STRIP VESTI
|
Broj:
149
28.12.2001. Godina
III
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- PROMOCIJA
KUHINJE - Strip Vesti
- STRIPBURGER
#31 - zmcomics
- EDICIJE
VANNINI - DECEMBAR - Strip Vesti
- ZALJUBLJENE
VEŠTICE GUBE MOĆ - Ilija Bakić
- PARISKI
SPLEEN (18) - Franc
- JUŽNJAČKA
UTEHA No 41. - Marko Stojanović
- QMOVA
KOLUMNA (90) - Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (101) - Darko Macan
- STRIP
AUTOR: SRĐAN AĆIMOVIĆ - Strip Vesti
- VESTI
IZ SVETA - Strip Vesti
-KORDEJ U USA (Saša Bovan)
-DAN DE CARLO
(Bojan M. Đukić)
-A MOMENT OF SILENCE
-KASPEROV TATA
- POZIVI
NA SARADNJU - mail
- LINKOVI
- Strip Vesti
- DATUMI
- Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti
SUMA SUMARUM...
Obzirom da moj izazov za diskusiju nije urodio plodom, bar
do sada kada pišem uvodnik, najelegantnije rešenje za uvodnik
je da napišem po koju o protekloj, i pokoju o nadama u budućoj,
godini.
U Sloveniji i dalje suvereno vlada Stripburger,
i ekipa oko njega, došavši do 31-og redovnog broja, baš ovih
decembarskih dana, i objavivši još jednu sjajnu antologiju
istočnoevropskog stripa "Stripburek 2".
Hrvatska je dobila sada već stabilnog izdavača stripova
u liku Bernarda Radovčića koji je štampanjem Torpeda,
Bone-a i Usagi Yojimba u tvrdom povezu postavio
nove standarde i zadatke pred druge izdavače. Od edicija koje
se bave domaćim stripom jedino je stabilan Kvadrat,
izuzetno kvalitetan časopis koji se bavi teoretskim sadržajima
i koji je dogurao do dvanaestog broja pod patronatstvom Vjeko
Đaniša. Naravno, tu je i tradicionalna manifestacija Crtani
Romani Show koja se održala i ove godine.
Bosansko hercegovačka, kao i Makedonska, scena
se polako bude ali još nema dovoljno informacijama o njima
tako da su praktično ostale nepoznanica.
Pravi bum se odigrao u Jugoslaviji gde je strip bio
u decenijskom mraku. Udišući dugoočekivanu slobodu ljudi su,
sada u bitno drugačijim uslovima, sa mnogo više optimizma
i hrabrosti krenuli u nove izdavačke podvige. Došlo je i do
drugačije, prirodnije, raspodele na sceni. Andergraund je
ponovo postao andergraund pojavom više stabilnih edicija
koje se bave stripovima glavnog toka. Najviše domaćih radova
je svakako objavio Bager, nažalost "preminuli"
magazin, koji je svakako uspeo da pomogne buđenju učmale strip
scene. Zoran Penevski je svojom Grafičkom Zaverom
4, uspeo da napravi pravi šok objavivši 80 strana
domaćeg stripa u koloru. Zatim se tu pojavio i System
comics, kao izdavač domaćih kolor albuma: "Tehnotise"
(Aleksa Gajić i Dušan Grkinić) i "Badi Kukavica i druge
priče" (Željko Pahek). U trku objavljivanja domaćih autora
se uključio i novosadski Marketprint objavivši,
u punom koloru na 60 strana, album "Točak" Dražena
Kovačevića i Gorana Skrobonje i to praktično sa desetak meseci
zakašnjenja u odnosu na francusko izdanje. A lično se nadam
da je i pokretanje moje edicije "Drugi pogled",
sa stripom "La Bete Noire" (Darko Macan i Milan Jovanović),
bacio koji zračak svetlosti na sledeću godinu.
Ne smemo zaboraviti da su ipak najveću ulogu kod populisanja
stripa, i vraćanja istog na pozornicu, imali Marketprint
sa Stripotekom i Konanom kao i Vannini
Edicije sa redovnim izlaženjem bonelijevih
stripova. Nakon deset godina tuge, napokon malo vedrije bacam
pogled na kioske sa štampom...:) Naravno, nedostaju edicije
sa radovima domaćih autora.
Dogodine, to dolazi već za koji dan, možemo očekivati prvenstveno
stabilizaciju stanja. Vannini Edicije će ići
sigurno na radost ljubitelja bonelijevih stripova,
Marketprint će svoju publiku iznenaditi u aprilu (one
koji ne pročitaju ovaj uvodnik) izdavanjem nove kvalitetne
edicije koja će se baviti Mangama, i u kojoj će u prvih četrdeset
brojeva ići Akira. Naravno i dalje se ide sa
obimnim programom izdavanja strip albuma. Nova Grafička
zavera je, koliko znam, u pripremi i takođe treba
da bude u boji. System comics nastavlja sa domaćim
albumima, ali ne smem pričati o kojim je naslovima reč...:).
Takođe je novi Strip Pressing u pripremi...
Lično imam rezervisanih stripova za sedam svezaka u ediciji
"Drugi pogled", a računam da će ih biti još
dve-tri.
O planovima koje imaju ljudi sa ostalih područja ne znam mnogo
jer uglavnom nemam ličnih kontakata a još nisu u dovoljnoj
meri zastupljeni u Strip Vestima. Shvatite ovo kao
kritiku na vaše učešće pri pisanju vesti za ovaj časopis.
Doduše iz kontakta sa Bernardom Radovčićem znam da
treba da izađu još dva albuma Torpeda, po jedan Bone
i Usagi Yojimbo i to već početkom godine (trebali su
do kraja ove, ali...). O radovima domaćih autora nemam pojma...:(,
jednostavno i iskreno rečeno.
Toliko za sada, i ovako je uvodnik dosta duži no obično. Proslavite
odlazak 2001.godine sa više vedrine i dugo mi čitajte stripove,
posebno one od domaćih autora!!!
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
Srđan Aćimović
od sada ima svoju web stranicu na sajtu zmcomics.co.yu
na adresi: http://www.zmcomics.co.yu/autori/acimovics
U ime svoje i ime saradnika
i pretplatnika Strip vesti
svim čitaocima
želim sretnu novu 2002.godinu
sadržaj
|
1.
|
PROMOCIJA
KUHINJE
|
Strip
Vesti
|
U petak 28. Decembra, sa pocetkom u 21h, u prostoru
na prvom spratu Doma omladine Pancevo (Djure Djakovica
10, nedaleko od Autobuske stanice) ce biti odrzana promocija
treceg broja strip casopisa Kuhinja. Novi broj sadrzi
stripove vise domacih (Aleksandar Zograf, Wostok, Sasa Mihajlovic,
Stevan Markus, Letac, Vuk Palibrk, Vladimir Nedeljkovic-Nedelja,
Kiklop, Irena Jukic Pranjic, Mr Spiral, Biljana Pavlovic-Pavlov,
Pedja Delibasic, Maja Veselinovic/Mileta Mijatovic) i inostranih
autora (Bob Kathman, George Parsons, Al Davison).
Pored predstavljanja najnovijeg izdanja, aktivisti Kuhinje najavljuju
i zanimljiv program koji ukljucuje izlozbu fotografija, projekciju
filmova i nastup iznenadjenja. Bice to prvo desavanje u prostoru
koji se nekada zvao Atelje mladih, i koji bi uskoro trebalo da
bude revitalizovan ( u pitanju je zgrada koja je bila kasarna
u vreme austrougarske, i ruska bolnica pre Drugog svetskog rata).
Kao znak podrske ovoj inicijativi, slusace se iskljucivo produkcija
lokalnih rock bandova.
IZLOZBA: prema ideji Jennifer Daydreamer, strip
autorke iz Sijetla, i Sharon Silverman, umetnice iz Bostona,
bice postavljene fotografije dve autorke iz Sijetla (Jennifer
Daydreamer, Nora Superpatriot) i dve iz Bostona (Sharon
Silverman, Karen Krikorian). Fotografije predstavljaju dokument
o izlivima hiperpatriotizma obicnih ljudi u Americi, nakon napada
11. septembra. Autorke su, igrajuci se igre koju su same izmislile
(Can you spot the flag/Pronadji zastavu), zabelezile americko
znamenje koje je bilo moguce pronaci na najbizarnijim mestima.
PROJEKCIJA: pored filma EVERYBODY’S KID, nastalog prema
performansu Stevana Markusa, bice prikazan i video zapis o rok
festivalu kojim se finansira rad italijanske nezavisne radio stanice
Radio Onda D’Urto, po kojem je znamenit grad Brescia. Filmove
ce najaviti gosti Kuhinje, Andrea Rossini i Thomas Bendinelli,
predstavnici ove radio stanice.
NASTUP: iznenadjenje. Jedno domace i drugo inostrano.
sadržaj
|
2.
|
STRIPBURGER
#31
|
zmcomics
|
Početkom decembra je izašao i najnoviji 31., redovni, broj slovenačke
strip revije Stripburger. Ovaj broj je svojim čitaocima
doneo sijaset zanimljivih stripova, tekstova i recenzija. Intervjuom
je predstavljen Macel Ruijters dok je Montrealsku strip
scenu predstavio Jamie Salamon. Tu se nalaze i redovne
rubrike E-mail from Croatia (Darko Macan), nYUz
(Zlatko Milenković), Slovenske brazde (redakcija) i veliki
broj recenzija.
U ovom broju su svoje mesto našli sledeći autori: Isabel Grosse
- Holtfort (D), Ivan Mitrevski (SI), Aleksandar Opačić (YU), Tomaž
Lavrič (SI), Vladan Nikolić (YU), Shristop Feist (D), Rick Trembles
(CAN), Eric Braün (CAN), Geneviéve Castrée (CAN), Billy Mavreas
(CAN), Julie Doucet (CAN), Richard Suicide (CAN), Henriette Valium
(CAN), Marcel Ruijters (NL), Roman Tolici (RO), Olmo Omerzu (SI),
Ivan Brun (F), Andreja Kladnik (SI), Lars Sjunnesson (S/D), Tomaž
Prokupek (CZ), Koco (SI), Klerkz Govartz (B), Saša Kerkoš (SI).
Naslovnu stranu je uradio Henriette Valium (CAN).
Što se tiče kontaka u slučaju da želite da dođete do svog primerka,
tu je svima poznata adresa:
Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Metelkova 6/I, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662,
fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore
e-mail: burger@kud-fp.si
sadržaj
|
3.
|
EDICIJE
VANNINI - DECEMBAR
|
Strip
Vesti
|
Nova beogradska izdavačka kuća "Edicije Vannini"
je u decembru mesecu izbacila sledeće naslove:
DYLAN DOG 4
6. decembra 2001.
Epizoda: "Tajne Ramblina"
Original: "I segreti di Ramblyn" (N. 64)
Ideja i scenario: Tiziano Sclavi
Crtež: Montanari & Grassani
Naslovna strana: Angelo Stano
Cena: 75 dinara
MISTER NO 4
13. decembar 2001.
Epizoda: "Samoubilačka misija"
Original: "Missione suicida" (N. 278)
Autor: Guido Nolitta
Scenario: Stefano Marzorati
Crtež: Renato Polese
Naslovna strana: Roberto Diso
Cena: 75 dinara
ZAGOR 4
20. decembar 2001.
Epizoda: "Izazov u brdima Vičite"
Original: "Sfida sui Monti Wichita" (N. 414)
Ideja i scenario: Mauro Boselli
Crtež: Carlo Marcello
Naslovna strana: Gallieno Ferri
Cena: 75 dinara
MARTIN MISTÉRE 4
27. decembar 2001.
Epizoda: "Deca belih očiju"
Original: "I bambini dagli occhi bianchi" (N.
128)
Scenario: Michelangelo La Neve
Crtež: Paolo Morales
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Cena: 75 dinara
sadržaj
|
4.
|
BAKIĆ
|
Ilija
Bakić
|
STRIP
Zaljubljene veštice gube moć
"Dilan Dog" br. 3: "Maelstrom!" ; Bonelli Comisc/Edicije
Vannini,Beograd 2001.
"Mora da je neko oklevetao Jozefa
K. jer je jednog jutra bio uhapšen, iako nije učinio nikakvo zlo"
piše na prvoj strani "Procesa" Franca Kafke koji čita čovek koji
se zove Jozef Keler, dok čeka da mu gazdarica donese doručak.
Umesto nje na vratima zatiče dva policajca sa nalogom da ga uhapse,
na koji on odgovara nožem i satarom, ubija posetioce i beži. Istovremeno
buboliki Gregori zaključuje da, zbog premalo sna i previše pića,
očajno izgleda i izlazi na ulicu, da bi ga tamo zgazio, zajedno
s parkiranim automobilima, ogromni uglađeni gospodin s polucilindrom...
U nastavku priče ispostaviće se da je Jozef Keler anđeo koji je
ubio 665 veštica ne bi li sprečio otvaranje Maelstroma, prolaza
između svetlog i tamnog carstva, i dolazak antihrista. Da bi završio
posao mora da eliminiše i poslednju vešticu, koja je, pak, prava
lepotica i zapada za oko Dilan Dogu. Ni dama nije ravnodušna,
tj. i ona se zaljubljuje i zbog toga gubi svoje veštičije moći.
A prolaz samo što se nije otvorio, anđeo u prvom pokušaju ne uspeva
da ubije vešticu, dimenzije se prepliću i zubate čeljusti se naziru
u vrtlogu...
Po ko zna koji put Dilan spasava svet a da se ni u jednom trenu
ne zapita da li taj napor ima smisla. U stvari, čini se da sudbina
jadne nam planete pre svega zavisi od Dilanove potentnosti i mužjačkog
instinkta za pokoravanjem pripadnica lepšeg pola. Jer, ako on
ne bi uspeo u svojim osvajanjima, možda bi izgubio volju da dela
i od svih nas ostao bi samo pepeo. Ipak, ma kako apsurdno to zvučalo,
ovaj junak je mnogo životniji od bezbrojnih superheroja čije jedino
pokriće za svakakva lomatanja jeste samo puka ideja o slobodi,
pravdi itd. Sa svoje strane Dilan je potpuno telesno uslovljen,
pravi frojdovski tip. Naravno, i na ovu simplifikaciju moguće
je staviti primedbe, ali uvek je zanimljivo videti netipične pojave
u stripu, čak i uz rizik da feministkinje proglase Dilana i njegove
čitaoce za muške šovinističke seksiste.
Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 10.12.2001.godine
sadržaj
|
5.
|
PARISKI
SPLEEN (18)
|
Franc
bvlazic@EUnet.yu
|
U PISCEVOJ RADIONICI:
originali "Asteriksa i Latravijate"
Nema sumnje da Asteriks, koga od
1977. Uderzo stvara sâm, bez daimonskog genija Goscinnyjeva, vise
nije onaj stari. U to nema sumnje. Kao sto bi bilo izlisno, sasvim
izlisno, uporedjivati literarne, lingvisticke dosetke scenariste
sa istovetnim stilskim vezbama crtacevim, stvaranim u potonjem
pokusaju odrzavanja bar priblizne stilske homogenosti dela (sto
je, verovatno, po svojoj izvedbi, najuspelije u prici "Asteriks
kod Rahazade").
Pa opet, kada se god pojavi novi album, nesto u nama zatreperi.
Nesto, sto se, od detinjstva, nije nikada gasilo. Pri svakom otvaranju
novog albuma, u nama deluje istovetna, tanusna, svilena magija
prvobitnih otkricâ. I tad osetimo, da je carolija i dalje prisutna:
sa radoscu listamo stranice novog stripa, znatizeljno prateci
novi zaplet i novu pustolovinu davno, od detinjstva, poznatih
junaka.
Koliko citanja Tintina, Asteriksa, Strumfova, koliko listanja
Gase, od detinjstva. I koliko otkrica, pronalazaka, na polju jezika,
na polju gegova, na polju viseslojnih piogravanjima jezickim i
likovnim koordinatama! To sam, u vlastitom iskustvu, najbolje
upoznao citanjem Tintina (ne postoji strip koga sam cesce grabio,
posle skole, ili pred san, u ranoj mladosti); pa opet, tek su
se, u adolescenciji, pocele da otkrivaju neke stvari, pisceve/crtaceve
ideje, pogledi, shvatanja. Ucitavanje je teklo sporo, ali shodno
razvoju coveka od deteta do mladica. Kako sam odrastao, tako sam
bolje razumevao viseslojnost delâ. Ovo, sto velim za strip, dakako,
vazi i za bilo koji drugi oblik umetnickog izrazavanja, koji upoznamo
jos dok smo dete, pa se tome zatim neprestano vracamo i u tome
oktrivamo nove i nove stvari. U literaturi, ili muzici, na primer.
Nije nimalo slucajno sto se smatra kako postoji literatura za
svaku zivotnu dob ponaosob. I sto ima romana koje treba citati
na vreme jer je posle toga vec kasno: prosla magija ! otide carolija
! ili se izgubila tanka, nestvarna nit i predja koja bi nam pomogla
da se, kroz umetnicko delo, odrzimo, prepoznamo, osnazimo, i krenemo
dalje, put besprestane samospoznaje. Setimo se, recimo, kada smo
poslednji puta ozbiljno citali Hesea? ne bese li to dok besmo
adolescenti? Pa opet, Hese je za svoja dela zeleo da budu citana
od strane pedesetogodisnjaka. Svako njegovo delo se bavi pitanjem
odrastanja i pitanjem kriza identiteta kojih u covekovu zivotu
ima vise od prostog prelaska coveka iz adolescencije i mladosti
u zrelu dob. Umetnost, to nije samo stvar zabave, ili lepote.
To je takodje pitanje patnje, ili boli, i iskupiteljske moci poezije.
Sta bolje leci od kapi vedrine i vrsne duhovitosti, pitace ko?
Ali, pitace sad neko drugi, nije li deplasirano govoriti o ozbiljnijoj
temi, kada je, naposletku, samo rec o stripu?
Pa dobro, moglo bi se i tako reci. No opet; "La théorie des gens
seuls/Teorija o osamljenim ljudima" (Dupuys), mozda je najbolji
savremeni francuski strip koji je uspeo, ne setan i humoristican
nacin istovremeno, da govori o samoci i boli.
U redu; mozda ovoga puta iz mene vise govori pesnik nego likovni
kriticar. Ja sam, na kraju, samo zeleo reci koju o novoj Uderzinoj
knjizi.
Na neki nacin, pravilo ponovljenih citanja, u raznim zivotnim
dobima, vredelo bi i za strip. I, sto bi vredelo za strip uopste,
vredi takodje za ovaj, ponaosob. Tim pre sto je rec o reprintu
originalnih Uderzinih crteza olovkom, poslednje Asteriksove pustolovine
"Astérix et Latraviata", koje izlazi na videlo godinu dana nakon
objavljenog stripa.
Govorio sam, na pocetku, da se poslednji Asteriksi ne drze s prvobitnim.
To je toliko jasno da ne bih uopste zeleo da tu stavku dalje argumetujem.
U tom smislu, i jedino u tom, steta je sto se ovaj sjajni, originalni
autorev crtez stampa tek za ovu priliku. Jer, rec je o, zaista,
velicanstvenom Uderzinom potezu ruke, ali preko kojeg vise nema
miloste izlivanja duha Goscinnyjeva.
No, krenimo redom: Uderzo, poslednjom knjigom, citateljstvu nudi
kopije 44 table originalnih ctreza kompletne Asteriksove avanture.
Radi se, dakle, o albumu prvobitnih, dovrsenih crteza preko kojih
je, docnije, radjeno tusem. Format knjige prati stvarni format
papira, u velicini od polovine celih, stampanih tabla. Svaka stranica,
dakle, nudi dva kaisa, otprilike velicine A5. Strip ima celokupno
394. kvadrata. Kasnije tusiranje crteza izveo je Frédéric Mebarki,
dok je tekst upisan vlastitom Uderzinom rukom tusirao Michel Janvier,
obojica zaposlena u Uderzovom studiju.
Preciznost egzekucije, savrsenstvo kadriranja, lakoca poteza,
sencenja, dinamicni grafizam koji igra na odnosima realisticke
i groteskne figuracije, te imaginativne perspektive (vojske u
pokretu, palate, trgovi), cine da se svaki kvadrat predstavlja
i kao mala studija i svet za sebe. Sama cinjenica da se crtezi
doimaju kao studije, kao skice radjene olovkom u cilju stvaranja
vece ili slozenije likovne kompozicije (ovakav utisak se i nehotice
otme citaocu), pokuzuje koliko je svet klasicnog stripa, jos uvek,
srodnik sveta figuralnog slikarstva. Uderzo originalima svog poslednjeg
stripa pokazuje do kolike mere je majstor i crteza i studija,
koliko maestralno vlada mise en sceneom i njegovo besprekorno
znanje graficke naracije.
Na kraju knjige citalastvu se nudi i nekoliko humoresknih stranica
u albumu neuvrstenih vinjeta, u kojima se preplicu elementi komike
i erotike, za nasu najvecu radost i iznenadjenje. To bi se moglo
uzeti i kao Uderzin pastis vlastitih radova usmerenih decijoj
publici, ali i kao pritajeni (deciji) pogled na svet odraslih,
ka cemu su se, od "Ruze i maca", neosetno pomerale teme poslednjih
Asteriksovih pustolovina. Ovo takodje pokazuje koliko se prostor
slobode stripovnog izrazavanja, od sedamdesetih godina, otvorio
i kako je uticao i na najvece majstore stripa za decu. Vise ili
manje ukusne, vise ili manje uspele (a ima ih izvanrednih), erotske
vinjete u ovoj knjizi samo govore kako ne bismo nuzno morali imati
samo Magnusa, Manaru ili Maurovica kao majstore erostkih prica.
Franquin se, u "Crnim mislima", oslobadjao pritiska uredjivackih
i moralnih kodova izdavastva. Ne bi nas zacudilo kada bismo, jednom,
otkrili da se i Uderzo podavao grafickim radovima koji bi se,
u staro vreme, u Francuskoj, vodili pod rubrikom "Pour adultes
seulement"!
Ovde se vracam i temi sa pocetka ovog rada: postoji vise slojeva
citanja, kao sto postoji i vise etapa unutarnjeg razvoja i unakrsnih
prozimanja obeju sfera; najinteresantnije je kada odrasla osoba
otkrije, u nekada omiljenom stivu, stvari koje nisu prvenstveno
upucene na deciji svet, nego dete neosetno uvode u svet odraslih.
To je Uderzo radio sa puno humora i velikim umecem od pocetka
serijala i, ovim poslednjim radom, vise nego ikad ranije, uveo
nas u vlastitu radionicu i pokazao kako se, iznutra, odvija stvaranje
jedne Asteriksove pustolovine. Iz svih ovih razloga, reprint originalnih
crteza "Asteriksa i Latravijate" (bez obzira na manjkavosti scenarija),
velik je trenutak u savremenom francuskom stripu.
sadržaj
|
6.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 41.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
NOVE GODINE…
Nekako nam je svima uslo u krv da
kraj kalendarske godine vezujemo za vreme kad treba sumirati rezultate.
Prebrajanjem uspeha bavi se svako, pa se tako nabrajaju najuspesniji
sportisti, filmovi koji su u pomenutoj godini namaknuli najvise
novca (i oni drugi, zreli za Zlatne Maline), koliko su nam porasli
budzeti, koliko ce nam love dati raznorazni dobrotvori iz inostranstva…
Osama se jos trazi ziv ili mrtav (ali se ne nalazi ni u jednom
od pomenutih agregatnih stanja), Patrijarh Pavle je ziv i zdrav
(i ne sikira se mnogo zbog toga sto je bio razlog za polemiku
u svetu stripa), ceka se premijera Gospodara prstenova kod nas,
napolju snezi li snezi… A gospodin Vasa Pavkovic je u ponedeljak
imao zanimljivu repliku na promociji Maksa Debrisa u Beogradu.
"Govorio sam u zadnje dve nedelje na tri promocije stripa albuma"
rece gospodin Pavkovic "sto je vise nego sto sam govorio na takvim
promocijama u zadnjih deset godina."
I stvarno, kad covek sve zbroji, ova godina, sve u svemu, nije
uopste bila losa za Jugoslovenski strip. Stripoteka stoji cvrsto
na svojim nogama i sve cesce objavljuje zanimljive stripove, dok
se njihovom izdavackom planu u pogledu strip albuma ne moze mnogo
prigovoriti; dobar izbor, frekventno izdavanje i kvalitet albuma
govore u njihovu korist. Pozdravljam takodje i cinjenicu da je
konacno objavljen i album domacih autora (Skrobonjin, Vesovicev
i Kovacevicev 'Tocak'; za pokudu je to sto je prvo morao da uzme
nagradu u Francuskoj i da ga tamo objave, pre nego sto je zasluzio
da se i ovde pojavi.) Drugi iole redovniji strip magazin na ovim
prostorima (cije su zasluge isle u pravcu promovisanja domaceg
stripa), Bager, se ugasio, ali ne pre nego sto je dopustio nekolicini
mladih crtaca i scenarista (ukljucujuci, sto da krijem, i mene)
da na domacu strip scenu pomole nos. U Ediciji Vannini vec nekoliko
meseci redovno i bez kasnjenja izlaze Bonelijevi serijali Dilan
Dog, Marti Misterija, Zagor i Mister No (koji su se svi, uzgred,
prilicno ofucali za vreme dok mi nismo bili u prilici da ih pratimo,
al' dobro sad, hvatamo prikljucak!). Izasla su dva broja magazina
Placeba, koji forsira domaci alternativni pristup stripu (koji
ja sa svoje strane opet nesto ne ljubim, ali bar postujem), prilicno
dosledno nastojeci da promovisu andergraund strip u nas. Kad smo
vec kod 'podzemnih' izdanja, tu su i jos nekoliko brojeva Stripera
(koji ne bih nesto posebno komentarisao, razlozi poznati redakciji),
kao i novi, prilicno interesantni Lavirint; raznoraznim fanzinima
se ne bih nesto posebno bavio - niti sam tu strucan, niti mi se
u to polje zalazi. System comics nas je obradovao sa dva albuma
u boji domacih autora posle ko zna koliko godina, Gajicevim i
Grkonjicevim 'Technotise - om' i Pahekovim 'Badijem kukavicom',
sa dobrim izgledima da nam prezentuju jos poneki ovdasnji biser.
Od albuma se tu jos pojavio i Filip Krejven Dusana Bozica, a ako
mi se dozvoli da se malo hvalim, ukazao bih na cinjenicu da je
i Niski Studensko Informativno Izdavacki Centar bio poslovicno
vredan i izbacio jedan broj strip magazina Strip Pressing (drugi,
boze zdravlje, izlazi krajem januara), kao i strip album Djordja
Milosavljevica, Tonija Radeva i moje malenkosti 'Maks Debris -
ispovest pravog krivotvoritelja'. Najzad, knjizara - striparnica
Alan Ford napravila je izdavacki izlet albumom 'Blago Templa',
a bili su i delimicni sponzor pravog izdavackog dragulja - Zlatkovog
mezimceta, edicije Drugi pogled, koja konacno na pravi nacin reprezentuje
domace autore i koja je pocela da nam prezentuje 'La bete noire',
originalan i nadasve interesantan strip Darka Macana i Milana
Jovanovica. Uh!
Bila je ovo, kao sto se iz prilozenog vidi, jedna prilicno ispunjena
i vredna godina na polju domaceg stripa. Radilo se, objavljivalo,
pa cak (tu i tamo) donekle i zaradjivalo. Svestan da u ovom tekstu
nisam rekao nista novo vec samo pobrojao ovogodisnja izdanja (ali
to se i radi na kraju godine, zar ne!?), evo eksluzive informacije
da bih likvidirao grizu savesti u nastajanju,: Ocekujte u januaru
jos dva stripa albuma domacih strip autora, i to u koloru, jedan
pozamasan strip magazin i jednu knjigu sa sjajnim ilustracijama
u boji (plus drugi Strip Pressing, to je jedino za sta sam sam
odgovoran!).
Sta na kraju reci? Srecna nam svima Nova godina… I da smo svi
zivi i zdravi i produktivni!
sadržaj
|
7.
|
QMOVA KOLUMNA
(90)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
PROPOVEDNIKOV SIN (5)
"Zlatno Doba Stripa,
koje prema meni nimalo nije bilo zlatno, došlo je do svog kraja
1953. godine. Bio sam prvi i poslednji Fositov crtač stripova.
Ponovo bez prebijene pare u džepu - ali ovaj put sa ženom i dvoje
dece - preselio sam se na Floridu i pokušao da zaboravim na sve.
Kupio sam restorančić i bar u Majamiju pod imenom 'Ukelele Kafe'.
Ponovo sam prao sudove, kelnerisao, ponekad i kuvao i čistio klozete,
baš kao pre toliko puno godina. Svirao sam gitaru i pevao zabavljajući
goste. Sve vreme nikom živom nisam rekao da sam bio crtač koji
je radio strip o Kapetanu Marvelu. Moja birtija je postala popularno
mesto i izgledalo je da će mi ići dobro, ali profit je bio jako
mali. Nakon što sam spoznao da zarađujem samo 10 dolara nedeljno
posle 60-70 sati rada sedmično, prodao sam lokal i potražio posao
- u umetničkom studiju. Našao sam ga radeći montažu lepljenjem
[ono što se po engleski kaže 'paste-up' mogli bismo da nazovemo
'po naški' lepim srpskim izrazom iz štamparstva, 'špigliranjem',
ako se ne varam. Oh, lepi naše srpsko jezika! - op.p.] i ilustracije
ponekad, što je sve pripisivano mom gazdi. Moj šef se zvao Ras
Smajli (Russ Smiley), bio je krupan grubijan koji je voleo lov,
pecanje, pijančevanje i žene. Bivao je sretan da mi prepusti glavninu
dosadnih poslova koje je prezirao. Kroz par godina prepustio mi
je celokupan posao na svim ugovorima.
Primenjena umetnost je ovde bila mizeran biznis. Klijenti su mi
bili 'mali privrednici' koji pojma nisu imali o crtanju i umetnosti,
ali su 'uvek znali šta hoće'. Ono što su zbilja hteli jeste da
prođu što jeftinije ili da ne plate ništa. Terali su me da jurcam
od štamparije do štamparije ne bih li našao nižu prihvatljiviju
cenu za otiskivanje brošura i kataloga koje sam ja napravio, napisavši
sav tekst i nacrtavši sve ilustracije. NIkada nisu hteli da me
plate za pisanje i crtanje.
"Štampari to bacaju u đubre posle upotrebe", govorili su mi. "Ionako
svi znaju da vi crtači očas posla možete da ispalite crteže kako
i kad vas volja. Ne možete da mi naplatite tako nešto!".
Zgađen nad svetom primenjene umetnosti, pokušao sam da se zaposlim
kao kasir u ekspres-restoranu, no rekoše mi da sam previše star.
Žena mi se zaposlila u fabričkom magacinu kako bismo uopšte mogli
da preživimo. To su bile najcrnje godine. Postao sam slobodan
umetnik. Rad mi se sastojao od slikanja uljem do izrade kataloga
za alat, preko planova za izgradnju sve do slikanja znakova i
transparenata. Poslao sam poneki kartun u jednoj slici [što se
kod nas još uvek naziva 'karikatura', mada ta reč zapravo označava
stilizovani portret nekoga, a nikako generalno svaki smešan crtež
- op.p.] nekolicini novinskih sindikata, no sve su mi ih odbili;
svako pominjanje moje ranije karijere kod Fosita postalo je bespredmetno.
Kao kruna stigao je udarac u vidu IRS-a (američka najzloglasnija
institucija - Poreska služba - op.p.) koji se ustremio na sve
umetnike. Pre ove okolnosti, primenjeni umetnici-slobodnjaci nisu
morali da plaćaju porez na prodaju svojih dela. Meni je u kuću
banuo poreski inspektor i tri dana i noći tiho 'češljao' moju
dokumentaciju i račune za protekli period od nekoliko godina unazad.
Najzad je inspektor progovorio: "Ne shvatam kako čovek vašeg talenta
može tako malo da zarađuje. U svakom slučaju, procenjujem da nam
dugujete tri hiljade dolara na ime zaostalog neplaćenog poreza.
Platite ili ćete morati na odsluženje zatvorske kazne".*
Platio sam. Posle toga sam morao da vodim redovnu evidenciju i
šaljem je na uvid poreskim vlastima svakog kvartala. Spoznao sam
kako moram da provodim više vremena vodeći evidenciju i ispisujući
dokumentaciju za porez nego crtajući i počeo sam da se pitam nisu
li kolege i prijatelji moga oca-propovednika bili u pravu kada
su govorili protiv umetnosti, savetujući da se posvetim knjigovodstvu
i računovodstvu umesto toga.
Kada su stvari bile baš ono najcrnje, čudna stvar se dogodila
krajem 1966.g. Uil Liberson, nekadašnji Fositov urednik stripa
za vreme Zlatnog doba, odlučio je da pokrene svoju strip-ediciju.
On je sa bratom i još dvojicom prijatelja sakupio novac i unajmio
Otoa Bindera i mene da mu pišemo i crtamo serijal 'Debeljko, Ljudski
Leteći Tanjir' (Fatman, The Human Flying Saucer). Izgledalo je
kao da su se ponovo vratile rane 40-te godine, bar za neko vreme.
Fatmen je crtan u starom oprobanom humorističkom stilu kojim je
rađen i Kapetan Marvel. Mogao je da bude strahovit hit, ali Uil
i njegovi partneri su zaboravili da na vreme aranžiraju valjanu
distribuciju strip-magazina. Debeljko je nestao nakon samo tri
nastavka. Tamo negde daleko nalazi se skladište puno starih brojeva
Fatmena koji trunu.
Nastavio sam da crtam iz svog doma u Majamiju, kao jedini zaposlen
u kompaniji 'C.C.Beck Studio Of Design And Art'. Dve decenije
nakon što je Kapetan Marvel 'ubijen' dobio sam poziv 'Supermenovog'
izdavača. Oživljavali su Kapetana u novom magazinu pod naslovom
SHAZAM! i tražili su da im podnesem svoje crtane predloške na
uvid kako bi videli jesam li konkurentan drugim crtačima stripova
koje su imali u vidu. To mi je delovalo nekako blesavo. Nisam
morao nikome da podnosim crteže na uvid još od kako sam prestao
da budem žutokljunac na pragu Fositove kompanije četrdesetak godina
ranije. Umesto toga, poslao sam izdavaču i glavnom uredniku Kermajnu
Infentinou (Carmine Infantino) crtež Kapetana Marvela kao Deda-Mraza
sa dugom belom bradom, zarđalom musketom u rukama i začuđenim
izrazom na licu. Ljudi u DC-u su voleli moj crtež. Odgovorili
su mi slanjem nekolicine bedno napisanih scenarija. Ilustrovao
sam ih, njima se sviđalo. Prvi broj SHAZAM-a je smušeno prepričao
Kapetanovo poreklo uz mnogo novih, dodatnih lažnih elemenata.
Cela epizoda je bila ispunjena ljudima koji samo stoje i nešto
govore, Kapetan Marvel nije radio ništa. Druge dve storije su
bile jednako odurne. Kapetan je postao nabrekla gomila mišića
sa personom i privlačnošću džaka cementa. Članovi Marvelove porodice
su jurcali unaokolo, izvaljujući glupave šale i uopšteno praveći
od sebe budaline. Slali su mi sve više takvih scenarija. Svaki
je bio gori od prethodnog. Sve sam ih ilustrovao, trudeći se da
ne cvilim previše.
Pošto sam nacrtao pola tuceta sveski-nastavaka, dobio sam dva
scenarija koji su bili toliko neverovatno bezvredni da sam odbio
da ih ilustrujem, te sam ih vratio izdavaču. Sledeće sedmice otišao
sam u Nju Jork kao počasni gost kongresa stripa. Dok sam boravio
tamo, DC me uopšte nije lepo primio niti tretirao. Izgleda da
ih je moj postupak primorao da potraže druge crtače da urade broj
koji sam im nedavno vratio poštom. Uznemirio sam velikog serijskog
proizvođača kobasica, koji je liferovao stripove kao bezumni robot.
Pre no što sam napustio Nju Jork, DC mi je ponudio da sam pišem
scenarije i ilustrujem ih nakon njihove kontrole. Vrativši se
na Floridu, poslao sam im scenario koji sam upravo napisao. Nekih
šest meseci kasnije isti mi je vraćen, potpuno prepravljen da
bude u DC-stilu - ispunjen letećim figurama, herojskim pozama
i bezvrednim masovnim scenama sa puno spektakularne perspektive.
Svi zlotvori i ostali interesantni karakteri su bili odstranjeni.
Vratio sam im to nazad, napisavši u pismu kako nisam zainteresovan
da išta imam u vezi sa tim.
Nikada više od DC-a nisam dobio ni jednu jedinu ponudu da sarađujemo.
Debeljko i Šazam su mi doneli nekog dobra naposletku. Ušao sam
u vidokrug javnosti i iznenada sam postao jedan od poznatih! Bio
sam preplavljen pismima i telefonskim pozivima nepoznatih ljudi
koji su želeli da me upoznaju i intervjuišu. Formirana je legija
potpuno novih i uglavnom mladih mojih obožavalaca čiji je guru
za oblast Majamia bio G.B.Lav (G.B.Love), izdavač strip-fanzina
koji me je pozivao na svoje konvencije gde sam se susretao sa
drugim crtačima, piscima, strip-dilerima i obožavaocima svih starosnih
doba. U Zlatnom Dobu, sva pošta koja je stizala za Kapetana Marvela
zadržavana je u redakciji, pošto se nije smatralo da čitaoci treba
da razmenjuju komentare sa autorima. Kao posledicu imao sam nedostatak
spoznaje postoje li ljudi koji vide moj rad i kojima se to sviđa.
Čitaoci koji su bili deca kada su čitali Kapetana Marvela sada
su odrasli ljudi koji žele da sretnu stvaraoce njima dragih likova.
Najzad su scenaristi i crtači kojima je bilo zabranjeno da se
potpisuju na svojim strip-tablama dobili pažnju i priznanje ljubitelja
za sve one godine provedene u anonimnosti.
Nakon kolapsa Zlatnog Doba, stripovi su postali jadnije pisani
i crtani od onih starih iz 40-tih koji su kao kontrast bili mnogo
bolji**. Mladi fenovi poput Pola
Hemerlinka (Paul Hamerlinck) i drugih su otkrili uzbudljivost
Zlatnog Doba nakon čitanja gomile modernih stripova. Stariji ljubitelji
poput Bernija MekKartija (Bernie McCarthy) - osnivača FCA fanzina
(Fawcett Collectors of America) - koji su odrasli uz stripove
iz 40tih, sada su mogli da ih neočekivano ponovo vide.
Kakav god status da imam danas, dugujem ga poštovaocima. Od njih
sam naučio više nego što će oni ikada od mene, siguran sam. U
Zlatnom Dobu na stripove se gledalo kao na nešto nečasno, samo
korak ili dva od pornografije. Naši izdavači su nas se stideli
a popularnost naših radova koje su publikovali bila im je neprijatna.
Da su izdavači u ta vremena slušali nas, običan svet, Zlatno Doba
se možda ne bi tako tragično završilo. Ali u ta vremena izdavači
nisu obraćali pažnju na nas, roblje koje vesla na njihovoj galiji.
Bili smo bezimene ništarije, koje čak ne zaslužuju ni prezir,
bivajući ispod njega. Crtači stripova su bili na najnižem nivou
od svih, pošto su svi znali da su oni hulje koje ni za šta nisu
dobre.
Imao sam dug život, koji nije bio lak. Razlika između nekad[ašnjih]
i sad[ašnjih šansi za strip-crtača] je u tome što se u moje vreme
od umetnika - naročito svešteničkog sina koji se opredelio za
umetnost - nikada nije očekivalo da nešto značajno postigne.
KRAJ
C.C.Beck
(08/06/1910. - 22/11/1989.)
(c)2000 Jon B. Cooke & TwoMorrows Publishing
Prevod i adaptacija: Bojan M. Djukić
_________
* Ovo uopšte nije preterivanje.
Iz ličnog iskustva mi je poznato nekoliko slučajeva bezobzirnog
paušalnog oporezivanja pojedinaca ovde u V. Britaniji kod kojih
nije mogla da se ustanovi realna osnovica za oporezivanje. Takva
praksa nije retkost ni u SAD, a zasigurno ni u mnogim drugim 'pravnim
državama' i ostalim demokratskim i sličnim tvorevinama - op.p.
** SiSijevo mišljenje je krajnje
subjektivno u ovom kontekstu, pošto se prostim uvidom u bilo koju
enciklopediju ili istoriju stripa može videti kako je završetkom
Zlatnog Doba nastalo 'međudoba' u kome su procvetali do danas
skoro neprevaziđeni EC stripovi i mnogi drugi koji su našoj publici
ostali nepoznati - op.p.
sadržaj
|
8.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (101)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
COMICS ARE
FOR KIDS!
Steve Buscemi dobio
je nedavno nagradu njujorkških filmskih kritičara za ulogu u filmu
Ghost World, adaptaciji istoimenog stripa Daniela Clowesa.
Publisher's Weekly šestog je prosinca za "knjigu dana" proglasio
strip-reportažu Palestina Joea Saccoa, čije Goražde
ovih dana doživljava brojne prijevode i dobija mnoge nagrade.
Jedna od najprestižnijih britanskih literarnih nagrada, Guardian
First Book Award, u konkurenciji šake romana otišla je također
jednom stripu - Jimmyu Corriganu Chrisa Warea (vidi KTK
#91). Predsjednik žirija pritom je izjavio: "Jimmy Corrigan
je fantastičan pobjednik (...) koji nas izaziva da ponovo razmišljamo
o literaturi i smjerovima kojima se ona kreće početkom dvadeset
i prvog stoljeća."
Pa, to kao da strip postaje respektabilan? Kao da je opet 1986?
Osamdeset i šesta je, podsjetimo se, bila godina Mausa,
Watchmena i Dark Knighta. Čitani su se magazini
čudili kako "strip, gle, nije samo za klince" i na trenutak voljeti
strip nije bila sramota. Veliki bijeli svijet privirio je u naš
mali geto, na čas zainteresiran, i ... povukao se što je brže
mogao!
Jer, što je geto imao ponuditi nekome tko je htio "nešto poput
Mausa" - Miami Mice? Što su trgovci davali onima
koje su Watchmeni svojom ljudskom dimenzijom dovukli do
superherojskog predgrađa - tisućiti broj X-Men sapunice?
Zar je čudo da je velikom svijetu trebalo petnaest godina da nam
opet priviri?
Iako, isto će se, bez sumnje, dogoditi i sada. Sacco i Clowes
imaju po dvije, tri knjige na policama, Ware jednu. A ničeg sličnog
nema, ničega što bi nezadrta čitatelja vratilo jednom kad apsorbira
"preporuku dana". Osim superheroja se ništa ne snima, Guardianovu
će nagradu dogodine dobiti normalan roman.
A nas, u getu, neće biti baš jako briga, je li tako? Nama jest
malo drago kad mama i tata pročitaju neki strip i kad im se svidi
jer će nas tako možda manje gnjaviti da čitamo "nešto pametnije",
ali zapravo nam je puno draže da strip bude nešto što samo mi
razumijemo. Neka je i glup, ali je naš i baš nam zato drag.
Jer mi znamo nešto što odrasli ne kuže.
Strip jest samo za klince.
sadržaj
|
9.
|
STRIP AUTOR:
SRĐAN AĆIMOVIĆ
|
Strip
Vesti
|
SRĐAN AĆIMOVIĆ
Valjevo, 1980.
Biografija:
Rođen 1980. U Valjevu.
Do 1992 živeo u Zvorniku (BiH) a nadalje u Valjevu. Završio
Valjevsku gimnaziju (u smislu maturirao, ne u smislu da je učestvovao
u izgradnji zgrade). Trenutno živi u Beogradu gde studira Elektrotehnički
fakultet (prosek: 7.769).
Crtao stripove oduvek. 98' pohađao valjevsku strip-školu koju
je vodio Milivoje Kostić. Učestvovao na par izložbi,
a njegov rad može se videti i u katalogu "Cool strip art
anthology". Takođe zauzima par kvadratnih centimetara u
"Yoghurtu", dodatku "Stripburecka 2", druga strana
pri vrhu na sredini. Piše članke za StripVesti kad god
stigne. Odnedavno se njegov dnevni strip vrti na adresi
mcduffies.keenspot.com.
Srđan Aćimović od sada ima svoju web stranicu
na sajtu zmcomics.co.yu na adresi:
http://www.zmcomics.co.yu/autori/acimovics
sadržaj
|
10.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-KORDEJ U USA
Ovih dana u strip prodavnicama u sjevernoj americi pojavio se
cetvrti broj Cabla kojeg radi Igor Kordey.
Scenarista je David Tischman. Do sada je izaslo cetiri
broja i ovim brojem epizoda je zavrsena. Radnja ovoga serijala
se desava u peruu, i radi se o teroristickoj grupi koja zeli da
ovlada peruom uz pomoc droge i naravno super moci. U izdanju marvela,
crtez je izuzetno dobar, kao i stampa. Slijedeca epizoda Cabla
treba da bude smestena u albaniji i na kosovu. Citav ovaj serijal
koji sada momentalno Kordey radi, posveceno je terorizmu
i borbi protiv njega. Prvi serijal se desava u peruu, a slijedeci
u albaniji i sve tako redom gdje su krizna teroristicka podrucja
na svijetu. Inace ovih dana je bilo pravo iznenadjenje naci jos
jednu svesku Igora Kordeya u prodavnicama, a to
je New X Men. Scenarista ovoga puta je Grant Morrison.
Samim ovim sada momentalno izlaze dva izdanja Igora Kordeya:
Cable i X mens. Sami crtez u X man prevazilazi
onoga u Cablu, i ako se stvarno malo pazljivije udubite
u crteze moze se videti da je utrosio mnogo vise zivaca i vremena
na ovu svesku. U ovoj svesci je i kolor puno bolji nego u Cablu.
Koliko znam za sada, on ce nastaviti ovu seriju do daljnjeg.
(Saša Bovan)
-DAN DE CARLO
DEN DiKARLO (Dan DeCarlo)
- CRTAC KOJI JE DEFINISAO GRAFICKI STIL STRIPOVA I CRTANIH
FILMOVA O "Arciju" (Archie) PRE PET DECENIJA - PREMINUO U 82.
GODINI STAROSTI
Den DiKarlo je izgubio zivotnu bitku infarktom koji je prekinuo
prebogatu karijeru umetnika stripa cije je radove videlo vise
citalaca nego od ijednog drugog strip-crtaca.
Iako je imao dugu karijeru, najpoznatiji je kao crtac za kompaniju
"Archie Comics", ciji su likovi u nasoj zemlji ostali nepoznati
citaocima stripova - za razliku od TV-gledalaca koji su ranih
70-tih mogli na malim ekranima da prate animiranu seriju nastalu
na osnovu stripova o veselim srednjoskolcima iz Glendejla. Kreirao
je likove i serijale "Sabrina, vestica-tinejdzerka" (Sabrina The
Teenage Witch), "Ceril Blosom" (Cheryl Blossom, ime i prezime
koji vape da budu 'posrbljeni' kao 'Visnja Cvetic'!) i "Josie
and the Pussycats" (Dzouzi i Cica-Mace - devojacki rok-bend, koji
ne bi iznenadio kao naslov da se u nas pojavio 'preveden' kao
'Cica i Mace'!). Medjutim, najznacajniji doprinos stripu je DiKarlov
crtacki stil koji su izdavaci Arcijevih avantura i ostalih navedenih
serija odlucili da usvoje kao zvanican kompanijski 'kucni' stil.
I ne samo da je svojom olovkom decenijama kontinuirano doprinosio
maticnoj kompaniji - dobri stari Den je vredno obucavao u slobodno
vreme ostale crtace da rade samostalno imitirajuci njegov prepoznatljiv
rukopis.
Zadnjih nekoliko godina DiKarlo je bio okupiran [nametnutim] sudjenjem
zbog gorkog nesporazuma sa njegovim izdavacem povodom vlasnistva
nad autorskim pravima za "Josie and the Pussycats" strip koji
je u medjuvremenu postao uspesan dugometrazni 'zivi' igrani film!
Neosporna je cinjenica da je Den stvorio lik Dzouzi (inspirisan
izgledom i krsnim imenom njegove vencane supruge!), izgled njenih
drugarica i premisu celog stripa koji je ranih 60-tih bezuspesno
nudjen sindikatima kao novinski strip, stoga je Den kaiseve preradio
kao table za strip-svesku i ponudio ih redakciji kuce za koju
je vec crtao Arcija i ostalu druzinu. Dzouzi i njene macane su
nasle krov nad glavom u "Archie Comics"-u.
To sudjenje je oznacilo kraj poluvekovne saradnje izdavaca i umetnika
koji je tom izdavacu kreirao imidz.
DiKarlo je ipak pod stare dane uspeo da nadje poslove kod nekih
drugih izdavaca, posebno kod "Bongo Comics"-a koji objavljuje
strip-adaptacije "Simpsonovih"!
- Opisivan je kao Dzek Kerbi tinejdzerskog humoristickog stripa,
- rekao je o pokojnom Denu Bil Morison (Bill Morrison) iz Bongo
Komiksa. - no ja bih ga radije nazvao Karl Barksom tinejdzerskog
humoristickog stripa! [po Carl Barks-u, najboljem crtacu Diznijevih
stripova na svetu uz Flojda Gotfredsona.] - U Denovom stilu je
bilo cudesne mesavine humora i seksepila... nacin na koji je 'prelamao'
i vizuelno postavljao pricu bio je tako cist i koncizan, pa ipak
briljantan. Puno je radio za nasu mesecnu svesku "Bart Simpson"
i imamo dosta njegovih tabli u arhivi. Ako ih bude dovoljno, odstampacemo
specijalan broj posvecen samo Denu DiKarlou. Jedna od poslednjih
stvari koju je ikada nacrtao je storija o Dzingl Bel (Jingle Belle)
za Pol Dinijev strip (Paul Dini, doskorasnji WB-scenarista i producent
legendarne animirane TV-serije o Betmenu koju je likovno oblikovao
fenomenalni Brus Tim) koju sam imao zadovoljstvo da istusiram.
- Den je olovkirao sest tabli za najnoviju svesku "Dzingl Belin
Jubilej" (Jingle Belle Jubilee) koje su nedavo obavljene, - izjavio
je Pol Dini. - Napisao sam scenario za storiju gde Dzing, mlada
buntovna Deda-Mrazova kcerka (!!!) srece jednako buntovnu mladu
Nocnu Vesticu (Haloween Witch). U TV-emisiji javno govore o svojim
porodicnim problemima i postanu prijateljice dok im se ocevi pred
svima potuku. Kao i sa ostalim Denovim najboljim radovima, i ovaj
je bio smesan i predivno nacrtan sa bozanstvenim likovima devojaka,
sto je ostalo jedinstveno za DiKarlov stil. Prvi put sam saradjivao
sa Denom pre sedam godina na DC-ovom strip-godisnjaku pravljenom
na osnovu Warner Bros.-ove animirane serije "Batman Adventures".
Osmislio sam pricu bez reci naslovljenu "24 sata" gde sam opisao
vremenski period koji je protekao od pustanja na slobodu iz dusevne
bolnice Betmenove neprijateljice Harli Kvin (Harley Quin) do njenog
ponovnog hapsenja nakon upadanja u neprilike i vracanja u ludnicu
Arkham. Brus Tim (Bruce Timm) je flomasterima istusirao Denove
table u olovci, ali odvojeno - na posebnim listovima pausa postavljenim
preko olovkiranih tabli, sto je Dena jako razocaralo. On se nadao
da ce mu njegove strip-table po stampanju biti vracene istusirane
(izflomasterisane..?) Brusovom rukom; "Da dobiju na vrednosti",
rekao je vise nego skromni Den tim povodom.
- Rad sa DiKarlom je istovremeno i uzbudjenje i 'spustanje na
zemlju', - nastavlja Dini. - Uvek je bila velika radost osvedociti
se kako ce da se pozabavi novim likom, pogotovo ako je u pitanju
lepa i seksi-devojka. Kada sam mu pre nekoliko godina spomenuo
Dzingl Bel, rekao je da misli kako je to zabavna ideja i da bi
voleo 'da nesto radi sa tim karakterom'. Moja reakcija je bila:
'Ti, znaci, zelis da saradjujes sa mnom na mojoj maloj, beznacanoj
strip-svescici?!? Moze li zivot da bude sladji?'. Tragedija je
da je dosao u zivotno doba kada mnoge druge crtace stripova njihovi
benevolentniji izdavaci tretiraju kao nacionalno blago, dok je
Den tretiran sa nipodastavanjem od strane vlasnika njegovih kreacija
koje su im donele basnoslovno bogatstvo. Pa ipak su ga cenili
kako kolege-profesionalci, tako i citaoci-ljubitelji i postovaoci
sirom sveta. U poverenju mi je rekao pred kraj zivota kako je
prezahvalan svima njima za moralnu podrsku koju su mu pruzili
zadnjih godina.
priredio BOJAN M. DJUKIC
-A MOMENT OF SILENCE
Od 9. januara će u prodaji, na američkom tržištu, biti još jedna
specijalna knjiga pod naslovom "A Moment of Silence",
a u izdanju Marvel comic book-a, koja govori o 11. septembru.
www.marvel.com
-KASPEROV TATA
Seymour V. Reit, kreator dobrog duha Kaspera
(Casper the friendly ghost), umro je u 83-oj godini života,
21. novembra u New York City-ju, usled bolesti srca.
www.toonopedia.com/casper.htm
sadržaj
|
11.
|
POZIVI
NA SARADNJU
|
Mail
|
From: Darko Macan <darko.macan@zg.tel.hr>
Subject: Evo za SVesti jedna ponuda posla ...
Ovako: Steven Grant je pro i ovo nije lazzna ponuda. S druge strane,
sve losse ssto mozzete occekivati pisse u tekstu. Njegov e-mail
je <obvious@comicbookresources.com>
i ostalo je na vama. Evo sad i teksta Stevenove ponude:
"I tried this once before with pretty much no success, but here's
the drill: I'm looking for someone who wants to draw a western
graphic novel. Bear in mind that I've already turned out established
artists because their work wasn't quite appropriate. Bear in mind
the project offers no money upfront, meaning you'd have to wait
until after publication to see any money for your very hard work
(and, trust me, it'll be hard work) and there's always the risk
you won't see any money at all. (In which case I wouldn't either,
which would piss me off something fierce, which is why I need
an artist who knows what they're doing, esp. when drawing a very
nasty western.) Bear in mind that if you get the gig, it means
following a complete script to the letter. Particularly bear in
mind this calls for accomplished art and isn't really an entry
level position. It's not a "I really want to draw superheroes
but I'll break in wherever I can" position. It's more of a "I'm
a brilliant artist but I've been overlooked because everyone wants
me to draw superheroes" level position.
So.
If your art is really damn good, and you've been dying to draw
a western, and you can draw a full graphic novel in three or four
months and not four or five years, and you're not completely dissuaded
yet, this may be an opportunity for you. Send me two - no more,
no fewer - pages of samples of <>western art (meaning: not superheroes,
not fantasy, not crime, not horror, etc., nothing but western
art) VIA E-MAIL, and if they pass muster with me, I'll run them
past the publisher and see what he thinks, then we'll get back
to you. I'm warning everyone right now that
a) I do not warrant that anyone will get the slot, and, in fact,
nobody might get the slot;
b) I'm incredibly busy so unless you're a real possibility, the
odds are extremely good that you won't hear anything from me at
all;
c) this doesn't have any bearing on the quality of your art or
your worth as a human being, it only means your work doesn't fit
the project.
So take a shot if you still feel up to it. I look forward to seeing
any really great material. And, though the above comes off as
atrociously snotty, thanks. I really do appreciate the interest."
sadržaj
|
12.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
Da malo podsetimo čitaoce Strip Vesti na web stranice autora
koji predstavljeni na sajtu zmcomics.co.yu:
-Aleksandar
Botić (1972, Subotica, Yugoslavia)
-Aleksandar
Zograf (1963, Pančevo, Yugoslavia)
-Biljana
Malešević (1972, Novi Sad, Yugoslavia)
-Dejan
Sijuk (1975, Sisak, Hrvatska)
-Vladan
Nikolić (1975, Zrenjanin, Yugoslavia)
-Franja
Straka (1952, Beočin, Yugoslavia)
-Igor
Ribić (1962, Ljubljana, Slovenia)
-Ivana
Armanini (1975, Zagreb, Hrvatska)
-Mirko
Čolak (1975, Zrenjanin, Yugoslavia)
-Mladen
Oljača (1970, Novi Sad, Yugoslavia)
-Nebojša
Pejin (1979, Novi Sad, Yugoslavia)
-Nebojša
Bačić (1966, Novi Sad, Yugoslavia)
-Romeo
Štrakl (1962, Sv. Trojica, Slovenia)
-Saša
Nedeljković (1971, Novi Sad, Yugoslavia)
-Sašo
Janković (1961, Ljubljana, Slovenia)
-Simon
Vučković (1975, Kotor, Yugoslavia)
-Srđan
Aćimović (1980, Valjevo, Yugoslavia)
-Uroš
Krčadinac (1984, Pančevo, Yugoslavia)
-Đorđe
Milović (1960, Beočin, Yugoslavia)
-Vladimir
S. Marković - LoOney (Yugoslavia)
Ako želite da i vi dobijete svoju stranicu, slobodno se javite.
zmcomics@neobee.net
sadržaj
|
13.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 8. do 31. decembra
15. decembra
1999. Otvorena je, u galeriji SULUJ (Beograd), izložba
novog jugoslovenskog stripa "KRAJ EPIZODE". Autor izložbe
je bio Radovan Popović. Na izložbi su predstavljeni: Wostok,
Neda Dokić, B.F.V.R.P., Ivana Filipović, Saša Mihajlović, Mr.Stocca,
Miloš Krsmanović, Dr FUZZ, Leo fon Punkerstein, Momci, Rastko
Ćirić, Danijel Savović, Damir Rijovich Originalov, Miki Ršumović,
Dušan Pavlić, Nikola Vitković, Relja Pajić, Ivan Grubanov, Tihomir
Čelanović, Jabuka, Nedim Hadžiahmetović, Aleksandar Zograf, Septic,
Tromb, Nikola Topuzović, Grabowski, Marko Somborac, Potus Ikar,
Eugen Slavik, Geza Antal, Damir Šmit i Wuk Palibrk.
24. decembra 1959. Prvi put se pojavio stip Boule
& Bill u 1132. broju nedeljnika Spirou. Strip je
kreirao Jean Roba.
31. decembra 1999. Preminuo je, u 74. godini života, francuski
scenarista Roger Lecureux, kreator Rahan-a
kao i mnogih drugih likova. Rođen je 7. aprila 1925. godine u
Parizu.
-----------
7. aprila 1925. Rođen je francuski scenarista Roger
Lecureux, kreator Rahan-a kao i mnogih drugih likova.
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|