prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. BADI KUKAVICA I... - System comics
2. 4000 - beta
   
3. FESTIVAL ANIMIRANOG FILMA - Miroslav Marić
4. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
   -Stripoteka #962
   -Izdavački plan
   
5. GORKA SREĆA - Ilija Bakić
6. PARISKI SPLEEN (10) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 30. - Marko Stojanović
8. QMOVA KOLUMNA (79) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (90) - Darko Macan
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -NAPOLI COMICS
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

BADI KUKAVICA I...

System comics

sadržaj

2.

4000

Beta

sadržaj

3.

FESTIVAL ANIMIRANOG FILMA

Miroslav Marić

8 YU FESTIVAL ANIMIRANOG FILMA
Cacak, 18-21 oktobar


Cetvrtak 18. oktobar
10.00 Program za decu i omladinu - Kiriku protiv vestice
17.00 Izlozba STRIPARTY autor Drazen Kovacevic - strip TOCAK
18.00 Promocija izdanja STRIP O FILMU
18.30 Izlozba fotografije Branibora Debeljkovica
20.00 Svecano otvaranje festivala i projekcija filma NEVIDLJIVE I SLABO VIDLJIVE ZIVOTINJSKE VRSTE, autor Rastko Ciric, dobitnik GRAND PRIX 7. YU FAF-a
PRVA PROJEKCIJA ZVANICNOG PROGRAMA FESTIVALA
In memoriam: SLOBODAN MILIC
23.00 Nocni animirani film (izbor Goran Skrobonja) SVITAK NINDZE, jap. dugometrazni


Petak 19. oktobar
10.00 Program za decu i omladinu - Dinosauri
10.00 Konferencija za novinare - gost Vesna Dovnikovic, gen. sek. ASIFA-e
18.00 Portret YU animatora: Predrag Pantovic - retrospektiva (autora predstavlja prof. R. Ciric)
19.00 DRUGA PROJEKCIJA ZVANICNOG PROGRAMA FESTIVALA
Projekcija bugarskog animiranog filma Mesec sa plavim ocima, autor Penco Kuncev
21.00 Program: Gost festivala -Borivoj Dovnikovic, animator iz Zagreba -retrospektiva autora predstavlja Stevan Jovicic, istoricar filma i publicista iz Bgda
23.00 Nocni animirani film (izbor Goran Skrobonja) SAVRSENO PLAVO, jap. dugometrazni


Subota 20. oktobar
10.00 Program za decu i omladinu - Rudolf irvas - crveni nosic
10.00 Konferencija za novinare
18.00 Meksicki animirani film - uvodna rec Carlos Rodrigues Quezada
19.00 Francuski animirani film - gost Denis Gaillard, atase za kulturu i dir. Fr. Kult. Centra uvodna rec: Aleksandar Erdeljanovic
21.00 ZAVRSNO VECE ZVANICNOG PROGRAMA SA PROGLASENJEM POBEDNIKA I PROJEKCIJOM NAGRADJENIH FILMOVA
23.00 Nocni animirani film (izbor Goran Skrobonja) Kineska prica o duhovima, Hong Kong


Nedelja 21. oktobar
10.00 Konferencija za novinare
10.00 i 12.00 Program za decu i omladinu - Princeza Mononoki


Sve informacije za zainteresovane na tel. 032 22 81 67


Program festivala smo dobili zahvaljujuci Miroslavu Mariću.

sadržaj

4.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

-STRIPOTEKA #962
U 962, oktobarskom, broju Stripoteke našim čitaocima smo predstavili sledeće stripove:
-Aster Blistok "Zvezdana kockarnica" (16); crta: Ribera, piše Godard
-"Autobuska stanica"; tekst: Moliterni, crtež: Fahrer
-"Delirijum apsurda"; autori: Tha i Tp. Bigart
-Redov Bili; autor: Mort Walker
-Hogar strašni; autor: Dik Browne.
-Džoe Bar Tim; tekst i crtež: Christian Debarre



-IZDAVAČKI PLAN
Ovih dana smo članovima Stripotekinog kluba ljubitelja stripa poslali dopis sledeće sadržine:
Javljamo vam se posle duže pauze, ali je ona bila neophodna iz zaista opravdanih razloga. Naime, sve do nedavno imali smo ozbiljne dileme oko izdavačkog programa u poslednjem kvartalu ove godine, jer se prema rezultatima prodaje naših albuma u proteklih osam meseci primetno osetilo da veći broj članova ne može finansijski da prati dosadašnji tempo izdavanja. Ipak, uz izvesne korekcije, nudimo vam u nastavku program koji treba da zadovolji sve ukuse, ali i da omogući onima sa slabijim materijalnim mogućnostima izbor eventualno samo jednog albuma.
Već ste se uverili da smo sve najavljeno iz prethodnog pisma u obećanim rokovima i završili (poslednji album "Rodrigo" je ovih dana poslat svim zainteresovanim kupcima), pa je prirodno da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa izdavanjem već započetih serijala u crno-beloj tehnici: "Komanča" broj 7 treba da izađe sredinom oktobra, "Bernard Prins" 3 sredinom novembra, a "Komanča" broj 8 do 10. decembra ove godine. Svaki od ovih naslova imaće cenu od 230 dinara. Do kraja novembra pojaviće se, ranije već najavljen, album "Točak" naših autora Skrobonje i Kovačevića, koji su upravo sa ovim izuzetnim radom osvojili prošle godine prvu nagradu na velikom konkursu poznate francuske izdavačke kuće "Glena". Album će biti odštampan u koloru, na 64 strane i sa broširanim povezom. Njegova cena je 360 dinara. Do kraja godine, tačnije do 20. decembra, takođe u boji i u broširanom povezu izaćiće album "Fol", izuzetno talentovanog francuskog autora Patrika Prunjea, gde nam je u bajkovitoj atmosferi predstavljen nepoznat svet u kojem se junaci priče susreću sa brojnim neobičnim šumskim stanovnicima. Cena i ovog albuma iznosi 360 dinara.
Ove godine, Međunarodni sajam knjiga u Beogradu otvara se 23. i trajaće do 29. oktobra. Tokom svih dana ove izuzetne kulturne manifestacije, na našem izlagačkom štandu, baš kao i prethodne godine, biće izdvojen poseban deo za članove Kluba Stripoteke. Ukoliko želite da nešto više saznate o izdavačkim planovima za naredni period, ili jednostavno imate potrebu da se družite sa ljudima koji vole strip, posetite naš štand i bićete dobrodošli.

sadržaj

5.

GORKA SREĆA

Ilija Bakić

STRIP

GORKA SREĆA

Aleksandar Botić: "Budalići", radionica SBMF, Subotica 2001

U definisanju stripa kao jedan od bitnih elemenata navodi se i masovno umnožavanje - štampanje u časopisima i knjigama; izložbe, festivali, katalozi i plakati samo su prateća dešavanja u službi ovog medija. Ipak, zahvaljujući razbijanju šablona, koje je započeto andergraund prevratom u godinama oko 1970, došlo je do promena u oblicima predstavljanja stripa (pojava fanzina) i tiražima (fanzini se umnožavaju u drastično manjem broju primeraka nego što je to slučaj sa časopisima). Strip stvaraoci su ubrzo i namerno počeli da eksperimentišu na ovim planovima dok je na našim prostorima u protekloj deceniji i dalje važio princip "koliko para toliko stripova" pa su fanzini publikovani i u vrlo simboličnim tiražima (čak ispod 10 primeraka) a izložbe su, s druge strane, prerasle u ravnopravan pa i dominantan način strip delovanja.

No. Osim ove "sirotinjske" ekskluzivnosti, moguća je i drugačija, nazovimo je artistička, ekskluziva a primer za nju je strip sveska Aleksandra Botića (1972) koja je umnožena u 25 primeraka, na posebnom papiru, urađena tehnikom linoreza. Reč je, dakle, o posebnom poduhvatu/izdanju čija "proizvodnja" podleže pravilima "ozbiljne" grafičke umetnosti. I sam izgled izdanja te gorme crteža (jedan na strani) potvrđuju visoke standarde koje je autor postavio sebi (ali i svojim čitaocima). Stilizovane slike razigranih linija pletu mreže u kojima se prepoznaju lica, istina redukovana i izobličena, ruke, grupe tela; istovremeno crtež se zapliće u fine, čas krhke čas robusne, spojeve svetlog i tamnog ili višestruko ponovljenih crnih površina. Grotesknost likova koji kao da pokušavaju da se otrgnu od tog sveprisutnog mraka, da izrone iz apstraktnog haosa linija, podcrtava sarkastičnu priču (iz Botićevog serijala "Budalići") o sreći starca koga deca i unuci nisu zaboravili kako je to slučaj sa njegovim ispisnicima. Ali - pošto uvek postoji barem jedno ali - jesu li deda Paja i njegovi potomci srećni "bez prebijene pare"? Botić odbija da moralizuje u bilo kom smeru nakon ove konstatacije i ostavlja čitaocu da se odlući za varijantu koju smatra ispravnom (a, očito je, u bilo kom slučaju mora doći do odricanja od nečega ili nekoga). I ova i ovakva uzdržanost potvrda je umetničke zrelosti jednog mladog autora prepoznatljivo profilisane osećajnosti.


Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 23. avgusta 2001.godine

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (10)

Franc
boris.lazic1@libertysurf.fr

FRANC - SA BALKANA (2)

VRATA, U PRAZNINU
Danijel Savovic, Door, 14. Str., in: Striper, br. 9./10., Beograd, 2001.

" Zatvori vrata svakoj nadi
Jer to su vrata u prazninu"
A.B. Simic

Na polju graficke, likovne, scenarijske i konceptualne izvedbe, storija Door Danijela Savovica se doima kao jedno od najpodsticajnijih i najizvedenijih radova ovogodisnje underground scene. Ovo je jedan od stripova koji, jos jednom, podvlaci koliko je leksicki arsenal kojim raspolazu kriticari, kada je rec o stripovnom mediju, relativno uzan i, neretko, krajnje nepodesan. Naime, rekao bih da se ovaj strip ne moze citati; rekao bih da se ovaj strip, skoro, ne da ni gledati: Door Danijela Savovica, prevashodno, zahteva da bude slusan. U Dooru je najpre rec o muzici, odnosno, rec je o muzici unutarnjeg, neotudjivog, dragocenog i neponovljivog sveta svakoga coveka, svakog pojedinca. Otuda je to strip koji najpre, da upotrebim izraz B. Djukanovica, "zahteva tisinu", kako bi bio slusan.

Od cetrnaest tabla, koliko ih cini strip, trinaest predstavlja nizanje kadrova lisenih tekstualnih podloga, dok se u cetrnaestoj, na svega nekoliko mesta, susrecemo sa par reci i usklicnika. Ostalo cini vrlo pazljivo gradjena naracija lisena dijaloga koja, od prvih kadrova, daje nagovestaj sredisnjeg momenta: momenta pevanja. Postupkom gradacije, tako, na jednim od prvih tabla, primecujemo belo, prazno nebo, u desnom uglu ogolelo stablo, i, vrh grana, ptice, dok na jednoj drugoj vidimo nesto sto, uslovno receno, moze da slici narodnim motivima sa pirotskih cilima (kasnije otkrivamo cilim koji visi okacen o podrumski zid, gde se sakupljaju junaci, kako bi pevali). U oba slucaja, bice rec o prikazivanju ptica. Same ptice asociraju na nesputanost, na pevanje. Samo pevanje na radost, harmoniju, na puninu i ushicenje. To je prva ravan oslikavanja price. Druga ravan je kontekstualizacija storije: smestena je u ratno vreme, vreme pogobija, cija je kulminacija razarajuce dejstvovanje bombarderskog desanta po neimenovanom gradu. Vrhunska simbolizacija ovog kontrasta izvedena je na pocetku trece table, vrlo snaznim i dinamicnim suceljavanjem dvojakog prikaza ptice: desni kvadrat predstavlja masovnu, stamenu, fasiozoidnu celicnu konstrukciju (koja podseca na grbove sa motivom dvoglavih orlova) kojoj se suprotstavlja, u prethodnom kvadratu, slika cudesne ptice, mekih, punih oblina, ciji trup cine cetiri sise, a glavu, klitoris i usnice (ptica je ovde, sa jedne strane, simbol strahobne moci, a sa druge slobode i sladostrasti). U srzi naracije, dakle, stoje ptice kao simboli vecne privlacne moci sladostrasca i smrti.

Na polju grafizma, strip obiluje odlicnim prespektivama i povremeno podseca na "Metropolis" Franca Mejera ili na Caplinove "Masine". U opticaju su mocne metalne konstrukcije, gigantizam objekata, dehumanizacija prostora i urbanih celina; recju, crni, fasisticki geometrijski red i mera. Tome u opreci stoje pojedinacni, izolovani akti i sitne pobune, poput izlaska vojnika iz stroja ili njihovog pevanja u "Udergroundu".

Prica pocinje tako sto se par momaka izdvaja iz strojeva ili radnih mesta; silaze u podrume, kroz kanalizaciju; odlazu masinke i, iz skrovitog mesta, uzimaju upakovane muzicke intrumente: potom nastaje svirka: najpre su njih dvojica, zatim im se pridruzuju treci i cetvrti lik (rec je o antropomorfnim zivotinjama). Svi pevaju (svako, u svom tripu). Rec je o sustinskoj komunikaciji, pevanju, za koju nisu potrebna objasnjenja, ni obilje reci. I, dok gore, satanski, u pravilnim, takoreci perfektnim redovima, nemilosno rokaju svoje smrtonosne tovare crne metalne ptice orlovskih kljunova, ociju i sapa -, dole, sred podmruma, tripuju likovi. Psihedelicne slike muzikalnih komada predstavljaju kulminaciju autorevih napora u izvedbi svojega stripa. Muzicke slike izlecu iz instrumenata i ljudskih glasova stvarajuci, po povrsi kvadrata, neobicne estetske celine. Savoviceva hipnagogicka konkretizacija muzickih tonaliteta primerena je svakome liku; docaravanje unutrasnje lepote svakog muzicara ostvaruje se oslikavanjem notnih zapisa koje svira ili peva, odnosno, konkretizacijom nota u obliku njemu svojstvenih figuralnih koncepata i slika. Kod svakog od junaka, te slike su drugacije i zazivaju drugacije predmete i asocijacije. Poput iznenadnog upada vojnika-ptice, kroz otvorenu sahtu, njegovog pada na podrumski pod i pesme, koju peva, i koja se bokori u razne varijacije na jedan osnovni muzicki motiv (Savovic cesto koristi elipse pri oslikavanju tih muzickih preliva)-, pevanje postaje odbrana od sasvim izvesnog sloma; pev tice stoji namesto smrtonosne grmljavine bombardera: to je bokorenje cveca, latica, leptira i leptirastih gusenica, osmehnutih lica likova koji su zalupili vrata ratu i otvorili vrata ka sebi, ka vlastitome sebstvu, nekamo, po recima pesnika, "daleko u nama". Silan je prodor zaumnog u Savovicevom Dooru, i snazni talenat i umece kojim je ovaj prodor ukrocen.

Finale stripa su kovanje "vrata"; doticna, koja je iskovao isti lik koji je radio i na metalnom, dvoglavom orlu (sada je pak iskovao sto je zeleo), predstavljaju ikonu bogomajke sa novorodjencetom. Ovom likovnom izvedbom, jedna bitna eshatoloska, sotirioloska determinanta je uoblicena: sledeci korak zato ne iznenadjuje; tek sto je junak iskovao metalnu ikonu, jedan, najpre potmuli potres, pretvara se u blesak, i munjevitu eksploziju, koja raskida kovaca u paramparcad (veoma je upecatljiv, zastrasujuci, kvadrat o naprasno rascinjenom telu). Pevanje, tripovanje, muzika, krhka brana pred neumitnim, pred nistavilom, ovde prestaju. Dramski epilog, na svojevrstan, tragican (ali, priznajmo, i blago zavodljiv) nacin, nije neopoziv, niti definitivan: u poslednjoj tabli, nad ostacima raskomadanog, spaljenog lesa, polako se uzdize dusa, njegova esencija; ova prepoznaje bogomajku (milosrdje, toplinu, majku - zemljanu utrobu ?), prepoznaje "Vrata" - poslednju stvarnost. Kada se ova otvore, u prvi mah, duh se iznenadi: nakratko stoji zamisljen, da bi uskoro uleteo, pevajuci, kroz otvorena vrata, u mrak (ili sta drugo?). Ova se za njim zatvaraju, i, naskora, nestaju. Mogucnost za beg je - ma i na ovakav nacin -, ipak, postojala.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 30.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (100): GRENDEL TALES

KADA BEJAH MLADJAN GRENDAL JA

...je tekst o stripu koji to nikada nije postao. Jednostavno, radi se o scenariju za prednastavak GRENDEL TALES: DEVILS AND DEATHS pod nazivom DEVILS IN HALCYON koji nikada nije ispratio prirodnu evoluciju scenarija postavsi strip, vec je ostao u formi scenarija i kao takav meni dosao u ruke zahvaljujuci ljubaznosti Darka Macana koji ga je i napisao. Da je epizoda ikada bila uradjena, bila bi u formi dve epizode od po 22 strane, odnosno u formi albuma od 44 strana.

Ova epizoda smestena je u zlatno vreme Grendela iz klana Agrami (i cele Grendel imperije), dakle petnaest godina pre DEVIL'S LOT-a. Grendel kan je jos uvek ziv, tamo negde preko bare, klanovi su ujedinjeni i nema ratova, Grendeli love turove (ko zna sta je to zna, ko ne zna ne smem da kazem) i ponekog vampira - i naravno, igraju fudbal. Pratimo nase stare poznanike koji su ovom prilikom mladi, neiskusni i srecni prijatelji, Drago i Vlado, i Vladetovog priglupog brata Naneka. Ubrzo posle povrede Vladovog oca, Grendel generala, pomenuta trojka odlazi na poziv seljaka da uklone vampira sto im kraj uznemirava. Drago i Vlado odlaze u svoju misiju i sa sobom vode besposlenog Naneka. Obracun sa vampirom i sa njegovim zrtvama koje su i same postale vampiri u dva navrata bice prekinut intermecom u kome Nanek prelazi iz detinjstva u odraslo doba, a do kraja stripa Nanek ce proci kroz jos jednu sudbonosnu promenu koja ce suprotstaviti dva prijatelja po prvi put u zivotu.

Neke niti iz prethodnih nastavaka se ovde zapocinju (ipak je ovo predistorija), pa tako upoznajemo manipulativnu Mirjanu, Igorovu majku, i vidimo kako pocinje da plete mrezu u koju ce konacno uhvatiti svog Grendel generala, Vladeta, Vladetovo neodgovorno i razuzdano ponasanje kao mladog Grendela koje ce u kasnijim nastavcima dovesti Grendel klan Agrami u stanje u kome ga mi po prvi put srecemo, i ceo taj neki genetski materijal koji ce od Igora napraviti decaka i coveka kavog cemo upoznati (mogu se povuci zanimljive paralele u razgovoru o duznosti izmedju Draga i Vladeta s jedne strane, i gotovo istovetnog razgovora koji ce dvadeset pet godina kasnije voditi Dragov brat Goran i Vladetov sin Igor), a takodje je interesantan i Dragov i Vladetov odnos koji je lepo iznajsiran i baca novo svetlo na kasnije nastavake. Preovladjujuca tema je inicijacija u odraslo doba, pravila prelaska i posledice koji taj prelazak sa sobom nosi, sve to protkano tragicnim tonovima.

Glavne mane ovog stripa, koji je sasvim interesantan i dobar, je to sto ne uspeva da se uzdigne na nivo svojih prethodnika. Struktura scenarija (pa i stripa koji bi po njemu nastao) neuporedivo je jednostavnija od prethodnih stripova iz serijala; naime, pratimo samo tri pomenuta junaka dan i noc i skoro da nema kadra na kome se ne pojavljuje barem jedan od njih. Podzapleta, cije je obilje i ubedljivost bilo najbolja odlika prethodnih stripova, ovde gotovo i da nema, a i oni koji su tu su prilicno jednostavni. Jos jedna mana, po mom misljenju, je to sto je prica smestena u Zagorje, ali bi se isto tako mogla odigravati i u nekom Tenesiju (s izuzetkom zamkova, koje bi morali tamo da podignu). Sta zelim time da kazem? To da ovaj deo price nije onako neraskidivo vezana za ovo podneblje kao prethodni njeni delovi, i da je ono sto je do sada bilo sasvim prirodno ovde pocelo (barem meni) da lici na sminku; fudbalska utakmica sa sve tucom i poruseni dvorac u Zagorju ipak ne cine da osecamo kao da smo zaista tu. Doduse, ne moze se poreci izvestan sarm situacije u kojoj Drago i Vlado silazeci niz neku planinu pevaju himnu navijaca Dinama, pa jedan od njih pita "Ma ko je uopste taj Dinamo?", a drugi odgovara "Valjda neki Grendel iz starih dana"...

Ipak, scenario uprkos svemu tome ima sarma, prica, iako jednostavna, nije ni suplja ni nezanimljiva, a Darko je ovde, kao i obicno, majstor kreiranja karaktera i dijaloga. Da je ovaj strip ikada nacrtan, i to od strane crtaca za koga je pisan, Edija Biukovica, ja ga sigurno ne bih preskocio.

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (79)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

PORUKA UREDNICIMA

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (90)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ŽIVJETI STRIP

Kad mi je bilo sedam godina htio sam biti niktalop.

Bilo je to zbog Yorika Oluje u Caku - vjerojatno beznačajnog stripa kojeg je Eddy Paape, po vlastitom priznanju, crtao samo zato što mu scenariji za važniju seriju nisu stigli na vrijeme - te zbog negativca (nekog Garcie?) s kojim se Yorik borio u obaveznoj kuli i koji je mogao vidjeti u mraku.

Kad mi je bilo jedanaest ili dvanaest, u Alanu Fordu me opčarala rečenica kako netko (opet - gle! - negativac) nosi "sat marke Patek Philippe, okrenut prema unutra". Mozgao sam neko vrijeme dok mi nije sinulo kako se sat nosi prema unutra (brojčanik na strani dlana), te sam od tada svoje satove počeo tako nositi, razbivši im staklo barem dvaput. Jednom, kad budem imao para, možda tako razbijem i kakav Patek Philippe.

Kad mi je bilo dvadeset i četiri, na apsolventsko putovanje u Amsterdam sam pošao s dva cilja: pronaći slavljenu knjižaru "Lambiek" i pojesti sendvič od dimljene jegulje, kojeg si nisam mogao izbaciti iz glave otkako sam vidio kako ga šef Agenta 327 slasno jede u nekom Strip artu. Bio je dobar, okusom nalik špeku.

Desetak godina kasnije kupovao sam auto i znao sam da ne želim bijeloga, imajući uvijek na pameti riječi Jolly Jumpera: "Lijepo je biti bijeli konj, ali se lako prlja!" Na kraju sam kupio bijeloga, jer što fali Jolly Jumperu?

Mene je, rječju, odgojio strip. Od detalja koje sam usvojio do morala kojeg je propovijedao, od estetike crteža do erotskih ideala; moj svjetonazor i ponašanje oblikovani su fikcijom. I to, vjerujem, nije rijetka pojava. U kasnom dvadesetom stoljeću i dalje, gdje je otuđenje - od porodice, rada, života - postalo normom, fikcija je ostala jedino mjesto gdje naši bazni instinkti nisu u krivu. Život oblikuje fikciju - makar inatom - a fikcija za uzvrat oblikuje nas. Stripovi, filmovi i knjige čuvaju vrijednosti koje su u društvu umrle, ostavljaju otvorenom mogućnost svijeta kakav bismo željeli da bude. Tragedija nije u tome što fikcija nudi bijeg, već što se ta mogućnost rijetko prihvaća. Kada bi bjegova bilo više, vjeruje ovaj infantilni kolumnist, naša siva dogovorna stvarnost bi se morala promijeniti.

Postali bismo ono što čitamo.

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-NAPOLI COMICS
Sledeci festival stripa "Napoli Comics" koji se održava u u Italiji u Napoliju, kao što se iz naslova festivala i vidi.
Festival se održava od 8. do 10. marta 2002.godine. Specijalni gost će biti američka legenda stripa Will Eisner.
Info: www.comicon.it - info@comicon.it

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

LIFT, Makedonski strip magazin
http://www.templum.com.mk/lift


Mirko Čolak, ima novu strip tablu na svojoj web stranici
http://www.zmcomics.co.yu/autori/mirkoc

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 13. do 19. oktobra

14. oktobra 1999. Jugoslovenski festival animiranog filma počeo je otvaranjem izložbe "STRIPARTY" poznatog autora jugoslovenskog stripa Milana Jovanovića, u umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović".

15. oktobra 1999. U domu studenata u Pančevu održano je veče domaćeg undergrounda, sa informativnim razgovorom o alternativnoj strip sceni, predstavljanjem strip radionice "Kuhinja" Aleksandra Zografa, kao i istoimene publikacije u izdanju Kulturbunta.

17. oktobra 2000. Otvorena je, povodom izlaska 27 broja Stripburgera i završetka publikacije Burger Faces, izložba unikatnih, škart i gotovih finalnih sitoštampanih stripova rađenih za Burger Faces.

19. oktobra 1999. Carlomaria Pilloni, saradnik italijanskih časopisa Schizzo i Mucchio Selvaggio, je bio gost galerije "Dvorište" u Pančevu. U razgovoru, koji je vodio Aleksandar Zograf, Pilloni se osvrnuo na noviju produkciju autorskog i nekomercijalnog stripa u Italiji.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad