prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. BRADA U PARIZU... - C.K.
2. STRIP RADIONICA - Dekara
3. LA BETE NOIRE 2 - zmcomics
4. ŠTAMPA - štampa
5. ANGOULEME 2002 - Senad Mavrić
6. NASUPROT TRENDU - Saša Rakezić
7. LEGENDA O BOLIDVUDU - Ilija Bakić
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 47. - Marko Stojanović
9. QMOVA KOLUMNA (96) - Bojan M. Đukić
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (107) - Darko Macan
11. PISMA ČITALACA - mail
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

BRADA U PARIZU...

C.K.

Miroljub Milutinovic Brada potpisao je 4. februara, u Parizu, u zgradi Glénat-a ugovor sa izdavačkom kućom Glénat za realizaciju serijala "Ekspert", po scenariju poznatog i vrlo uspešnog Franka Giroud-a (Mandrill, Louis Ferchaud, Patrioti, Dekalog... ovaj zadnji serijal se prodaje u više od 60.000 primeraka po epizodi).

Prvi "ciklus" ce sastojati od 4 albuma i biće objavljen u novolansiranoj kolekciji "Crna Loza" čiji je urednik ne manje poznati Didier Convard (Sneg, Finkel, Tajni Trougao...).

sadržaj

2.

STRIP RADIONICA

Dekara

Pocevsi od nedelje 10.02.2002,pa tako nadalje jednom sedmicno,u prostorijama INFO KLUBa Gradjanskog Parlamenta Srbije,ponovo ce poceti sa radom STRIP RADIONICA pod vodjstvom Miroslava Marica, strip autora i publiciste iz Cacka.

Za one koji to ne znaju,podseticu da je ista uspesno delovala od 1992 do 1997 i umnogome uticala da cacanska strip scenica zivne, a bogme, i da dolepotpisani iz korena promeni neka svoja shvatanja o i u stripu.

Pored klasicne price o stripu i upoznavanja (nekom i podsecanja:-) o procesu nastanka stripa, pribora i tome slicno, bice, naravno, mesta i za uvek aktuelna tracarenja i ogovaranja o poznatim autorima i njihovim ostvarenjima, tako da se moze ocekivati prijateljska i opustena atmosfera (sve dok na red ne dodju ostvarenja polaznika:-).

Daklem, ukoliko se kojim slucajem, nedeljom od 12 do 02, nadjete u Cacku ili nekim cudom zivite u njemu a interesuje vas strip (a ja vas ne znam!!!!!!!!!???) svratite da popricamo po koju!

Vrata INFO KLUBa (Lomina 61,odmah pored autobuske stanice) su otvorena, pa se onda vidimo!

Sve informacije o radu strip radionice mozete dobiti na 032 341242 ,svakim radnim danom od 9 do 21 ili mailom na grrrajndkor@yahoo.com

sadržaj

3.

LA BETE NOIRE 2

zmcomics

Iz štampe je izašla i druga sveska, u ediciji "Drugi pogled", stripa "La Bete Noire", epizoda "Doba 4etvrto: Ludilo", čiji su autori Darko Macan i Milan Jovanović. Sveska je štampana u crno beloj tehnici, na bezdrvnoj 90 gramskoj hartiji, formata 16x24 cm, i kolor korica na kunstdruku, i ima ukupno 28 strana (zajedno sa koricama). Cena pojedinačne sveske će se kretati između 60 i 70 dinara, zavisno od zahteva pojedinačnih knjižara, što je najniža moguća cena koja se mogla postići. Oni koji ne žive u Beogradu ili Novom Sadu će svesku moći da kupe tako što će na moju adresu poslati novac, poštanskom uputnicom ili keš u koverti. U tom slučaju je cena 75 dinara jer su uračunati i troškovi poštarine. Takođe se možete pretplatiti na serijal tako što ćete od jednom platiti svih pet svezaka, koliko će imati ceo serijal.

Kao i kod prve sveske i ovu su pomogli:
MARKETPRINT, koji se u ovoj ediciji praktično javlja kao suizdavač,
striparnica ALAN FORD kao glavni sponzor edicije i
KLUBA OBOŽAVALACA STRIPA koji je sponzorisao pripremu za štampu.

Sledeća sveska "Doba 3reće: dužnost" izlazi početkom aprila. Kao što je i obećano: svakog drugog meseca po jedna.

Moja adresa je: Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad


Knjižare u kojima možete kupiti "La Bete Noire" (od 14. februara):

Zainteresovani ljubitelji stripa iz Slovenije treba da se za kupovinu ove sveske obrate Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova).
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate direktno Darku Macanu (darko.macan@zg.tel.hr) koji je jedina osoba u Hrvatskoj preko koje možete doći do primeraka La Bete Noire.

sadržaj

4.

ŠTAMPA

štampa

Strip u Novom Pazaru

U novopazarskoj Galeriji "Sopocanska vidjenja" otvorena je izlozba stripa Fikreta Hajdinovica pod nazivom "40 lakih komada".

"Stvaralacki opus Fikreta Hajdinovica predstavlja dokaz visokih artistickih kriterijuma kojima autor tezi, kriterijuma koje ce posmatrac sa izostrenom optikom zasigurno znati da uoci", kaze pesnik Samir Hanusa. On tvrdi da je Hajdinovic majstor stripa "koji je graficku stranu svog zanata uzdigao na jedan visoki estetski stadijum". Fikret Hajdinovic je rodjen 1959.godine u Novom Pazaru. Stripove su mu objavljivali: Vjesnik, Nas strip, Strip-Magazin, Erotika, Polet, Oslobodjenje, Nedjelja, Nasi dani, Sarajevski zabavnik, Politika, Zdravo, Huper, Sezam, Pet Plus, Decje novine, Saz-strip, Diogen i drugi. (SanaPress)


Objavljeno: Danas, Beograd, 4. februara 2002.godine

sadržaj

5.

ANGOULEME 2002

Senad Mavrić

ANGOULEME 2002
Golden Age strip produkcije

Kao sto vec vjerovatno znate, od 24. do 27. januara 2002. godine u francuskom gradu Angoulemeu, održan je 29. Internacionalni Strip Festival. Procitah negdje jedan tekst gdje je autor smjestio Angouleme blizu Atlantika. Eh, Sarajevo je puno blize Jadranskom moru nego Angouleme Atlanskom oceanu pa niko ne kaze Sarajevo blizu mora! Salu na stranu, Bosna je jako mala, a francuzi imaju TGV s kojim im je sve blizu. Nikad mi nije bilo jasno zasto je taj prekrasni grad u regiji Charante, smjesten na pola puta od Pariza do Bordeauxa, poznat samo po stripu. Istina, od 1973. Godine kroz taj grad zadnjeg vikenda mjeseca januara prode vise od 200.000 posjetilaca, a razlog je samo jedan: Internacionalni Festival stripa (Festival International de la Bande dessinee, Angouleme). Ta cinjenica govori sama za sebe u kakvu je velicinu, tokom 29 godina svog postajanja, prerastao ovaj festival. Festival su inace 1973 osnovali Claude Moliterni, Francis Groux I Jean Mardikiani. Oni su prije nego su dobili dozvolu na Festivalu u LUCCA, organizovali slicne manifestacije; jednu 1969. A posebno 1972, poznata kao “15-ak dana knjige” (quinzene du livre) koja je bila generalna proba festivala No1. Prvi je festival odrzan januara 1974, a plakat je napravio Hugo Pratt. Lik pingvina Alfreda koji je 1926 kreirao Alain Saint-Ogan, je posluzio kao maskota festivala. Zanimljivo je reci da se u ziriju prva dva festivala nalazio I mladi izdavac Iz tadasnje Jugoslavije, Ervin Rustemagic. U svojoj 29-ogodisnjoj tradiciji festivalski se ziri mijenjao I dodjelivao Grand Prix-e sljedecim redosljedom:
Andre FRANQUIN, Will EISNER, Rene PELLOS, Joseph GILLAIN-JIJE, Jean-Marc REISER, MARIJAC, FRED, Jean GIRAUD-MOEBIUS, Paul GILLON, Jean-Claude FOREST, Claire BRETECHER, Jean-Claude MEZIERES, Jacques TARDI, Jacques LOB, Enes-Enki BILAL, Philippe DRUILLET, Hugo PRATT, Rene PETILLON, Max CABANES, Marcel GOTLIB, Frank MARGERIN, MORRIS (specijalna nagrada povodom 20-og rodendana festivala), Gerard LAUZIER, Nikita MANDRYKA, Philippe VEUILLEMIN, Andre JUILLARD, Daniel GOOSSENS, Francois BOUCQ, Robert CRUMB, UDERZO (specijalna milenijumska nagrada), Florence CESTAC, Martin VEYRON I Francois SCHUITEN.

Sada je to svojevrsni strip-party ogromnih razmjera na koji se okuplja vec, iz godine u godinu, ustaljeni broj posjetitelja, dok je prisistvo profesionalnih djelatnika iz svijeta stripa u laganom progresu. Ove godine ih je, po zvanicnom izvjestaju festivalske press sluzbe, bilo tacno 5860 od kojih je 900 autora. Medijsko interesovanje za ovaj festival je toliko, da se za ovaj festival akreditovalo 840 novinara iz 412 raznih medija iz ukupno 34 zemlje. Samo stranih novinara je bilo 210.

Medju njima sam bio i ja, vec sedmu godinu (propustio sam prosli jer zaista, zaista nisam fan Florence Cestac), jedini akreditovani predstavnik BiH. Moram priznati da je veliki uzitak gledati citav jedan grad kako disu u ritmu stripa. Dekoracije svakog izloga su na tu tematiku, a svaki muzej, svaka galerija nudi strip izlozbu. Povrh svega, prostor nekako dobiju i mladi, neafirmisani autori. Ekskurzije, obdanista, organizovane grupne posjete iz zemlje i inozemstva dolaze onako u buljucima, euforicnog raspolozenja i sve ih trese neka vrsta potrosacke groznice. A da trose, trose. Prosjecna cijena jednog strip albuma je oko 12 Eura, a standovi vodecih izdavackih kuca kao sto su Les Humanoides Associes, Dargaud, Glenat, Soleil, Delcourt, Casterman su bili non-stop pod opsadom kupaca koji su uzimali albume kao da su besplatni! Nepregledni su bili i redovi za dedicasse,  potpis-crtez omiljenog autora na koricama stripa! Cak je i reklama novog mirisa DIORa napravljena sa likovima Largo Wincha I Corta Maltesea. Posebno me je iznenadilo posebno izdanje magazina GEO koji su lik Corta Maltesea pratili kroz 100-ak stranica casopisa kroz sva njegova putovanja. Stivo je nevjerovatno i to je dokument na kojem sam ponosan i zahvaljivao bogu sto govorim francuski.

Ovogodisnje izdanje festivala u Angoulemeu je dokazalo u kakvoj je ekspanziji strip produkcija u svijetu, te koliko se pažnje njemu posvecuje, što u kulturnom, što u izdavackom znacenju. Samo u 2001. godini izdato je oko 1700 novih strip naslova što takodjer govori o dolasku nove generacije strip stvaralaca koji donose stripu jednu novu, puno bogatiju dimenziju. Ta nova generacija, uz sveobuhvatno poštivanje strip kazivanja i generacija koje su doveli strip gdje je on sada, nude citaocima istinska putovanja kroz razne dimenzije našeg prostora u kojima se i najsmjeliji snovi ostvaruju. Dozvolite mi da vam skrenem paznju na nekoliko njih koji se trenutno smatraju kao predvodnici nove generacije strip stvaralastva koje, kao sto rekoh, dozivljava svoju renesansu.

Enrico MARINI
Sa svojim serijalom GIPSY je dokazao o kakvom je kapacitetu rijec! I Boze moj, koji ritam! Kad ga je Zep pitao kako uspjeva tako brzo crtati, u sali mu je rekao da se redovno drogira! Sve crta iz ruke i samo u iznimnim slucajevima ponavlja kadar, a kad neko tako crta iz ruke… Izmedu Gipsya i “Rapaces” njegove nove serije koja vec ima 3 nastavka, uradio je i western u dva nastavka pod nazivom “Pustinjska zvijezda”, a uporedo s tim i serijal “Scorpion”. Hiper produktivan i nevjerovatno kvalitetan crtac sa sistemom direktnog kolorisanja koji ostavlja bez daha, ce nam u bliskoj buducnosti prirediti jos puno lijepih iznenadenja.

Philippe BUCHET
koji sa scenaristom Jean Davidom MORVANom radi serijal SILLAGE. Sillage je svemirski konvoj pun raznih vanzemaljskih naroda i religija u potrazi za novim naseljenim planetama. Sastavljeni su od onih koji mogu citati misli i onih koji ne mogu i jasno je koji su superiorniji. Sve do momenta kada je mlada Navis primljena u konvoj. Ona postaje posebna jer se njoj ne mogu citati, a k tome jos je ludsko bice! U svoja 4 toma ovaj serijal zaista uvodi citaoca u jedan poseban SF univerzum koji je scenarista smisljao prema razvoju price. Efektan crtez, sa razocaravajucim izvedbama same Navis, ali je projekat sveukupno toliko vrijedan da ce zasigurno imati svoje mjesto u istoriji!

Didier TARQUIN
Koji je sa scenaristom Scotch ARLESTONom kreirao veoma, veoma uspjesan serijal “Lanfeust de Troy” (za izdavacku kucu koja je takoder u velikoj expanziji), koji je takoder, kao i Sillage obojen kompjuterskom tehnikom!

Mnogo je tu jos autora koji bi mogli produziti ovu listu ali cu je ja zavrsiti sa nekoliko crtaca-scenarista koji su sada vec predvodnici te generacije koji za sobom vec imaju nevjerovatan opus;

Tu prije svega mislim na Regis LOISEL a, koji je upravo izdao 5. Tom Peter Pana, “Crochet”, a nama je poznatiji po serijalu “Potraga za vremenskom pticom” po scenariju Serge Le Tendrea. Moram vam skrenuti paznju i na to da je Loisel u zadnje vrijeme radio na Disney projektu za crtani film ATLANTIS, a vec znamo da je svoju kontribuciju dao pri stvaranju lika MULAN za istu kompaniju! Pored njega je Herve BARUELA–BARU kojem je tek “Autoput sunca” donio slavu. To je jedan prekrasan strip raden za Casterman u manga formatu na 500 stranica, u lavir tehnici! Nevjerovatan je spoj hiper-realnog rjesavanja dekora i svih backgrounda ispred kojih su likovi s polukarikaturalnim rjesenjem! Kasnije je Baru napravio album “Ponovo na putu”, a potom serijal “Godine Sputnik” ciji je treci nastavak upravo izasao. Da ne zaboravim spomenuti Glenatovu uzdanicu, Svicarca Philippe Chapouilli – ZEP, autor super hita Titeuf  po kojem je upravo izasao i crtani film! Nevjerovatno koliko se toga proda i koliko se raznih proizvoda i galanterije napravi s njegovim likom. Najnoviji je “Sve o malom seksualnom pisi” koji po nasem zargonu “razvaljuje”!

Kad smo kod tiraza i popularnosti, da spomenemo i Philippe FRANCQ a, crtaca super-prodavanog serijala Largo Winch, po scenariju Jean Van HAMMEa, ciji se 12 nastavak ocekuje na proljecu u tirazu od 700.000 priimjeraka. Eto!

Svi ovi podaci bi mogli ohrabriti mlade autore da ne gube volju za strip stvaralastvom, jer kako sada stvari stoje, sve je vise scenarista koji traze crtace. Izdavacke kuce vam stoje na raspolaganje i jedva cekaju da potpisu neki novi mega hit. Medutim, na 29. Izdanju Angoulemskog festivala su se pojavili i stari majstori i jedan Maitre. Prisustvo Jean Giraud-MOEBIUS-a, koji je bio clan žirija koji je dodjeljuje Grand-Prix festivala, je mnoge obradovalo. Pored njega u ziriju su bili Vuillemin, Veyron, Lauzier, Juillard, Mezieres, Mandryka, Fred, Druillet, Boucq, Petillon, Castille, Cestac, Bretecher I Goossens! Dosao je i Juan GIMENEZ, koji je predstavio svoj novi, 7. nastavak “La Caste de Meta-Barons – Aghora pere-mere”. Razocarala me malo brzina s kojom je realizovan jer se moze primjetiti da je crtez zbog toga pretrpio velike posljedice. Bio je tu i pocasni gost, Will EISNER. Svasta se moglo naci pod velikim šatorima razapetim na juznoj i sjevernoj strani velikog gradskog trga Champ de Mars. Pored štandova od 23 izdavaca širom svijeta, mogli smo i fanzinoidna izdanja, medju kojima cu izdvojiti Stripburger koji sa svojim novim Stripburekom oko svog standa okuplja sve vise interesanata i GASP, stand koji je nudio samo jedan jedini album i postercic! Eh, sad ce moja jezicina proradit. Taj stand je nudio album po nazivom “Transverzalne price” sastavljen od nekoliko kratkih prica aktivnih bosanskih strip autora (da dodam, samo koji zive i rade u Sarajevu) medju kojima je i Dragan Rokvic, jedan od bosanskih autora s najvise stila! GASP znaci Graphic Art Sarajevo Project koji vodi jedan francuz kojeg sam upoznao jos ranije u Sarajevu kao Benjamin! Nudio mi je da se napravi album i da se to predstavi u Angoulemeu. Zbunio se kad sam rekao da nemam vremena raditi sada stripove i kada sam postavio pitanje o izdavacu i copyrightu! Dao sam mu kontakte ostalih crtaca, uz napomenu na najminimalniju cijenu jedne CB table, ali njihova profesionalnost odziva na narudzbu klijenta, nije donijela nista dobro promociji bosanskog stripa! Bilo je veoma ponizavajuce proci pored albuma nacrtanim sto lijevom sto desnom rukom (citaj nogom) koji “izdavac-prodavac” uporno rastavara na jednu jedinu stranicu na kojoj je scena tusiranja pod opaskom da to prodaje strip! Predgovor je na nagovor napisao Will Eisner i necu vam reci sta je rekao o stripovima u tom albumu (UH). Kupih plakat radi svoje dokumentacije odstampan na lomljivom papiru koji samo sto se ne raspada, po cijeni od 5 Eura (album je bio 18?!?!), i pobjegoh sa crime-scene. Raduje medjutim cinjenica da se medju mnogobrojnim izloženim originalima mogla vidjeti i tabla Amira Idrizovica, našeg trenutno najtalentovanijeg strip stvaraoca, koji, nažalost, nije mogao doci na festival.

Igor iz Stripburgera mi je rekao da su tu Aleksandar Manic i Aleksa Gajic. Zao mi je sto nisam vidio Aleksandra, (da iskoristim priliku da mu se zahvalim za sve sto je ucinio za promociju stripa s ovog podrucje i stripa uopste, te da ne zamjeri mojoj pretencioznosti jer je zaista bilo iz dobre namjere), a do Alekse bukvalno nisam mogao doci. Naravno, mogao sam otici iza kulisa, ali kad god sam to ucinio njega nije bilo. To je prijatelj za kojeg sam vec prije dvije godine znao da ce i on i Drazen uciniti nesto bitno. He, he, zato sam vec tada od njih dobio lijepe posvete na papiru od racunske sveske! Aleksove albume jos nemam (ne za dugo nadam se), a Drazenov “Tocak” sam kupio jos pri njegovom izlasku za Glenat!
(potpisan i numerisan od strane autora) na veoma lomljivom papiru, po cijeni od 5 Eura.

Kao i svake godine, grad Angouleme postaje jedna kompaktna strip galerija u kojem se održavaju razne manifestacije u vezi s stripom, svaki izlog je ukrašen po strip tematici i svaki muzej ili galerija nudi strip izložbe. Najzapaženije izložbe ove godine su svakako one koje su bile u CNBDI (Centre National de la Bande Dessinee et de l’Image), Nacionalni centar za strip i slike, a to su Martin VEYRON-Stvaraoc prica, (koji je, kao predsjednik ovogodišnjeg festivala imao pocasnu, retrospektivnu izložbu kojom se pokazao ne samo kao strip crtac nego i kao vrstan illustrator. ) te COMICS U.S.-Comics: nezavisna generacija na kojoj se prestavila citava jedna generacija americkih strip crtaca koji su se predstavili kao tržište samo za sebe. Na toj izložbi su se mogli vidjeti originali trenutno najpopularnijih americkih majstora stripa kao što je Alex ROSS, te originali legendarnog, nedavno preminulog, Johna BUSCEME. Izdvojio bih Alex Rossa, koje posebno pratim, zbog, pogodicete, njegove hiper-realisticne slikarske tehnike usko vezane za foto dokumentaciju. Njegove table su zaista nevjerovatne I svojevrstan je dozivljaj gledati original! Njegov strip “Kingdome Come” mi je jedno od najboljih ostvarenja o super-herojima u kojem se pored Supermena kao centalnog lika pojavljuju skoro svi ostali.

Na kraju svakog festivala, dodjeljuju se nagrade u raznim kategorijama pod imenom Alph-Art. Samo ukratko jer to vec znate, nagradu Alph-Art za najbolji album, ove godine je dobio “Pirat Isaac”od Christopha BLAINa, za najbolji scenario “Perseopolis 2” od Marjan SATRAPI, a Grand-Prix ovog festivala je dobio izvanredni belgijski crtac-arhitekta Francois SCHUITEN. U momentu dodjele nagrade, Shuiten nije bio prisutan na festivalu, pa je na poziv njegovog dugogodišnjeg prijatelja i scenariste Benoita PEETERSa , koji je primio nagradu umjesto njega, odmah uskocio u prvi TGV i došao isto vece u Angouleme. Taj 45 ogodisnji crtac je bio potpuno iznenaden a njegov opus svakako zasluzuje poseban tekst u jednom od mojih narednih javljanja Svima.

Ali…. Sljedece godine nas ceka jubilarni, 30. festival i organizatori, su nam vec obecali iznenadenje toliko veliko kao i jubilej. S obzirom da je Claude Moliterni od francuske ministrice za kulturu dobio uvjerenje da ce festival dobiti konsekventnu pomoc u realizaciji sljedeceg festivala, vjerujem da ce to zaista biti festival kakav se samo pozeljeti moze.

Ostaje nam da vidimo i da uživamo u kulturi koja kod nas, u Bosni, nikako da zaživi.

Pri povratku u Pariz, jos pod utiskom dogadanja prolazim kroz metro stanicu Arts et metieres koju je dizajnirao I projektovao upravo Francois Schuiten. Na stanici Saint Germain- le Pret projekcije scena iz Blueberrya svuda po zidovima metroa. Lijepo, pomislih, cak I Paris je u ritmu stripa!

sadržaj

6.

NASUPROT TRENDU

Saša Rakezić

Fantagraphics - četvrt veka na strip sceni

NASUPROT TRENDU

Dogadjaji od 11. septembra su u Americi uticali čak i na tamošnju strip scenu (što zbog opšte neizvesnosti na tržištu, ali i zbog odlaganja važnih festivala ), medjutim, godina 2001. će za upućenike biti obeležena jednim važnim jubilejem. U pitanju je dvadesetpetogodišnjica izdavačke kuće Fantagraphics Books, svakako najznačajnijeg izdavača autorskog stripa u svetu. Godišnjice su verovatno tek stvar konvencije, pa ipak, Fantagraphics su imali ogroman uticali na formiranje i razvoj čitave jedne scene. Medju njihovim uspesima je što su praktično otkrili neke od najinovativnijih i veoma uticajnih autora, kao što su Jim Woodring, Chris Ware ili Daniel Clowes ( poslednji je trenutno aktuelan zbog uspeha filma Ghost World, zasnovanog na istoimenom stripu), ali i zbog proboja čitave generacije crtača nakon uspeha strip serijala Love and Rockets. Pored toga, Fantagraphics redovno objavljuju radove savremenih klasika kao što su Robert Crumb ili Bill Grifith (da spomenemo samo dvojicu), i godinama nastoje da edukuju publiku reprintima stripova iz prve polovine dvadesetog veka. Konačno, ovaj je izdavač poznat i po važnom magazinu The Comics Journal, koji je jedini mesečnik posvećen kritici i vestima iz sveta stripa.

Sedište Fantagraphics Books se nalazi usred mirne stambene četvrti u Sijetlu, gradu koji je tokom devedesetih predstavljao ne samo prestonicu grunge pokreta, već je bio i glavni centar alternativnog stripa. Gary Groth i Kim Thompson, vlasnici ove izdavačke kuće, dozvolili su autoru članka da luta po arhivi smeštenoj u prostranom podrumu, gde svaki ljubitelj stripa, ostavljen medju hiljade naslova i brda najrazličitijih strip izdanja, mora da se oseća kao dečačić u fabrici čokolade.

"Sve je započelo jula 1976., kada smo krenuli da objavljujemo The Comics Journal" - kaže Gary Groth. " U to vreme sam studirao novinarstvo, bilo je to doba Votergejta - kada su svi želeli da postanu novinari, po ugledu na Dastina Hofmana i Roberta Redforda u filmu Svi predsednikovi ljudi. S obzirom da smo, pored žurnalizma, takodje bili zainteresovani za strip, ja i moj tadašnji saradnik Michael Catron smo počeli da objavljujemo žurnal posvećen umetnosti stripa. Većina časopisa koji su do tada postojali su se bavili stripom na "obožavateljski" način, zadovoljavajući se da prosto uzdižu neke svoje favorite, obično iz sveta stripa o superherojima. Nakon nekoliko časopisa iz šezdesetih i ranih sedamdesetih, Comics Journal je bio prvi koji je nastojao da se kontinuirano bavi kritikom i da prodre iza scene kada je industrija stripa u pitanju".

Kim Thompson je postao suvlasnik kada je uložio hiljadu dolara u kompaniju koja je, na još uvek nepripremljenom tržištu, brzo dospela na ivicu propasti. Gotovo slučajno, početkom osamdesetih, Fantagraphiks su počeli da, pored magazina posvećenog teoriji stripa, objavljuju i strip izdanja. "Braća Hernandez su nam poštom poslala kopiju svog fanzina Love and Rokets" - priseća se Groth. " Bio sam vrlo uzbudjen, jer je to bio strip kakvog sam priželjkivao da vidim. Odmah sam odgovorio na njihovo pismo i ponudio da Fantagraphics objavi taj materijal, jer smo kroz rad na Comics Journalu već imali iskustva sa štamparima i distributerima. Ja sam bio star dvadeset pet godina, a braća Hernandez su bili tri i pet godina mladji - u osnovi, bili smo klinci čiji način života nije iziskivao mnogo novca, tako da smo imali dovoljno vremena i volje da tragamo za nečim novim".

"Lov end rokets je 1982. godine predstavljao potpuno drukčiju vrstu stripa" - ističe Thompson - "to nije bio meistrim, ali ni andergraund strip , to je bilo nešto potpuno novo".

Zahvaljujući prilično dobrom prijemu strip serijala braće Hernandez, Fantagraphics su ubrzo postali sinonim za "nešto novo" kada je "priča u slikama" u pitanju, tako da je njihove proizvode postalo moguće naći u gotovo svim boljim američkim prodavnicama stripova. Zbog relativno konzervativnog tržišta, koje je prvenstveno okrenuto ka okoštaloj tradiciji stripova o superherojima, ogroman broj malih izdavača nikada nije uspeo da dodje do šireg čitalaštva na način kako je to pošlo od ruke Fantagraphics Books. Tokom poslednjih godina, mnoge kuće sličnog usmerenja su ili skoro sasvim prestale da objavljuju stripove (Last Gasp) ili su jednostavno prestale da postoje (Kitchen Sink Press). U ovom momentu, na čitavom severnoameričkom prostoru Fantagrafiks imaju takmaca jedino u kanadskom izdavaču Drawn and Quarterly, što govori o vrlo nepovoljnoj situaciji, bar kada je tržišni aspekt u pitanju.

"Kada je, tokom osamdesetih, produkcija alternativnog stripa bila na vrhuncu" - objašnjava Thompson - "neki od najpopularnijih naslova kao Hate Petera Bagga ili Love end Rockets, na primer, su prodavali 20 000 ili 25 000 kopija po izdanju, što je zaista malo kada se uporedi sa stotinu hiljada kopija koliko je Robert Crumb prodavao tokom underground ere šezdesetih". Primetio sam da su tiraži stripova i popularne literature tokom šezdesetih bili neuporedivo viši nego danas, ili pre deset godina, čak i u zemlji kao što je Srbija. Da li to video i kompjuterske igre i ostale tehnološke novotarije jednostavno odvlače publiku? "Verovatno… Tokom četrdesetih i pedesetih godina klinci su čitali stripove jer je to bio najpristupačniji vid zabave. Nakon toga se pojavila televizija i filmska industrija i video, i to je bilo još manje zahtevno. Bilo je potrebno samo da sedite i gledate. Posle svega, zašto bi neko još ulagao trud da nešto ČITA"?

Uprkos svemu, pa i činjenici da su bili prisiljeni da drastično smanje broj naslova, Fantagraphics danas objavljuju u proseku oko dvadesetak strip albuma (dakle kolekcija u tvrdom povezu), i pedeset ili šezdeset strip svezaka prepoznatljivog američkog formata. U tom broju su, medjutim, sadržani neki od najkvalitetnijih naslova koje je danas moguće pronaći u ovom mediju. U "opismenjavanju" publike svakako je značajnu ulogu imao baš časopis The Comics Journal, poznat po svojim ogromnim intervjuima, u kojima su strip autori na prostoru od čak trideset ili četrdeset strana dobijali priliku da govore o svom radu ili obrazlože svoju poetiku. Oduvek me je interesovalo kako se uopšte došlo do ideje o tako nečem. Groth odgovara:

"List Playboy je šezdesetih i sedamdesetih godina objavljivao veoma dugačke intervjue, medjutim, sve te uredničke odluke obično ne postoje kao unapred zacrtane ideje. Ja, recimo, nisam ustao iz kreveta jednog jutra i rekao: od danas, objavljujemo samo dugačke intervjue! Jednostavno, tokom godina, što smo više autora intervjuisali, to je bio veći broj onih koji su stvarno imali šta da kažu, i ja sam proporcionalno gubio želju da te članke "sečem". Još na početku karijere smo, u Comics Journal-u broj 38 ,objavili razgovor sa Gil Kaneom, čovekom koji je tako rečit i inteligentan, da nam je preostalo jedino da objavimo celokupan materijal koji smo zabeležili. Ispostavilo se da je publika to znala da ceni. Osim toga, ja sam bio pokrenut sebičnim razlogom - lično, više volim da čitam detaljne i duge intervjue. Inače, opšti trend je da se objavljuju kraći članci, koji bi trebalo da prosečnom konzumentu omoguće lakše i brže čitanje. Ja spadam medju one, medjutim, koji perverzno uživaju u suprotstavljanju preovladjujućim trendovima".

Uprkos svemu, može se pretpostaviti da novi mediji poput interneta mogu da budu od dobrobiti čak i za one koji se "bore protiv vetrenjača" - naročito u smislu distribucije informacija, čak i kada je ezoteričnija strip produkcija u pitanju. " Iako pomoću interneta ne možete da zaradite na direktan način, to je odlično marketinško sredstvo, jeftinije od onoga što možete da uradite koristeći papir" - kaže Thompson. "Mi štampamo katalog u 60 000 primeraka, što nas košta 40 000 dolara. Kada postaviš katalog na web site, to dospe do deset puta više ljudi, iako ne košta ni banke (ako ne računamo uložen trud)".

Na kraju, Garyja Grotha sam pitao kakva je moguća budućnost Fantagraphicsa?

"Nadamo se da nastavimo da objavljujemo radove strip autora po kojima je naša kuća već prepoznatljiva, ali i da otkrijemo neke nove. Takodje, želeo bih da objavljujemo knjige koje nisu povezane sa stripom - knjige o filmu, o alternativnoj kulturi. Stripovi nemaju baš sigurnu budućnost u ovoj zemlji, naročito ne dobri stripovi. Jedna od mojih omiljenih teorija je da bi produkcija stripova mogala da postane nalik na izdanja poezije, koja privlače malu ali veoma odanu publiku".


Članak je prvobitno objavljen 10. januara 2002, u listu Vreme, u skraćenom obliku.

sadržaj

7.

LEGENDA O BOLIDVUDU

Ilija Bakić

STRIP

LEGENDA O BOLIDVUDU

"Kompletna Bolidvudska trilogija", Krpelj br. 160, Vršac 2001.

Novi broj "Krpelj", ili bolje rečeno jedan od novijih brojeva jer ne prati uvek redovan sled nizanja brojeva, fanzina koji izdaje kultni strip alternativac "Wostok", na osamdesetak strana donosi, kako to piše i na naslovnoj strani i, kompletnu Bolivudsku trilogiju. Oni koji prate dešavanja na domaćoj alternativnoj strip sceni odmah će znati o čemu je reč dok su ostali uskraćeni za bilo kakvu informaciju jer u svesci nema ničeg osim stripa. Priča pak kaže da je za vreme drugog Vršačkog strip susreta 1997. godine desetak autora, domaćina i gostiju, po NJostokovom scenariju, kolektivno nacrtalo dvadesetak tabli stripa "Život u Bolidvudu". Epizoda "Užas u Bolidvudu" nastala je na isti način iduće godine na trećem strip susretu a poslednja (za sada) priča "Povratak strašnog Milisava ili zagrobni život u Bolidvudu" stvarana je na više strip susreta i lokacija.


Užasni čovek iz klozeta

Glavni junaci epopeje su Zagoreli i Čiko (Čika) koji žive u Bolidvudu, što je, naravno, parodija na u ovim krajevima slavni strip o Zagoru, Čiku i njihovim avanturama u Darkvudu. U prvom delu oni će pokušati da Indijancima prodaju sumnjivu rakiju "Bolidušu" da bi potom Zagoreli hteo da ubije Mediokriteta koji je objavio strip u kome sumnjiči Zagorelog i Čika da imaju posebne (homoseksualne) odnose. Trku, međutim, prekidaju bolničari vršačke psihijatrije i sve prisutne odvode na lečenje. (Po ovom stripu "Wostok" je snimio i istomeni "jeftin" film). U nastavku Zagoreli je prisiljen da se krije od mobilizacije dok se Čika bori protiv užasnog čoveka iz klozeta. Na kraju pozivari upucaju sve prisutne jer se opiru mobilizaciji. U trećoj epizodi Zagoreli i Čika sklapaju dogovor s Đavolom (koji je u vezi sa tiraninom Zloboneonom) pa se kao specijalani tragači za deviznom štednjom vraćaju u Bolidvud da bi, posle silnih peripetija, shvatili da je njihova misija samo zabava za javnost a da je stvar pod kontrolom, te bivaju vraćeni u pakleni kotao.


Ujdurme, vratolomije i provokacije

NJostokove priče pune su ujdurmi, vratolomija, provokacija, zafrkancije i aluzije na okruženje nam, a šarolikost "grafičkog izvođenja" (svaku tablu a ponekad i svaku sličicu radio je drugi crtač) podcrtava njihovu apsurdnost koja podrazumeva i prekide osnovne linije radnje. "Obilna" kolektivnost svih stripova sa oko 40 crtača, kako onih iz prve linije strip alternative tako i potpunih početnika na čelu sa Boćom, NJostokovim ocem, hrabar je eksperiment čiji rezultati su koliko neočekivani toliko i provokativni jer stavljaju znak pitanja na nekoliko konvencija devete umetnosti, od pitanja samog autorstva do strategija vizuelnog pripovedanja. I potonji strip susreti alternativaca podrazumevali su ovakav način druženja i rada tako da je zajednički strip postao "zaštitni znak" takvih događaja. Na žalost, za bolidvudsku triologiju se nije našao "pravi" izdavač tako da će ona do daljnjeg ostati znana samo retkim srećnicima, no, time se legenda o bolidima iz naših krajeva samo uvećava i širi.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 21. januara 2002.godine.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 47.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (99): LA BETE NOIRE

TAMNA JE ZVER

Ne mogu to uciniti!

Ne smijem ubiti ljubavnika
ludila! Ucinim li to, ceka me
pakao prisebnih!

Ljubavnik ludila, ma kako to cudno zvucalo svima koji su citali Doba peto: Ravnotezu, je nas poznanik, La Bete Noire. Bete je opet sa nama. Za zainteresovane, i dalje je crn, mada mu je karakter ovde malo vise u skladu sa njegovim imenom - dakle, zverski!

Pred nama je i druga epizoda stripa La Bete Noire dvojca (bez kormilara), Darko Macan i Milan Jovanovic, a naslov joj je Doba cetvrto: Ludilo. Odbrojavanje unazad tece po planu, i sada vidimo da je put do Ravnoteze vodio Bete preko Ludila - preko cega sve jos, uskoro cemo videti. Prica stripa je ovog puta mracnija nego prosli put, a kako i ne bi kad zaticemo Bete ako nerazumljivim jezikom po (ocigledno) nemogucoj ceni kompulsivno nastoji da proda malu, cudnu kapu kome bilo… Darko Macan (kao i uvek) sigurno drzi sve konce price u svojim rukama, ali i ovog puta bira nam otkrije samo one parcice slagalice koje on zeli. Da Macan zna sta radi (ako je neko uopste i sumnjao!) jasno je iz nekoliko aspekta price - za pazljivijeg citaoca (citaj onog koji je obratio paznju na sve one detaljcice kojima je obilovala prethodna (potonja) epizoda) sad stize nagrada (u vidu objasnjenja o kapi ispod koje je bio zarobljen insekt pod imenom Zorz (o kome ce, cini mi se, uskoro biti vise reci)) i obecanja da ce se i druge niti povucene u Ravnotezi biti zaokruzene. Prica ovog stripa se ne odmotava, ma kako to izgledalo paradoksalno, ona se namotava. Za citaoce i fanove (da, usudjujem se da kazem da bi ovaj strip vec posle dve epizode mogao da ima fanove) sledi i posebna poslastica: Darko iz pozicije Dzeka Londona baca malo vise svetla na simpaticnog naduvenka Mokkadera, Milanove ilustracije (komada dva) su prica za sebe…

Milan Jovanovic cini pomak na likovnom planu u odnosnu na prethodnu epizodu. Stilizacija koju ovoga puta primenjuje rafiniranija je (sto se ogleda u vecem broju zanimljivih karakterizacija kojima smo pocasceni), i pogodnija za dinamicniji ritam u kome se ova epizoda odigrava. Izmena kadrova je brza, efektna, tako da preletite kroz strip pre nego sto ste svesni sta se desilo - zato je neophodno procitati strip barem par puta, cisto da biste uzivali u umecu crtaca koji sa apsolutnom sigurnoscu barata svim aspektima likovne vestine kojima jedan crtac stripa moze i treba da vlada. Nekoliko reci treba reci i o Milanovom dizajnu sveske, koji je vrhunski uradjen i do sada nevidjen na ovim prostorima; kada se prvi put ugleda sveska La Bete Noire (bilo koju od dve do sada objavljnje), vrlo je tesko oteti se utisku da je u pitanju nesto sto je objavljeno preko bare i na cemu su predano radili inostrani majstori dizajna i marketinga.

Dok hitamo u susret pocetku ove price (jeste, jeste, zvuci sasavo), namece se samo jedno pitanje: Da li to Darko pokusava da nam nesto poruci time sto cak i Bete pomucenog uma zna da nema nista vrednije od iskrenog prijateljstva?

sadržaj

9.

QMOVA KOLUMNA (96)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

A KO JE TAJ STIV DITKO? - prvi deo

- o misteriji koju predstavlja enigmatski ko-kreator Spajdermena kroz njegovo prvo valjano predstavljanje domacoj citalackoj publici -

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (107)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KREČ

Darko Kreč, crtač krasnog dječjeg stripa "Boduljko i Žbunjika", pričao mi je nedavno kako zamišlja svoj novi strip. Taj bi strip, kaže, bio obojen reduciranom paletom i to tako da se vide one offsetne "točkice". Štoviše, Darko bi htio da strip bude otisnut nesavršeno, s pomakom, da se pored crne vidi crvena ili plava crta, da mu strip izgleda baš kao što su stripovi izgledali nekada, u Plavom vjesniku.

Mislim da sam se smrznuo kad mi je Darko to ispričao. Prvo sam pomislio da sam se prepao njegova ludila, a onda sam shvatio da sam prepoznao vlastito.

Darko i ja, naime, osim imena dijelimo i fatalnu infekciju nostalgijom. Kad smo bili mali, usuđujem se govoriti i u njegovo ime, zatravile su nas šarene sličice i od tada tražimo isto uzbuđenje u svemu što čitamo, u svemu što radimo, ma kako - pitajte bilo kojeg ovisnika o heroinu - nemoguće bilo ponoviti božanski zuj prvoga šuta. Ja svoju opsesiju branim respektom prema tradiciji i tobožnjom željom da novim klincima dam nešto od onoga što je meni bilo dano dok su mi oči bile svježe, a svaki strip kadar prozor u novo čudo, ali sve je to bulšit. Prava istina nije da bih želio raditi stripove poput onih kakve sam čitao kao mali, već baš one koje sam čitao kao mali. Bolesno bih volio biti onaj koji je malome meni pružio tolike trenutke sreće.

U SF romanu "Remake" Connie Willis, junakinja bi najviše od svega voljela plesati u filmovima, uz Freda Astairea koji je umro one godine kada se ona rodila. Uz pomoć zaslona od negativne tvari i još koječega, nemoguće više nije tako nemoguće i junakinjina se slika vraća kroz vrijeme te sad junakinja pleše uz Freda, umjesto Eleanor Powell. Happy ending? Da, ali ne u potpunosti. Ona pleše s Fredom, ali Fred to ne zna.

I što da radimo, Darko (ti, Darko, i ja, Darko), kad se možemo trsiti koliko hoćemo, pokrenuti Plavi vjesnik, upotrijebiti savršenstvo kompjutora za obnovu starih nesavršenosti i odbiti odrasti, a da Fred to nikad ne sazna? Kako sebi priznati da onoga mene što sam bio više nema, da nikad više neću naći strip koji bi mi, u svojoj naivnosti i mojoj nevinosti, bio veći od cijeloga svijeta?

Za koga plesati dalje?

sadržaj

11.

PISMA ČITALACA

mail

From: zvonimir petovic <sidewinder2001yu@yahoo.com>
Subject: pismo od strip kluba a.m. kotor

Postovani G-dine Zlatko

desile su se kadrovske promjene u Strip Klubu A.M. Kotor, zbog odbijanja saradnje sa ostalim clanovima Kluba i zbog nedostatka vjere u projekat, jednoglasnom odlukom vecine clanova, Simon Vuckovic je iskljucen sa daljih aktivnosti u Strip Kluba u kojem je bio uposljen kao cenzor.

Nakon 24 casa je donjeta odluka ( glasanjem ) da na mjestu funkcije cenzora bude izabran Ozren Mizdalo. Pun sastav kluba koji trenutno ima oko 32 clana zeli Vuckovic Simonu puno uspjeha u njegovoj karijeri i kao samostalnom Autoru.

Strip Klub A.M. Kotor nesmetano nastavlja svoje Aktivnosti, uskoro ce usljediti objavljivanje strip albuma i ostalih strip izdanja Strip Kluba Kotor

S postovanjem Podpresjednik
Zvonimir Petovic

* * *

From: vladimir markovic <vsmcopycat@hotmail.com>
Subject: UF!

a se naravno nisam setio da obavestim ljubitelje stripa da ce biti promocija prvog broja stripa UF!... e pa bila je proshle subote tokom veliki-brat-promocije Antologije Turbo Folka. Knjigu i strip su izdali SKC/Happy gallery gde se promocija i odrzala. Autori ilustracija u knjizi smo mi dechica (i Bambiji*) iz SHLICA, a UF! sadrzi neobjavljena dela vezana za ovaj inspirativni zanr muzike. Speshl Gest Starz su niko drugi do Mr.Stocca i Zograf (!!). Primerke ovog divotnog izdanja mozete naci u Beogradu (zasad samo ovdena) u knjizarama Beopolis, Plato i Stubovi Kulture... Cijena? Prava sitnica! (Klishe...) Ajde pozdrav chitaocima i poljubac chitateljkama**, pa se pishemo!
LoOney
_____________
* lokalna fora
** cmok!

* * *

From: LordM <jeca@tron-inter.net>
Subject: Aukcija Zagora

Organizujem aukciju Zagora (cela kolekcija).

Ponude primam do 5. marta. Pocetna cena 1200 Eura! Isplata moguca i u dinarima i u drugim valutama (US dollar, svajcarski franak...)!

Zavisno od postignute cene kupac dobija gratis paket.

* * *

From: Igor Stojnov <blizz@net.yu>
Subject: oglas

Ako imate neke epizode Ranxeroxa, osim onih dveju koje su izasle u Comiconu, posaljite mi ponudu.

Thanx!

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

-BORDERLINE #7, obavezna literatura
http://borderline.mediahall.co.uk/

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 9. do 15. februara

11. februara 2001. U klubu "Kuća", Beograd, otvorena je izložba stripova i ilustracija Aleksandra Milivojevića - Tromba.

15. februara 2001. U maloj sali Doma kulture "Studentski grad" održana je promocija monografije Dragana Bosnića "Prvih dvadeset godina".


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad