STRIP VESTI
Broj:
148
21.12.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. DEBRIS U BEOGRADU - Strip Vesti
  2. NEBO PUNO ZVEZDA - Strip Vesti
  3. RAJKO MILOŠEVIĆ GERA, e-mail intervju - štampa
  4. KORTO I BLUBERI NA VELIKOM EKRANU - Aleksandar Manić
  5. DIVLJE NOĆI STRASTI - Ilija Bakić
  6. BITI ROBOT - Srđan Aćimović
  7. PARISKI SPLEEN (17) - Franc
  8. JUŽNJAČKA UTEHA No 40. - Marko Stojanović
  9. QMOVA KOLUMNA (89) - Bojan M. Đukić
  10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (100) - Darko Macan
  11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -ANGOULEM 2002
  12. LINKOVI - Strip Vesti
  13. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti


 

NEŠTO KAO IZAZOV...

Ovo je nešto kao bacanje rukavice u lice. Čisto da napravimo malu diskusiju, da malo oživimo sadržaj Strip Vesti.

Sve je počelo na promociji Bete u Klubu Obožavalaca Stripa. Gde mi je jedan od sagovornika kao najčešći protivargument mojoj priči ponavljao rečenicu "tako pričaš zato što sada radiš u Marketprintu".

O čemu je, između ostalog, bilo reč? Naravno, o koncepciji Stripoteke i eventualnog kvalitetnog i uspešnog magazina.

Stripoteka je, po rečima mog sagovornika, staromodna. Ništa se u njoj novo ne pojavljuje. Lično bih ja voleo mnoge drugačije stripove da vidim u njoj, i naravno dosta njih kojih i sada ima i to sve zajedno, pa da svi budu zadovoljni. Opet, naslovi koji idu u Stripoteci se prodaju u inostranstvu u velikim tiražima, dok stripove koje mi, autori, volimo malo ko kupuje čak i tamo. Pomalo sa nevericom sam ranije slušao priču da je Stripoteka osamdesetih dovela sebe u veliku krizu objavljujući Prattove stripove, jer je kod tih brojeva prodaja katastrofalno padala. A, onda sam iz drugih izvora čuo da je francuski Casterman skoro propao štampajući Korta Malteza i jedva ga prodavši u par hiljada primeraka. Čak i moj sagovornik priznaje da je Moebius, o kom se toliko mnogo priča i za kim se suze rone, u francuskoj uspešan sa tiražima od 20.000 primeraka. A Largo Vinč i Torgal idu ladno u 500.000. Naravno da bih voleo da vidim Moebiusa (i to crno-belog Difula; moj lični san) ali ovde je reč o matematici, a ona je neumitna.

Tu se vraćamo na priču za koga se štampaju stripovi, za koga se crtaju. Za mali krug ljudi ili za široki auditorijum. Da li je uspešan magazin onaj koji se prodaje i izlazi ili onaj koji ima sigurnih 600 kupaca i propada nakon 3-4 broja. Da li može, kod nas uspešan magazin izlaziti ako za Milerovog Betmena mora da plati autorska prava tako da bi sveska na roto papiru u crno-beloj štampi (a znate šta je to za ovaj strip) i našim tiražima koštala, malo je reći, previše. A samo jedan takav neuspeh bi odmah ugušilo kompletnu strip produkciju čak i u kući kao što je Marketprint. A tu ima ljudi koji žive od te firme i čija se egzistencija ne može dovoditi u pitanje zbog 5-6 stotina ljudi što bi rekli "svaka im čast".

Navikavši na pirateriju zaboravljamo se kolika je realna cena jednog izdanja. Uzmimo Đuzepe Bergmana Mila Manare. Knjižica ima 350 strana, prodavala se u knjižarama po nekih 20 DM. Da su plaćena autorska prava, i to po nekoj standardno ceni manje poznatog stripa, a ne koju traže Manarini agenti (čitaj: bar duplo više), i svi porezi koji slede, knjižica bi morala dobrano da premaši cenu od 100 maraka. Ko bi to kupio?

Ne slažem se sa svime što se u Stripoteci objavljuje, mnoge bih stripove voleo da vidim u njoj ali to zavisi i od spremnosti vlasnika kopirajta da razume naše mogućnosti. Naravno ostaje i pitanje da li bi se i čitaoci složili sa takvim sadržajem. Godinama se publika profiliše i ispituje, bacaju se pare na pokušaje... a to se ovde nemože. Nije ovo odbrana Stripoteke, ovo je sklop činjenica koje sam uglavnom ranije znao, radeći u Marketprintu potvrdio (naravno nešto i naučio) dok je puno činjenica izašlo iz usta mog sagovornika, ali se i dalje nije slagao sa mojim konstatacijama i tvrdio "tako pričaš...".

E, sad da te vidim, sagovorniče, da li ćeš odbijati da pišeš za Strip Vesti...:) I tvoj stav, protiv sadržaja Stripoteke, i nekih drugih izdanja je potreban. Kako misliš da se neke stvari poprave ako čutiš, ako SVesti ostanu "sterilne" sa gomilom pohvalnih tekstova o svemu i svačemu. Treba nam i poneka oštrica,...:) I više, samo se javite, ima mesta za sve glasove.


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

U ime svoje i ime saradnika i pretplatnika Strip vesti
svim čitaocima koji slave Bajram
želim sretan Bajram
i
svim čitaocima koji ovih dana slave božić
želim sretne božićne praznike

sadržaj

1.

DEBRIS U BEOGRADU

Strip Vesti



PROMOCIJA

Dana 24.12.2001. u 17 časova u klubu SKC-a odigraće se Beogradska promocija albuma Maks Debris: Ispovest pravog krivotvoritelja.

Na promociji će govoriti Vasa Pavković, a biće prisutni autori albuma, Đorđe Milosavljević, Marko Stojanovic i Toni Radev, kao i urednistvo Strip Pressinga.

Svi zainteresovani mogu na promociji porazgovarati sa autorima, dobiti posvetu na svoj primerak ili kupiti album po sniženoj ceni.


sadržaj

2.

NEBO PUNO ZVEZDA

Strip Vesti



U utorak, 25. decembra 2001. godine, u rimskoj dvorani biblioteke grada Beograda, sa početkom u 12:00h, održaće se promocija stripa "Nebo puno zvezda". U čudnoj (ili čudesnoj?) kombinaciji fotografije i crteža, strip je uradio Goran Tomić, pozivajući u pomoć sjajnu glumačku ekipu, sastavljenu od čak 22 jugoslovenske glumice za potrebe ovog stripa; Sonja Kolačarić, Anita Mančić, Dina Prelević, Milica Milša, Bojana Zečević, Žiža Stojanović, Ana Radivojević, Elizabeta Đorevska, Valentina Čerškov- Pavličić, Lora Orlović, Ana Sakić, Ivana Žigon, Jelena Stupljanin, Anja Popović, Katarina Žutić, Mirjana Karanović, Ana Stefanović, Ana Sofrenović, Danica Maksimović, Paulina Manov, Anica Dobra i Vladica Milosavljević, pristale su da budu fotografisane, glumeći i zamišljajući svog partnera koji je tek trebao da bude nacrtan. Njihov partner i glavna ličnost stripa je Tomićev bezimeni strip junak ljudskog tela i životinjske glave (inače poznat andergraund strip sceni iz fanzina "zeleni zamorac"), koji priča svoju životnu priču (pa još u stihovima). U stripu se (očekivano) upliću autobiografski detalji iz života samog autora i (neočekivani?) detalji, citati inspiracija iz sveta likovnih umetnosti, nauke, filma, pozorišta, muzike, istorije, sporta, stripa, dizajna... i tako nam Goranov junak priča svoju priču o raspadu bivše jugoslavije (ili carstva srpskoga?), o svojim umetničkim ambicijama (ili o omiljenim strip junacima?), o svojim mladalačkim željama (da novu godinu provede sa anicom dobrom?), o promašenim (i ne promašenim?) ljubavima, o svojim uspesima i padovima - a pošto je on nacrtan - lako ga je u svakom sledećem kadru ponovo nacrtati (uspraviti i oživeti), sve dok se u poslednjoj sličici ne nađe pred bezdanom, pomalo nalik na Malog princa Antoana De Sent Egziperija, ali stariji i usamljeniji od njega... Hoćemo li se nasmejati njegovim rogobatnim stripovima i pitanju o smislu celog tog njegovog malog nacrtanog života, ili ćemo to isto pitanje postaviti i nama samima?

sadržaj

3.

RAJKO MILOŠEVIĆ GERA, e-mail intervju

Strip Vesti



-Pre par nedelja sam imao srecu da te sretnem i vidim tvoje nove radove. Sigurno ce citaocima SVesti biti najzanimljivija prica o crnom bluzeru koga trenutno radis za Heavy Metal.
To je trenutno, nazalost na "stand by", jer sam prezauzet sa radom za Glenat i za A-Film iz Danske. Posebno sam zagrejan da to zavrsim. Trenutno imam uradjenih 24 table, a predvideo sam kompletan album, sto je i bio razlog za "kratku stanku" za Heavy Metal. Naime, oni su trazili da to odvojim na nastavke od po 16 stranica, i kolori za prvih 16 su vec gotovi, ali se u medjuvremenu za taj projekat zainteresovala i spanska Norma Comic u formi kompletnog albuma, pa mi se sad bas to i ne odvaja, ruku na srce. Doci ce na red, nadam se sledece godine… A, da, crnac se zove Smoky Joe, a prica je pod naslovom "Minnie - kratka prica za gitaru"…

-Jos neke stripove sam mogao videti, novi western, jedan fantazi strip, jedan krimic,... O cemu je sve rec? Da li se napokon potpuno vracas stripu?
Ne znam kako ce zvucati, ali ja se nikad nisam ni osecao kao da sam od stripa otisao. U Barseloni sam vec desetu godinu i radio sam projekte za koje nisam ni u snu predpostavljao da ce doci, ali, verovao ili ne, sve to se u sustini baziralo na crtackom poznavanju medija stripa, ili apliciranju znanja koje sam preko stripa stekao. Projekti koje si video su samo dokaz za to, jer su to price koje su se kroz godine namnozile. Bukvalno me je raznovrsnost poslova inspirisala ka raznovrsnosti pisanja i crtanja razlicitih zanrova, verovatno iz zelje da iz stripa nikad "ne odem".


-Zadnje informacije su da radis neki strip o zecu...?
Da, zove se "Le Lievre de Mars", sto bi u prevodu bio "Zec sa Marsa". Jos mi fali 6 tabli da zavrsim album. Scenario je napisao Patrick Cothias (poznat je po serijalu "Les 7 vies de lÉpervier" u saradnji sa Julliardom), i za njega je ´95 dobio nagradu u Angoulemu, a tada ga je crtao Parras. Radi se o nekoj vrsti X-Files, u triler-horor atmosferi, mada se ja trudim da ne predjem granicu, tj. Izbegnem morbidnosti. I inace sam se malo trudio da se bavim nastavljanjem zapocete atmosfere, da kazemo - samo koliko je neophodno, a sa ovim zadnjim tablama sve to vise skoro da i nema veze sa starom serijom. Ideja je bila Glenatova da "uskocim" na trziste sa vec razradjenim serijalom (radim osmi album po redu), jer kod njih, generalno, serijalu treba dva do tri albuma da stekne svoju publiku, tako da sam na sve imao malo primedbi, iako su "pregovori" oko svega trajeli vise od godinu dana. Moram priznati da su me pustili da radim sta hocu i kako hocu. Jedina sugerencija je bila da "dovoljno" podseca na staro, da bi sa Cothiasom mogao od sledeceg albuma da idem u potpuno novom pravcu…
…Trzisni trikovi…


-Glenat je trazio novog crtaca za Duranga. Ti si bio pozvan da uradis par probnih tabli. Video sam ih i zakljucio da se Swolf naprasno vratio tom stripu jer bi novi autor (na primer ti) njega bacio u zasenak? Malo sam "zao" ali tvoje table, koliko god ih ti gledao sa nipodistavanjem, su mnogo atraktivnije od Swolfovih.
Pa prvo, hvala, ali ja na to gledam kao na nesto sto jednostavno mogu da tehnicki postignem bez problema, te mi je zbog toga manji izazov, nista vise. Moram da priznam da sam pomalo namerno isao na to da se prepoznaju druge mogucnosti u meni, a ne nastavljanje serijala iza koga mi je, ruku na srce, bilo tesko da stanem…


-Postoji li sansa da te table, pod drugim imenom, budu objavljene kod nas? Uradio si jednu gotovu, kratku, pricu.
Naravno, u medjuvremenu sam dodao jos dve pocetne table, a fali jos cetiri za kraj da bi sve bilo onako kako treba. Pitanje je samo vremena, fizicki problem da kazemo…


-Zivis u Spaniji i Tamo radis na mnogobrojnim projektima, izmedju ostalog i na storibordy-ma za crtice. Da li je to najzanimljiviji ili najisplativiji posao za strip autore?
Pa bice da je ovo drugo, ali moram priznati da je sjajna zabava raditi ih. Cesto samog sebe uhvatim u smehu, tako da to pokriva i ono prvo, daklem - i zanimljivi su. Inace odavno vec ne radim to za spance, a trenutno sam na projektu "Andersenovih bajki" za A-Film iz Kopenhagena. Izvanredne price! Nije strip, ali bas uzivam.


-Kakva je trenutno Spanska strip scena? Da li se moze u Spaniji ziveti od stripa?
Spanska strip scena se izgubila u ostalim "scenama" jacim od spanske. Kopiraju i imitiraju one od kojih su mogli da budu mnogo bolji. To je jednostavno grehota, ali je i realnost. Oni koji u Spaniji zive od stripa, to mogu jer objavljuju u Francuskoj ili U.S.A., a sve to iz razloga nepostovanja kako izdavaca tako i autora prema rodjenoj sceni. To bi trebalo da je i primer i skola za nase, da losa politika ima destruktivan uticaj na trziste u kome se nalazis. Drugim recima, POJEDINAC je ono sto scenu nosi i vodi, i izbor takvih se MORA postovati, inace se sece grana na kojoj sedis…


-Zivis tamo u inostranstvu, bio si u Angouleme-u i na dugim festivalima, bliza su ti strana izdanja,... sta nam mozes reci o trendovima i stanju strip izdalastva tamo?

- Uvek je bilo i bice samo dobrih i losih stripova. Barem je za mene tako. A sam kvantitet utice jedino na jos veci kvantitet. Dobri autori su dobri iz licnih, a nikako iz komercijalnih razloga. To je meni uvek odvajalo dobre od "dobrih". Trendovi su usputna stvar, a meni su pozitivni samo ukoliko su izgovor da se do dobrog autora dodje.


-Hocemo li uskoro videti tvoje radove objavljene i ovde kod nas?
U Marketprintu sam ostavio strip objavljen u Heavy Metalu pod naslovom "Aftermath". Ono sto za sada znam je da ce ga objaviti, ali u kojem izdanju i kada, za sada ne znam. Ima tu jos stvari, ali ne vidim potrebu da se gomilaju tamo gde je to jedina svrha, ako je to slucaj, onda nek se gomilaju kod mene. U svakom slucaju, ja sam voljan, kao i uvek.

* * *

-Kada i kako je pocelo tvoje interesovanje za Strip?
Oduvek (ha,ha,ha).


-Od svega sto si do sada uradio (na polji stripa) sta smatras najboljim, gde si dao najvise od sebe, gde si SEBE najvise inplementirali u Strip?
U svakom dovoljno…Za sada imam taj utisak…


-Sta trenutno radis i kakvi su ti planovi za buducnost (sledeci projekat-i)?
Za sada da zavrsim zapoceto. A planovi…Uf! Previse da bi se nabrajalo…Veruj mi na rec. Ako je to dovoljno, sledecih pet godina ce se raditi ISKLJUCIVO strip za mojim stolom… Uostalom, na to me i ugovori obavezuju.


-Kakav je tvoj stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika, Evropa, Japan, i ostali)?

Ponavljam, postoji samo dobro i lose…Za sve ostalo upotrebljavam rec: interesantno (lepo zvuci pa se niko ne uvredi).


-Lista od deset najboljih stripova svih vremena (po Vasem izboru)?
Strip ne gledam kao sport, nemam takvu listu. Izrazavati se, meni ne znaci takmiciti se, vec postovati dostignuto u kulturnom smislu, ne sportskom. Preferencije i ukus su vec druga tema, cini mi se…


-Kako vidis buducnost Stripa u odnosu na ostale medije TV, multimedije, internet, video...?
U autenticnosti. To je nezamenljivo.


-Sta mislis o upotrebi racunara u izradi Stripa (crtanje, kolorisanje, lettering ili nesto drugo)?
Masina ne zna sta radi osoba preko puta, a ta osoba bi trebala da zna sta radi masina…


-Kako vidis buducnost Stripa na nasim podnebljima na lokalnom nivou, sta bi bilo potrebno da se urati da u nasoj sredini, Strip zazivi i dobije zadovoljavajuci tretman i publiku (citaoce)?

Identitet generacije je bitna stvar, osim naravno kvaliteta kome su sve generacije bliske (mada tu I sreca moze da igra ulogu). Dobri primeri za to su koliko film "Ko to tamo peva" isto kao i Zeljko Pahek. Sve sem toga je cini mi se obaveza izdavastva.


-Tvoji omiljeni Strip Autori (mozda i hronoloski kroz periode sazrevanja tebe kao strip autora)?

To je za mene veoma tesko pitanje, posto su mi iskustva u stripu nepovratno izmesana sa iskustvima u zivotu. Da kazemo, isto mi je bitno doziveti strip kao i neku zivotnu situaciju. Razumevanje prijatelja, oca, svejedno, meni je to spojeno…


-Sta mislis o mainstream i undergraund stripu (razlike, slicnosti, granice...)?
Samo postoje dobri i losi, a treba se paziti preterivanja ako nema logicku podlogu u scenariju.


-Kakav je tvoj stav prema trendu da se pojedini stripovi ekranizuju (posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze, Tarzan (Disney!), Batman...)?

Isti kao i pravljenje pantalona od satorskog platna. Volim i Leviske isto kao sto volim i satorsko platno koje ne prokisnjava, a ako je to od istog materijala, onda mi to predstavlja samo kuriozitet.


-Koji zanr ti je autorski najblizi (realisticki, karikaturalni, istorijski, SF, krimi,...), a koji ti je citalacki najdrazi?

Skoro da mi je svejedno. Sve zavisi od dobrog scenarija, on vuce konce mog ukusa.


-Sta mislis o akcijama tipa, stop aids, borba protiv droge... ?
Imam cerku od cetiri godine i nikada joj necu davati svet ukoliko mi ga ne zatrazi. Ukoliko se strip upotrebljava u svrhu uskracivanja nekog zivotnog iskustva, onda u tome vidim pre uskracivanje nego strip. Licni izbor zivotnih iskustava odvaja ljude jedne od drugih i sami moraju na to paziti. Nikada nisam bio sklon propovedanju, a vec razgovoru, da.


-Da li takvi projekti mogu, osim svog humanog karaktera, da nekako uticu da strip kod nas malo krene sa mrtve tacke, promena stava okoline prema Stripu, angazovanje autora, dobijanje sredstava za stampanje takvih projekata,...?

Ne. To samo vodi mesanju pojmova.


-Da li imas kontakte sa drugim autorima sa prostora ex-yu, imas li neke informacije vezane za njih, gde su, sta rade,...?
Stalne kontakte imam sa Pahekom, D. Savicem i Milanom Ilicem (apsolutno neiskoriscen talenat u Yu - prostorima), i svi nesto rade, sto ce se cuti uskoro, siguran sam. A sa ostalima zavisi vise od srece ili koincidentalnih prijatelja. Sem Devlica, za koga na zalost cujem da je umro, svi ostali su, koliko znam sasvim O.K. i rade.


-Koliko na tebe utice kinematografija?
Isto koliko i dobra knjiga.


-Tvoji omiljeni filmovi reziseri?
Svi koji su uspeli da mi prenesu sebe kroz svoje delo. Previse ih je zaista.


-Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se jos uvek bavi i muziciranjem)?
Kod mene i dalje perfektno funkcionise. Kad god mogu, zbrisem u klub na svirku… Mada, priznajem, sve manje.


-Sta sve utice na tebe i tvoje radove, okruzenje, TV, stampa, internet, literatura, Strip i sl.
Zavisi od dana. Verovatno sve pomalo.


-Sta bi za kraj porucio mladim autorima?

Autenticnost i upornost…


sadržaj

4.

KORTO I BLUBERI NA VELIKOM EKRANU

Aleksandar Manić



"Kada se zavrssi ovaj rat, neche biti vazzno ko je pobednik, nego da chemo mi tada biti bogati - kazze Korto Malteze svom prijatelju Rasputinu prilikom planiranja pljaccke holandskog teretnog broda. Ljubitelji stripa tada su prvi put videli pustolovnog mornara rodjenog iz kratke ljubavi gibraltarske Ciganke i nepoznatog moreplovca. Od prve epizode "Balada slanog mora" zapoccete 1967. godine, Korto je kroz dvanaest albuma postao jedan od najpoznatijih strip junaka svih vremena. Uspeh pustolova i pirata ne lezzi samo u njegovom karakteru modernog heroja na ivici zakona, nego i u Pratovoj fascinantnoj naraciji i grafizmu.

Kortova popularnost podstakla je sineaste da se odlucce na snimanje filma, tako da je prvi program francuske televizije TF1, najavio novembra snimanje dva televizijska filma od 90 minuta. Producent Patrik Oar poverio je adaptaciju "Balade o slanom moru" dvojici Nemaca - Matjeu Folku i Marku Sketu, a prva klapa je predvidjena za februar mesec na Kubi. U filmu che igrati Gijom Depardje, sin Zzerara "Obeliksa" i Erik Kantona, poznati francuski fudbaler, dok je uloga Korto Maltezea predvidjena za Antonia Banderasa. "Nissta joss nije sigurno - kazze Patricija Zanoti, Pratova dugogodissnja koloristkinja i odgovorna za upravljanje njegovim delima - Antonio je trazzio da mu possaljemo sve epizode Korto Maltezea, ali joss uvek nije odgovorio." Istovremeno, francuska producentska kucha "Elipsanim" dovrssava dugometrazzni crtani film "Korto u Sibiru" (4,7 miliona evra) i priprema ccitavu seriju koja bi obradjivala svaki album pojedinaccno.

Poruccnik Bluberi, oficir pustolov Zzana Zziroa i Zzan-Missela Ssarlijea, takodje se nalazi u zzizzi interesovanja, jer je Jan Kounen, reditelj filma "Doberman" nedavno objavio da on radi adaptaciju Bluberijevih avantura za veliki ekran. Izabrane su epizode "Rudnik izgubljenog Nemca" i "Prikaza sa zlatnim mecima", inacce graficcki i narativni vrhunac serijala, a reperazza je vech uradjena u Meksiku. Stori-bord su nacrtali Stan i Vans, a Kounen je najavio da che u filmu igrati Vensen Kasel i Cceki Kario, ali da se za glavnu ulogu joss uvek pregovara sa nekoliko medjunarodnih filmskih zvezdi. Prema dobro obavesstenim izvorima, pregovara se sa Viljemom Dafoa i Hjuom Dzekmanom. Isti izvori navode da Filip Ssarlije, sin Zzan-Missela, trazzi promene u scenariju koje se ticcu "Bluberijeve konzumacije jednog psihotropa", odnosno droge. Ukoliko se dodje do sporazuma, snimanje che zapocceti tokom prolecha.


antrfile
KROZ PAKAO DO RAJA

Poznati strip scenarista Alehandro Jodorovski trenutno snima film "Abelkain" koji che se u bioskopima pojaviti naredne godine. Ova francusko kanadska produkcija govori o svetu posle nuklearne katastrofe, u kome je bilo posstedjeno samo ostrvo gde je sahranjen El Toro, otac Kaina i Avelja. Niko ne uspeva da se domogne ostrva, ali dva brata krechu u avanturu, da bi oslobodili telo mrtve majke i zakopali ga pored oca. Njima ne predstoji samo borba sa demonima i vessticama, nego i sa nesrechnom sudbinom koju u sebi nose njihova imena. Snimanje filma je obavijeno velom tajanstvenosti i jedino se zna da Jodorovski igra El Toroa - Adama, a da je uloga Kaina poverena Merilin Mensonu.


sadržaj

5.

DIVLJE NOĆI STRASTI

Ilija Bakić


STRIP

Divlje noći strasti

U novembarskoj svesci "Stripoteke" objavljen prvi deo Francovog serijala "Lutka od slonovače"

Novembarska sveska "Stripoteke" donosi prvi deo Francovog serijala "Lutka od slonovače", epizoda "Divlje noći", smeštenog u vreme kada je Atila, bič božji harao Evropom (dakle oko 450. godine) a Mavari osvajali teritorije nekadašnjeg Rimskog carstva. Mesto događanja je granica Kineske imperije kojom vlada dinastija T'ang. Elem, Ju Lijen i njene dve drugarice kupljene su da bi u Feng Čeu, u Cvetnoj kući zadovoljavale bogate mušterije. Pred počinak i trgovac namerava da "proba" robu koju je kupio, ali ga upad varvara zauvek sprečava. Jedan od napadača, Timok, skriva Ju i tako je spasava od silovanja i smrti koje slede po osvajanju gostionice. Od tog se trenutka njihove sudbine ukrštaju usred mnogih događaja koji se svi vrte oko moći, te najmoćnije slasti i strasti.

S jedne strane su prepredene i prefinjene zavere i spletke u državnom sistemu gde svi imaju svoje račune, i prva supruga i treća konkubina velikog sudije, ali i činovnik voljan da nasledi sudiju. S druge strane, u Timokovoj družini borba za vlast otvorena je, rešava se noževima, pred svima. Rezultat u oba slučaja je smrt jednih da bi drugi prigrabili njihove položaje. Između izveštačenosti i okoštalosti i brutalne iskrenosti, simpatije (ako ih uopšte ima) više su na strani varvara i njihovog prgavog vođe, koji će, da bi se domogao devojke koja mu se dopada, upasti u grad, gde će svi njegovi drugovi stradati. Zadobivši željeno Timok se suočava sa besom svog oca, Kaliber kana, koji ga optužuje da je postao životinja jer misli samo kako da ispuni svoju volju, pa će se prema njemu i ponašati kao prema zveri: organizovaće hajku na njega i njegovu ženku a oni će biti naoružani samo jednom kandžom i imati nekoliko sati prednosti...

Preostale stranice "Stripoteke" zauzimaju esej Z. Đukanovića o stripovima Rosinskog, rutinska epizoda "Torpeda 1936", zanimljiva minijatura iz serije "Delirijum apsurda" o brbljivom galebu koji će oterati biciklistu u provaliju, još jedna trka bajkera iz "Džoe bar tima" i nove muke Hogara strašnog, koga supruga pita: "Obukao si novo odelo?" a on će: "Što da ne?! da bi uspeo u životu moraš da pokažeš šta imaš", na šta sledi Helgina ubitačna poenta: "Jel' se to odnosi i na stomak?", a taj je baš povelik.


Bitanga i princeza

Franc, znan našoj publici po serijalima "Jugurta" i "Lester Kokni", specijalizovao se za istorijske teme i prilično vešto pliva u njima. Egzotika kineskog carstva i varvarskih hordi, nepregledne stepe i gradovi čudne arhitekture, uz žestoke junake podloga su priče o bitangi i princezi ovog serijala koji pomalo kvari predvidivost ponašanja protagonista, dok je crtež korektan, uz poneki neuverljivi kvadrat. U svakom slučaju, biće zanimljivo pratiti dalji razvoj događaja.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 16. novembra 2001.godine.


sadržaj

6.

BITI ROBOT

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net



Izdavačka kuća "System comics" grabi krupnim koracima napred, i sad je pred nama kolekcija radova Željka Paheka "Badi kukavica i druge priče". Mlađa publika je upoznata prvenstveno sa humorističkim stvaralaštvom ovog značajnog autora, mada veći deo njegove produkcije predstavljaju ozbiljne, mračne, tužne, metaforične priče kakve su predstavljene u ovoj kolekciji.

Uslovno rečeno, Pahekov rad na ovom polju prati jedna stalna preokupacija, sjajno razrađena u stripovima kao što je "Cinema histories" (koji pominjem zato što je verovatno najpoznatiji novijoj publici): radi se o ljudskoj aroganciji naspram ostatka stanovnika ovog sveta, a i naspram same zemlje - posledica bivanja na vrhu lanca ishrane. U Pahekovom naučnofantastičnom okruženju se ta arogancija prenosi na robote, pri čemu dolazi do paradoksa: čovek se upinje da stvori savršeno biće, svoju superiornu imitaciju, a zatim se, uplašen za svoj primat, prema njoj postavlja nasilnički i arogantno: "Zar jedan metalni kazan da nam kvari raspoloženje!". Još kad robot počne da pokazuje znakove ljudskih nesavršenosti i neuroza, strah od identifikacije, a sa njih i nasilnost, dostiže vrhunac.

Možda je naučna fantastika i najadekvatnije okruženje za razmatranje ovakvih pojava, jer upravo je naučna fantastika, filmska i književna, decenijama bila nosilac tog opasnog virusa. Nadmoćnost koju svi bar malo osećamo prema ostatku stanovnika, preneta je, van svake logike, i na čovekolika bića poput robota i vanzemaljaca. Hajnlajnovi sledbenici poput Larija Nivena ili Dejvida Brina, ne dozvoljavaju ovoj staroj i naivnoj dogmatici da potone.

Naslovna priča iz albuma, kao i treća po redu, "Zečja šapa", bave se direktno i snažno ovim problemom. Utisak potonje donekle kvari smušen završetak. "Gvozdeni točak" nas, opet, može podsetiti na "Legiju nepromočivih po svojoj antiratnoj poruci, međutim, radi se o krajnje ozbiljnoj alegoriji kritički uperenoj ka vojnoj mašineriji koja, po svojoj prirodi, gaji paničan strah od bilo kakve vrste individualnosti i kreativnosti. "The Time-zuck company" je jedina prvenstveno humoristička priča, no i ona poseduje mračne tonove u sebi.

Možda je greška bila uvrstiti u kolekciju Pahekov stari strip iz 79., "Biti čovek". Ovaj strip, uočljivo je drugačiji zbog ostalih pre svega zbog tada još neizgrađenog osobenog stila, crtačkog i literarnog. Bitnije je, međutim, što ovaj strip dovodi u pitanje sve prethodno izrečene stavove, jer su u njemu uloge postavljene klasično - shodno gore opisanom klišeu: dobri ljudi i roboti bez duše. Iako ovaj strip sam po sebi nije loš, njegovo nalaženje u ovom okruženju deluje neadekvatno.

Još jedna mana se može navesti ovom izdanju: Kao i kod svakog crtača - detaljiste, i Pahekov crtež najbolje izgleda crno-beo. Dodavanje boje čini ga atraktivnijim na prvi pogled, međutim prikriva bogatstvo detalja koje Pahek, čini se, sa uživanjem unosi u svoje robotske i druge mehaničke konstrukcije.

Ipak, samo izdanje zaslužuje najvišu ocenu; Čini se da s vremena na vreme zaboravljamo ovog crtački, ali pre svega scenaristički izuzetnog autora. Njegovi radovi, okrećući se oko jedne široke teme u onoj meri u kojoj je to uobičajeno i u književnosti, poseduju specifičan humor, sistem lajt-motiva, uopšte autorsku prepoznatljivost, do te mere da možemo reći da je Pahek naš najautentičniji strip-autor.

Eh, da, pohvalio bih još postojanje skraćene bibliografije na početku, i naslovnu stranu koja je uspešno preneta iz prvog stripa, iz snažne parafraze vampirskog mita, sa gvozdenim klinom umesto glogovog kolca. I naravno, triput ura za "System comics"!



sadržaj

7.

PARISKI SPLEEN (17)

Franc
bvlazic@EUnet.yu



NA MEDJI STILOVA I PRAVACA,
THE GREEN ARROW
JACKA KIRBYJA

Njujorski izdavac "DC" nastavlja sa odlicnom inicijativom stampanja arhiva Kirbyjevih radova. Poslednje izdanje u nizu jeste jedanaest epizoda "Zelene strele", u mekom povezu i, za jednom (hvala Bogu na potezu), u punom koloru. Posle "New godsa", "Mister Miraclea I, II" i "Forever Peoplea", koji su cinili tetralogiju cuvenog "Cetvrtog Sveta" - i kojoj samo nedostaje stampanje epizoda "Superman's Pal Jimmy Olsen" -, tog monumentalnog, nedovrsenog univerzuma "in the making" starog majstora, citalac je u prilici da, u svedenom, kratkom obliku od sestostranih storija, uziva u narativnom umecu The Kinga.

Za razliku od prethodnih reprinta, ovo izdanje je, kako rekoh, u boji. To je svakako najbolje resenje: jedno, zato jer je strip i stvaran, da bi bio prezentovan u boji, i drugo, jer lisava citateljstvo muke gledanja (zurenja) u neuspela elektronska sencenja i sive mase koje otezavaju gledanje crteza (i obrise crteza) u prethodnim crno-belim izdanjima (stvar od koje pate i skoro sva dosadasnja izdanja Marvelovih "The Essentialsa"). I, jos jedno: napokon se "DC" odlucio za - doista - pristupacnu cenu stripa.

U ovom albumu, fanatici Kirbyjevog dela (poput dole-potpisanog kriticara) otkrivaju stilske oblike bliske Kirbyjevim radovima iz cetredesetih, ali i osetna, jasna pomeranja ka kasnijoj, klasicnoj stilizaciji tog majstora. Prelom table prati skoro istovetni ritam od tri kaisa sa po dva kvadrata na svakom od njih, i to je narativni sklop koga remeti samo prva, pocetna strana, sa prvim kvadratom kao velikim planom i uvodom u pricu (i iseckom iz sredisnjeg dela te price). S obzirom da je rec o vrlo kratkim storijama (poput kasnjih Lee/Kirbyjevih "Tales of Asgard"), citalac neretko sam predpostavlja medju-radnju i u masti stvara nepostojece, "virtuelne vinjete". Ovo nije jednako uspelo iz price u pricu. Ne bi ovde toliko bilo u pitanju da li ovakav ritam pripovedanja odgovara majstoru, koliko citalac iz iskustva zna da je Kirbyju potreban zamah i da se on najbolje izrazava u duzim (dvadesetostranim) stripovima. Kao sto to veoma lepo objasnjava Benoît Peteers, "svaki kvadrat mora istovremeno da sadrzi odziv na prethodni i da bude nagovestaj sledeceg" i, posto se istinska magija stripa (ovo je osetio svaki istiniti citalac, uzivalac ovog medija) dogadja "izmedju vinjeta", u nama, dok citamo, to se, neretko, najmanje magije da osetiti u odvec zgusnutoj, zbrzanoj prici.

No, ono sto nas drzi, to je Kirbyjev crtez. Oni snazni, ekspresivni pokreti: kontrolisana, zbijena, dramska patetika; kao i nagovestaj ukrupnjavanja likova i proporcija (sto ce, vremenom, postati obelezje njegovog crteza). Pored ovog, tu je i nuzna naiva USA strip industrije, poput nezaobilaznih glorifikacija nacije, reda i zakona, kao i vecite reprezentacije zlikovaca kao izrazito ruznih likova.

Poput svega cega se doticao, Kirby je i u ovaj strip uneo tako silovite izmene, da se on ne da uporediti ni sa prethodnim, ni poznijim radovima drugih scenarista i crtaca na ovom ("drugorazrednom") junaku "DC" univerzuma. Kirby je unosio elemente fantastike, naucne-fantastike i, njemu svojstvenu, mitologizaciju, divinizaciju sveta masina i cudesnih aparata, po kojima se docnije moglo govoriti o osobenoj Kirbyjevoj "mitologizaciji" modernog sveta i o modernom tumacenju starih mitova kroz mrezu savremenih naucnih dostignuca. To niko nije bolje, dublje, niti temeljnije ucinio od njega. U tom smislu, ovaj tanki album predstavlja nagovestaj krupnijih stilskih i tematskih pomeranja koje ce The king izvesti kasnije, u saradnji sa Stan Leejem, sezdesetih, u "Marvelu".

Na "DCu" ostaje da Kirbyja nisu razumeli ni tad, kao sto ga nisu shvatili ni kasnije, kada mu, iz tmastih razloga editorijalnih koncepcija, nisu dopustili da do kraja razvije svoj "Cetvrti svet". No dobro je, za mladje, sto o tome bar otvoreno pisu, u predgovorima ovakih izdanja.

Na danasnjem citaocu ostaje da, u moru (hiper)produkcije ovog crtaca i scenariste, otkriva elemente pomocu kojih ce sam, kroz pomno iscitavanje Kingovog opusa i na osnovi krhotina jednog gigantskog dela, pri svakom novom, dodatnom citanju, komponovati mozaik jednog razudjenog, rasutog, no viseslojnog, jedinstvenog i kompaktnog epa.


sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 40.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


SIFRA SANDU

Ko je Sandu (s kao suma)?

Sandu je covek sa najoriginalnijom potstnicom koju cete ikada videti, najzabavnijom za citanje (posto je u formi stripa na rasklapanje, jelte) i definitivno najfukcionalnijom, posto vam je u njoj stoji sve sto treba da znate o njemu.

Sandu je jedini covek za koga ja znam koji brani boje alternativnog stripa u Nisu, a cini mi se i u celoj Juznoj Srbiji (ako se ne racuna mali izlet nekih mojih Leskovcana sa jednim jedinim fanzinom ingenioznog naziva Stepeniste). Dusan je covek koji vec nekoliko godina svojski rmba da vam prezentira svoje urnebesne fanzine, i do sada je uspeo da teskom mukom sastavi cetiri i po fanzina (sto nije cudno nikome ko ga zna, jer mu treba uzasno mnogo vremena da se sam sastavi kad nesto stvarno treba uraditi, a ne samo zvrljkati po papiricima). Pa ide redom: Autist (ilustrativno - idijotskog sadrzaja ), Velika Glava, Bigar (besmislena igra grupe apsurdnosti), Autist (u podnaslovu - pogubljenosti), a tu je i publikacija decijeg stripa Kosarka u saradnji s Vukom.

Sandu je covek kome u glavi zuji kao u kosnici, pa ima problema da sve sto mu padne napamet nabaci na papir. One stvari koje Sandu ipak uspeo da zarobi na svojim tablama stripa su neke od najoriginalnijih i najsasavijih koje sam ikada video. Ukoliko volite Danijela Harmsa, padate na straznjicu od Pajtonovaca, nalazite strasno smesnim duh Bernarda Panasonika (bez jeftinih stosova sa zagrobnim zivotom, molim!) i uopste volite taj humor apsurda (Ezen Jonesku bi verovatno vristao da vidi ovu kovanicu, al' neka ga; istrpecu to zbog Sandua) onda su Sanduove ‚pogubljenosti', da upotrebim njegov termin, nezaobilazna stvar za sve vas.

Sandu je covek koji mi je svojim prijateljstvom i svojim stripovima ukazao na neke greske u mojim stavovima, i pomogao da ih na vreme ispravim, a da toga nije ni danas svestan. Naime, pre poznastva sa Sanduom, pre stvarnog zadovoljstva koje sam osetio citajuci njegove stripove, nisam bas lako vario alternativni strip (priznajem, eto!). Mozda je to proisteklo iz toga sto sam imao neka preliminarna losa iskustva sa nekim pregaocima alternativnog stripa, u tome sto sam jos davno nepovratno zadojen mlekom mejnstrima, sto u mom kraju, jednostavno receno, nema alternitivnih stripova ni od korova... Tek nikada nisam nesto posebno blagonaklono gledao na alternativni strip. A onda je naisao Sandu, cist andergraund, kao da dolazi iz samog metroa, i njegovi stripovi su me zveknule po tintari. Bile su bas dobre... Posle ceskanja po glavi (velikoj, kao sto sam naziv jednog od Dusanovih fanzina kaze) pregledao sam sve te druge alternativne stripove, onako bez pizme sto bi se reklo, i shvatio, sa ne malim cudjenjem, da tu zaista ima valjanih stvari.

Sandu je moj prijatelj. Sandu je crtac koji tek treba da dostigne svoje maksimume (sto ce i uraditi, opusteno i lagano, kao sto uostalom radi i sve drugo u zivotu). Sandu je angram. Tek da se zna.


sadržaj

9.

QMOVA KOLUMNA (89)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com



PROPOVEDNIKOV SIN (4)

"Neke osobe su toliko ispunjene osećanjem krivice i inferiornosti da ih sve vređa. Crtač Kapetana Marvela Juniora, Mek Reboj (Mac Raboy, nama znan kao jedan od naslednika Aleksa Rejmonda na FLAŠU GORDONU - op.p.) gorko je patio zbog činjenice da mora da zarađuje za život nasušni radeći na stripovima. Osećao je da su oni degradirajući i da bogati ugnjetavaju siromašne.

"Vidi, Mek", rekoh mu jednog dana, "Sunce sija danas!".
"Jeste, samo za bogataše!", zarežao je on.

Mek se nasmejao jednom prilikom. Tom zgodom se crtački tim Kapetana Marvela okupio da se zajednički izbori sa tesnim rokom predaje u štampu i Mek se ponudio da nam pomogne. Kroz nekoliko minuta nakon što je seo za sto počeo je da se kikoće. Iznenada je eksplodirao u smeh. "Ovo je smešno!", urlao je. "Nikada nisam predpostavljao da stripovi mogu toliko da budu zabavni!".

Dok sam ja bio odgovoran za superviziju svih crteža za Marvela, drugi Fositovi karakteri nisu bili te sreće. Crtači koji su radili na njima insistirali su da budu nacrtani kao 'pravi' super-junaci koji zapravo ne rade ništa konkretno i sa mišićima koji samo što ne prsnu iz tesnih kostima. Postavljani su u nemoguće poze - koje su činile da im prepone i zadnjice dominiraju slikama. U prošlosti sam pokušavao, sasvim bezuspešno, da ukažem kako Kapetan Marvel nije tipičan super-heroj. Uvek sam ga crtao kako nešto čini.

Nikada nisam voleo super-herojske stripove i ne volim ih ni danas. Oduvek su mi izgledali kao dela amatera. Kapetan Marvel nije bio nad-junak, samo je bio 'Najmoćniji Smrtnik Na Svetu'. Kada su drugi nastojali da od njega naprave super-heroja, pretvorio se u drugog 'običnog' mišićavog letača, neverovatnu monstruoznost koja se ne razlikuje od drugih.

Godina 1945. bila je vrhunac Zlatnog Doba Stripova, koji su se prodavali u višemilionskim mesečnim tiražima - ali se niko nije bogatio u toj industriji. Troškovi proizvodnje su se učetvorostručili. Izdavači su se stalno među sobom tužakali po sudovima i u stripu se zateklo više advokata i knjigovođa nego scenarista i crtača. Moj honorar po tabli nije se uvećao ni za peni 1945. ili 1953. - ostavši isti koliki je bio i 1940. godine. Po završetku drugog svetskog rata, stripovima je krenulo nizbrdo, sa izdavačima koji su umirali kao muve.

Uskoro po pojavljivanju, Kapetan Marvel je počeo da se prodaje bolje od svih drugih stripova na kioscima i 'Supermenov' izdavač je odlučio da ga zaustavi sudskom tužbom. Predpostavljam da bi trebalo da se osećam polaskanim.

Sesil DeMil (CecilB.DeMille, slavni holivudski reditelj filmskih spektakala iz pionirskih vremena - op.p.) je svojevremeno rekao da kada bi producirao propali film, svi bi ga ostavili na miru - no kada bi iza njega ostao kakav veliki filmski hit, već sutradan bi ga najmanje tuce ljudi tužilo sudu i raznih razloga.

Rad u Fositu se nastavio uobičajeno. Izdavači se stalno međusobno potežu po sudovima; sve velike izdavačke kompanije imaju u stalnom radnom odnosu i pod platom timove advokata čiji je jedini posao da se nateruju sa advokatskim timovima drugih velikih izdavačkih kompanija.

I, kao što je već uobičajeno kad su stvari u vezi sa zakonom u pitanju, samo osobe koje pojma nisu imale o temi bivale su saslušane. Sudija ništa nije znao o stripovima, a advokati još i manje. Cela bolesna gungula odugovlačila se do 1953. godine kada je Fosit obustavio sva svoja strip-izdanja. Bez i reči objašnjenja, celo stripovsko odeljenje je rasformirano, otpušteno i prepušteno vetru.

Mogao sam da vidim vesnike onog šta se sprema još pre gašenja stripova u Fositu. Glodur Uil Liberson pozvao je Otoa Bindera i mene u svoju kancelariju. Prema njegovim izričitim uputstvima, Oto je napisao scenario ispunjen besmislenom akcijom i elaboriranim dekorima koji nikakve veze nemaju sa pričom.

"Zašto nisi ispoštovao Otov scenario?", pitao me je Uil.
"Zato što je đubre", odgovorio sam. "Nikada nismo imali besmislene scenarije, zašto ih imamo sada?".
"Naređenje o'zgo", rekao je Uil. "Od sada se svi stripovi pišu na ovakav način. Moramo da sledimo trend".
"A-uh", rekoh u sebi. "Kad je došlo vreme da Kapetan Marvel imitira druge, znači da je na putu nestanka".

Druga zasigurna indikacija da je Kapetan na samrti bila je činjenica da mi se crtački tim osipa. Tokom ratnih godina, Pit Konstanca i ja smo imali par tuceta umetnika koji su stalno radili za nas - početkom 50tih nas dvojica sami smo radili apsolutno sve. Uskoro ni Pit više nije bio potreban i ja sam sve crtao sam kod kuće, sa mladim Džekom Boulerom (Jack Bowler) kao asistentom.

I najzad, Fosit mi je telefonirao rekavši da je sve gotovo. Otišao sam da vidim umetničkog direktora Ala Alarda koji mi je napisao pismo preporuke, poželeo mi sreću i pokazao mi vrata da idem da se pakujem.

Zlatno Doba Stripa je bilo završeno".



sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (100)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


KVINTALOVA TJEDNA KARTICA

Mislim da sam još u srednoj školi, pizajući jedva kojih sto i pet kila, uočio zvučnost riječi "kvintal" te sam ubrzo tako i nazvao izdavačku kuću, pričama o kojoj sam se zabavljao pred spavanje. Od "Editions Quintal" nekoliko je godina kasnije ostao samo nesuđeni direktor, Cecile Quintal, pod čijom sam krinkom pisao osvrte i članke. "Cecile" sam, tek da se zna, pokupio iz neke slikovnice gdje je to ime bilo klizaljkom napisano u jednom potezu, a svidjela mi se i paralela sa sesilnim (sjedećim, nepokretnim) organizmima kakav sam i sâm. Kasnije sam shvatio da je Cecile zapravo žensko ime, ali se nisam dao smesti. C.Q. je već samosvjesno marširao pustopoljinama domaće strip scene pa ga nije imalo smisla prekrštavati. Ugasio sam ga nakon par godina, kada sam poželio malo više biti Darko Macan, a vratio sam ga u naslov ove kartice kao totem, iz nostalgije, zahvalnosti, a i da objasnim našu vezu onima koji je sami nisu uspjeli shvatiti.

Kvintalova kartica je tjedna jer sam, u suštini, paradoks: lijeni radoholičar. Volim onaj osjećaj nakon dobro obavljena posla, ali mrzim raditi pa moram sâm sebe prevariti! Vlastita mi želja za pisanjem o stripu, tako, nije bila dovoljna, već mi je trebao pakt sklopljen sa Zlatkom kako bi me prinuda obećanja danog drugome natjerala da doista i učinim ono što sam sâm želio učiniti. Tjedni sam, pak, ritam izabrao jer volim adrenalin deadlinea - o čemu sam pisao u prvoj prvcatoj kartici - i jer mislim da je bolje imati nešto za reći svaki put kad se sjedne pisati, nego pisati samo kad se ima nešto za reći. A o stripu se, inače, uvijek ima što reći, jer je strip - likovi, autori, izdavači, čitatelji, dileme i problemi - i onako univerzum u malome pa govoreći o stripu, ma kako to čudno zvučalo, govorimo zapravo o životu.

Konačno, kartica je kartica jer živimo u brzom vremenu. Samo još valjda na domaćoj televiziji izjave političara traju po tri minute. Vani je petnaestosekundni sound byte norma: reci brzo, reci s duhom, pa te možda netko i sasluša.

I eto. Zato Kvintal, zato svaki tjedan, zato samo kartica.

Danas, po stoti uzastupni put.

Sretan mi rođendan!


***
A što bih htio za rođendan? Pa, WildCATs 25 (Alan Moore), ili Kents 12 ili Maxx 29 ili Hitman "Pulp Heroes" Annual ili Hitman/Lobo crossover ili Supreme 48 i 52a ili Bacchuse 24, 31, 43, 49 i 51 ili kompletnog Maxwel the Magic Cat ili Francois Thomasovog Stan Caimana ili ...
Ima li ih tko? Možemo se i mijenjat'!


sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-ANGOULEM 2002
Ove godine (pardon, iduće) se Angulemski festival održava od 24-29. januara 2002.
Prenosim vam nominacije za nagradu Alph-Art

Alph Art du meilleur album
- Uncle Sam - Darnall et Ross (Semic)
- Pilules Bleues - Peeters (Atrabile)
- Les Amériques (Isaac le Pirate, n° 1) - Blain (Dargaud)
- Hicksville - Horrocks (L'Association)
- L'Outrage et La révélation (Tirésias, n° 1 et n° 2) - Le Tendre et Rossi (Casterman)
- Frida Kahlo - Corona (Rackham)
- La lecture des ruines - David B. (Dupuis)


Alph Art du meilleur scénario
- Le Serment (Le Décalogue, n° 4) - Giroud et TBC (Glénat)
- Gentlemen et assassins (Green Manor, n° 1) - Vehlmann et Bodart (Dupuis)
- La ligue des Gentlemen extraordinaires - Moore et O'Neill (USA)
- Rural! - Davodeau (Delcourt)
- Persepolis (n° 2) - Satrapi (L'Association)
- Le Playboy - Chester Brown (Les 400 Coups)
- Le dernier printemps (Amours fragiles, n° 1) - Richelle et Beuriot (Casterman)

Alph Art du meilleur dialogue
- La Reine des Mouches (Georges et Louis romanciers, n° 4) - Goossens (Fluide Glacial)
- Agrippine et la secte ŕ Raymonde - Bretécher (Hyphen)
- Cupidon s'en fout (Grand vampire, n° 1) - Sfar (Delcourt)
- Promenade(s) - Wazem (Atrabile)
- Le singe et la sirčne - Angeli et Dumontheuil (Casterman)
- Adalbert ne manque pas d'air (Le Roi Catastrophe, n° 1) - Trondheim et Parme (Delcourt)
- Terrain vague - Kaz (Cornélius)

Alph Art du meilleur dessin
- Les canons du 18 mars (Le Cri du Peuple, n° 1) - Tardi et Vautrin (Casterman)
- Les Eaux Lourdes (Les Entremondes, n° 2) - Larcenet et Larcenet (Dargaud)
- Ubu Roi - Jarry et Casanave (Les 400 Coups)
- Les olives noires, n° 1 - Guibert et Sfar (Dupuis)
- Ché - Alberto Breccia, Enrique Breccia et Oesterheld (Fréon)
- Le Pays des Larmes (Mr Mardi Gras Descendres, n° 3) - Liberge (Pointe Noire)
- L'enfer avec lui (Sin City) - Miller (Rackham)


Alph Art du meilleur premier album
- Norbert l'Imaginaire, n° 1 - Guéret et Vadot (Lombard)
- Commencer par mourir (Aberzen, n° 1) - N'Guessan (Soleil)
- Bouffe et Châtiment - Gnehm et Rivolta (Hors Collection)
- Le Val des ânes - Blanchin (Ego Comme X)
- Le Paradis des Cailloux (Samedi et Dimanche, n° 1) - Gwen et Vehlmann (Dargaud)
- Un ventre aride (Hariti, n° 1) - Ryser et Szalewa (Glénat)
- L'héritage des trente velus (La Région, n° 1) - Jouvray et Roland (Paquet)


Prix de la Critique
- Hicksville - Horrocks (L'Association)
- Rural - Davodeau (Delcourt)
- Un monde de différence - Cruse (Vertige Graphic)
- Les canons du 18 mars (Le Cri du Peuple, n° 1)
- Tardi et Vautrin (Casterman) - Le dessin - Mathieu (Delcourt)


Alph Art Jeunesse 9-12 ans
- Appel au calme (Tendre banlieue, n° 14) - Tito (Casterman)
- Le signe des démons (Sillage, n° 4) - Morvan et Buchet (Delcourt)
- Waterminator (Kid Paddle, n° 7) - Midam (Dupuis)
- Groove ton chemin (Malika Secouss, n° 3) - Téhem (Glénat)
- Les Maléfices de la Thaumaturge (Trolls de Troy, n° 5) - Arleston et Mourier (Soleil)


Prix Canal BD (décerné par les libraires spécialisés en bande dessinée)
- Le dernier printemps (Amours fragiles, n° 1) - Richelle et Beuriot (Casterman)
- Un diamant pour l'au-delŕ (Bouncer, n° 1) - Boucq et Jodorowsky (Humanoďdes Associés)
- Le Manuscrit (Le Décalogue, n° 1) - Giroud et Béhé (Glénat)
- La favorite (Djinn, n° 1) - Dufaux et Mirallčs (Dargaud)
- Les Amériques (Isaac le Pirate, n° 1) - Blain (Dargaud)
- Gabrielle - Kara (Pointe Noire)
- La révélation (Tirésias, n° 2) - Le Tendre et Rossi (Casterman)
- Khaemouaset ou la loi de Maät (Sur les traces d'Horus, n° 1) - Dethan (Delcourt)
- Les canons du 18 mars (Le Cri du Peuple, n° 1) - Tardi et Vautrin (Casterman)
- Torticolis et deltoďdes (Ocean City, n° 1) - Komorowski et Chauvel (Delcourt)
- Pourquoi cette nuit est-elle... (Les olives noires, n° 1)
- Guibert et Sfar (Dupuis) - Rural - Davodeau (Delcourt)


Indépendamment de ce choix, ont déjŕ été choisis, par des jurys indépendants:

- Le dernier printemps (Amours fragiles, n° 1) - Richelle et Beuriot (Casterman) + mention spéciale ŕ : Un îlot de Bonheur - Chabouté


Prix Goscinny
- La réplique inattendue (Jules, n° 2) - Bravo (Dargaud)


sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti



-A-BD.COM
http://www.a-bd.com

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi , decembar

. . .


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.