prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. ŠTAMPA - štampa
2. ROBOTI U ZNOJU I KRVI - Rajko Radovanović
3. STAZE I BOGAZE (STRIPA) - Ilija Bakić
4. JUŽNJAČKA UTEHA No 42. - Marko Stojanović
5. QMOVA KOLUMNA (91) - Bojan M. Đukić
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (102) - Darko Macan
7. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -Francuska 2001. (Cs. K.)
   
8. PISMA ČITALACA - mail
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

ŠTAMPA

štampa

Aleksa Gajić, strip crtač

STRIP JE PREŽIVEO

-Mnogo mi se dopada jedna misao iz filma "Dečak iz Junkovca" Radomira Belaćevića: "Nemoj da voliš sebe u umetnosti, nego nego umetnost u sebi." Zaista nikad nisam razmišljao šta dolazi posle. Pravo da ti kažem, malo me je zateklo to što je došlo uz dobar strip, ali snašao sam se. Ja sam samo radio to što volim.

Prethodne nedelje je na Filozofskom fakultetu u organizaciji Studentske unije i Kluba obožavalaca stripa održana tribina pod nazivom Savremena strip raskršća. Prisustvovali su zvučna imena naše strip scene. Zoran Janjetov, Bane Kerac, Slavko Draginčić, Vladimir Vesović...

Pošto mnogi ljudi smatraju strip marginalnom pojavom, a u svetu je već odavno priznat kao deveta umetnost, razgovaralo se o ovoj nelogičnosti kod nas i o tome da li je strip štivo koje treba shvatiti ozbiljno. Do pre dve godine na kioscima se nije moglo naći nijedno naše izdanje stripa (bilo je stranih), a sada se situacija počela menjati na bolje. Ovom događaju je prisustvovao i dečko kojeg ćemo ovim tekstom predstaviti, a to je Aleksa Gajić.

Aleksa je na Fakultetu primenjenih umetnosti diplomirao neobičnim radom: u formi stripa. Posle toga je otišao u Francusku (pošto je ona najisplativije tržište) i ponudio tamošnjim izdavačima svoj rad. I kao što to obično biva, usledili su negativni odgovori. Ubrzo zatim, dočekao je Aleksa potpuni obrt situacije u svoju korist: jedan od eminentnih izdavača ponudio mu je scenario i tako je nastao strip "Bič bogova", koji je rasprodat u vrlo kratkom periodu.

Nastavak liči na bajku. Aleksa je sada zvezda koja gostuje po sajmovima i deli autograme, a za sve to dobija više nego pristojnu sumu novca. Ako bi neka od naših izdavačkih kuća htela da objavi njegove radove, prava mora da otkupi od Francuza, a sam Aleksa nema na to nikakvog uticaja. Paradoks, zar ne?

-Kako čovek treba da razmišlja da bi bio strip crtač?

Postoji jedno jedino pravilo: treba da bude opušten. Ne treba da svoj posao stavlja u prvi plan, nego je najbolje da to što radi posmatra kroz gomilu obaveza i doživljaja koje svakodnevno prima. Sve ono što doživljava svakako će oplemeniti i njegov rad, ukoliko pravilno zna da pretoči realnost u svoju umetnost.


-Jesi li kao dečak maštao da budeš uspešan?

Mnogo mi se dopada jedna misao iz filma "Dečak iz Junkovca" Radomira Belaćevića: "Nemoj da voliš sebe u umetnosti. nego umetnost u sebi". Zaista nikad nisam razmišljao šta dolazi posle. Pravo da ti kažem, malo me je zateklo to što je došlo uz dobar strip, ali nisam maštao da ću biti uspešan i slavan. Ja sam samo radio to što volim.


-Ono što si postigao u Francuskoj se malo kome dešava. Misliš li da si zaslužio to što si danas?

Neko je uradio sve te radove, neko je presedeo satima crtajući... A to sam ja. Jedina stvar jako bitna je da mene nije uništavalo to što sedim i crtam, a ne zabavljam se negde u gradu, što se dešava nekim autorima. Voleo sam i dalje volim da crtam i to je sve.


-Mnogo je strip autora koji dosta rade, a nisu postigli ni izbliza ono što si postigao ti. Pored sreće koju treba imati, šta misliš zašto oni nisu uspeli?

