Shvatio sam takodje zasto sam prekinuo takvo poimanje stripova.

Naime, pocelo je da me kopka sta je to sto mi se svidja u nekom sjajnom stripu. Posto sam po prirodi vrlo haoticna i izrazito neorganizovana individua, trebao mi je neki metod, neki okvir dovoljno sirok da u njemu mogu da se osecam opusteno i nesputano, a da ipak koncentrisem svoj mentalni sklop (takav kakav je!) na odredjeni objekat. Poceo sam da pisem da bih sebe naterao da analiticki razmisljam o procitanom, toliko je prosto; da bih sebe sto bolje naterao da zasecem u neko stivo, da proucim njegovu anatomiju, otkrijem kako dise, sta ga pokrece, sta ga cini (manje ili vise) sjajnim. Znate sta? Uspeva. Odgovori do kojih dolazim mozganjem nad tastaturom stizu i do vas - ne znam da li su pravi, znam samo da su moji.

I znam zasto se bavim pisanjem o stripu.

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (120)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KUHANJE SCENARIJA - postavljanje stola

Svojevremeno je Vjesnik, čija se politika objavljivanja stripova oduvijek kretala tajanstvenim putovima, u svojim sezonskim magazinima objavljivao pasice nekog Peanuts plagijata prevođenog kao Pahuljice. Strip je bio grozan no, kako i ćorava koka ponekad nađe ispalu leću, jedna mi se pasica poput krpelja ukopala u pamćenje. U njoj neko bezlično dijete kaže dugokosoj, bezličnoj djevojčici: "Pika, ovo ti je izvrsna priča! Je li teško napisati dobru priču?" Na što Pika (zapamtiti ime lika, a ne zapamtiti autoricu - eto koliko je strip loš!), u ime autorice (zapamtiti, pak, da je loš strip radila autorica - eto koliki sam šovinist!) samodopadno odgovara kako ti "ili nije teško, ili ti je nemoguće".

Što god razne škole tvrdile, pisanje se ne može naučiti. Zanat se može istesati, nekome tko počinje može se ukazati na greške i posuditi mu štake, ali ne može se pisca stvoriti od nekoga tko u sebi ne nosi potrebu za pričanjem. Ili ti nije teško sjediti i raditi (jer pisanje je, vjerujte, rad) ili ti je postati pisac - nemoguće.

U svjetlu toga, besmisleno je dalje analizirati moj Jedi vs. Sith strip. Neke tehnikalije ću vam još ostati dužan, ali neću više tumačiti scenu po scenu i objašnjavati zašto ovako a ne onako - od toga ne bi profitirao nitko tko iste stvari ne bi, čitajući, i sam mogao zaključiti.

Strip je, naime, jezik. Kao što materinji jezik upijamo rastući u njemu, tako i jezik stripa učimo - čitajući stripove. Svakome tko je stripove počeo čitati kao dijete, čitanje stripa je instinktivno umijeće: oko zna kako kliziti stranicom, um zna kako otčitati kôd vizualnog pripovijedanja. Jednom savladana, vještina nas čitanja stripova (za razliku od, možda, želje) ne napušta.

Korak od čitanja do pisanja stripova ne razlikuje se, potom, od koraka što od govora vodi prema pisanju. Iste se greške čine (pa popravljaju) na početku, s istim se veseljem naučenim elementima igra na kraju. Alat - riječi i slike - možda se razlikuju, ali o istom je zanatu riječ: o drevnom obrtu preoblikovanja proživljenog iz pojedinačnog u opće, o komunikaciji koja nadilazi barijere vremena, prostora i jastva. Zadaća je to, na prvi pogled, nemoguća.

Ali nije teška.

(Svršit će se ...)

***
Htio bih ovdje još upozoriti zaintereseirane da na newsgrupi hr.rec.stripovi utorkom poslijepodne organiziram povoljne aukcije kako bih se riješio nekih stripovskih duplikata. Do sada su, za male novce, otišli neki američki stripovi, neki Nipperi, Bilali i Nathani Neveri, a slijede još Mad magazin, francuski časopisi (A suivre, Corto), Vaughn Bode, američki novinski stripovi, još sveski i albuma, vječno popularni Pajo Patak na (husk! husk!) danskom i drugo. Ako mislite da bi vas nešto od toga moglo zanimati, navratite na hr.rec.stripovi da se igramo!

sadržaj

7.

MOJ POGLED (7)

zmcomics

PUSTA LI JE MREŽA?

Pa, može se reći da je bila do nedavno. Nakon prvobitnog zaleta da se prave web sajtovi posvećeni stripu kao i lične prezentacije autora došlo je jednog trenutka do zastoja. Stranice su prestale da se ažuriraju a neke su čak i nestale sa mreže.

Praktično su se pojavile, kao nove, samo stranice koje predstavljaju izdavače (System comics, Mah) ili neki magazin (Grafička zavera). Ali pravih, živih stranica nema. Nema dinamičnih stranica, sa vestima, prikazima, apdejtovima...

Možda je jednim delom krivica za to i u Strip Vestima, jer su, i na moje lično iznenađenje, neverovatno brzo zauzele (pokrile) strip prostor na našem internetu. Naša priroda da se prepustimo toku i odustanemo kod prve prepreke je rezultirala time da se odustaje od živih stranica. Kao da se ne može pružiti ništa novo. Zaboravlja se da je prvobitna zamisao bila da, između ostalog, SVesti objedinjuju vesti sa drugih sajtova te da daju linkove ka njima. Zaboravlja se da ima još mnogo štošta da se pruži čitaocima mimo onoga što mogu SVesti.

Srećom, od nedavno, počela je ponovo da oživljava naša strip-mreža. Prvo je dinamično krenuo hrvatski sajt www.stripovi.com donoseći dosta informacija iz sveta bonelijevih stripova kao i arhivu velikog broja skeniranih naslovnih strana. Naravno tu je i vrlo uspešna i dinamična strip diskusija (forum).

Druga živa stranica je, inače i povod za ovo moje pisanje, elektronsko izdanje Gačićevog FLIT-a (www.nan.hr/e-flit). Pravi kvalitet stranice je, osim sadržaja, u tome što se ne završava rad na njoj predstavljanjem istoimenog fanzina i tekstova, već se na njoj radi kontinuirano. Objavljuju se tekstovi, stripovi i predstavljaju autori. A opet, Strip vesti tu dobro dođu kao sredstvo za oglašavanje o novim prilozima i aktivnostima, kako bi se preusmerili čitaoci da je posete.

Osim priloga koji su objavljeni u najnovijem "papirnom" FLIT-u, počeli su da se nižu i novi prilozi kojim se predstavljaju pojedini autori. E-FLIT je dokaz da se može raditi živa i originalna stranica, te da ima još puno prostora za slične koje bi se međusobno nadopunjavale i povezivale linkovima.

Nadam se da će to biti primer da i drugi pokrenu slične žive stranice. Najnormalnije je da kritičar-recenzent, na primer, ima stranicu gde u nekom sopstvenom ritmu objavljuje tekstove, koje je možda i negde drugde već objavio. Uvek će biti mesta u SVestima da se prilikom svake promene da informacija o njoj kao i link. Ne pozivam da se ljudi odvajaju od SVesti već da mnoštvom aktivnih stranica daju smisao stripu na internetu.

Da bi nešto uhvatio u mrežu, pauk je mora isplesti od mnoštva niti, jedna ili dve nisu dovoljne. Da bi strip na internetu u svoju mrežu uhvatio "slučajne prolaznike" (da ne kažem žrtve) nisu mu dovoljne dve-tri niti, kao ni junaku prethodne rečenice.

sadržaj

8.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MACAN-KORDEJ
U izdanju Marvel Comics-a je izašla 105-ta sveska stripa CABLE. Kao što se iz priloženog naslova vidi krivci za kvalitet sveske su Darko Macan kao scenarista i Igor Kordej kao crtač. Sveska ima 40 strana, u koloru je i košta 2,25 USD. A biće toga jos...



-HULK
Da se najavljivani film po stripu The Hulk uistinu uveliko snima govori i činjenica da se već sada može pogledati trailer. Naravno, trailer se može skinuti sa interneta i to sa zvaničnog filmskog web sajta:
www.thehulk.com

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

KONKURS ZA STRIP
NIŠ 2002

Uslovi konkursa-Tema slobodna. Broj radova neograničen. Svi dostavljeni Radovi moraju biti od jedne do tri table maksimalnih dimenzija 297x420mm (A-3). Radovi moraju biti originalni, u protivnom neće biti uvršćeni u konkurs. Svi radovi moraju biti dostavljeni do 05.06.2002. na sledeće adrese

-Dušan Cvetković
Bulevar Nemanjića 3/73
18000 NIŠ

-Vukašinović Vladimir
Jugovićeve 16/16
18000 NIŠ

Naknadno ćemo objaviti prostor i vreme održavanja izložbe. Najbolji radovi biće štampani u vidu publikacije nakon završetka konkursa. Slati originalne table ili kvalitetne kopije. Rezultati konkursa biće objavljeni tokom održavanja izložbe. Uz radove poslati kratku biografiju i aktuelnu adresu i broj telefona.

Nagrade:
1. nagrada: 100 €
2. nagrada: 50 €
i druge.

Za šire informacije:
018-48-603
018-41478
henrih@ptt.yu

Organizator: NSR i NKC

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: Dusan Banjanin <dulu@EUnet.yu>
Subject: Spiderman

I ja sam gledao Spidermana...

Dakle, ono što je zbilja vredno pomenuti i što odvaja ovaj film od ostalih superherojskih filmova rađenih na osnovu strip predloška jeste činjenica da je u njemu, možda po prvi put, najdoslednije sprovedena eksploatacija onog što jeste, ili bi barem trebalo da bude, suština njihovog žanrovskog određenja a to je: dvostrukost identiteta glavnog protagoniste (čiji se superherojski alter-ego u većini slučajeva završava sa ''Man''!) te potraga za istim (identitetom) od strane istog (glavnog protagoniste). I dok je u većini ostalih filmova ovaj motiv samo ovlaš upotrebljen kao nezaobilazan deo, da tako kažem, ikonografskog miljea bez pravog autorskog angažovanja u zapitanosti o tome šta on zapravo predstavlja i znači - u Raimievom Spidermenu se isti taj motiv javlja kao srž narativnog prosedea (uz neizbežan i dobro odabran girl-next-door zaplet bez kojeg bismo, zapravo, dobili Amazing Stories br. 15) koji se ne dotiče samo sudbine glavnog junaka već i svih ostalih likova koji su u nju upleteni. Polarizacija ''dvostrukosti identiteta'' (a dvostrukost implicira simetriju i ravnotežu) se, dakle, ne iscrpljuje samo na relaciji Piter Parker – Spiderman (koja je, razume se, nužna) već i na onim, uslovno rečeno, sporednim relacijama koje se uspostavljaju u karakterizaciji ostalih, ne manje glavnih, likova a javljaju se kao težnja, kolebljivost ili nemogućnost njihove samorealizacije u pravcu onoga što oni jesu ili bi hteli da budu. Parkerovi ''roditelji'' su, u stvari, njegovi ujak i ujna (pošto je Piter, je li, u skladu sa opšte prihvaćenom Macanovom teorijom o junacima stripova kao rođenim-da-budi-siročićima, još u šestoj godini morao ostati bez mame Mary i tate Richarda, šmrc!), devojka njegovih snova Mary Jane Watson, neostvarena glumica, radi kao konobarica i krije to od Piterovog najboljeg druga Harry Osborna sa kojim se pride još i zabavlja a ovaj, dakle, nazovi drug sve to taji od Pitera ne želeći, tobože, da ga povredi a, pritom, pojma nema kako je njegov otac Norman Osborn, zapravo, niko drugi do Green Goblin, još jedna žrtva superherojske parafrenije kao protivteža onoj Parkerovoj. Vrhunac pometnje je, naravno, činjenica da svi ti likovi kriju svoje pravo, odnosno, alternativno lice a da pritom ni sami nisu potpuno sigurni i svesni koje je od tih lica pravo ili alternativno što rezultira, rekli bismo, pomalo čak i komičnim, a većim delom ironijskim efektima (koji nimalo nisu bez reperkusija u poetici čitavog filma) u razrešenju njihovih ličnih i međusobnih sukoba: Mary Jane Watson će zabavljajući se sa Harryjem usput upražnjavati i sporadičnu romansu sa Spidermenom (ne strgnuvši mu masku, što je veoma pohvalno sa rediteljeve strane) da bi nezavisno od toga shvatila kako ni Piter Parker nije za bacanje izjavivši mu na kraju čak i ljubav koju će ovaj, naravno, glat odbiti jer je u međuvremenu postao potpuno svestan sopstvene dvostrukost identiteta i bremena koje nosi; Harry Osborn će se gorko pokajati što je odvajao ribu svog najboljeg druga Pitera Parkera i shvatiti da boljeg druga od onog čiju je ribu tako nemilosrdno odvajao nikada nije ni imao te će mu se zakleti na večno prijateljstvo pomešano sa večnom mržnjom prema Spidermenu koji je ubio njegovog oca; a njegov pokojni otac Norman Osborn, alias Green Goblin, će u svojim poslednjim trenucima izjaviti kako je Pitera Parkera/Spidermena čitavog života smatrao za svog drugog sina (a zapostavljao onog prvog) i to baš u momentu kada je ovome konačno postalo jasno da je jedini otac, kojeg nikada nije ni imao, zapravo bio njegov ujak Benjamin Parker za čiju je smrt, ironijom sudbine, delimično odgovoran a što će ga definitivno i opredeliti za borbu protiv zločina i kriminala. Simptomatičnost ove masovne neodlučnosti, neopredeljenosti i dezorijentisanosti junaka (jer kao što vidite, ovde više niko ne zna ko je ko i svako misli i hteo bi da je neko drugi ili nešto drugo: Piter Parker/Spiderman; Ujak/Otac; Ujna/Majka; Norman Osbron/Green Goblin; Norma Osborn Piterov otac/ Norman Osborn Harryjev otac; Konobarica/Glumica; Najbolji drug/Seronja itd.) je savršeno uklopljena i transponovana na globalni društveni kontekst kroz iskrivljenu sliku koju javno mnenje pod kontrolom medija (!) ima po pitanju Spidermenovog superjunačkog kredibiliteta, tako da na kraju dobijamo ravnotežu u kojoj niz pojedinačnih akcija ka pronalaženju i prevazilaženju sopstvenog identiteta utire put ka rešavanju dilema i problema koje kolektivna svest ima u traganju za sopstvenim (kolektivnim) smislom i identitetom.

Sve je to, naravno, moguće u jednom svetu u kojem još uvek postoje superheroji (ili barem dečačka, odnosno, stripaška vera u njihovo postojanje i svrsishodnost njihovog postojanja) i gde se Spiderman i ostali ''Man''-i (a ''Man'' je čovek ako se ne varam i to bi još uvek trebalo gordo da zvuči) mogu dogoditi bilo kome od nas.

Imajte ovo pomalo na umu kada budete gledali Spidermena.

U stvari, nemajte – idite, gledajte i uživajte!

Pa ako iz bioskopa izađete kao neko potpuno drugi nemojte posle reći da vam nisam rekao.

S poštovanjem

DušanBanjanin-man

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

Sajt Marka RayMana Horemansa koji imam super strip u najnovijem Stripburgeru... (mcn)
http://www.geocities.com/raymanscape


DC SVEMIR - Hrvatska strana posvećena super-herojima, možete pronaći skenirani i prevedeni prvi broj Books of Magic
http://crodcsite.averi.hr/


Na e-FLITu novi matrijali: Mataković i Alem Ćurin; te neki autorski linkovi:
http://www.nan.hr/e-flit

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 11. do 17. maja

10. maja 2001. Održana je promocija 29. broja revije Stripburger u Srediscu za mlade Mestne knjiznice Otona Zupancica u Ljubljani, gde su se održali i "Razgovori sa strip autorima", koje je vodio Igor Prassel, tu su ucestvovale slovenacke autorke, multimedijalno predstavljanje Stripburgera s pripremljenim programom animacije.

16. maja 2001. Otvorena je Izložba radova Alekse Gajića, promocija strip albuma TECHNOTISE (scenario: Darko Grkinić; SYSTEM COMICS),i prezentacija spota za pesmu - TECHNOTISE. Andergraund, Beograd.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad