prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRIPBUREK #2 - Strip Vesti
2. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
   -KONAN #15
   -POZIV...
   
3. NE ILI ZA TORPEDA? - Ilija Bakić
4. NOŠENI VETROM - Srđan Aćimović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 31. - Marko Stojanović
6. QMOVA KOLUMNA (80) - Bojan M. Đukić
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (91) - Darko Macan
8. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -Erik Kantona... (Bojan M. Đukić)
   
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIPBUREK #2

Strip Vesti

Još početkom meseca je izašla nova, druga po redu, antologija istično-evropskog stripa STRIPBUREK. Dok čekamo da se redakcija oglasi sa datumom kada će biti promocija izdanja i kako će to biti obeleženo, da mi malo podsetimo čitaoce na to šta mogu naći u pomenutom izdanju kao i kako mogu doći do njega.

U ovom zaista odličnom izdanju koje broji više od dve stotine strana stripa svoje mesto su našli brojni autori iz istočno-evropskih zemalja. Tako su se zajedno, rame uz rame, u ovom broju predstavili autori iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Češke republike, Estonije, Mađarske, Litvanije, Makedonije, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije, Ukrajine i Jugoslavije.

Da budemo dosledni napisaćemo i koji su se sve autori našli u ovoj antologiji. Uvodnu reč je dobio Darko Macan sa svojim tekstom "A Columbus Wanted (Or: Why Stripburek Is No Good)", prednju i zadnju koricu je ilustrovao Jakob Klemenčić, prednaslovnu Tomasz Tomaszewski a flapove Marko Kociper. Zatim slede radovi sledećih autora: Tomasz Tomaszewski, Veiko Tammjarv, Tomas Prokupek, Wladimir 518, Jakob Klemenčić, Saša Kerkoš, Mateusz Skutnik & Nikodem Skrodzki, Miroslav Lazendić, Aleksandar Zograf, Iva Gašparić, Jacek Fras, Krzysztof Kaluszka & Mariusz Zawadzki, Vladimir Kuzmanov, January Misiak, Matej Lavrenčić, Marek Turek, Vladan Nikolić & A. Pavković, Roman Tolici, Romeo Štrakl, Milorad Krstić, Ivana Armanini & Mima Simić, Sasha Mihaylowich, Aleksandar Opačić, Koco, Simon Vučković, Tomaž Lavrič, Emil Jurcan & Cvek, Shpend Bengu, Pavel Čech, Zlatko Krstevski, Ciril Horjak, Lucie Markvartova, Andreja Kladnik, Ivan Mitrevski, Letač, Kakalik, Feniks, Wostok & Grabowski, Ivana Grubanov, Dilka, Igor Baranko, Danijel Žeželj, Olmo Omerzu, Janja Gedrih, Jurij Meden, Ivana Guljašević, Ascold Akishin, Vova, Ivanka Apostolova, Kiza, Mr Stocca, Wuk i Izar Lunaček.

Antologija je odlično odštampana na B5 formatu, k'o što rekosmo ima preko 200 strana i odlično je opremljena. Na korici proklamovana cena je 17,95 USA dolara.
Što se tiče kontaka u slučaju da želite da dođete do svog primerka, tu je svima poznata adresa:

Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Metelkova 6/I, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662,
fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore

sadržaj

2.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

-KONAN #15
U petnaestom, oktobarskom, broju naše edicije Konan smo čitaocima predstavili dve kompletne epizode Konana, "Leglo ledenog crva" (scenario: Roy Thomas; crtež: Carmine Infantino i Alfredo Alcala) i "Ratni zapovednik iz zamka" (scenario: Craig Anderson; olovka: Henri Bismuth; Tuš: Rudy Nebres) zatim jednu epizodu Kralja Kula "Totem" (scenario: Charles Dixon; crtež: Val Semeiks i Pat Redding) da bi broj zatvorili sa petim nastavkom storije "Kći božanskog kralja" pod naslovom "Čarobnjakovo svetilište".
Cena ovog broja je 55 dinara.



-POZIV...
Sve nase čitaoce, saradnike i naravno članove Stripotekinog kluba ljubitelja stripa, podsećamo da ćemo i ove godine biti na starom mestu na Beogradskom sajmu knjiga.
Sajam će se održati od 23-28. oktobra i svakodnevno će na našem štandu biti domaćin neko iz redakcije, tako da slobodno možete do nas svratiti na druženje, razgovor kao i naravno da predstavite svoje radove ako ste strip autor. Strip autorima je preporuka, ako žele da pokažu svoje radove, da naš štand posete u toku vikenda (27-28.10.) kada će domaćini biti Branislav Kerac (nedelja) i Sibin Slavković (subota i nedelja). Dok će čitaoci Strip vesti na sajmu svakodnevno (24-28.10) moći da sretnu i Zlatka Milenkovića.
Na našem standu ćemo, u okviru Medjunarodnog sajma knjiga u Beogradu takodje organizovati i poseban kutak za članove Kluba Stripoteke. To znači da će svi oni koji žele da se i lično upoznaju sa članovima redakcije, porazgovaraju sa njima, saznaju nešto više o budućim planovima, iznesu svoje predloge i slično, biti u mogućnosti da to učine svakog dana u toku održavanja ove velike sajamske manifestacije.
Na sajmu ćete moći da kupite i sva naša, kako nova tako i stara, izdanja.

sadržaj

3.

NE ILI ZA TORPEDA?

Ilija Bakić

STRIP

Ne ili da za torpeda?

"Stripoteka" br. 961; izdavač Marketprint, Novi Sad 2001.

Pošto se sa dvonedeljnog, silom distribucijskih (ne)prilika, vratila na mesečni ritam izlaženja, septembarska sveska "Revije svetskih stripova" donosi, kao udarnu, 'celovečernju' epizodu "Sedi i vozi!" serijala "Torpedo", dakle avanturu Luke Torela na albumskoj dužini od 46 tabli. Tako čitaoci dobijaju priliku da vide kako izgleda kad Abuli (scenario) i Bernet (crtež) 'iz cuga' odrade skoro 6 standardnih pričica od po 8 strana. I, sve u svemu, ne izgleda da previše muče i gnjave ni sebe ni svoje obožavaoce. Istini za volju, cela epizoda bi se mogla svesti i na upola manje strana ali je Bernet dao sebi na volju i komotno se uživeo u epsko filmski stil kadriranja i montiranja što donosi gomilu slika bez teksta koje grade i podcrtavaju atmosferu-napetost a što je u kratkim pričama poprilično reducirano. Ta ležernost nije, međutim, uticala na dinamiku ove, za Torpeda karakterističke, zapetljancije u kojoj mu prvo kriminalci gori od njega nanesu nepravdu (i masnice) pa on mora da ih nauči pameti (čitaj, ukoka ih) sređujući, usput, još jednu vrlo belu i vrlo prsatu i vrlo izdašnu devojku. Dakle, dosta posla i zabave za Luku kao i obožavaoce ovog mizantropski nastrojenog ubice a ponajviše za ljubitelje Bernetovog grafizma.

Ikonografija tvrdog krimića

I ovog puta, kao i u čitavom serijalu, "Torpedo" se svodi na poigravanje, ponekad uspešno, ponekad neuverljivo, sa ikonografijom tzv. tvrdog krimića (sa sve slavnim govorom u prvom licu jednine). Rudimentarno psihološko karikaturalni likovi kreću se na prepoznatljivoj sceni Amerike u ludim i depresivnim 1920-tim i 1930-tim i rade ono što se od njih i očekuje, dakle ispunjavaju bazične imperative borbe Dobra i Zla, s tim što se, pošto je glavni "junak" negativac, dobro za njega razlikuje od imaginarnog "društvenog dobra" (posebno diskutabilnog jer su zaista pozitivni likovi vrlo retki pa mu Luka Torelo dođe kao manje zlo od onih još gorih; uostalom ako ubije ili pokrade prevejane gangstere on tom, na deklaracijama vrlo pozitivističkom društvu, u kome rade korumpirana policija i sudstvo, u osnovi, čini uslugu). Sve što vidimo u "Torpedu" već je viđeno na drugim mestima samo što je Abuli to sakupio, sažeo i pomešao. Naravno, treba biti poprilično umešan pa od poznatih sastojaka napraviti jelo koje je drugačije ali, kada se to postigne onda je u pitanju prava majstorija. U ostalim slučajevima imamo posla sa uglavnom korektnom parafrazom žanra koja može da se čita ozbiljno ali i kao sprdačina, bez obzira šta autori o tome mislili ili šta su hteli da urade. Bernetov crtež podseća na crno-bele fotografije i krimi filmove oko polovine prošlog veka i nosi popriličnu zaslugu za popularnost stripa jer svojom namernom sirovošću priči daje potrebni štimung i ume da je izvadi kad je 'tanka'. Suprotstavljanje realistične pozadine karikaturalnim likovima, nasleđeno iz evropske tradicije, u Barnetovoj varijanti dobija novu vizuru. Sveukupno, "Torpedo" zaslužuje i kritike i pohvale i valja ga, kad god je moguće, pročitati.

Igra rata

Dodatnu čar za čitaoce porcije "Torpeda" iz nove "Stripoteke" donosi tekst Zorana Đukanovića u kome se vrednosti ovog stripa stavljaju pod veliki znak pitanja. Đukanović citira autore koji ga slave kao remek-delo i one koji ga odbacuju da bi, konačno, dodao i svoje temeljno obrazložene razloge protiv (kako na nivou priče tako i crteža). Znatiželjnicima ostaje da odluče čije će argumente prihvatiti i da to odmah provere na pomenutoj epizodi. Ostatak "Stripoteke" ispunjavaju slabašna SF pričica "Frontiera" iz serijala "Igra rata" Navaroa (tekst) i Ortiza (crtež), vest o odlasku još jednog velikana 9. umetnosti - Morisa (1923-2001), tvorca Taličnog Toma, usamljenog kauboja bržeg od svoje senke, te novi kaiševi Hogara Strašnog među kojima i onaj o iznenađenju donetom sa puta u Italiju: vikingov štit u stvari je - pica!


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 24. septembar 2001.godine

sadržaj

4.

NOŠENI VETROM

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Kažu da je najpopularniji žanr u zapadnoevropskom stripu istorijski strip sa primesama fantastike. Zanimljivo je zapitati se, otkud to da taj oduvek pomalo zapostavljeni žanr (ako ne računamo njegove trivijalne podžanrove, kakvi su vestern, ili ratno-herojski) preuzme vođstvo tako naglo? Neki će upreti prstom u Prata i Buržona koji su svojim izuzetnim vizijama istorijskog stripa popularisali žanr i promovisali ga od autorskih izuzetaka do opšteg trenda. Element ugledanja na pomenute velikane (I, naravno, njihovu popularnost) ne treba izostaviti, ali čini mi se da je jedan drugi element odigrao glavnu ulogu...

...izvesna autorska lenjost. Naime, istorijski strip je, očigledno je, jedan od najkompleksnijih žanrova, koji od autora zahteva manje ili više obimnu, ali nezanemarljivu faktografsku podlogu, jednostavno rečeno, mnogo strpljenja pri kopanju po bibliotekama. Gore pomenuti Prat, Buržon i još neki bliski autori bili su sposobni da prouče doslovno stotine knjiga u potrazi za činjenicama. Naravno da je mali broj autora sposoban za tako nešto. Nasuprot, vestern, naprimer, već je u svojoj definiciji prilično romantizovan, tako da proizvoljnost i nepreciznost ne može da mu naškodi, čak može i da doprinese opštoj atmosferi. Naučna fantastika opet omogućava autorima naučnu preciznost kakvu iskazuju SF-književnici, ali je, počev od Baka Rodžersa, preko Flaša Gordona (čiji vanzemaljci čudnom koincidencijom potsećaju na Kineze), apsolutno nametnut drugačiji pristup, bajkopisački, koji blago rečeno ignoriše svaku potrebu za naučnom faktografijom.

Zašto je onda istorijski strip prešao postao dominantan zadnjih godina? Verujem da je to zato što su autori našli jednu "prečicu", a ona je sadržana u onom: "sa primesama fantastike". Stvar je u tome što fantastika po svojoj prirodi može da proizvoljno promeni, 'savije' pravila okoline u koji je ubačena, a držanje do izvesnih pravila u principu i jeste najveća teškoća (ja bih rekao i stvaralački izazov) istorijskog stripa. E, onda se već može pristupiti istom onom ignorisanju potrebe za preciznošću, i sve je lakše potencijalnom autoru.

Da li krivica pada na Buržone i njemu bliske autore? Naravno da ne, pa i ako su teze iznesene u dosadašnjem tekstu tačne, njegove "Nošene vetrom" možemo posmatrati ne samo kroz uticaj na druge autore, već i kao veoma kvalitetno i umetničko ostvarenje, jedan od onih velikih stripova, koji se redovno nalaze na top-listama najboljih stripova svih vremena, ne nezasluženo.

Poređenja sa "Kortom Maltezeom" su neizbežna: osim najočiglednije razlike u vremensko-prostornoj lociranosti ("Nošeni vetrom su smešteni u 18. vek, uglavnom na Atlantskom okeanu i obali Afrike), sličnosti su vidljive: insistiranje na preciznosti, jednako pri navođenju istorijskih podataka, kao i pri crtanju odela i uniformi, enterijera i eksterijera; Njihova sjajna uklopljenost u radnju koju ni u jednom momentu ne zasenjuje - kao što to drugim autorima ume da se desi - već je podržava i upotpunjuje; Potpuno odsustvo preinformativnosti, česte i opasne boljke autora koji su dobro upućeni u temu.

Ipak, specifičnost nošenih vetrom je izvesna smela upotreba faktografije - a posebno one koja se odnosi na kulturu, običaje i hijerarhiju - kao aktivnog učesnika u zapletu, ne samo scenografije za neophodnu priču. Tako, spletke kojima obiluje strip i karakterizacije junaka, postaju moguće samo u složenom spletu odnosa, nadređenosti i podređenosti, može se reći i politike, koji su vladali tada. Ova očaravajuća simbioza imaginacije i informacije, naizgled ograničenih, a ustvari oslonjenih jedna na drugu, svoj puni zamah dostiže u epizodama koje se odvijaju na Afričkom kopnu.

Sa tehničke strane, groteskan, ali ne u karikaturalnom smislu, crtež, mogao je biti i bolji (a Buržon ga je u svojim kasnijim radovima, npr. naučnofantastičkom serijalu "Cijan", znatno popravio) ali autor je sve eventualne mane dovitljivo pretvorio u vrline. Bogate table, ponekad i previše tesnie, obiluju tehnikama preuzetim s filma (švenk, zum) ali i čisto stripskim tehnikama kao što je preklapanje slika i objekata koji izviruju iz njih, širokougaoni pejzažI i enterijeri. Buržon se pokazuje i kao majstor naracije: "Između moreplovca i albatrosa..." široki total broda pod punim jedrima "...kao da postoji neka stara svađa" i prepoznatljiv povik "Čovek u moru!" jednostavno i efektno nas uvode u jedinstvenu sagu koja u potpunosti zaslužuje sve pohvalne epitete kojih bismo se mogli setiti


P.S.: Kažu da "Nošeni vetrom" svoje pravo lice pokazuju tek u kolor-izdanju. Jedno takvo zagrebačko izdanje prvog albuma "Djevojka pod krmom" od pre nekoliko godina nije me fasciniralo svojim izgledom - svakako ne više nego što su to mnogo godina pre njega učinila crno-bela izdanja.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 31.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

PRISLUSKIVANJE

Juce sam se vracao vozom iz Nisa. Za ovih cetiri godina koliko sam proveo studirajuci u Nisu, koristio sam se uslugama Jugoslovenske zeleznice neobrojeno puta. Osim sto je definitivno najjeftinije prevozno sredstvo (osim bicikla i trotineta, za koje vam ipak ne bih savetovao za savladjivanje razdaljine od 46 kilometara) narocito ako karte placate po specijalnoj sverc tarifi, zna da bude i prilicno prenatrpano, prljavo i nepouzdano (posto neretko kasni od pola sata pa navise). Sat vremena u prepunom vozu, u kome cesto nema mesta za sedenje zna da se oduzi, a covek nema bas puno toga sto za to vreme moze raditi...

...Osim razgovora s ljudima, i (voljnog ili sasvim nevoljnog) prisluskivanja tudjih razgovora. Zaista, covek se nadje u drustvu sa najrazlicitijim ljudima i cuje najrazlicitije price. Putovao sam sa seljacima (termin ne upotrebljavam nikako u pezorativnom smislu), razlicitih godina, starijima koji su ogrubeli od rada, specenih lica izrovanih borama i mladjima kojima to tek sledi a koji su toga svesni, gastabajterima mangupima koji se znaju kako se zivi, penzionisanim zeleznicarima ustiju punih starih dozivljaja, zeleznicara koji su sada u radnom odnosu dzepova punih novca od sverca, svih vrsta studenata - narocito onih koji redovno pohadjaju fakultet zivota, cigana muzikanata koji se vracaju sa sabora i svadbi ali kojima niko izgleda nije rekao da svoju svirku ogranice na pomenute svecanosti... Cuo sam i video svasta. Slusao sam sve bez izuzetka s istom paznjom, bilo da su pijani ili trezni, trudeci se da mentalno stenografisem sve sto cujem i da stenografisano valjano pohranim u memoriju. Zasto?

Iz najmanje dva razloga. Prvi je to sto se bavim pisanjem scenarija za strip, a drugi je sto imam dvadeset i tri godine. Da bi moje spisanije bile bolje, iskrenije i jace treba mi zivotnog iskustva kojim cu ga potkrepiti, zivotnog iskustva kojeg ja zaista nemam u dovoljnim kolicinama. Zato ga drpisem od starijih i iskusnijih, maznjavam anegdote koje mogu iskoristiti, dzeparim fraze i leksiku, besparavno prisvajam dijaloge i karaktere. I vidi vraga, zaista pomaze da scenarijima da neku uverljivost, zivotnost i autenticnost, a citalac to vidi i oseca. I voli. Zato smatram da bi onima koji imaju ambicije da pisu stripove (i ne samo stripove), kako za druge, tako i za sebe, bilo veoma korisno da slusaju sta se i kako oko njih govori. Ne morate da pokupite nista konkretno, ali ce vam potpuno nesvesno neke stvari uci u uvo, i videce se u vasem pisanju. Iako svaki razgovor nije upotrebljiv (daleko od toga!) u mreze se ponekad uhvate pravi kapitalci... Kao sto je inace vrlo dosadan razgovor koji je sinoc samnom zapoceo jedan nakupac u vozu, i u citavom razgovoru sest recenica dug i vrlo zanimljiv prikaz razgovora radio stanicom koji je doticni imao sa svojim kolegom na suprotnoj strani na Vukovarskom ratistu, a koji vi ovde necete procitati. Mozda u nekom stripu...

sadržaj

6.

QMOVA KOLUMNA (80)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

STERANKO GOVORI!

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (91)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

JIMMY CORRIGAN, NAJBISTRIJI DJEČAK NA SVIJETU

U priči o Jimmyu Corriganu - iz istoimenog hvaljenog, slavljenog, za Pulitzera nominiranog stripa Chrisa Warea - meni su najdraži trenutci kad napustimo sadašnjost i vratimo se u doba kada je Jimmyev djed (također James) imao devet godina, a u Chicagu se spremao Svjetski sajam. Ta poduža epizoda nalazi se u drugoj polovici Wareove podebele i prekrasno oblikovane knjige i od ostatka pripovijesti se izdvaja, rekao bih, količinom sućuti. Glavna priča, naime - napola autobiografsko putovanje na koje Ware šalje Jimmya da bi upoznao oca koji ga je kao dječaka napustio - puna je neizrečene osude Jimmyeve mlitavosti; svaki Jimmyev na propast osuđen postupak odrađen je s gotovo mazohističkom nasladom njegova autora. U usporedbi s nelagodom koju sam imao probijajući se kroz mučenje odraslog Jimmya, nimalo lakša sudbina njegova djeda - izdanog od majke što je umrla, djevojčice što mu se narugala, prijatelja koji to nisu bili te, naposlijetku, oca koji ga ostavlja usred Sajma - djeluje paradoksalno vedrija, pogotovo kad starca koji se s devet godina spremio umrijeti od ruku osvetnički nastrojenih šulkolega, sretnemo u sadašnjosti gdje traje uprkos svim životnim udarcima i gdje će nadživjeti i Jimmyeva oca, svog sina. U usporedbi s tegobnom istinom Jamesove sudbine, Wareova odluka da priču odraslog Jimmya završi tračkom skoro nezaslužene nade djeluje umalo holivudski lažno. Samo s djecom (Jamesom i Jimmyem u kratkoj dječačkoj epizodi sa Super-manom) Ware izgleda može postići bliskost dok odrasle - pa i sebe? - ne može no gorko osuđivati.

Namjerno sam velik dio ove recenzije posvetio srcu Wareova stripa. Pišući o romanu (u punom smislu te riječi) Jimmy Corrigan; Or: The Smartest Kid on Earth kritičari se, naime, prečesto zadržavaju na Wareovom formalnom sjaju ili anegdotalnim aspektima njegova perfekcionizma, samokritike i autobiografije; što sve može biti zanimljivo, ali je sekundarno. Wareova upotreba shema i simbola, njegova paleta i trikovi poput skrivanja lica svima koji nisu Corrigani, sve to, naime, ne bi ništa značilo da ispod prikazanog jada ne leži malo autorske sućuti, proživljenosti patnje zbog koje mi danima po završenom čitanju sudbine Wareovih junaka žive u sjećanju, što je siguran znak vrijednoga, trajnoga štiva.

***
Stigao je ukupno jedan prijevod Bluesa objavljenog prije dva tjedna te je nakon pažljivo kontroliranog izvlačenja te konzultiranja sviju članova stručnog povjerenstva za pobjednika proglašen čuveni i svima poznati leskovački MarkoS. On će, prema vlastitoj želji, za nagradu dobiti CD-Rom "Pokémon" pomoću kojeg će lako naučiti kako biti pravi trener simpatičnim čudovištima. Čestitamo!

sadržaj

8.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-ERIK KANTONA...

13/10/2001
CITAM U NAJNOVIJEM broju dnevnika The Sun kako je legendarni muzjak sa fudbalskog terena Erik Kantona (Eric Cantona) postavsi bivsim igracem presao u - glumacki tabor.

Francuski sportista je usao u internacionalnu legendu svojim igrackim majstorstvom i beskompromisnim stavljanjem do znanja i medijima i publici sta misli o vredjanju njegove persone: stadionski gledalac koji nije znao za meru u dobacivanju uvreda zaradio je Erikov kung-fu napad nogama (sa sve kopackama!) a kriticki nastrojeni novinari dobijali su somnabulne Erikove stihove i ezotericne izjave ("Ja sam trabakul i oko mene se skupljaju gladni galebovi zeljni ribe!").

Najsvetliji ne-fudbalski trenuci bile su Kantonine eskapade u TV-reklamama za sportsku opremu ili EUROSTAR-voz ("Ja imam slobodu! Slobodu da disem!", uci nas on tom prilikom).

Ono sto je iniciralo San, britanski novinski best-seler (10.000.000 prodatih primeraka dnevno!!!) da pomalo zaboravljenog loptadziju ponovo pomene u kratkoj vesti jeste njegovo pojavljivanje u ulozi 'gej-mornara' u filmu KORTO MALTEZE! Sam Erik se postarao da naglasi kako je seksualno opredeljenje lika koji tumaci zbilja problematicno, no insistirao je da doticni karakter ima i zenoljubnih, a ne samo prknofilskih sklonosti. Znaci - duva ne u frulicu, vec u dvojnice.

Bar da znamo... Macho-reputacija mora stalno iznova da se brani.

Kantona takodje nije propustio da naglasi kako mu je ovo poslednji glumacki zadatak, posto ima nameru da se zauvek povuce od svetlosti reflektora jer, kako veli, teret slave i medijske paznje postaje mu sve manje izdrzljiv.

U tekstu se ne spominje puni naslov filma (niti njegova animirana verzija u radu), ni ko je tumac glavne uloge (Kortoa) niti ko je scenarista ili reditelj. Samo se govori da je ovaj igrani 'zivi' film nastao na osnovu stripa Huga Pratta i da ce na britanskoj televiziji biti prikazan sledece, 2002. godine.

BOJAN M. ĐUKIĆ

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Irena Jukić - Pranjić nam je poslala nekoliko emailova u vezi festivala i projekta "Mutate and survive" gde učestvuje i velik broj autora sa ex-yu prostora...

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: M. Milenkovic <mimim@EUnet.yu>
Subject: americki stripovi

Knjizara Alan Ford ima trenutno u ponudi veliki izbor stripova iz najnovije americke produkcije. Zastupljeni su stripovi izdavackih kuca Marvel, DC, Vertigo, Image, Dark Horse, Top Cow, Wildstorm... Pored najnovijh izdanja tu su i kolekcije Gejmena (komplet Sandman) kao i dela Alan Mura, Frenka Milera, Sjenkjevica, Grendel - Macana i Biukovica...
e-mail: mimim@eunet.yu

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

Don Markstein's Toonopedia
http://www.toonopedia.com/index.htm

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 20. do 26. oktobra

6. oktobra 2000. Tihomir Čelanović je dobio prvu nagradu na strip konkursu "La Citta 2000" koji je raspisala "Accademia Pictor", Italija.

20. oktobra 1999. U Kraljevu je održan koncert na otvorenom, nakon čega je održan razgovor sa Aleksandrom Zografom (dobitnikom Oktobarske nagrade grada Panceva te godine) i predstavljanje strip fanzina "Kuhinja", uz razgovor sa autorima koji su učestvovali u radu istoimene radionice. Promocija je biti podržana akcijom aktivista Kuhinje: izložbom slika Stevana Markuša i nastupom Pančevačkih bandova NUP i Zontag.

22. oktobra 1999. U Galeriji "Paleta", u organizaciji Kulturnog centra Beograda, otvorena je samostalna izložba stripova Dušana Gačića, likovnog umetnika iz Zagreba. Autor koncepta izložbe je bio Slobodan Ivkov.

24. oktobra 2000. Otvorena je izložba stripa Izara Lunačeka povodom izlaska strip albuma "Beštija" u izdanju Gyrus-a. Izložba je otvorena u KUDu France Preseren u Ljubljani.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad