prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. PRODAJU SE ORIGINALI - Strip Vesti
2. ŠTAMPA - štampa
3. TUGA ROBOTA - Zoran Penevski
4. ALTERNATIVNI STRIP U ANGULEMU - Aleksandar Manić
5. PROVOKATIVNO I GOLICAVO - Ilija Bakić
6. PAŽNJA - POLITIKA - Srđan Aćimović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 46. - Marko Stojanović
8. QMOVA KOLUMNA (95) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (106) - Darko Macan
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -TOM YAKUTIS
    -DŽEREMAJA
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. PISMA ČITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

PRODAJU SE ORIGINALI

Strip Vesti

Gospodin Svetozar Tomić iz svoje kolekcije originalnih strip tabli prodaje neke izuzetno interesantne. Originale kupuje najveća ponuda. Svi stripovi se nalaze na web sajtu tako da ih možete pregledati:
www.zmcomics.co.yu/prodaja

Prodaju se sledeće originalne strip table:
-Poručnik Bluberi (Giraud) "Povratak Bluberija"
-Poručnik Bluberi (serigrafija - 62/100 -Gir) "Dugi marš"
-Jose Ortiz
-Džentlmeni (F. Tacconi) "Džems Bond... pa to sam ja"
-Mishel Vaillant
-Bata Badža (Ryssack)
-Dan Cooper (Jije) "Le Canon De L'espace"
-Gigantik (J. Cardona)
-Erik Kastel (R. Reding - F. Hugues)
-Kromanjonci (Bara)
-Turi i Tolk (Kalembah)
-Toni Stark (E. Aidans)
-Riđobradi (Jije)
-Tangi i Laverdir

Ponude šaljite na email adresu urednika Strip Vesti, Zlatka Milenkovića:
zmcomics@neobee.net

sadržaj

2.

ŠTAMPA

štampa

Nakon zavrsetka medjunarodnog festivala stripa u Angulemu

Asteriks: Veliki gazda

Specijalno za Danas

Dvadeset deveti medjunarodni festival stripa u Angulemu zavrsen je 27. januara. Za cetiri dana koliko je trajao primio je vise od 200.000 posetilaca i blizu 600 autora. Angulem zovu gradom stripa, a nalazi se u zapadnoj Francuskoj, nedaleko od Atlantskog okeana. Jedan je od najvecih evropskih festivala stripa. Ovogodisnji predsednik Salona bio je poznati novinski crtac i "otac" Bernara Lermita i proslogodisnji dobitnik Gran prija, Martin Veron. Saradjivao je sa uglednim nedeljnicima kao Nuvel opservater, Lui, Kosmopoliten, a za Futuropolis je radio po tekstu Filipa Solersa. Nalazeci inspiraciju u stvarnosti i svakodnevnom zivotu, dao je drugaciji ton festivalu rekavsi na otvaranju da "... strip treba da bude zivotan a nikada brbljanje i objasnjavanje...

Veron je misljenja da strip vise nije zanr vec medijum sastavljen od brojnih zanrova, dok se nagrada dodeljuje za kvalitet crteza koji je jednako vazan kao i scenario i dijalog, pa je u vezi s tim ustanovio dve nagrade Alf’art: za "humor" i "strance" i nagradu za crtez i dijalog. Ovogodisnji dobitnik Gran prija je belgijski crtac Fransoa Suiten, autor velike sage "Mracni grad". Clanovi zirija su bili pisci Ana Gavalda, Dzeki Beroer i fotograf Vilijam Klajn, izmedju ostalih.

Gosti festivala su bili americki strip crtaci, karikaturisti i ilustratori, Frank So, Majkl Tarner, Kris Var, Aleks Ros, Danijel Zezelj... Pocasni gost bio je Vil Ajzner (84), kreator "Spirita" i predsedavajuci ovog salona 1975. godine. Gosti su teziste festivala u iznenadjujuce malom broju vracali na septembarske dogadjaje u Njujorku, i to sa novim, podrugljivim prizvukom. No, Festival je euforicno otvoren i odrzan, sa brojnim manifestacijama i izlozbama u kojima je ucestvovao citav grad, a odrzane su u pozoristima, bioskopima, galerijama i na ulicama Angulema.

Neke od najinteresantnijih izlozbi bile su: "Martin Veron - tvorac prica", ona posvecena znacajnom francuskom autoru stripova "Napoleon i Bonaparta", i "Edmond svinja", Zan-Mark Rosetu, "Komiks: nezavisna generacija" (americki strip) koja je predstavila dvadesetak crtaca i scenarista kao sto su Alan Mur, Dzef Smit, Hauard Kruz (nagradjen od asocijacije kriticara stripa za "Svet razlika")... Odrzane su i debate sa temama: "Putovanja", "Sport i strip", "Savremene crte"... Zanimljiv je podatak da je dobitniku nagrade Gonkur za 2001. godinu, Zan-Kristofu Rufanu, album "Brazil crveno", stampan (tek) u 250.000 primeraka, dok je poslednji Asteriksov album "Asteriks i Latravijata" Alberta Uderza, ponudjen u 8 miliona kopija,od kojih su tri miliona za frankofonsko podrucje.

Primecen je i veliki interes za snimanje filmova cija su inspiracija stripovani junaci. U toku je, recimo, velika reklama za igrani film "Asteriks i Obeliks: Misija Kleopatra" inspirisana Asteriksovim avanturama, a premijera se ocekuje 31. januara. Film je, ujedno, i budzetski rekorder francuskog filma uopste (48 miliona evra). Ocekuju se i filmske adaptacije albuma "From Hell" sa pricom o Dzeku Trboseku, autora Alana Mura i Edija Kambela, "Bluberi" Boba Morana (po stripu Zana Ziroa), kao i televizijske animirane serije o Titufu, Dzeku Palmeru i Talicnom Tomu. Strip, inace, u Francuskoj dozivljava veliki izdavacki bum - najveci u poslednjih pet godina - i smatra se legitimnim literarnim rodom.

Dusica Nikolcic

Objavljeno: Danas, Beograd, 30. januara 2002.godine

sadržaj

3.

TUGA ROBOTA

Zoran Penevski

Strip: Kovačević i Pahek

TUGA ROBOTA

Dva domaća strip-albuma: brutalni realizam sa lošim scenarijem ili depresivna potraga za ostacima ljudskosti u nama

Ako je prethodna godina pokazala da je domaća strip-scena sposobna da se sama rekonstruiše, ova godina bi morala da u dokazivanju vitalnosti srpskog stripa pruži uverenje da je on dovoljno snažan da popravi, ili barem održi, svoj društveni i tržišni status. Značajne korake u tom pravcu, beogradski izdavač System comics učinio je sa dva albuma u boji koji su se pojavili krajem 2001. godine: "Badi kukavica i druge priče" Željka Paheka i "Aaron" Bojana Kovačevića.

Pubertetska akcija: Preopterećen infantilnim stereotipima akcionih filmova, tehnološke fantastike i površnog očuđavanja, Kovačevićev "Aaron" je početak zamišljenog super-herojskog serijala. Kao što je i samom autoru jasno, glavni adut u naraciji ne predstavljaju radnja i dijalozi, već likovne vrednosti. Kovačević zb(i)rku opštih mesta o bajkeru u postapokaliptičnoj Americi, koji će u potrazi za voljenom pristati da pređe na stranu besmrtnog kiborga, opravdava grafizmom koji izaziva poštovanje. Kovačević teži tzv. magičnom ili hiperrealizmu, a, sem zavodljivim i preciznim crtežom, izuzetno barata kompozicijom table tako da postiže posebnu vrstu dinamike pripovedanja. Brza promena uglova, lomljenje kadrova, nadnošenje i ubacivanje scena, sve to zajedno stvara ples sličica koje rezultiraju dobrim, na momente izvrsnim, grafičko-narativnim stranicama. Otuda, treba izdvojiti 30. stranu na kojoj se između gornjeg i donjeg 'brzog' niza nalazi geometrijski ralomljeni trenutak mirovanja, a sve je još pojačano sukobom vatrenih i metalno-plavih boja, ili stranicu 39. na kojoj kolumne razvijene u lepezu zadržavaju konvencionalni način čitanja, ali definišu sopstveni kontinuitet i ritam koji proizvodi snovito usporavanje u padu glavnog junaka. Kao da preveliko crtačko umeće i trud Kovačeviću smetaju da ostvari dobru stripovsku priču...

Čovek kao rat: Željko Pahek je ostao veran svojoj poetici futurističke groteske, paraistorijskog cinizma i etičkih pitanja robotike kroz vizuru prljavijeg Mebijusovog grafizma (prethodni albumi "Astro-iđani", 1986, "Legija nepromočivih", 1997). "Badi kukavica i druge priče" su vrlo dobar skup od 5 stripova: "Badi kukavica" je priča o osveti mašina kroz toplu i prijateljsku vezu dečaka i robota, "Gvozdeni točak" je alegorija o tome da umetnost/umetnik ne može da se ukroti, "Zečja šapa" je ponovo storija o ratu, kazni i razobručenosti volje mašina, "The Time-Zuck Company" je surova postistorijska priča o virtuelnom putovanju u prošlost, a "Biti čovek" je mali esej sa tezom da je robot loš ako nosi suviše ljudskog u sebi. Pahekovi likovi su u neprekidnom grču; ekstremna stanja traže ekstremna rešenja, ludilo je operativni deo stvarnosti, a svet je zaboravio na to da sam proizvodi svoju propast. Neurotični ritam naracije pojačava i smena toplih i hladnih, nikad čistih, boja, koja ponekad naglašava dinamiku radnje, a nekad akcentuje emotivnu notu. Najveći apsurd Paheka nalazi se u tome što je njegova posthumanost odmakla do stadijuma kada počinje da pokazuje znake ljudskosti, a što protagonisti u svom ekstatičnom udaljavanju od realnosti, pokazuju znake tragičnosti. Bez kompromisa i sa vrlom doslednošću, umentik Željko Pahek iscrtava svoju tugu kao onaj ukleti melanholik koji se ljubi s vetrenjačama...

Izbor: Iako nastao u proteklih nekoliko godina, ovaj par strip-albuma kao da svojom estetskom strategijom ukazuje na moguće puteve socijalnog bića, na makaze društvenog izbora: brutalni realizam sa lošim scenarijem ili divna, intimno-depresivna potraga za ostacima ljudskosti u nama. Ako je u oba slučaja moguć komercijalni odgovor, onda je to vrlo visok depozit za domaću kulturu.

sadržaj

4.

ALTERNATIVNI STRIP U ANGULEMU

Aleksandar Manić

Medjunarodni angulemski strip festival, vech nekoliko godina, zzeli da svojim izlozzbama ukazze na kretanja i dogadjanja u 9. umetnosti. Ovogodissnja manifestacija, odrzzana od 24. do 27. januara, uccinila je pravi iskorak u inostranstvo, odajuchi poccast americckom stripu. Izlozzba "Nezavisna generacija" prikazuje stvaralasstvo desetak autora tokom zadnje decenije 20. veka. Majk Minjola, Alan Mur, Dzzil Tomson, Roberta Gregori i drugi crtacci, spadaju u autore koji su poremetili americcko trzzisste zadrzzavajuchi autorska prava za sebe, a potom, radechi na samoizdavanju i samodistribuciji. Izlozzba je uradjena dinamiccno, ukazujuchi na ccitav lanac stvaranja poccevssi od scenarija, skica, crtezza i originalnih tabli, do periodike, knjiga, albuma i komercijalnih proizvoda. Istovremeno, kao dopunu, festival je postavio izlozzbu "Majstori americckog stripa", izlazzuchi originale svima znanih klasika: Fostera, Rejmonda, Herimana, Kirbija, Autkolta, Hogarta... Poseban prostor posvechen je izvanrednom Vilu Ajzneru, inacce gostu na otvaranju festivala.

Druga znaccajna izlozzba posvechena je Martenu Vejronu, poznatom francuskom autoru, cciji stripovi, posvecheni ljudskim manama, uveseljavaju publiku visse od dvadeset godina. Izlozzba "U potrazi za autorima sutrassnjice" objedinila je 80 mladjih autora vecheg umetnicckog potencijala. Ideja vodilja - zapaziti najinventivnije predstavnike sa pet kontinenata, svedena je na alternativnu strip scenu, a potom je ugussena teatralnom scenografijom bez ikakve veze sa konceptom. Brojnu publiku privukla je izlozzba Rezzisa Loazela na kojoj su postavljeni svi originali iz najnovijeg nastavka serijala Petar Pan. Mnosstvo skica, crtezza i fotografija dopunjava prikaz 5. knjige pod nazivom "Kuka".

Zasigurno najlepssa izlozzba 29. Angulemskog festivala ostvarena je malom, ali fascinantnom retrospektivom argentinskog majstora stripa i ilustracije Karlosa Ninea. Njegova neverovatna izrazzajnost stvorena ccudnovatim bichima, oniricckim oblicima, zanimljivim kadriranjem i messovitom tehnikom, donele su mu vech prossle godine nagradu za vizuelnu inovaciju.

Podela nagrada izvrssena je prvog dana festivala i za najbolji album proglassen je "Pirat Isak" Kristofa Blena, kvalitetnog scenarija i lepog stilizovanog crtezza. Blenov album je takodje dobitnik nagrade knjizzara specijalizovanih za strip. Nagradu za scenario dobila je Iranka Marjana Satrapi za drugi deo dokumentarnog albuma "Persepolis", a nagrada za najbolji crtezz kao i nagradu publike, dobio je odliccni Zzak Tardi za "Krik naroda". Veliku nagradu grada Angulema dobio je Fransoa Skuiten, belgijski autor poznat po svojim arhitekturalnim stripovima.

Ovogodissnje izdanje angulemskog festivala, saccinjeno od desetak izlozzbi, mnosstva debata i okruglih stolova, radionica, filmskih projekcija i koncerata, bilo je upotpunjeno komercijalnim sstandovima velikih izdavacca, gde su zaljubljenici ccekali satima da stignu do stola za kojim albume potpisuje Mebijus, Buk, Gosens, Drije, Bazzram... Opssta tendencija ovog januara bilo je davanje umetnicckog prostora alternativnoj sceni, a komercijalnog prostora glavnotokovskom stvaralasstvu. Raznovrsnost i dobra organizacija privukli su i zadovoljili visse od 200.000 posetilaca tokom ccetiri dana festivala.


antrfile
ALEKSINI OBOZZAVAOCI
Uprkos sve vechem prodoru domacheg stripa na francusko trzzisste i sve ccesschih potpisivanja ugovora, u Angulemu je od nassih autora bio prisutan samo Aleksa Gajich. Na sstandu "Solej", u drusstvu scenaristkinje Valeri Manzzen, Aleksa je udarniccki po ccitav dan potpisivao i ilustrovao albume brojnim obozzavaocima koji su se tiskali ispred stola. Drugi deo serijala o kosmicckom probisvetu Atili otsstampan je u tirazzu od 30.000 primeraka i prodaje se bolje nego prvi deo. Nepotrebno je rechi da Aleksa vech crta trechi nastavak Atilinih avantura.

sadržaj

5.

PROVOKATIVNO I GOLICAVO

Ilija Bakić

STRIP

PROVOKATIVNO I GOLICAVO

Autori okupljeni oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu potvrđuju da napreduju u svojim avanturama kroz devetu umetnost

Drugi broj "Šlica", underground strip magazina/fanzina, potvrđuje da su devojke i momci okupljeni oko SKC-a i dalje organizovani, da objavljuju (pored "Šlica" pojavilo se i nekoliko posebnih izdanja) i, što je najvažnije, da napreduju u svojim avanturama kroz širine devete umetnosti. Da imaju na koga da se ugledaju potvrđuje i strip bez reči Saše Mihajlovića iz novog "Šlica" u kome se autor poigrava sa strip konvencijama i pričom o dešavanjima u i izvan jedne neobične kutije. Ispred i iza ovog rada nalazimo vragolije "Wanted Man"-a i vizuelno atraktivnijeg "Lazy Coco"-a autora koji se krije iza pseudonima Thusday Madness. Slede dogodovštine "Babe" i "Problem" puževa s prepoznatljivim likovima a sve iz pera Lazara Bodrože. Autor imena Burek predstavlja nekoliko isečaka iz ratnih (nam) igara i poratnih zanimacija. A. Opačić sa dve table potvrđuje visoku stilizaciju svog crteža u apsurdističkim pričicama. Sličan "filing" nalazimo i kod Maje Veselinović koja otkriva kako to niko nikoga ne traži i kako se, po Vasi Pelagiću, leči blesavost (batinama, za one koji ne znaju). Marta Mašić će, pak, objasniti kako (bes)korisno troši svoje vreme. Miroslav Lazendić nastavlja da se bavi svakovrsnim zabavama tzv. "gospodara prirode"; ovog puta reč je o gurmanskim specijalitetima od psećeg mesa. Vlada Nedelja i Zoran Jović - Letač u sferama su metafizike dok Seljak u četiri kaiša priča o (ne)zgodama Slaviše, ne baš veselog šetača pustim krajolikom.

Uz dosetke Looney-a, brutalnu sliku generacije 2000 (u WC šolji) Mila Roganovića, Mihove i Banjahove crtice, ispunjen je sadržaj (24 strane) novog, provokativnog, posprdnog, ciničnog, golicavog "Šlica", otvorenog da bi čitaocima otkrio šta se novo dešava u najdubljem podzemlju domaćeg stripa.


Objavljeno: Dnevnik, 11. januara 2002.godine

sadržaj

6.

PAŽNJA - POLITIKA

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Stripovi koji se dotiču političkih tema mogu se nabrojati na prste. Izuzev Pjera Kristina koji je u svoje scenarije (jednako one koje je radio za Bilala, kao i za naizgled bezopasnog "Valerijana") bez snebivanja unosio svoje blago komunističke nazore, ali nemojte me pogrešno shvatiti - pre svega kroz racionalnu i kritičku prizmu, dakle, bez zanesenjaštva koje se najčešće vezuje za ovu ideologiju; zato gorak utisak i razočaranost sa kraja "Partije lova" nisu u neskladu sa scenama narodne revolucije na samom kraju drugog, odnosno šestog albuma "Valerijana".

Hugo Prat je svoj prezir prema ideologizmu jasno izneo u priči "Pod zastavom novca" albuma "Kelti", gde su i prevratnici u potrazi za blagom heroji, dajući jasnu poruku da postoje bitnije stvari nego pripadnost ovoj ili onoj odeologiji. Ovaj stav kod Prata je često mogao da se primeti, doduše samo u naznakama.

No, s druge strane okeana politički strip je uzeo drugo obličje - propagatorskog, ideološkog stripa: Kapetan Amerika je uzeo na sebe zadatak da ubedi mladu naciju da je postojeći odeološki sistem savršen, te da se nema čega bojati, jer nad njima bdi Amerika. Kapetan Amerika, htedoh reći.

I tu se nema šta zameriti. Jer na kraju krajeva, svaka vlast želi da što duže ostane vlast, i samim tim cilj joj je da ljude ubedi da je zemlja pod njenom upravom baš onakva kakvu bi svako poželeo. To je sasvim prirodan poredak stvari, i, čak i ako nam se to ne sviđa, tu ništa ne možemo promeniti. Loše bi bilo kad ne bi postojala druga strana, koja bi nam saopštila da nije sve tako savršeno...

Ta druga strana u američkom stripu je uvek postojala, istina ne tako očigledna, ali postojana - jedan trend mnogo dublje ukorenjen nego superherojski mit iz kog je iznikao pomenuti branilac pravde; radi se o komičnom novinskom stripu koji je suptilno i ne uvek svesno saopštavao suprotnu poruku.

Pre toga hteo bih da pomenem doprinos crtanih filmova iz četrdesetih godina, među kojima su prednjačli stripovi Teksa Ejvorija sa flegmatičnim kučetom u glavnoj ulozi, ali nisu zaostajali ni drugi. Tako nastaju epizode poput one u kojoj Patak Dača kroz ceo crtani film beži od tipa koji treba da mu uruči poziv na regrutaciju.

Vraćam se, dakle, na strip. Poruka klasika "Krejzi Ket" u svojoj osnovi nosi bunt prema vlasti i jasnu simpatiju prema ljutitom mišu koji baca cigle, dovoljno suptilnu da bi izbegla cenzuru. I opet, nemojte me pogrešno shvatiti: kad kažem politika, ne mislim na dnevnu politiku, ideološko busanje u prsa, pripadnost nekoj stranci ili oduševljavanje njihovim političkim programom; radi se o jednom opštem životnom principu prihvatanja ili neprihvatanja realnog pogleda na svet, koji nije uvek prijatan, pa ga stoga mnogi i izbegavaju, nalazeći smisao u ignorisanju problema. Ima doduše znakova da ovaj trend nije preovlađujući - možda grešim, ali nalazim za ohrabrujuće podatke o konstantnoj popularnosti serije "Simpsonovih", koja je možda početni zamah slave stekla zahvaljujući diskutabilnom šarmu Barta Simpsona, ali se svakako nije zahvaljujući njemu do danas održala na vrhu top-lista gledanosti (it is funny ‘cause it’s true).

U tom smislu, srazmerno tiražu, veći uticaj je imalo ekstra-popularno Šulcovo ostvarenje "Peanuts", kod nas prevedeno kao "Snupi" (a autor ovog teksta je sebi uvrteo u glavu da bi najadekvatniji prevod bio: "boranija"), koje svoju planetarnu popularnost duguje pre svega visokom stepenu svesnog ili nesvesnog identifikovanja sa glavnim junacima. Ovo delo kao konstantna priča o nesavršenosti, neuspehu, osujećenju, jasno parira postulatima savršenosti, nadmoćrosti, pobede, koji stoje u korenu ideološke struje superherojskog stripa.

Niko od nas, naravno, nije savršen, te stoga nalazimo toliko simpatija i humora u zbunjenosti Čarli Brauna koji devojčici umesto dana zaljubljenih čestita srećan Božić, pomirljivosti istog koji ne može da smogne snage da odbije da češka svog psa po glavi, besu Linusa koji ne uspeva da se izbori sa igračkom sa ping-pong lopticom, te rezignirano dohvata svoje ćebe i stavlja palac u usta. U svakome, doslovno svakome od nas postoji dovoljna doza osujećenosti da bismo neku "višu silu koja stalno sprečava da ostvarimo svoje snove" poistovetili sa slavnim drvetom koje jede zmajeve, tom vanvremenskom metaforom. Zbog toga se kaiševi "Snupija" retko završavaju gegom - mnogo češće rezigniranim uzdahom *sigh*, i u tome je, na kraju krajeva, snaga Šulcovog izraza: on ne insistira na tome da bude urnebesan; zadovoljan je ako nam ukaže na prirodu stvari koju bez njega, primećivali je ili ne, teško možemo da sročimo tako elegantno kako je on to učinio.

Možda ćete naći da grešim, ali u "Snupiju" nalazim duboko ugrađenu političku poruku, jaču od one koju bilo koje prvenstveno političko ostvarenje može preneti, upravo zbog svoje univerzalnosti i vanvremenosti, a onda, govoriti o nečemu bez upiranja prstom u to - nije li to metafora, vezivno tkivo umetnosti.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 46.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ZASTO I DALJE CITAM HELLBOY-A…

…Iako je najnovija epizoda, Conqueror worm, jedna teska papazjanija sto se price tice (uzgred budi receno, ni najnovijom crtackom fazom u evoluciji grafickog stila gospodina Majkla Minjole nisam posebno odusevljen) i iako mi se ni ona pre nje (The box full of evil) nije dopala, pravo je pitanje. Pre nego sto se svi koji znaju sta je Hellboy slozno i horski oglase izrazavajuci stav Glasa Razuma i bliskog mu saradnika da je Hellboy-u prica nikada nije bila jaca strana, te da Minjola nikada i nije umeo da pise, cisto da kazem da je fabula vecine epizoda Hellboy-a (po mom misljenju) sasvim odgovarajuca samom palp opredeljenju stripa i minimalistickom stilu kojim je nacrtan. Kratke price su, ruku na srce, uglavnom prilicno jednostavne (takodje i najfektnije, posto u njima autor nema vremena da zezne stvar), ali Minjola je majstor u stvaranju atmosfere kao retko ko drugi u poslu - da ni ne pominjemo njegov uvrnut smisao za humor. U cemu je onda problem sa ovim novijim stripovima? U tome sto se kratke price oslanjaju na folklor i predanja raznih naroda (sto u njima radi posao, mada cak i tu postaje pomalo zamorno), ali kad treba uraditi nesto veliko, neku slozeniju pricu Minjola postaje nesiguran, a kad Minjola postane nesiguran Minjola u pricu krene da ubacuje gomile suvisnih podzapleta i svaki lik koji mu u tom trenutku izgleda interesantno, sto sve zajedno pocinje da gusi strip i da stvara poprilicnu zbrku…

Pa zasto ga onda jos uvek citam, i zasto cu nastaviti da ga citam? Zato sto je malo kvalitetnih stripova tamo napolju, i zato sto je jos manje kvalitetnih stripova po mom ukusu. Zato kad nadjem nesto sto mi se dopadne, mislim stvarno dopadne, kao nekada Hellboy, nisam bas spreman da tako lako dignem ruke od njega. Zato sto uz vrlo inteligentne stripove imam potrebu i za necim jednostavnim i efektnim - kao sto je, a ko bi drugi, Hellboy iz najboljih dana.

Nastavicu da se nadam da ce Minjola opet uraditi nesto stvarno valjano (kao sto je sjajna The corpse i brilijantna minijatura The chained coffin). Izmedju ostalog, i iz istog razloga zbog koga redovno pregledam sve ono novo sto Herman uradi (iako sam bolno svestan da je davno scenaristicki rekao sve sto je imao da kaze i da u svoj stil crtanja nije vec godinama uneo nista novo), nadajuci se da ce mu se mozda omaknuti da ponovo uradi nesto stvarno dobro, kao nekad, u stara dobra vremana.

A uz sve to, i Minjola koji zabusava (ili ako vise volite, evoluira crtacki) je za klasu ispred mnogih koji se trude iz petnih zila!

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (95)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

A ZASTO SU STRIPOVI BOLJI OD ZENA/DEVOJAKA?

• Stripovi NIKADA ne zatrudne.
• Mozete da im radite sta vas volja. Uvek. Svaki put. Tokom celog meseca.
• Stripovi nemaju roditelje. * Stripovi se nikada ne jadaju niti zale na ikakav nacin.
• Mozete bez brige da ih (stripove, je li) delite - I BEZ GRIZNJE SAVESTI - sa svim svojim prijateljima.
• Stripovi NE MARE koliko drugih stripova ste ranije imali.
  
• Stripovi se NIKADA NE LJUTE ako zverate u druge stripove. Nema teorije da, recimo, od "Stripoteke" cujete: "Djubre jedno pokvareno! Idi onda, nacitaj se tih edicija 'Vanini' i spavaj sa 'Tehnotajzom' pod jastukom, ja odoh Sibinu, Tozi, Slavku i Zlatku u 'Marketprint', barabo nezasita!".
• Stripove je bas briga da li kupujete i neke druge stripove. Od "Stripburgera" nikada necete da cujete... (procitaj gornji primer).
• Ni pod razno ne moze da vam se desi da od svog stripa saznate: "Iznenadjenje! Uskoro ces postati ponosni tata novog slatkog malog stripcica!" ukoliko niste trknuli do kioska da sami, svojevoljno kupite novi magazin.
• Nikad vam nece zasmetati sto vam je i najdrazi strip - s'oprostenjem - pljosnat, da ne kazemo - ravan k'o daska.
• Strip nece da se nikada buni ako ga ne slusate ili ne obracate ikakvu paznju na njega.
• Strip vas nece grditi ako zaboravite da podignete klozetsku dasku posle upotrebe WC-a.
• Uopste ne morate da osecate ljubomoru sto je neki drugi muskarac uzeo vas strip na socno razgledanje.
• Ako se i izlajete rekavsi stogod ruzno [o] vasem stripu, ne morate posle da se skruseno izvinjavate i posipate pepelom e da bi vam bilo dozvoljeno da [ga] opet citate.
• Mozete da sirite listove vaseg stripa i razglavljujete korice do mile volje i ovaj se nikad nece jadati kako ga posle sve boli i kako je prenadrazen.
• Mozete da prekinete citanje vaseg stripa kad vam se prohte i epizoda posle nece da kuka kako ste je ostavili frustriranu i nezadovoljenu.
• Vasi roditelji nece nastaviti da odrzavaju vezu sa vasim odbacenim stripom koga ste ostavili zarad neceg novog.
• Stripove NIKAD ne boli glava.
• Strip vam se NIKADA nece podsmevati ako ste... ovaj, indisponirani, jel'te.
• Vas strip NIKADA nece zahtevati poseban prostor i dozvolu za posebnu noc i provod sa ostalim stripovima.
• Strip vas ne grdi kada dodjete kasno nocu.
• Ne morate nanovo da se kupate ako vam se prohte u zlo doba da uzmete strip i citate ga.
• Ukoliko strip prestane da izgleda dobro i upotrebljivo, bez problema mozete da ga prodate/zamenite/bacite ili kupite novi.
• Strip mozete da citate odmah, vec prvi put posto ga nadjete/kupite, bez potrebe da ga izvodite u bioskop, na veceru u vidjenu [preskupu!!!] kafanu ili - ne daj Boze - na upoznavanje sa G-djom Mamom.
• Uopste vam ne treba prezervativ niti bilo kakva druga zastita kada ste namerni da se, ono, bas zestoko bacite u citalacki maraton sa vise stripova.
• Sve bitne delove i strane vaseg stripa lako je naci, uz minimum trazenja/listanja/pipanja.
• Vasa strip-sveska vam se nikada nece podsmevati zbog tehnike rada s prstima [kod citanja i listanja, dabome] i nece da vas ponizi sa opaskom da bi ona to bolje obavila sama.
• Strip vas nece pozurivati kod citanja zato sto mora rano da ustane sledeceg jutra.
• Kad se zateknete u mesovitom drustvu, bez ikakve bojazni smete da se hvalite kako ste se fenomenalno proveli zadnji put kad ste bili sa nekoliko stripova istovremeno.
• Ako ikada odlucite da se rastanete od vaseg starog stripa, uopste niste obavezni da se potezete po advokatima, sudovima i na kraju da sa njim delite vasu imovinu.

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (106)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

SVI STRIPOTEKINI GRIJESI

Uz ove priče o Sodi naslušao sam se komentara o Stripoteci, od zajedljivih do zlobnih. Stripoteku nitko, čini se, ne voli. Što, kad razmislim, i nije čudno. Stripoteku već barem dvadeset godina nitko ne voli. Ja prvi.

Ma, naravno da sam je kupovao! Svi su je kupovali ili barem čitali, ali svi su joj isto tako stalno nešto zamjerali. Ja sam pisao pisma, a i drugi su rogoborili: te nema koncepciju, te dosta više tog Ben Bolta i Nebeskog Sokola, te fuj taj Taar i Arči Keš, Marvelu tu nije mjesto, hoćemo Hermanna u svakom broju, natjerajte Fostera da opet crta Valianta ... Eks je bio univerzalno grozan i uređen s bezbroj gafova, ali njega nitko nije pljuvao kao Stripoteku. Strip Art je objavio svoju dozu trećerazrednih stripuljaka, ali mu (samozvana) kruna cara kvalitete zbog toga nije spala. Najviše je nagrebao, kao i obično, onaj koji je najviše radio: Stripoteka.

A sad: stop! Nisam krenuo braniti Stripoteku - ne treba mi da mi klipani predbacuju kako sam prodao Karticu jer u La Bete Noireu piše Marketprint - već napisati koju o realnostima uređivanja časopisa.

Sve je tako jasno i crno-bijelo kad s devetnaest godina u ćatinoj kancelariji poslije straže tipkate tri guste stranice primjedbi na sadržaj revije koja vas je opet razočarala. Sve je puno sivlje kad sjedite za uredničkim stolom i kupujete prava s jednim okom na budžetu, a s drugim na praznom špiglu novina koje za tjedan dana moraju u tisak. I nije sav problem uvijek ni u novcu. Ponekad je s druge strane žice neki nesavitljivi kreten kojeg vam se nakon nekog vremena odjednom više ne da zvati pa ma kako dobre stripove nudio. A ponekad vam na mailove hitro i uslužno odgovara firma čiji stripovi neće promijeniti svijet, ali koja će vam izaći u susret kad vam život ovisi od takve geste. Život za uredničkim stolom poguban je za svakog fana koji je do tada stameno znao što je dobro, a što nije. Za uredničkim stolom postaje se mekši, ljudskiji - tu sve može biti dobro, dođe li u pravi čas. Za uredničkim stolom najgori broj vrijedi koliko i onaj savršen, izađe li na vrijeme; tu se uvrštavaju pisma gnjevnih soldata, ali se o njima ne razmišlja. Otkako sam sjedio za uredničkim stolom, puno bolje razumijem Stripoteku.

Ali ako opet počnu s Taarom, čut će me!

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-TOM YAKUTIS
Plodni Diznijev scenarista i crtač Tom Yakutis preminuo je 25. januara u svom domu u Carpentiria, California, USA. Tom je napisao mnogobrojne priče za Disney Comics, i radio za Disney Studios kao i za Larry Harmon, Art Scott, UPA, TV Spots, DePatie-Freleng, Hanna-Barbera, Filmation, Warner Bros, Marvel i Universal. On je takođe i dobitnik nagrade Emmy.



-DŽEREMAJA
Ništa veliko i senzacionalno, samo da vas podsetim, pogotovo one koji će to moći da gledaju, da u martu mesecu kreće TV serija Džeremaja u Americi. Glavna uloga dodeljena je Luk Periju (počeće i šiparice da čitaju strip klasike...:) dok je Kurdi pocrneo i, jadan, ostao bez šlema. Ko voli nek' izvoli. Ko ne voli, nek pogleda, možda ipak bude i nešto dobro od svega toga, ne bi bilo prvi put da budemo prijatno iznenađeni...

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Miloš Stanković nam je prosledio sledeći poziv:


From: smileclub <smileclub@mmc.ro>

Dear friend
I think that in Yugoslavia are many cartoonists and caricaturists who don't hear about our exhibitions.
Please inform all your fellow cartoonists about our events. We await your great drawings.
Yours thankfully,
Nicolae Ionita
CRN/EE

----------------------------
INTERNATIONAL EXHIBITION OF CARICATURE
Great Personalities of XX Century

REGULATION
1.. The exhibition is open at all artists irrespective of age, sex or nationality. We will accept caricatures portray great public figure (political, cultural, artistic, etc) of XX Century (example Bill Clinton, Marylyn Monroe, Hemingway, Chaplin, etc) of XX century.
b.. Entries: unlimited
c.. Size: max. 300 x 420 mm
d.. Deadline: April 15, 2002
e.. Technique: Free, any style, any technique.
f.. The drawings must be original work, in black and white or in color.
g.. The drawings must bear, on the reverse side, the name, Christian name and address of the cartoonist.
h.. The selected artists will receive a copy of the exhibition catalogue
i.. Each author may donate one or more works to the future Cartoon Museum "Cartoonists Rights Network".
j.. The works should be sent to:
CARTOONISTS RIGHTS NETWORK EAST EUROPE
Str.-Eminescu, Nr-28A, Sc-A, Ap-27
2000 PLOIESTI
ROMANIA
For further information: smileclub@mmc.ro

--------------------------------
The second International Ploiesti Cartoon Festival

A) Deadline: June, 1, 2002
B) Theme: "Freedom and Journalism"
C) Size: Maximum A3(preferable) (30 x 42cm)
D) Each artist can send an unlimited number of works, but only five at the maximum will be considered.
E) The artists who do not wish to compete can send their works to the "Extra Competition Section" informing of this decision.
F) Works must be originals, using any technique, black and white or in colors and bearing on the backside title, name, age and address. The author's photo or caricature and a short biography in English should accompany the works.
G) The works should present on the reverse the following information: name and address of the author and title.
H) The works should be sent to:
Nicolae Ionita
CARTOONISTS RIGHTS NETWORK EAST EUROPE
Str-Eminescu, Nr-28A, Sc-A, Ap-27, 2000-Ploiesti, ROMANIA
I) The awards will be the following:
- Great Prize: 1000 US Dollars
- First Prize: 500 US Dollars
- Second Prize: 300 US Dollars
- Third Prize: 200 US Dollars
J) Each participating artist will receive, free of charge, the color exhibition catalogue.
K) The winners will be announced on a public ceremony to take place at the beginning or at the end of the Ploiesti Cartoon Festival.
L) Participants may, if they wish to do so, leave the cartoons to the Cartoon Museum, which will be established by CRN Romania.

This year UNESCO celebrate the great Romanian writer, humorist, dramatist and journalist, Ion Luca Caragiale.
The son of Ploiesti city, CARAGIALE will have one special corner in Ploiesti Cartoon Festival.
Many thanks, in advance at all caricaturists who will portray CARAGIALE. One Special Prize will be offer.
(The catalogue for first edition of International Ploiesti Cartoon Festival will be published until the finished of February, 2002. You can see all about first edition of "Festival Cartoon Ploiesti, 2001" at: http://www.interplus.ro/cartoon-festival/ )

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: Dusan Banjanin <dulu@EUnet.yu>
Subject: Soda

Darku Macanu: Zasto Soda, a ne kisela:

U to vreme, u jednoj visejezicnoj dvadeset tromilionskoj zemlji, na cijem je trzistu, barem kako kaze Slavko Dragincic u knjizi Strip, poreklo i znacaj, bilo plasirano preko cetrdeset miliona strip magazina - novinski kiosci su prosto stenjali pod nadirucom i nezadrzivom najezdom istih, sto ce reci razno-raznih nedeljnih, mesecnih, tromesecnih a, bogami, i specijalnih (citaj: debelih, preko 180 strana) godisnjih izdanja. Takav je slucaj bio i sa kioscima, odnosno, trafikama na cosku cuvene Strosmajerove ulice, odmah preko puta glavne (tzv. Velike) Poste kod kojih je moj deda, posto bi prethodno pazario Suboticke Novine i Magyar Szo, redovno i sa gotovo zanemarljivim uspehom pozurkivao svog malog razmazenog unuka da se konacno pokrene sa mesta, znajuci da ce unuk, u protivnom, biti u stanju da citave sate provede pred svakim od pomenutih kioska (sreca sto ih je bilo samo dva) zureci zacarano u njihova stakla koja su ga dozivala i odvajala od divnih sarenih slicica za kojima je on toliko ceznuo sa one druge strane. E, a onda bi deda, kada su se svi njegovi napori da me odlepi od trafika pokazali uzaludnim, konacno izvadio jednu crvenu iz budjelara i kupio svome unuku stripove po njegovoj zelji, ali tako da to nikako ne znaju mama i tata posto su oni dozvoljavali samo Politikin Zabavnik koji je u to vreme bio veoma politicki korektan (a, priznajem, podjednako vazan i neizbezan u sticanju osnovne strip naobrazbe) a ne tamo nekakve Eks almanahe, Yu stripove, Romane (kako su klinci tada zvali Bonelijeve stripove), Alan Fordove, Biser stripove, Gigante, Strip Artove, Stripoteke i ostalo sto jos moze da stane u pomenutih cetrdeset miliona. Deda je to cinio ne zato sto je nesto narocito podrzavao razvoj domaceg strip izdavastva a jos manje da bi udovoljio hirovima jednog stripova gladnog derista koje se eto silom prilika desilo da bude bas njegov unuk, vec prosto zato sto ce svo ono vreme koje ustedi na mojem prekomernom zadrzavanju pred trafikama (a na koje ce se posle ionako opet vaditi kada pred babom bude objasnjavao razloge naseg neopravdanog kasnjenja) moci da provede uzivajuci usluge u obliznjoj kafani Trojka. Ja sam tada, naravno, bio isuvise zauzet gutanjem sveze kupljenih stripova da bih pratio kolicinu gutanja kojim se moj deda zanimao za vreme naseg bavljenja u tom prilicno neuglednom ugostiteljskom objektu ali sam zato veoma dobro upamtio taj miris tocenog belog vina iz bokala, koje se kafanskim recnikom zvalo jos i kilo belog, kao i penusavi zvuk sifona kojim se deda tako samouvereno sluzio i svaki put ga sve hitrije potezao kada bi mesao sebi jos jedno, pa onda jos jedno, i onda bog-zna-koje po redu, omiljeno osvezavajuce pice, sirom sveta poznato pod nazivom: spricer! Da, da, deda je mnogo voleo spricere a Trojka je bila valjda jedno od poslednjih mesta u gradu gde su se spriceri sluzili onako kako to treba, dakle, sa sodom a ne sa kiselom vodom kako se to danas cini, jer to onda u stvari i nije spricer vec gemist, a gemist je vec nesto sasvim drugo posto uskracuje svome ovisniku ono sto mu spricer sa sodom tako nesebicno pruza a to je - neizrecivi uzitak spricanja, znaci, onaj uzviseni trenutak kada pritisnete mehanizam na sifonu, napunite casu mehuricima i poprskate svome unuku najnoviji broj Stripoteke bas u trenutku kada Rip Kirbi izgovara jednu od svojih cuvenih recenica: Dezmonde, ovo mi se nimalo ne dopada!

Mnogo godina kasnije, u jednoj visejezicnoj desetomilionskoj zemlji sa tirazom plasiranih strip magazina koji jedva da se moze izraziti i u hiljadama, redakcija Stripoteke na celu sa Slavkom-nikada-necu-prezaliti-onih-cetrdeset-miliona-Dragincicem pokrece dosta ambiciozan (a kasnije ce se pokazati i uspesan) program izdavanja strip albuma i nudi potencijalnoj citalackoj publici da sama odluci koji ce od stripova sa ponudjene joj potencijalne liste (Bernard Prins (samo Hermanov), Lik Orijent, Bruno Brazil, Jugurta, Torgal, Komanca (samo Hermanov), Aster Blistok, Valerijan, Lester Kokni, Hagart (Fuente), Dzonatan Kartland, Ratnici sa Akbara, Kosmicki putnici, Bob Moran (samo Vansov), Dzim Katles, Porucnik Bluberi, Springvil, Rip Kirbi (samo Rejmondov), Flas Gordon (samo Berijev), Dzoni Hazard, Stiv Kenjon, Tarzan (samo Hogartov), Dzems Bond (samo Horakov)) ugledati svetlost dana u crno beloj ili kolor tehnici, na najfinijem papiru i u brosiranom povezu sa koricama u vise boja. Medju prvih deset stripova koji su dobili najvise glasova, na zalost, nije bilo mesta za cuvenog Rejmondovog detektiva (mada bi bilo veoma lepo imati kompletnog Rip Kirbija u nekoliko luksuzno opremljenih tomova kao, recimo, Princa Valijanta) i to je cinjenica koja je neobjasnjiva i zabrinjavajuca skoro isto tako kao sto su neobjasnjive i zabrinjavajuce pretezno negativne reakcije na jedan od mozda boljih stripova slicne provenijencije nastalih u novije vreme (1987) a to je, razume se, Tome-Varnantov Soda. Kako se to desilo da jedan takav strip, ponikao u najboljoj tradiciji kriminalisticke price koja svoja iskustva crpi jos od Edgara Alana Poa, Stivensona, Cestertona, Artura Konana Dojla, Agate Kristi pa zatim preko crne serije reprezentativnih autora americkog pesimizma Desajela Hemeta, Rejmonda Cendlera, Rosa Mekdonalda i Dzejms Hedleja Cejza dozivi da ga ovdasnja citalacka (strip) publika tako nemilosrdno doceka pod noz i sve to pod sumnjivim izgovorom o problematicnoj karikutaralnoj stilizaciji u cijem je maniru radjen, ostace u amanet nekom buducem protagonisti detektivske fikcije. Nama ostaje jedino da zalimo sto je, po svemu sudeci, jedan ogroman deo citaca sripova na ovim prostorima jednostavno zaboravio osnovni razlog zbog kojeg je nekada uzimao stripove u ruke i sto su tavoreci pod bremenom zlehudih vremena, umesto da potraze predstavu o prizeljkivanom svetu u zanru koji bese, i jos je uvek, najbolja potvrda njegovog moralnog propadanja, svesno i sa neskrivenim gadjenjem odbacili citavo jedno intelektualno i poeticko nasledje oliceno u likovima kao sto su Sarl Ogist Dipen, Serlok Holms, Herkul Poaro, Sem Spajd, Filip Marlou, Tajni agent X-9, Rip Kirbi, Hari Kalahan, cudesni Detektiv klase R Dzon Diful i, naravno, kontroverzni Dejvid Eliot Henet Solomon. Oni (dakle, ti citaci stripova) verovatno nikada nisu i nece umeti da odrastu do deteta, i verovatno, nikada nisu isplakali oci od suza dok im deda konacno nije kupio novi primerak Stripoteke u zamenu za onaj pospricani sa pocetka price - jer Stripoteka nije dobra sa sodom iz sifona, ali joj zato ama bas nista ne fali kada se servira sa Tomeovim platnom na naslovnoj strani i kompletnom epizodom Sode na (doduse) prilicno losem papiru i u monohromatskoj (na momente cak i musavoj) kolor tehnici koja, u stvari, ovde sluzi samo da bi pojacala i jos jednom potvrdila noir duh vremena u kojem smo se tako nesretno zatekli.

S postovanjem

Dusan Banjanin.

* * *

From: HENRIH <henrih@ptt.yu>
Subject: d

Hello my,

FANTOMAS

ljubitelji DIABOLIK-a mogu da odu do www.ipecac.com/extras.php
ustvari,MIKE PATON inspirisan jednom epizodom diabolika je uradio demo snimak a zatim sa BUZ OSBORNE-om, TREVOR DUN-om i DAVE LOMBARDOm osnovao bend FANTOMAS i sve to pretocili u album.pesme nose brojeve stranica po kojima su radjene a na njihovom site-u mozete naci i broj kadrova po stranama ali ne i naziv epizode. ime su preuzeli iz francuskog stripa koj je poceo da izlazi pocetkom 20. veka a na osnovu kog je nastao niz knjiga, radio drama, pretstava, filmova.ima toliko toga.
vredi videti site posvecen tom francuskom fantomu(anti heroju). a vredi i cuti grupu FANTOMAS koja na drugom albumu obradjuje teme iz filmova GOLEM, OMEN, ROZMARINA BEBA, TWIN PEAKS etc

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Na stranicama zmcomics.co.yu se nalaze nove web stranice:


-La Bete Noire, na kojoj je predstavljen strip Darka Macana i Milana Jovanovića, sa do sada neobjavljenim kadrovima iz stripa, biografijama autora i intervjuom. Takođe će redovno biti predstavljeni novi brojevi tako da će stranice biti redovno obogaćivane
www.zmcomics.co.yu/lbn


-Prvi put kod nas, prodaja originalnih strip tabli preko interneta.
www.zmcomics.co.yu/prodaja


-Posao za autore je takođe nov stranica koja koja ima za cilj da vam skrati vreme pretraživanja trenutno aktuelnih poziva za saradnju koji su se našli u SVestima. Ova je stranica zanimljiva i da je pokažete vašim kolegama u inostranstvu (većina poziva je na engleskom) kako bi i oni češće slali pozive koji vas mogu interesovati. Ova stranica funkcioniše na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/posao


Web stranica Vladana Nikolića je dopunjena novim biografskim podacima:
www.zmcomics.co.yu/autori/vladann/

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 1. do 8. februara

5. februara 2001. Preminuo je Lazar Stanojević u sedamdesetoj godini života posle kraće i teške bolesti u Beogradu. Njegov strip "Svemirioni", po kom ga svi pamtimo, je objavljivan u Pegazu, Našem stripu, YU Stripu, Mladosti, NON-u, Cepelinu, Vidicima, Oscaru, Politici,...

------------
1. maja 1931. Rođen je Lazar Stanojević u Somboru . Njegov strip "Svemirioni", po kom ga svi pamtimo, je objavljivan u Pegazu, Našem stripu, YU Stripu, Mladosti, NON-u, Cepelinu, Vidicima, Oscaru, Politici,...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad