prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRIPBUREK U BUDIMPEŠTI - Strip Core
2. ENDEM #16 - Darko Macan
3. STRIPOHOLIC - Darko Macan
4. ZOGRAF U USA - Strip Vesti
5. GORAŽDE 2 - Aleksandar Manić
6. BONELI SE VRATIO - V. Fumeti
7. TAJANSTVENO BIĆE BET - Ilija Bakić
8. BONE - Srđan Aćimović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 48. - Marko Stojanović
10. QMOVA KOLUMNA (97) - Bojan M. Đukić
11. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (108) - Darko Macan
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. PISMA ČITALACA - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIPBUREK U BUDIMPEŠTI

Strip Core

Uredništvo Stripburgera, koje je svoje izdanje u januaru predstavljalo na francuskem strip festivalu u Angoulemu, ovog puta je sa izložbom Stripburek - strip iz drugačije Evrope otputovalo u Budimpeštu. U strip galeriji i muzeju Karton će izložba biti otvorena od 6. februara do 2. marta.

Izložba, koja je bila prošle godine u novembru postavljena u KUD France Preseren, predstavlja novi autorski strip sa područja Istočne i Srednje Evrope tj. bivših socialističkih država. Izložbu prati antologija od 216-strana Stripburek - comics from the other Europe. Na izložbi mogu da pogledaju dela 50 autora, među njima i 12 slovenačkih autora (Tomaž Lavrić, Romeo Štrakl, Marko Kociper, Ciril Horjak, Matej Lavrenčić, Izar Lunaček, Koco, Saša Kerkos, Olmo Omerzu, Andreja Kladnik, Ivan Mitrevski, Janja Gedrih). Izložbu je otvorio Igor Prassel, urednik revije Stripburger, predstavivši dva slovenačka autora Ivan Mitrevski i Matej Lavrenčić, kao i specijalne goste, autore čija su dela objavljena u antologiji Stripburek - comics from the other Europe, Roman Tolici iz Rumunije i Ivana Armanini iz Zagreba. Vera Filo i Milorad Krstic iz Budimpešte su takođe bili prisutni.

Dan po otvaranju, 7. februara je bio razgovor o stripu, na kojem je Igor Prassel prikazao dešavanja i sadašnje stanje stripa u Sloveniji, Gergo Nagy, novinar i urednik časopisa Muerte, je predstavio stanje u mađarskom stripu, a mađarska strip autorka Vera Filo svoju strip produkciju. Nakon razgovora je organizovana strip radionica.

http://www.kartonarts.hu - na mađarskom

U Budimpešti je uredništvo Stripburgera najavilo novi broj revije, koji će izaći u martu, u maju će sa izložbom Stripburek - strip iz drugačije Evrope učestvovati na Lisbonskom festivalu ilustracije i stripa.

sadržaj

2.

ENDEM #16

Darko Macan

ENDEM broj 16 je najstrašniji do sada. Tako bar piše na koricama, a ako sadržaj baš i nije strašan, onda je zato što se korice rade puno unaprijed, a stripovi stižu u zadnji čas. No, nije to bitno - bitno je da je ovaj Endem, prvi iz najavljene svakomjesečne serije, doista i izašao u siječnju (fotokopirao se 29. navečer) te da je Tico jednu dvanaestinu preuzete obveze odradio. I čega ima u šesnaestom Endemu? Svega, kao i obično, i svačega. Nakon povijesnog dukomenta o Ticinoj okladi, slijedi upoznavanje s Antom Borasom te njegov funny-animal hommage Torpedu "Hooksey & Fooksey" u kojem je Boras pokazao što radi izvrsno, a što ne. "Rock Rider" Sebastijana Čamagajevca i Tomislava "Babe" Tikulina Sebastijanov je crtački tour de force dok je Tikulinov scenarij prvi scenarij u prahu kojeg sam vidio - trebalo bi mu dodati papira da se razvije na zasluženu dužinu. Te falinke upravo navedenih stripova čine da se kao udarni strip broja izdvojio "Kapetan Satnik" Dalibora nepotpisanog Talajića. "Satnik" pati od uobičajenog Talajinog problema: pretjerivanja svake vrste na štetu čitljivosti, ali ostaje činjenica da je anketirana čitateljica (okej: Tanja) upravo taj strip izdvojila kao najzanimljiviji? Hoćemo li morati prevrednovati Talaju ili će u nastavku opet zaguliti po starome? Samo vrijeme zna ... Od kraćih stripova tu su Lepčinov slabo vidljiv "Mirjan", Kelavin odlični "Ninđa" koji ovoga puta bere gljive, Petrušina u pet minuta (nisamimaoviševremenacrtaosamstoryboardezareklame) nacrtana tabla, novi Kukijev strip koji nadaljuje istraživanje njegove najsvježije opsesije - seksa, friško iskopana "Duboko i slano" epizoda by Eddy, Đuka & Sova, Sovin solo "12 Mankis", "L" kojeg je po Sebinom scenariju nacrtao Brajen "1300 dana u videoteci" Dragičević, "Pimpeki", "Funny" i "Crni Zagor". Uz to je tu jedna reprintna Kartica te dvojaki oproštaj od Busceme - mali In memoriam i posvetni crteži Tice, Đuke, Seba, Talaje, mene, Esada, Boba Soloa te savršen Silver Surfer Krešimira Biuka ("Umro je! KOJI JAD!"). I nema visse, bar do veljacce. Narudzzbe, pokude i ohrabrenja na ticulin@hotmail.com - idemo, Tico!

sadržaj

3.

STRIPOHOLIC

Darko Macan

STRIPOHOLIC broj 6? pojavio se nakon dvije godine apstinencije i čudan je. Gotovo polovicu stranica ovog, u teoriji underground, magazina zauzeli su mainstreamaši - Eddyevi reprinti, Štefov "Crni Popaj", Kuki, Mataković i moja Borovnica koja, iako cenzurirana u Lasti, nije ni približno gadna koliko bi stripoholičarski materijali trebali biti. Ali, nema veze, "Stripoholic" i dalje vrijedi jer ima Prletovu dobru naslovnu i šaku njegovih stripova od kojih izdvajamo iskreno isfrustrirani "Vojni rok'n'roll", zatim nešto izvornog Smogovog "Crnog Popaja" te par Mischevih stripova koji su, na žalost, interne fore kilavih poanti i kojima Misch hrabro nastavlja tradiciju neopravadavanja povjerenja koje ostali Stripoholičari polažu u njegov talent. Udarni materijal spomenuta je Štefova verzija "Crnog Popaja", prva polovica druge epizode pod nazivom "Dobra stara droga", u kojoj zadnji hrvatski roker (u mirovini) Štef nastavlja s podsjećanjem na dane kad je i strip bio pobuna. Super stvar, bit će valjda i album, ovim ritmom, za jedno šest godina. I nema više, a tko zna kad će i biti, jer se Stripoholičari rasipaju na radio, festivale, TV, vojsku, fakultete, BRUH, travu i druge diverzije. Hvalite ih, nudite im svoje podzemne radove i kupujte Stripoholic na nhp@net.hr - o'ma!

sadržaj

4.

ZOGRAF U USA

Strip Vesti

Cartoon Art Museum u San Francisku je za 16. februar najavio otvaranje dve izložbe. Jedna je posvećena legendarnom stripu CALVIN AND HOBBES gde će biti predstavljene nedeljne table od 1985-1995. Druga je nama mnogo zanimljivija, pogotovo što je naš autor stao rame uz rame sa "nekim" Bill Watterson-om. Reč je naravno, ko što se iz naslova da videti, o Saši Rakeziću, alias Aleksandar Zograf.

Zograf je najavljen kao srpski autor koji je radio mnogobrojne stripove koji se bave tematikom balkanskih konflikata poslednje decenije i čiji su radovi objavljeni u Americi kao i većem broju evropskih zemalja. U vreme NATO bombardovanja je, živeći odmah uz objekte koji su bili stalna meta bombardera, počeo da radi nedeljni strip "Regards from Serbia", te ga putem elektronske pošte slao na mnogobrojne adrese časopisa, u Americi i širom evrope, koji su počeli redovno da ga objavljuju.

Njegovi stripovi su analiziranjem snova i okruženja, kroz autobiografski pristup uspeli da na svojstven način dočaraju život u zemlji pod sankcijom, pod diktaturom u okruženju međuetničkih sukoba.

Tako su se na ovoj izložbi našli stripovi: "Regards from Serbia", "Dream Watcher", "Life Under Sanctions", kao i njegovi mnogobrojni mini-comics-i.

sadržaj

5.

GORAŽDE 2

Aleksandar Manić

STRIP MARGINA HASSKOG TRIBUNALA

Dan uocci poccetka sudjenja Slobodanu Milossevichu, francuska televizija i sstampa posvetile su ccitave priloge "masakrima" koje su poccinili Srbi u Vukovaru, na sarajevskoj pijaci Markale i u ssiptarskom selu Raccak. Istovremeno, vessti trgovci ponovo su izneli komercijalne podproizvode gradjanskog rata u bivssoj Jugoslaviji: Milossevicheva biografija "Dijagonala ludaka" novinarke Florans Artman, inacce portparola Karle del Ponte, knjige francuskih filozofa Bernar-Anri Levija, Andrea Gluksmana, Alana Finkelkrauta, ali i strip "Gorazzde 2" (Rackham) americckog crtacca Dzzoa Sakoa. Album od 230 strana izassao je decembra, kratko se nassao medju novitetima, a potom nestao u dnu polica. Milossevichevo sudjenje vratilo ga je na vidno mesto.

Pseudonovinarskim stilom, u najboljev CNN-ovskom maniru, Sako nastavlja opisivanje ratnih dogadjanja u Gorazzdu pred potpisivanje Dejtonskog sporazuma. Scenaristiccka regresija odvela je autora ka najprostijem nabrajanju srpskih vojnih dejstava i zloccina nad muslimanskom decom, zzenama i starcima. Pijani ccetnici nasrchu na goloruku narod kome, nekim ccudom, nedostaju odrasli musskarci. Srpsko zlo sukobljava se sa dobrotom bosanskih muslimana. Na graficckom nivou, Sako je ostao u registru pojednostavljenog crtezza, ali su kadrovi "pojedeni" mnosstvom tekstova i svedoccenja muslimanskog stanovnisstva. Strip nema uobiccajenu zzanrovsku dramaturgiju, nego se zadovoljava televizijskim uprosschavanjem tipiccnim za americcke obrazovne emisije pseudodokumentarne forme. Kadrovi neposrednog svedoccenja u kameru, smenjuju se sa "rekonstrukcijama" dogadjanja, istorijskim arhivama i autorovim okruzzenjem. Monotonija prisutna u naraciji od samog poccetka, uspeva da banaliziju ccak i CNN-ovsku dramatizaciju, te se sticce utisak dosadnih NATO brifinga usmerenih ka propagandi.

Da Dzzo Sako ume da radi mnogo bolje, videlo se na ovogodissnjem angulemskom festivalu gde mu je bila postavljena mala izlozzba u predvorju knjizzare Muzeja stripa. Uprosschenim grafizmom, na ivici stilizacije, Sakove table prikazuju prizore iz obiccnog americckog zzivota. Nalik stripu o Sarajliji Ssobi, one su imale autenticcnost, snagu i izrazzajnost, sve ono ssto nedostaje njegovim propagandnim i antisrpskim stripovima.

sadržaj

6.

BONELI SE VRATIO

V. Fumeti

SLATKI STRIP

BONELI SE VRATIO

Projekat kuće Vanini komiks je za svaku pohvalu i ljubitelji stripa mu mogu želeti samo uspeh

Kada se krajem godine budu svodili računi o stripu na ovim prostorima, pojava četiri Bonelijeva junaka u septembru biće jedan od centralnih događaja. Pozitivnih, dakako.

Raspadom druge Jugoslavije, naime, mnogobrojni junaci italijanske kuće nestali su sa ovdašnjih kioska, da bi neki od njih vaskrsli u hrvatskim izdanjima, koje su šverceri prebacivali "preko grane" do boljih beogradskih i novosadskih knjižara. Tako smo po skupoj ceni i sa "zadrškom", a na hrvatskom, čitali Dilana Doga, Zagora, Martija Misteriju, Mister Noa, Lazarus Leda, Teksa Vilera... Ili smo se tešili starim epizodama, kupovanim kod preprodavaca stare štampe. Prva četiri junaka sa ovog spiska u izdanju kuće "Edicija Vanini" iz Beograda, kao što rekoh, već dva meseca su sa nama, na zadovoljstvo množine starih, ali nadam se i nekih novih, budućih čitalaca, koji se sa devetom umetnošću u sveskama možda sreću po prvi put.

Pozitivne sitnice

Već prvo poređenje Vaninijevih izdanja sa nekadašnjim, "Dnevnikovim" pokazuje pozitivan pomak. Format je originalan, hartija i otisak kvalitetniji, korice privlačnije. Pada u oči i korektan prevod, pokušaj da se sa čitaocima drži editorski dijalog (pošta, berza), zgodno najavljivanje narednih svezaka četiri serijala (alis junaka) na koricama svake od serija. A tu su i neke druge sitnice koje moraju biti pozitivno vrednovane: podaci o autorima, broju originala i originalnom naslovu, podaci o prevodiocima. Kad se sve ove opšte karakteristike saberu, Vaninijevom projektu se mora odati priznanje, a onda možemo pogledati i šta nude pojedine sveske.

Svakog prvog četvrtka u mesecu na kioscima se pojavljuje najvažniji Bonelijev junak uopšte - istraživač natprirodnog, Dilan Dog. Beogradska kuća je krenula od 61. sveske, omogućavajući onima koji su gazdu Gručo Marksa čitali u "Dnevnikovoj" ediciji, da nastave tamo gde su pre skoro deset godina stali. (Šezdesetu svesku je, po čudnoj koincidenciji naš čitalac mogao nabaviti uz pomoć pirata, pre nekoliko meseci!). U obe Vaninijeve epizode Dilan Dog je i dalje provokativan strip, Sklavijevi scenariji su barokno bogati i dobro komponovani, a crteži na visokom nivou. Impresionira naslovnica oktobarske priče koja duhovito koristi poovski oblik fantastike, dalje destabilizujući habitus Dilana Doga.

Svake druge nedelje u mesecu na kioske "izlazi" Mister No, pa čitalac iz Dilanovog Londona, putuje u džungle Amazonije, gde hladnokrvni, razočarani Amerikanac pokušava da spase Indijance od najezde belih kolonizatora. Naredne nedelje pred čitaoce stiže "duh iz močvare" Zagor, sa prijateljem Čikom, a čitalac ima mogućnost da prati njegove sukobe sa raznoraznim neprijateljima američkih Indijanaca, vojskom, komančerosima, trgovcima alkoholom... Dok je Mister No u Vaninijevoj verziji krenuo od 275. epizode, Zagor "Tera" čak od 411 - a da li su time zadovoljni fanovi ovih junaka koji su posle desetogodišnje pauze u prilici da se druže sa popularnim likovima, nije na nama da procenjujemo.

Detektiv nemogućeg

Poslednji na spisku je detektiv nemogućeg, Marti Misterija, uz Dilana Doga, bar što se našeg tržišta tiče, najvredniji Bonelijev junak. Dok Dilan ratuje sa natprirodnim, a Mister No i Zagor, pretežno sa Amerikancima, Marti Misterija je zamišljen kao američki državljanin, replikant Brika Bradforda, koji uz pomoć neandertalca Jave i najmodernije tehnike, razrešava misterije davnih civilizacija. Beogradski editor je iz svojih razloga Misteriju pokrenuo od 125. priče, napravivši relativno kratak "skok" neemitovanih storija - a nama se čini, da je u ovom nizu stripova Marti najkorisniji za radoznalu decu i da edukativnost njegovih priča može odgovarati i najzadrtijim neprijateljima stripa.

Ukratko: projekat kuće Vanini komiks je za svaku pohvalu i ljubitelji stripa mu mogu želeti samo uspeh.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 12. decembra 2002.godine.

sadržaj

7.

TAJANSTVENO BIĆE BET

Ilija Bakić

STRIP

TAJANSTVENO BIĆE BET

Darko Macan, Milan Jovanović: "5et životnih doba La Bete Noir", epizoda "Doba 5eto: ravnoteža". Izdavač: Edicija "Drugi pogled", Novi Sad 2001.

Negde oko 1940. Tomas Man je morao u svoju radnu sobu u Hamburgu da primi upornog mladića koji je sebe zvao La Bete Noir, bio odeven bez reda a put mu je bila tako crna da su pojedinosti njegove fizionomije, nos, oči, uši, bile potpuno nerazaznatljive. Ipak, posetilac je bio vrlo uljudan i njihov razgovor je piscu ostao u prijatnom sećanju, iako tu osobu više nije video. Ovom pseudoistorijskom pričom započinje strip saga o biću Bet i to počinje s kraja tako da najpre čitamo epizodu o poslednjem životnom dobu Beta, u kojoj dva obožavaoca usred Himalaja traže svog idola da bi mu se zahvalili, posebnim plesom, na tome što je "fin, pozitivan i čaroban". Kroz ragovor domaćina i gostiju u čudesnoj kući, u kojoj zbog senke raste drvo šljive, čitaoci saznaju da je Bet bio lider pop benda, da je spasao svet, pomogao bogu vetra, da razgovara telefonom sa otkinutom slušalicom, da u kupatilu ima slavinu iz koje curi voda s izvora mladosti, da ima čudne prijatelje i ogromnog psa Bebu koji nosi ljude u ustima... Tako ponešto o misterioznom Betu postaje jasno u naopakoj varijanti koja otvara nova i nova pitanja za čije razrešenje će valjati čitati nove epizode o prošlosti.

Macanova priča prepliće elemente fantastike, metafizike i humora s ponekom tačkom/obrtom apsurda i sasvim je lepršava i oslobođena pompeznosti i preteranosti velikih reči i značenja. Ovakav ton prati i Jovanovićev crtež, sveden, svetao, bez previše senčenja ili egzibicija. Naravno, jednostavnost reči i slika, lakoća kojima dočaravaju jednu neočekivanu priču o bizarnom superbiću, odlika su serioznosti autora. I trajanje epizode (20 strana) iskorišćeno je do maksimuma, pa u njoj nema "praznog hoda".

Sveukupno, "La Bete Noire", je neobičan i zanimljiv strip, potpuno nestandardan za ovdašnje krajeve (a i šire) i zaslužuje pažnju pravih stripoljubaca a njegov izdavač Zlatko Milenković pohvalu za ovaj poduhvat.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 25. januara 2002.godine.

sadržaj

8.

BONE

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Kreativnost je neobična stvar, nepredvidljiva i nezavisna od nekih sagledivih faktora. Tako se priča o svojevrsnom fenomenu "Bone-a" završava time što naslovne stranice ovog stripa rade daleko veći majstori što se crtačke tehnike tiče, nego što je to Džef Smit. Mada, kad malo bolje pogledamo, to i nije toliko neobična priča: glavni tok se još jednom našao do te mere anemičan i isceđen, da je čak i publika navikla na sve morala da potraži spas u autorskom stripu. Koji, svetlosnom brzinom, i glavni tok oberučke prihvata kao preko potrebnu svežu krv (fraza koja se u ovom slučaju može dvosmisleno shvatiti).

Bilo kako bilo, od toga je prošlo dovoljno vremena da bi se "Bone" konačno pojavio i u našim knjižarama. U šarmantnom hrvatskom prevodu, do sad u dve prve knjige (ili kolekcije, što je takođe primeren naziv, jer se radi o sabranim epizodama iz svezaka), ovaj strip se kod nas može pazariti po znatno manjoj ceni nego isto Američko izdanje.

Kvalitet izdanja mogao bi se hvaliti danima: odlična štampa, šiveno koričenje i divan tvrdi povez - autoru ovog teksta dotične knjige su jedan od najupečatljivijih ukrasa na polici (što ne znači da ih nije pročitao).

Estetika Džefa Smita potseća na dečiju verijantu alternativnog stripa, ali je jednako bliska i pojedinim starijim majstorima, poput Ajznera; Naime, ono što pada u prvi plan su pune tamne površine, koje čine efektan kontrast belini papira. Ne radi se samo o (ne mnogo čestim) mračnim scenama, već i o preovlađujućoj punoj liniji i elegantnom potezu, koji dolaze do izražaja više u crtežima bajkovitih bića: bone-ova, šumskih stvorenja, zmajeva, nego u crtežima ljudi; Valjda zbog želje autora da ljudima pristupi sa manje artizma, dokumentarnije.

To je još jedna okosnica vizuelne strane "Bone-a": sučeljavanje ljudi, realistično nacrtanih onoliko koliko je u zadatom okviru moguće, i grotesknih, maksimalno stilizovanih bone-ova: zajedničke scene Fone Bonea i Thorn su možda vizuelno najbitniji momenti stripa, pogotovo sekvence sa kraja prve knjige, iz glave pod nazivom "Klopka"; scene bekstva od šumskih stvorenja štakorolikih vrhunac su prve knjige "Protjerani iz Bonevillea" koji nije prestignut ni u drugoj knjizi, "Velika trka". Ove sekvence kombinuju dva gore navedena postulata Smitove vizuelne naracije, gradeći dvodimenzionalni sklop kontrasta na linijama: crno-belo i realizam-groteska (i u tom smisli sigurni potez pri crtanju Fonea i grčeviti pri crtanju Thorn).

Nažalost, još jedan element Smitove naracije upada u oči: sklonost kao ponavljanju kadrova pri dijaloškim sekvancama, ponekad previše dugim i pogotovo previše statičnim. Razlog za ovo su dijalozi koji su češće rasparčani, pa zahtevaju ovakvu obradu, nego što su preobilni. Ovde se može videti da je glavni uticaj Džefa Smita u stvari američki crtani film, koji on na neki način pokušava da rekonstruiše na jednolično prelomljenim tablama, sa kadrovima kao izvučenim frejmovima kakvog certanog filma.

Tamo gde se javljaju ovakve scene, strip gubi na dinamici, što kao posledicu ima i to da radnja stripa odvija previše sporo; posle prve, uvodne knjige, iz druge knjige knjige jedva može naslutiti da će strip biti nešto više od zbirke Phoney-evih smicalica, a glavni tok priče javlja se samo u slabim naznakama. Tempo, koji je možda odgovarao prvobitnom izlaženju u sveskama, ali ovako sabranim u kolekcije, osujećuje pokušaje da se dobije kompaktno delo. Šteta.

Celokupna slika složiće se kada izađu i naredni nastavci, a tada će kolekcija na polici, već izgledati impresivno.

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 48.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

STRIP ETIKA

Bas sam sada nesto kopao po kolekciji, starim i iskrzanim Yu Stripovima (razlistalo se od stalnog prevrtanja po rukama, sta da kazem). Ne, nisam dobio napad nostalgije, pretraga je bila uzrokovana time sto sam zeleo da za ovaj tekst upotrebim jednu referencu iz jednog intervjua. Kako taj intervju nisam pronasao, ne mogu da budem ni siguran da postoji, odnosno da je repliku koja me interesuje izrekao bas Bane Kerac - tako da ono sto cu sada reci treba uzeti striktno uslovno. Dakle, meni se cini da je bas gospodin Kerac u jednom svom intervjuu rekao da strip crtac ne moze ni u kom slucaju biti los covek. U jednom skorasnjem e-mail razgovoru sa jednim novajlijom u ovom nasem strip plemenu, cuo sam (odnosno procitao) sasvim slicno misljenje - naime, decko misli da su strip autori tako jedna zlatna i fina rasa, da je to strasno.

Uvek sam se grozio generalizacija. Ne znam zasto, mozda zato sto smatram izjavu da se nesto odnosi na sve pripadnike neke klase pretencioznom i u najmanju ruku netacnom (zato sam, recimo, svojevremeno bio ogorcen na jednu od svojih profesorki knjizevnosti koja je mogla ama bas svako knjizevno delo, pa i sam Sekspirov opus, da objasni prostom formulom po kojoj sve nevolje koje svet trpi dolaze iz toga sto je covek odbacio Trostruku boginju i zenski princip). No vratimo se tvrdnji da strip crtaci ne mogu da budu losi ljudi. Opasna je to generalizacija, i netacna. Kazem to jer sam upoznao dosta strip crtaca, scenarista nesto manje (jer ih na ovim prostorima, nazalost, nema bas u izobilju), po nekog izdavaca, strip agenta i strip teoreticara. Ima tu ama bas svakakvog sveta.

Ima tu stvarno finih ljudi. Ima ljudi sa kojima sam zaista uzivao da razgovaram; s nekima zbog toga sto imaju strasnu harizmu, s drugima zbog toga sto su savrseni intelektualci, prijatni sagovornici, ili jednostavo u posedu takvog zivotnog i crtackog iskustva da ga sasvim neprimetno prosipaju unaokolo (cime nikada nije naodmet napuniti dzepove kad niko ne gleda!). Neki su introverzni, osobenjaci kojima ne mozete izvuci ni rec, kao da sve sto imaju da kazu odlazi u slike koje tako divno rade, ali posteni, kako prema sebi tako i prema vama. O duhovitima, boemima i onima sto vole da popiju da ni ne pricam…

Ima i onih drugih. Ima sujetnih (nikada ne biste poverovali koliko ako se u to ne uverite iz prve ruke!), ima nadmenih (to si oni koji imaju teskoca da vas vide cak i ako stojite tik uz njih - zaboga, tesko je videti nekoga s te visine s koje oni posmatraju (crtacki) svet!), ima paranoicnih. Posebno su mi omiljeni oni koji ljubomorno kriju svaku informaciju o mogucem poslu od ostalih, mada volim i one koji su skloni zavrtanju saradnika za honorar, kao i eksploataciji saradnika. Stripara sklonih spletkarenju i ogovaranju takodje ne fali. Da rascistimo nesto: Ono sto nisam video, cuo sam; Neverovatno cenim Nikolu Mitrovica Kokana, (zahvaljujuci kome se verovatno danas bavim stripom), i s njim sam imao samo lepa iskustva, ali sam cuo price od ljudi koji su mu takodje bili bliski i koji su ga znali mnogo duze nego ja, a koje idu u pravcu njegovog despotizma...

Jedina generalizacija o strip autorima iza koje bi se stoga usudio da stanem je ta da su strip crtaci ljudi. Ni dobri ni losi (ili ako vise volite i dobri i losi), prosto naprosto ljudi.

sadržaj

10.

QMOVA KOLUMNA (97)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

A KO JE TAJ STIV DITKO? - drugi deo

- o misteriji koju predstavlja enigmatski ko-kreator Spajdermena kroz njegovo prvo valjano predstavljanje domaćoj čitalackoj publici -

sadržaj

11.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (108)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DNEVNIK NAIVNOG NITKOVA

U zadnja dva dana bio sam na dva razgovora za poslove (jedan udžbenik i ilustracije za novi poslovni tjednik) do kojih mi, iskreno, uopće nije bilo stalo, te za koje vjerojatno nemam ni vremena. To je, vjerujem, česta pojava kod slobodnjaka, a evo i zašto mi tako radimo:

Najprije, tu je ta "nemogućnost da se kaže ne" koju je William Messner-Loebs jednom okrstio freelanceritisom. Dok stalno zaposleni, ako spretno manevriraju, mogu dospjeti na neko mjesto gdje će biti plaćeni samo zato što postoje, slobodnjak biva plaćen isključivo po učinku. Kako su, uz to, slobodnjački poslovi neslavni po svojoj kroničnoj nesigurnosti, slobodnjaku je jedno oko uvijek na novim izgledima, jedna ruka uvijek spremna rukovati se s novim poslodavcima.

Drugo, nisam se gurao već su me na obadva razgovora zvali, po preporuci. To laska. A kad ste kronično nesigurni, kao i svaki slobodnjak, laska vam godi.

Treće, nikad ne znate koliko je na prvi pogled nezanimljiv posao doista nezanimljiv. Jest, autorice udžbenika pokazale su - kao i sve učiteljice - apsolutni antitalent za humor, a tražene poslovne ilustracije nisu bile - kako sam i pretpostavljao - moj fah, ali ... Ali moglo se dogoditi da ne bude tako, udžbenik je mogao biti zaista zabavan za rad, a tjedniku se možda mogao prodati strip pa ...

Slobodnjak, kao što se vidi, nije samo nesiguran, već i naivan. Uz to je i pomalo nitkov. Posao kojeg može sebi prigrabiti neće ostati nekome od kolega pred kojim će se onda moći puhati kako mu je teško jer puno radi, dok se ovaj grize od zavisti. To je četvrti razlog.

A peti je razlog tek zakučast! Potroši li slobodnjak, naime, jutro na razgovore o novim poslovima, neće ga potrošiti na svršavanje starih, davno preuzetih. Ne samo da je slobodnjaku po defaultu sve draže od rada, već će na taj način možda izgubiti neki od starih poslova pa će mu itekako dobro doći novi posao kojeg je priskrbio ne radeći stari, imat će za njega vremena i bit će mu itekako stalo, bar dok se neki novi nezanimljiv posao ne pokaže zanimljivijim od priskrbljenog.

I nije neko čudo da slobodnjake nitko ne želi zaposliti na stalno, je li?

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Svetozar Obradović - Toza, verovatno svima znani scenarista, poziva mlade crtače da mu se jave, ako su zainteresovani za saradnju.

Toza ima jedan broj već gotovih scenarija za stripove koje je raspoložen da ustupi mladim crtačima kako bi bili realizovani.

Znači, ako ste mladi crtač i voljni ste da sarađujete sa profesionalnim scenaristom nemate šta da čekate. Javite se:

Svetozar Obradović
Banatska 8
21000 Novi Sad

Telefon: 021/317-746

sadržaj

13.

PISMA ČITALACA

mail

From: Darko Macan <darko.macan@zg.tel.hr>
Subject: Evo jednog pisma zbunjenog ccitaoca

Pa kaže, u pismima prošlog broja:

"Simon Vuckovic je iskljucen sa daljih aktivnosti u Strip Kluba u kojem je bio uposljen kao cenzor."

Te ja ne vjerujem i moram rečenicu pročitati ponovo.

"Simon Vuckovic je iskljucen sa daljih aktivnosti u Strip Kluba u kojem je bio uposljen kao cenzor."

Pa onda ponovo, onaj dio koji me nadasve fascinira:

"Strip Kluba u kojem je bio uposljen kao cenzor."

Pa još jednom, za svaki slučaj:

"uposljen kao cenzor"

Cenzor. U strip-klubu. Ako se ne misli po rimsku, gdje je cenzor popisivao stanovništvo (i pazio na moral), onda je ovaj svijet puno čudnije mjesto nego što ga meni uspijeva zamisliti.

"Simon Vuckovic je iskljucen sa daljih aktivnosti u Strip Kluba u kojem je bio uposljen kao cenzor."

Jebate.

mcn

* * *

From: BrUnDzA dEjAn <brundza@nspoint.net>
Subject: STRIP VESTI #155

...jos od doba kada je Vatra ukradena Bogovima ona traje, bez obzira koliko je plamicak mali. Moja specijalnost su Brojevi, tako da na prvom nivou zbir vaseg jubilarnog Broja je 11, sto oznacava pocetak.Drugim recima, svadje ce biti prevazidjene i prerasce u konstruktivne rasprave, gde svako ko ima potrebu da svoju ideju brani i sam realizuje,nek tako i ucini (ja moje branim Zivotom (drugi ne moraju)). Po meni licno Grupa i Timski rad su mnogo mocniji od pojedinca ukoliko nije u pitanju novi Mebijus, Mesija, Predsednik ili Mama.

Na drugom nivou 1 i 1 daju 2.Broj 2 simbolise na logickim podnivoima Dvoje osoba suprotnog pola,zaljubljene itd.Moja sugestija je da se organizuje Flash Konkurs Stripa sa temom "2" gde bi autori u sto kracem roku uradili ne vise od jedne table stripa,kako bi promocija radova uspela da se odrzi do 22.02.2002. sa otvarnjem u 22:22. Prostor je obezbedjen.Sponzori nisu problem.

Inace sam veliki ljubitelj STRIPA, ucestvovao sam na samo jednom konkursu koji se odrzavao dok je M.. U mu J...M jos bio na vlasti, i gde sam dobio 2-gu nagradu(podstrek ii reda, u pitanju je Graficka Zavera 2) za FOTO sTRIP koji sam uradio sa jednim talentovanim momkom.

By the Way po struci sam dipl. ing. Melioracija a Fotografijom se bavim vec dugi niz godina, pisem pesme devojci i uzivam u Boemskom nacinu zivota.

Sretan Rodjendan ili Jubilej ili Sahrana,odlucite sami,ja vas u svemu pudrzavam.

iskreno Vas,

Brundza Dejan

P.S. Broj koji fluktira u textu je 2

* * *

From: Zoran Hadzibabic <zoran@MIT.EDU>
Subject: dzeremaja u americi?

cao,

jel moze neko da mi da neke detaljnije informacije o ovoj seriji? bar npr. kako se zove na ovom trzistu, posto inace stvarno nemam pojma kako da je lociram.

a jos bolje ako neko zna na kom kanalu ce se prikazivati i sl.

hvala,

z.

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

ALEKSANDAR ZOGRAF LINKS # 8

From February 16th to April 14th, an exhibition of Aleksandar Zograf comics is going to be presented at San Francisco's Cartoon Art Museum. I'll be there for a slide projection, etc on March 23rd. Read the info at:
http://www.cartoonart.org/exhibitsupcoming.html

---

I wrote an article especially for the catalogue of the exhibition of Joe Sacco's works in Ravenna, Italy:
http://bugpowder.com/words/sacco.html And there is the Italian version of the text, too:
http://www.granbaol.org/dahome/num56/joe_sacco.htm

---

"Ex-Yu lexicon" is a collection of short reminiscences on life and culture of ex-Yugoslavia, written by people from different parts of this now non-existent country. I wrote a note about two comedians (Mija & Ckalja). In Serbo - Croat :
http://www.geocities.com/yu_leksikon/svipojmovi1.htm

---

A most recent interview with Aleksandar Zograf. In Italian.
http://www.clorofilla.it/articolo.asp?articolo=1379

---

I interviewed this great Texan cartoonist Mack White, and the Italian translation of this article is available at: http://www.granbaol.org/dahome/num59/mack_white.htm

---

A review of my Spanish books, posted on a web site from Portugal. In Portuguese.
http://gentebruta.pt.vu (hit the button with genitalia)

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 16. do 22. februara

17. februara 2001. U okviru posete Stripburgera Beogradu otvorena je izložba stripova i crteža Andreja Štulara u Domu Omladine.

21. februara 2001. U organizaciji niškog kulturnog centra održana je promocija "Katarze" trećeg broja Grafičke zavere.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad