STRIP VESTI
Broj:
136
28.09.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. STRIPER #9/10 - Strip Vesti
  2. TEKSTUALNI SENDVIČ - Ilija Bakić
  3. SAD MALO JA O KRITICI - Srđan Aćimović
  4. DIVLJI STRIP - Krešimir Zimonić
  5. JUŽNJAČKA UTEHA No 28. - Marko Stojanović
  6. QMOVA KOLUMNA (78) - Bojan M. Đukić
  7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (88) - Darko Macan
  8. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -Aldo Capitanio
    -Johnny Craig
  9. POZIVI NA SARADNJU - mail
  10. PISMA ČITALACA - mail
  11. LINKOVI - Strip Vesti
  12. DATUMI - Strip Vesti
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti

 

NEŠTO IZMEĐU... NARUDŽBINE I PUBLIKE

U svoj ovoj strci koja je nastala u diskusiji koja se vodi u Strip vestima me je jedno pitanje bocnulo. A mislim da se o tome može mnogo pisati, pa ću stoga iskoristiti da povežem i suprostavim neke stavove, ne bi li se ogrebao za koji tekst viška u časopisu...:)

Reč je o stripovima po narudžbi, neki bi rekli komercijalnim, i stripovima autorskim, takozvanim nekomercijalnim. Da li je jedina razlika između ovih stripova u finansijskoj podlozi iliti želji? Postoji li možda i podela po tome kojoj publici želi autor da se obrati? Velikoj publici koja se broji hiljadama, ili maloj, esnafskoj, koja će tapšati po ramenu i deliti nagrade?

Ima li to veze i sa životnim izborom autora? Živeti od stripa po svaku cenu ili iz udobnosti nekog sigurnog posla povremeno, svima u brk, uraditi neki strip? Kojoj publici treba strip da se obraća? Treba li i publiku deliti na našu i nihovu? Da li je došlo vreme da redukujemo publiku i odaberemo onu elitističniju?!

Jedan glas kaže da treba strip da se odlepi od zakonitosti koje su mu bile dogma u prošlosti. Taj glas kaže da strip treba da osvaja i galerije.

Drugi glas kaže da je čak i slikarstvo počelo da beži iz galerija i počelo da okupira štampu i internet zbog mogućnosti da dopre do neke nove, veće, publike.

Koji glas je ispravan? Možda spoj oba?! Galerije su dobrodošle, štampa je primarna dok treba iskoristiti sve pogodnosti koje internet i ostali novi mediji pružaju.

Treći glas kaže da je internet, kao i svi ostali novi mediji, sjajan, ali za marketing. Svako ima šansu da na internetu stekne publiku za sitne pare, ali opet... krajnji cilj sticanja te publike je lakše prodavanje štampanog izdanja. Opet, u vreme kada se mislilo da novinski strip nestaje, pojavio se internet gde strip kaiš sjajno egzistira za razliku od table ili, bože sačuvaj, albuma...

U novim medijima strip stalno traži neprijatelje, umesto da pokuša da se s nekim sprijatelji. Mislite da strip verzija igrice Tomb Raider, koja se prodala, samo preko interneta, u preko 700.000 primeraka, nije pomogla da se neka zaluđena glava "vrati stripu"?!?! Možda pomogne i galerija, promocija, TV emisija,...!!! I onda će se štampati stripa više i biće bolje... prva je pomisao. Da li su strip i štampa vezani doživotno?

Ili, ili,... sada nastupate Vi, dragi čitaoci Strip vesti, ja sam dovoljno petljao i zapetljao...:)


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

 

sadržaj

1.

STRIPER #9/10

Strip Vesti



Striper je još uvek živ!!!

Da, istina je. Čak se pojavio i u formi dvobroja sa čak 64 strana + korice. Znači, celih 66 strana andergraund stripa. Ovaj dvobroj (leto 2001) je, kao i zadnja dva broja, velikog A4 formata, lakiranih korica i na kvalitetnoj beloj hartiji. Urednik je Radovan Popović dok je izdavač knjižara Beopolis (Makedonska 22, Dom Omladine Beograd; tel: 011/322-99-22), gde se izdanje i može kupiti, cena mu je 100 dinara.

U ovom broju su predstavljeni radovi sledećih autora: Mr. Stocca, Saša Mihajlović, Aleksandar Opačić, Vladimir Kuzmanov, Tromb, Aleksandar Zograf, Nino Maljević, Dušan Jeftović - Duća, Lazar Bodroža, Nabor Devolac i Bodroža, Wuk Palibrk, Nedim Hadžiahmetović, Septic, Miroslav Lazendić, Wostok, Kosta Milovanović, Ana Mitrović i Danijel Savović.

Praktično je poseban, pisanim uvodom, izdvojen deo broja, strip "Door" Danijela Savovića od 14 strana. "Prvu polovinu materijala stvarao sam u kasarni za vreme borbene obuke. Drugu polovinu materijala stvarao sam na zaraćenom području za vreme bombardovanja. Dok sam crtao u rovu, prekidale su me obližnje eksplozije. Provirio bih, bacio pogled na mrtve, oslušnuo urlike ranjenih, seo opet u rov i nastavio da crtam. Inače materijal nije ništa posebno. Likovi i događaji su autentični." kaže Savović o svom materijalu.

To je to. Znate gde je Beopolis, imate i njihov telefon 011/322-99-22, kao i email Radovana Popovića: striper@eunet.yu

Ah, da! Striper ima i svoju web stranicu:
www.crsn.com/striper

sadržaj

2.

TEKSTUALNI SENDVIČ

Ilija Bakić


STRIP

TEKSTUALNI SENDVIČ

Strip magazin "Placebo" br. 2, izdavač Grafikam, Zrenjanin 2001.

Drugi broj strip magazina "Placebo" nastavlja tragom prvenca. Osnovna koncepcija ovog izdanja precizirana je podnaslovom "jugoslovenski mainstream i underground strip" (a ritam izlaženja je tromesečan) i to po sendvič principu: strip - prikazi/članci/ vesti - stripovi.

Broj otvara Aleksandar Babić Moebiusovskom fantazmagorijom "Mantra", njenim prvim delom "Uvodi", u čiji strip crtač kome radovi "liče" na nekoga (!) biva odbijen na dugoočekivanoj audiciji pa reši da se ubije skokom s visoke zgrade nekog megapolisa daleke budućnosti. No, Moćne sile tehnobogova spasavaju ga i angažuju za akciju u kući samog đavola nakon koje će slediti nove avanture...

Babić je pažljivi posmatrač Moebiusovih radova kao i Janjetovljevih - tu i tamo ih citira ili parafrazira - što će reći da je prihvatio njihovu ikonografiju, od svedenog crteža, komponovanja slika do smešnih šešira, lebdećih vozila i arhitekture. Kao i svaki sličan pokušaj i ovaj može da ostane na nivou pukog oponašanja ili se razvije u samosvojnost. Nakon 14 tabli i nekoliko ilustracija u ovom broju, osim zapažanja crtačko-montažersko-pripovedačkog talenta, još je rano za davanje nekog određenog suda.

Magazinski deo "Placeba" započinje pričom o američkom izdanju "Cerebus" započetom 1977, koje 24 godine i 5000 stranica kasnije važi za jedan od stubova nezavisnog - alternativnog stripa na Novom svetu. O razvoju stripa u Argentini u burnim godinama druge polovine XX veka ekskluzivno piše Javier Nunez. Intervju sa autorom i izdavačem iz Holandije, Joost Swarteom otkriva razvoj njegove karijere, uzore, ideje o samom strip mediju. Kratke vesti o aktuelnim domaćim strip izdanjima, izjave domaćih autora te anketa da li je Holivud svojim filmovima protiv strip fanova (i heroja), zaključuju tekstualni deo broja a nastavlja ga drugi deo stripa o druženju Uroša i Kasijusa Kleja, iz pera Dejana Uzelca koji potvrđuje svoju grafičku izuzetnost kao i osobeni humorni pomak vidljiv i na tabli "Det vaz xast a drim tim".

Mirko Čolak se predstavlja pričom bez reči "Moja Izabela" u kojoj je (takođe) vidljiv dah i duh Moebiusa što je, kako je rečeno za Babića, koliko podsticajno toliko i opasno. Na koricama "Placeba 2" su ilustracije D. Uzelca (naslovna) i A. Babića; i to bi bilo sve na (ne)zadovoljstvo stripoljubaca.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 11. avgusa 2001.godine.

sadržaj

3.

SAD MALO JA O KRITICI

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net



Čitao sam nedavno esej jednog kritičara naučne fantastike, u kome je ovaj razložno objašnjavao jedan od uzroka zašto naučno-fantastična književnost nikad nije do kraja priznata kao ozbiljna grana umetničke književnosti: zbog nekritične kritike. Zato što vodeći žanrovski kritičari, bar u vreme najintenzivnijeg razvoja ove knjižavnosti, sredinom veka, nisu bili dovoljno objektivni već su jednostavno hvalili sve. Da li je u pitanju linija nižeg otpora ili jednostavno neznanje, tek, ovi su sve od ispraznih desničara kao što je Hajnlajn, bajkopisaca kao Barouz, preko u teoriji dobrih ali stilski neizbrušenih i naučnički preinformativnih pisaca tipa Klarka, pa sve do pravih književnika velikog formata kao što je LeGvinova, trpali u isti koš i suviše jasno pokazivali da uopšte nemaju stav - što je u ovom slučaju bilo gore i od imanja pogrešnog stava.

I, desilo se što se desilo: kritičari, profesori, i uopšte autoriteti vrhunske književnosti pomislili su: "Ako oni ne cene dovoljno sami sebe, zašto bi ih mi cenili?" Neko je možda i pročitao neki Hajnlajnov roman i u startu stekao predrasude, i sve se završilo sa incidentima kao što je onaj sa piscem velikog formata, Kurtom Vonegatom, koji je prestao da piše naučnu fantastiku smatrajući da ga tako nikad neće ozbiljno shvatiti.

Za strip možda još nije kasno, ali je u velikoj opasnosti da mu se desi. Možda je pretenciozno reći da je na nama da to promenimo, ali nije daleko od istine. Čitaoci mogu da biraju isključivo po svom ukusu, urednici treba da svoj opseg tolerancije znatno prošire, ali kritičari treba ostani objektivni i nepokolebljivi, jer stripu je ovih dana očajnički potrebno da bude shvaćen ozbiljno.

S druge strane, strip scena je društvance gde, bar u lokalnim okvirima, svako svakog zna, i kritičaru je razumljivo teško da rizikuje da neki autor pomisli da je kritika njegovog dela uperena lično protiv njega, i da na taj način izgubi vredno prijateljstvo (k'o što se povremeno dešavalo našim rok-novinarima zlatnih osamdesetih). Po tome bi se valjda prepoznavali amateri u pravom smislu reči, među autorima.

U stvari, ne samo među autorima. Jedno od merila profesionalnosti kritičara trebalo bi da bude integritet, predvođen dobrom procenom predmeta kritike, objektivnost, čak hrabrost. Verovatno najtežI zadatak u ovom poslu je nalaženje balansa između stava i argumentacije koja ide uz njega, i poštovanja tuđih stavova i univerzalnosti - ravnoteža koju je teško naći a čak i tada ona može biti pogrešno shvaćena, ali tada to već nije naša krivica.

Pa, kad tako stoje stvari, bacimo se u kritikovanje, recenziranje, komentarisanje - jer svako ima pravo da iznese svoj stav - ako ga ima, naravno.

sadržaj

4.

DIVLJI STRIP

Krešimir Zimonić



U polemiku između Gačića i Divljeg oka s jedne, i Macana i Štefa s druge strane ne želim se petljati. Uostalom, i jedni i drugi su na svoj način u pravu, i jedni i drugi imaju neke diskutabilne teze, no sve je to već prožvakano i nekako poznato. Žalosna je količina netrpeljivosti koju pokazuju akteri polemike, jer meni je osobno drago što imamo i jedne i druge. Uostalom, još prije petnaestak godina zvao sam ih na suradnju, objavio im prve stripove i tekstove, preporučivao ih u Modroj lasti i Zagreb filmu, često smo surađivali na zajedničkim projektima... No, političkim rječnikom rečeno, jedni su danas ultra ljevica, drugi ultra desnica, a za mene ni jedno ni drugo nije neki san snova.

Ako bih nekom ipak dao laganu podršku, onda su to ovi lijevi - slabiji su, iskreniji, ne mašu dolarima i ne lažu namjerno. Osim toga, recimo, Gačić je u stanju izvrsno obaviti posao po narudžbi (sjajno smo surađivali na "Bitki kod Siska"), dok ovi drugi, ako i pokušaju napraviti nešto slobodno i originalno to obično rezultira nečim dosadnim, degutantnim, ili degutantno dosadnim. Osim toga, vole lagati, a to nije lijepo.

Ako je Štefu toliko važno biti uvaženim pripadnikom famozne četvrte generacije, nek mu bude, ja mu to ne branim. No, činjenica je da je "Inspektor Šef" beznačajan strip, a dečko sam kaže da se stripu vratio pet godina kasnije, nakon mog poziva u Patak. U to vrijeme već je počela djelovati nova generacija mladih autora okupljenih oko fanzina Endem, Variete i Stripoholik , koje su sami i izdavali, a kako je to bilo zaista nešto bitno novo, i danas smatram da se tek od pojave fanzinaša može govoriti o novoj generaciji. No, ako povijest utvrdi da četvrta generacija počinje Inspektorom Štefom ili rođenjem Darka Macana, nek im bude. Sve ostalo što mi Štef imputira obične su gluposti, uostalom, i on je bio na nekim strip radionicama koje sam vodio, mogao se uvjeriti koliki je stupanj moje "tiranije" i "apsolutne kontrole".

Po svemu sudeći, Štefa i Macana silno nervira svaki spomen umjetnosti, pa nek ih i dalje nervira, no ovi veliki zagovornici komercijalnog i naručenog stripa imaju valjda i pametnijih problema. Na primjer onaj, da su najpopularniji, pa i najprodavaniji domaći stripovi u Hrvatskoj oni od veterana Bednjanca, Matakovića, Žeželja, pa i moje malenkosti, a ne njihovi.

Biti popularan i komercijalan nije stvar nečijih želja i opredjeljenja, treba to i ostvariti. Valjda radom i talentom i uz malo sreće, a ne galamom i mržnjom.


sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 28.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu



APSOLUTNIH STO(100): GRENDEL TALES: DEVILS AND DEATHS

DJAVOLJI TRILER

I'm sorry my friend...
...But this is not the right world for you...
...This is not the right world for any of us.

GRENDEL TALES: DEVILS AND DEATHS smesten je u Grendel univerzum, i vremenski pripada delu Grendel istorije koja dolazi posle War childa, dakle periodu u kome Jupiter, Orionov sin, pokusava da objedini razjedinjeno kraljevstvo. Prva dva poglavlja, DEVIL'S LOT i DEVIL'S WAYS cine zasebnu celinu u okviru vece celine DEVILS AND DEATHS-a.

Prica zatice cetiri Grendela iz klana Agrami (sto je, ako niste znali, austrougarski sinonim za grad Zagreb) u spartanju granicnom teritorijom sa svoji starim neprijateljima, klanom Karantani (sto je, kao sto svi vrlo dobro znamo, staro ime Slovenije (ili jednog njenog dela)). Pomenuti Grendeli nasedju na zamku svojih neprijatelja pokupivsi grupu radijacijom ozracene dece koja ce ih kontaminirati, tako da ce samo njihov vodja Drago otici kuci da upozori svoje na protivnikovo koriscenje zabranjenih oruzija, i strip ce se nadalje baviti njegovom potrebom za casnom smrcu. Tu ce se u pricu ukljuciti i gomila podzapleta (odnos izmedju Draga i njegovog mladjeg brata Gorana kome je on jedina preostala porodica, nesvakidasnji simbiotski odnos slepog Grendel generala Vladeta i njegovog mladog ali ambicioznog sina Igora, zavera nekolicine Grendela da se stari i nesposobni general ukloni, opsesivna potreba za samodokazivanjem mlade Grendel ratnice Zore, odnos gradjanstva i Grendela olicen u procesu u kome gradonacelnik postupno gubi svoja tri zuba, kao i postojanje snaznog ali dobrocudnog monstruma cija ce konacna i nesrecna smrt svezati sve zaplete na najbolji nacin, ostavljajuci ipak mesta za nastavak) majstorski vodjeni spisateljskom rukom Darka Macana, koji ni u jednom trenutku ne ispusta konce iz svojih ruku i sigurno vodi citaoca kroz svoj svet. U tome mu punu podrsku pruza i iskricav, nadahnut crtez pokojnog Edvina Biukovica (1969-1999.), koji svojim likovnim umecem nadopunjuje Macanove zivotne i ubedljive dijaloge, a svojim ingenioznim kadriranjem cini da vam je prosto nemoguce napraviti pauzu u citanju.

Ono sto je sjajno u ovoj prici je obilje podzapleta, koji nam daju pregled jednog celog drstva, kako onog koji cine Grendeli, tako i onog van klanova, obicnih ljudi i seljaka koji pokusavaju da prezive uprkos svemu, uprkos krvavim klanovskim ratovima (mada ce ovu temu Darko i Edy elaborirati u nastavku price, drugoj velikoj celini koja pocinje sa YOUNG DEVILS). Drugi veliki plus cini to sto prostor na kome se radnja odigrava (dakle, prostranstva (ah, kako to smesno zvuci) bivse Jugoslavije) nije tu samo sminke radi, vec je fabula sustinski vezana za njegovu geografiju i mentalitet ljudi koji ga nastanju. Tako Karantani (dakle Slovenci) koriste zabranjeno radiokativno oruzije (ko je rekao termonuklearna elektrana Krsko?), za monstruma se ispostavlja da je nastao radiaktivnom mutacijom, Grendeli svoju bazu imaju na fudbalskom terenu i mi cak prisustvujemo jednoj fudbalskoj utakmici, a monstrum, posezuci detinje za mesecom, cini to sa vrha napustene katolicke katedrale (cini li se to meni, ili tu ima Copicevskih momenata?). Treci i najveci plus svega sto su Darko i Edy ovde uradili verovatno predstavlja to sto su ispricali prilicno licnu pricu o nama, koja je uz to i univerzalno stivo, prica o zelji za vlascu (tako svojstevnoj ovim prostorima i ljudskom bicu uopste), slepoj casti zbog koje se umire i ubija (takodje prilicno karakteristicno za ove predele) i o zivotu koji se nastavlja u inat svemu.

Dajana Suc, urednik ovog prvog izdanja, nazvala je Darkovu pricu "malom pricicom o moralu" i strasno je pogresila. Velika je ovo prica o moralu, samo je ispricana na malom broju strana, sto je cini samo jos vecom i boljom.


sadržaj

6.

QMOVA KOLUMNA (78)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com


U SLAVU CRTANJA - Prvi deo

NIKADA NISAM KRIO da je ono sto sam primenjivao kao postupak prilikom crtanja stripova nauceno eklektickim iskustvom. Nebrojeno puta sam pominjao instrukcione knjige, prirucnike ili talentovane prijatelje zahvaljujuci kojima sam uspeo da predjem 'sudbonosni prag' koji deli odaje okupirane neukim amaterima koji zele i hoce [a ne znaju kako] s jedne strane i umesnima u oblikovanju zamisli inspirisanih bilo licnom imaginacijom, bilo idolopoklonickim uticajima.

Relativno nedavno, bivajuci vec par godina izvan aktivnog bavljenja stripom, lunjao sam medju tezgama na nekoj rasprodaji knjiga jednog dokonog vikenda, kada mi je za oko zapala kutija sa luksuznim monografijama posvecenim slikarstvu uopste i odredjenim velikanima posebno. Tada sam se izodusevljavao monografijom o Pre-Rafaelitima, zapostavljenim likovnim pokretom iz viktorijanskog doba koji je predvodio Italijan Dante Rozeti, a pratila ga je grupa briljantnih slikara koji su nastojali da slikarstvu vrate [po njima] izgubljeni sjaj iz perioda PRE pojave Rafaela Santija na istorijskoj umetnickoj pozornici. "Zasto Rafael?", pitao sam se zacudjen i nedovoljno verziran u njegov znacaj za ovu grupu koja je iza sebe ostavila velicanstveni opus koji je ostao u senci onoga sto se desavalo u Evropi, tacnije Francuskoj, gde su impresionisti ostavljali izgleda znacajniji istorijski trag.

Istom prilikom nabasao sam na par instrukcionih knjiga o crtanju i slikanju - tipicnu lektiru koja je bogato ilustrovana necijim metodama i konkretnim primerima gotovih reprodukovanih dela iz kojih se ama bas NISTA nije moglo nauciti, kao sto se moglo iz, recimo Bjusemine [danas vec legendarne] knjige HOW TO DRAW COMICS THE MARVEL WAY (Kako se crtaju stripovi na Marvelov nacin), u kojoj je 'prokrijumcaren' klasican konstrukcioni pristup kroz strukturalni princip; ili Kjubertove knjige koju sam analizirao u dva nastavka Qmlumne; ili Bern Hogartovih, Lumisovih, Bridzmenovih i sl. anatomskih udzbenika koji su mogli da do u tancine pokazu sta treba i nauce citaoca zeljnog da zna kako se crta. Brojne prirucnike o crtanju stripova necu ni da pominjem. A u ovoj knjizi koju sam izvukao iz gomile u kutiji tom prilikom video sam beskorisne gotove delineacije mrtvih priroda... aktove... studije ovoga-onoga... uz puno komentara i ni malo prakticnog pokazivanja KAKO se to-i-to zapravo radi, kako se dolazi do FINALNOG rezultata. Skoro sam se glasno nasmejao dosavsi do poglavlja u kojem se prikazuje fotografija nagog zenskog modela koji sedi u neprirodnom, zgrcenom polozaju (da se, valjda, ne potresa ili uzbudjuje moralno osetljiv citalacki 'umetnicki' narod, sta li..?), nakon koje su sledile etape crtackog postupka pretvaranja posmatranog modela u nacrtani akt. Moram da priznam da je finalni crtez delovao izvanredno ubedljivo. Ali onih par etapa IZMEDJU bile su smejurija; pocetak rada na aktu demonstriran je oivicavanjem 'apstraktnog' prostora koji zauzima model. Ni pomena o krokiju, gruboj postavci figure - nista od toga. Serijom zustrih, pravih poteza ugljenom ili olovkom, student se navodi da na hartiji definise u obliku dvodimenzionalnog prikaza viseugaoni 'ram' u koji potom smesta, 'pakuje' posmatrani model. Da cela stvar bude ironicna, autor se postarao da na jednoj stranici ubaci antrfile sa 'negativnim primerima', sto ce reci, kako NE TREBA da se crta i - demonstrirao bas onaj strukturalni konstrukcioni postupak koji je i mene naucio crtanju. U tom antrfileu se nadobudno objasnjavalo kako 'neke knjige i kursevi' pogresno uce studente 'mehanickim principima' oblikovanja ljudske figure kroz pseudo-trodimenzionalni pristup primenom cilindara, ovala i ostalih geometrijskih oblika. Setio sam se kako su neki strucni ljudi koje sam sreo taj pristup podsmesljivo nazivali 'americko crtanje'.

A ja sam, gresnik, sve vreme mislio da je UPRAVO TO sustina - pobediti trecu dimenziju, dati crtanim objektima i subjektima volumen, iluziju plasticnosti... Na pamet mi nije padalo da je plosnost vrlina.

Sklopih knjigu, vratih je u kutiju i htedoh da krenem dalje, kad spazih prelepu monografiju koja mi privuce paznju svojim specificno odredjujucim nazivom: RAPHAEL - DRAWINGS AND STUDIES (Rafael - crtezi i studije). Ni na jednoj stranici knjige nisu mogle da se vide reprodukcije njegovih gotovih dela - uljanih slika na platnu, drvetu... ili fresaka. Ali je zato sve prstalo od njegovih briljantnih priprema za iste, izvedenih perom, cetkicom, kredom. Ti crtezi su me potresli svojom monumentalnoscu i nadasve edukativnoscu. Nisu bili odstampani crno-belom tehnikom vec u svojoj 'kolornoj pojavnosti': linije crvenkaste game na uglavnom zuckastoj ili bez-pozadini papira na kome je delo izvedeno. Odusevljeno sam spoznao da je stari majstor svoje studije izvodio 'olovkarskim postupkom' u kome se mogla prepoznati struktura i promisljena konstrukcija. Pazljivi posmatrac je imao sta da vidi i nauci iz predocenog nacina vizuelnog razmisljanja.

Daleko od toga da sam nameran da poredim disciplinu crtanja stripova sa ovim dostignucem klasicnog slikarstva kroz delo velikana koga su malopre pomenuti Pre-Rafaeliti uzeli za granicnu pojavu, prag koji su svojim kreativnim htenjima zeleli da predju poniranjem - unazad. No bivao sam svestan da prakticno SVE knjige/monografije i sl. pruzaju citaocu-postovaocu pasivni dozivljaj osvedocavanja necijim dostignucima. Ova knjiga o Rafaelovim crtezima bila je nesto posebno i drugacije.

Nudila je nesvakidasnje iskustvo.

Jedna je stvar biti u dodiru sa savrsenstvom gotovih, zavrsenih dela u svojoj definitivnoj pojavnosti makar kroz reprodukcije, a nesto sasvim razlicito osvedociti se kako funkcionise neciji stvaralacki instikt, um, direktan kreativan intimni cin pre faze deljenja zaduzenja asistentima koji skice pretvaraju timskim radom u gotova dela koja majstor ili samo nadgleda ili tu i tamo doteruje, najcesce uzimajuci cetkicu u ruke samo da se na finalnom ostvarenju potpise.

Morao sam da imam tu prelepu, nesvakidasnju i retku knjigu. Nikada pre ili kasnije takvo nesto nisam nigde video. Cena je bila okruglo petnaest funti sterlinga i, kao sto se moglo ocekivati, ja te pare nisam imao sa sobom. No, verovao sam da tipicni ljubitelji umetnosti nece da se zalepe za takvo nesto sto odise 'nezavrsenoscu', plus sto sam racunao na poslovicnu surevnjivost tih i takvih ljudi prema crtezima, posto su im gotove slike vise znacile od dokumenta o umetnikovom trazenju i preispitivanju kroz studije u skicen-bloku. Otisao sam kuci nameran da se sutradan vratim sa cekovnom knjizicom i da svoju policu sa knjigama otezam novim blagom. To sam sledeceg dana i ucinio, ali...

... 'moje' knjige vise nije bilo. Ostali su nadobudni instrukcioni tomovi o 'umetnosti crtanja i slikanja', Pre-Rafaeliti i inferiorna presipanja iz supljeg u prazno o 'modernoj apstraktnoj umetnosti', enformelu i sl. uz neke druge knjige koje me nisu interesovale. Prodavac nije imao pojma o kojoj knjizi ga pitam, trazio je osim naslova ime izdavaca (sto sam blagoizvoleo da ne zabelezim), ISBN kataloski broj... Nismo mogli jedan drugom da izadjemo u susret i time je ova prica zavrsena.

Koliko god da sam kopao po svim mogucim knjizarama sirom Londona, nikako nigde nisam mogao da nabasam cak ni na informaciju o ukoricenim reprodukcijama Rafaelovih crteza. Bilo je tusta i tma monografija o njegovom slikarstvu sa morem reprodukcija, samo ne one knjige koju sam propustio da je vise nikada ne pronadjem.

Ostalo je samo secanje. Zahvaljujuci njemu neke stvari neuporedivo duze prezivljavaju i opstaju, sto potvrdjuje i dogadjaj koji cu izneti sledecom prilikom...



sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (88)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


NARUDŽBA SLOBODE

Kada je Kevin Eastman, pijan od uspjeha Nindža kornjača, osnovao Tundru i pošao u San Diego s hrpom novca kako bi crtačima kojima se divio ponudio šansu da rade stripove o kakvima su sanjali, svi su pružili dlan. Godinu dana poslije, pak, od četrdesetak autora koji su uzeli predujam samo je Eddy Campbell isporučio Grafitti Kitchen, dok se ostali Kevinu pažljivo nisu javljali na telefon.

Sloboda zna biti strašna stvar.

Ili, možda, ne?

U prošloj, polemičkoj, kolumni branio sam najamni rad. Teza je bila da je bolje raditi nego kukati te da se ono što se ima reći uvijek i kroz sve može kazati. Primjera radi, trenutačno su mi dvije stvari na pameti: svrha života i ponuđen mi superherojski projekt. Znajući se, projekt će - bude li odobren - vjerojatno biti o superheroju što dvoji o svrsi života. Najamništvo me neće spriječiti da projekt napišem dnevnički iskreno, zahtjevi žanra me neće prisiliti da isključim život.

Ja tako. No može i drukčije. Ako se, recimo, poigram Gačićeva advokata, najprije bih u gornjem odlomku triput slavodobitno podvukao riječ "odobren". Jer, kakva je to iskrenost koju se treba odobriti; kakav je to život sveden na samo jednu fasetu, jedan žanr? Ne ludi li se pokušavajući udovoljiti svima?

I da, istina je. Mnogi je talent poklekao u srazu s industrijom, razapeo se između htijenja i mogućnosti. Četrdeset Kevin-babinih škopaca s početka teksta zaboravilo je (ili nije ni znalo) što će sa slobodom o kojoj su maštali. Industrija - a ova kolumna je o stripu kao industriji mnogo češće nego o stripu kao umjetnosti - jest nemilosrdna, ne voli nikoga i svačije meso melje u isti hamburger.

Izbor je, dakle, ostati na pašnjaku ili ući među noževe nadajući se da u srcu zaista imamo dijamant kojeg slutimo i koji će preživjeti mljevenje. Ja vjerujem da vrijedi pokušati, govoriti kroz superheroje kao i kroz Toma & Jerrya ili autorski rad. Gačić, pak, ne dopušta da se kroz zadane parametre išta vrijedno može reći. Meni je žanr metafora i pomoć da se usredotočim na bitno. Gačiću je zatvor.

I tko da kaže tko je od nas u pravu?

Tko da jednim odgovorom o svrsi zadovolji svakoga?


sadržaj

8.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-Aldo Capitanio
Italijanski autor Aldo Capitanio je preminuo u noći između 19. i 20. septembra u 49 godini života (rođen: 28. maja 1952). Poznat je kao autor bonelijevih stripova Nick Raider i Tex. Aldovu biografiju možete pročitati na sledećoj adresi:
www.vicenzanews.it/vicentini/capitanioaldo/homepage.htm



-Johnny Craig
Johnny Craig, jedan od kreatora legendarnih EC krimi i horor stripova, je preminuo prošle nedelje. Biografiju ovog autora možete naći na sledećoj adresi:
www.povonline.com/COL365.htm


sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail


Konkurs na temu "STRIP & FILHARMONIJA" objavljen u 134-om broju Strip vesti ima dopune, kao i promenu roka za predaju radova. Dakle dopuna, pa opet ceo tekst konkursa kako bi se podsetili propozicija:


"1. Posto su se posle raspisivanja konkursa e-postom filharmoniji javili mnogi autori sa zeljom da se rok produzi, to je na njihov zahtev i ucinjeno: ROK ZA PREDAJU RADOVA NA KONKURS "STRIP I FILHARMONIJA" PRODUZEN JE DO 17. oktobra 2001. godine

2. Konkurs ima medjunarodni karakter"

BEOGRADSKA FILHARMONIJA

RASPISUJE I ORGANIZUJE KONKURS
STRIP & FILHARMONIJA

TEMA : Filharmonija u stripu
(Napomena: tema se odnosi na filharmoniju i orkestarsku muziku uopste, a ne samo na Beogradsku filharmoniju)

PRAVO UCESCA: Svi koji koriste strip kao likovno-narativno izrazajno sredstvo.

LIKOVNA TEHNIKA: Preporucuje se crtanje (i upisivanje teksta ukoliko ga ima) na hamer papiru, crnim tusem, rol penom, flomasterom itd, ali se prihvata rad svake kombinovane crno-bele ili kolor tehnike (i kompijuterske), kao i foto stripovi.

NAPOMENA: Stripovi moraju biti originalna jos neobjavljena dela sa ili bez propratnog teksta (zaokruzene price).

FORMAT: od… pa do najvise 297 x 420 mm

JEZIK: srpski, engleski, svaki ex-yu...

OBIM: od 1 - 8 tabli / stranica

BROJ RADOVA: nelimitiran

OBAVEZNO: na poledjini svakog rada navesti licne podatke: ime i prezime, adresu, broj telefona i datum rodjenja.

ROK PREDAJE RADOVA: Konkurs je otvoren od dana objavljivanja do 17. oktobra 2001. godine. Radovi se mogu slati postom ili ostaviti na portirnici Beogradske filharmonije.

Nagrade iznenadjenja…za prva tri mesta

BEOGRADSKA FILHARMONIJA, Studentski trg br.11, Beograd
Dopunske informacije na telefone: 011 3282 977, 187 533, 630 744.
e-mail: bgf@eunet.yu

Mozda inspiracija: obavezno obidjite sajt www.bgf.co.yu


* * *



Posredstvom ekipe Stripburgera smo dobili sledeće pozive:


CANDYLAND COMICS

Hello,

we're looking for comic artists from other countries who'd like to publish their work in Brazil.

If you're interested, please, send your comics to (no translation required):
Candyland Comics
Caixa Postal 20001
Curitiba - PR
CEP 80062-990
Brasil

contact person: Guilherme Caldas
candyland@candyland.com.br
www.candyland.com.br

* * *


MILK AND WODKA

Milk and Vodka, still the new comic-compilation, which started No#1 in december 1999 and continued with No 2 in December 2000, is planning Milk and Wodka No3 for the following december 2001.

Now we ask you, to send us your comics, illustrations, photolovestories, drawings, shortstries, etc.

1. One part of M&W No3, the theme is totally free
- languague: E/F/D/YU/FIN/SPAN/MONG/UZBK/KACHST etc
- size A5 to A3
- black-white
- send only copies, no originals

2. ther other part of M&V No3, will be a special about Fumetto 2001
- so if you have been at this comic festival in Luzern, send us your impressions, drawings, photos, good stries, bad stroies, short stories, japanese stories, etc.

deadlien for M&W No3: 10. Nov. 2001

your Milk and Wodka team:
Roman - Nicole- Remo

send mail to:
Roman Maeder, Langstrase 134, CH - 8004 Zurich, Switzerland
or
Remo Keller, Ackerstrasse 40, CH - 4057 Basel, Switzerland

milkandwodka@gmx.net
larissabangang@hotmail.com
www.cookieluck.ch/milkandwodka


sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail



From: Miodrag Gluscevic <gule@EUnet.yu>
Subject: Narucivanje stripova

Nabavljam, po veoma povoljnim uslovima, izdanja americkih izdavaca (DC Comics, Dark Horse, Humanoids Publications, Image, Marvel, Cartoon Books, Heavy Metal, NBM, Fantagraphic Books, VIZ Communications ...)
Mile
gule@eunet.yu



sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti



ALEKSANDAR ZOGRAF LINKS # 6

During my stay in Seattle, I interviewed Gary Groth and Kim Thompson , and TheComicStore.com is posting it as a 3-part interview ( it's a part 2 that you can read this week. Previous installments could be viewed at their ARCHIVE section). Of course, it's related to Fantagraphics Books 25th anniversary.
http://www.thecomicstore.com/Interview.asp?cartid=


I did an interview with Peter Blegvad ( songwriter and performer, but also the author of Leviathan weekly strip, that used to be published in The Independent) when he had a concert and an exhibition in Belgrade. The interview was published in Dreams magazine, and a small excerpt is available at:
http://www.dreamgeo.com/blegvad.html


It was me this time who was interviewed for the Italian comics-related web site. (in Italian)
http://www.komix.org/article.php?sid=734&mode=thread&order=0


The Germany-based, Robert Crumb-dedicated web site includes a nice mention of Flock of Dreamers, book that I co-edited with Bob Kathman. The book came out few years ago, shortly before The Kitchen Sink Press went under...
http://members.tripod.de/crumbcomics/flockdreamers.htm
Bob Kathman has included some material (photos, interviews, etc) on this book at his own web site:
http://www.atomicbooks.com/kathman/fod.html


Last year I was a member of the jury of the Cheap Movie festival in Subotica... Here's a small photo.
http://www.photonino.com/JFJF3/Projection1/Photo8.html


Another interview, but this one is in Serbian. About The Kitchen exhibition in Belgrade. (Find 23. jul 2001.)
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/srpski/arhiva-index.html


sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 22. septembra do 5. oktobra

25. septembra 2000. Otvorena je, u okviru prvih "Evropskih Književnih Susreta" u Sarajevu, smotra stripa pod nazivom "Nastaviće se...", organizovana udruženim snagama Francuskog Kulturnog Centra Andre Malro u Sarajevu, salona knjiga "Etonnats Voyageurs" iz francuskog grada Sen Malo i uprave grada Sarajeva. Na ovoj međunarodnoj izložbi učestvovalo je petnaest autora iz pet zemalja koje su nekada sačinjavale bivšu Jugoslaviju. Izbor strip autora izvršio je komesar izložbe Aleksandar Manić. Smotra je trajala do 2. oktobra.


1. oktobra 2000. U okviru festivala multimedijalnih projekata nazvanog Otvorena osećajnost, u prostoru eks-bioskopa Apolo u Pančevu, održano je veče posvećeno stripu. Ostvaren je niz razgovora, uz učešće gostiju iz inostranstva - među kojima su Dario Morgante i Alessandro Onori (urednici strip časopisa Kerosene iz Rima) kao i promocija prvog strip album na srpskom jeziku Aleksandra Zografa "Okean iznenađenja".


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.