STRIP VESTI
|
Broj:
148
21.12.2001. Godina
III
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- DEBRIS U
BEOGRADU - Strip Vesti
- NEBO PUNO
ZVEZDA - Strip Vesti
- RAJKO MILOŠEVIĆ
GERA, e-mail intervju - štampa
- KORTO I BLUBERI
NA VELIKOM EKRANU - Aleksandar Manić
- DIVLJE NOĆI
STRASTI - Ilija Bakić
- BITI ROBOT
- Srđan Aćimović
- PARISKI SPLEEN
(17) - Franc
- JUŽNJAČKA UTEHA
No 40. - Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA
(89) - Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (100) - Darko Macan
- VESTI IZ
SVETA - Strip Vesti
-ANGOULEM 2002
- LINKOVI
- Strip Vesti
- DATUMI
- Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti
NEŠTO KAO IZAZOV...
Ovo je nešto kao bacanje rukavice u lice. Čisto da napravimo
malu diskusiju, da malo oživimo sadržaj Strip Vesti.
Sve je počelo na promociji Bete u Klubu Obožavalaca
Stripa. Gde mi je jedan od sagovornika kao najčešći protivargument
mojoj priči ponavljao rečenicu "tako pričaš zato što sada
radiš u Marketprintu".
O čemu je, između ostalog, bilo reč? Naravno, o koncepciji
Stripoteke i eventualnog kvalitetnog i uspešnog
magazina.
Stripoteka je, po rečima mog sagovornika, staromodna.
Ništa se u njoj novo ne pojavljuje. Lično bih ja voleo mnoge
drugačije stripove da vidim u njoj, i naravno dosta njih kojih
i sada ima i to sve zajedno, pa da svi budu zadovoljni. Opet,
naslovi koji idu u Stripoteci se prodaju u inostranstvu u
velikim tiražima, dok stripove koje mi, autori, volimo malo
ko kupuje čak i tamo. Pomalo sa nevericom sam ranije slušao
priču da je Stripoteka osamdesetih dovela sebe u veliku
krizu objavljujući Prattove stripove, jer je kod tih
brojeva prodaja katastrofalno padala. A, onda sam iz drugih
izvora čuo da je francuski Casterman skoro propao štampajući
Korta Malteza i jedva ga prodavši u par hiljada primeraka.
Čak i moj sagovornik priznaje da je Moebius, o kom
se toliko mnogo priča i za kim se suze rone, u francuskoj
uspešan sa tiražima od 20.000 primeraka. A Largo Vinč
i Torgal idu ladno u 500.000. Naravno da bih voleo
da vidim Moebiusa (i to crno-belog Difula; moj lični
san) ali ovde je reč o matematici, a ona je neumitna.
Tu se vraćamo na priču za koga se štampaju stripovi, za koga
se crtaju. Za mali krug ljudi ili za široki auditorijum. Da
li je uspešan magazin onaj koji se prodaje i izlazi ili onaj
koji ima sigurnih 600 kupaca i propada nakon 3-4 broja. Da
li može, kod nas uspešan magazin izlaziti ako za Milerovog
Betmena mora da plati autorska prava tako da bi sveska na
roto papiru u crno-beloj štampi (a znate šta je to za ovaj
strip) i našim tiražima koštala, malo je reći, previše. A
samo jedan takav neuspeh bi odmah ugušilo kompletnu strip
produkciju čak i u kući kao što je Marketprint. A tu
ima ljudi koji žive od te firme i čija se egzistencija ne
može dovoditi u pitanje zbog 5-6 stotina ljudi što bi rekli
"svaka im čast".
Navikavši na pirateriju zaboravljamo se kolika je realna cena
jednog izdanja. Uzmimo Đuzepe Bergmana Mila Manare.
Knjižica ima 350 strana, prodavala se u knjižarama po nekih
20 DM. Da su plaćena autorska prava, i to po nekoj standardno
ceni manje poznatog stripa, a ne koju traže Manarini agenti
(čitaj: bar duplo više), i svi porezi koji slede, knjižica
bi morala dobrano da premaši cenu od 100 maraka. Ko bi to
kupio?
Ne slažem se sa svime što se u Stripoteci objavljuje,
mnoge bih stripove voleo da vidim u njoj ali to zavisi i od
spremnosti vlasnika kopirajta da razume naše mogućnosti. Naravno
ostaje i pitanje da li bi se i čitaoci složili sa takvim sadržajem.
Godinama se publika profiliše i ispituje, bacaju se pare na
pokušaje... a to se ovde nemože. Nije ovo odbrana Stripoteke,
ovo je sklop činjenica koje sam uglavnom ranije znao, radeći
u Marketprintu potvrdio (naravno nešto i naučio) dok
je puno činjenica izašlo iz usta mog sagovornika, ali se i
dalje nije slagao sa mojim konstatacijama i tvrdio "tako
pričaš...".
E, sad da te vidim, sagovorniče, da li ćeš odbijati da pišeš
za Strip Vesti...:) I tvoj stav, protiv sadržaja Stripoteke,
i nekih drugih izdanja je potreban. Kako misliš da se neke
stvari poprave ako čutiš, ako SVesti ostanu "sterilne" sa
gomilom pohvalnih tekstova o svemu i svačemu. Treba nam i
poneka oštrica,...:) I više, samo se javite, ima mesta za
sve glasove.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
U ime svoje i ime saradnika i pretplatnika
Strip vesti
svim čitaocima koji slave Bajram
želim sretan Bajram
i
svim čitaocima koji ovih dana slave božić
želim sretne božićne praznike
sadržaj
|
1.
|
DEBRIS
U BEOGRADU
|
Strip
Vesti
|
PROMOCIJA
Dana 24.12.2001.
u 17 časova u klubu SKC-a odigraće se Beogradska promocija
albuma Maks Debris: Ispovest pravog krivotvoritelja.
Na promociji će govoriti Vasa Pavković, a biće prisutni
autori albuma, Đorđe Milosavljević, Marko Stojanovic
i Toni Radev, kao i urednistvo Strip Pressinga.
Svi zainteresovani mogu na promociji porazgovarati sa autorima,
dobiti posvetu na svoj primerak ili kupiti album po sniženoj ceni.
sadržaj
|
2.
|
NEBO PUNO
ZVEZDA
|
Strip
Vesti
|
U utorak, 25. decembra 2001. godine, u rimskoj dvorani
biblioteke grada Beograda, sa početkom u 12:00h, održaće
se promocija stripa "Nebo puno zvezda".
U čudnoj (ili čudesnoj?) kombinaciji fotografije i crteža, strip
je uradio Goran Tomić, pozivajući u pomoć sjajnu glumačku
ekipu, sastavljenu od čak 22 jugoslovenske glumice za potrebe
ovog stripa; Sonja Kolačarić, Anita Mančić, Dina Prelević,
Milica Milša, Bojana Zečević, Žiža Stojanović, Ana Radivojević,
Elizabeta Đorevska, Valentina Čerškov- Pavličić, Lora Orlović,
Ana Sakić, Ivana Žigon, Jelena Stupljanin, Anja Popović, Katarina
Žutić, Mirjana Karanović, Ana Stefanović, Ana Sofrenović, Danica
Maksimović, Paulina Manov, Anica Dobra i Vladica
Milosavljević, pristale su da budu fotografisane, glumeći
i zamišljajući svog partnera koji je tek trebao da bude nacrtan.
Njihov partner i glavna ličnost stripa je Tomićev bezimeni strip
junak ljudskog tela i životinjske glave (inače poznat andergraund
strip sceni iz fanzina "zeleni zamorac"), koji priča svoju
životnu priču (pa još u stihovima). U stripu se (očekivano) upliću
autobiografski detalji iz života samog autora i (neočekivani?)
detalji, citati inspiracija iz sveta likovnih umetnosti, nauke,
filma, pozorišta, muzike, istorije, sporta, stripa, dizajna...
i tako nam Goranov junak priča svoju priču o raspadu bivše jugoslavije
(ili carstva srpskoga?), o svojim umetničkim ambicijama (ili o
omiljenim strip junacima?), o svojim mladalačkim željama (da novu
godinu provede sa anicom dobrom?), o promašenim (i ne promašenim?)
ljubavima, o svojim uspesima i padovima - a pošto je on nacrtan
- lako ga je u svakom sledećem kadru ponovo nacrtati (uspraviti
i oživeti), sve dok se u poslednjoj sličici ne nađe pred bezdanom,
pomalo nalik na Malog princa Antoana De Sent Egziperija, ali stariji
i usamljeniji od njega... Hoćemo li se nasmejati njegovim rogobatnim
stripovima i pitanju o smislu celog tog njegovog malog nacrtanog
života, ili ćemo to isto pitanje postaviti i nama samima?
sadržaj
|
3.
|
RAJKO MILOŠEVIĆ
GERA, e-mail intervju
|
Strip
Vesti
|
-Pre par nedelja sam imao srecu da te sretnem i vidim tvoje
nove radove. Sigurno ce citaocima SVesti biti najzanimljivija
prica o crnom bluzeru koga trenutno radis za Heavy Metal.
To je trenutno, nazalost na "stand by", jer sam prezauzet sa radom
za Glenat i za A-Film iz Danske. Posebno sam zagrejan da to zavrsim.
Trenutno imam uradjenih 24 table, a predvideo sam kompletan album,
sto je i bio razlog za "kratku stanku" za Heavy Metal. Naime,
oni su trazili da to odvojim na nastavke od po 16 stranica, i
kolori za prvih 16 su vec gotovi, ali se u medjuvremenu za taj
projekat zainteresovala i spanska Norma Comic u formi kompletnog
albuma, pa mi se sad bas to i ne odvaja, ruku na srce. Doci ce
na red, nadam se sledece godine… A, da, crnac se zove Smoky Joe,
a prica je pod naslovom "Minnie - kratka prica za gitaru"…
-Jos neke stripove sam mogao videti, novi western, jedan
fantazi strip, jedan krimic,... O cemu je sve rec? Da li se napokon
potpuno vracas stripu?
Ne znam kako ce zvucati, ali ja se nikad nisam ni osecao kao da
sam od stripa otisao. U Barseloni sam vec desetu godinu i radio
sam projekte za koje nisam ni u snu predpostavljao da ce doci,
ali, verovao ili ne, sve to se u sustini baziralo na crtackom
poznavanju medija stripa, ili apliciranju znanja koje sam preko
stripa stekao. Projekti koje si video su samo dokaz za to, jer
su to price koje su se kroz godine namnozile. Bukvalno me je raznovrsnost
poslova inspirisala ka raznovrsnosti pisanja i crtanja razlicitih
zanrova, verovatno iz zelje da iz stripa nikad "ne odem".
-Zadnje informacije su da radis neki strip o zecu...?
Da, zove se "Le Lievre de Mars", sto bi u prevodu bio "Zec sa
Marsa". Jos mi fali 6 tabli da zavrsim album. Scenario je napisao
Patrick Cothias (poznat je po serijalu "Les 7 vies de lÉpervier"
u saradnji sa Julliardom), i za njega je ´95 dobio nagradu u Angoulemu,
a tada ga je crtao Parras. Radi se o nekoj vrsti X-Files, u triler-horor
atmosferi, mada se ja trudim da ne predjem granicu, tj. Izbegnem
morbidnosti. I inace sam se malo trudio da se bavim nastavljanjem
zapocete atmosfere, da kazemo - samo koliko je neophodno, a sa
ovim zadnjim tablama sve to vise skoro da i nema veze sa starom
serijom. Ideja je bila Glenatova da "uskocim" na trziste sa vec
razradjenim serijalom (radim osmi album po redu), jer kod njih,
generalno, serijalu treba dva do tri albuma da stekne svoju publiku,
tako da sam na sve imao malo primedbi, iako su "pregovori" oko
svega trajeli vise od godinu dana. Moram priznati da su me pustili
da radim sta hocu i kako hocu. Jedina sugerencija je bila da "dovoljno"
podseca na staro, da bi sa Cothiasom mogao od sledeceg albuma
da idem u potpuno novom pravcu…
…Trzisni trikovi…
-Glenat je trazio novog crtaca za Duranga. Ti si bio pozvan
da uradis par probnih tabli. Video sam ih i zakljucio da se Swolf
naprasno vratio tom stripu jer bi novi autor (na primer ti) njega
bacio u zasenak? Malo sam "zao" ali tvoje table, koliko
god ih ti gledao sa nipodistavanjem, su mnogo atraktivnije od
Swolfovih.
Pa prvo, hvala, ali ja na to gledam kao na nesto sto jednostavno
mogu da tehnicki postignem bez problema, te mi je zbog toga manji
izazov, nista vise. Moram da priznam da sam pomalo namerno isao
na to da se prepoznaju druge mogucnosti u meni, a ne nastavljanje
serijala iza koga mi je, ruku na srce, bilo tesko da stanem…
-Postoji li sansa da te table, pod drugim imenom, budu objavljene
kod nas? Uradio si jednu gotovu, kratku, pricu.
Naravno, u medjuvremenu sam dodao jos dve pocetne table, a fali
jos cetiri za kraj da bi sve bilo onako kako treba. Pitanje je
samo vremena, fizicki problem da kazemo…
-Zivis u Spaniji i Tamo radis na mnogobrojnim projektima,
izmedju ostalog i na storibordy-ma za crtice. Da li je to najzanimljiviji
ili najisplativiji posao za strip autore?
Pa bice da je ovo drugo, ali moram priznati da je sjajna zabava
raditi ih. Cesto samog sebe uhvatim u smehu, tako da to pokriva
i ono prvo, daklem - i zanimljivi su. Inace odavno vec ne radim
to za spance, a trenutno sam na projektu "Andersenovih bajki"
za A-Film iz Kopenhagena. Izvanredne price! Nije strip, ali bas
uzivam.
-Kakva je trenutno Spanska strip scena? Da li se moze u
Spaniji ziveti od stripa?
Spanska strip scena se izgubila u ostalim "scenama" jacim od spanske.
Kopiraju i imitiraju one od kojih su mogli da budu mnogo bolji.
To je jednostavno grehota, ali je i realnost. Oni koji u Spaniji
zive od stripa, to mogu jer objavljuju u Francuskoj ili U.S.A.,
a sve to iz razloga nepostovanja kako izdavaca tako i autora prema
rodjenoj sceni. To bi trebalo da je i primer i skola za nase,
da losa politika ima destruktivan uticaj na trziste u kome se
nalazis. Drugim recima, POJEDINAC je ono sto scenu nosi i vodi,
i izbor takvih se MORA postovati, inace se sece grana na kojoj
sedis…
-Zivis tamo u inostranstvu, bio si u Angouleme-u i na dugim festivalima,
bliza su ti strana izdanja,... sta nam mozes reci o trendovima
i stanju strip izdalastva tamo?
- Uvek je bilo i bice samo dobrih i losih stripova. Barem je za
mene tako. A sam kvantitet utice jedino na jos veci kvantitet.
Dobri autori su dobri iz licnih, a nikako iz komercijalnih razloga.
To je meni uvek odvajalo dobre od "dobrih". Trendovi su usputna
stvar, a meni su pozitivni samo ukoliko su izgovor da se do dobrog
autora dodje.
-Hocemo li uskoro videti tvoje radove objavljene i ovde
kod nas?
U Marketprintu sam ostavio strip objavljen u Heavy Metalu pod
naslovom "Aftermath". Ono sto za sada znam je da ce ga objaviti,
ali u kojem izdanju i kada, za sada ne znam. Ima tu jos stvari,
ali ne vidim potrebu da se gomilaju tamo gde je to jedina svrha,
ako je to slucaj, onda nek se gomilaju kod mene. U svakom slucaju,
ja sam voljan, kao i uvek.
* * *
-Kada i kako je pocelo tvoje
interesovanje za Strip?
Oduvek (ha,ha,ha).
-Od svega sto si do sada uradio (na polji stripa) sta smatras
najboljim, gde si dao najvise od sebe, gde si SEBE najvise inplementirali
u Strip?
U svakom dovoljno…Za sada imam taj utisak…
-Sta trenutno radis i kakvi su ti planovi za buducnost (sledeci
projekat-i)?
Za sada da zavrsim zapoceto. A planovi…Uf! Previse da bi se nabrajalo…Veruj
mi na rec. Ako je to dovoljno, sledecih pet godina ce se raditi
ISKLJUCIVO strip za mojim stolom… Uostalom, na to me i ugovori
obavezuju.
-Kakav je tvoj stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika, Evropa,
Japan, i ostali)?
Ponavljam, postoji samo dobro i lose…Za sve ostalo upotrebljavam
rec: interesantno (lepo zvuci pa se niko ne uvredi).
-Lista od deset najboljih stripova svih vremena (po Vasem
izboru)?
Strip ne gledam kao sport, nemam takvu listu. Izrazavati se, meni
ne znaci takmiciti se, vec postovati dostignuto u kulturnom smislu,
ne sportskom. Preferencije i ukus su vec druga tema, cini mi se…
-Kako vidis buducnost Stripa u odnosu na ostale medije TV,
multimedije, internet, video...?
U autenticnosti. To je nezamenljivo.
-Sta mislis o upotrebi racunara u izradi Stripa (crtanje,
kolorisanje, lettering ili nesto drugo)?
Masina ne zna sta radi osoba preko puta, a ta osoba bi trebala
da zna sta radi masina…
-Kako vidis buducnost Stripa na nasim podnebljima na lokalnom
nivou, sta bi bilo potrebno da se urati da u nasoj sredini, Strip
zazivi i dobije zadovoljavajuci tretman i publiku (citaoce)?
Identitet generacije je bitna stvar, osim naravno kvaliteta kome
su sve generacije bliske (mada tu I sreca moze da igra ulogu).
Dobri primeri za to su koliko film "Ko to tamo peva" isto kao
i Zeljko Pahek. Sve sem toga je cini mi se obaveza izdavastva.
-Tvoji omiljeni Strip Autori (mozda i hronoloski kroz periode
sazrevanja tebe kao strip autora)?
To je za mene veoma tesko pitanje, posto su mi iskustva u stripu
nepovratno izmesana sa iskustvima u zivotu. Da kazemo, isto mi
je bitno doziveti strip kao i neku zivotnu situaciju. Razumevanje
prijatelja, oca, svejedno, meni je to spojeno…
-Sta mislis o mainstream i undergraund stripu (razlike,
slicnosti, granice...)?
Samo postoje dobri i losi, a treba se paziti preterivanja ako
nema logicku podlogu u scenariju.
-Kakav je tvoj stav prema trendu da se pojedini stripovi ekranizuju
(posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze, Tarzan
(Disney!), Batman...)?
Isti kao i pravljenje pantalona od satorskog platna. Volim i Leviske
isto kao sto volim i satorsko platno koje ne prokisnjava, a ako
je to od istog materijala, onda mi to predstavlja samo kuriozitet.
-Koji zanr ti je autorski najblizi (realisticki, karikaturalni,
istorijski, SF, krimi,...), a koji ti je citalacki najdrazi?
Skoro da mi je svejedno. Sve zavisi od dobrog scenarija, on vuce
konce mog ukusa.
-Sta mislis o akcijama tipa, stop aids, borba protiv droge...
?
Imam cerku od cetiri godine i nikada joj necu davati svet ukoliko
mi ga ne zatrazi. Ukoliko se strip upotrebljava u svrhu uskracivanja
nekog zivotnog iskustva, onda u tome vidim pre uskracivanje nego
strip. Licni izbor zivotnih iskustava odvaja ljude jedne od drugih
i sami moraju na to paziti. Nikada nisam bio sklon propovedanju,
a vec razgovoru, da.
-Da li takvi projekti mogu, osim svog humanog karaktera, da nekako
uticu da strip kod nas malo krene sa mrtve tacke, promena stava
okoline prema Stripu, angazovanje autora, dobijanje sredstava
za stampanje takvih projekata,...?
Ne. To samo vodi mesanju pojmova.
-Da li imas kontakte sa drugim autorima sa prostora ex-yu,
imas li neke informacije vezane za njih, gde su, sta rade,...?
Stalne kontakte imam sa Pahekom, D. Savicem i Milanom Ilicem (apsolutno
neiskoriscen talenat u Yu - prostorima), i svi nesto rade, sto
ce se cuti uskoro, siguran sam. A sa ostalima zavisi vise od srece
ili koincidentalnih prijatelja. Sem Devlica, za koga na zalost
cujem da je umro, svi ostali su, koliko znam sasvim O.K. i rade.
-Koliko na tebe utice kinematografija?
Isto koliko i dobra knjiga.
-Tvoji omiljeni filmovi reziseri?
Svi koji su uspeli da mi prenesu sebe kroz svoje delo. Previse
ih je zaista.
-Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se
jos uvek bavi i muziciranjem)?
Kod mene i dalje perfektno funkcionise. Kad god mogu, zbrisem
u klub na svirku… Mada, priznajem, sve manje.
-Sta sve utice na tebe i tvoje radove, okruzenje, TV, stampa,
internet, literatura, Strip i sl.
Zavisi od dana. Verovatno sve pomalo.
-Sta bi za kraj porucio mladim autorima?
Autenticnost i upornost…
sadržaj
|
4.
|
KORTO I
BLUBERI NA VELIKOM EKRANU
|
Aleksandar
Manić
|
"Kada se zavrssi ovaj rat, neche biti vazzno ko je pobednik, nego
da chemo mi tada biti bogati - kazze Korto Malteze svom prijatelju
Rasputinu prilikom planiranja pljaccke holandskog teretnog broda.
Ljubitelji stripa tada su prvi put videli pustolovnog mornara
rodjenog iz kratke ljubavi gibraltarske Ciganke i nepoznatog moreplovca.
Od prve epizode "Balada slanog mora" zapoccete 1967. godine, Korto
je kroz dvanaest albuma postao jedan od najpoznatijih strip junaka
svih vremena. Uspeh pustolova i pirata ne lezzi samo u njegovom
karakteru modernog heroja na ivici zakona, nego i u Pratovoj fascinantnoj
naraciji i grafizmu.
Kortova popularnost podstakla je sineaste da se odlucce na snimanje
filma, tako da je prvi program francuske televizije TF1, najavio
novembra snimanje dva televizijska filma od 90 minuta. Producent
Patrik Oar poverio je adaptaciju "Balade o slanom moru" dvojici
Nemaca - Matjeu Folku i Marku Sketu, a prva klapa je predvidjena
za februar mesec na Kubi. U filmu che igrati Gijom Depardje, sin
Zzerara "Obeliksa" i Erik Kantona, poznati francuski fudbaler,
dok je uloga Korto Maltezea predvidjena za Antonia Banderasa.
"Nissta joss nije sigurno - kazze Patricija Zanoti, Pratova dugogodissnja
koloristkinja i odgovorna za upravljanje njegovim delima - Antonio
je trazzio da mu possaljemo sve epizode Korto Maltezea, ali joss
uvek nije odgovorio." Istovremeno, francuska producentska kucha
"Elipsanim" dovrssava dugometrazzni crtani film "Korto u Sibiru"
(4,7 miliona evra) i priprema ccitavu seriju koja bi obradjivala
svaki album pojedinaccno.
Poruccnik Bluberi, oficir pustolov Zzana Zziroa i Zzan-Missela
Ssarlijea, takodje se nalazi u zzizzi interesovanja, jer je Jan
Kounen, reditelj filma "Doberman" nedavno objavio da on radi adaptaciju
Bluberijevih avantura za veliki ekran. Izabrane su epizode "Rudnik
izgubljenog Nemca" i "Prikaza sa zlatnim mecima", inacce graficcki
i narativni vrhunac serijala, a reperazza je vech uradjena u Meksiku.
Stori-bord su nacrtali Stan i Vans, a Kounen je najavio da che
u filmu igrati Vensen Kasel i Cceki Kario, ali da se za glavnu
ulogu joss uvek pregovara sa nekoliko medjunarodnih filmskih zvezdi.
Prema dobro obavesstenim izvorima, pregovara se sa Viljemom Dafoa
i Hjuom Dzekmanom. Isti izvori navode da Filip Ssarlije, sin Zzan-Missela,
trazzi promene u scenariju koje se ticcu "Bluberijeve konzumacije
jednog psihotropa", odnosno droge. Ukoliko se dodje do sporazuma,
snimanje che zapocceti tokom prolecha.
antrfile
KROZ PAKAO DO RAJA
Poznati strip scenarista Alehandro Jodorovski trenutno snima film
"Abelkain" koji che se u bioskopima pojaviti naredne godine. Ova
francusko kanadska produkcija govori o svetu posle nuklearne katastrofe,
u kome je bilo posstedjeno samo ostrvo gde je sahranjen El Toro,
otac Kaina i Avelja. Niko ne uspeva da se domogne ostrva, ali
dva brata krechu u avanturu, da bi oslobodili telo mrtve majke
i zakopali ga pored oca. Njima ne predstoji samo borba sa demonima
i vessticama, nego i sa nesrechnom sudbinom koju u sebi nose njihova
imena. Snimanje filma je obavijeno velom tajanstvenosti i jedino
se zna da Jodorovski igra El Toroa - Adama, a da je uloga Kaina
poverena Merilin Mensonu.
sadržaj
|
5.
|
DIVLJE
NOĆI STRASTI
|
Ilija
Bakić
|
STRIP
Divlje noći strasti
U novembarskoj svesci "Stripoteke" objavljen prvi deo Francovog
serijala "Lutka od slonovače"
Novembarska sveska "Stripoteke"
donosi prvi deo Francovog serijala "Lutka od slonovače", epizoda
"Divlje noći", smeštenog u vreme kada je Atila, bič božji harao
Evropom (dakle oko 450. godine) a Mavari osvajali teritorije nekadašnjeg
Rimskog carstva. Mesto događanja je granica Kineske imperije kojom
vlada dinastija T'ang. Elem, Ju Lijen i njene dve drugarice kupljene
su da bi u Feng Čeu, u Cvetnoj kući zadovoljavale bogate mušterije.
Pred počinak i trgovac namerava da "proba" robu koju je kupio,
ali ga upad varvara zauvek sprečava. Jedan od napadača, Timok,
skriva Ju i tako je spasava od silovanja i smrti koje slede po
osvajanju gostionice. Od tog se trenutka njihove sudbine ukrštaju
usred mnogih događaja koji se svi vrte oko moći, te najmoćnije
slasti i strasti.
S jedne strane su prepredene i prefinjene zavere i spletke u državnom
sistemu gde svi imaju svoje račune, i prva supruga i treća konkubina
velikog sudije, ali i činovnik voljan da nasledi sudiju. S druge
strane, u Timokovoj družini borba za vlast otvorena je, rešava
se noževima, pred svima. Rezultat u oba slučaja je smrt jednih
da bi drugi prigrabili njihove položaje. Između izveštačenosti
i okoštalosti i brutalne iskrenosti, simpatije (ako ih uopšte
ima) više su na strani varvara i njihovog prgavog vođe, koji će,
da bi se domogao devojke koja mu se dopada, upasti u grad, gde
će svi njegovi drugovi stradati. Zadobivši željeno Timok se suočava
sa besom svog oca, Kaliber kana, koji ga optužuje da je postao
životinja jer misli samo kako da ispuni svoju volju, pa će se
prema njemu i ponašati kao prema zveri: organizovaće hajku na
njega i njegovu ženku a oni će biti naoružani samo jednom kandžom
i imati nekoliko sati prednosti...
Preostale stranice "Stripoteke" zauzimaju esej Z. Đukanovića o
stripovima Rosinskog, rutinska epizoda "Torpeda 1936", zanimljiva
minijatura iz serije "Delirijum apsurda" o brbljivom galebu koji
će oterati biciklistu u provaliju, još jedna trka bajkera iz "Džoe
bar tima" i nove muke Hogara strašnog, koga supruga pita: "Obukao
si novo odelo?" a on će: "Što da ne?! da bi uspeo u životu moraš
da pokažeš šta imaš", na šta sledi Helgina ubitačna poenta: "Jel'
se to odnosi i na stomak?", a taj je baš povelik.
Bitanga i princeza
Franc, znan našoj publici po serijalima "Jugurta" i "Lester Kokni",
specijalizovao se za istorijske teme i prilično vešto pliva u
njima. Egzotika kineskog carstva i varvarskih hordi, nepregledne
stepe i gradovi čudne arhitekture, uz žestoke junake podloga su
priče o bitangi i princezi ovog serijala koji pomalo kvari predvidivost
ponašanja protagonista, dok je crtež korektan, uz poneki neuverljivi
kvadrat. U svakom slučaju, biće zanimljivo pratiti dalji razvoj
događaja.
Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 16. novembra 2001.godine.
sadržaj
|
6.
|
BITI ROBOT
|
Srđan
Aćimović
achim@bitsyu.net
|
Izdavačka
kuća "System comics" grabi krupnim koracima napred,
i sad je pred nama kolekcija radova Željka Paheka "Badi kukavica
i druge priče". Mlađa publika je upoznata prvenstveno sa
humorističkim stvaralaštvom ovog značajnog autora, mada veći deo
njegove produkcije predstavljaju ozbiljne, mračne, tužne, metaforične
priče kakve su predstavljene u ovoj kolekciji.
Uslovno rečeno, Pahekov rad na ovom polju prati jedna stalna preokupacija,
sjajno razrađena u stripovima kao što je "Cinema histories"
(koji pominjem zato što je verovatno najpoznatiji novijoj publici):
radi se o ljudskoj aroganciji naspram ostatka stanovnika ovog
sveta, a i naspram same zemlje - posledica bivanja na vrhu lanca
ishrane. U Pahekovom naučnofantastičnom okruženju se ta arogancija
prenosi na robote, pri čemu dolazi do paradoksa: čovek se upinje
da stvori savršeno biće, svoju superiornu imitaciju, a zatim se,
uplašen za svoj primat, prema njoj postavlja nasilnički i arogantno:
"Zar jedan metalni kazan da nam kvari raspoloženje!".
Još kad robot počne da pokazuje znakove ljudskih nesavršenosti
i neuroza, strah od identifikacije, a sa njih i nasilnost, dostiže
vrhunac.
Možda je naučna fantastika i najadekvatnije okruženje za razmatranje
ovakvih pojava, jer upravo je naučna fantastika, filmska i književna,
decenijama bila nosilac tog opasnog virusa. Nadmoćnost koju svi
bar malo osećamo prema ostatku stanovnika, preneta je, van svake
logike, i na čovekolika bića poput robota i vanzemaljaca. Hajnlajnovi
sledbenici poput Larija Nivena ili Dejvida Brina, ne dozvoljavaju
ovoj staroj i naivnoj dogmatici da potone.
Naslovna priča iz albuma, kao i treća po redu, "Zečja šapa",
bave se direktno i snažno ovim problemom. Utisak potonje donekle
kvari smušen završetak. "Gvozdeni točak" nas, opet,
može podsetiti na "Legiju nepromočivih po svojoj antiratnoj
poruci, međutim, radi se o krajnje ozbiljnoj alegoriji kritički
uperenoj ka vojnoj mašineriji koja, po svojoj prirodi, gaji paničan
strah od bilo kakve vrste individualnosti i kreativnosti. "The
Time-zuck company" je jedina prvenstveno humoristička priča,
no i ona poseduje mračne tonove u sebi.
Možda je greška bila uvrstiti u kolekciju Pahekov stari strip
iz 79., "Biti čovek". Ovaj strip, uočljivo je drugačiji
zbog ostalih pre svega zbog tada još neizgrađenog osobenog stila,
crtačkog i literarnog. Bitnije je, međutim, što ovaj strip dovodi
u pitanje sve prethodno izrečene stavove, jer su u njemu uloge
postavljene klasično - shodno gore opisanom klišeu: dobri ljudi
i roboti bez duše. Iako ovaj strip sam po sebi nije loš, njegovo
nalaženje u ovom okruženju deluje neadekvatno.
Još jedna mana se može navesti ovom izdanju: Kao i kod svakog
crtača - detaljiste, i Pahekov crtež najbolje izgleda crno-beo.
Dodavanje boje čini ga atraktivnijim na prvi pogled, međutim prikriva
bogatstvo detalja koje Pahek, čini se, sa uživanjem unosi u svoje
robotske i druge mehaničke konstrukcije.
Ipak, samo izdanje zaslužuje najvišu ocenu; Čini se da s vremena
na vreme zaboravljamo ovog crtački, ali pre svega scenaristički
izuzetnog autora. Njegovi radovi, okrećući se oko jedne široke
teme u onoj meri u kojoj je to uobičajeno i u književnosti, poseduju
specifičan humor, sistem lajt-motiva, uopšte autorsku prepoznatljivost,
do te mere da možemo reći da je Pahek naš najautentičniji strip-autor.
Eh, da, pohvalio bih još postojanje skraćene bibliografije na
početku, i naslovnu stranu koja je uspešno preneta iz prvog stripa,
iz snažne parafraze vampirskog mita, sa gvozdenim klinom umesto
glogovog kolca. I naravno, triput ura za "System comics"!
sadržaj
|
7.
|
PARISKI
SPLEEN (17)
|
Franc
bvlazic@EUnet.yu
|
NA MEDJI STILOVA I PRAVACA,
THE GREEN ARROW
JACKA KIRBYJA
Njujorski izdavac "DC" nastavlja
sa odlicnom inicijativom stampanja arhiva Kirbyjevih radova. Poslednje
izdanje u nizu jeste jedanaest epizoda "Zelene strele", u mekom
povezu i, za jednom (hvala Bogu na potezu), u punom koloru. Posle
"New godsa", "Mister Miraclea I, II" i "Forever Peoplea", koji
su cinili tetralogiju cuvenog "Cetvrtog Sveta" - i kojoj samo
nedostaje stampanje epizoda "Superman's Pal Jimmy Olsen" -, tog
monumentalnog, nedovrsenog univerzuma "in the making" starog majstora,
citalac je u prilici da, u svedenom, kratkom obliku od sestostranih
storija, uziva u narativnom umecu The Kinga.
Za razliku od prethodnih reprinta, ovo izdanje je, kako rekoh,
u boji. To je svakako najbolje resenje: jedno, zato jer je strip
i stvaran, da bi bio prezentovan u boji, i drugo, jer lisava citateljstvo
muke gledanja (zurenja) u neuspela elektronska sencenja i sive
mase koje otezavaju gledanje crteza (i obrise crteza) u prethodnim
crno-belim izdanjima (stvar od koje pate i skoro sva dosadasnja
izdanja Marvelovih "The Essentialsa"). I, jos jedno: napokon se
"DC" odlucio za - doista - pristupacnu cenu stripa.
U ovom albumu, fanatici Kirbyjevog dela (poput dole-potpisanog
kriticara) otkrivaju stilske oblike bliske Kirbyjevim radovima
iz cetredesetih, ali i osetna, jasna pomeranja ka kasnijoj, klasicnoj
stilizaciji tog majstora. Prelom table prati skoro istovetni ritam
od tri kaisa sa po dva kvadrata na svakom od njih, i to je narativni
sklop koga remeti samo prva, pocetna strana, sa prvim kvadratom
kao velikim planom i uvodom u pricu (i iseckom iz sredisnjeg dela
te price). S obzirom da je rec o vrlo kratkim storijama (poput
kasnjih Lee/Kirbyjevih "Tales of Asgard"), citalac neretko sam
predpostavlja medju-radnju i u masti stvara nepostojece, "virtuelne
vinjete". Ovo nije jednako uspelo iz price u pricu. Ne bi ovde
toliko bilo u pitanju da li ovakav ritam pripovedanja odgovara
majstoru, koliko citalac iz iskustva zna da je Kirbyju potreban
zamah i da se on najbolje izrazava u duzim (dvadesetostranim)
stripovima. Kao sto to veoma lepo objasnjava Benoît Peteers, "svaki
kvadrat mora istovremeno da sadrzi odziv na prethodni i da bude
nagovestaj sledeceg" i, posto se istinska magija stripa (ovo je
osetio svaki istiniti citalac, uzivalac ovog medija) dogadja "izmedju
vinjeta", u nama, dok citamo, to se, neretko, najmanje magije
da osetiti u odvec zgusnutoj, zbrzanoj prici.
No, ono sto nas drzi, to je Kirbyjev crtez. Oni snazni, ekspresivni
pokreti: kontrolisana, zbijena, dramska patetika; kao i nagovestaj
ukrupnjavanja likova i proporcija (sto ce, vremenom, postati obelezje
njegovog crteza). Pored ovog, tu je i nuzna naiva USA strip industrije,
poput nezaobilaznih glorifikacija nacije, reda i zakona, kao i
vecite reprezentacije zlikovaca kao izrazito ruznih likova.
Poput svega cega se doticao, Kirby je i u ovaj strip uneo tako
silovite izmene, da se on ne da uporediti ni sa prethodnim, ni
poznijim radovima drugih scenarista i crtaca na ovom ("drugorazrednom")
junaku "DC" univerzuma. Kirby je unosio elemente fantastike, naucne-fantastike
i, njemu svojstvenu, mitologizaciju, divinizaciju sveta masina
i cudesnih aparata, po kojima se docnije moglo govoriti o osobenoj
Kirbyjevoj "mitologizaciji" modernog sveta i o modernom tumacenju
starih mitova kroz mrezu savremenih naucnih dostignuca. To niko
nije bolje, dublje, niti temeljnije ucinio od njega. U tom smislu,
ovaj tanki album predstavlja nagovestaj krupnijih stilskih i tematskih
pomeranja koje ce The king izvesti kasnije, u saradnji sa Stan
Leejem, sezdesetih, u "Marvelu".
Na "DCu" ostaje da Kirbyja nisu razumeli ni tad, kao sto ga nisu
shvatili ni kasnije, kada mu, iz tmastih razloga editorijalnih
koncepcija, nisu dopustili da do kraja razvije svoj "Cetvrti svet".
No dobro je, za mladje, sto o tome bar otvoreno pisu, u predgovorima
ovakih izdanja.
Na danasnjem citaocu ostaje da, u moru (hiper)produkcije ovog
crtaca i scenariste, otkriva elemente pomocu kojih ce sam, kroz
pomno iscitavanje Kingovog opusa i na osnovi krhotina jednog gigantskog
dela, pri svakom novom, dodatnom citanju, komponovati mozaik jednog
razudjenog, rasutog, no viseslojnog, jedinstvenog i kompaktnog
epa.
sadržaj
|
8.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 40.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
SIFRA SANDU
Ko je Sandu (s kao suma)?
Sandu je covek sa najoriginalnijom potstnicom koju cete ikada
videti, najzabavnijom za citanje (posto je u formi stripa na rasklapanje,
jelte) i definitivno najfukcionalnijom, posto vam je u njoj stoji
sve sto treba da znate o njemu.
Sandu je jedini covek za koga ja znam koji brani boje alternativnog
stripa u Nisu, a cini mi se i u celoj Juznoj Srbiji (ako se ne
racuna mali izlet nekih mojih Leskovcana sa jednim jedinim fanzinom
ingenioznog naziva Stepeniste). Dusan je covek koji vec nekoliko
godina svojski rmba da vam prezentira svoje urnebesne fanzine,
i do sada je uspeo da teskom mukom sastavi cetiri i po fanzina
(sto nije cudno nikome ko ga zna, jer mu treba uzasno mnogo vremena
da se sam sastavi kad nesto stvarno treba uraditi, a ne samo zvrljkati
po papiricima). Pa ide redom: Autist (ilustrativno - idijotskog
sadrzaja ), Velika Glava, Bigar (besmislena igra grupe apsurdnosti),
Autist (u podnaslovu - pogubljenosti), a tu je i publikacija decijeg
stripa Kosarka u saradnji s Vukom.
Sandu je covek kome u glavi zuji kao u kosnici, pa ima problema
da sve sto mu padne napamet nabaci na papir. One stvari koje Sandu
ipak uspeo da zarobi na svojim tablama stripa su neke od najoriginalnijih
i najsasavijih koje sam ikada video. Ukoliko volite Danijela Harmsa,
padate na straznjicu od Pajtonovaca, nalazite strasno smesnim
duh Bernarda Panasonika (bez jeftinih stosova sa zagrobnim zivotom,
molim!) i uopste volite taj humor apsurda (Ezen Jonesku bi verovatno
vristao da vidi ovu kovanicu, al' neka ga; istrpecu to zbog Sandua)
onda su Sanduove ‚pogubljenosti', da upotrebim njegov termin,
nezaobilazna stvar za sve vas.
Sandu je covek koji mi je svojim prijateljstvom i svojim stripovima
ukazao na neke greske u mojim stavovima, i pomogao da ih na vreme
ispravim, a da toga nije ni danas svestan. Naime, pre poznastva
sa Sanduom, pre stvarnog zadovoljstva koje sam osetio citajuci
njegove stripove, nisam bas lako vario alternativni strip (priznajem,
eto!). Mozda je to proisteklo iz toga sto sam imao neka preliminarna
losa iskustva sa nekim pregaocima alternativnog stripa, u tome
sto sam jos davno nepovratno zadojen mlekom mejnstrima, sto u
mom kraju, jednostavno receno, nema alternitivnih stripova ni
od korova... Tek nikada nisam nesto posebno blagonaklono gledao
na alternativni strip. A onda je naisao Sandu, cist andergraund,
kao da dolazi iz samog metroa, i njegovi stripovi su me zveknule
po tintari. Bile su bas dobre... Posle ceskanja po glavi (velikoj,
kao sto sam naziv jednog od Dusanovih fanzina kaze) pregledao
sam sve te druge alternativne stripove, onako bez pizme sto bi
se reklo, i shvatio, sa ne malim cudjenjem, da tu zaista ima valjanih
stvari.
Sandu je moj prijatelj. Sandu je crtac koji tek treba da dostigne
svoje maksimume (sto ce i uraditi, opusteno i lagano, kao sto
uostalom radi i sve drugo u zivotu). Sandu je angram. Tek da se
zna.
sadržaj
|
9.
|
QMOVA KOLUMNA
(89)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
PROPOVEDNIKOV SIN (4)
"Neke osobe su toliko
ispunjene osećanjem krivice i inferiornosti da ih sve vređa. Crtač
Kapetana Marvela Juniora, Mek Reboj (Mac Raboy, nama znan kao
jedan od naslednika Aleksa Rejmonda na FLAŠU GORDONU - op.p.)
gorko je patio zbog činjenice da mora da zarađuje za život nasušni
radeći na stripovima. Osećao je da su oni degradirajući i da bogati
ugnjetavaju siromašne.
"Vidi, Mek", rekoh mu jednog dana, "Sunce sija danas!".
"Jeste, samo za bogataše!", zarežao je on.
Mek se nasmejao jednom prilikom. Tom zgodom se crtački tim Kapetana
Marvela okupio da se zajednički izbori sa tesnim rokom predaje
u štampu i Mek se ponudio da nam pomogne. Kroz nekoliko minuta
nakon što je seo za sto počeo je da se kikoće. Iznenada je eksplodirao
u smeh. "Ovo je smešno!", urlao je. "Nikada nisam predpostavljao
da stripovi mogu toliko da budu zabavni!".
Dok sam ja bio odgovoran za superviziju svih crteža za Marvela,
drugi Fositovi karakteri nisu bili te sreće. Crtači koji su radili
na njima insistirali su da budu nacrtani kao 'pravi' super-junaci
koji zapravo ne rade ništa konkretno i sa mišićima koji samo što
ne prsnu iz tesnih kostima. Postavljani su u nemoguće poze - koje
su činile da im prepone i zadnjice dominiraju slikama. U prošlosti
sam pokušavao, sasvim bezuspešno, da ukažem kako Kapetan Marvel
nije tipičan super-heroj. Uvek sam ga crtao kako nešto čini.
Nikada nisam voleo super-herojske stripove i ne volim ih ni danas.
Oduvek su mi izgledali kao dela amatera. Kapetan Marvel nije bio
nad-junak, samo je bio 'Najmoćniji Smrtnik Na Svetu'. Kada su
drugi nastojali da od njega naprave super-heroja, pretvorio se
u drugog 'običnog' mišićavog letača, neverovatnu monstruoznost
koja se ne razlikuje od drugih.
Godina 1945. bila je vrhunac Zlatnog Doba Stripova, koji su se
prodavali u višemilionskim mesečnim tiražima - ali se niko nije
bogatio u toj industriji. Troškovi proizvodnje su se učetvorostručili.
Izdavači su se stalno među sobom tužakali po sudovima i u stripu
se zateklo više advokata i knjigovođa nego scenarista i crtača.
Moj honorar po tabli nije se uvećao ni za peni 1945. ili 1953.
- ostavši isti koliki je bio i 1940. godine. Po završetku drugog
svetskog rata, stripovima je krenulo nizbrdo, sa izdavačima koji
su umirali kao muve.
Uskoro po pojavljivanju, Kapetan Marvel je počeo da se prodaje
bolje od svih drugih stripova na kioscima i 'Supermenov' izdavač
je odlučio da ga zaustavi sudskom tužbom. Predpostavljam da bi
trebalo da se osećam polaskanim.
Sesil DeMil (CecilB.DeMille, slavni holivudski reditelj filmskih
spektakala iz pionirskih vremena - op.p.) je svojevremeno rekao
da kada bi producirao propali film, svi bi ga ostavili na miru
- no kada bi iza njega ostao kakav veliki filmski hit, već sutradan
bi ga najmanje tuce ljudi tužilo sudu i raznih razloga.
Rad u Fositu se nastavio uobičajeno. Izdavači se stalno međusobno
potežu po sudovima; sve velike izdavačke kompanije imaju u stalnom
radnom odnosu i pod platom timove advokata čiji je jedini posao
da se nateruju sa advokatskim timovima drugih velikih izdavačkih
kompanija.
I, kao što je već uobičajeno kad su stvari u vezi sa zakonom u
pitanju, samo osobe koje pojma nisu imale o temi bivale su saslušane.
Sudija ništa nije znao o stripovima, a advokati još i manje. Cela
bolesna gungula odugovlačila se do 1953. godine kada je Fosit
obustavio sva svoja strip-izdanja. Bez i reči objašnjenja, celo
stripovsko odeljenje je rasformirano, otpušteno i prepušteno vetru.
Mogao sam da vidim vesnike onog šta se sprema još pre gašenja
stripova u Fositu. Glodur Uil Liberson pozvao je Otoa Bindera
i mene u svoju kancelariju. Prema njegovim izričitim uputstvima,
Oto je napisao scenario ispunjen besmislenom akcijom i elaboriranim
dekorima koji nikakve veze nemaju sa pričom.
"Zašto nisi ispoštovao Otov scenario?", pitao me je Uil.
"Zato što je đubre", odgovorio sam. "Nikada nismo imali besmislene
scenarije, zašto ih imamo sada?".
"Naređenje o'zgo", rekao je Uil. "Od sada se svi stripovi pišu
na ovakav način. Moramo da sledimo trend".
"A-uh", rekoh u sebi. "Kad je došlo vreme da Kapetan Marvel imitira
druge, znači da je na putu nestanka".
Druga zasigurna indikacija da je Kapetan na samrti bila je činjenica
da mi se crtački tim osipa. Tokom ratnih godina, Pit Konstanca
i ja smo imali par tuceta umetnika koji su stalno radili za nas
- početkom 50tih nas dvojica sami smo radili apsolutno sve. Uskoro
ni Pit više nije bio potreban i ja sam sve crtao sam kod kuće,
sa mladim Džekom Boulerom (Jack Bowler) kao asistentom.
I najzad, Fosit mi je telefonirao rekavši da je sve gotovo. Otišao
sam da vidim umetničkog direktora Ala Alarda koji mi je napisao
pismo preporuke, poželeo mi sreću i pokazao mi vrata da idem da
se pakujem.
Zlatno Doba Stripa je bilo završeno".
sadržaj
|
10.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (100)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA
Mislim da sam još
u srednoj školi, pizajući jedva kojih sto i pet kila, uočio zvučnost
riječi "kvintal" te sam ubrzo tako i nazvao izdavačku kuću, pričama
o kojoj sam se zabavljao pred spavanje. Od "Editions Quintal"
nekoliko je godina kasnije ostao samo nesuđeni direktor, Cecile
Quintal, pod čijom sam krinkom pisao osvrte i članke. "Cecile"
sam, tek da se zna, pokupio iz neke slikovnice gdje je to ime
bilo klizaljkom napisano u jednom potezu, a svidjela mi se i paralela
sa sesilnim (sjedećim, nepokretnim) organizmima kakav sam i sâm.
Kasnije sam shvatio da je Cecile zapravo žensko ime, ali se nisam
dao smesti. C.Q. je već samosvjesno marširao pustopoljinama domaće
strip scene pa ga nije imalo smisla prekrštavati. Ugasio sam ga
nakon par godina, kada sam poželio malo više biti Darko Macan,
a vratio sam ga u naslov ove kartice kao totem, iz nostalgije,
zahvalnosti, a i da objasnim našu vezu onima koji je sami nisu
uspjeli shvatiti.
Kvintalova kartica je tjedna jer sam, u suštini, paradoks: lijeni
radoholičar. Volim onaj osjećaj nakon dobro obavljena posla, ali
mrzim raditi pa moram sâm sebe prevariti! Vlastita mi želja za
pisanjem o stripu, tako, nije bila dovoljna, već mi je trebao
pakt sklopljen sa Zlatkom kako bi me prinuda obećanja danog drugome
natjerala da doista i učinim ono što sam sâm želio učiniti. Tjedni
sam, pak, ritam izabrao jer volim adrenalin deadlinea -
o čemu sam pisao u prvoj prvcatoj kartici - i jer mislim da je
bolje imati nešto za reći svaki put kad se sjedne pisati, nego
pisati samo kad se ima nešto za reći. A o stripu se, inače, uvijek
ima što reći, jer je strip - likovi, autori, izdavači, čitatelji,
dileme i problemi - i onako univerzum u malome pa govoreći o stripu,
ma kako to čudno zvučalo, govorimo zapravo o životu.
Konačno, kartica je kartica jer živimo u brzom vremenu. Samo još
valjda na domaćoj televiziji izjave političara traju po tri minute.
Vani je petnaestosekundni sound byte norma: reci brzo,
reci s duhom, pa te možda netko i sasluša.
I eto. Zato Kvintal, zato svaki tjedan, zato samo kartica.
Danas, po stoti uzastupni put.
Sretan mi rođendan!
***
A što bih htio za rođendan? Pa, WildCATs 25 (Alan Moore),
ili Kents 12 ili Maxx 29 ili Hitman "Pulp
Heroes" Annual ili Hitman/Lobo crossover ili
Supreme 48 i 52a ili Bacchuse 24, 31, 43, 49 i 51 ili
kompletnog Maxwel the Magic Cat ili Francois Thomasovog
Stan Caimana ili ...
Ima li ih tko? Možemo se i mijenjat'!
sadržaj
|
11.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-ANGOULEM 2002
Ove godine (pardon, iduće) se Angulemski festival održava od
24-29. januara 2002.
Prenosim vam nominacije za nagradu Alph-Art
Alph Art du meilleur album
- Uncle Sam - Darnall et Ross (Semic)
- Pilules Bleues - Peeters (Atrabile)
- Les Amériques (Isaac le Pirate, n° 1) - Blain (Dargaud)
- Hicksville - Horrocks (L'Association)
- L'Outrage et La révélation (Tirésias, n° 1 et n° 2) - Le Tendre
et Rossi (Casterman)
- Frida Kahlo - Corona (Rackham)
- La lecture des ruines - David B. (Dupuis)
Alph Art du meilleur scénario
- Le Serment (Le Décalogue, n° 4) - Giroud
et TBC (Glénat)
- Gentlemen et assassins (Green Manor, n° 1) - Vehlmann et Bodart
(Dupuis)
- La ligue des Gentlemen extraordinaires - Moore et O'Neill
(USA)
- Rural! - Davodeau (Delcourt)
- Persepolis (n° 2) - Satrapi (L'Association)
- Le Playboy - Chester Brown (Les 400 Coups)
- Le dernier printemps (Amours fragiles, n° 1) - Richelle et
Beuriot (Casterman)
Alph Art du meilleur dialogue
- La Reine des Mouches (Georges et Louis romanciers, n° 4) -
Goossens (Fluide Glacial)
- Agrippine et la secte ŕ Raymonde - Bretécher (Hyphen)
- Cupidon s'en fout (Grand vampire, n° 1) - Sfar (Delcourt)
- Promenade(s) - Wazem (Atrabile)
- Le singe et la sirčne - Angeli et Dumontheuil (Casterman)
- Adalbert ne manque pas d'air (Le Roi Catastrophe, n° 1) -
Trondheim et Parme (Delcourt)
- Terrain vague - Kaz (Cornélius)
Alph Art du meilleur dessin
- Les canons du 18 mars (Le Cri du Peuple, n° 1) - Tardi et
Vautrin (Casterman)
- Les Eaux Lourdes (Les Entremondes, n° 2) - Larcenet et Larcenet
(Dargaud)
- Ubu Roi - Jarry et Casanave (Les 400 Coups)
- Les olives noires, n° 1 - Guibert et Sfar (Dupuis)
- Ché - Alberto Breccia,
Enrique Breccia et Oesterheld (Fréon)
- Le Pays des Larmes (Mr Mardi Gras Descendres, n° 3) - Liberge
(Pointe Noire)
- L'enfer avec lui (Sin City) - Miller (Rackham)
Alph Art du meilleur premier album
- Norbert l'Imaginaire, n° 1 - Guéret et Vadot (Lombard)
- Commencer par mourir (Aberzen, n° 1) - N'Guessan (Soleil)
- Bouffe et Châtiment - Gnehm et Rivolta (Hors Collection)
- Le Val des ânes - Blanchin (Ego Comme X)
- Le Paradis des Cailloux (Samedi et Dimanche, n° 1) - Gwen
et Vehlmann (Dargaud)
- Un ventre aride (Hariti, n° 1) - Ryser et Szalewa (Glénat)
- L'héritage des trente velus (La Région, n° 1) - Jouvray et
Roland (Paquet)
Prix de la Critique
- Hicksville - Horrocks (L'Association)
- Rural - Davodeau (Delcourt)
- Un monde de différence - Cruse (Vertige Graphic)
- Les canons du 18 mars (Le Cri du Peuple, n° 1)
- Tardi et Vautrin (Casterman) - Le dessin - Mathieu (Delcourt)
Alph Art Jeunesse 9-12 ans
- Appel au calme (Tendre banlieue, n° 14) - Tito (Casterman)
- Le signe des démons (Sillage, n° 4) - Morvan et Buchet (Delcourt)
- Waterminator (Kid Paddle, n° 7) - Midam (Dupuis)
- Groove ton chemin (Malika Secouss, n° 3) - Téhem (Glénat)
- Les Maléfices de la Thaumaturge (Trolls de Troy, n° 5) - Arleston
et Mourier (Soleil)
Prix Canal BD (décerné par les libraires spécialisés en
bande dessinée)
- Le dernier printemps (Amours fragiles, n° 1) - Richelle et
Beuriot (Casterman)
- Un diamant pour l'au-delŕ (Bouncer, n° 1) - Boucq et Jodorowsky
(Humanoďdes Associés)
- Le Manuscrit (Le Décalogue, n° 1) - Giroud et Béhé (Glénat)
- La favorite (Djinn, n° 1) - Dufaux et Mirallčs (Dargaud)
- Les Amériques (Isaac le Pirate, n° 1) - Blain (Dargaud)
- Gabrielle - Kara (Pointe Noire)
- La révélation (Tirésias, n° 2) - Le Tendre et Rossi (Casterman)
- Khaemouaset ou la loi de Maät (Sur les traces d'Horus, n°
1) - Dethan (Delcourt)
- Les canons du 18 mars (Le Cri du Peuple, n° 1) - Tardi et
Vautrin (Casterman)
- Torticolis et deltoďdes (Ocean City, n° 1) - Komorowski et
Chauvel (Delcourt)
- Pourquoi cette nuit est-elle... (Les olives noires, n° 1)
- Guibert et Sfar (Dupuis) - Rural - Davodeau (Delcourt)
Indépendamment de ce choix, ont déjŕ été choisis, par des jurys
indépendants:
- Le dernier printemps (Amours fragiles, n° 1) - Richelle et
Beuriot (Casterman) + mention spéciale ŕ : Un îlot de Bonheur
- Chabouté
Prix Goscinny
- La réplique inattendue (Jules, n° 2) - Bravo (Dargaud)
sadržaj
|
12.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
-A-BD.COM
http://www.a-bd.com
sadržaj
|
13.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi , decembar
. . .
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|