STRIP VESTI
Broj:
135
21.09.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

  1. PROMOCIJA BONELIJEVIH STRIPOVA - Strip Vesti
  2. ŠTEF BARTOLIĆ, email intervju - Strip vesti
  3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
    -RODRIGO
    -KONAN #14
  4. ADOLESCENCIJA KAO VJEČNOST - Rajko Radovanović i Oleg Sladoljev
  5. NA RADOST STRIPOLJUBACA - Ilija Bakić
  6. JUŽNJAČKA UTEHA No 27. - Marko Stojanović
  7. QMOVA KOLUMNA (77) - Bojan M. Đukić
  8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (87) - Darko Macan
  9. X-LJUDI (12) - Vanja Mišković
  10. PISMA ČITALACA - mail
  11. LINKOVI - Strip Vesti
  12. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti


 

NEŠTO IZMEĐU... UVODNIKA I POLA SATA

Da, dobro ste shvatili. Imam nameru da napišem uvodnik, i ubacim ga u Svesti, za pola sata. O čemu je reč? Malo o premoru, malo i glavobolji, te bi mi sada najviše prijalo da gledam neki "bilo kakav" film i opustim se. A pošto je jedan takav već počeo, čak me i zaintrigirao, imam pola sata fore da uradim uvodnik i da se posle vratim mračnoj TV kutiji i pohvatam konce priče.

Što bi neki ljudi rekli, EPP je divna inspiracija. Čim je krenuo reklamni program mogao sam na miru da pišem uvodnik.

Kad spomenuh film,... šta uistinu mislite o strip ekranizacijama? Koriste li one stripu ili štete? Da li će loša adaptacija stripa u film štetiti stripu? Ili možda kinematografiji?

Dobijamo li bar ponekog čitaoca stripa više nakon neke ekranizacije stripa? Stiče li bioskop više posetilaca prikazujući filmove zasnovane na stripovima?

Nije li strip možda, polako a da ne znamo, postao reklamno sredstvo za filmove, igračke i ostale "tričarije" na kojima se više zarađuje? Nisu li oni (tržišno) prerasli strip te ga sada održavaju kao jeftino propagandno sredstvo? Bože moj, reklama koja vraća uloženi novac!!! San svih marketing menadžera!

Može li iko iz "strip industrije" smatrati da ima slobodu? Neki reklamiraju buduće filmske projekte, neki ispipavaju senzibilitet publike?! Neki svojim buntovništvom i eksperimentom služe kao besplatna mašinerija za istraživanje mogućih dometa za potrebe budućih projekata??!

Ima li neko ko nije u njihovoj službi? Ljudi,... ovo je svetska zavera protiv stripa! Ima li uticaja gledanje Dosijea X na moje pisanje? Ima li svetskih zavera? Ima li stripa???

Proradila je paranoja u meni. Ako smo nekome reklama neka plati!!! Bar malo...:)

Možda lupam malo gluposti (he, malo:), ali... treba da razmislimo ko je više kome potreban, industrija stripu ili strip industriji, bilo ta industrija filmska, softverska ili se bavila posterima i igračkama???

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

 

sadržaj

1.

PROMOCIJA BONELIJEVIH STRIPOVA

Strip Vesti



DRAGI LJUBITELJI I PRIJATELJI STRIPA
ČAST NAM JE DA VAS POZOVEMO
NA PROMOCIJU ČUVENIH BONELIJEVIH
STRIPOVA U NOVOM IZDANJU


DOĐITE NA DRUŽENJE UZ STRIP

Dečiji kulturni centar Beograd
Takovska 8

21. SEPTEMBAR 2001. U 17.30


PROGRAM

od 17.30 do 19 časova
PRIČE U BOJAMA
STRIP RADIONICE I STRIP IGRAONICE
ZA NAJMLAĐE LJUBITELJE STRIPA

od 19 časova
SLIKA DO SLIKE - STRIP
ČUDESNI SVET STRIPA

ZA MALE I VELIKE LJUBITELJE STRIPA
PREGRŠT IZNENAĐENJA I POKLONA

"Edicije Vannini"
sa gostima iz Italije

sadržaj

2.

ŠTEF BARTOLIĆ, email intervju

Strip Vesti



-Ovde u Jugi, a verovatno i ostalim ex-yu republikama, je tvoj rad malo poznat. Pojavio si se negde baš pred raspad države u Vjesnikovom izdanju "Maxi" sa Inspektorom Štefom?
-Samo malo, samo malo... Prije Inspektora Štefa imao sam par pasica u zadnjim trzajima "Studentskog lista" i "Poleta". Ništa značajno, al' lijepo se vidi u biografiji. Inspektor Štef je bio moj prvi cjelovečernji strip. Još uvijek se sjećam tog dana, dana kada je izašao taj broj "Maxija". Čudan osjećaj. Kao da se ništa nije dogodilo. Kao da to i nije moj strip objavljen u časopisu. Bio sam potpuno hladan. I dan danas me taj strip ima na piku. Kad god me netko zaustavi na ulici i pita jasam li ja onaj Štef (što doduše i nije tako česta pojava), obavezno spomene kako mi je taj inspektor Štef bio odličan strip. To što se u međuvremenu nakupilo par stotinjaka tabli drugih naslova ništa ih ne obeshrabruje. Tako imam osjećaj da se ništa i nije dogodilo od trenutka objavljivanja Inspektora Štefa, a kako, kao što sam već rekao, kad je Štef izašao ja nisam imao nikakav osjećaj, ponekad se pitam je li se uopće išta i dogodilo?


-Šta je usledilo nakon toga, prvo si se bavio animacijom?
-Pet godina animacije u "Croatia" i "Zagreb filmu", uglavnom na komercijalnim projektima, (Mali leteći medvjedići, Čarobnjakov šešir...) Cijelo to vrijeme sam kukao kako je strip ono sto želim raditi, ali svejedno u tih pet godina nisam povukao ni crtu po hameru. Nisam imao vremena. Bili su tada u animaciji dobri honorari, a organizam mlad. Tulumarilo se, bančilo. Kad se nije radilo, onda se pilo. Negdje '92 kaže meni Zimonić kako priprema novi broj "Patka", pa sam tu objavio pet tabli "Gradskih novica", (moje pjesme, zapravo poezija! u stripu) i tu sam ja ustanovio kako mi je tih pet tabli, iako nehonoriranih, draže od onih pet godina dobro plaćene animacije. Tako sam batalio crtani film, tako sam postao siromašan, a bogami i ne pijem ko prije.


-Svojevremeno si (ne znam da li je još uvek tako) okupirao omladinsku (dečiju) štampu, da li je još uvek tako?
-Znaš kako je. Što zgrabiš, to ne ispuštaš. Ne samo da sam ostao prisutan, vec i metastaziram po svemu gdje me nije bilo.


-Reci nam ponešto o tim tvojim stripovima.
-Gluhe laste
Moj prvi za djecu. Već sedmu godinu izlaze u "Modroj lasti". Oni me prate kroz sva moja razdoblja uspona, padova i još dubljih padova. Radnja je genijalana, tri klinca i klinka osnuju rock bend. Užasno! Hoću reći, užasno zabavno.
-Krešo i Kvaka
To je jedna sasvim druga priča. I fala bogu, nema veze s rock'n'rollom. Dva debila (onako, vrlo simpaticna na jedan debilan način) pokušavaju zbariti neke komade, ali kako su debili to im i ne ide od ruke. Time nikako nisam djeci htio reći kako su oni bez djevojaka debili, a još manje (sačuvaj bože) kako debili nemaju djevojke.
-Ma nemoj mi reć'
Kolaboracija s našim velikim književnikom i još većim egom, gospodinom Predragom Raosom. Meni osobno vrlo drag strip o djevojčici Luci i njenim pubertetskim problemima.
-Oprez mine!
Sam naslov kaže...strip o opasnostima od mina. Glupo kako samo poučni stripovi o minama mogu biti.
-Komarac
E, ovo je jedini od navedenih koji je rađen za djecu od 1. do 4. razreda osnovne. Macan piše, ja crtam. Kako to može biti loše?


-Zatim si za Endem radio i na sasvim drugačijem stripu "Crni popaj"?
Zapravo, u "Endemu" je izašao "Treće oko", strip od šest tabli, koji je pisao Miki Horvatić. Isti je izašao prvo u SAD, u nekoj od nebrojenih svešćica koje izdaje "Antartic press". Ali, to nema veze s "Crnim Popajem". 24 strane "Crnog Popaja" sam radio za "Stripoholic" i da, to je sasvim drugačiji strip. Droga, sex, rock, nasilje, besmisleno nasilje, krv, krizanteme, suze, H.C. Andersen, znoj, pa onda opet droga, sex... Definitivno nije za djecu. Zapravo, ako ikoga uopće interesira moj rad, preporučam upravo ovaj naslov.


-Na red su došle i ratne teme. Strip "Mudraci" su ratni strip i ako je to ono što sam imao prilike videti u "Starom mačku" bile su to više priče u fazonu "kada sam ja bio vojnik,...", nego nasilje, propaganda, mržnja,... uspeo si sve to da izbegneš?
Bilo je to vrijeme rata, gladi, djece...pakujem ja kofere, odo ja za Njemačku. I za nesreću, baš u tom trenutku nazove Darko i kaže, ajd' radi strip ratne tematike za "Plavi zabavnik". Vrlo opasan teren. U sred rata raditi ratni strip, a da ne bude jeftina propaganda. Najmanje sam htio raditi hrvatsku verziju Mirka i Slavka. Kako sam nemam iskustava s fronta, smiksao sam vlastita vojnička (JNA) iskustva, zatim iskustva s omladinskih radnih akcija (da, da šest akcija, tri put udarnik) i priče prijatelja koji su se vratili s fronta i to bi bilo to. Mržnja i propaganda me nisu interesirali, toga je ionako bilo previše po ostalim medijima. Nisam želio raditi strip o super-ZNG-ama koji jednim metkom zaustavljaju četnicke horde, Pričao sam priče o normalnim ljudima u nenormalnoj situaciji. Ti su stripovi kasnije bili objavljeni i u časopisu Hrvatskih ratnih invalida (HVIDRA), svidjeli su im se, prepoznavali su se u likovima ili situacijama...


-Da ne zaboravim. U jednom intervjuu koji je Darko Macan dao za jedan italijanski web-magazin spomenuo je da radite zajedno na jednom stripu, o cemu je reč, ako se sme znati:)?
Ah dovraga, nemam pojma o čemu govoriš... Darko i ja trenutno radimo "Komarca", zatim "Dick Long" za hrvatsko izdanje Playboya, iza nas je "Ambra" koju smo radili za jedan (opet) dječiji časopis. Osim toga imamo barem još tri puta toliko raznih započetih i nezapočetih projekata, koji samo čekaju prostor za objavljivanje. Najvjerovatnije je mislio na "Ambru", strip koji ćemo, kad ga se dovoljno skupi, nuditi amerima... Opisao bih to kao životinje u svemiru, (Dizni + ratovi zvijezda, precizije) a za one koji čitaju između redova, odnosno sličica, ima i parodije hrvatske strip scene.


-U jednom od Kvadrata sam pročitao tvoj tekst o postojećim i nepostojećim generacijama strip autora. Neću postaviti pitanje u vezi toga, vec te ostavljam da sam napišeš dugačak "odgovor" na tu temu:).
Sve je puklo u prepucavanju oko izgubljenih generacija (za one koji ne znaju, radi se o Zimonićevoj izjavi kako je moja generacija - pokojni Biuković, Macan, Parlov, Ribić, Suđuka, Vilagoš...-izgubljena.) iako je problem zapravo puno dublji. Sudar generacija, koncepcija, filozofija, egoizama, zovi to kako hoćeš... Znaš i sam. Mala sredina, a toliko velikih guzica, genija, svi najpametniji. Nema tu mira. I sad, sve je u redu dok je to na nivou razmjene mišljenja, polemika i diskusija, no kad netko ultimativno i bezpogovorno postavlja svoje viđenje svijeta kao jedino ispravno, onda je to problem. Ali kad tog nekoga budući događaji demantiraju i on bezobrazno ili pređe preko vlastitih izjava, ili, što je još gore, po medijima krene predstavljati opozicijske stavove kao vlastite, onda je to već patologija. Naša generacija je za Zimonića izgubljena zato što ne razmišljamo na Njegov način, zato što strip ne vrednujemo i ne doživljavamo na Njegov nacin, zato što ne poštujemo Njegove upute o tome što je dobro, a što ne. Ukratko, zato što nema kontrolu nad nama. Zimonić je imao toliko hrabrosti i bezobrazluka da pravom četvrtom generacijom hrvatske scene proglasi mlade autore okupljene oko projekta, zapravo fanzina "Varijete radikale", koji su, gle čuda, svi potekli iz Zimonićeve škole stripa i Zimonić je imao ne samo velikog utjecaja na te mlade ljude, već i potpunu kontrolu nad njima. Zanimljivo je vidjeti kako stvari stoje danas, kada su se strasti malo stišale, a proteklo je i nešto vode Savom... Od svih tih mladih nada samo se jedan (koliko je meni poznato) kontinuirano bavi stripom, a i taj radi na omraženom, komercijalnom projektu. Toliko o toj užasno bitnoj generaciji. Spala knjiga na jedno slovo. Umjetnost je prdnula u čabar. Tresla se brda, rodio se miš. Ode mast u propast. S druge strane Zimonićevi napadi i bezobrazluk se nastavlja. Ilustracije radi, citirat ću vam Zimonićevu izjavu iz teksta u "Vjesniku" (28.05.2000): -"Nikad ne znaš koliko će ti život trajati! To je poanta sudbine Edvina Biukovića, koji je umro u trideset prvoj godini, a nije uspio napraviti strip serijal za amerikance." (Potpuni tekst moze se naci na www.vjesnik.hr u html arhivi, pod datumom 28.05.2000, strana kulture.) Svi smo čuli za Zimonića, znamo da je bio član "Novog kvadrata", znamo da je on pokrenuo strip salon u Vinkovcima, znamo da je on osnovao društvo strip autora Hrvatske, znamo da je on godinama uređivao kultni "Patak", da iza njega stoji nekoliko autorskih animiranih filmova... Čovjek se mora zapitati zašto osoba tako impresivne biografije u jednom informativnom, usputnom tekstu, čij je cilj publiku koja ne prati strip upoznati sa pojedinim akterima hrvatske strip scene ima potrebu pljuvati po tragično preminulom strip crtaču, dokazivati mu da je ON, veliki Zimonić, bio u pravu. I što, dovraga, znači biti u pravu? Ima li itko hrabrosti reći da, recimo jedan Buscema, nije bio umjetnik, samo zato što nije crtao po svojim scenarijima. Tvrdo nametanje svog mišljenja drugima kao jedino ispravno i još pritom upotrebljavanje taktike "tko nije sa mnom taj je protiv mene" zove se tiranija. Ali jebi ga, takva nam je i politika, takva nam je i privreda, pa što bi kultura bila posteđena. Takve glupe rasprave treba izbjegavati, budale izolirati i onda ostaje samo rad, a rad stvara kvalitetu. U inat budalama.


-Jedan si od autora koji je prešao na digitalni kolor. Kako je došlo do toga i kakava su ti iskustva?
Urednici su oduševljeni. Nema više skeniranja, namještanja boja, muke sa formatima papira koji ne stanu u skener. Doneseš stvar na ZIP-u ili je spržiš na CD i mirna Bosna. Mislim, figurativno. A kompjuter je alat ko i svi drugi, ima svoje prednosti, ima svoje mane. Gazda si kad iskoristiš prednosti, a mane zamaskiraš, da se ne vide.
Ja još nisam gazda.


-Na pitanje o tome šta novo radiš, i šta sam propustio od tvojih stripova možeš odgovoriti sada ili kod opštih pitanja.

...(ostavit ću to za kasnije)


* * * * *

-Kada i kako je počelo tvoje interesovanje za Strip?

Moja je priča klasična. Strip čitam otkako znam za sebe. Vrlo brzo, u trećem, četvrtom osnovne počeo sam i sam crtati svoje stripove, vlastite epizode mornara Popaja ili Alana Forda, crtane u školskim bilježnicama.


-Od svega što si do sada uradio (na polju stripa) šta smatraš najboljim, gde si dao najviše od sebe, gde si SEBE najviše inplementirao u Strip?
Uh, ovo je stvarno nezgodno pitanje...vidiš, za mene kao autora postoje dvije vrste stripova, naručeni i nenaručeni. Uvijek sam se trudio dati sve od sebe, ali meni osobno najdraži su "Crni Popaj" i "Dogs of rock". Prvi je objavljen u fanzinu i kao takav pružio mi je potpunu slobodu, a kako uglavnom radim za djecu (čak i "Playboy" ima svoja ograničenja) taj osjećaj slobode je za mene dragocjeno iskustvo. Slično je i s "Dogs of rock", strip pasicom (o psima iz kvarta koji ganjaju poštare, loču pivo i šoraju se s bandom mačaka iz susjednog kvarta) koja je izlazila u nekim kultura-novinama i tu sam također imao potpunu slobodu. Ah, da ne zaboravim i moju Poeziju!, "Gradske novice", izašle u "Patku"... Tko zna, možda da radim samo takve stvari, možda bi mi onda strip za djecu bio neko neponovljivo iskustvo, poseban izazov. Bilo kako bilo, postoji Štefov aksiom koji kaže da je sreća urađenim poslom obrnuto proporcionalna lovi koju za nj dobijete. Znači, od onoga što želite raditi se ne živi. I obratno, što ti se posao više gadi, bolje je plaćen. Ima tu neke pravde.


-Šta trenutno radiš i kakvi su ti planovi za budućnost (sledeći projekat-i)?
Da vidimo, trenutno mjesečno radim četiri table "Dick Longa", dvije table "Gluhih lasti", tablu "Komarca" i tablu "Dina i Nina". U planu mi je još nekako ugurati se u "Smib", (još jedan dječiji, čime bi pokrio kompletan segment izdavašatva za djecu... HAHAHAHAHA HAHA HAHAHA HAHAHAHAHA HAHAHAHAHAHA HAHAHAHAHAHA HAHAHAHAHA HA HAHA HAHAHA HAHAHAHAHAHA HAHAHAHAHAHA HAHAHAHAHAHA HAHA HAHAHA HA HAHAHAHA... oprostite...) završiti "Crnog Popaja" (još pedesetak tabli), i spakirati ga u album, zatim ponovo aktivirati "Dogs of rock" a onda, onda postoji još desetak raznih projekata o kojima Darko i ja povremeno maštamo ("Patman", "VR", zatim neka parodija neših strip klasika, a možda bih i mogao završiti neke davne repove ("Inspektor Štef", "Mudraci", "Gradske novice"...) barem do količine za album. Naći će se već nešto...


-Kakav je tvoj stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika, Evropa, Japan, i ostali)?
Amere volim, iako su zadnjih par godina u laganoj komi, Japanci znaju biti zakon, a Evropa je davno rekla što je imala i sad uglavnom pluta u žabokrečini.


-Lista od deset najboljih stripova svih vremena (po tvom izboru)?
Pa, evo, redom kako mi padaju na pamet: "Love and rockets" (volim obadva Hernandeza, bez razlike), "Long wolf and the cub" (strip japanskih autora, ovo je definitivno zakon), "Jeremaiah", "Bernard Prens", "Sandman" , "Asterix", "Mouse", "Aster Blistok", "Ken Parker", "Corto Maltese", "Cerebus", "Lobo" (s Bisleyem), "Akira", "Alan Ford", "Calvin & Hobbes", "Enigma"...


-Kako vidiš budućnost Stripa u odnosu na ostale medije: TV, multimedije, internet, video...?
Kad se pojavio rock, jazz je umro. Zapravo, on i dalje živi, negdje na granici života i smrti, ali ipak živi. Nema tu više pobune i mladenačkog bunta koji sa sobom donosi i nove, svježe elemente. Jazz ima svoju malobrojnu, (u odnosu na rock) ali vjernu publiku, uglavnom intelektualnu, akademsku i ako se i događa nešto novo, to je zato što se fuzionira s čim stigne (mislim jazz, ne publika). Ista sudbina čeka i strip. Horde svježe, mlade krvi okreće se dinamičnijim medijima i s tim se treba pomiriti. Koliko je strip dinamičniji od knjige, toliko je kompjuterska igrica dinamičnija od stripa. Sigurno je da su današnjim klincima bliži likovi Lare Croft ili Duke Nukema, nego Zagora ili Bleka. Budućnost stripa vidim u njegovom odrastanju, u većoj količini autora koji rade autobiografske stripove, stripove kroz koje pričaju svoje vlastite priče, priče o svojim iskustvima i njihovom odnosu i viđenju svijeta. Što opet ne znači da će kostimirane junačine i beskrajno tabanje potpuno izumrijeti. Zapravo, sva ta panična potraga za nečim što će pomladiti strip mi je smiješna, patetična... multimedijalni strip? Sa zvukom i ponekom poluanimacijom? Probudite se, to se zove animirani film. Interaktivni strip? Wake up! To su video igre. Snaga i magija stripa je u onome što strip jest, ni više ni manje. Nema tu filozofije. Tko voli nek izvoli.


-Šta misliš o upotrebi računara u izradi Stripa (crtanje, kolorisanje, lettering ili nešto drugo)?
Ko što rekoh, kompjuter je samo alat kao i mnogi drugi. Sve ovisi o autoru. Lošem autoru svi kompjuteri svijeta nece pomoći. Autor koji ima što reći učinit će čuda i s komadom krede na asfaltu.


-Kako vidiš budućnost Stripa na nasim podnebljima na lokalnom nivou, šta bi bilo potrebno da se uradi da u našoj sredini Strip zaživi i dobije zadovoljavajući tretman i publiku (čitaoce)?

Problem stripa u nas Hrvata, a vjerujem da će se i drugi prepoznati, jest (osim novih, atraktivnijih medija i loše kupovne moći potencijalne publike) u ljudima oko stripa. Ne autorima, ne publici, već izdavačima. Kako veliki izdavači nisu zainteresirani za strip, kao izdavači se pojavljuju dva tipa ljudi: strip-entuzijasti i novopečeni sitni kapitalisti. Strip entuzijasti skupe neku siću i krenu u izdavanje časopisa i obično krepaju na drugom broju jer: ostanu bez para, distributer im ne isplati lovu u nekom razumnom vremenskom roku (ako uopće), panično bježe od reklama u vlastitom izdanju (ameri u svojim sveščicama imaju oko 30% reklama...), i uopće su neorganizirani i izgubljeni. Kapitalisti također gase izdanje nakon drugog broja zato što ustanove kako s prvim brojem nisu zaradili BMW-a, i kako u stripu nema velike love, barem ne bez truda i puno, puno rada. Što nam treba? Treba nam netko s kapitalom za izdat barem šest, sedam brojeva, netko ko je spreman ulagati i ulagati i raditi i raditi i onda nakon dvije tri godine polako vraćati uloženo, a onda i lagano zarađivati. Ukratko, treba nam neka budala s novcima koja je spremna raditi. Vjerujem da je potencijal Hrvata, čak i u ova financijski nesigurna vremena, naravno, uz reklamu, redovito izlaženje i konstantnu kvalitetu, oko pet tisuća duša. I onda, doći će i nova vremena, puknut će i omraženi "Tisak" koji za distribuciju uzme 50% od cijene izdanja, dat će i kumovi iz MMF štogod da se digne kupovna moć, a valjda ćemo i s vama opet da se bratimimo (ako se u međuvremenu ne poubijate), da otvorimo tržište pa da vam uvaljamo robu. Da, da, dobro, i vi nama. I Bosancima. I Bosanci vama, i nama. I mi njima. I sve u pičku materinu!! Ja sam optimist!


-Tvoji omiljeni Strip Autori (možda i hronološki kroz periode sazrevanja tebe kao strip autora)?
Dodaj na gornju listu "Zagora" i "Torpedo" i dobio si, više manje, potpunu sliku. A kronološki... počelo se sa zlatnom i lunov magnusom, sljedeća stepenica bila je otkrivanje "Alan Forda" i "Ken Parkera", zatim otkrivanje Evrope kroz "Strip Art" i "Stripoteku", i na kraju samoedukacija naručivanjem stripova iz Amerike, gdje se otkrilo Amrerikance, Britance i Japance. Od domaćih volio sam, naravno, neizbježnog Kerca, kasnije sam otkrio Janjetova (eh, ova francuska faza, sve je to luk i voda u odnosu na jugoslavensku fazu), a najviše je na mene utjecao Kordej.


-Šta misliš o mainstream i undergraund stripu (razlike, sličnosti, granice...)?

Strip je ili dobar ili loš. Sve ostalo je nebitno.


-Kakav je tvoj stav prema trendu da se pojedini stripovi ekranizuju (posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze, Tarzan (Disney!), Batman...)?

Osobno, filmske ekranizacije smatram bezpotrebnim, a ono malo uspjelih (Milliusov "Conan", npr.) samo potvrđuje pravilo. S animacijom je već malo lakše, ("Batman" i "Superman" imaju odlične animirane serije, uživam ih gledati, ali ih gledam kao animirane filmove, a ne kao produžetak stripova) ali može se i bez toga. Nema to veze sa stripom, već samo s lovom i... i opet lovom.


-Koji žanr ti je autorski najbliži (realistički, karikaturalni, istorijski, SF, krimi,...), a koji ti je čitalacki najdraži?
Kako sam zapravo izuzetno lijen crtač, najbolje mi leži neka vrsta karikature, po mogućnosti SF. Tu treba najmanje dokumentacije. S druge strane, stvarno sam uživao čitajući Bourgeonove "Nošeni vjetrom", ne samo zbog sjajne priče, već i zbog truda uloženog u dokumentaciju. Zapravo, ne preferiram žanrove, već kvalitetu.


-Šta misliš o akcijama tipa, stop aids, borba protiv droge... ? Da li takvi projekti mogu, osim svog humanog karaktera, da nekako utiču da strip kod nas malo krene sa mrtve tačke, promena stava okoline prema Stripu, angažovanje autora, dobijanje sredstava za štampanje takvih projekata,...?
Problem s angažiranim stripom jest u tome što su to uglavnom slabo osmišljene kampanje, koje zapravo ne interesiraju niti autore, niti publiku, samo aktiviste koji u tome vide kako sponzorima mrdnuti neku lovu. Ne vidim kakve bi strip mogao imati koristi od sredstava za štampanje takvih projekata, koji su, ruku na srce, uglavnom gnjavež. Jedini angažirani strip čij je smisao neupitan jest onaj koji nam u avionu objašnjava kako se ponašati u slučaju nesreće, ili onaj koji dobijemo kad kupimo novu veš mašinu, pa nam tamo lijepo nacrtaju gdje i kako spojimo cijev A na odvod B, ili onaj... ma shvatili ste već.


-Da li imaš kontakte sa drugim autorima sa prostora ex-yu, imaš li neke informacije vezane za njih, gde su, šta rade,...?
Ne.


-Koliko na tebe utiče kinematografija? Tvoji omiljeni filmovi, režiseri?
Ne utiče presudno. Omiljeni režiseri?...Američki filmovi sedamdesetih, Hill, Peckimpah, Foss, Forman, De Palma, Coppola, Millius, Altman, Cubrick, pa onda klasici; Ford, Houston, Hitchcock... Iz Evrope... Fellini i uopće cijeli taj talijanski socrealizam, zatim nezaobilazni majstor filmova s dušom, Jirži Menzel. I na kraju, naravno, zlatno doba srpske kinematografije, sedamdesete i dio osamdesetih... Šijan, Pavlović...


-Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se još uvek bavi i muziciranjem)?
Muzika mi je vrlo bitna, zapravo jedini pravi interes, osim stripa. Tamo negdje prije deset godina okačio sam svoje bubnjarske palice o klin. Od tada samo pažljivo slušam.


-Šta sve utiče na tebe i tvoje radove, okruženje, TV, štampa, internet, literatura, Strip i sl.
Idem ja tako cestom, kad ono, iza ugla, ideja. I onda, stalno mi se to tako dešava. Dok se vozim tramvajem, slušam muziku, čitam knjigu, ili pletem čarape. Odmah je moram zapisati, jer inače gamad izvjetri. Najveći uticaj na mene su ipak imala druženja s drugim strip kreaturama, večeri u kojima bi zajednički crtali. Tu sam znao pizditi zbog, recimo, lakoće kojom Eddy postavlja kadar, Boyine iščašene duhovitosti, kako u crtežu, tako i u scenariju ili Esadovog božanskog kolora. Takve seanse znale su u meni buditi zvjersko divljenje prema tim momcima i jednu do krvi iskrenu, poztivnu zavist koja bi me tjerala da radim više kako bih nadoknadio svoje nedostatke. Lakše je učiti od boljeg.


-Šta bi za kraj poručio mladim autorima?
Ekskluzivno!!! Samo za čitaoce strip-vesti po prvi put pravi mali strip-kviz:

Pitanje br.1:
-Zašto se želite baviti stripom?
a) Želim zaradti lovu.
b) Želim biti slavan.
c) Želim promjeniti svijet.

Ako ste zaokružili najviše odgovora pod a):
Ne, u stripu nema para, a još manje bogatstva. Žao mi je, na krivom ste mjestu. Idite, švercajte cigarete, postanite advokat, ili još bolje, budite političar. Strip nije za vas.

Ako ste zaokružili najviše odgovora pod b):
Ne, u stripu nema slave. Neće vas komšije prepoznavati na ulici, niti će vaša majka izrezivati vaše fotografije s naslovnica glamour časopisa. I ono najvažnije, NE, neće vas naganjati najbolje pičke u gradu. Idite, zjevajte na play-back, šutirajte loptu, to vam je pametnije.

Ako ste zaokružili najviše odgovora pod c):
Ah, konačno umjetnička duša. Imaš što za reći i želiš to podjeliti s ljudima, želis doprinjeti kulturnom uzdizanju i boljem razumjevanju među ljudima i narodima. Želiš ovaj planet učiniti boljim mjestom za život, mjesto u kojem će svi ljudi, bez obzira na boju kože, naciju ili vjeroispovjest, moći živjeti zajedno, u sreći i slozi, skladu i harmoniji, ljubavi i blagostanju. Bježi od stripa koliko te noge nose!


Čuo sam nedavno jednu anegdotu koju bih ovom prilikom podjelio s vama, dragi mladi autori. Kaže ovako: na nekom strip događanju upitao neki fan (podaci poznati redakciji) Moebiusa kojom olovkom crta. Moebius, ni pet, ni šest, posegne u džep i izvuče neku olovku. Fan nakon toga ode u trgovinu i kupi olovku baš te iste marke. Mislite li da je nakon toga crtao kao majstor?

Otkrit ću vam tajnu formulu uspjeha. Rad, rad i samo rad. I za kraj, (da ne bude moja zadnja) citirat ću druga Lenjina: Uči se, uči se, uči se.


sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint


-RODRIGO
Marketprint je ovog puta svojim čitaocima i svim ljubiteljima vrhunskog stripa dao priliku da čitaju najnovije delo velikana svetskog stripa, Hermana Hupena, u isto vreme kada ga čitaju i u ostalim zemljama zapadne evrope. Praktično smo uspeli da naše izdanje bude deo svetske premijere.
Naravno, kao što je već najavljivano, reč je o najnovijem nastavku serijala Boa-Mori, dvanaestom po redu, pod nazivom "Rodrigo". Album je štampan u punom koloru u tvrdom povezu, praktično istog kvaliteta kao i strana izdanja. Tako da po prvi put ne morate najnoviji album svog omiljenog autora kupovati na stranom jeziku, od nakupaca po nerealnoj ceni, već možete sebi to zadovoljstvo priuštiti, kao član Stripotekinog kluba, za svega 450 dinara. Uz ovo izdanje je, kao i kod prethodnog, odštampana serigrafija u 200 primeraka na 250 gramskoj hartiji u punom koloru. Svi primerci su potpisani od strane autora i numerisani. Album sa takvom serigrafijom za članove kluba košta 660 dinara.
Rodrigo se već može kupiti u sledećim knjižarama:

Striparnica
ALAN FORD
Blok 24, Novi Beograd
Tel.: 011/134-758
mimim@EUnet.yu
www.alanford.co.yu


STUBOVI KULTURE
Trg Republike 5
11000 BEOGRAD



BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD

PLATO
Akademski plato br.1
11000 BEOGRAD
Info@plato.co.yu
www.plato.co.yu
PAPIRUS
Terazije 12
11000 Beograd
SOLARIS
Sutjeska 2
21000 NOVI SAD


Podsećamo da smo omogućili prodaju svih naših izdanja u Sloveniji gde za sve narudžbine treba da se obratite Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova). Vaše narudžbine će biti isporučene najdalje za dve nedelje.
Svi kupci iz Bosne i Hercegovine treba da se jave našem predstavništvu u Banja Luci na sledeću adresu: Miljević Aleksandar, Ravnogorska 9, 78000 Banja Luka; Telefonski broj: 051/349-088
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate našem saradniku u Zagrebu na sledećoj adresi: Bernard Radovčić, Brane Busića 14, 10020 Zagreb. Telefon kod kuće: 01/66-36-680. Email: bradovcic@hotmail.com



-KONAN #14
Edicija Konan u septembarskom broju svojim čitaocim predstavlja kompletnu epizodu "Sudar svetova" (scenario: Michael Fleisher, crtež: Gary Kwapisz i Ernie Chan) kao i četvrto poglavlje epizode "Kći božanskog kralja" pod naslovom "Špijun G'humen Taka".


sadržaj

4.

ADOLESCENCIJA KAO VJEČNOST

Rajko Radovanović i
Oleg Sladoljev


Pišu: Rajko Radovanović (Banja Luka) i Oleg Sladoljev (Houston)

Strip i film

ADOLESCENCIJA KAO VJEČNOST

Daniel Cloves: Ghost World, Fantagraphics Books, Seattle.

Ghost World; režija Terry Zwigoff; glume: Thora Birch, Scarlett Johansson, Steve Buscemi, Illeana Douglas, Brad Renfro; američki distributer MGM/United Artsists, 2001.

Ko bi se tome nadao!

Sedam godina od upoznavanja i priče o saradnji, te pune četiri godine rada na projektu, trebale su Danielu Clovesu i Terryju Zwigoffu da film Ghost World ugleda svjetlo dana. Sada, kada ga je ugledao (film je u Americi krenuo 20. jula ove godine u Los Angelesu i New Yorku), Ghost World kupi izuzetno dobre kritike i privlači neuobičajeno veliku pažnju medija za skromni, mali film koji je koštao svega šest miliona dolara.


Sve to je, naravno, podiglo zanimanje i za istoimeni Clowesov strip po kojem su on i Zwigoff napisali scenario. Clowesova knjiga je samo u ovoj godini imala četiri izdanja (ukupno osam od 1998, kad je izašlo prvo) i postala je sa 70.000 primjeraka najprodavanija knjiga poznatog nezavisnog izdavača Fantagraphicsa (do tada je to bio Music for Mechanics braće Hernandez), a film je za sedam sedmica prikazivanja zaradio (vrlo respektabilnih) 3,2 miliona dolara, prikazujući se u sedmoj sedmici u 81 bioskopu i imajući odličnu prosječnu zaradu od sedam hiljada dolara. O čemu se, dakle, u stripu/filmu radi?

Junakinje stripa Ghost World su dvije tinejdžerke, Enid Coleslow i Rebeca Becky Doppelmeyer, neodređenog američkog grada, koje se upravo završile srednju školu i koje se tokom ljeta prilično dosađuju. One padaju u melanholiju, povremeno depresiju, razmišljaju o zabavi, seksu, koledžu i koječemu. Kad ih vidite tako "skrojene", pomislite na Maggie i Hopey Jaime Hernandeza (mada se Clowesove priče mogu smjestiti otprilike između priča Jaimea i Gilberta Hernandeza) sa kojima dijele istu vrstu dosade i vječite potrage za zabavama, ali vam isto tako padne odlično pozicioniranje američke omladine u društvu kao što je to radio Salinger u pedesetim ili Brett Easton Ellis u devedesetim.

Ipak, Ghost World je svijet za sebe. On je mali i melanholičan, svijet dvije djevojke koje iz tačke u kojoj nam Clowes priča o njima u budućnosti ili mogu da urade nešto sa svojim snovima i sposobnostima ili mogu da ostanu zarobljeni u bespuću američkih predgrađa, shoping-mallova i skršenih snova. Clowes nam, dakle, na ove 72 table (nastajale u dugom rasponu godina od 1993. do 1997) ne odgovara šta će da bude sa njima, ali nam i te kako podrobno kazuje šta one prolaze tokom ta tri mjeseca: opsjednutost televizinom, bilo čim iole neobičnim u odnosu na svakodnevicu, gubitkom nevinosti, mogućim rastankom na jesen (Enid zamalo upisuje koledž), preotimanjem momaka jedne od druge…

Clowes ne želi da fascinira virtuoznim crtežom, on želi da crtež prati njegovu tešku, otrježnjujuću ali ipak zabavnu i optimističnu i, definitivno, vrlo dobru priču. Strip Ghost World je crno-bijel sa dodatkom jednog tona, plavog, koji, po Clowesu, predstavlja odsjaj televizora, aparata koji više nije kućna zabava nego sinonim za život, onaj bolji, koji je uvijek negdje drugdje.

Film Ghost World je upravo to što mu naslov kaže: svijet duhova. Koji - kao svi dobri duhovi - tumaraju kroz predgrađa prozaične svakodnevnice, nedodirljivi u svojoj različitosti, ali u isto vrijeme, osamljeni u nemogućnosti da se poistovijete sa bilo čime što motiviše onaj drugi svijet, svijet živih. Ili je, možda, ovaj film obrnuo gornju pretpostavku, doživljujući svijet (navodno) živih, kao svijet duhova, u kome su živi jedino oni koji su drugačiji?

Ghost World je film o odrastanju. Preciznije: o želji da se nikada ne odraste. Zwigoff i Cloves su "politički" bliski Sofiji Coppoli (Virgin Suicides) ili Timu Hunteru (River's Edge) koji su svoje priče o odrastanju stavili u kontekst američke provincije, u kojoj je vrijeme, naprosto, stalo. Ostali su samo tjeskoba i melankolija, desperatna besciljnost daytime TV, strip mallova i fast-food restorana (u kojima niko ne jede brzo jer se nikome nigdje ne žuri). Izlaz je ili samoubistvo (Virgin Suicides) ili ubistvo (River's Edge), dakle, agresija!

Tu i prestaje svaka sličnost tih filmova sa Ghost Worldom. Zwigoff i Clowes skloniji su atmosferičnom, ekonomičnom, neagresivnom i nešokantnom vizuelnom pripovijedanju, koje je vjerno strip-predlošku. Kako je Clowesov crtež karakteristicno statičan i sveden, filmski Ghost World je daleko od uobičajene holivudske comic-to-movie reciklaže.

Neki američki filmski kritičari - poput Owena Gleibermana - porede Ghost World sa filmovima Todda Soldonza (Welcome to the Dollhouse, Happiness), previđajući činjenicu da se Soldonz bavi likovima koji su potpuno izgubljeni u emocionalnoj nedođiji moderne Amerike, ljudima koji su, na ovaj ili ona način, "otpisani". Junaci Ghost Worlda - Enid (Thora Birch), Rebecca (Scarlett Johansson) i Seymour (Steve Buscemi) - su umjesto "lagane predaje" izabrali odgađanje izbora, odgađanje - po mogućnosti zauvijek -učestvovanja u ritualima običnog i prosječnog.

Soldonz je otrovno sarkastičan, nemilosrdan i terminalno pesimističan (Happiness je jedan od najturobnijijh modernih američkih filmova). Zwigoff i Clowes su nježno letargični, neviniji i… optimističniji. [to opet ne znači da se Enid, Rebecca i Seymour (lik koji ne postoji u stripu) kreću ka sreći, "happy endu".

Zwigoffu i Clowesu, zapravo, i nije bitno kuda Enid, Rebecca i Seymour idu. Ono što interesuje autore Ghost Worlda je način na koji se njihovi junaci kreću kroz prostor i vrijeme, znajući cijelo vrijeme da su na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijme (i obrnuto).

U činjenici da su Enid, Rebecca i Seymour svjesni svoje različitosti, nepripadanja te nedostatka potrebe da se poistovijete sa bilo čim oko njih što se smatra modernim i kurentim, autori Ghost Worlda prepoznaju njihovu prednost, šansu da transcendiraju. Seymour je tako opesivni kolekcionar prastarih jazz i blues ploča i drugih bizarnih memorablija, dok je omiljeno Enid i Rebeccino sastajalište retro-restoran Wowsville, mjesto nostalgično do bola (za boljim, čistijim, nevinijim, američkijim vremenima).

Ghost World je, dakle, film o vječnoj adolescenciji kao jedinom načinu da se prevlada prozaičnost i tragična skučenost stvarnosti. Kao takav, on nije prvi američki film koji sa prezirom gleda na svijet odraslih. Zwigoff i Clovesov film je, međutim, jedan od rijetkih koji nudi odgovor. I nadu.

To je lijepo, neobično i nadasve potrebno.


Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 33, 19. septembar 2001.

sadržaj

5.

NA RADOST STRIPOLJUBACA

Ilija Bakić


STRIP

NA RADOST STRIPOLJUBACA

Pet godina uspešnog rada Kluba obožavalaca stripa u Novom Sadu

Uprkos gotovo sedamdesetogodišnjoj prisutnosti stripa na ovim prostorima - 21. oktobra 1934.godine u "Politici" su objavljeni prvi kaiševi "Detektiva Iks-9" (tada je Duda Timotijević "izmislio" reč za novu vizuelnu formu, uzevši drugi deo engleskog pojma comic strip) - te nespornoj popularnosti priča u slikama, ljubitelji stripa oduvek su bili difuzni, neorganizovani pojedinci različitih godina, obrazovanja i ukusa (a i finansijskih mogućnosti). Svaki od njih je zasebno kupovao omiljene sveske, eventualno ih menjajući sa drugovima ili na buvljacima, uključujući se u reku strip produkcije, prema godinama odrastanja, ostajući u njoj trajno ili se isključujući u trenutku "odrastanja" i okretanja "ozbiljnim stvarima". Ovakva situacija nastavila bi se da nam se nije desio raspad države, rat, sankcije što je rezultiralo propašću svih strip izdanja i nateralo stripoljubce na svakojaka dovijanja ne bi li došli do omiljene literature, bilo one iz ranijih godina bilo one objavljene u doskora bratskim republikama. U ostvarivanju ovih nauma istomišljenici su sve više bili upućeni jedni na druge.

Zanesenjaci i nostalgičari

U takvoj situaciji, krajem 1995.godine u Novom Sadu osnovan je Klub obožavalaca stripa. Po rečima njegovog predsednika Miloša Sekulića, grupa strip fanatika, zanesenjaka i nostalgičara, u najdubljoj ilegali je zaključila da "tako više ne ide", da stripovi više ne smeju da se prodaju po trotoarima i pijacama, da se ne smeju koristiti kao potpala, papir za motanje duvana i ostale slične rabote, već da ih treba čuvati za generacije koje pristižu, razvijati i populisati. Posle poprilično muka Klub je zvanično registrovan, kao udruženje građana, maja 1996.godine. Prvenstvena namera osnivača je da na jednom mestu sakupi što više stripova i učini ih dostupnim zainteresovanima. U ovom trenutku ova jedinstvena biblioteka stripa broji 20.000 naslova, komplete izdanja domaće produkcije od 1970-tih na ovamo, odnosno stranih publikacija, i oni se mogu iznajmiti radi čitanja. Naravno neka izdanja su više čitana, druga se traže mnogo slabije, za treća se gotovo niko ne interesuje, upravo kao i u svakoj drugoj biblioteci. Članstvo Kluba je šarenoliko, od osnovaca do penzionera; najbrojniji su srednjoškolci i studenti, neki dolaze redovno, drugi ređe, poneko gubi interes i odustaje, mladi pristižu. Uprkos fluktuaciji Klub broji oko 170 aktivnih članova. Prateći njihova interesovanja delatnost Kluba proširila se na sakupljanje SF knjiga, gramofonskih ploča, postera, muzičkih časopisa, rečju svega što je objavljivano na ovim prostorima u proteklih 50-tak godina.

Škola stripa

U prostorijama kluba, u Ulici kralja Aleksandra 10, prvi sprat (radnim danom od 10-20, subotom od 10-14), organizuju se izložbe i promocije stripova a ponovo je započela sa radom i Škola stripa Vlade Vesovića i već je pohađa 12 polaznika; njihovi časovi održavaju se svakog petka od 16-20 časova. Klub, dakle, živi vrlo aktivno, mnogo je dešavanja i novina koje nisu uvek adekvatno propraćeni u lokalnim medijim pa je najsigurnije informacije potražiti na telefon Kluba 624-723.

Za pet godina svog rada Klub obožavalaca stripa dokazao je opravdanost svog osnivanja i izgradio temelje za, nadamo se, dugotrajno postojanje na radost novosadskih stripoljubaca.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 5. avgusta 2001.godine.


sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 27.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


APSOLUTNIH STO (100): GRENDEL TALES: DEVILS AND DEATHS

DJAVOLI, DJAVOLI, DJAVOLI...

Prilicno je sigurna pretpostavka da Americki crtac i scenarista Met Vagner nije sezdesetih godina proslog veka imao priliku da uziva u vokalnim sposobnostima Djordja Marijanovica niti da se cudom cudi Marijanovicevim egzorcistickim sklonostima ka nekoj "njoj" u pesmi Djavoli (iz prostog razloga sto je rodjen 1962. na sasvim drugoj obali okeana). Nesto je manje sigurna pretpostavka da Vagner nikada nije iscitao staroengleski spev Beowulf, u kome mladi junak Beovulf dolazi da bi napadnuto kraljevstvo svojih srodnika zastitio od monstruma Grendela, monstruozne sile koja vreba izvan ljudskog domena i dugi niz godina odnosi usnule ratnike svake veceri, sve dok ne naleti na Beovulfa koji ce mu u stilu naseg izvornog Marka Kraljevica otkinuti obe ruke i poslati ga kuci mami rane da mu (bezuspesno) vida. Veoma je sigurna pretpostavka da je u Beowulfu Vagner naisao na nesto sto se zove heroic code, iliti u slobodnom prevodu junacki zakonik, po kome su najvece vrline lojalnost gospodaru, junacka smrt, i jos par vrlo plemenitih principa. Apsolutno je sigurna ona pretpostavka po kojoj je gorepomenuti Met Vagner uzivao u filozofskim traktatima Fridriha Nicea, sa naglaskom na njegovoj teoriji o natcovku, darovitom pojedincu koji se izdize iznad mase, koja je pak obicno stado. A da li je tu bilo mozda i neke perverzne fascinacije klovnovima i njihovim maskama, kao i daleke inspiracije Dijabolikom, cisto ostaje u domenu obicnih nagadjanja...

Bilo kako bilo, nas Met Vagner je stvorio jedan od fenomena modernog Americko stripa, univerzum Grendela. Pocetkom 1980.-ih Vagner je zapoceo Grendelovu egzistenciju, stvorivsi Hantera Rouza, vunderkinda neslucenih razmera, koji je prevazivsasi vrhunce knjizevnosti i sporta postaje nemezis Grendel, spodoba sa maskom koja je u startu nalikovala na masku nekog zlog klovna (s tim sto je kasnije kruzic oko nosa napusten) i koja se borila za prevlast u podzemlju, sukobljuci se konstantno sa svojim smrtnim neprijateljem Ardzentom, nakaznim polucovekom-poluvukom. Prica je kod citalaca imala znatnog uspeha, i tim je vise bila iznenadjujuca cinjenica da je Vagner sasvim iznenada ubio harizmaticnog Hantera Rouza u fatalnom i konacnom sukobu sa Ardzentom...Ali to niposto nije bio kraj planova Mata Vagnera za Grendala. Odlucio da Grendela iskoristi kao poligon za pricanje prica koje su ga interesovale, i kao nacin da sebi rad cini stalno interesantnim uspeo je da smisli koncept koji ce mu dozvoliti da pricu stalno redefinise po svom nahodjenju. Tako je Grendel postao neka vrsta agresivnog i zlog duha koji zaposeda ljude, iz generacije u generaciju, pa smo skacuci iz tela u telo nesrecnih ljubavnika, ozaloscenih roditelja, poludelih policajaca i mnogih drugih proziveli sa Grendelom period od 400 godina, sve do sudbonosnog trenutka u kome je posle treceg svetskog medijskog i nuklearnog rata, pada hriscanstva i pojave svih mogucih stvorova (kao sto su mutanti, vampiri i kiborzi) na scenu stupio Orion Asante. Mladic koji je u pocetku krenuo u bespostednu borbu protiv zla na kraju se uzdigao do vodje globalne imperije i sam sebi rodio sina, sve pod amblemom Grendela i imenom Grendel kana. Ono sto je on uspeo da ucini je da stvori potpuno novi, ratnicki kodeks postojanja za muskarce i zene i na taj nacin stvori militaristicku sektu koja ce ga nadziveti. Po njegovoj smrti njegova zena pokusacee da pod kontrolom drzi Orionovog sina Jupitera, ali joj to nece dozvoliti Grendel Prajm, kiborg programiran da sacuva decaka. Jupiter posle dosta godina stupa na tron i kao pravi sin svoga oca i k tome Grendel krece da svim raspolozivim silama povrati ocevo rasparcano kraljevstvo pod steg globalne Grendel imperije...

Ono sto karakterise seriju koju je Met Vagner ovako labavo definisao je stalno prisustvo maske Grendela, koja se menja ali pritom ostaje veoma prepoznatljiva, rusilackog prisustva neobuzdane snage Grendela, preovladujuci motiv osvete, graficko nasilje kao i osecaj da se nalazite u mracnoj bajci u cijem se svetu moze desiti gotovo sve. Takodje je uocljivo prisustvo imenice i prideva Devil u naslovima svesaka sa trejdmarkom Grendel (GRENDEL: DEVIL'S VAGARY, GRENDEL: THE DEVIL INSIDE, GRENDEL: DEVIL'S LEGACY, GRENDEL: DEVIL BY THE DEED, GRENDEL WAR CHILD, GRENDEL DEVIL'S QUEST), a trend se nastavlja i u Grendel tales-ima, pod koje podpadaju sve serije koje ce potom Vagner kreativno nadgledati, a koje ce bice smestene u period posle War childa, dakle u doba obnavljanja globalne imperije.


sadržaj

7.

QMOVA KOLUMNA (77)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com


POLITIČKA KOREKTNOST

NE MOGU DA nastavim svoju pripovest a da se ne osvrnem na jedan aspekt svakodnevnog života i za trenutak je prekinem.

Za termin naveden u naslovu prvi put sam čuo još 80-tih godina. Bio je to jedan u nizu pomodnih trendova koji dolaze iz zemlje Amerike i niko, uključujući i moju malenkost, nije ni predpostavljao u šta će to da se izmetne u nadolazećoj dekadi, pogotovo u usrećiteljskom, demokratskom zapadnom svetu.

Istini za volju, ta 'politička korektnost' je jedan od retkih artikala koje smo baš MI, 'Jugovići', uspeli da izvezemo u skoro ceo svet! Oni sa boljim pamćenjem - pogotovo (relativno) stariji svet - setiće se SFRJ-otske tekovine iz tzv. 'samoupravne faze socijalizma' pod nazivom 'Moralno Politička Podobnost'. Sedamdesetih, i dobrim delom osamdesetih godina prošlog veka (spomenuo se - NE POVRATIO se!!!) taj sistem je harao; žario i palio našom stvarnošću i skoro svim aspektima svakodnevnog života, pogotovo u kontekstu zaposlenja koje nikada nisam uspeo da steknem u Otadžbini.

Nisam se ni nešto posebno trudio i upinjao, niti bivajući 'Moralno Politički Podoban' niti posebno zainteresovan da postanem išta drugo do - crtač. Ne 'slikar', 'primenjeni umetnik' (iako sam i to najzad postao 1989.godine) već ono što je G-din Slobodan Ivkov dosta kasnije lepo formulisao pojmom 'stripar'. Nenadaren i poprilično neuk, 'šlepovao' sam se i 'krijumčario' kao 'strip-publicista', vredno i predano vežbajući crtanje, učeći što samostalno, što iz vrela mudrosti i iskustava nadarenijih i uspešnih prijatelja i kolega, te niza knjiga o crtanju - stripova posebno.

Ovde u Engleskoj - zemlji proleterskoj - sam se naučio sticajem uglavnom primoravajućih okolnosti mnogim stvarima, pojavama i navikama suprotnim mom ranijem iskustvu kao posledici drugačijeg vaspitanja i delanja u zavičaju. Tih spoznaja nije bilo pošteđeno ništa - pa ni stripovi. Recimo, 'politička korektnost' ne podrazumeva bukvalno pripadnost određenoj (vladajućoj) političkoj partiji, opciji, struji... nije da ne pomaže (pogotovo pod Laburistima!), ali novonastala 'pravila igre' koja su danas opšteprihvaćena, često suluda svakodnevnica, nose u sebi elemente 'Moralno Političke Podobnosti'.

Ne bih da budem shvaćen kao bigotni staromodni reakcionarni atavistični jednoumnik, ali patrijarhalno vaspitanje na nekim opštevažećim (u ovoj zemlji i društvu posebno i uopšteno skoro zaboravljenim i nipodaštavanim) vrednostima MORA da ostavi traga.

Uzmimo za primer položaj žena, na koji su decenijama histerično ukazivale (uglavnom odurne militantne ženturače poznate i kao) feministkinje; u svom svojevremenom ne-stripskom tekstualnom prilogu SVestima o nestanku i smrti muškosti kao principa posebno i uloge muškarca uopšteno osvrnuo sam se na predominantnu ulogu svega ženskog, degradiranje porodice i nametljivo sve-prisustvo socijalnih nakaradnosti u formi devijantog lezbejstva i homoseksualnosti kao poželjnih modela novog, prihvatljivijeg načina života, odnosa u društvu, uz (pseudo) feministički teror nikad dovoljnih ustupaka ženama i 'ugroženima' (životinjama, drveću i biljnom svetu pod pretnjom genetičke modifikacije, seksualnim devijantima i dr.) te ne-belačkoj rasnoj populaciji, dok autentični paćenici i ugroženi - beskućnici, zlostavljana deca, nezaposleni, istinski kreativni pojedinci i grupe te supruge, majke i očevi maltretirani na ulici, radnom mestu ili u porodici (!!!) bivaju ignorisani. 'Rasizam' je posebno draga reč i poštapalica u raznim vidovima i situacijama.

Zla vremena kada je u nekim minulim decenijama bila svakodnevnica viđati po Londonu i mnogim drugim većim i manjim mestima na restoranima, radnjama i drugim objektima službene natpise: 'ZABRANJENO ZA CRNCE, PSE I IRCE' nisu opravdanje za današnji 'retro-trend' kada razularena, nevaspitana i neobrazovana, uglavnom drogirana i lezilebovićevska armada nezaposlenih nesvrstanih sub-humanoida iz raznih trećesvetskih bestragija (u ogromnoj većini na neoporezovanim i solidnim finansijskim državnim potporama!) maltretira pošteni radni miran narod gde stigne svim mogućim vidovima nasilja, uključujući i fizičko, pred kojim su organi reda skoro bespomoćni! Njima je naređen 'mekani' pristup, da se ne stvori 'situacija' i pogodno tle za rasističke optužbe. Koliko god da se liberalna javnost buni i negoduje zbog 'stereotipa' i 'delanja policije po navici', činjenica stoji da su za preko 80% počinjenih krivičnih dela i zločina krivi - ne-beli građani.

Očito je kako izbegavam kolorističko definisanje..? Tačno, izdresiran sam i prihvatio 'dril' sistema koji čak i do juče normalno opisivanje rasne pripadnosti na osnovu boje kože danas tretira kao derogatorni i unižavajući faktor. U Americi se više ne govori 'Crnac' već 'Afro-Amerikanac', dok u Ujedinjenom Kraljevstvu još nije ušao u upotrebu termin 'Anglo-Afrikanac' ili 'Afro-Britanac'. Moj veliki prijatelj, Miško 'Legenda' je svojevremeno Crnca-šankera u baru otvoreno zamolio za belu kafu BEZ MLEKA - da se Afrikanac, nedajbože, ne uvredi, uzjoguni, ili čak pozove policiju jer su mu prava i integritet ugroženi. Šanker se samo nasmejao i sipao mom prijatelju crnu kafu.

Znao je da je pobedio bez borbe i da je svet najzad njegov, a da su ljudi sa evropskim nasleđem polako ali sigurno na putu da postanu građani drugog, trećeg ili ko zna kog reda...

Danas je lična samo-odbrana pred kriminalcima rase različite od bele kažnjiva, pošto se bez pardona tretira kao fizičko belačko nasilje nad 'drugom rasom'. Policija kada reaguje biva u situaciji da se plaši istraga ili čak sudskog procesa zbog doskorašnjeg 'rutinskog vršenja dužnosti'. Naime, politička korektnost danas policijsku intervenciju ili samo-odbranu pred kriminalnim ne-belačkim terorom tretira kao - ONEMOGUĆAVANJE ISPOLJAVANJA SPECIFIČNE KULTURE NEBRITANSKOG IMIGRANTA! Belca je u svakoj prilici, svakim povodom krajnje lako optužiti za rasizam; ukoliko to učini belac pred, recimo, pretnjom induskog ili crnačkog nacionalizma ili rasizma - osnova NE POSTOJI! Ne-belački rasizam prosto NE EGZISTIRA niti se pravno priznaje, pa makar Bradford i Lids izgoreli do temelja od crnačko-induskog besa što se belci usuđuju da im 'zađu u terotoriju', kupuju u 'pogrešnim radnjama' i sl. Policiji se i dalje naređuje 'softy-softy' tretman.

Posebna priča su anegdote u vezi zapošljavanja. Kod nas, u našoj (danas više nepostojećoj) zemlji nekad se znalo: bez obzira na stručnost koja se uvažava, primarna pozitivna karakteristika je članstvo u tzv.'SKJ'. U britanskoj svakodnevnici situacija je donekle slična, samo bez političke dominante: bez obzira na kvalifikacije favorizuju se žene nad muškarcima, naročito ako su raspuštenice ili nevenčane majke... a pogotovo ako su lezbejke. Ukoliko muškarac želi uspešnu karijeru u prestižnoj profesiji najbolje mu je da se deklariše kao 'gej'.

Druga je priča ako moćni i sveprisutni 'svileni lobi' spozna da se 'perspektivni kandidat' zapravo samo pretvarao da je 'stragoljub'.

Najveći kriminalni akt danas u Britaniji ispada da je čin vožnje brzinom od preko 30 milja na sat. Vozači su postali divljač za odstrel i 'ovce za šišanje' na čijim parama egzistira pravni sistem od prekomernog i frivolnog dranja. Zato je jedan farmer, godinama ugrožavan od lopova-Cigana (Roma..?) koji su pustošili njegovo usamljeno udaljeno imanje, uhapšen i osuđen na doživotnu robiju zato što mu je pukao film, pa je uzeo svoju lovačku pušku i jedne noći u zasedi sačekao nezvane goste, ubivši jednog iz grupe raspojasanih pljačkaša koji je imao samo 16 godina. Beskućnička čergarska porodica nastradalog je preko suda TRAŽILA PRAVDU, POŠTO SU OSTALI BEZ SVOG TRADICIONALNOG IZVORA PRIHODA KOJI IM NALAŽE NJIHOVA KULTURA I NAČIN ŽIVOTA!!! Znači li to da Cigane treba prihvatiti u svetlu političke korektnosti kao unapred pomilovane kriminalce kojima se može kako im se prohte..? Znači li to da razularena masa Indusa i Crnaca koja uništava sve pred sobom i na smrt gazi i prebija belce jer im se prohtelo zato što su u većini, najedeni i napijeni i nafatirani parama od socijalne pomoći pa više ne znaju šta će od besa, ima prava da fizički maltretira upravo one koji nemaju drugu alternativu nego da rade i iz dohotka izdvajaju sredstva da bi se finansirala parazitska egzistencija njihovih mučitelja?

Da ne zalazim previše u bezbroj primera... Ovo je politička korektnost, egzistencijalni model i moral tzv. Novog Svetskog Poretka.

Znalo je da me do bola vređa što su Srbi postali globalno najomraženiji, prokazan narod, 'Parija Celog Slobodnog i Naprednog Sveta' i šta sve ne još... Borio sam se i sam i u grupi, verbalno, pismeno, usmeno, muzički, grafički, u štampi i na Internetu da NEŠTO makar malo promenim, 'da se čuje i drugačiji glas' i udovolji demokratskom principu ravnoteže... No moderan svet ne voli ravnotežu, još manje drugačije mišljenje.

I onda neka mi neko objasni gde je danas razlika između 'slobodnog naprednog sveta' i omraženog, skrajnutog i polu-zaboravljenog komunizma iz koga bi (smo) želeli da uskočimo u Demokratsku Pravnu Državu i postanemo deo upravo tog i takvog 'belog' sveta.

Sada se ponosim što nas (me..?) taj i takav 'beli svet' ne priznaje i neće. Iako još uvek živim u njemu, gordo ga odbijam; ne mogu da kažem da ga 'ne priznajem' pošto sam punu deceniju njegov građanin i deo... Ali boravim u njemu sa distancom, neizgubljen i svestan ko sam, šta sam i gde mi je mesto.

Na žalost, beli svet nije uopšte beo...

Njegova koža je crna ili braon, lična higijena na kriminalnom nivou, pismenost mizerna ili nepostojeća, a nakit napadan, zubi u smrdljivim ustima zlatni, govorni jezik iskvaren a garderoba drečava, skupa, neukusna; muzika - primordijalni monotoni ritmovi i buka zamaskirani tehnološkim poreklom iz ultra-modernih digitalnih naprava za ubijanje ukusa, duše i moći razmišljanja. Ideologija je - još love preko tuđe grbače, još jedan splif, šmrk, fiks ili alkoholno uzveketavanje, a između toga - udri po pušačima duvana kao zagađivačima i širiocima loših navika, slušaocima roka, džeza ili klasične muzike kao 'prevaziđenim pozerima' i glupacima koji su van modernih prostora i vremena...

I gde je sada tu strip..?

Tu negde kod Sombora, tri kilometra od Čačka... Ili 'tamo negde'.

Šalu na stranu, dezorijentisan je i nesnađen u novim okolnostima. O tome se govori i piše u našim i sličnim 'rezervatskim krugovima', pa ne bih da se ponavljam. Navešću samo jedan primer u kontekstu naslova ovog teksta - dakle, političke korektnosti; 'Taličnog Toma' čiji je crtač Morris nedavno preminuo.

Uz 'Tin-Tina' i 'Asteriksa', i 'Laki Luk' (Lucky Luke, izvorno ime Taličnog Toma i naslov celog strip-serijala) je decenijama prisutan kroz prevode i u britanskom izdavaštvu...

Pre nekoliko godina sam se čudom čudio gledajući na televiziji tehnološki napredak u formi prikaza mašine koja montažno sređuje 'nepodobne' programe, glatko izvodeći prelaze koji bi u ranijim okolnostima bili 'skokoviti' isecanjem problematičnih detalja (nagote, nasilja i sl.), takođe doterujući tonski materijal brisanjem ili 'prihvatljivim' pokrivanjem elemenata kao što su 'nepristojne reči i izrazi' i td. Ta digitalna monstruoznost nas je 'bezbolno pošteđivala' uznemirenja nepoželjim prizorima i neprihvatljivim jezikom, a sve u fluidnoj formi koja ne budi nelagodnost koju osetimo spoznavši 'klasičan grubi pristup montažerskim makazama'. Dostignut je ideal neprimetnog cenzurisanja, nedostatka spoznaje da se jedno briše a drugo ubacuje, stvarajući novu realnost i manipulišući onim što je nekada uzimano za istinit zapis kamerom.

E sad - naš Tom brži od sopstvene senke; na njegove crtane avanture nikada nije primenjen tako elaboriran i kompleksan pristup, već 'obično, skromno' intervenisanje običnim računarom i (verovatno) Adobeom, Fotošopom, Ilustratorom ili kako se već zovu ti crtački programi. O čemu se zapravo radi? Zašto bi se jedan komični, dečji vestern strip (koga vole i odrasli) doterivao i pravio primerenijim čitaocima u ova moderna vremena? Odgovor je jednostavan i jasan - taj strip širi negativan uticaj na mlade britanske čitaoce!

On puno puca, u svoju senku od koje je -o užasa! - brži; kakve samo ideje to može da pruži čitalačkoj mladeži koja lako pada pod loše uticaje..? Da ne pominjemo i fakat da Tom svoj kolt - o, strahote i jada! - poteže i na ljude! Jeste, razbojnike i zlikovce, ali ipak - ljude, živa bića i bližnje svoje, razrešavajući vatrenim oružjem konflikte umesto da se sa ljudima lepo objasni i kroz razgovore izgladi eventualne nesporazume! Zato se u svakoj prilici koju politički korektan urednik sa prevodiocem i dizajnerom na kompjuteru (a ne cenzori! Njih NEMA u politički korektnom svetu!) proceni kao 'problematičnu', vatreno oružje digitalno briše, a dijalozi doteruju shodno novoj doteranoj sceni.

No najgora stvar u tom stripu je što Talični - puši. Cigarete, i to zasigurno sa duvanom. I to ne samo što ih puši, nego ih slasno i nametljivo zavija, liže papir i posle beskrajno kroz slike i slike tu istu cigaretu NE VADI iz usta, dimeći kao furuna, praveći oblake, često i dimne signale i šta sve ne...

Od toga nema većeg greha u 'katihizisu političke korektnosti'. Pogotovo u stripu - a zna se, čitaoci stripova su deca kojom je lako manipulisati kroz loše uticaje, a nema lošijeg uticaja na mladež od pušenja. Zato se digitalna tehnologija sa posebnim žarom koristi za brisanje svakog traga duvanske konzumacije. Uklanja se dim, scene kad Tom zavija duvan pretvaraju se u 'vrtenje palčeva' (ma koliko idiotski i nemotivisano to delovalo) a 'pućkavi' izraz lica usled konstantnog žmarenja cigare (koja je sada izbrisana pa ostaju prazne usne uobličene u 'O') dobija na značenju i opravdanju ubacivanjem ekstra-balončića BEZ teksta, u koji se ucrtavaju - note. Talični više za Engleze ne puši, ali zato kad god ne govori - zviždi. Trebalo-ne trebalo, naš Tom 'ćurliče' i nikom da padne na pamet da logično upita: a ZAŠTO ovaj junak stripa potpuno bez veze, potrebe ili motiva, kad god ne priča - zviždi? Kakve to veze ima sa radnjom, motivacijom karaktera, logikom... bilo čime?

Koga je uopšte za to više briga? Kao strip i ediciona prisutnost na tržištu u Britaniji, 'Talični Tom' jedva da je i fus-nota; stripove - ne dajmo sebi da ikada zaboravimo - čitaju 'samo deca'.

Važno je samo i jedino da su suludi kriterijumi političke korektnosti u potpunosti zadovoljeni i na ovom planu i da je mladež zaštićena od pogubnih uticaja.

A TO ŠTO maloletnog sina premijera Blera policija nalazi po centru grada mrtvog pijanog u slivniku, prekrivenog slojevima povraćevine i zapišanog na očigled hiljada građana i turista nikoga ne brine. 'Mladost-ludost, zaboga, proći će ga to! SVI SMO jednom kroz to prošli!'.

Koji mamlaz! Da sin-tinejdžer praktičnog šefa države toliko nema kontrole nad svojim ponašanjem, konzumacijom alkohola NA KOJU ZAKONSKI ZBOG MLADIH GODINA NEMA PRAVA i fiziološkim potrebama zasigurno spada u kriminal ili makar nedolično ponašanje. Bar da je imao pameti pa da se našmrče 'kokajle', da zvekne u venu 'horsinu' ili se nasisa 'E-a' - e, to bi već bilo razumljivo, najverovatnije još pohvalnije i skoro 100% pohvaljeno kao osobitost, smeli eksperiment, odbijanje da se robuje normama i 'muška hrabrost'.

Nisam intimni poznavalac ni cele situacije niti premijerove porodice, ali u život bih smeo da se kladim da klipan koji se inače zove Juen (Euan - ko još deci daje takva kretenska imena?) nikada nije čitao stripove.

Da jeste, čvrsto verujem da bi se naučio makar nekim osnovnim vrlinama.



sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (87)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


SLOBODA NARUDŽBE

Jedna od Gačićevih slijepih točaka s kojom se nikako ne mogu složiti jest sljedeća: njemu je narudžba a priori negativna stvar.

Ranije, dok se tog ćoravog posla još nisam ostavio, znao bih Dušku pohvaliti neki njegov strip: Na klupi ili akcione scene jednog nogometnog stripa, možda nešto treće. On bi svaki put odmahnuo rukom te počeo objašnjavati kako "nije to to". Mogu, mislim, razumjeti umjetnike koji su nezadovoljni učinjenim i čiji je pogled, čija su očekivanja vezana uz ono što tek smjeraju raditi - i Kurosawa je uvijek odgovarao da mu je najdraži film onaj idući - ali zar baš ni sa čim što si napravio za nekoga drugoga nisi sretan, Duško? Zar novac toliko kalja?

Sloboda koja je ovisna o vanjskim čimbenicima je privid. Sloboda - da podignem kvocijent referentnosti na tebi drag nivo - ne pjeva kao sužnji; kraljem se može biti i zatvoren u orahovoj ljusci. Narudža u umjetnosti, zato, nije nekakva marksistička nametnuta nesloboda - ona je stoljetna tradicija koja umjetniku unaprijed podilazi svjedočeći mu da se njegov rad traži, a poslije ga hrani nagradom za djelo njegovih ruku. Kakva je razlika između Rafaela i, recimo, Manare, kada su obojica našli načina da svoje opsesije (žene) uklope u tržišnu potražnju za madonama ili pornografijom? Treba li prezrijeti Michelangela zato što nije oslikao vlastitu kapelu nego je uzeo novce da omalja Sikstinu? Odakle je potekla ideja da je ludi Vincent jedini pravi umjetnik?

Kad radim, ja radim. Bila narudžba za neku od zlih multinacionalnih kompanija, pro bono tekst za fanzin ili nešto samo meni bitno, ja podjednako gorim. Zapalim se za tucet tebi nebitnih Star Wars likova jednako kao i za Borovnicu ili Jaglaca iz Kiberšanka. Kad radim, to što radim mi je najbitnija stvar na svijetu i sve od sebe što mogu, stavim unutra.

Ni zbog jedne odrađene narudžbe mi nije krivo. Poticaj je možda bio tuđ, ali je rezultat u procesu postao moj. Možda me ovakvo rezoniranje, Duško, čini budalom u tvojim očima, ali ja bar mogu pogledati svoje stari stvari i, zaboravivši trapljenja, uživati u postignutom. Za razliku od tebe, je li?

Mislim, kad već razgovaramo o frustracijama ...


* * * * *
A u nastavku našeg revijalnog programa, polemika.

Tjah, mora se. Ne bih nastavljao da je riječ samo o ideološkim razmimoilaženjima. Tu sam ja rekao svoje (da ne volim izložbe, te da me se Divlje oko nije dojmilo), na što je Duško otpovrgnuo manifestnom salvom iz svih topova i, kako jedan drugoga nećemo pokrstiti, s time treba stati. No Duško je, na žalost, u zanosu upotrijebio i par ad hominem argumenata koji zahtijevaju makar ispravak krivoga navoda.

Da li sam zavidan? Jesam. Nisam nikad svirao u bendu, časopisi u kojima sam radio propali su, pokušaj osnivanja studija ostao je na pokušaju ... Na tome zavidim Divljem oku, na iluziji pripadanja nečem većem i jačem od samoga sebe. To bih volio iskusiti. Na onome bitnom, pak, na rezultatima, im ne zavidim.

Da li se obračunavam sam sa sobom? Uvijek i stalno. Tome mi kolumna i služi, postavljam pitanja da bih saznao što o njima mislim. Za razliku od Duška, naime, ja ne znam sve odgovore unaprijed te mi je teško, kao što je njemu bogomdano, suditi o tome koji je rad obezvrijeđen te koji je talent rastočen.

Da li je Eddy (a pretpostavljam da Duško govori o Eddyu, unatoč iritantnoj navici da se na ljude osvrće bez da im spominje imena) straćio svoj život radeći za Amere? Mislim da nije. Mislim da bi ga straćio da nije radio. Duškov sud o Eddyevoj sudbini odjek je gluposti koje Zimonić priča godinama (o Buneti, Eddyu, Radovanu ...) i polazi od njihovog temeljnog nerazumijevanja da netko može o stripu razmišljati na drukčiji način. Eddy je volio crtati. Bila je to valjda jedina stvar na svijetu koju je razumio. Volio je pripovijedati crtežom. On nije bio autor koji bi uvijek imao nešto za reći (iako, kad bi imao, nastao bi sjajan strip poput "Ticine priče"), ali je bio režiser koji je svaku priču znao ispričati bolje. Eddy je proveo osamnaest mjeseci crtajući "The Last Command" da bi to bio najbolji ikad nacrtan Star Wars strip. To je ambicija koju ti, Duško, ne možeš razumjeti - jebiga, ne razumijem je gotovo ni ja - ali je upravo zbog toga nemaš nikakvo pravo osuđivati. Eddy je radio stripove za Amere jer ih je tamo mogao raditi mnogo i na način na koji je mislio da ih treba raditi, na način za koji ovdje nije bilo mjesta ni podrške. Ne traći se život radeći stvari koje voliš.

Da li svodim ljude tvornici uzimajući za to postotak? Da bar to radim, Duško, da barem to činim. Tada me tvoja objeda ne bi pogodila koliko me pogodila, tada bi mi bilo svejedno što pričaš... Jer, godinama mi se već, mračnome tonu kolumni uprkos, javljaju dječaci sa zvjezdama u očima i pitanjem "kako uspjeti?" Ja im kažem da recepta nema i ispričam im strašne priče, ali oni me ne čuju, jer zvijezde sjaje jako, a oni znaju da su nepobjedivi. I ja im onda kažem kako da povećaju svoje šanse, što da učine, dozvolim im da se pozovu na mene. Činim to jer svatko ima pravo na svoj san i zato što bi me neizmjerno veselilo kada bih mogao reći - a ne mogu, jer jedino je možda Radovana moja preporuka dovela, iako prekasno, pred prave oči - da sam nekome doista pomogao. Ponekad mi se čini da bi mi to značilo više od onoga što sam sâm postigao. Ali ne vučem za rukav one koji tvornici ne žele. Kake bi to imalo svrhe? I ne uzimam postotak, kako me klevećeš, ne naplaćujem savjete niti časopise koje poklonim... Sve to radim iz istog razloga zbog kojeg već peti tjedan dižem prašinu oko Divljeg oka: da pomognem. Vama skretanjem pažnju na izložbu koja bi se inače utopila u bezlično pozitivnoj recenziji; drugima savjetom. Niti jedna riječ napisana o stripu nije uzalud, svaki autor koji dobije priliku da ga svijet vidi, dobitak je za strip. A strip mi je važan, još uvijek važniji od nekakvog postotka.

Budala sam, je li?


mcn

PS Od ksenofobije, koju si mi priljepio, u kontekstu bi primjerenija riječ bila mizokainija, mržnja prema novome. Siguran sam da ju je i Krleža, kao prilježni autodidakt, negdje upotrijebio.


sadržaj

9.

X-LJUDI (12)

Vanja Mišković



Maj je davno prosao i pocetne price novih stripova o X-Ljudima su uglavnom zavrsene, tako da konacno mogu gotovo objektivno da govorim o kvalitetu svega novog.

Prvo nabrojmo promene koje su Bil Dzemas i prvenstveno Dzo Kuesada doneli u Marvel. Promene su logicne ali i cudne. Npr. zabranjeno je vracanje likova iz mrtvih (a podrzava se izlazenje stripa o Elektri), zabranjeno je setanje kroz vreme i po realnostima (a izlazi "Blink & Her Exiles"), Marvel je upostavio svoj rejting stripova, odlucio da izdaje godisnjake samo kad je to potrebno i zabranjeno je predstavljanje heroja sa cigarama (u svim osim Marvelovih stripova za odrasle, kao npr. Nik Fjuri). Sa druge strane poceli su da izlaze zaista dobri stripovi tako da je ovaj Kuesada svakako ucinio Marvel boljim.

Podjimo od najnebitnijih. Strip o Blink i Proteranima je ocigledno radjen za ljude koji ne zele duboku karakterizaciju i zaista bitne dogadjave vec gomilu promena i varijacija na temu pricu i likova X-Ljudi. Prica i nije toliko komplikovana - Blink i nekoliko mutanata iz drugih realnosti su pokupljeni (sto je u njihovim realnostima objasnjeno time da su umrli na razlicite nacine) da sluze kao neka vrsta tajnih agenata koji ce uciniti da se neke stvari ne dese u drugim realnostima. Tim sacinjavaju Kurtova zgodna cerka Ti Dzej (sa mocima telporta i minornim psihickim mocima), Mimik koji je vodja tima (sa sposobnostima koriscenja moci bilo koga od X-Ljudi), Tanderbrd - bivsi Apokalipsov jahac i snaga tima, Morf koji je lokalni saljivdzjia (sa sposobnostima preuzimanja lika gotovo svakoga ko mu padne na pamet), sin Magneta i Lutalice - Magnus (sa mocima slicnim ocu) i konacno Blink sa mocima teleportacije i misterioznim Talesom, spravom koja timu postavlja zadatke i prebacuje ih iz jedne u drugu realnost. Magnus gine vec u drugoj epizodi i na njegovo mesto dolazi Volverinova ljubav, japanka Mariko Jasida sa mocima njenog rodjaka Sira (Sunceva Vatra). Prvi zadatak je bio nalazenje ucitelja u svetu u kome su ljudi zarobili mutante i druge super-heroje. Drugi je osiguravanje smrti Dzin Grej u toku sudjenja Feniksa. Sve u svemu - nesto kao Ekskalibur, samo nesto drugacije. Licno preferiram ovakav (u principu nepotreban ali zabavan strip) u odnosu na nekadasnji Ekskalibur (pre Vorena Elisa bio po meni suvise bizaran i neduhovit strip uprkos svemu sto je nastojao i mogao da bude sa takvim likovima kao sto su Kurt, Kiti i Rejcel).

Potpuno nova Sila X pisca Pitera Meligena i crtaca Majka Elerda je pocela vrlo brzo i sokantno. Bez puno objasnjenja ubaceni smo u vrtlog i ludilo stripa koji nema nikakve veze sa icim sto je dosada izaslo sa etiketom "X". Premisa: iako mutanti, Sila X su svetske zvezde, njihove misije se snimaju kamerom, imaju svoje restorane i u stvari su gomila egocentricnih spodoba potpuno pokvarenim uspehom. Do kraja prve epizode skoro ceo tim gine! Vec u trecoj epizodi gine lik koji je bio otvoreni homoseksualac (sto je nazalost bila jedina crta u njegovom karakteru) a na pocetku cetvrte gine jos jedan clan tima! Dakle, budite spremni na sve ako budete citali Silu X. Trenutan tim sacinjavaju suicidalni vodja Siroce (najbolji lik u stripu, mutant proklet preteranom osetljivoscu svih cuda), Vivisektor (po karakteru vrlo slican Zveri, a po mocima Rein iz Novih Mutanata - ovaj mladic je mutantski vukodlak, diplomac sa Harvarda), Fat (mladic okrenut repu sa mocima produzivanja svoje mutatski ogromne telesne mase) i dva prezivela clana bivseg tima - Anarhista (mutant sa mocima pretvaranja svog znoja u ispaljivu energiju) i po stazu stariji clan bivseg tima, UGoGirl (mutant sa mocima teleporta). Moj licni favorit je Siroce, koji ima na glavi ima belu kosu i dve cudne antene, cije su moci toliko strasne da je profesor X bio prinudjen da mu napravi specijalno odelo kako bi izolovao mladica od teora koji mu predstavlja spoljasni svet. Mladic toliko pati da je suicidalan i svakog jutra stavlja metak u revolver, zavrti bubanj i ostavi pistolj na stolu, da bi ponovo uzeo u ruke pri kraju dana, prineo glavi i povukao oroz - nalazeci jedini smisao u svom zivotu kroz ovakvu igru ruskog ruleta koja bi mogla da ga spasi daljeg bola. Elerd crta karikaturalno sto se prilicno dobro slaze sa cudnim tekstom Meligena. Ostatak X-univerzuma gotovo da nema nikakav uticaj na njih. U drugoj epizodi se pojavljuje stara grupa koja je nosila isti naziv (vidimo da su neki od njih preziveli eksploziju u kojoj je receno da su poginulu u zadnjem broju normalnog dela stripovskog zivota prvog tima Sile X). Celu grupu kontrolise i medijski predstavlja Trener, stariji misteriozni mutant, dok njihove avanture snima Dup, cudno, nezemaljsko stvorenje koje cak ni ne govori nas jezik. Da bi se bolje razumeo strip treba samo pogledati u tabloide. Vlasnik grupe je covek koji je ocigledno Bil Gejts pod drugim imenom, kao prvu misiju grupa dobija da spasi bend koji je kritika Backstreet Boys-a i slicnih boy-bendova. Druga misija je preslikana prica o detetu sa Kube koja je bila glavna vest Americkih novina od pre par meseci. Ovakav strip mi je zanimjivo da citam prvenstvno zbog likova. Govoreci o likovima prvenstveno mislim na Siroce, UGoGirl i Anarhistu, kao i donekle Trenera. Ostali jos uvek suvise mirisu na topovsko meso. UGoGirl je hladna, potpuno opterecena sopstvenom popularnoscu, Siroce je suicidalan, gotovo nesposoban da donese bilo kakvu odluku i vrlo los vodja, dok je Anarhista tu uglavnom da podigne tenziju. Koliko dugo ce ovakav strip trajati je dobro pitanje ali je svakako zanimljiv i poucan.

Strip o Bratstvu je jos jedan cudan strip vezan za X-Ljude. Smesten u gotovo realnom svetu, on nudi prilicno tuzan i sumoran prikaz svakodnevnice tinejdzera koji otkriva da je mutant i rada teroristicke organizacije koja se bori za mesto mutanata u Americi i svetu. Esad Ribic je crtao strip a pisac ostaje sakriven iza pseudonima X sto je zaista steta. Komplikovana prica i zaista uverljivo ponasanje glavnog junaka Asera cine strip primamljivim. Aser otkriva da je mutant, muce ga negativni stavovi njegovih roditelja prema mutantima, devojka ignorise njegovu potrebu za sexom i lokalni siledzija se izavljava na njemu. Jedini slicni njemu, dvojca cudaka planiraju da naprave pokolj u skoli i osudjuju ga zbog toga sto je mutant. Bratstvo, predvodjeno misteroiznim Iksom pokusava da mu pomogne. Sve je to previse za Asera tako da pokusava da izvrsi samoubistvo. Nova senatorka (naslednica Kelija) predlaze registraciju mutanata. Stripovi o mutantima skoro nisu bili ovako realisticni. Preporucljivo.

Kejbl. Nakon zavrsavanja duge price ispostavlja se da je su glavni negativci u stvari zaista sestrinstvo, sve su blize i dalje rodjake, predvodjene mutantom koji zivi vec stotinama godina, sveteci se za smrt svoje sestre. Plan sestrinstva je bio preuzimanje kontrole nad Amerikom. Robert Vinberg je otpusten sa pozicije pisca Kejbla (pre nego sto je do kraja objasnio poreklo vestica koje su polako menjale Kejblov zivot) i pored pazljivog planiranja blize buducnosti za strip. Dat mu je jos jedan broj, klasicna prica za sebe koja je tu samo da popuni vreme do prvog broja novog tandema Tisman-Kordej. U tom jednom broju inspirisano piscima sa sredine veka i jednom pesmom, Kejbl susrece neandertalca koji zivi vec tri hiljade godina.

Strip o Logan-u je pomalo za sebe sa dobrim piscem. Ono sto je u ovom trenutku mozda zanimljivije je da je Marvel poceo da objavljuje 6 stripova o poreklu Logana. Reci cu samo da prvi pocinje u Kanadi, u viktorijanskom dobu.

Neograniceni X-Ljudi predstavljaju sada vise prica o popularnim mutantima, pomalo nepotrebnih ali zanimljivih.

Ekstremni X-Ljudi ostaju kao jedini strip koji se zaista nastavlja na dugu istoriju X-Ljudi. Klermont pocinje sa timom u Spaniji. Tim sacinjavaju treci Tanderbrd (ciji izgled je pomalo promenjen – meni se licno vise svidjao prosli, kada je bio pravi indus sa bradicom) sa mocima absorbovanja i izbacivanja gole energije, Lutalica (koja u ovom trenutku svog zivota ima problema sa kontrolisanjem svojih moci), Oluja (koja vodi tim I standardno kontrolise sile atmosferske sile), Biskup (otkriveno je da se zove Lukas, da simpatise Oluju; ima moci prikupljanja energije i mocnog izbacivanja iste), Zver (mutant sa plavim krznom, velikom snagom, inteligencijom i spretnoscu, Beti “Psylocke”, sestra Kapetana Britanije, sa vrlo komplikovanom istorijom i telekinetickim mocima i Mudrac, devojka cije je mozak zivi kompjuter, sa neverovatnom moci zapazanja. Trazeci knjige Sudbine, njima se suprotstavljaju specijalne jedinice spanske nacionalne garde (nesto kao spanski S.H.I.E.L.D.). U celom haosu nastupa Vargas, nesto vise od mutanta koji zeli da osigura sigurno mesto za sebe i njemu slicne, poceci sa sakupljanjem dnevnika Sudbine i ubijanjem X-Ljudi. Zaista, vec u drugom broju on ranjava Zver i ubija Psylocke. Mudrac uspeva da spase Zver, kome telo ponovo mutira. Tim nastavlja da trazi dnevnike, susrecuci sjajno predstavljenog lopova Gembita. Strip nije tusiran i nesto je skuplji u odnosu na ostale stripove. Radnja je zanimljiva a likovi naprosto sijaju. Iz broja u broj prica postaje polako jasnija i jasnija i likovi slozeniji. Jedino sto po meni nedostaje je Logan. Visoko preporuceno za ljubitelje pravih X-Ljudi.

Konacni X-Ljudi su po meni poboljsali posle prvih par brojeva i nakon pocetnih 6 brojeva i price o teroru Magneta i njegovom padu trenutno se koncentrisu na deo Loganove proslosti vezan za vreme provedeno kao zarobljenik kanadske vladine agencije gde je bio poznat kao Oruzje X. Strip je postao cak solidan i zanimljiv mada je pitanje koliko je zaista potreban.

Grent Morison pise prva 3 broja stripa o X-Ljudima koji se moze uzeti za najbitniji. Prica je prilicno jednostavna, Kasendra Nova, mutant nove generacije koja frapantno lici na Ekzejvijera uspeva ponovo da aktivira robote Sentinele i da zbrise iz postojanja svih 16 milona mutanata koliko je zivelo na mutantskom ostrvu Genosa (ukljucujuci i Magneta). Strip je previse realisticno nacrtan. Glavni likovi su Kiklop, Dzin Grej, Logan, Zver (koji je dodatno mutirao, postajuci u izgledu jos vise slican zivotinji) i Bela Kraljica (koja je nakon sto je generacija X napustila skolu i nakon smrti njenih djaka u Genosi dobila moc da kozu pretvori u dijamant). Kineski i Arapski mutant ce se uskoro prikljuciti timu. Posle suvise sokantnog prvog broja, prilicno dobrog drugog i donekle zbunjujuceg treceg preostaje nam samo da vidimo sta ce Grent sledece raditi. U godisnjaku X-Ljudi Grent nam pruza sansu da se upoznamo sa U-Ljudima, valjda polu-mutantima (valjda posto je taj godisnjak vrlo komfuzan, zadnji angazman u Marvelu crtaca Ju-a u kome se potpuno bespotrebno pojavljuje Domino). Upoznati smo sa Zornom, mutantom ogromne moci koji je decenijama cuvan kao kinesko tajno oruzje i sa ljudima koji placaju da bi im na tela nakalemili neke rezultate mutacije drugih mutanata. Morison skrece paznju na probleme u vezi izmedju Skota i Dzin. Logan je standardan, mozda previse jednostavan. Zver je pomalo nepotreban a BelaKraljica buduci izvor problema. Kraj 117. broja donosi Kasandru u bazu X-Ljudi gde se desavaju cudne stvari, zavrsavajuci se sa Profesorom X-om koji ubija zenu. Problem je u tome sto neki misle da je doslo do zamene umova i da je Kasandra usla u Carslovo telo i izresetala Carlsa u Kasandrinom telu, ubijajuci Profesora X-a zauvek. Problem je sto je zamena umova vrlo problematicno (ne)objasnjena i vrlo malo ljudi je zaista sigurno sta se desilo. Strip se zavrsava tako sto “Profesor X” javno priznaje da je mutant. Ako su u pravu, onda je trenutno najveci masovni ubica na planeti u vrlo zahvalnoj poziciji za izivljavanje.

Konacno, Dzo Kejsi i njegovi Uncanny X-Men. Verovatno najgori od svih pomenutih stripova… Prva Kejsijeva epizoda (#394) nema puno veze sa kontinuitetom i predstavlja pokusaj mutanta Vorpa Sevanta da za svoj rodjendan rekreira pokusaj Magneta da osvoji Americku bazu (#1). Kejsijev tim su Logan (koji je predstavljen u oba glavna tima), Arhandjeo (sa bradicom), Ledeni Covek (bez puno promena, kao da sve sto se desilo u X-Ljudi Zauvek - prici od 6 brojeva u kojoj su odabranih 6 mutanata prolazili kroz svoju proslost, otkrili nove stvari o sebi, doziveli psihicke i telesne promene, sto je ucinilo da Dzagernot na kratko postane vladin lovac na superheroje i objasnilo filmovizani izgled Zapca i Mistik - nije uticalo na njega), Kurt (koji je ozbiljniji i mnogo posveceniji veri). Zapocinjajuci u Londonu, X-Ljudi dolaze sa zeljom da regrutuju Dzonotana Starzmora (bivseg clana Generacije X, nesrecnika kome je pola lica sprzeno kada su se njegova bio-kineticka moci manifestovale), nalazeci visoku koncentraciju mutanata vrlo slicnim nekadasnjim Morlocima (fizicki odvratni mutanti koji se kriju od ljudi i zive u podzemnim tunelima). Ubrzo otkrivaju da Dzonoton ne zeli da postane X-Covek, da je postao zvezda kao momak Sugar Kejn (vrlo slicna Britni Spirs). X-Ljudi ga proganjaju i pokusavaju da ubede da promeni misljenje dok sluga “Crkve Covecnosti”, mladi arijevac po imenu Cistac (Mister Clean) ubija skoro sve “Morloke”. Logan se vraca iz okoline Nju Jorka, i on pokusava da ubedi zaljubljenog Dzonotona koji je glavna senzacija…. Problem je u tome sto se prica odvija veoma sporo, nije ubedljiva a jos manje originalna. Posle par brojeva Ian Cercil je napustio strip zbog neslaganja sa Kejsijem. Iako strip nije toliko lose napisan, skoro nikome se ne dopada iz ociglednih razloga. Kako se blizi 400tom broju, strip ce se mozda poboljsati.

Marvel takodje izdaje i price od 4 broja o Kiklopu, Lutalici i uskoro o Kurtu, Arhandjelu i drugima. Kiklopova prica pocinje tako sto ga Profesor X salje na odmor. U prvoj epizodi ga napadaju Dzagernot (koji je prestao da radi za vladu, iako obozavaoci nisu videli ni jednu epizodu u kojoj on zaista odlazi na vladinu misiju) i Crni Tom Kesidi, poslati od strani coveka cije je ime povezano sa Homerovom Odisejom. Serija o Lutalici je grozno zamisljena, smestena u jedan trenutak u stripu, s tim sto Lutalica tada bas i nije imala takve moci (oduzete su joj supersnaga, letenje i neunistivnost koje je dobila od Kerol Denverz), sve to sa naslovnom stranom na kojoj je prikazana lutalica u kostimu iz crtaca. Prica jos i moze da prodje, sa mladom Lutalicom koju Carls uci kako da kontrolise moci ali je strasno nespretno odradjena.

Pored svega nabrojanog, Marvel uskoro pocinje da izadaje jos dva stripa, jedan po seriji o mutantima (bez veze sa X-Ljudima) po imenu “Mutant X” (bez veze sa skoro ugasenim istoimenim stripom Havoku, mutantu koji je usao u alternativnu realnost, postao njen cuvar i u zadnjem broju otisao negde…) i strip po crtacu “X-Men Evolution” koji ulazi u drugu godinu emitovanja.

Vanja Miskovic
e-mail address: queen@net.yu
ICQ number: 54131383
Homepage: WAXMAN.4T.COM


sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail


From: Vedran Novak <vedrann@beotel.net>
Subject: PISMA CITALACA- ZA RASPRAVU

Iako pomno pratim ovu diskusiju od samog pocetka, ukljucujem se u nju direktno tek sada izravno potaknut textom Balkan gospodina Gacica iz proslog broja SV. Za pocetak nekoliko nekoliko pitanja:
1. Koji poziv na hajku?
2. Da li je neko licno vredjao clanove "Divljeg oka", bez obzira koliko im se ne svidjali njihovi stavovi?
3. Ko je pruzio podrsku "Divljem oku" osim samih clanova koji pisu sami o sebi i kuju hvalospeve sami sebi?


Nisam primjetio "toliko zuci, zapjenjenosti, podmetanja (krivih informacija) i zlobe" u textovima Macana (korektna kritika jedne izlozbe), Somborca (mozda bi gospodin Gacic mogao da procita taj text malo pazljivije jos jednom, nije mnogo dugacak) i Stefa (prava majstorija, pravi primjer sarkasticne replike, koja nikako "nije zapjenjeno rezanje ortodoksnih" (to valjda malo govori i o nesigurnosti doticnog gospodina a vise o pokusaju napumpavanja sopstvenog znacaja, bilo kako svaka cast Stefu. Klasika!))

Da li je tu bilo poziva na hajku? Sve je pocelo, ako se malo prisetimo, Macanovom kritikom izlozbe Divljeg oka, koja iako ne bas povoljna, svakako nije bila pocetak lova na vjestice ili nekog slicno proganjanja. U sledecem broju SV gospodin Gacic, pak, naziva Macana "infantilnim".

Dakle, ko je tu koga pljunuo, zakljucak izvedite sami.

Covek bi jos mogao i steci utisak da izmedju gospodina Gacica i Macana/Stefa ima i nekih licnih razmirica, sto se ipak iz textova ovog "dvojca" nije dalo bas tako ocigledno naslutiti.

Bijes + Netrepeljivost = Gacic

Isto tako nisam primetio u textovima gospodina Gacica neke pozive na saradnju i slicno. Doduse,priznajem, to je mozda i moja krivica jer mi je bilo malo tesko citati te textove kad se covjek mora probijati kroz sve te hvalospjeve samom sebi i samozadovoljno cestitanje za "osvojene nove horizonte" i takve maestralne skokove u nasoj umjetnosti koja, sigurno, nakon Divljeg oka nece biti ista.

Izbegavanje odgovora izgovorom "imam pametnija posla nego edukovati nekog napaljenog srednjoskolca" i nazivati njegovo spisanije "mentalnom onanijom" pokazuje elementarni nedostatak kulture i istu onu zapjenjenost koju sam gospodin Gacic prebacuje Stefu i Macanu. A napominjanje, kako eto on covek ima "barem tri pametnija posla" treba, valjda, da nam pokaze kako nisu samo mladjahni Stef i Macan zauzeti i da i on nije jos za staro gvozde. Tuzno.

Stari izgovor sa pozivanjem na okruzenje koje ne razumije "umjetnika", vidimo da nije ostao neiskoristen ni u ovom slucaju. Zasto uvek u slucajevima kritike (a svako ima pravo na kritiku, zar ne) nazovimo to "revolucionarnim" pokreta, mete tih kritika egoisticno lupaju na sva zvona o velikoj zaveri koja je organizovana protiv njih?

Napokon, da se osvrnemo na uzgredno napominjanje i citiranje raznih licnosti. Mogli bi da primetimo dvostruku svrhu tih citata:
- da nam, onako uzgred, pokaze sirinu obrazovanja
- da nam, onako uzgred, pokaze da smo svi mi koji se ne pozivamo na doticne ili pak, neke druge velikane, moroni neobrazovani i da takav poznavaoc ima pametnija posla nego da nas sad tu obrazuje (tacnije ima barem 3 pametnija posla)

Takodje, to nam jos i pokazuje nesigurnost u sopstvene stavove kada je coveku potrebna ta vrsta podrske.

Sve u svemu prisustvovali smo ispadu jednog starog i ogorcenog coveka koji polako shvata da ga je vreme pregazilo i koji sad pokusava da uhvati poslednji voz za "besmrtnost" sa nekim "revolucionarnim" idejama.

Da nije zalosno bilo bi smesno... Zao mi coveka...

Ako se neko i dvoumio kojoj strani da se prikloni, ovim zadnjim textom gospodin Gacic je definitivno izgubio neke od potencijalnih simpatizera.

No ne mari. Pravi umjetnici su ionako neshvaceni.

Robilad

P.S. u strahu da ovaj text ne oduzme mnogo vremena gosin Gacicu i ne odvoji ga duze vremena od njegova Barem Tri Pametnija posla (u ovom trenutku, mozda ce ih biti jos i vise, za pravog umjetnika nikad predaha) trudio sam se da pudem sto kraci i sadrzajniji. Toliko.


* * *

From: Marko Somborac <somboraz@ptt.yu>
Subject: CEO ZIVOT SPLETKE

Zlatku:
-zasto "macanove predrasude"? Macan je jedan od najboljih scenarista koja je nasa ex-zemlja iznedrila-valjda zna nesto covek!
(To je samo bio citat iz nagradnog pitanja koje je sam Darko Macan formulisao. zm)

-pa gde je taj nagradni katalog-mozda bi ti pomoglo ako bi ti poslao adresu?
(Darko Macan je organizator, ja sam samo bio sudija. zm...:)

Gacicu:
-Jao, prijatelje, unisti me! Pokusavam da se setim cime sam to zasluzio ali mi ne ide. Pa jel' to lepo? Nije, nikako nije lepo. Ne ide mi u glavu cime sam te to, tebe licno, uvredio u mom "zivela toalet-papir stampa-dole nerazumljive graficko, video, performans stvari" pa da mi tako odbrusis. Enivej, naravno da mi nije namera da ucim starijeg coveka ponasanju niti cu zavrsiti ovaj mejl da nije vredan polemike niti cu ukazati da su mu odgovori, sem sto umeju da budu licno uvredljivi, izvrdavajuci-samo cu reci ZBOGOM. ...Patim...jako....smrc...

p.s. Ljudi, bio sam na sajtu www.zmcomics.co.yu/divljeoko i opet nista ne razumem! Ipak, kao otvoren covek za razlicite misljenja, slobodan sam najaviti NAGRADNU IGRU u sopstvenoj reziji:

KO ONO SHVATI DOBIJA RARITET, NIKAD OBJAVLJENU, S GNUSANJEM ODBIJENU U "BAGERU", PORTRETNU KARIKATURU, IZ IZBACENOG "DOSIJEA", JEDNE OD NASIH NAJOMILJENIJIH ESTRADNIH UMETNICA!


sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti



COMICGEEK, news servis. Dobro za skidanje informacija, pogotovo ako želite da pišete za Strip vesti, na primer...:)
http://www.comicgeek.ca/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 22. do 28. septembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.