prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. VEČERAS... - Strip Vesti
2. MILAN I DARKO, intervju - zmcomics
3. ŠIRI SE! - Ilija Bakić
4. PARISKI SPLEEN (20) - Franc
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 45. - Marko Stojanović
6. QMOVA KOLUMNA (94) - Bojan M. Đukić
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (105) - Darko Macan
8. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
9. PISMA ČITALACA - mail
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

VEČERAS...

Strip Vesti

PROMOCIJA

STRIP ALBUMA

"PARANENORMALNO I PARNO NAIZMENIČNO"
Autori:
Leonid Pilipović, Milan Pavlović (Mr. Stocca) i BFVRP (Željko Radić)

25. januar 2002.godine
u 21:00 časova
Kulturni centar Ruma

Izdavač:
Rumsko udruženje multimedijalne avangarde

Tiraž:
500 primeraka
(katalogizovano)

Izdavanje ovog albuma je finansijski podržao
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, nauku i obrazovanje
(Novi Sad)

Ako ste zainteresovani da ovaj album kupite, uradite njegovu promociju
ili obezbedite za svoju knjižaru kontakt je sledeći:
Milan Lukić
022/421-685

sadržaj

2.

MILAN I DARKO, intervju

zmcomics

Prenosimo vam intervju sa Darkom Macanom i Milanom Jovanovićem koji je objavljen u januarskom broju Stripoteke, a povodom izlaska prve sveske stripa "5et životnih doba La Bete Noire". Čekajući drugu svesku, koja je doduše već i odštampana, zagrejte se čitajući ovaj intervju:


Da želi da pomogne domaći strip Marketprint je još jednom pokazao pojavivši se kao suizdavač edicije "Drugi pogled" koju je, u sopstvenoj režiji, pokrenuo Zlatko Milenković, inače član redakcije Stripoteke. Na taj način je Marketprint ušao u izdavanje domaćeg stripa na jedan drugačiji način no što je obećano. Neka ovo bude mala pomoć domaćem stripu dok ne uspemo da pokrenemo ediciju koja će se u potpunosti baviti njim.

Kao prva sveska u ovoj ediciji se pojavio strip, prvi od pet nastavaka, La Bete Noire koga su uradila dva izuzetna mlada autora. Darko Macan, kao scenarista, već uspešan na svetskom planu, autor mnogobrojnih, izuzetno zapaženih, scenarija za američke izdavače: Grendel Tales, Star Wars, Tarzan, Kapetan Amerika,... i Milan Jovanović kome je do sada objavljen jedan album "Kalokagarti" i mnogobrojne ilustracije i stripove u Tronu, Politikinom zabavniku, ...

Povodom izlaska ovog stripa objavljujemo intervju sa autorima.


-Koje bi najumesnije, kao prvo, pitanje bilo što treba da vam ga postavim?
D: Pitaj me što bih pojeo!
M: Zaista ne znam. Naše je, valjda, da odgovaramo, ne da pitamo.


-Vaša saradnja odavno traje?
D: Vidi ga kako izbjegava temu! Hej, o hrani pričamo! Daj bar koji sendvič!
M: Sreli smo se '88. na Vinkovačkom salonu; od tada radimo zajedno, manje-više redovno.


-Kako je kod vas tekla komunikacija na relaciji Zagreb-Beograd svih ovih bednih godina?
D: Preko Austrije, Praga, Budimpešte, a onda su proradili telefoni. I e-mail, iako zapravo češće lajemo nego što pišemo pisma.
M: Zašto "bednih"? Ja sam ih iskoristio da naučim mnogo toga.


-Kako je došlo do ideje i početka rada na serijalu "La Bete Noire"?
D: Ideja je Milanova, barem prva od njih. A možda i sve ostale.
M: LBN se pojavio kao sporedni lik u jednom od mojih prvih stripova (doduše, tada je bio negativac, i nešto čupaviji), zatim se probio u prvi plan u nekim mojim kasnijim storijama. Onda je Darko pristao na izazov: da napiše album od 6 epizoda po 8 strana koje čine smislenu celinu, s tim da za svaku epizodu dobije rečenicu koja određuje okosnicu zapleta. Za prvu je to glasilo otprilike ovako: "LBN dolazi na groblje Reda Sedefne Duše da poseti grob tetke Nektarine gde od njene služavke dobija nasledstvo koje čine četiri bilijarske kugle." Tako je nastao album "Omlet apokalipse" o kojem će biti reči par pitanja kasnije. Inače, tačno je da su sve ideje moje (barem one dobre).


-Strip tematski deluje evropski dok je formatom više američki. Kome ste, u početku, zamislili da ponudite serijal?
D: Nikome. Ne sjećam se zapravo kako smo se dogovorili oko formata, ali mi se čini da smo ga počeli raditi prvenstveno za sebe. No, poznavajući se, vjerojatno idealiziram prošlost i uljepšavam istinu. Kako je to zapravo bilo, Milane?
M: Mala ispravka - pre bih rekao da LBN stilski asocira na evropski strip, nego tematski. I zaista, serijal smo u startu namenili samo sebi i publici. Kada je stigao scenario za prvu epizodu, kojim sam bio šokiran, jer gotovo da nije bilo ničega od onog što smo pre toga dogovorili, a Darko je još i ubacio nekog ogromnog psa koji juri za bejzbol lopticom, sećam se da sam mu rekao: Dobro, kad sam već obećao, nacrtaću, ali pod uslovom da LBN bude serijal u kojem možemo da radimo šta hoćemo, bez obaziranja na bilo kakve stilske ili izdavačke trendove. Pošto je Darku bilo veoma stalo da me muči kadrovima sa gigantskim štenetom, pristao je na sve. Odatle taj nesvakidašnji spoj.
D: E, ali izabrana forma se pokazala kao briljantan marketinški potez. Amerima je strip bio uredno preevropski, Evropljanima preamerički… Rječju, nitko nije znao u koju ladicu La Bete Noirea utrpati pa se nitko - do sada…
M: Do Novog Sada.
D: E. Do Novog Sada se nitko nije usudio riskirati.


-Lično sam pobornik da je ta forma spasonosna za naše autore i izdavače. Da li bi je i vi preporučili mladim autorima?
D: Gdje su oni sendviči …?
M: Pre bih preporučio redovan i iskren rad, a formu neka biraju adekvatno projektu koji rade.


-Jeste li imali neki uzor kad ste krenuli sa ovim serijalom?
M: Ne. U stvari, da.
D: Naš smo veliki uzor bili mi sami iz mlađih, neopterećenih dana.


-Sad kad je LBN, objavljivanjem, postao strip, jeste li zadovoljni njime?
D: A što je do sada bio? Punjena paprika? Mmm, negokad smo kod punjenih paprika…
M: LBN je već poodavno strip, i to popularan. Postojala je bojazan (o kojoj te, naravno, pošto si urednik, nismo obavestili) da će, dok prva sveska izađe iz štampe, već svi na svetu pročitati prve tri epizode na fotokopijama i da više neće ostati niko da ih kupi.


-Hoće li se za koju godinu moći najaviti npr. LBN-2...? Da li će na kraju (početku) priče biti mesta za takvo nešto?
D: Hoće li za koju godinu biti stripa kakvog znamo i volimo?
M: Počeo je! Brzo, daj mu nešto da jede!
D: A što se LBN-a tiče, mjesta uvijek ima. Ovaj serijal, "Pet životnih doba", i tako je smješten oko nekih priča koje nas dvojica znamo i koje smo započinjali, tako da pravo pitanje nije "što?" nego "čemu?"!
M: Evo, jedan bajat čips! Tako, dobar mali… Ovde sad dolazi nastavak odgovora od pre nekoliko pitanja: "Pet životnih doba" smo formirali u trenutku kada smo shvatili da smo, godinama se baveći LBN-om i njegovim univerzumom, nagomilali epizode u kojima se mi snalazimo, ali možda neki slučajno zalutali čitalac ne bi uspeo da raspetlja. Zato smo složili pet ključnih životnih doba LBN-a, da hronološki sortiramo važne epizode i napravimo okvir iz kojeg se granaju sve ostale priče. Dakle, ako se za koju godinu budemo i dalje bavili stripom, možete očekivati i "Omlet apokalipse" i "Tajni grad" i "Mokadderov borbeni priručnik" i ostale parčiće velikog mozaika…


-Imate li vi neku ideju za pitanje za kraj?...:)
M: Opet isto! Radi svoj posao, čoveče, i pusti nas da odgovaramo!
D: Ja bih da se vratimo na one sendviče!

sadržaj

3.

ŠIRI SE!

Ilija Bakić

STRIP 2001.

ŠIRI SE!

Poluilegalni, samofinansirajući i u bratstvo sakupljeni autori i njihovi čitaoci bili su u protekloj deceniji najotporniji segment ne samo stripa nego i istinski izvorne kulture na ovim prostorima

Ako bismo pokušali da na nivou parole opišemo stanje stripa na ovdašnjim prostorima u 2001. godini onda nam se najpogodnijom čini rečenica koju se još ponegde može pročitati na zidovima a glasi "Širi se". Šta ona znači u drugim oblastima javnog života vrlo je diskutabilno ali na polju stripa stanje je upravo takvo: priča u slikama je sve više. Zarad potkrepljivanja ove tvrdnje barem nekim činjenicama posegnućemo za ne baš opravdanom podelom stripa na alternativni i glavnotokovski, svesni da se time ogrešujemo kako prema izdanjima koja objavljuju obe uslovne "vrste" stripa tako i prema svim strip autorima jer je ono čime se svi bave i dalje na klimavim finansijskim nogama pa su dakle svi alternativci i andergraunderi.


Alternativni strip

Poluilegalni, samofinansirajući i u bratstvo sakupljeni autori i njihovi čitaoci bili su u protekloj deceniji najotporniji segment ne samo stripa nego i istinski izvorne kulture na ovim prostorima, bez obzira na sav šareniš ideja, poetika, ovako i onako realizovanih projekata, nesumljivih kvaliteta ali i pukih iživljavanja sopstvenih talenata ili sumnjivih ambicija. U svakom slučaju, alernativci su terali po svom, objavljujući svoje fanzine ali i "regularna" izdanja ako bi neko pokazao volju da ih finansira.

Među fanzinima izdvajaju se oni Saše Mihajlovića, Zlatka Milenkovića, Aleksandra Botića, Letača, NJostoka, Miroslava Lazendića, koji potvrđuju umetničke samosvojnosti svojih autora/ izdavača. Naravno, problem fanzina ostaje njihov minimalni tiraž i, u vezi s tim, distribucija ograničenog obima i dometa. Stoga su "legalna" izdanja važna jer i široj publici predočavaju šta se to dešava u podzemlju. Sledeća izdanja su obeležila 2001:
- "Striper" sa čak tri broja dovoljna da zagolicaju znatiželju čitalaca;
- "Grafička zavera" br. 4, potpuno u koloru na radost sladokusaca;
- "Lavirint" br. 4 koji je uskrsnuo posle tri godine čekanja!
- "Placebo" koji spada u magazine i za mainstream i undergraund strip, "izbacio" je dva vrlo dobra broja;
- "Kuhinja" fanzin strip škole A. Zografa;
- "Šlic" dva broja i nekoliko fanzina mladih autora okupljenih oko beogradskog SKC-a;
- "Bolidvudska trilogija", sve epizode stripa nastalog na "Vršačkim strip susretima" u izvođenju prve lige domaćih strip alternativaca;
- "Stripburek, strip iz drugačije Evrope" drugi projekat ljubljanskog "Stripburgera" u kome ovdašnji autori zauzimaju značajno mesto;
- "Zloba&Zlobica" i "Novi superheroji" Mladena Oljače, parodija na naše (ne)prilike i naravi.

Naravno, zbog nedovoljne organizovanosti alternativne scene neka izdanja jednostavno nisu dostupna čak ni upornijim tragaocima.


Glavnotokovski strip

Ovaj segment strip scene, dugo u pasivi, polako se pokreće i sve je prisutniji.
- "Bumerang" magazin koji je zastao posle 3. broja ali se novi brojevi iščekuju;
- "Bager" orijentisan na satiričan strip takođe zastao od 10 broja;
- "Strip Press" najavljuje svoje češće prisustvo a izdavač je i albuma "Madž Debris" po scenariju Đ. Milosavljevića i Marka Stojanovića koji je nacrtao Toni Radev;
- "BIč Božji" po scenariju Valeri Menžen majstorski nacrtao Aleksa Gajić, objavila francuska kuća "Solej". Album je bio hit na strip festivalu u Angulemu, kod nas ga je objavio "Politikin Zabavnik" u četiri broja;
- "Točak" po priči G. Skrobonje nacrtao D. Kovačević i osvojio nagradu francuske kuće "Glenat". Album se dobro prodaje u Francuskoj a upravo ga je objavio "Marketprint";
- "Badi kukavica i druge priče" Željka Paheka sadrži pet SF priča o robotima u prepoznatljivom Pahekovom maniru. Kolorni album objavio je beogradski "Sistem comics";
- "Technotise" A. Gajića i Grkinića, kolorni album omladinskog SF stripa takođe u tehnički sjajnom izdanju "Sistem comicsa";
- "La Bete Noire" Darka Macan i Milana Jovanovića, prva od pet epizoda zanimljivog, pomalo ezoterijskog stripa u izdanju edicije "Drugi pogled" Z. Milenkovića.

Pomenimo i zanimljiv projekat stripova o vampirima Luki Vraniću koje rade različiti crtači, pod generalnim vođstvom Marka i Miloša Stojanovića a koji egzistira na internetu. Zajednički se stvara i "Frankenštajn" na stranicama "Glasa javnosti". Neizostavni deo strip scene su i "Strip vesti" koje kao elektronski časopis stvara Zlatko Milenković, svakog petka šaljući ih na e-mail adrese zainteresovanih (ovaj obimni posao ne sprečava ga da stvara i sopstvene stripove).


Svetski strip u Jugoslaviji

Situacija na ovom polju takođe se menja, piratskih izdanja je sve manje a legalnih sve više. Ukoliko to finansije čitalaca dozvole svakako će se pojaviti potreba za novim izdanjima jer interes postoji. U 2001. najagilniji na ovom planu je bio "Marketprint" kao izdavač "Stripoteke" te brojnih albuma sa već klasičnim serijalima ("Komanča", "Bernard Prins", "Kosmički putnici", "Aster Blistok") i novijih ("Ratnici sa Akbara", "Petar Pan" te najnovijih kakav je 12. album Hermanovog serijala "Boa-Mori" koji se kod nas pojavio u isto vreme kad i u svetu, u identičnoj opremi. Septembra 2001. na naše tržište vratili su se junaci Serđa Bonelija Marti Misterije, Dilan Dog, Mr. No i Zagor, u izdanju "Edicija Vannini".

"Politikin Zabavnik" iz petka u petak donosi zanimljive stripove, često iz novije francuske produkcije što je još jedan prozor u svet (u kriznim godinama Zabavnik je bio i jedini prozor) mada je kvalitet štampe nekoliko meseci bio očajan. "Danas" dnevni list čitave godine je radnim danima objavljivao kaiševe Šulcovih "Peanuts"-a što je prvo obimnije predstavljanje ovog već klasičnog novinskog humorističkog stripa, a uz "Politikine" kaiševe Mikija i Paje raritetni slučaj upada devete umetnosti u "ozbiljne" novine.

"Kalvin i Hobs" Bila Votersona stigli su u obliku albuma "Kalvinova osveta" i tako obradovali i decu i odrasle. I konačno, kao knjigu važnu za teorijsko sagledavanje stripa pomenimo delo "Slatki strip" Vase Pavkovića u kome je sabran tek deo tekstova posanih u periodu od dve decenije što je za ovdašnje (ne)prilike zaista produhvat vredan pažnje i poštovanja.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, novogodišnji broj (31. decembar 2001., 1. i 2. januar 2002.godine)

sadržaj

4.

PARISKI SPLEEN (20)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

VECITI FAR NIENTE PAJE PATKA
(zasto citam Paju Patka)

Scena je poznata (gledamo je, po pravilu, iz kose perspektive, odozgore): Paja, izvaljen na kaucu, u dnevnoj sobi, slatko drema; preko njegovog (najcesce nadutog) stomaka se prostiru novine ili strip (verovatno, nedocitani); na podu, do kauca, preko tepiha, flasica je sode sa cevcicom i sendvici, mazalice, senf, sve to polozeno bez veceg reda i razbacano; uvodnu sliku uokvirice koji porodicni portreti okaceni o zidove ili cup, sa cvecem, na nekoj od komoda dnevnog boravka.

Uveliko je podne. Napolju graja: Pajini sestrici jure po dvoristu, igraju se, deru: sledeca slika je neminovna, i takoreci, klasicna: Paja, probudjen iza sna i vidno ljutit, silovito jurne u bastu i sune more pogrda na klince. Prica (jedna od bezbrojnih prica) ovde pocinje.

Ne polju naracije, osnovna slika lenjstvovanja, milog, lasnog far nientea cini se kao neophodna pocetna kapisla za dalji, dinamicniji tok radnje. U tom smislu, i da se pita Paja, verovatno i ne bi bilo pustolovina; da se pita Paja, mozda bi on bio taj koji bi citao a mi, bili oni, koji su citani. Na odredjenoj poetickoj ravni, Paja se doima kao tipski antijunak koji ne izaziva dogadjaje, nego kome se dogadjaji namecu sami (ili mu ih namece imucni ujak, Baja, kome je kudikamo jeftinije da uposli Paju nego da trosi novac na prave, specijalizovane radnike), kao sto ni kapetan Adok, u Tintinu, ne cezne za pustolovinom, nego ka tihom bivstvovanju na pradedovskom posedu, u Mulensaru, ali ga redovno, protivno njegovoj volji, tok price baca u kovitlac avantura.

Ali, podjimo redom. Valja najpre istaci da postoje dva osnovna vida price o Paji; onaj, koji izlazi u redovnim, dnevnim, novinskim kaisevima (i koji se - s obzirom na odabir tema i na njihovu obradu - odnosi na stariju, odraslu publiku), kao i onaj koji se javlja u redovnim, mesecnim stripovima, stvaranim za decu. Prvi vid stvaranja prisutan je od dana kada je Volt Dizni stvorio svoj antropomorfni zivotinjski svet. Prve kaiseve je stvarao sam Dizni, da bi ih potom preuzeo drugi umetnik, pod Diznijevim imenom. Preostala, krnja publika, koja jos otvara stranice znamenitog lista "Politike", u prilici je da cita te sitne, zivotne zgode Pajine. Uglavnom je rec o humoristickim crtama iz zivota pojedinca i njegovih bliznjih. Rec je, tacnije, o setnim humoreskama koje za predmet imaju sitna svakodnevna dogadjanja, na poslu ili peripetije sa administracijom ili stvari koje se, najcesce, dogadjaju u krugu porodice (vecina ljubavnih zgoda, po svojoj tematici i nacinu obrade, izravno je pisana za odraslu publiku).

Osnovna razlika, izmedju dnevnih kaiseva i mesecnih stripova otkriva se, rekao bih, u cinjenici da su dnevni kaisevi usredsredjeni na Pajin unutarnji zivot, na njegov dusevni svet, tako da skoro moze biti reci o svojevrsnom lirskom (epsko-lirskom, baladicnom) stripovnom diskursu, dok mesecni stripovi odgovaraju jednom klasicnijem epskom obrascu (kriticar Vasa Pavkovic, u svojoj knjizi "Slatki strip", tako nudi, kao uvod za tekstove posvecene americkoj produkciji, jednu divnu, intimisticku tablu koja prikazuje Paju u ljubavnoj zudnji: on stoji sam, kraj prozora, ili ceka, sedeci u stanu, na telefonski poziv: na fizickom polju, tu skoro da nema kretnji; naracija se usredsredjuje na Pajin dusevni svet: okrenut sebi, i svojoj ljubavi, junak, u pustoj sobi - primetiti da crtac daje naglasak na pustosi i time sto prikazuje skoro gole zidove sobe (sve to oslikano tusem, u kjaro-skurom) - ocekuje Patin poziv, istovremeno ubedjujuci sebe da mu njen poziv i nije potreban; on zapravo tiho cezne i - pati: ovakvih slozenih, lirskih scena nece biti u mesecnim stripovima).

Citava paleta Pajinih karakternih osobina - i to ne najlepsih - svoj najbolji izraz nalazi upravo u dugim naracijama. Paja je, istovremeno, osetljiv, pazljiv i brizan kada je rec o deci; ali je i samoziv, ni najmanje trpeljiv nego, nasuprot, kolerik, impulsivan, eksplozivan i neretko jedak. Pored toga, on je takodje i izraziti hedonista, neradnik i lenjivac do kostane srzi. I ovde, u karakterizaciji junakovoj, postoje dve osnovne skole : americka i italijanska. Karl Barks je stvorio deda Baju i u svojim stripovima stavio naglasak na njegovu preduzimljivost i visprenost (u tome Baja predstavlja tipski nastavak Diznijevog Mikija iz vremena recesije). Kod njega je Baja - vinovnik americkih komercijalnih, merkantilnih vrednosti, uspeha, istinski junak i svojevrsni, groteskni pandan Uncle Samu. Paja je, u njegovoj karakterizaciji, mladic prevashodno nevest ali pun sebe i najcesce, pun gafova i gluposti. Redak je slucaj da Barks daje naglasak na Pajinoj visprenosti ili inteligenciji i cini se da nije preterano uzivao dok je radio na njemu (Paja je tridesetih, kod Diznija, bio simbol zrtava recesije). Kod Barksa, Paja u svasta dira, svacemu je, toboz, vican, i sve cega se dotakne mora da propadne. Sto Baju izludjuje.

Kod Italijana je stvar osetno drugacija. Majstorima s Mediterana provobitna, americka kapitalisticka prica (socijalno-istorijski kontekst originalnih prica), bila je strana. I oni su, od obicnog gradjanina, na birou rada, kakav je bio Diznijev/Barksov Paja, stvorili tipskog predstavnika ontoloskih neradnika. Produbili su Pajinu karakterizaciju, ublazili neke naivne karakteroloske crte prethodnika i argumentisali njegov svetonazor udahnuvsi u nj temeljni, juznjacki postulat: da je vrhunska mudrost zivljenja ne ciniti nista i vazda uzivati u ladu. Okrenuli su stvar naopako i tako stvorili grotesku groteske; evropski Paja je iznova postao glavni junak price. Nije rec o tome da mu se ne desavaju nezgode niti da je prestao biti trapav, blebetav i plah: ne, on ostaje eklektik, beskrajno nadareni mladic koji se, poput Frankenovog Gase, iskusava u svemu i koji je, upravo zato, katalizator naracije; on je, istovremeno, i spleten i vispren, nepraktican ali i nocni osvetnik Superpatak, krepak i vazda siguran u sebe.

Paja je zapravo spleten jer mu se jednostavno ne da da radi: poput Gase, poput Boba Rocka, on ume da stvori samo ono do cega mu je stalo: kao rodjeni hedonista, sve, cega se dotice, usmereno je ka zadovoljavanju osnovne zelje za uzivanjem: ali Paja retko poseduje Gasinu dobrodusnost i blizi mu je lik Boba Rocka i njegova zajedljivost. Ova je i u srcu njegovog odnosa sa ujakom. Italijani su, zapravo, insistirali na latentnom genericnom (i generacijskom) sukobu koji prerasta, u njihovim stripovima, u pravi sukob svetonazora: Paja i Baja kao nepomirljivi antipodi su istovremeno i vredni tvrdica koji radi samo da bi sticao i lenji rasipnik koji zivi samo da bi dremao. Dok su, u sustini, obojica isti, istinski epikurejci (valjda im je to porodicna crta) samo sto se ta karakterna osobina u oba slucaja razlicito ispoljava.

Kritika drustva osetnija je kod italijanskih majstora nego kod Barksa (kod ovoga je zapravo i nema): sve, sto Barks uzdize, cemu se divi, sto opisuje (jasno receno: the american way of life), Italijani su ismejali: uprosceno, Bajinom predanom radu su predpostavili Pajinu pustos i nerad (sto je deci, jasno, milije). U americkom stripu Bajin svet otkrivamo iznutra, naracija je onde usredsredjena na njega, to je povest o Bajinim epskim poduhvatima i mi se s Bajom identifikujemo (to, sto je Paja prikazan kao glupan, manje je vazno). Evropski stripovi neretko ismevaju tu pricu i nude strip iz perpsektive Pajine kucice i njegovog sitnog zivota (no kritika nikada ne poprima Alan Fordovske srazmere niti je tako jetka - ipak je rec o literaturi za decu stvaranoj pod firmom "Dizni"). To je, dakle, pogled siromaha na pricu o uspehu rodjaka i iz te vizure se, kod Italijana, sve gradi. Evropskog Baju upravo i volimo jer nam je, ovde, nalik Tvrdici, nalik kir Janji, siroma i pacenik, kome oda svih strana preti i koji nema mira ni spokoja brizno bdeci nad parama. Paja jest siromah, ali tvrdo spava. Najveci je paradoks sto kompanija Dizni previdja ovakve cinjenice: Baja i danas ostaje uncle samovski junak a la Barks u crtanim filmovima, dok njegova molijerovska komicnost najvecma izbija iz evropskih stripova. Za sada, kompanija takvo ismevanje kapitalizma, zacudo, nije sankcionisala.

Ali, zasto je Paja, po sebi, toliko podsticajni junak? nesto sam o tome vec rekao, govorivsi o medusobnom prozimanju karaktera junaka i njegovog svetonazora: zavrsio bih sada sa ovim; po godinama, rekli bismo da je u tridesetim. Voli dobru klopu, vina, piva; voli da cita, da peca i kampuje i, naravno, okrece se za ribama. Povodljiv je: cesto ga oslikavaju kao roba drustva razonode: istina, on voli da se iskazuje, ali ipak gaji prezir prema realnom zivotu i instinktivno neguje odsustvo svake vrste radne navike: zato je pun neiskoristenih potencijala i, kao takav, pogodan za razne pustolovine, iz kojih izlazi vise ili manje sretno, kako kad i kako gde. Paja druguje sa Prokom Pronalazacem i jednim rodjakom, jos glupljim od sebe (razumeli smo da on sam i nije glupan). Brine o deci svoje pokojne sestre i povremeno se lati nekog posla, da otplati dugove, pa podje natrag neradnickoj varijanti. Klinci ga zato ni ne podnose (uostalom, precesto deluju kao skautski mudroseri). Nije li nama, citaocima, u svojim neradnickim trenucima, kada odasvuda podnosi kriticke primedbe, Paja jos drazi ?

Paja, na neki nacin, podseca i na svoje stvaraoce; ima necega, u njemu, od naravi i prirode umetnika i njihove potrebe za kontemplacijom. Nije praktican jer to ne zeli biti: zivi kod kuce (skoro bismo rekli kako mu je radno mesto u kuci), obavlja nesto sitno, svaki puta drugo sta, pa ide dalje. On zivi u snovima i od snova, od pokusaja do pokusaja. Rec je o velikom potencijalu koji se ni ka cemu jasno ne usmerava; i zato vise rasipa nego sto gradi; a kada god moze, on se begovski razbacuje: beskrajne je sujete. Pored toga sto voli da spava, da sanja i miruje, najgore sto mu se moze desiti je da ga Baja prene od sanjarija, uhvati za gusu i natera da sljaka.

I mi volimo, poput takvog junaka, da sve ostavimo po stranu, latimo se dobre knjige (ili stripa), otvorimo pivo, sednemo u fotelju i citamo. On je veliki primer omladini o tome kako mediteranci vide savremenu liberalnu pricu.

Paju sam citao u detinjstvu, u adolescenciji i kao student, izmedju dva ispita, nocu, pred san, i citao njegove zgode i smeskao se njegovim Adokovskim, beznadeznim, izlivima besa. U poslednjih par godina se ustalila i tradicija citanja Paje Patka na putu, u busu, izmedju Beograda i Pariza: stripove kupujem na benzinskim pumpama: rec je o voluminoznim trobrojima, koji se, inace, u Francuskoj retko mogu naci po knjizarama. Kompanija "Dizni" tek odnedavno navodi imena crtaca i scenarista, tako da jos uvek ne uspevam odrediti ime ispod omiljenog nacina crtanja (rec je o radovima od pedesetih do sedamdesetih), sto je dakako velika steta.

Voleo sam italijanski grafizam, dinamicni, ekspresivni crtez, elemente absurda i groteske kojih, na takav nacin, nije bilo u francuskim stripovima (sa izuzetkom, mozda, u Iznoguda). Cudesne, skrivene odaje Bajine banke; tajne prolaze u Pajinoj kuci, od ormara njegove spavace sobe do skrovista Superpatka, u podrumu, pored garaze (i danas bezuspesno tragam za prvim Superpatkovim avanturama). Neke stvari su toliko jako delovale na moju mastu da sam, i nehotice, kao odrasli magarac, trazio, u tim pricama, one prvobitne podsticaje. Klasicnu jednostavnost, razigranost Barksovog grafizma, ekspresivne boje i jasni potez pera; elipticnost i linearnost i stvarao sam, sam za sebe, planove lavirinata Bajine banke.

Ispod kreveta, jos uvek, drzim hrpu "Mikijevih almanaha". I znam par odraslih klipana koji pate od istovetne slabosti.

Paja je, mozda, i stereotip sa kojim se najlakse identifikujemo. Neradnik je (neradnik sam, to moram priznati, i ja - i te kakav).

Na kraju, on je licnost. I sada, nimalo umesno pitanje: kara li Paja ?

da, izmedju dva stripa.

Politicaly correct, to je "Dizni".

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 45.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO(98): THE LEAGUE OF EXTRAORDINARY GENTLEMEN

"SOME DEEP, ORGANIZING POWER…"


"We shall almost certainly die
in this endeavour. My colleagues,
saving possibly Quatermain, do
not seem to care. They are, I fear,
all mad. Miss Murray is, in my
medical opinion, in a constant
state of hysteria caused by tilting
of the womb. Griffin, obviously,
is a murderous lunatic. Nemo's
a fanatic. And then there's me."

"And then there's Edvard."

From the private diary of
Dr. Henry Jekyll, August, 1998.

Duboka, organizujuca moc (inace fraza koji u prici Konacni problem Artura Konana Dojla upotrebljava Serlok Holms da bi Doktoru Votsonu objasnio ko i sta je Doktor Morijarti) kojoj The league of Extraordinary gentlemen treba da zahvali za uspeh (na stranu sva crtacka elaboriranost, gotovo neverovatna pedantnost i zanimljiva stilizacija Kevina O'Nila) je naravno mozak i dusa ovog stripa, Alan Mur.

Murov motiv za pisanje stripa The league of extrodinary gentlemen bila je njegova zelja da uradi nesto znacajno i novo u mejnstrimu, rezonujuci (sasvim opravdano, nazalost) da sve nove stvari koje se u stripu rade van glavnog toka neminovno ostaju van domasaja siroke publike i ne cine nista na unapredjenju trenutno "mracne situacije" u mediju. Prerogativ s kojim se upustio u pisanje ovog stripa bila je zelja da se u mejnstrimu uradi nesto zabavno i novo, a polaziste mu je bila ideja o superherojskim timovima cija popularnost u Americkom superherojskom stripu ne jenjava vec decenijama (setimo se samo fenomena znanog kaoX-men). Posto je vec jednom (na izuzetno uspesan nacin) dekonstruisao mit o grupi maskiranih boraca za pravdu u svom epohalnom ostvarenju Watchmen, ovog puta je odlucio da ode na sam izvor iz koga su nastali superheroji - palp literaturu 30-ih, i dalje, do njenog prethodnika, fantasticne literature 18. veka. Dosavsi do zakljucka da recimo Hulk vodi poreklo od Doktora Dzekila i Mister Hajda, a svi superheroji koji koketiraju sa nevidljivoscu poticu od Nevidljivog coveka, resio da clanove grupe potrazi u popularnoj literaturi s kraja devetnaestog veka. Negde na pola drugog broja Lige Alan Mur je shvatio da je u ulici Morg (iz cuvene Poove price Ubistva u ulici Morg, rodonacelnika zanra detektivske price i detektivskog romana) Hajd upravo ubio Nanu Emila Zole, i pomislio je kako bi bilo zabavno da svaki lik koji se oslovi imenom u Ligi bude neki lik iz Viktorijanske knjizevnosti. I ucinio je to, neverovatno uspesno.

Pozvavsi se u prvom redu na klasike i zacetnike zanrovskog romana (mada se mora priznati da se zanrovi cesto i suptilno mesaju u knjizevsnosti s kraja pretproslog veka), avanturistickog (Rudnici kralja Solomona), naucnofantasticnog (20 000 Milja pod morem, Nevidljivi covek) i horor (Drakula, Doktor Dzekil i Mister Hajd) romana, Alan Mur je sebi u isto vreme znacajno i olaksao i otezao posao. Samim tim sto se pozvao na vecini poznati milje, poznate likove koji su vec prilicno dugo deo nase kolektivne bastine i obavezan deo svake zive biblioteke (i poneke skolske lektire) sebi je olaksao posao oko formiranja i definisanja glavnih likova i mizanscena po kome se isti krecu - krenuo je od veoma solidnih temelja i gradio dalje. Upravo tu je i lezala zamka koja je Mura vrebala na svakom koraku kroz Ligu: Svi ti likovi vukli su sa sobom citava nasledja, zaokruzene karaktere od kojih se nije smelo odstupati na upadljiv nacin, ili je sve padalo u vodu. Dakle, bio je potreban majstor pripovedanja koji ce preuzeti ove glavne likove, smestiti ih u jedan (paralelni) svet u kojem ce oni postojati i stupati u medjusobne odnose na uverljiv nacin, i pritom ispostovati sva ona ogranicenja koja su im zadali njihovi originalni pisci. Dodajmo potom i cinjenicu da je Mur sebi beskrajno otezao posao insistirajuci da, kao sto je vec receno, svako bude "neko", pletuci beskrajno finu paukovu mrezu u koju ce uloviti citaoca i sam izbegavjuci da se u nju uplete, i bice sasvim jasno zbog cega je Mur verovatno najkompetentniji i najinovativniji scenarista danasnjice. Iako i dalje smatram da je graficki roman Watchmen znatno kompleksnije strukture, Muru se mora skinuti kapa tim pre sto je Watchmen-u bio sam na svom, da tako kazemo (drugim recima, baratao je svojim likovima i nije s te strane imao nikakvih ogranicenja), u Ligi su doslovno svi likovi bili tudji i s njima se moralo obazrivo rukovati kako se tanano pripovedacko tkanje ne bi poremetilo.

Sasvim je ocigledna postmodernisticka orijentacija Murovog pristupa. Pozivanje na knjizevnost s kraja pretproslog veka cini skelet stripa i samim tim delo postaje predodredjeno za postmodernisticku klasifikaciju. Stilska figura "biblioteke", tako karakteristicna za postmodernu, sasvim je ocigledna cak i nepazljivom citaocu (iako trpi varijaciju) - muzejski eksponati u Britanskom muzeju sadrze figure Liliputanca i divova iz Sviftovih Gyuliverovih putovanja, poprsje Barona Minhauzena i letecu masinu kojom je Sirano De Berzerak odleteo na mesec (u svojoj Historie comique, par Monsieur de Cyrano Bergerac, contenant les etats et empires de la lun ), balon Viktorija iz Vernovih Pet nedelja u balonu; svi sporedni likovi (ukljucujuci tu i negativce) su reference kako na knjizevna dela od epohalnog znacaja tako i na petparacke romane toga perioda.

Verodostojana faktografija koju Mur nudi tera citaoca da izgubi dah; svaki podatak, svaki lik, svaka godina, mesec i dan su na svome mestu. Mur vas neverovatnom marljivoscu u obradi knjizevnih tera da halpljivo progutate svaki kvaziistorican podatak (a ima ih u izobilju) koji vam servira i okrecete strane trazeci jos. Recimo samo da se za gomile nekih dijaloga koji u stripu likovi vode na Arapskom ili Kineskom (Mur je ide toliko daleko da ostaje dosledan cak i Mandarinskom dijalektu kojim odredjeni likovi pricaju!) kao i za (lepu) pesmu koju dijabolicni Fu Man Cu kausticnom bojom ispisuje po telu nesrecnog zatvorenika na internetu mogu naci prevodi koji pokazuju da ih je veliki scenarista osmislio do tacnina. Mur u izdanja ubacuje autenticne oglase karakteristicne za Viktorijansko doba, dizajnira brojeve u maniru stampe i publikacija iz tog doba, pise i sam (prilicno duhovito) odgovara na pisma iz pozicije Viktorijanskog urednika - a tu je i knjizevni dodatak, roman u nastavcima pisan iz pozicije H. Rajder Hagarda (tvorca Alana Kvotermejna) Allan and the Sundered Veil! Apokrifni karakter same lige ne treba ni pominjati - a Mur citaocu daje priliku da usput baci pogled na jednu stariju Ligu (koju izmedju ostalog cine i Guliver i Oko Sokolovo), nagovestavajuci na taj nacin svoju nameru da se u nastavcima (da, dobro ste culi - avantura se nastavlja!) bavi i nekim drugim epohama i produktima knjizevnosti tih epoha. Verovali vi li ne, na internetu postoji sajt na kome je grupa citalaca i strucnjaka za Viktorijansku knizevnost alanizirala svaku od sest epizoda u detalje, pokusavajuci (jos uvek ne u potpunosti uspesno) da otkriju svaku nijansu znacenja koju je Mur uneo u svoje delo.

Kritickim osvrtom na Viktorijansko doba, doba razvitka monarhije, materijalnog prospariteta, sirenja kolonijalnog carstva, primene masina u industriji koja je sve vise uzimala zamah, Mur, na nenametljiv nacin, skrece paznju na mane i hipokrizju tadasnjeg drustva - rasisticke poglede (na koje se u to vreme blagonaklono gledalo kao na nesto sasvim normalno), seksualne tabue koji proizlaze iz laznog morala (jedno drustvo koje se (sasvim puritanski) grozilo otvorene seksualnosti i njenog ispoljavanja, a s druge strane (sasvim puritanski) krisom uzivalo u pornografskoj i erotskoj literaturi koja je cvetala), ubedjenoscu u supremaciju Monarhije nad ostatkom sveta po svaku cenu.

sadržaj

6.

QMOVA KOLUMNA (94)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

SKICEN-BLOK VELIKOG DZONA

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (105)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ZIMOVANJE U APATIJI

Ukupno glasova za Sodu: jedan.

Ukupno ljudi koji su me pitali "Pa, nisi valjda mislio da će se netko zaista javiti?": tri.

I ne smeta meni što nitko nije glasao - prva epizoda vam je strip zbilja ogadila, ja vam se gadim, Stripoteka vam se gadi, pisanje vam je mrsko koliko i gadno … - ali me jede taj omjer. Na jednog čovjeka koji nije žalio dvadeset i šest sekundi svog života da skrpa i pošalje mail, trojica kojima je bilo preče da se podsmjehnu mojoj nadobudnoj lakovjernosti, da potvrde svoj iskustvom izgrađeni cinizam. "Nisi valjda mislio da će se netko zaista javiti?" E, jesam.

Ako i nisam mislio, barem sam se nadao. Kad sam tražio deset glasova poskrivečki sam se usudio vjerovati da će barem dva posto od pet stotina čitalaca SVesti pokazati malo zdrave znatiželje. Ne mnogo, tek onoliko koliko nas dobro izrežirani foršpan nabrije na neki nadolazeći film. No, moj navijački trud promašio je cilj. Jedan glas za i devedeset devet koma osam postotna koma.

Apatija.

Nije uvijek bilo tako, recite mi da nije! Nekad nas je svaki strip zanimao i bili smo gladni svega iza horizonta, svih tih stripova na jezicima koje ne znamo, o kojima su Bojan ili Miroslav napisali dva retka, na Tantalove nas muke stavili nekim kadrom smanjenim do veličine loše otisnute poštanske marke. Pisali smo pisma uredništvima: dajte ovo ili ono, čuli smo, patimo, želimo! Blueberry nam je bio dosadan, uvijek isti - kako smo došli do toga da se pisama prihvaćamo samo kad ga zahtijevamo što više, jer nas ovi novi klinci i njihova muzika plaše?

Ako mi se u tramvaju učini da vidim strip u nekoj od novina koje čitaju oni što su ušli na vrijeme pa sjede, ja polomim vrat da vidim što im je u rukama i zašto ja za to ne znam. Kad u krugu od stotinu metara netko kaže riječ "strip", ja sam tamo, uši mi rastu. Bez obzira koliko me puta profesionalno bavljenje stripom baci na koljena, s novim stripom u rukama još uvijek uspijem zaboraviti na sve, biti glupi klinac, izgubljen u svijetu čuda.

Malo usamljen, doduše, bez drugova … njih pet stotina.

sadržaj

8.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Posredstvom Darka Macana smo dobili sledeće pozive:


SPX Puts Out Call for Anthology Submissions
This Year's Book Focuses on Biography

For the first time, the SPX anthology, an annual book that both serves as a showcase for small-press and alternative comics creators as well as a fund-raiser for the Comic Book Legal Defense Fund, will focus on a theme. The theme for SPX 2002, one of the only major anthologies in the North American comic market that takes outside submissions, is biographical comics. The stories should be about real people, in some way famous or interesting.

Submissions for SPX 2002 must be received no later than April 15th, 2002. For complete details, see http://www.spxpo.com/anthology.htm. For further questions regarding submissions, contact Tom Devlin at expo2000book@highwaterbooks.com.


Annually, more than 50 cartoonists from around the world contribute to the SPX anthology, the book companion to the annual SPX comics festival in Bethesda, Md. The book, which will be sold at comic-book shops and The EXPO Presents: SPX 2002 (Sept. 6-8), features well over 300 pages of cutting-edge comics by some of the top creators in alternative comics and the small press. Past contributors have included Frank Cho (Liberty Meadows), Daniel Clowes (Eightball, Ghost World), Renée French (The Soap Lady, Marbles in My Underpants), Megan Kelso (Queen of the Black Black, Girl Hero), James Kochalka (Monkey vs. Robot, Sketchbook Diaries), Thomas Ott (Exit), Seth (Palooka-Ville), Art Spiegelman (Maus, Little Lit), Craig Thompson (Good-Bye, Chunky Rice), Adrian Tomine (Optic Nerve), Lewis Trondheim (The Nimrod), and Chris Ware (Jimmy Corrigan, The Acme Novelty Library).

The EXPO is a nonprofit organization with the primary purpose of promoting comics, animation, cartooning and related popular art forms through the presentation of conventions and events that celebrate the historic and ongoing contribution of those media to art and culture. All profits from SPX and its comics anthology companion benefit the nonprofit Comic Book Legal Defense Fund (http://www.cbldf.org). The CBLDF fights censorship and defends the First Amendment rights of comic book creators, retailers and publishers throughout the United States.

Press Contact: Christopher Skokna, (410) 523-2300, x217, day; (410) 243-6421, evening; criss@spxpo.com.

* * *

Dear all,

Am working as a development editor on a new children's magazine project for a London publisher. I'm trying to convince them not to go the usual route of getting illustrators to do the job of cartoonists, though, as there will be quite a bit of comic strip work involved so a sense of storytelling, I feel, would be a bonus. There will be a set of "house rules" to follow as regards the style, but as this is still (yawn) "in development", such rules haven't been exactly fixed yet. Sorry to sound oblique; I'll cut to the chase...

So we need cartoonists, and therefore samples. I'll endeavour to reply to everyone, but I have to haul any samples before a management committee of "too many cooks", so bear with me if you don't hear anything immediately. It may be some time before any actual commissioning takes place; this is more of an attempt on my part to build a database of good cartoonists, as much as anything else. (Yes, I'm taking note of Pete's info drive at the moment, it's just that I don't have time to contact everybody I know about this, unfortunately, which is why I'm doing this general call-out).

Anybody interested, send contact info and samples to me at:

Nick Abadzis
c/o Eaglemoss Publications
5 Cromwell Road
London SW7 2HR

Tips: need big-nose, googly eyed, slope-shouldered, bigfoot sort of editorial style, mainly - nothing too grotesque as ultimately it's for kids. Mac-coloured stuff most welcome, but black-and-white fine. Also need anybody who likes drawing bigfoot style and happens to have reasonable ability to draw buildings - in fact one or the other will do.

Cheers all

Nick

sadržaj

9.

PISMA ČITALACA

mail

From: Neboysh@ <neboysh@ptt.yu>
Subject: strip nis

Hello zmcomics,

38. SAJAM KNJIGA I GRAFIKE U NIŠU
12 - 17 Decembar 2001

http://www.geocities.com/neboysh/strip-nis.html

...Od 12 do 17 Decembra u Nišu je održan 38. SAJAM KNJIGA I GRAFIKE. Pored redovnih izlagača koji ovde dolaze svake godine ovoga puta se na sajmu prvi put pojavio izlagač specijalizovan za strip ! ..... Posebna želja izlagača je bila da se vidi i čuje šta danas radi srpska i ex-yu underground strip scena. Bilo je izloženo više od 50-ak različitih strip-fanzina čiji autori potiču iz svih krajeva Srbije a takođe su bili izloženi i fanzini iz Hrvatske i Slovenije...
*vidi link !

* * *

From: miodrag <miki_k@neobee.net>
Subject: za rubriku "pisma citalaca"

Kupujem sva strana izdanja(u strana izdanja ne ubrajam Hrvatska) Dylan Doga. Posebno me zanimaju Italijanska i izdanja Dark Horse-a ali u obzir dolaze i sva ostala izdanja.
Ponude saljite na mail.

* * *

From: vladimir <daxam@ptt.yu>
Subject: strip berza

Kupujem Osvetnike i Nebojsu iz Biblioteke Lale, osim brojeva 226-231, 235, 236, 238, 241, 244, 249, 258, 259, 347, 365, 371. Cena po dogovoru.

Vladimir
daxam@ptt.yu

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

Ovime vas pozivam na otvorenje prve postave moje SF galerije.

http://www.tatjana.ws

Domjenak te zakuska su isto virtualni. :-)

Tanja

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 26. do 31. januara

20. januara 2001. Otvorena je u pariskoj Istorijskoj biblioteci izložba Enkija Bilala, strip crtača, scenariste, ilustratora, scenografa i filmskog reditelja. Izloženo je preko sto pedeset radova koji su prikazali dvadeset godina plodnog stvaralaštva zrelog umetnika. U jednoj vitrini mala i stara sličica - Enki beba u kolicima na Kalemegdanu.

26.januara 2001. Otvorena je izložba karikatura mladog novosadskog autora Huga Nemeta, u kage galeriji "Dablin", Petrovaradin.

31. januara 2001. Povodom proslavljanja prve godišnjice pančevačkog kluba "Studio 21" otvarena je izložba strip radionice Kuhinja.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad