STRIP VESTI
|
Broj:
138
12.10.2001. Godina
III
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- BADI KUKAVICA I...
- System comics
- 4000 - beta
- FESTIVAL ANIMIRANOG
FILMA - Miroslav Marić
- MARKETPRINT
NEWS - Marketprint
-Stripoteka #962
-Izdavački plan
- GORKA SREĆA - Ilija
Bakić
- PARISKI
SPLEEN (10) - Franc
- JUŽNJAČKA UTEHA No 30.
- Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA (79)
- Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (90) - Darko Macan
- VESTI IZ SVETA
- Strip Vesti
-NAPOLI COMICS
- LINKOVI - Strip
Vesti
- DATUMI - Strip
Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti
NEŠTO IZMEĐU... POČETKA I
KRAJA
Između početka i kraja stripa ide neka radnja. Zar ne?
Za početak stripa možete krenuti od najbanalnije i najednostavnije
situacije, to je, recimo lako. Kraj zamislimo obično odmah,
jer kada želimo neku poruku da prenesemo ljudima, obično nam
je važan kraj koji stavlja tačku na našu veliku i premudru
misao. U sredini nam ostaje da ispunimo vreme između bilokako
početog stripa i poente na kraju!
Znači tako to ide. Uradili smo sve spram svoje zamisli, podredili
strip sebi i... Da li smo mi ti kojima strip i ideja treba
da budu podređeni? Jesmo li mislili na to šta želi u stripu
da vidi i pročita čitaoc za koga smo, jelte, radili taj strip?
Vole li čitaoci stripove sa tragičnim krajevima i snažnom
porukom koja će im, baš tog trenutka, promenuti viđenje na
svet u kom žive?
Ne jednom sam čuo komentar kako ljudi neće da gledaju domaće
filmove jer svi imaju tužne krajeve. Dosta im je svakodnevnice
i ličnih tragedija da bi lako progutali tuđe, pratećim filmskim
elementima, snažno iskazane. Zato se valda i okreću b-produkciji
lišenoj jakih poruka i teških misli. Žele valda ljudi da im
film pruži ono što život nemože. Patetične situacije i patetični
krajevi su nešto što ostavlja ljude raspoloženim i razgaljenih
srca.
Da li može da se uradi pitak, jednostavan strip, koji će sasvim
spontano proneti neku ideju, poruku. Bez nekog posebnog isticanja
tipa "želim da vam kažem...". Nismo li se otuđili od priče
a posvetili ideji i poenti. Da li je prošlo vreme starih stripova
na kojima smo odrasli? Ili smo se otuđili od čitalaca? Možda
smo se ustvari otuđili od nas samih, u želji da "postignemo
nešto veliko"? Jesmo li zaboravili zašto smo i mi sami zavoleli
strip, nekada, davno...? Hej ljudi, recite zašto ste vi zavoleli
strip!!!
Jeste li strip zavoleli zbog ideje, lepote crteža ili priče?
Da li ste strip zavoleli zato što vam je prenosio snažne i
kvalitetne poruke, filozofiju života? Ili vam je možda "samo"
pružio da proživite ono što u običnom životu niste mogli?
Kada ste prvi put poželeli da vam strip pruži nešto više od
neostvarenog sna? Šta vas je navelo da se odreknete dečačkih
ljubavi i da evoluirate ka ozbiljnom, umetničkom stripu? Šta
je filozofija stripa i šta je filozofija u stripu?
Da li je vreme da strip odraste? Šta znači odrastanje i sazrevanje
stripa? Može li se to postići otuđivanjem od publike? Koji
se medij, koja se umetnost, odrekla svoje publike zarad savršenosti?
Hej. Da li ja svojim pitanjima namećem neko svoje shvatanje?
Ako mislite tako opomenite me, ili napišite nešto što neće
biti u skladu sa "nametnutim"!!! Nije mi namera da nešto namećem
već da vas zaintrigiram.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
BADI KUKAVICA
I...
|
System comics
|
Pozivamo Vas da dođete
na promociju stripa
našeg poznatog strip autora
Željka Paheka
"BADI KUKAVICA I DRUGE PRIČE"
Umetnički Paviljon Cvijeta Zuzorić
Klub likovnih umetnika Srbije
Mali Kalemegdan 1, Beograd
Utorak, 16. oktobar 2001. u 19 sati
Prodaja stripa po promotivnoj ceni
uz potpisivanje autora
www.moro.co.yu
system@net.yu
tel. 011/328-1806, 324-0600
sadržaj
|
2.
|
4000
|
Beta
|
LJUBLJANA - Autori slovenacke strip revije "Stripburger"
Istok Sitar i Igor Praslo predstavice najnoviji album "4000" u Mesnoj
knjiznici u Ljubljani. U istom prostoru 19. i 22. oktobra bice odrzana
radionica za mlade autore stripa. Uskoro bi trebalo da bude objavljeno
i novo izdanje "Stripbureka", obimne revije stripa iz jugoistocne
Evrope. (Beta)
p.s. Što me je lepo Damir Smith pitao:
zasto ja ovakve vesti nalazim u danasu a ne u sv %)
-????(zm)
sadržaj
|
3.
|
FESTIVAL
ANIMIRANOG FILMA
|
Miroslav
Marić
|
8 YU FESTIVAL ANIMIRANOG FILMA
Cacak, 18-21 oktobar
Cetvrtak 18. oktobar
10.00 Program za decu i omladinu - Kiriku protiv vestice
17.00 Izlozba STRIPARTY autor Drazen
Kovacevic - strip TOCAK
18.00 Promocija izdanja STRIP O FILMU
18.30 Izlozba fotografije Branibora Debeljkovica
20.00 Svecano otvaranje festivala i projekcija filma NEVIDLJIVE
I SLABO VIDLJIVE ZIVOTINJSKE VRSTE, autor Rastko Ciric, dobitnik
GRAND PRIX 7. YU FAF-a
PRVA PROJEKCIJA ZVANICNOG PROGRAMA FESTIVALA
In memoriam: SLOBODAN MILIC
23.00 Nocni animirani film (izbor Goran Skrobonja) SVITAK
NINDZE, jap. dugometrazni
Petak 19. oktobar
10.00 Program za decu i omladinu - Dinosauri
10.00 Konferencija za novinare - gost Vesna Dovnikovic,
gen. sek. ASIFA-e
18.00 Portret YU animatora: Predrag Pantovic - retrospektiva
(autora predstavlja prof. R. Ciric)
19.00 DRUGA PROJEKCIJA ZVANICNOG PROGRAMA FESTIVALA
Projekcija bugarskog animiranog filma Mesec sa plavim ocima, autor
Penco Kuncev
21.00 Program: Gost festivala -Borivoj Dovnikovic, animator
iz Zagreba -retrospektiva autora predstavlja Stevan Jovicic, istoricar
filma i publicista iz Bgda
23.00 Nocni animirani film (izbor Goran Skrobonja) SAVRSENO
PLAVO, jap. dugometrazni
Subota 20. oktobar
10.00 Program za decu i omladinu - Rudolf irvas - crveni
nosic
10.00 Konferencija za novinare
18.00 Meksicki animirani film - uvodna rec Carlos Rodrigues
Quezada
19.00 Francuski animirani film - gost Denis Gaillard, atase
za kulturu i dir. Fr. Kult. Centra uvodna rec: Aleksandar Erdeljanovic
21.00 ZAVRSNO VECE ZVANICNOG PROGRAMA SA PROGLASENJEM POBEDNIKA
I PROJEKCIJOM NAGRADJENIH FILMOVA
23.00 Nocni animirani film (izbor Goran Skrobonja) Kineska
prica o duhovima, Hong Kong
Nedelja 21. oktobar
10.00 Konferencija za novinare
10.00 i 12.00 Program za decu i omladinu - Princeza
Mononoki
Sve informacije za zainteresovane na tel. 032 22 81 67
Program festivala smo dobili zahvaljujuci Miroslavu Mariću.
sadržaj
|
4.
|
MARKETPRINT
NEWS
|
Marketprint
|
-STRIPOTEKA #962
U 962, oktobarskom, broju Stripoteke našim čitaocima smo predstavili
sledeće stripove:
-Aster Blistok "Zvezdana kockarnica" (16);
crta: Ribera, piše Godard
-"Autobuska stanica"; tekst: Moliterni, crtež:
Fahrer
-"Delirijum apsurda"; autori: Tha i Tp. Bigart
-Redov Bili; autor: Mort Walker
-Hogar strašni; autor: Dik Browne.
-Džoe Bar Tim; tekst i crtež: Christian Debarre
-IZDAVAČKI PLAN
Ovih dana smo članovima Stripotekinog kluba ljubitelja stripa
poslali dopis sledeće sadržine:
Javljamo vam se posle duže pauze, ali je ona bila neophodna iz
zaista opravdanih razloga. Naime, sve do nedavno imali smo ozbiljne
dileme oko izdavačkog programa u poslednjem kvartalu ove godine,
jer se prema rezultatima prodaje naših albuma u proteklih osam
meseci primetno osetilo da veći broj članova ne može finansijski
da prati dosadašnji tempo izdavanja. Ipak, uz izvesne korekcije,
nudimo vam u nastavku program koji treba da zadovolji sve ukuse,
ali i da omogući onima sa slabijim materijalnim mogućnostima izbor
eventualno samo jednog albuma.
Već ste se uverili da smo sve najavljeno iz prethodnog pisma u
obećanim rokovima i završili (poslednji album "Rodrigo" je ovih
dana poslat svim zainteresovanim kupcima), pa je prirodno da ćemo
i u narednom periodu nastaviti sa izdavanjem već započetih serijala
u crno-beloj tehnici: "Komanča" broj 7 treba da izađe sredinom
oktobra, "Bernard Prins" 3 sredinom novembra, a "Komanča" broj
8 do 10. decembra ove godine. Svaki od ovih naslova imaće cenu
od 230 dinara. Do kraja novembra pojaviće se, ranije već najavljen,
album "Točak" naših autora Skrobonje i Kovačevića, koji su upravo
sa ovim izuzetnim radom osvojili prošle godine prvu nagradu na
velikom konkursu poznate francuske izdavačke kuće "Glena". Album
će biti odštampan u koloru, na 64 strane i sa broširanim povezom.
Njegova cena je 360 dinara. Do kraja godine, tačnije do 20. decembra,
takođe u boji i u broširanom povezu izaćiće album "Fol", izuzetno
talentovanog francuskog autora Patrika Prunjea, gde nam je u bajkovitoj
atmosferi predstavljen nepoznat svet u kojem se junaci priče susreću
sa brojnim neobičnim šumskim stanovnicima. Cena i ovog albuma
iznosi 360 dinara.
Ove godine, Međunarodni sajam knjiga u Beogradu otvara se 23.
i trajaće do 29. oktobra. Tokom svih dana ove izuzetne kulturne
manifestacije, na našem izlagačkom štandu, baš kao i prethodne
godine, biće izdvojen poseban deo za članove Kluba Stripoteke.
Ukoliko želite da nešto više saznate o izdavačkim planovima za
naredni period, ili jednostavno imate potrebu da se družite sa
ljudima koji vole strip, posetite naš štand i bićete dobrodošli.
sadržaj
|
5.
|
GORKA SREĆA
|
Ilija
Bakić
|
STRIP
GORKA SREĆA
Aleksandar Botić: "Budalići", radionica SBMF, Subotica
2001
U definisanju stripa kao jedan od
bitnih elemenata navodi se i masovno umnožavanje - štampanje u
časopisima i knjigama; izložbe, festivali, katalozi i plakati
samo su prateća dešavanja u službi ovog medija. Ipak, zahvaljujući
razbijanju šablona, koje je započeto andergraund prevratom u godinama
oko 1970, došlo je do promena u oblicima predstavljanja stripa
(pojava fanzina) i tiražima (fanzini se umnožavaju u drastično
manjem broju primeraka nego što je to slučaj sa časopisima). Strip
stvaraoci su ubrzo i namerno počeli da eksperimentišu na ovim
planovima dok je na našim prostorima u protekloj deceniji i dalje
važio princip "koliko para toliko stripova" pa su fanzini
publikovani i u vrlo simboličnim tiražima (čak ispod 10 primeraka)
a izložbe su, s druge strane, prerasle u ravnopravan pa i dominantan
način strip delovanja.
No. Osim ove "sirotinjske" ekskluzivnosti, moguća je
i drugačija, nazovimo je artistička, ekskluziva a primer za nju
je strip sveska Aleksandra Botića (1972) koja je umnožena u 25
primeraka, na posebnom papiru, urađena tehnikom linoreza. Reč
je, dakle, o posebnom poduhvatu/izdanju čija "proizvodnja"
podleže pravilima "ozbiljne" grafičke umetnosti. I sam
izgled izdanja te gorme crteža (jedan na strani) potvrđuju visoke
standarde koje je autor postavio sebi (ali i svojim čitaocima).
Stilizovane slike razigranih linija pletu mreže u kojima se prepoznaju
lica, istina redukovana i izobličena, ruke, grupe tela; istovremeno
crtež se zapliće u fine, čas krhke čas robusne, spojeve svetlog
i tamnog ili višestruko ponovljenih crnih površina. Grotesknost
likova koji kao da pokušavaju da se otrgnu od tog sveprisutnog
mraka, da izrone iz apstraktnog haosa linija, podcrtava sarkastičnu
priču (iz Botićevog serijala "Budalići") o sreći starca
koga deca i unuci nisu zaboravili kako je to slučaj sa njegovim
ispisnicima. Ali - pošto uvek postoji barem jedno ali - jesu li
deda Paja i njegovi potomci srećni "bez prebijene pare"?
Botić odbija da moralizuje u bilo kom smeru nakon ove konstatacije
i ostavlja čitaocu da se odlući za varijantu koju smatra ispravnom
(a, očito je, u bilo kom slučaju mora doći do odricanja od nečega
ili nekoga). I ova i ovakva uzdržanost potvrda je umetničke zrelosti
jednog mladog autora prepoznatljivo profilisane osećajnosti.
Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 23. avgusta
2001.godine
sadržaj
|
6.
|
PARISKI
SPLEEN (10)
|
Franc
boris.lazic1@libertysurf.fr
|
FRANC - SA BALKANA (2)
VRATA, U PRAZNINU
Danijel Savovic, Door, 14. Str., in: Striper, br. 9./10.,
Beograd, 2001.
" Zatvori vrata svakoj nadi
Jer to su vrata u prazninu"
A.B. Simic
Na polju graficke, likovne, scenarijske
i konceptualne izvedbe, storija Door Danijela Savovica
se doima kao jedno od najpodsticajnijih i najizvedenijih radova
ovogodisnje underground scene. Ovo je jedan od stripova koji,
jos jednom, podvlaci koliko je leksicki arsenal kojim raspolazu
kriticari, kada je rec o stripovnom mediju, relativno uzan i,
neretko, krajnje nepodesan. Naime, rekao bih da se ovaj strip
ne moze citati; rekao bih da se ovaj strip, skoro, ne da ni gledati:
Door Danijela Savovica, prevashodno, zahteva da bude slusan.
U Dooru je najpre rec o muzici, odnosno, rec je o muzici
unutarnjeg, neotudjivog, dragocenog i neponovljivog sveta svakoga
coveka, svakog pojedinca. Otuda je to strip koji najpre, da upotrebim
izraz B. Djukanovica, "zahteva tisinu", kako bi bio slusan.
Od cetrnaest tabla, koliko ih cini strip, trinaest predstavlja
nizanje kadrova lisenih tekstualnih podloga, dok se u cetrnaestoj,
na svega nekoliko mesta, susrecemo sa par reci i usklicnika. Ostalo
cini vrlo pazljivo gradjena naracija lisena dijaloga koja, od
prvih kadrova, daje nagovestaj sredisnjeg momenta: momenta pevanja.
Postupkom gradacije, tako, na jednim od prvih tabla, primecujemo
belo, prazno nebo, u desnom uglu ogolelo stablo, i, vrh grana,
ptice, dok na jednoj drugoj vidimo nesto sto, uslovno receno,
moze da slici narodnim motivima sa pirotskih cilima (kasnije otkrivamo
cilim koji visi okacen o podrumski zid, gde se sakupljaju junaci,
kako bi pevali). U oba slucaja, bice rec o prikazivanju ptica.
Same ptice asociraju na nesputanost, na pevanje. Samo pevanje
na radost, harmoniju, na puninu i ushicenje. To je prva ravan
oslikavanja price. Druga ravan je kontekstualizacija storije:
smestena je u ratno vreme, vreme pogobija, cija je kulminacija
razarajuce dejstvovanje bombarderskog desanta po neimenovanom
gradu. Vrhunska simbolizacija ovog kontrasta izvedena je na pocetku
trece table, vrlo snaznim i dinamicnim suceljavanjem dvojakog
prikaza ptice: desni kvadrat predstavlja masovnu, stamenu, fasiozoidnu
celicnu konstrukciju (koja podseca na grbove sa motivom dvoglavih
orlova) kojoj se suprotstavlja, u prethodnom kvadratu, slika cudesne
ptice, mekih, punih oblina, ciji trup cine cetiri sise, a glavu,
klitoris i usnice (ptica je ovde, sa jedne strane, simbol strahobne
moci, a sa druge slobode i sladostrasti). U srzi naracije, dakle,
stoje ptice kao simboli vecne privlacne moci sladostrasca i smrti.
Na polju grafizma, strip obiluje odlicnim prespektivama i povremeno
podseca na "Metropolis" Franca Mejera ili na Caplinove "Masine".
U opticaju su mocne metalne konstrukcije, gigantizam objekata,
dehumanizacija prostora i urbanih celina; recju, crni, fasisticki
geometrijski red i mera. Tome u opreci stoje pojedinacni, izolovani
akti i sitne pobune, poput izlaska vojnika iz stroja ili njihovog
pevanja u "Udergroundu".
Prica pocinje tako sto se par momaka izdvaja iz strojeva ili radnih
mesta; silaze u podrume, kroz kanalizaciju; odlazu masinke i,
iz skrovitog mesta, uzimaju upakovane muzicke intrumente: potom
nastaje svirka: najpre su njih dvojica, zatim im se pridruzuju
treci i cetvrti lik (rec je o antropomorfnim zivotinjama). Svi
pevaju (svako, u svom tripu). Rec je o sustinskoj komunikaciji,
pevanju, za koju nisu potrebna objasnjenja, ni obilje reci. I,
dok gore, satanski, u pravilnim, takoreci perfektnim redovima,
nemilosno rokaju svoje smrtonosne tovare crne metalne ptice orlovskih
kljunova, ociju i sapa -, dole, sred podmruma, tripuju likovi.
Psihedelicne slike muzikalnih komada predstavljaju kulminaciju
autorevih napora u izvedbi svojega stripa. Muzicke slike izlecu
iz instrumenata i ljudskih glasova stvarajuci, po povrsi kvadrata,
neobicne estetske celine. Savoviceva hipnagogicka konkretizacija
muzickih tonaliteta primerena je svakome liku; docaravanje unutrasnje
lepote svakog muzicara ostvaruje se oslikavanjem notnih zapisa
koje svira ili peva, odnosno, konkretizacijom nota u obliku njemu
svojstvenih figuralnih koncepata i slika. Kod svakog od junaka,
te slike su drugacije i zazivaju drugacije predmete i asocijacije.
Poput iznenadnog upada vojnika-ptice, kroz otvorenu sahtu, njegovog
pada na podrumski pod i pesme, koju peva, i koja se bokori u razne
varijacije na jedan osnovni muzicki motiv (Savovic cesto koristi
elipse pri oslikavanju tih muzickih preliva)-, pevanje postaje
odbrana od sasvim izvesnog sloma; pev tice stoji namesto smrtonosne
grmljavine bombardera: to je bokorenje cveca, latica, leptira
i leptirastih gusenica, osmehnutih lica likova koji su zalupili
vrata ratu i otvorili vrata ka sebi, ka vlastitome sebstvu, nekamo,
po recima pesnika, "daleko u nama". Silan je prodor zaumnog u
Savovicevom Dooru, i snazni talenat i umece kojim je ovaj
prodor ukrocen.
Finale stripa su kovanje "vrata"; doticna, koja je iskovao isti
lik koji je radio i na metalnom, dvoglavom orlu (sada je pak iskovao
sto je zeleo), predstavljaju ikonu bogomajke sa novorodjencetom.
Ovom likovnom izvedbom, jedna bitna eshatoloska, sotirioloska
determinanta je uoblicena: sledeci korak zato ne iznenadjuje;
tek sto je junak iskovao metalnu ikonu, jedan, najpre potmuli
potres, pretvara se u blesak, i munjevitu eksploziju, koja raskida
kovaca u paramparcad (veoma je upecatljiv, zastrasujuci, kvadrat
o naprasno rascinjenom telu). Pevanje, tripovanje, muzika, krhka
brana pred neumitnim, pred nistavilom, ovde prestaju. Dramski
epilog, na svojevrstan, tragican (ali, priznajmo, i blago zavodljiv)
nacin, nije neopoziv, niti definitivan: u poslednjoj tabli, nad
ostacima raskomadanog, spaljenog lesa, polako se uzdize dusa,
njegova esencija; ova prepoznaje bogomajku (milosrdje, toplinu,
majku - zemljanu utrobu ?), prepoznaje "Vrata" - poslednju stvarnost.
Kada se ova otvore, u prvi mah, duh se iznenadi: nakratko stoji
zamisljen, da bi uskoro uleteo, pevajuci, kroz otvorena vrata,
u mrak (ili sta drugo?). Ova se za njim zatvaraju, i, naskora,
nestaju. Mogucnost za beg je - ma i na ovakav nacin -, ipak, postojala.
sadržaj
|
7.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 30.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
APSOLUTNIH STO (100): GRENDEL TALES
KADA BEJAH MLADJAN GRENDAL JA
...je tekst o stripu koji to nikada
nije postao. Jednostavno, radi se o scenariju za prednastavak
GRENDEL TALES: DEVILS AND DEATHS pod nazivom DEVILS IN HALCYON
koji nikada nije ispratio prirodnu evoluciju scenarija postavsi
strip, vec je ostao u formi scenarija i kao takav meni dosao u
ruke zahvaljujuci ljubaznosti Darka Macana koji ga je i napisao.
Da je epizoda ikada bila uradjena, bila bi u formi dve epizode
od po 22 strane, odnosno u formi albuma od 44 strana.
Ova epizoda smestena je u zlatno vreme Grendela iz klana Agrami
(i cele Grendel imperije), dakle petnaest godina pre DEVIL'S LOT-a.
Grendel kan je jos uvek ziv, tamo negde preko bare, klanovi su
ujedinjeni i nema ratova, Grendeli love turove (ko zna sta je
to zna, ko ne zna ne smem da kazem) i ponekog vampira - i naravno,
igraju fudbal. Pratimo nase stare poznanike koji su ovom prilikom
mladi, neiskusni i srecni prijatelji, Drago i Vlado, i Vladetovog
priglupog brata Naneka. Ubrzo posle povrede Vladovog oca, Grendel
generala, pomenuta trojka odlazi na poziv seljaka da uklone vampira
sto im kraj uznemirava. Drago i Vlado odlaze u svoju misiju i
sa sobom vode besposlenog Naneka. Obracun sa vampirom i sa njegovim
zrtvama koje su i same postale vampiri u dva navrata bice prekinut
intermecom u kome Nanek prelazi iz detinjstva u odraslo doba,
a do kraja stripa Nanek ce proci kroz jos jednu sudbonosnu promenu
koja ce suprotstaviti dva prijatelja po prvi put u zivotu.
Neke niti iz prethodnih nastavaka se ovde zapocinju (ipak je ovo
predistorija), pa tako upoznajemo manipulativnu Mirjanu, Igorovu
majku, i vidimo kako pocinje da plete mrezu u koju ce konacno
uhvatiti svog Grendel generala, Vladeta, Vladetovo neodgovorno
i razuzdano ponasanje kao mladog Grendela koje ce u kasnijim nastavcima
dovesti Grendel klan Agrami u stanje u kome ga mi po prvi put
srecemo, i ceo taj neki genetski materijal koji ce od Igora napraviti
decaka i coveka kavog cemo upoznati (mogu se povuci zanimljive
paralele u razgovoru o duznosti izmedju Draga i Vladeta s jedne
strane, i gotovo istovetnog razgovora koji ce dvadeset pet godina
kasnije voditi Dragov brat Goran i Vladetov sin Igor), a takodje
je interesantan i Dragov i Vladetov odnos koji je lepo iznajsiran
i baca novo svetlo na kasnije nastavake. Preovladjujuca tema je
inicijacija u odraslo doba, pravila prelaska i posledice koji
taj prelazak sa sobom nosi, sve to protkano tragicnim tonovima.
Glavne mane ovog stripa, koji je sasvim interesantan i dobar,
je to sto ne uspeva da se uzdigne na nivo svojih prethodnika.
Struktura scenarija (pa i stripa koji bi po njemu nastao) neuporedivo
je jednostavnija od prethodnih stripova iz serijala; naime, pratimo
samo tri pomenuta junaka dan i noc i skoro da nema kadra na kome
se ne pojavljuje barem jedan od njih. Podzapleta, cije je obilje
i ubedljivost bilo najbolja odlika prethodnih stripova, ovde gotovo
i da nema, a i oni koji su tu su prilicno jednostavni. Jos jedna
mana, po mom misljenju, je to sto je prica smestena u Zagorje,
ali bi se isto tako mogla odigravati i u nekom Tenesiju (s izuzetkom
zamkova, koje bi morali tamo da podignu). Sta zelim time da kazem?
To da ovaj deo price nije onako neraskidivo vezana za ovo podneblje
kao prethodni njeni delovi, i da je ono sto je do sada bilo sasvim
prirodno ovde pocelo (barem meni) da lici na sminku; fudbalska
utakmica sa sve tucom i poruseni dvorac u Zagorju ipak ne cine
da osecamo kao da smo zaista tu. Doduse, ne moze se poreci izvestan
sarm situacije u kojoj Drago i Vlado silazeci niz neku planinu
pevaju himnu navijaca Dinama, pa jedan od njih pita "Ma ko je
uopste taj Dinamo?", a drugi odgovara "Valjda neki Grendel iz
starih dana"...
Ipak, scenario uprkos svemu tome ima sarma, prica, iako jednostavna,
nije ni suplja ni nezanimljiva, a Darko je ovde, kao i obicno,
majstor kreiranja karaktera i dijaloga. Da je ovaj strip ikada
nacrtan, i to od strane crtaca za koga je pisan, Edija Biukovica,
ja ga sigurno ne bih preskocio.
sadržaj
|
8.
|
QMOVA KOLUMNA
(79)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
PORUKA UREDNICIMA
MISLIM KAKO NIJE loše
da se na trenutak ponovo vratim pisanoj zaostavštini pokojnog
C.C. Beka (Beck) koji nije baš uvek kazivao stvari sa kojima
se obavezno slažem. No, njegovi eseji nikada nisu nudili recepte,
već su pozivali na razmišljanje - a na nama je da li ćemo ponuđeno
da usvajamo ili jednostavno ignorišemo, ostajući na platformama
na kojima smo i ranije boravili.
Kako bilo, nudim vam preveden tekst iz januara 1979.g. pod naslovom:
Gospodine Uredniče,
kazujte nam priču, moliću
(Mr. Editor-Man, Tell Us a Story, Please)
Stripovi su odvajkada bili poznati
po svojoj violentnoj akciji. No, kako je ta akcija prikazivana?
Slikama koje izgledaju kao da se kreću i žive i čine stvari..?
Ili slikama koje samo leže na hartiji kao fotografije u albumu?
U produkciji strip-sveski prvo dolazi scenario, koji je pažljivo
razrađen između scenariste i urednika. Potom se predaje crtaču
na ilustrovanje.
U sveskama stripova finalni rezultat je najčešće neka vrsta
rukom ispisane priče sa dodatim ilustracijama. Najveći deo teksta
se smešta u propratne komentare, pa u nekim storijama uopšte
nema govornih balona ili onomatopejnih zvučnih efekata. Kakve
god akcije da ima u pripovesti, ona se kazuje rečima, dok slike
ili dupliciraju ono što čitalac čita ili prikazuju bogate ambijente,
panoramske poglede ili kostime i teatralno izgledajuće ljude
koji stoje unaokolo u raznim pozama.
Slika je, po svojoj prirodi, zaustavljena u vremenu. Samo sekvenca
slika može da nam pruži iluziju akcije i baš tu mnogi stripovi
greše. Umesto prezentacije serije slika, gde jedna sledi drugu
poput kadrova na filmskoj traci, prizor-polja skaču na sve strane,
šireći se ili sužavajući kao da filmsko platno skače na sve
strane, menjajući format i oblik. Štaviše, perspektive i izvori
svetlosti menjaju se od slike do slike tako da čitanje stripa
deluje kao prikazivanje slajdova sa nekim ko sve objašnjava
dok projektor baca velike, male, tamne, svetle i prazne projektovane
slike po zidovima, plafonu, podu ili kroz prozor.
Urednici strip-magazina stalno traže "puno akcije" u crtežima,
bez obzira na to da li te akcije ima ili nema u scenariju. Izgledaju
kao da su najsrećniji kad mogu da prikažu junaka koji radi na
tuce stvari odjedamput, što rezultira slikom junaka usred epileptičkog
napada. I povrh toga, zahtevaju prikazivanje junaka u dramatičnoj
pozi, što proizvodi utisak kao da glumac u starovremenskoj predstavi
'živih statua' kostimiran stoji nekoliko minuta ukočen dok se
zavesa ne zatvori pre nove scene.
U strip-slici ne može biti akcije i nastojanje da se unutar
nje postavi akcija je uzaludno. Sva akcija mora da se dešava
izvan slika, ne unutar njih. Ponekad se glavna radnja dogodi
pre nego što strip uopšte i započne; čitalac samo vidi rezultate,
što ga ostavlja slobodnim da akciju domašta.
Savremeni stripovi, u nameri da stvore uzbudljivost, bivaju
ispunjeni malim teatralnostima koje se sabijaju unutar svake
slike. Crtač oseća potrebu da strip okiti trikovima perspektive,
krupnim planovima, totalima i izdetaljisanim crtežima. Pošto
je većina današnjih stripova dosadna, jedino što čitaocu može
da biva interesantno jeste elaboriran crtež. Nije li čitaocu
bolje da ode u muzej ako je već ljubitelj umetnosti, umesto
da traći vreme gledajući u stripove?
Urednici su u pravu: čitaoci zahtevaju akciju. No, oni je ne
dobijaju iz preopširno napisanih scenarija sa prenaduvanim pričama
ili gledajući elaborirane kompozicije i preterano izdetaljisane
crteže. U takvim stripovima se urednik, scenarista i crtač 'ubijaju'
od posla pokušavajući da privuku čitaočevu pažnju i da je onda
zadrže minut-dva pomoću raznih trikova.
Ono što moraju da urade jeste da navedu čitaočevu maštu da proradi,
potom da puste da se sve dogodi unutar te mašte, gde i pripada.
I reči su, kao i slike, mrtve; one samo leže na hartiji gde
su postavljene. Čitalac ih oživljava u svojoj mašti.
"Ali strip-čitaoci su samo deca. Zar njima ne treba sve da
se nacrta i objasni? Njihovi mali nerazvijeni umovi ne mogu
da pojme priču ukoliko im se ista ne pruži kroz uzubudljive
reči i slike ispunjene akcijom?", pitaće neko. Na to ja
kažem: "Budalaština!". Deca imaju božanstvenu maštu.
Sve što im valja pružiti jeste prilika da je upotrebe.
Kada deca odrastu, imaginacija im zakržlja, kao i žlezde za
odrastanje koje postanu neaktivne. Najveći broj odraslih veruje
da je mašta nešto čega se treba stideti i svako odrastao ko
je još ima tretira se kao nastran ili detinjast.
Odrasli koji još čitaju stripove, ili još gore, koji ih uređuju,
pišu i ilustruju, stavljaju se u kategoriju negde između onih
koji još uvek mokre u krevet ili sisaju palac po merilima tzv.
'normalnih' odraslih koji nikada ništa ne čitaju i ne bi dozvolili
ni mrtvi da ih neko uhvati kako makar gledaju u ime ulice ili
crteže u nekom instrukcionom uputstvu.
Stoga vas molim, gospodo urednici, scenaristi i crtači: dajte
nama - čitaocima - šansu da upotrebljavamo našu imaginaciju
dok je još uvek imamo. Prestanite da nam sve objašnjavate i
sve nam prikazujete kao da čitamo uputstvo za popunjavanje poreske
prijave ili armijske lekcije za trening.
Kada čitamo priču hoćemo da uživamo u njoj, a ne u rečima i
slikama kojima nam se ona kazuje.
sadržaj
|
9.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (90)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
ŽIVJETI STRIP
Kad mi je bilo sedam
godina htio sam biti niktalop.
Bilo je to zbog Yorika Oluje u Caku - vjerojatno beznačajnog
stripa kojeg je Eddy Paape, po vlastitom priznanju, crtao samo
zato što mu scenariji za važniju seriju nisu stigli na vrijeme
- te zbog negativca (nekog Garcie?) s kojim se Yorik borio u obaveznoj
kuli i koji je mogao vidjeti u mraku.
Kad mi je bilo jedanaest ili dvanaest, u Alanu Fordu me
opčarala rečenica kako netko (opet - gle! - negativac) nosi "sat
marke Patek Philippe, okrenut prema unutra". Mozgao sam neko vrijeme
dok mi nije sinulo kako se sat nosi prema unutra (brojčanik na
strani dlana), te sam od tada svoje satove počeo tako nositi,
razbivši im staklo barem dvaput. Jednom, kad budem imao para,
možda tako razbijem i kakav Patek Philippe.
Kad mi je bilo dvadeset i četiri, na apsolventsko putovanje u
Amsterdam sam pošao s dva cilja: pronaći slavljenu knjižaru "Lambiek"
i pojesti sendvič od dimljene jegulje, kojeg si nisam mogao izbaciti
iz glave otkako sam vidio kako ga šef Agenta 327 slasno jede u
nekom Strip artu. Bio je dobar, okusom nalik špeku.
Desetak godina kasnije kupovao sam auto i znao sam da ne želim
bijeloga, imajući uvijek na pameti riječi Jolly Jumpera: "Lijepo
je biti bijeli konj, ali se lako prlja!" Na kraju sam kupio bijeloga,
jer što fali Jolly Jumperu?
Mene je, rječju, odgojio strip. Od detalja koje sam usvojio do
morala kojeg je propovijedao, od estetike crteža do erotskih ideala;
moj svjetonazor i ponašanje oblikovani su fikcijom. I to, vjerujem,
nije rijetka pojava. U kasnom dvadesetom stoljeću i dalje, gdje
je otuđenje - od porodice, rada, života - postalo normom, fikcija
je ostala jedino mjesto gdje naši bazni instinkti nisu u krivu.
Život oblikuje fikciju - makar inatom - a fikcija za uzvrat oblikuje
nas. Stripovi, filmovi i knjige čuvaju vrijednosti koje su u društvu
umrle, ostavljaju otvorenom mogućnost svijeta kakav bismo željeli
da bude. Tragedija nije u tome što fikcija nudi bijeg, već što
se ta mogućnost rijetko prihvaća. Kada bi bjegova bilo više, vjeruje
ovaj infantilni kolumnist, naša siva dogovorna stvarnost bi se
morala promijeniti.
Postali bismo ono što čitamo.
sadržaj
|
10.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-NAPOLI COMICS
Sledeci festival stripa "Napoli Comics" koji
se održava u u Italiji u Napoliju, kao što se iz naslova festivala
i vidi.
Festival se održava od 8. do 10. marta 2002.godine. Specijalni
gost će biti američka legenda stripa Will Eisner.
Info: www.comicon.it
- info@comicon.it
sadržaj
|
11.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
LIFT, Makedonski strip magazin
http://www.templum.com.mk/lift
Mirko Čolak, ima novu strip tablu na svojoj web stranici
http://www.zmcomics.co.yu/autori/mirkoc
sadržaj
|
12.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 13. do 19. oktobra
14. oktobra 1999. Jugoslovenski
festival animiranog filma počeo je otvaranjem izložbe "STRIPARTY"
poznatog autora jugoslovenskog stripa Milana Jovanovića,
u umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović".
15. oktobra 1999. U domu studenata u Pančevu održano je
veče domaćeg undergrounda, sa informativnim razgovorom
o alternativnoj strip sceni, predstavljanjem strip radionice "Kuhinja"
Aleksandra Zografa, kao i istoimene publikacije u izdanju Kulturbunta.
17. oktobra 2000. Otvorena je, povodom izlaska 27 broja
Stripburgera i završetka publikacije Burger
Faces, izložba unikatnih, škart i gotovih finalnih sitoštampanih
stripova rađenih za Burger Faces.
19. oktobra 1999. Carlomaria Pilloni, saradnik italijanskih
časopisa Schizzo i Mucchio Selvaggio, je bio gost
galerije "Dvorište" u Pančevu. U razgovoru, koji je vodio Aleksandar
Zograf, Pilloni se osvrnuo na noviju produkciju autorskog
i nekomercijalnog stripa u Italiji.
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|