Video sam gomilu autora koji po nečemu nisu kvalitetni i onda sam pokušao da saznam šta to oni nemaju u životu pa se to odražava na njihov rad. U tim radovima video sam uvek isti razlog: neka stegnutost, nesigurnost... Sigurnost za rad dobijem i kad smuvam lepu devojku, napravim sebi zgodnu situaciju... Kada uradiš neku dobru stvar, ona te gura napred, vuče te na bolje.


-A šta si ti dobro uradio, pa te je tako i krenulo?

Na početku me je napred gurala ljubav za posao, onda me gura to što sam bio bolji od nekog uskog kruga ljudi, pa onda sam bio bolji od malo šireg kruga ljudi, onda me je podstaklo što sam se počeo zanimati za devojčice... Posle je došlo moje treće mesto na Republičkom takmičenju u kajaku, onda sam se iz prve upisao na Akademiju i tamo se pokazalo da znam da radim....


-O čemu razmišljaš dok crtaš?

Nemaš pojma kakve mi sve "sulude" misli padaju na pamet: od toga šta mi je neko rekao a mislio je da kaže, preko toga hoće li mama skuvati ono što volim da jedem, do toga umiremo li duhovno posle smrti... Verovatno razmišljam o mnogo suludijim stvarima nego neko ko se bavi drugim poslovima, jer već mehanički crtam face, likove... Ruka radi a mozak leti ko zna kuda.

-Živiš li ti u svom stripu?

Mislim da crtač mora da živi u svom stripu. Bitno je da neke fragmente onoga što crta vidi u realnom svetu. Recimo, zašto moja junakinja nebi imala jaknu kakvu ti imaš? Sve što mi se dešava ja ću nekako da prenesem u strip. Moj junak ima baš takav oklop samo zato što sam video negde takav dezen.

Ako svoj život shvatiš kao život u stripu, onda zaista i živiš u stripu.

Prvi put kad je došao na štand svog izdavača, odmah su mu dali šampanjac, stigli su albumi, tri trbušne plesačice su u tom trenutku zaigrale... Tada mu je "pao mrak na oči", ali ubrzo se navikao i uvideo da slava u svetu ne može drugačije, pošto su autori stripova u svetu isto ono što su glumci ili fudbaleri. Kada dolazi čeka ga takva masa ljudi koji žele da ga vide, dobiju autogram ili neku sličicu.


-Šta privlači ljude tvom stripu? Da li vide neki deo sebe u njemu ili?

Mislim da oni svi to jako profesionalno shvataju. Kada vide moj strip tačno znaju šta im se dopada: ton kolora ili stil crtanja, vrsta priče...


-Koliko te je slava izmenila?

Ni malo, zato što moja slava traje dve nedelje godišnje, koliko sam u Francuskoj. Kada dođem ovde, od svega toga nema ništa, jer koga je ovde uopšte briga za jednog strip crtača?


V. Vukobratović


Objavljeno: NS nedeljnik, Novi Sad, 17. decembra 2001.godine.

sadržaj

2.

ROBOTI U ZNOJU I KRVI

Rajko Radovanović

Strip

Roboti u znoju i krvi

Željko Pahek: Badi kukavica i druge priče, System Comics, Beograd, oktobar 2001.

Albumi domaćih strip-autora u koloru!

Ta jednostavna rečenica, koja bi u civilizovanim zemljama pouzdano bila banalnost, u našim prilikama zvuči prilično neobično. Jer, tvrdnja iz nje u praksi ne postoji ili je toliko rijetka da to izađe na isto.

Zbog toga je namjera System Comicsa da objavljuje upravo takve albume od neprocjenjivog značaja. Ovaj izdavač je, naime, nakon Tehnotise scenariste Darka Grkinića i crtača Alekse Gajića, objavljenom u maju ove godine, sada ponudio i album Željka Paheka Badi Kukavica i druge priče. Ako se, nekim slučajem dogodi da presedan postane pravilo, to je nešto što ne samo da će da prija ljubiteljima nego i te kako može da utiče na cjelokupna događanja u ovdašnjoj kulturi u smislu poštovanja autorstva i domaćih vrijednosti, te nuđenja tih istih vrijednosti po standardima koje i zaslužuju.

Željko Pahek je jedan od najboljih autora stripova na prostorima ex-Jugoslavije u posljednjih 20 godina i to je činjenica oko koje nema razloga posebno raspravljati. Dva albuma Astro-iđanja, album Legija nepromočivih i dvadesetak kratkih priča objavljenih u raznim magazinima, bili su u samom vrhu ovdašnje produkcije u mediju i pokazivali su sav raskošni talenat i zanatsku vještinu njegovog autora.

Ubjedljiv dokaz tog talenta je i činjenica da je Pahek objavljivao u SAD, Španiji, Italiji, Njemačkoj, Francuskoj, Belgiji i Grčkoj. Njegov album Once Upon a Time in the Future, koji je skupio stripove premijerno objavljene u američkom Heavy Metalu, objavljen u SAD, Holandiji i Njemačkoj. Upravo taj album sada i mi imamo priliku da čitamo.

Badi kukavica i druge priče sadrži pet stripova koji su nastali između 1986. i 1991. godine: Badi Kukavica (16 tabli), Gvozdeni točak (10), Zečja šapa (10), The Time-Zuck Company (12) i Biti čovek (10). Kao i u većini svojih stripova, i u njima Pahek na vrlo rijedak način kombinuje fantastiku i humor, tvoreći kao rezultat negativnu utopiju u kojoj su mnoge kategorije i odnosi sasvim drugačiji od njihovih uobičajenih poimanja. U njegovim stripovima je sasvim normalno da živo postaje neživo i obrnuto, da je poezija ubojito oružje, a da su roboti-baštovani okorjele ubice.

Upravo su roboti i njihov tretman paradigma Pahekovih stripova, bivajući sve ono što čitalac nikada ne bi pomislio da jesu, ukazujući tako i na autorovu osobenost. Karakteristični i ubjedljivi crtež, burleskni obrti i duhovite poente su tu kao i uvijek. Dodatak je Pahekov živi kolor, koji se vrlo dobro uklopio u njegov svijet robota i ljudi, istine i iluzija, budućnosti i prošlosti.

Bilo bi, takođe, vrlo zanimljivo i značajno da nakon albuma sa robotima u koloru dobijemo i ostatak Pahekovih crno-bijelih stripova o njima koje je ranije radio (Robeo i Rulijeta, Kiborova kiša, Cinema Histories, Froghi). Time bi svojevrsna Pahekova enciklopedija robota i humora bila cjelokupna.

Treba, konačno, istaći nešto što se svugdje podrazumijeva, ali ne i kod nas: prilično kvalitetnu štampu (mjestimično se gubi oštrina) i dobar dizajn albuma.


Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 39 od 28. novembra 2001.

sadržaj

3.

STAZE I BOGAZE (STRIPA)

Ilija Bakić

STRIP U SRBIJI 1975-1995

STAZE I BOGAZE (STRIPA)

Magistarska teza Anice Tucakov pretočena je u monografiju koju je objavila "Zadužbina Andrejević" u biblioteci "Academia"

Mada nominalno deveta umetnost, strip je na našim prostorima izuzetno retko predmet naučnog sagledavanja i sameravanja jer, po opštevažećem akademskom mišljenju, za to nije pogodan iz mnoštva razloga biziranih na nasleđenim predrasudama (od one o kvarenju omladine pričama u slikama, preko zaziranja od masovne produkcije koja izlazi na ulične kioske do insistiranja na šund sadržajima). Ovakvi stavovi drastično usporavaju verifikaciju stripa, otežavajući čak i čisto faktografski nivo praćenja dešavanja, dok se gotovo potpuno zatiranje teorijske misli o stripu podrazumeva. Rezultat takvog stanja je nepostojanje sveobuhvatne stripografije, odnosno skoro potpun izostanak monografija o pojedinim autorima i knjiga kritičkih tekstova. Stoga su dela S. Tomića "Strip, poreklo i značaj", S. Ivkova "60 godina stripa u Srbiji", S. Draganića i Z. Zupana "Istorija jugoslovenskog stripa", Ž. Bogdanovića "Umetnost i jezik stripa", časopis "Pegaz" i poneki separati/tematske celine u drugim izdanjima, dragoceni i kao temelj za buduća proučavanja ove materije; tom korpusu pridružuje se i magistarska teza Anice Tucakov, pretočena u monografiju "Strip u Srbiji 1975-1995".


Autentična strip scena

Kako to otkriva sam naslov, namera autorke bila je sa sagleda period u kojem je strip u Srbiji izgradio aktivnu i atraktivnu scenu, počeo da osvaja domaća priznanja i prodire u svet, a onda, zbog ratova i raspada zemlje, bio presečen u svom poletu. Naravno, ovaj uspeh ima svoju predistoriju, započetu 1934, kada se u "Politici" pojavio Rejmondov i Hemetov "Tajni agent Iks-9", za kojim su, ubrzo, usledili stripovi domaćih autora i "domaćih Rusa" u brojnim izdanjima. Izbijanje Drugog svetskog rata poništava ovu ekspanziju, a godine prvih socijalističkih petoljetki nisu bile blagorodne za ovaj medij, tako da je morao da se švercuje i ulaguje vladajućoj kulturnoj politici. Tek sedamdesetih u omladinskoj štampi domaći strip počinje da istupa agresivnije i da privlači pažnju publike koja se nije zadovoljavala konfekcijskim uvoznim stripom. Mladi i malobrojni već prekaljeni autori "zaštićeni" kvalitetom svojih radova, u atmosferi popuštanja ideoloških stega, uspostavljaju autentičnu strip scenu s nekoliko relevantnih publikacija na čelu s legendarnim "JU stripom". Razgranavanje izdavaštva koje će objavljivati "ozbiljan" strip, ali i izdanja u kojima se tezgari na zabavnim serijalima, kretanje nekolicine autora na svetsku strip scenu i počeci teorijskog bavljenja stripom prekinuti su, kao i 1941. ratom. U godinama koje slede počinje mukotrpna obnova scene "kasičnog" stripa, dok, na drugoj strani, stasava potpuno novi fenomen-andergraund strip. U skladu s principima naučnog pristupa problemu, monografija "Strip u Srbiji 1975-1995" počinje poglavljima o opštem stanju svetskog stripa sedamdesetih i osamdesetih, te kroki istorijom domaćeg stripa, nakon čega se analiziraju segmenti posmatranog perioda. Očigledan je napor da se sistematizuju svi autori i izdanja u kontekstu celokupnog dešavanja, no prostor koji je određen za sve to premali je, tako da ne dobijamo ni potpuni uvid u sadržaje izdanja, a ni njihovu dublju, obrazloženiju analizu, već tek proširenu informaciju, što nije zanemarljivo, ali smo, uz još malo dodatnog istraživačkog napora, mogli dobiti kapitalno delo (istina, verovatno dvostruko duže no što je sada).


Janjetov i Pahek

Pored opšteg pregleda događaja tokom de decenije, autorka portretiše i pojedine istaknute autore. Najpotpunije se bavi radom Zorana Janjetova, njihovim karijerama, umetničkim razvojem, interesovanjima i stilovima; kratkim portretima predstavljeni su Lazar Stanojević, Branislav Kerac, Dragan Lazarević, Darko Perović, Rajko Milošević Gera i Aleksandar Zograf. Faktografska informativnost ovih segmenata je nesporna, dok se o ocenama umetničkih dostignuća i vrednosti svakako može raspravljati; i ovde je prostorno ograničenje sprečilo razvijanje teza i njihovo detaljnije argumentovanje. Posebno je diskutabilan takst o Zografu, a preko njega i teza o andergraund stripu/autorima jer su njihove poetike kompleksnije no što je to predstavljeno (posebno je zanemaren aspekat problematizovanja samog medija koji oni sprovode, te uloga namernog provociranja publike, nonšalantnosti i čistog ludizma).


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 23. decembra 2001.godine

sadržaj

4.

JUŽNJAČKA UTEHA No 42.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

USPAVANKA ZA ZLATKA M.
ILI
IZMEDJU STRIPOTEKE I STRIPA

Dragi Zlatko,

Molim te da primis ovo pismo u duhu u kojem je i pisano, a on je (nadam se) blago kritican i konstruktivan. Ovo je, naravno, samo moje vidjenje stvari, nikako jedino i nikako iskljucivo, i na kraju krajeva, sam si insistirao da se neki kriticki tekst pojavi. Posto je pismo javno, i posto se svima stavlja na uvid, trudicu se da budem malo razlozniji i malo argumentovaniji nego inace. Takodje, da bi izbegao nesporazume, reci cu svima da ja nisam bio taj mrzovoljni sagovornik na promociji Bete koji je sa Zlatkom ukrstio koplja oko koncepcije Stripoteke. Nisam, dakle, taj, ali s njim delim neke stavove.

Zlatko, ti kazes da je Korto Malteze zamalo kostao Stripoteku postojanja. Kazes dalje da ni Mebijus ne prolazi bas sjajno, te da ljudi iz Stripoteke moraju da se rukovode prostom matematikom prilikom izbora stripova za objavljivanje. Daj masama ono sto zele, povladjuj im da bi preziveo, i uz malo srece prosperirao. A ja, vidis, dragi Zlatko, ne volim tu logiku, ma koliko da sam svestan je neophodna, i ma koliko sam svestan da sam idealista (i da od ideala nema leba, a kamoli pogace). Ako se rukovodite tom logikom (citirao bih ovde jedan deo iz Darkovih i Edijevih Grendel Tales-a, deo kad Drago i Goran posmatraju fudbalsku utakmicu, ali cini mi se da bi bilo preostro; ipak za gledaoce sa skupljim ulaznicama (odnosno one koji su uspeli da sebi priuste pomenutog Grendel-a) referenca je upravo data), logikom masa, zasto je Stripoteka onda sebi uopste dopustili da ikada prestane sa Princom Valijantom ili Tarzanom (da, zaboravio sam, Tarzana je bilo i u relativno skorije vreme); publika ovih stripova je verovatno jos uvek najmnogobrojnija. Mislim da prilicno dobro mogu da razumem po kakvoj ostrici hodate, kakve suprotnosti nastojite da pomitrite i kakve dileme pokusavate da resite; Radite i dalje to sto morate (ili sta mislite da morate) u redakciji Stripoteke, ali ne ocekujte od mene da aplaudiram vasim potezima. Bilo bi to zaista licemerno, zar ne?

I jos nesto... Tvoj uvodnik je pro Stripotetican (brrr, jezim se od ove kovanice), hteo ti to da priznas ili ne. "A tu ima ljudi koji žive od te firme i čija se egzistencija ne može dovoditi u pitanje zbog 5-6 stotina ljudi što bi rekli "svaka im čast"." pises ti, i nama svima bude jasno da (sasvim opravdano i sasvim normalno) brines za svoju, i egzistenciju svoje porodice. Ti si, dragi Zlatko, svoj zivot vezao za 'zivot' Stripoteke, i stoga stitis njene interese (u razgovoru sa svojim neugodnim sagovornikom, ili bilo gde gde se ukaze poteba) tamo gde mislis da su ugrozeni. To je sve, ponavljam, sasvim u redu, ali onda moras priznati da tvoj sagovornik ima pravo kad kaze "tako pričaš zato što sada radiš u Marketprintu". Tvoje rasudjivanje je pristrasno, najednostavnije receno; to sto ces verovatno reci da si od kada radis za Stripoteku imao priliku da zadjes malo iza scene, da svojim ocima vidis kako stvari funkcionisu u 'igri velikih momaka' ne menja tu cinjenicu.

Onim sto sam radis ispravljas neke od stvari u kojima ja licno mislim da Stripoteka gresi: Objavljes stripove domacih autora, i na taj nacin pokazujes i da i nasi autori imaju sta da pokazu, da imaju kvaliteta i da im treba samo dati sansu (da ni ne pominjem gomile sjajnih domacih stripova koji godinama skupljaju prasinu po fiokama, zaboravljeni - Da, to me podseti: Zasto se ne objavljuju konacno ti Gerini Samuraji koje je i Heavy Metal nazvao 'remek delom crno belog', i za koje je Gera onomad u intervjuu spomenuo da je jos davno ostavio u redakciji Stripoteke?).

Nemoj samo spavati na lovorikama Zlatko (uprkos naslovu pisma). Imas odgovoran i naporan posao da uradis, i zato cu tvojoj ediciji Drugi pogled rado dati svoj glas. Stripoteka, za sada, ostaje bez njega. Ne verujem da ce se posebno potresti zbog toga.

S postovanjem,

sadržaj

5.

QMOVA KOLUMNA (91)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

A GDE JE STRIPADŽIJI DRUGA KUĆA..?

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (102)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ACTUALLY, COMICS ARE FOR WANNABE ORPHANS ...

Ali, zašto je strip samo za klince?

Strip nije oduvijek bio za klince. Pogleda li se dobro, svi su pioniri - od Toepffera i Buscha preko Outcalta, McCaya i Herrimana pa sve do Maurovića - radili na zabavu odraslima. A onda se nešto dogodilo i - s Tintinom, Supermanom i Neugebauerima kao orijentirima - strip je zarazio djecu, a djeca strip.

Ovoga časa zbilja ne znam koji su društveni momenti doveli do toga da djeca postanu financijski nezavisna makar do nivoa da imaju kovanicu za strip sveščić - Velika depresija za vrijeme koje je bilo "svatko za sebe"? opuštanje građanske strogoće nakon Prvog svjetskog rata? - ali djetinjstvo dvadesetog stoljeća, barem onog buržoaskog, naglo je postalo duže i bezbrižnije nego što je dugo (ikad?) bilo. I pronašlo je jednu od svojih zastava u stripu.

Tu ponovo možemo upitati: zašto?

Zato što su, odgovaram, strip junaci siročad.

Iduća stvar koju ne znam jest dovoljno povijesti književnosti da bih vam mogao reći kada je pripovjedna konvencija postala da junak bude sirotan, ali nekako sumnjam na demokraciju. Dok je u drevnijim društvima loza - božansko ili barem plemenito podrijetlo - bila preduvjet za heroja, poslijebastiljski red uveo je ideal individualizma i tešku obavezu da svatko bude glavni junak svoga života. A kako biti junak kada ti roditelji, braća, supružnici ili djeca vise na vratu? Nije ni čudo da na kraju svake sage smrt i brak imaju po junaka jednaku, neumoljivu, kob. Porodica i pustolovina su, Valiant na stranu, nespojivi.

I zato siročad. I zato magnetska privlačnost tog tipa fikcije za svakog dobrog klinca, kojeg avantura vuče, ali koji nema hrabrosti prerezati pupčanu vrpcu ljubavi i obaveza koja ga drži u rodnome domu. U stripu su svi slobodni. Nekima je eksplodirala rodna planeta, drugima je prikladni razbojnik ispunio želju i ucmekao im roditelje, treći su samo dojahali iz prerije, četvrti su, poput Tintina, začeti bezgriješno i rođeni bespolno, da postoje kao androidne ljušture kroz čije oči i mi možemo živjeti kad već nismo sposobni odbaciti okove obitelji i sami ponijeti križ slobode.

sadržaj

7.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-Francuska 2001. (Cs. K.)
PARIS, 27 decembar (AFP); 2001 je bila godina svih rekorda u Francuskoj što se tiče strip-izdavačke delatnosti: sa 1890 izdanja (prošle godine - "samo" 1563) od kojih 1212 novih albuma (1137 - 2000. godine). Neprekidni razvoj sektora traje već 6 godina.
Ponovnih izdanja je bilo 406 (285 za 2000 godinu), ali samo 21 starih naslova (više od 20 godina) su bili ponovo štampani. Objavlejno je još i 146 knjiga crteža i ilustracija strip autora, kao i 56 eseja i historijskih tekstova u vezi stripa. Jedna trećina svega ovoga je izašlo iz štampe izmedu septembra i novembra.
U Francuskoj aktuelno postoji 150 strip izdavačkih firmi (desetak novih), ali 90% cele proizvodnje potiče od 25 kuća. Na francuskom jezičkom području žive 1100 autora od kojih 100 se bavi isključivo pisanjem scenarija i samo 80 žena učestvuju redovno u strip stvaralaštvu. Oko 30 naslova su bila odštampana u više od 100.000 primeraka u 2001-oj godini. Na prvom mestu se nalazi naravno Astérix (3.000.000), pa slede: Mali Spirou (600.000), Blake i Mortimer (500.000), Boule i Bill (500.000), Macka (320.000), Thorgal (300.000), itd.

sadržaj

8.

PISMA ČITALACA

mail

From: Zlatko Milenković <zmcomics@neobee.net>
Subject: ODGOVOR MARKU S. ...:)

Dragi Marko,
evo i ja tebi da napišem par reči...:)

Hm, dobro. Biću ozbiljan.

Koristim priliku da ti u istom broju odgovorim na pismo-kolumnu.

Prvo što ću ti reći je da me nisi dobro shvatio u mnogim detaljima. Čak se može reći u suštini celog uvodnika. Nije meni bio cilj da branim Marketprint, te da tako kompromitujem svoju nezavisnost u SVestima. Nisam želeo ni da se svađam sa kolegom koga mnogo cenim i poštujem već da malo uzdrmam sadržaj Strip Vesti a, ako je moguće, i njega da počne da piše za SVesti, jer bi njegove tekstove voleo da vidim u svom časopisu. Zatim stoji i da su svi autori tekstova, što si i sam u svojoj kolumni primetio, spremni pošto-poto da hvale sve i svašta. Neko zbog prijateljstva sa autorima, neko zbog dobijenog primerka, neko jer misli da nije vreme i situacija da se nešto kod nas od stripa kritikuje. Lično, zbog lojalnosti prema firmi neću je kritikovati (a ni veličati) u svojim tekstovima, kako ne kritikujem sopstvenu firmu, tako (kao pošteni urednik SV) neću dirati ni tuđa izdanja. Čak štaviše ću ih hvaliti, kao što sam na stranicama Stripoteke uradio sa albumom Željka Paheka u izdanju System comicsa, kada to zaslužuju. Ali zato ostali imaju prava da to rade. Međutim, to svoje pravo ne koriste.

Takođe, hteo sam da skrenem pažnju na neke činjenice, koje poneko i zna, a koje u mnogome mogu pomoći mladim autorima kod opredeljenja kakva će im biti buduća smernica u radu na stripu. Mi još uvek živimo u iskrivljenom ogledalu, gde ne vladaju pravila kao u ostalom, belom, svetu.

Nisam hteo, kad je reč o Korto Maltezu i stripovima koje je radio (i radi) Moebius da ih napadam i odbacujem. Korto ima svoju publiku ovde, Moebius takođe. To su stripovi koje i sam izuzetno cenim i koje bih rado video u Stripoteci. Hteo sam samo da objasnim, datim podacima, da ono što mi autori, i jedan broj prosvećenih čitalaca voli, nije baš toliko uspešno u svetu (kod obične publike). Baš pišući turbo-afirmativne tekstove o pomenutim autorima i stripovima smo dobili jednu iskrivljenu sliku. U ovom broju imate prilog gde se govori o najprodavanijim stripovima u Francuskoj. Do nedavno nisam mogao shvatiti ni sam da Moebius nije među prvim, nije imao ko da mi kaže da tamo Moebius ide "slabo". A rekao mi je to baš moj sagovornik koji je imao informaciju o tome. A kad je reč o matematici u Marketprintu, znam da kod nas, u Jugoslaviji uopšte, te matematike ne vrede, i da se gledalo na "matematiku" Stripoteke još uvek nebi bilo...

Kad si rekao "zasto ste onda sebi uopste dopustili da ikada prestanete sa Princom Valijantom ili Tarzanom" shvatio sam to kao sarkazam. Ali, nakon komunicije sa mnogim čitaocima i strip fanovima mogu ti reći da je neverovatan broj ljudi koji traže takve stvari, a mnogo manji, većinom iz kruga nas autora, su protiv takvih stripova. I da bi se od ljubavi prema takvim stripovima publika preusmerila ka novim radovima, ne pomaže šok terapija. To može samo polako...

Ocenio si da iz mene govori, kroz tekst, briga za egzistenciju jer sam život vezao za Marketprint. Kada sam napuštao jednu od najjačih banaka u Jugoslaviji zarad Marketprinta nisam birao zbog straha za egzistenciju porodice. Već zbog želje da se bavim stripom. Banka je, a pogotovo Vojvođanska, u Jugoslaviji mnogo sigurnija od bilo kog izdavača. Birao sam strip, znajući da će za mene biti posla, kako god se završi priča. Za mene su ostala otvorena vrata gde god sam ranije radio tako da lično ne moram da se brinem za svoju egzistenciju. Barem ne jako...:) Kada sam pričao o strahu da mnogo ljudi ostane bez posla, želeo sam da objasnim funkcionisanje bilo koje, iole veće izdavačke kuće. Tako posluju svugde u svetu. Krajnju ocenu o tome da li će neki strip biti objavljen, u većini velikih izdavačkih kuća (ne kod nas), daju ekonomisti koji strip vole onoliko koliko im donosi prihoda, i ni mrvicu više. Mislim da je to bilo važno da ljudi shvate. Ne zbog Marketprinta već zbog toga što autori treba sami da shvate kako funkcioniše strip (ružne li reči) industrija. Drugo je to što smo mi naučili da izdavači funkcionišu po principu jedan čovek - firma. Lako je meni da "puknem" sa svojom edicijom. Rizikujem samo svoje pare. Ne pričam tako zato što radim u Marketprintu, Oljača bi, na primer, to mogao da posvedoči iz naših diskusija, često žučnih, dok sam još radio u Banci, kada sam, kao i sada, pokušavao da što poštenije i što bolje složim kockice i naučim što je više moguće o stripu.

Objavljujem domaće radove, zato što to ja mogu. Zato što sam mogao da zamolim Darka i Milana da mi daju strip za bedne pare. Bilo mi je neprijatno da im nudim toliko malo za rad koji vredi toliko mnogo. Mogu da kritikujem što Marketprint to neće tako, neprofesionalno. Ali isto tako kod domaćeg stripa postoji još jedan problem, koji nikako ne želimo da vidimo. Svi se žalimo da nema domaćih izdanja. Pitajte redakciju Bagera koji je plaćao 50 DM po tabli stripa da li su dobijali dovoljno materijala?!?! Pitajte istu redakciju koliko su primeraka morali da prodaju da bi toliko mogli platiti autore?! Pitajte ih jesu li toliko prodali?! Na žalost nisu. Pitajte ljude iz Bumeranga i Placeba da li su imali dovoljno materijala za "naredni broj". Možda su i dobili dovoljno materijala, ali takve revije, koje zavise od prodaje, nisu mogle objaviti svačije radove "samo zato što su ih ovi poslali". To sebi mogu dozvoliti fanzini ili edicije koje dobijaju pare od fondova. Takve edicije su sjajne i bitne za strip ali od takvih edicija strip autori ne žive, tu samo oštre oružje za budućnost.

Pokrenuo sam ediciju sa stripom koji je većinom urađen i u koji se mogu pouzdati da će biti završen. Da bi polako obezbedio budućnost cele edicije. Birao sam strip u koji verujem i koji je kvalitetan. Prošlo je dosta vremena od kada pričam o ediciji i od kada je izašla prva sveska. Niko se nije pojavi da pošalje radove, makar i početničke. Nije važno o kome je reč, ali čuo sam od mladog scenariste, kome još ni jedan strip nije objavljen, da neće da radi za sitne pare, za razliku od crtača koji je to bio spreman.

Što se tiče Gerinih samuraja, oni će biti objavljeni, ali čim Marketprint krene sa domaćom strip edicijom. Trebala je da se pojavi još u oktobru, ali je mnogo kockica koje moraju da se slože... pa na kraju ipak nije krenula. Zato se mnogo ni ne priča o njoj, jer sve što se kod nas glamurozno najavljuje glamurozno se i ne pojavi. Kada bude moguće, daj bože i ove godine, ona će krenuti. Dotle ćemo morati da čitaoce razočaravamo sa par kolornih domaćih albuma godišnje.

Al' sam bezobrazan. Čim ima Marketprint čime da se pohvali govorim o "nama" a kada je reč o kritikama kažem "oni"...:)

Pokušavam samo da ne budem ni na jednoj strani. Da budem i ostanem urednik Strip Vesti koji poštuje sva mišljenja. Jednostavno želim da se u SVestima oglase različita shvatanja, a opet sam pokušao da prenesem neke svoje zaključke i vama, bez ikakve pristrasnosti. Marketprintu ovakva diskusija nije bila nužna. Milsite o tome...:)

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

PS. A možda me je malo zabolelo i to što je sagovornik, kao protivargument svemu što kažem, koristio pomenutu rečenicu. A znam da se iskreno trudim da budem objektivan, koliko god mi nekad to i ne odgovaralo. Možda je i to bio povod da napišem onakav uvodnik...:)

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

Nije strip link, ali će imati mnogo fanova. Malo odmorite za praznike...:)
www.tolkien.co.yu

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 1. do 11. januara

5. januara 2001. Održana je promocija knjige "Strip u Srbiji 1975-1995" Anice Tucakov, u foajeu dvorane Kulturnog centra Beograda.

------------
27. decembra 2000. Preminuo je u Zagrebu, od prevelike doze tableta praxitena, u pedesetoj godini života, Radovan Devlić. Autor stripova: Huljice, Maču Piču, "Zlatarovo zlato", "Herman Gottesberg", "Strossmayer", "Ćiril i Metod"...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad