STRIP VESTI
Broj:
157
22.02.2002. Godina IV

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. JOŠ JEDAN LUDI PANDUR - Strip Vesti
  2. KREATIVNA RADIONICA - Ivanka Apostolova
  3. DOBRO, ZLO I IZNOŠENJE ĐUBRETA - Ilija Bakić
  4. PARISKI SPLEEN (21) - Franc
  5. JUŽNJAČKA UTEHA No 49. - Marko Stojanović
  6. QMOVA KOLUMNA (98) - Bojan M. Đukić
  7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (109) - Darko Macan
  8. ŠTAMPA - štampa
  9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -POSLUŠAJTE SCHULZ-A
  10. POZIVI NA SARADNJU - mail
  11. PISMA ČITALACA - mail
  12. LINKOVI - Strip Vesti
  13. DATUMI - Strip Vesti
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu

 

OSTVARENO-NEOSTVARENO...

Došavši do trideset i koje godine, shvati čovek da je malo, od onih stvari što je želeo, uspeo da ostvari. Izgovor su, i to svakako dobar, ove lude godine što su pohodile naše domove, beda i zla kob što nas okružuje. Naravno, to je samo jedna muka, bilo je tu svakako i drugih. No, da se vratim na osnovnu ideju koja me povela da pišem o ostvareno-neostvarenom.

Reč je o tekstu Srđana Aćimovića o stripu "Bone". Želeo sam, pomalo suprotstavljajući se njegovom viđenju, da kažem kako je Bone sjajan i kako iskreno, kao što nisam odavno, žudim da dođem do novog nastavka - nove knjige. Hteo sam tačnije da kažem kako jedva čekam da dođem do celog kompleta, te da ga povremeno iščitavam sa uživanjem. I tada sam shvatio koliko je divno uraditi neko takvo delo. Zaokružiti ga i ostaviti budućim pokolenjima. Patetično, ali navodi nakon toga i na razmišljanje šta je čovek uspeo da uradi do sada.

Sumirao sam da imam, u fioku odloženih, pedesetak tabli Zgazgija, te pedesetak objavljenih tabli angažovanih stripova i od toga svega desetak u inostranstvu,... bedno. Kao da sa svakim novim stripom krećem od početka, dok se starih odričem. Valda će Black & Angela biti neki početak k'o svet. I zato, kad sumiram urađeno, nakon dečačkih snova o stotinak albuma koje moram, po početnom planu, uraditi mogu reći da bih se zadovoljio i opusom od, koliko znam, sedam knjiga kao što je Bone. Da uradim par stotina tabli tako dobrog stripa, koji će svako želeti da ima na svojim policama. I to ne zato što me poznaje ili zato što su knjige sjajno opremljene, već zato što je to dobar strip. A onih prostalih devedeset i tri albuma, pa... manja bi bila tuga za njima.

Zato, nemojte dangubiti "iskoristite dan", kao što bi rekli momci iz Društva mrtvih pesnika. Uradite prvi od svojih sto albuma. Nemojte čekati dan da žalite što ste malo stvari uradili u životu.


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

 

sadržaj

1.

JOŠ JEDAN LUDI PANDUR

Strip Vesti



U izdanju Beogradske fiharmonije, a kao nagrada za osvojeno prvo mesto na konkursu koji je ista organizovala, izašla je strip sveska "Još jedan ludi pandur" Zorana Sojiljkovića Kize, mladog niškog strip autora.

U ovoj strip svesci velikog formata u broširanom povezu sa 16 strana stripa svoje mesto su našli stripovi: prvonagrađeni na konkursu "Cveće, violina i on" kao i oni o još jednom ludom panduru, "Još jedan ludi pandur", "Nogavica na vetru" i "Osvetnici i oni drugi". Na zadnjoj korici se nalazi kratka biografija autora kojom se autor predstavio.

Sveska je odlično odštampana, kompletno u crno-beloj tehnici, stripovi svi već viđeni ali svakako dobijaju jednu novu dimenziju ovako skupljeni u autorsku svesku. Nadamo se da će ovako izdanje podstaći autora da nastavi da radi, te da će sledeće izdanje "Još jednog ludog pandura" biti albumskog formata te da na njega nećemo dugo čekati.

Dodatne informacije gde se pomenuta sveska može kupiti ćete dobiti u jednom od sledećih brojeva, a dotle obiđite svoje omiljene knjižare u nadi da su je već nabavili ili se javite samom autoru, ako ste u mogućnosti, i na taj način nabavite svesku.

Naravno, svaka pohvala Beogradskoj filharmoniji koja je, uz pomoć Slobodana Ivkova, ovak konkurs organizovala i koja je održala reč objavivši prvonagrađenom autoru strip svesku.

sadržaj

2.

KREATIVNA RADIONICA

Ivanka Apostolova


KREATIVNA RADIONICA ZA (VISE OD 6 STUDENTA) 10 STUDENTA:

1. DEO: KOLAZNOG STRIPA I STRIP NAKITA - ZAMISLJENA KAO IGRA U STRIP PERFORMANSU (Zezamo se sa terminologijom).

VODJA RADIONICE: IVANKA APOSTOLOVA - STRIP CRTAC, ILUSTRATOR I LIKOVNI ESEIST; SKOPJE, MAKEDONIJA.

NAPOMENA ZA STUDENTE: Mozete ponesti stari papir-pakpapir, jeftin papir u boji - za kolaz iz Prometej, papir na kome su vase stare skice, stare sveske, ljepe post-cards koje ste ih dobili od svojih prijatelja, postanske marke, stara pisma i stare fotografije, olovke, ljepilo, selotejp...novine, kataloge, casopisi....skarice, skalper, igla i konac...samoljepljivi papir, tus u boji...tacnije svako sta ima kod kuce vec upotrebljeno ili novo neupotrebljeno ili poluupotrebljeno...vas dnevnik koji ga vise ne popunjavate...omiljeni Cd u ovom periodu...toaletan papir...proces kreativne strip reciklaze...ukljucujuci i sve vase ideje-predloge za materijale koje se mogu iskoristiti za strip...

PROGRAM:

1. DEO - POCETAK PRVE IGRE.

25. 02. 2002 - (17h-20h):
- KAKO POBJEDITI STRIP STRAH U STRIP SEBI?! -
- Uvodni strip(tease) dio: strip autor se pretstavlja i upoznaje se sa strip studentima.
- Prica: Kako se postaje strip crtac?- izvor informacije - selekcija ili pronadzes si autore-ucitelje i analiza-proucavanje njihovih dela - strip sadrzaj i strip forma - nacini strip komunikacije (strip vesti) - alternativni i komercijalni strip - gradzenje stripografije - postati ime: uslov je iskustvo i zadovoljstvo, kreativna sistematizacija stvaralacko istrazivackog rada - strip portfolio: administrativno i namensko-kreativno - strip promoteri ili strip kuratori: razviti svoj stil selekcije i programe.
- Forma - crta i boja i ljepilo: Pocinjemo stvarati strip! -low budget materijali za kolaznog stripa - strip skice i strip improvizacije u koketnosti strip impulsa.

26. 02. 2002 - (17h-20h):
- NASLOV CASA: DOBRODOSLI U KOLAZNI STRIP - (obavezno zelimo prijateljsku pratnju muzike i tisine uz rad)
- Jamession u kolazu = strip zagrijevanje.
- Spontane analize i diskusije u strip drustvo studenata.

27. 02. 2002 - (17h-20h):
- ZIVELE SKARICE - (obavezno zelimo prijateljsku pratnju muzike i tisine uz rad)
- Beskrajnost kratkog stripa + strip minijature.
- Spontaneanalize i diskusije u strip drustvo studenata.

28. 02. 2002 - (17h-20h):
- ZDRAVO I TEBI, LJEPILO BEZ BOJE! - (obavezno zelimo prijateljsku pratnju muzike i tisine uz rad)
- Monumentalni strip ili strip instalacije.
- Spontaneanalize i diskusije u strip drustvo studenata.

01.03. 2002 - (17h-20h):
- DEKONSTRUKCIJA STRIPA - (obavezno zelimo prijateljsku pratnju muzike i tisine uz rad)
- Strip nakit.

CILJ PRVOG DELA RADIONICE: Internet-interaktivna (KLIK!) izlozba kolaznog stripa i strip nakita, projekat u sklopu godisnjeg kreativnog rezimea skole Stuart Famul.

Strip studenti smislice naslov buduce strip izlozbe i sve ostalo stripovsko, zar ne.

Vazno je da strip proces jednostavno zapoce...

sadržaj

3.

DOBRO, ZLO I IZNOŠENJE ĐUBRETA

Ilija Bakić


STRIP

DOBRO, ZLO I IZNOŠENJE ĐUBRETA

Stripoteka br. 965; "Marketprint", Novi Sad 2002.

Da li u srcu ljubavi počiva zlo", pita se Sioban posle pobede nad mračnim silama, dok sedi na tronu naslednice Sudena, "ili je ljubav u srcu zla?" Jer dva principa izmešana su u krvi i mesu i potpune čistote i potpunog mraka nema. Iako zaplet u kome malo-malo saznajemo ko je čije vanbračno dete može da deluje preforsirano, pomak u odnosu na konfekcijske fantazi priče, barem na ovom planu, obećava i to je jedna od linija koje čine zanimljivim serijal "Tugovanka za izgubljenim pustarama" Difoa i Rosinskog, čija se epizoda "Blekmor" završava u januarskoj "Stripoteci". Nekoliko tabli bitke pokazaće da Rosinski može, kad hoće, da napravi zanimljive crteže ali u ovom serijalu mu se baš nešto neće. U nastavku sveske svetskih stripova, nakon muka Redova Bilija Marta Valkera sledi pričica Abulija i Barneta o "Torpedu 1936", pod naslovom "Umreti, to je otići daleko". U njoj Luka Torelo dobija zadatak da eliminiše sudiju Nolana zvanog "Sedam života" što će mu, na kraju, i uspeti sasvim u njegovom stilu - pucaće nemoćnom čoveku u usta. Sličica na kojoj se iz otvorenih usta diže nit dima verovatno je jedino što će neki od čitalaca zapamtiti od ove epizode. Karlos Gimenez autor je SF priče "Poslednji dani baze na Sahamisu IV" iz serijala "Bilo jednom u budućnosti..." a koja je slobodna adaptacija jednog dela DŽek Londonove "Avanture" i govori o dva Zemljanina koji, iako bolesni, teraju domoroce da kopaju vredne kristale što ovi, uprkos brojčanoj nadmoći, ćutke trpe sve dok mučitelji potpuno ne zanemoćaju. A onda...

Opčinjenost automobilom a ne devojkom zavadiće dva druga u stripu "Opsesija" Makia i Strigeliusa, dok će, sasvim suprotno, jedan od motor fanatika iz "DŽoe Bar tima" sanjati grozan san da se umesto na motoru kroz vejavicu vozi u luksuznom autu! Jedini komentar na ovo je ona stara da o ukusima (i šamarima) ne vredi raspravljati.

Svetom vladaju žene

Hogar ponovo biva nadmudren od drage mu Helge, koja mu superiorno dokazuje da kuvanje ručka podrazumeva više operacija nego njegov naum da opljačka Englesku, te stoga taj posao ima da pričeka dok veliki ratnik ne iznese đubre. I tako je propast Engleske odložena barem za 15 minuta a usput i potvrđena večita istina da ovim svetom vladaju žene, bez kojih ni jedan muškarac nije uspešan.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 27. januara 2002.godine.

sadržaj

4.

PARISKI SPLEEN (21)

Franc
bvlazic@EUnet.yu


MILDIOU KAO PARODIJA ZANRA

Lewis Trondheim: Mildiou, Seuil, 1994.

Okvir price je dvojak: prvi sloj govori o upadu pobedonosne pubunjenicke vojske u srednjovekovni dvorac. Za njom ide legitimni vladar da preuzme otetu vlast. Dolazili do poslednje borbe izmedju uzurpatora i jednog (nevoljnog) predstavnika pobunjenika. Tada nastaje prica u prici: Lewis T. je, ovim stripom koji se siri na preko 130. stranica, upotrebio dinamiku i prostorno-vremensku datost elektronskih igara, kako bi napravio stripovnu parodiju toga medija i zanra. Naime, celokupni tok tabla i kaiseva biva najednom iskljucivo usredsredjen na borbe izmedju Zeca i Mildioua (potom i Zeca i jednog dvorjanina). Lewis se vidno zabavlja prostorom i perspektivama objekata : poput dvoraca, hramova i zamkova iz kompjutorskih igara, i ovde su dati uglovi perspektiva raznoliki. Lewis, pritom, cesto menja narativnu dinamiku i varira svoj crtez : od klasicnih linearnih kaiseva koji se nizu i po nekoliko uzaspotpnih stranica, preko iznenadnih gros plana, sekvencijalnih preseka, retkih, efektnih sencenja, celokupna vizuelna igra usredsredjena je na prikazivanje toka borbe i dvoboja macevalaca.

Prostori zamka istrazeni su iz nekoliko perspektiva i planova, sto se osobito pokazuje zanimljivo na polju reprezentacije dvorskog hrama. Doista sticemo utisak kako je Lewis T. najpre crtao celokupni plan zgrade a zatim se igrao smestanja i premestanja svojih junaka po njegovim odajama. Zamak se namah, u ocima citaca, pretvara u beznadezno granati i beskrajni lavirint iz koga se ne moze pobeci. Zec juri od podruma i laguna do crkve i zvonika i donzona te natrag, kulom, do hodnika i carskih odaja neprestano nailazeci na agresivno raspolozene dvorjane. Zec je, naime, miroljubivi plebejac krajne demokratskih stremljenja kojemu su podjednako strani Mildiouovo vlastoljublje i krvolocnost koliko i dvorjaninova (doista komicna) viteska nacela i etika. Do polovine stripa, Zec im se opire i bezi da bi na koncu i njemu, kao seljaku, u nemogucnosti da im se ikako izmakne, pukao film i tada ih prebija, onako zustro, snazno, seljacki, obojicu. U toku same borbe, pored macevanje (i drugih, manje casnih sredstava unistenja protivnika za kojima ce poseci uzurpator Mildiou), vodi se i oralna, retorska bitka, u kojoj Zec ispoljava svoju siroku, seljacku, zdravorazumsku pamet, vrsi kritiku vlasti i vlastoljublja i izvodi ruglu plemicke regule i njihove kodove ophodjenja (odnosno svaki okostali oblik misljenja). Stvar se, uz pomoc carobnjaka, svrsava na vrhu donzona. Negativac naprasno i neslavno mre tako sto ga princeza, nehotice, gura u provaliju i time Zeca kurtalise muke.

Strip je, na likovnoj ravni, kranje dinamican, razigran, pitak. Crtez je usredsredjen na slikanju borbe i prostora u kojoj se ona vodi. Sve je u sluzbi price. Lewisova cista, bela linija jos vecma istice ekspresivnost i sugestivnost crteza. Oni koji citaju serijal "Donjon" primetice kako se Lewis T. u ovom stripu sasvim oslobodio editorijalnih datosti jednog izdanja - ciji je primarni cilj bio prevazilazenje okvira underground stripa - i slobodno pristupio istrazivanju jednoga prostora i jedne ideje (Zamka shvacenog kao kompleksa lavirinata i coveka shvacenog kao njihovog taoca), stvorivsi time i pastis jednog zanra : zanra kompjutorskih igara. Parodija je sasvim dopadljiva i pokazuje da na polju ciste spekulativnosti, promisljanja, underground i dalje predstavlja najbolje sredstvo izrazavanja.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 49.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


CETIRI PERA I CETKA

Dodje tako u zivotu svakog redovnog kolumniste Strip Vesti trenutak kad ne zna sta da napise za sutrasnju kolumnu. Neki to priznaju, neki ne. Neki se okrenu reciklazi svojih starih stvari (poput stovanog Zagrepcanina), medjutim, kad ste relativno mladi i relativno nemate sta svoje da reciklirate, preostaje vam samo jedno: Reciklaza tudjih stvari. Pregledavsi Zlatkove stare uvode, nasao sam razloga za zadovoljno trljanje ruku. Zlatko je, pre skoro godinu dana, postavio spasonosno pitanje: Kako uciti crtanje stripova? Stvarno, kako?

Slozicemo se svi da smo poceli precrtavanjem (osim ako medju vama nema nekih genija za cije iskustvo ja ne znam, a ko je iz starta crtao "svoje" i to svoje crtao dobro), ili bar da smo u nekoj svojoj fazi bili makar bliski precrtavanju. Ja sam licno poceo od svoga, medjutim kako to moje nije bas bilo na nivou na kome sam ja zeleo da bude (jer sam ja od nesavrsenih perfekcionista, zainteresovan i odlucan da svaki put premasim svoj maksimum i gotovo svaki put osujecen mojom sopstvenom nesavrsenoscu (neko ko me zna bi rec nesavrsenost zamenio recju nestrpljivost!) i sprecen da to u punoj meri ostvarim), vremenom sam pribegao jednom triku: Naime, poceo sam u svoje stripove da ubacujem tudje kadrove. Poceo sam cak bio da citam stripove sa novom paznjom, trazeci (podvesno, verovatno!) sve savrseniji i savrseniji kadar, i razmisljajuci kako i gde da ga uklopim u svoj strip. U osnovnoj skoli sam se bio vec prilicno izvestio u uklapanju tudjeg u svoje, ali su mi dve stvari smetale; prva od njih (ona ozbiljna) bila je to sto su se tudji kadrovi, uprkos svim mojim naporima, prilicno jasno izdvajali od mojih sto je meni strasno smetalo. Druga stvar je bila to sto se, sasvim normalno, nije uvek mogao naci tudji kadar koji ce odgovarati prici kako treba - bio sam stoga prinudjem da se sam snalazim. I tako iz dana u dan, iz jedne skolske sveske u drugu… Najkrupnija stvar bio je skok na hamer kad sam cuo da se na njemu radi (a i to u emisiji o skoli stripa Vlade Vesovica), a od tusa sam vecito bezao kao djavo od krsta! Sto sam vise stario, to sam manje precrtavao, sticuci, valjda, vremenom samopouzdanje i veru u svoje crtacke sposobnosti, ali to nije sprecavalo moj kolege (koje sam u medjuvremenu upoznao viseci na mestu gde su se stripovi u Leskovcu prodavali i o cemu sam (za zaboravne!) vec davno pisao) da precrtavaju nesmanjenim zarom…

Onda su dosli Kokan i Mija Kulic, i tek sam tada video kako se sta radi. Kazem video zato sto je Kokanov metod predavanja bio upravo takav: Pokazi uceniku sve sto znas, i zatim mu se nadji kad zatrazi tvoju pomoc. Puno sam naucio za tih par meseci, koliko je Kokan i drzao skolu, pre nego sto se povukao, zgadjen nezainteresovanoscu ljudi iz Doma Kulture koji su ga i pozvali da u skoli radi, na sta je on pristao (ali samo pod uslovom da skola bude besplatna!), ali sam mnogo vise "pokupio" u cestim posetama Kokanovoj kuci, gledajuci ga kako za svojim radnim stolom, sa koso ispravljenom crtacom tablom i na njoj zalepljenim listom hamera stvara svoju magiju, i slusajuci njegove odgovore na moja pitnja o procesu njegovog rada. Kokan je, primera radi, koristio cetiri pera za tusiranje i sva su istovremno uvek bila na raspolaganju; na moje pitanje zasto odgovorio je da izmedju svakog od ta cetiri pera ima razlike u stepenu koriscenosti i razradjenosti. Najrazradjenije pero (a dao nam je i savet kako da pero "razradimo" bez rada, to jest vestackim putem), kojoj je stalnom upotrebom postalo neverovatno gipko i sposobno za promenu debljine poteza na pritisak, koristio je Kokan gotovo kao cetku, za siroke i debele poteze. Najnepohabanije pero (!) korisceno je samo za najfinije stvari, za izvlacenje ociju ili kakve druge stvari gde je detalj bio nuzan. Demonstrirao nam je nekoliko puta kako od "nicega da napravimo nesto" (Kokanova fraza), u prevodu kako da graficki resimo neke prazne povrsine na nacin na koji izgleda da su popunjene necim (dok je to u stvari samo igra srafura), kako se proverava da li je cetka dobra (tako sto se lizne pa se onda vidi da li vrh cetke ostaje u komadu ili se razdvoji)… I jos mnogo, mnogo drugih stvari naucio sam vireci preko Kokanovog ramena i zapitkujuci, stalno zapitkujuci. Negde u to vreme, treba li reci, potpuno sam prestao da precrtavam. Nisam osecao nikakvu potrebu, a i da vam pravo kazem, ziv bi me sram pojeo da mi je Kokan kojim slucajem prepoznao tudji kadar u stripu!

I dan danas, kad radim sa klincima u skoli stripa, vise volim da ih pustim da gledaju kako ja ili neko od mojih starijih kolega radimo, prespustam njima da nauce tako sto ce posmatrati proces i postaviti pitanja o tome sto ih zanima. Moj davne price o tome da treba da se oslone na sebe prilikom crtanja, a ne na nekog drugog crtaca cije ce radove precrtati, urodile su plodom - vec davno nisam uhvatio nekog od njih u precrtavanju. Mozda zato sto sam i sam citajuci stripove na nacin na koji sam naucio da ih citam (radi pronalazenja pogodnog kadra vrednog precrtavanja) stekao tu sposobnost da prepoznam kadar koji sam negde drugde vec video. Mozda zato sto klinci to dobro znaju (a saznali su (kako bi drugo?!) metodom pokusaja i pogreski). Mozda zato sto bi ih sada bilo sramota da budu uhvaceni u tako necemu. Mozda.


sadržaj

6.

QMOVA KOLUMNA (98)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com


A KO JE TAJ STIV DITKO? - treći deo
- o misteriji koju predstavlja enigmatski ko-kreator Spajdermena kroz njegovo prvo valjano predstavljanje domaćoj čitalackoj publici -

POVRATAK

STIV DITKO SE vratio u Marvel kasnih 70-tih godina proslog veka, koncentrisuci se na ne-standardne naslove u kompanijskoj strip-ponudi poput 'Mikronauta' (Micronauts) i narocito 'Masinskog Coveka (Machine Man).

Legendarni scenarista i dugogodisnji Marvelov glodur Tom DiFalko (Tom DeFalco) se priseca soka koji mu je donelo saradnicko iskustvo sa Ditkoom. Dok je jos bio spoljni saradnik, dobio je telefonski poziv od Stiva koji se posluzio telefonskim brojem koji je scenarista vredno iskucao na svakoj stranici scenarija. Crtacki velikan je hteo da se sa piscem dogovori oko detalja storije - Legenda je htela da komunicira sa 'obicnim smrtnikom' oko aspekata sta je primereno a sta ne ideji Junaka!

Stoga je i prvo pitanje koje je Cika-Steva postavio nervoznom DiFalkou bilo - "Sta je Junak i sta tebi daje za pravo da o njemu pises price?". Umesto kratke diskusije pre pocetka vizuelne realizacije stripa, dva saradnika su 'zaglavila' u zucnoj telefonskoj razmeni misljenja o raznim pitajima koja je trajala skoro dva sata.

Posle iscrpljujuceg razgovora, DiFalko se osecao kao smlavljen diskusijom sa crtackim veteranom koja je podrazumevala i vikanje na coveka koji je ko-kreirao Spajdermena. Tada je doneo 'sudbonosnu odluku' da vise nikada ne stavlja svoj broj telefona u zaglavlju svake kucane stranice scenarija.

Ono sto je i Toma i Marvel jos vise iznenadilo jeste Cika-Stevina odluka da ostane na 'Masinskom Coveku' do kraja cele serije! Godinama su njih dvojica i dalje imala zucne diskusije i svadje koje su sve manje imale veze sa stripovima. Tom je shvatio da je Stiv cudesan tip koji ima previse ideja; mnoge od njih su se granicile, s' oprostenjem, sa ludilom ali dosta ih je imalo smisla.

Ditko je nastavio vredno da crta kroz osamdesete godine radeci kako za Marvel (ROM, Dalje Avanture Indijane Dzounsa, Derdevil, Osvetnici… ali NE i 'Covek-Pauk'!), tako i za DC (Supermen, Legija Super-Heroja…) ali i tzv. 'male izdavace'. Uprkos stalnom prisustvu u stampi sa svojim crtezima, Cika-Stevi je uspelo da ipak jos vise izbegne paznju javnosti. Ostao je vecita enigma, cak i za Marvel. O njemu su se znale anegdote, legende i neverovatne price ali malo ljudi je bilo u stanju da ga uopste prepozna. To je bilo tesko sa neupadljivim starcem koji je diskretno ulazio u kancelarije i izlazio bez da iko obrati ozbiljniju paznju na njega.

Buc Gajs (Butch Guice), ranije pominjani crtac, secao se susreta sa Ditkoom u redakciji prerano ugasenog magazina EPIK (Marvelovog uspesnog pokusaja da konkurise Hevi Metalu - op.B.M.Dj.) Bio je u kancelariji pokojnog Arcija Gudvina (Archie Goodwin) i razgledao necije originalne table stripa, kada ga je kolega u prolazu iznenada munuo u rebra i pokazao prema vrlo elegantno odevenom starijem gospodinu koji je skoro bezglasno razgovarao sa Arcijem. Niko ziv nije ni primetio kad je usao. Receno mu je da je to - Ditko. Skoro niko nije ni znao kako on izgleda, pogotovo medju novijim narastajima urednika, pisaca i umetnika. Ali ono sto se nije nikada zaboravljalo jeste njegov profesionalizam i briga za materijal na kome radi kao crtac.

Ono sto je posebno impresioniralo urednike je Ditkova 'kontinuirana lekcija' iz vizuelnog pripovedanja; kad god bi primio scenario (tacnije, samo detaljni sinopsis), Stiv bi ponajpre uradio ceo strip u skicama, tacnije 'tambnejlzima' (thumbnails) svake pojedine table i to podneo uredniku na uvid. To je bio postupak koji nije svaki crtac primenjivao, pogotovo fazu pokazivanja bilo kome drugom. To je bio neverovatno profesionalan postupak; Stiv bi doneo tako 'prelomljen' strip zajedno sa sinopsisom/scenarijem u redakciju, seo bi sa urednikom i potom krenuo u diskusiju, stranu po stranu.

Iako nije za cudjenje nevoljnost modernih crtaca da slede Ditkoove vrlo staromodne i krute kompoziciono-crtacke standarde, nema zbora da se vecina skoro svih strip-profesionalaca kune u Stivove rane radove za Marvel. On je stvorio likovni manir koji ljudi i dan-danas nazivaju 'Ditkovskim'. Vecina crtaca nikada ne dostigne taj i takav renome i status.

Stariji Romita napominje kako je bezuspesno pokusavao da imitira Ditkoa kada je preuzeo Spajdermena, nemocan da se otrese spoznaje kako je njegov prethodnik mnogo primereniji kao crtac stripa sa 'otkacenim' i ekstravagantnim likovnom pristupom.

Cika-Steva je uspeo da stvori potpuno originalan i samosvojan likovni izraz i crtacki rukopis. Svako prizor-polje realizovano njegovim rukama imalo je neku posebnu dubinu, tako da su mu crtezi, iako stilizovani i daleko od 'klasicnog realistickog pristupa' bivali uverljiviji i realistickiji od onih koje je uradio jedan Nil Edems (Neal Adams). Pravila koja je sam sebi postavio bila su kruta i teska za sledjenje - no on ih je ipak marljivo sledio. To je dovelo do toga da se Ditkovi karakteri ponasaju i krecu drugacije od onih koje su crtali drugi umetnici.

Njegov Nju Jork je bio samo njegov, nevidjen i originalan, sa bizarnim resenjima i iscasenim perspektivama - no to je bio grad 'prema meri za nadljudske junake' i njihove avanture vece od zivota. Tu samosvojnost i totalnu originalnost Ditkou niko nikada nece moci da porekne ili oduzme.


UJEDINJENJE KOJE SE ZAMALO DESILO

Ditko je najzad dobio sansu da se vrati na vrh u najvecem zamislivom stilu medju velikim stilovima pocetkom 90-tih godina proslog veka kada je glodur DiFalko planirao sa Ujka-Stankom novu strip-seriju, 'Ravage 2099'. Li je izjavio kako bi voleo da na toj seriji ponovo saradjuje sa starim drugarom Stivom, a veciti decak zaljubljen u stripove koji je jos uvek ziveo u DiFalkou je poskocio od radosti i smesta telefonirao Legendi predlozivsi da se dvojica titana po prvi put u cetiri decade nadju u istoj sobi. Cika-Steva je bio polaskan sto ga se negdasnji saradnik jos uvek secao i sto mu nudi novu saradnju . Dosao je u zakazano vreme, tacan kao i uvek. Casne starine su se rukovale i zagrlile, bilo je vrlo dirljivo i ocigledno da i pored proteklih godina i svega sto postoji izmedju njih dvojice, medjusobno postovanje IPAK i dalje postoji.

Stanko je izneo svoje ideje i predloge, diskusija izmedju dvojice velikana stripa je bila istorijska, zucna ali ipak na kraju - prijateljska. Na zalost, Ditko je na koncu odbio da saradjuje na projektu. Nije mogao da predje granicu svog karaktera i licnih ubedjenja niti da se slozi sa filosofskom pozadinom koju je nudio Li. Iako je ocigledno bio sretan sto se video sa njim, Ditko je naposletku otisao. Sten je dugo cutao i naposletku pitao DiFalkoa: "Reci mi, zasto je Stiv napustio Pauka..?". Tom je odgovorio da ne zna, posto je bio mlad srednjoskolac kad se to desilo, ali je zato predlozio gazdi da ON LICNO to upita Stiva prvom prilikom kada se ponovo sretnu. Kada se to razaresi, mnogo toga ce biti jasno i najzad prevazidjeno.


DITKO DANAS

Vazda sklon kontradikcijama, Ditko postize da suprotstavi svoju blagu i besprekorno elegantnu pojavu sa stavovima koji su u direktnom kontrastu sa vizuelnim imidzom koji uporno gaji. Na primer, kada je pozvan kod Dika Djordanoa (Dick Giordano) u DC zbog saradnje na naslovu 'Kapetan Atom' (Captain Atom), smesta je na prvom sastanku demonstrirao opravdanost reputacije da je jedna od najtezih osoba za saradnju. Od prve je izjavio kako 'ima lican problem' sa predlozenim sizeom, posto smatra da super-junaci ne bi trebalo da preuzimaju na sebe ulogu americke vojne sile. Djordano je jos nekoliko puta pokusavao da povladjuje slavnom veteranu, ugadjajuci mu sa popustljivim predlozima… uzalud, Ditko je za sve imao zamerku i kritiku. Na kraju je iritirani Djordano, cuven po svojoj dobrocudnosti i beskrajnom strpljenju sa svim saradnicima kratko rekao da njih dvojica vise nemaju sta da razgovaraju.

Ne pokazujuci ni trunku kajanja Ditko je napustio redakciju.

Sve nabrojane primere mozemo uzeti za dokaz koliko je dominantan uticaj Objektivizma na Stivov zivot i njegovu inace prgavu narav. Filosofski pravac je verovatno delimicno razgrnuo misteriju, no ostaje Ditkoova fanaticna povucenost koja i dalje nenamerno odrzava njegovu staru enigmaticnu slavu.

Samo kada bi hteo da se pojavljuje na salonima i konvencijama stripa, bio bi slavljen i uvazavan kao Papa, mnogi vele. Nevolja je samo u tome sto ga niko ne bi prepoznao pa samim tim ni senzacija ne bi imala nekog izgleda da se ostvari i odjekne. Jedino sto konstantno odjekuje jeste misljenje da je stari umetnik uveliko - skrenuo pamecu.

Pravu istinu je nemoguce dosegnuti posto svaka anegdota potire prethodnu a Cika-Steva skoro nikada nema susrete sa osobama koje ne pripadaju njegovom izuzetno uskom krugu posvecenih prijatelja.

Jedan od tih retkih 'sretnika' je imao prilike da vidi kako Ditko za crtackim stolom upotrebljava veliki list kartona kao podlogu za secenje hartije skalpelom. Boljim uvidom spoznao je da je to original iz 50-tih godina, za seriju 'Jorney Into Mystery' (Putovanje u misteriju)! Pitao je umetnika kako moze da takvo blago koristi umesto kakvog obicnog parceta kartona, a ovaj ga je pogledao najprezrivijim zamislivim pogledom. Taj trzisno neprocenjivo vredan original za njega nije predstavljao NISTA vise od podloge za secenje skalpelom. Sto je opreznije mogao, da ne uvredi ekscentricnog starca, covek je predlozio Stivu da mu smesta u najblizoj radnji sa umetnickim materijalima kupi plasticnu neunistivu podlogu za secenje kako bi vredan original bio sacuvan. Ditko je - odbio, namerno uvrcuci i savijajuci vec dobrano osteceni original, a na napomenu kako je u pitanju retko umetnicko delo i kulturno dobro vredno ogromne sume novca nemarno je pokazao na gomilu hartija sklonjenih iza prozorske zavese. Na podu je skupljala prasinu gomila originalnih tabli iz Marvel-perioda pocetkom sezdesetih godina, najverovatnije sa Spajdermenom. Kada je prijatelj zamolio umetnika za dozvolu da pregleda crteze, ovaj je to najzustrije odbio!

Covek je ostao bez reci, zapanjen cinjenicom da njih dvojica sede pored desetak santimetara visokog sveznja kartona sa crtezima cija vrednost prevazilazi nekoliko stotina hiljada dolara, mozda cak i celog miliona dolara-koje stari crtac nije zeleo da bude svetan niti voljan da dozvoli drugom da pogleda to blago koje je njemu ocigledno samo sluzilo kao - bezvredni podmetac!

Tada i tom prilikom Stivov prijatelj se zapitao: nije li Marvel - uz tolike druge izdavace - mozda IPAK bio u pravu sto je decenijama odbijao da vraca autorima njihove originalne crteze.

Stiv je smatrao da njegove Marvel-stripove od pre 40 i vise godina, koje ceo svet tretira kao nesto najbolje sto je ikada nacrtao ne treba gledati kao njegovo najvise dostignuce. Vise je voleo da se tako misli za njegove najnovije stripove.


SRZ MISTERIJE I SRCE TAME

Neko jace svetlo ne moze da se probije u sustinu tajne zvane Stiv Ditko izmedju ostalog i zbog toga sto tu tajnu ne cuva samo stari namcor vec i kabalisticki krug prijatelja oko njega kojima je dozvolio kakav-takav pristup sebi. To su najzbijeniji redovi oko nekog koji mogu da se zamisle. Kada bi iz bilo kog razloga neko bio iskljucen iz kamarile (zbog ogresenja o kruta pravila ponasanja i dr.) uzak krug bi se jos vise suzio i izgnaniku vise nikada nije bilo povratka. Kamarilu je odrzavao strah da bi neko od njih mogao biti sledeci na 'guruovom' spisku za ekskomunikaciju. Liniju je bilo vrlo lako preci, stagod da je ona predstavljala, gdegod da je bila; a kad se jednom predje - povratka vise nije bilo. Bog je mogao da prasta. Stiv nikada. To nije podrazumevalo skandaloznu svadju ili teske reci - ne, samo kratko i tiho namcorovo zahvaljivanje na dotadasnjem druzenju uz molbu da se isto vise ne neguje ili pak njegovo desetostrano pismo u kojem bi nasiroko analizirao i objasnjavao zasto prijateljstvo vise nema svrhe da se nastavlja.

Bez obzira sta mislite o njemu - da je ludak, opsesivni manijak, tiha uljudna dobricina ili elegantni ljubazni erudita - nema zbora da Ditko zivi po nekim svojim pravilima i moralnim nacelima. Njegovo unutrasnje osecanje za logiku je nemoguce poljuljati i ako vam se to mozda ne svidja - njega ni najmanje nije briga zbog toga. Cak i ako ga smatrate uvrnutim ili nastranim, ni najmanje ga se nece ticati. On jednostavno ne mari sta drugi misle. Ne motivisu ga stvari koje uopsteno motivisu ostali svet.

Medjutim, vec ove, 2002.godine moci cemo da vidimo da li je to iskreno uverenje Cika-Steve i njegovih jataka ili isprazna poza, kada na velike ekrane sirom sveta 'grune' filmska dugometrazna igrana verzija 'Coveka-Pauka' i kada zazveckaju krajnje ozbiljne pare kakvima se ni dusevno poremecena osoba ne usudjuje da okrene ledja. A bice tu i vazda senzacionalizma gladna holivudska medijska armija, kojoj je kontroverzni sukob na liniji Ditko-Marvel Bogom dan materijal za podizanje medijske temperature oko filma koji vec samim svojim naslovom i temom siri vrelinu. Da li ce i kako ce Cika-Steva uspeti da sacuva privatnost? Da li ce to biti moguce sada, kada plod njegove maste postaje isuvise nezaobilazna cinjenica glavnog toka i finansijski strip-igrac najveceg zamislivog kalibra izvan stripovskih jaslica..?

Oni koji ga znaju sturo izjavljuju da se nista nece promeniti posto prodje prva navala radoznalaca zeljnih da plasiraju ekskluzivan intervju u udarnom TV-terminu ili na najcitanijim novinskim stranama ili u najslusanijim radio-emisijama. 'Misterija Ditko' ce pomoliti svoju pognutu procelavu glavu nakratko i ponovo nestati u tmini obskurnosti kao i toliko puta ranije, ostavljajuci Legendu da tisinom potpiruje stare i stvara nove price, bez ikakve nade da ce 'prava istina' ikada da se sazna.

Sto je, na kraju krajeva, i posteno.

Jer, kad se sve sabere i oduzme, koga je u stvari vise briga?


[Prepričano na osnovu materijala sakupljenih iz magazina Wizard, raznih knjiga uključujući i ORIGIN OF MARVEL COMICS S.Lija i sa Interneta]

KRAJ

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (109)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


"ČOVJEK SA IDEJOM NIJE BILO TKO"

Ni oko čega, pa čak ni oko pribora, ne postoji veća fama ni mistifikacija nego oko ideja. Rašireno je, naime, uvjerenje da je sve što dijeli nadobudnog stripaša od profesionalca jedna ideja. Jedna dobra ideja.

U to ime, evo jedne zaista dobre ideje, onako kako sam je centimetar i pol visokom slovima zapisao na komadiću papira manjem od mog dlana:

"IZGLADNI PARAZITA!"

Ne zezam se. Tako izgleda, u svom sirovom stanju, jedna ideja. Jasno mi je, da su sada razočarani svi koji, neispavani i zažarenih čela, na festivalima stripa dižu drhtave ruke i pitaju "Odakle vam ideje?", jer ovo nije odgovor koji žele čuti. Njih zanima kako autoru padne na pamet cijeli strip, sa svim slikama i svim dijalozima, od prvoklasnog početka do kataklizmičnog kraja - na što je odgovor da se, na žalost, takva epifanija događa vrlo, vrlo rijetko i da je "IZGLADNI PARAZITA!" najčešće jedina mrvica koju nam je svemir spreman dobaciti.

Moje je iskreno uvjerenje da svemir nije škrt te da mrvice baca svakome. Svatko od nas dnevno dobije bar šaku ideja, ali ih ne koristimo svi na isti način. Netko ih upotrijebi u kuhinji, netko u krevetu, a netko u konverzaciji. Neki od nas, pak, istrenirali smo se da ih koristimo u stripu.

Trening je ključna riječ. Sjećam se jednog ljeta kada mi je bilo trinaest ili četrnaest godina. Baš sam bio, analizirajući one sitne brojčice po Hogaru, shvatio da se američki geg-stripovi crtaju dnevno i zaključio da mi onda, kanim li se nečim takvim baviti, ne preostaje drugo nego smišljati dnevnu ideju. I to je bila moja zadaća za to ljeto: svaki dan pronaći, ukrasti ili od dasaka sklepati ideju. Bijeli list papira s popisom datuma i užasnim prazninama koje je trebalo ispuniti.

Ispunio sam ih. Objektivno, devedeset posto zapisanog bilo je smeće, ali poanta je i tako (shvatio sam puno kasnije) bila u disciplini. Svemir nam baca mrvice, a na nama je da ih naučimo prepoznavati, da izoštrimo svoje receptore kako nam niti jedna ne bi promakla prije nego što je sa svih strana promotrimo.

Paraziti, pa tako i ideje, vole jake, a ne gladne domaćine. Nabildamo li svoj moždani mišić, nećemo se više pitati "odakle ideje" - mrvice će stizati odasvud!

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa


FRANCUSKA

Asteriks najprodavaniji

Strip "Asteriks i Latravijata" je prošle godine, sa 1,8 miliona prodatih primeraka, bio najprodavanija knjiga u Francuskoj, u svim kategorijama zajedno.

Prema rang listi najprodavanijih knjiga, koju objavljuje profesionalna revija "Livr-Ebdo", pet knjiga britanske književnice Džoane Rouling o avanturama dečaka-čarobnjaka Harija Potera prodate su u ukupno 2,6 miliona primeraka u džepnom izdanju i u 600.000 primeraka u velikom formatu.

U kategoriji romana, najuspešnija bila je Meri Higins Klark sa knjigom "U ulici u kojoj živi moja voljena", sa prodatih 340.000 primeraka.

Kada je reč o esejima i dokumentima, u Francuskoj je najprodavanija knjiga bila "Razgovori" Bernadete Širak, sa 220.000 prodatih kopija.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 18. februara 2002.godine

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-POSLUŠAJTE SCHULZ-A
Američki izdavač Fantagraphics i njegov časopis THE COMICS JOURNAL su omogućili da sa njihovog sajta skinete fajl u MP3 (audio) formatu sa intervjuom koji je uradio Gary sa Charles Schulz-om. Intervju je originalno rađen za dvestoti broj The Comics Journal-a. Ovaj fajl možete besplatno skinuti sa interneta i nalazi se na sajtu ovog časopisa i to samo do 15. februara. Zato požurite. Adresa je:
www.tcj.com


sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail


Ponuda scenarija:

Danko Marin

Pišem pesme i kratke priče, objavio 3 knjige (poslednju pod pseudonimom "Duncan McLoud" - Dane), nacrtao nekoliko stripova političke tematike. Crtam lavirani tuš. Bavim se stripskim scenariom.

"Glavni junak napušta ratne predele Balkana u hipi Trabantu. Dolazi u Holandiju gde se realno novčano obogati i kupuje farmu. On je totalni antijunak. Radnja se odvija bez njega ali zbog njega. Hepiend."

Kontakt telefoni:
Novi Sad: 021/335-501
Martinci: 022/268-766

sadržaj

11.

PISMA ČITALACA

mail



From: "Igor Prassel" <igor.prassel@kinoteka.si>
Subject:: Pismo citalaca/Gorazde2

Gospodinu Aleksandru Manicu - strip komisaru i dopisniku kinolosskog magazina,

Dozvolite, da se prvo izvinem citaocima a i vama, koga sam upoznao u vreme angulemske izlozbe stripova iz ex-jugoslavije "1h59". Osobno nisam pristas blatenja na javnome mestu, ali me vas tekst objavljen u SV#156 sasvim razocarao i naljutio... U vasem propagandno, pseudonovinarskom tekstu o zadnjem albumu malteskog autora, koji zivi i radi u New Yorku Joa Sacca, napisali ste neke stvari, koje zavajaju citaoce, koji jos nisu bili u prilici, da citaju Saccov stripovski album Safe Area Gorazde:The War in Eastern Bosnia 1992-95, originalno objavljen godine 2000, kod seatelskog Fantagraphics Books. Na zalost ovaj temeljni rad savremenog stripa nije, a pitanje je hoce li uopste biti, objavljen na tim prostorima, tako, da citaoci, koji hoce saznati vise, moze da citaju skupo originalno i integralno englesko izdanje, ili francuski, italijanski prevod. U medjuvremenu, da bi citaoci bolje shvatili o kakvom autoru i knjigi govorimo, evo nekoliko razlicitih internet sajtova posvecenih Saccu i njegovoj zadnjoj knjizi:

http://www.januarymagazine.com/nonfiction/sacco.html
http://www.seriefokus.no/Artikkelbasen/omtaler/gorazde.html

Vise o autoru:
http://www.strapazin.ch/magazin/heft52/saccotxt.htm

Tako, kao u svojm prvom albumu iz zzanra tzv. "strip/reportaznog novinarstva" Palestine:A Nation Occupied, gde je Sacco ziveo, razgovarao, slusao, fotografirao... palestinske ljude u Izraelu, na isti nacin je proveo cetiri meseca sa ljudima iz muslimanske enklave Gorazde. Saccov jedini cilj je, da prenese na papir svedocanstva, zivotne price i bolove ljudi, koji su prezivjeli grozna dejstva... Zasto Aleksandar Manic pokusava, da relativizira te price i bolove? Zasto nam govori o sudjenju Slobodanu Milosevicu i povezuje ga sa komercijalizacijom, kada pokusava recenzirati stripovski album Joa Sacca? Ne mogu verovati, da stavlja rec masakar, dok pise o Vukovaru, Sarajevu i Raccku, u navednice... Manic pise, da je sudjenje Milosevicu vratilo Saccov strip na vidno mesto?!? Kako moze to napisati u Strip Vestima, forumu ljudi, koji vole da citaju strip i o stripu? Saccov strip od svog pojavljivanja godine 2000, buri duhove u profesionalnim stripovskim, literarnim, historijskim i drugim akademskim krugovima po svetu!

Ne mogu verovati, da Manic ne prepoznaje Saccove kritike CNN-ovske manire novinarskog rada, ravno suprotno, Manic Saccu pripisuje "psevdonovinarski stil, u najboljem CNN-ovskem maniru"?!?!?!? Dalje, prenesena svjedocanstva o zloccinima srbskih para i drugih vojnika, Manic relativizira sa pokusajem kritike Saccove scenaristicke regresije?!? Manicu cak i Saccov graficki stil ide u nos, jer su "kadrovi "pojedeni" mnosstvom tekstova i svedoccenja muslimanskog stanovnisstva"?!? Ne znam, ako je Manic kada je pisao svoj antipropagandni propagandni tekst, zaboravio da Sacco ne radi svoje stripove u nekom superherojskom zanru, nego da u smislu novinarske reportaze (sa proverivanjem vira informacija, historijskom studijom, i avtorovom profesionalnom etikom), pokusava da predstavi dejstva! Na ovom mestu bi pitao gospodina Manica, dali nas mozda pokusava ubjediti, da u Gorazdu, Srebrenici, Prijedoru Srbi nisu pocinjali grozodejstva nad civilnim prebivalstvom?

Ako se je Aleksandar Manic slabo osecao zbog "monotonije prisutne u naraciji", kada je citao Saccov strip, molim ga, da stavi na papir svoje informacije, sa kojima ce nas ubediti, da je Sacco lazov i da su dejstva koja opisuje cista srpska antipropaganda!

U ocekivanju razprave i kriticki do dopustanja pretencioznih i zavajujucih tekstova u Strip Vestima!

Igor Prassel
dipl. novinar, urednik revije Stripburger



* * *


From: Miodrag Gluscevic <gule@EUnet.yu>
Subject: Essential Spiderman 2, 3 i 4

Prodajem Essential Spiderman 2, 3 i 4 u savrsenom stanju. Cena po komadu je DM 35, a komplet DM 100.
Pozdrav,
Mile
063 / 8 379 387

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti



Oni kojima nedostaje Stanko Besslich (a i oni kojima godi liberalan pristup engleskome) neka slijede ovaj link:
http://www.stanko-beslic.iz.hr
(mcn)


CWR, Comics Worth Reading
http://www.mindspring.com/~johannadc/cwr.html

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 23. do 29. februara

24. februara 2001. Promovisan je drugi broj strip fanzina Kuhinja, koji se pojavio u obliku CD kompilacije muzike bandova iz Pančeva i okoline, koncertom na krovu iznad osmog sprata zgrade Opštine u Pančevu!

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.