prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. PROMOCIJA BONELIJEVIH STRIPOVA - Strip Vesti
2. ŠTEF BARTOLIĆ, email intervju - Strip vesti
3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
   -RODRIGO
   -KONAN #14
   
4. ADOLESCENCIJA KAO VJEČNOST - Rajko Radovanović i Oleg Sladoljev
5. NA RADOST STRIPOLJUBACA - Ilija Bakić
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 27. - Marko Stojanović
7. QMOVA KOLUMNA (77) - Bojan M. Đukić
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (87) - Darko Macan
9. X-LJUDI (12) - Vanja Mišković
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

PROMOCIJA BONELIJEVIH STRIPOVA

Strip Vesti

DRAGI LJUBITELJI I PRIJATELJI STRIPA
ČAST NAM JE DA VAS POZOVEMO
NA PROMOCIJU ČUVENIH BONELIJEVIH
STRIPOVA U NOVOM IZDANJU

DOĐITE NA DRUŽENJE UZ STRIP

Dečiji kulturni centar Beograd
Takovska 8

21. SEPTEMBAR 2001. U 17.30


PROGRAM

od 17.30 do 19 časova
PRIČE U BOJAMA
STRIP RADIONICE I STRIP IGRAONICE
ZA NAJMLAĐE LJUBITELJE STRIPA

od 19 časova
SLIKA DO SLIKE - STRIP
ČUDESNI SVET STRIPA

ZA MALE I VELIKE LJUBITELJE STRIPA
PREGRŠT IZNENAĐENJA I POKLONA

"Edicije Vannini"
sa gostima iz Italije

sadržaj

2.

ŠTEF BARTOLIĆ, email intervju

Strip Vesti

sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

-RODRIGO
Marketprint je ovog puta svojim čitaocima i svim ljubiteljima vrhunskog stripa dao priliku da čitaju najnovije delo velikana svetskog stripa, Hermana Hupena, u isto vreme kada ga čitaju i u ostalim zemljama zapadne evrope. Praktično smo uspeli da naše izdanje bude deo svetske premijere.
Naravno, kao što je već najavljivano, reč je o najnovijem nastavku serijala Boa-Mori, dvanaestom po redu, pod nazivom "Rodrigo". Album je štampan u punom koloru u tvrdom povezu, praktično istog kvaliteta kao i strana izdanja. Tako da po prvi put ne morate najnoviji album svog omiljenog autora kupovati na stranom jeziku, od nakupaca po nerealnoj ceni, već možete sebi to zadovoljstvo priuštiti, kao član Stripotekinog kluba, za svega 450 dinara. Uz ovo izdanje je, kao i kod prethodnog, odštampana serigrafija u 200 primeraka na 250 gramskoj hartiji u punom koloru. Svi primerci su potpisani od strane autora i numerisani. Album sa takvom serigrafijom za članove kluba košta 660 dinara.
Rodrigo se već može kupiti u sledećim knjižarama:

Podsećamo da smo omogućili prodaju svih naših izdanja u Sloveniji gde za sve narudžbine treba da se obratite Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova). Vaše narudžbine će biti isporučene najdalje za dve nedelje.
Svi kupci iz Bosne i Hercegovine treba da se jave našem predstavništvu u Banja Luci na sledeću adresu: Miljević Aleksandar, Ravnogorska 9, 78000 Banja Luka; Telefonski broj: 051/349-088
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate našem saradniku u Zagrebu na sledećoj adresi: Bernard Radovčić, Brane Busića 14, 10020 Zagreb. Telefon kod kuće: 01/66-36-680. Email: bradovcic@hotmail.com



-KONAN #14
Edicija Konan u septembarskom broju svojim čitaocim predstavlja kompletnu epizodu "Sudar svetova" (scenario: Michael Fleisher, crtež: Gary Kwapisz i Ernie Chan) kao i četvrto poglavlje epizode "Kći božanskog kralja" pod naslovom "Špijun G'humen Taka".

sadržaj

4.

ADOLESCENCIJA KAO VJEČNOST

Rajko Radovanović i
Oleg Sladoljev

Pišu: Rajko Radovanović (Banja Luka) i Oleg Sladoljev (Houston)

Strip i film

ADOLESCENCIJA KAO VJEČNOST

Daniel Cloves: Ghost World, Fantagraphics Books, Seattle.

Ghost World; režija Terry Zwigoff; glume: Thora Birch, Scarlett Johansson, Steve Buscemi, Illeana Douglas, Brad Renfro; američki distributer MGM/United Artsists, 2001.

Ko bi se tome nadao!

Sedam godina od upoznavanja i priče o saradnji, te pune četiri godine rada na projektu, trebale su Danielu Clovesu i Terryju Zwigoffu da film Ghost World ugleda svjetlo dana. Sada, kada ga je ugledao (film je u Americi krenuo 20. jula ove godine u Los Angelesu i New Yorku), Ghost World kupi izuzetno dobre kritike i privlači neuobičajeno veliku pažnju medija za skromni, mali film koji je koštao svega šest miliona dolara.

Sve to je, naravno, podiglo zanimanje i za istoimeni Clowesov strip po kojem su on i Zwigoff napisali scenario. Clowesova knjiga je samo u ovoj godini imala četiri izdanja (ukupno osam od 1998, kad je izašlo prvo) i postala je sa 70.000 primjeraka najprodavanija knjiga poznatog nezavisnog izdavača Fantagraphicsa (do tada je to bio Music for Mechanics braće Hernandez), a film je za sedam sedmica prikazivanja zaradio (vrlo respektabilnih) 3,2 miliona dolara, prikazujući se u sedmoj sedmici u 81 bioskopu i imajući odličnu prosječnu zaradu od sedam hiljada dolara. O čemu se, dakle, u stripu/filmu radi?

Junakinje stripa Ghost World su dvije tinejdžerke, Enid Coleslow i Rebeca Becky Doppelmeyer, neodređenog američkog grada, koje se upravo završile srednju školu i koje se tokom ljeta prilično dosađuju. One padaju u melanholiju, povremeno depresiju, razmišljaju o zabavi, seksu, koledžu i koječemu. Kad ih vidite tako "skrojene", pomislite na Maggie i Hopey Jaime Hernandeza (mada se Clowesove priče mogu smjestiti otprilike između priča Jaimea i Gilberta Hernandeza) sa kojima dijele istu vrstu dosade i vječite potrage za zabavama, ali vam isto tako padne odlično pozicioniranje američke omladine u društvu kao što je to radio Salinger u pedesetim ili Brett Easton Ellis u devedesetim.

Ipak, Ghost World je svijet za sebe. On je mali i melanholičan, svijet dvije djevojke koje iz tačke u kojoj nam Clowes priča o njima u budućnosti ili mogu da urade nešto sa svojim snovima i sposobnostima ili mogu da ostanu zarobljeni u bespuću američkih predgrađa, shoping-mallova i skršenih snova. Clowes nam, dakle, na ove 72 table (nastajale u dugom rasponu godina od 1993. do 1997) ne odgovara šta će da bude sa njima, ali nam i te kako podrobno kazuje šta one prolaze tokom ta tri mjeseca: opsjednutost televizinom, bilo čim iole neobičnim u odnosu na svakodnevicu, gubitkom nevinosti, mogućim rastankom na jesen (Enid zamalo upisuje koledž), preotimanjem momaka jedne od druge…

Clowes ne želi da fascinira virtuoznim crtežom, on želi da crtež prati njegovu tešku, otrježnjujuću ali ipak zabavnu i optimističnu i, definitivno, vrlo dobru priču. Strip Ghost World je crno-bijel sa dodatkom jednog tona, plavog, koji, po Clowesu, predstavlja odsjaj televizora, aparata koji više nije kućna zabava nego sinonim za život, onaj bolji, koji je uvijek negdje drugdje.

Film Ghost World je upravo to što mu naslov kaže: svijet duhova. Koji - kao svi dobri duhovi - tumaraju kroz predgrađa prozaične svakodnevnice, nedodirljivi u svojoj različitosti, ali u isto vrijeme, osamljeni u nemogućnosti da se poistovijete sa bilo čime što motiviše onaj drugi svijet, svijet živih. Ili je, možda, ovaj film obrnuo gornju pretpostavku, doživljujući svijet (navodno) živih, kao svijet duhova, u kome su živi jedino oni koji su drugačiji?

Ghost World je film o odrastanju. Preciznije: o želji da se nikada ne odraste. Zwigoff i Cloves su "politički" bliski Sofiji Coppoli (Virgin Suicides) ili Timu Hunteru (River's Edge) koji su svoje priče o odrastanju stavili u kontekst američke provincije, u kojoj je vrijeme, naprosto, stalo. Ostali su samo tjeskoba i melankolija, desperatna besciljnost daytime TV, strip mallova i fast-food restorana (u kojima niko ne jede brzo jer se nikome nigdje ne žuri). Izlaz je ili samoubistvo (Virgin Suicides) ili ubistvo (River's Edge), dakle, agresija!

Tu i prestaje svaka sličnost tih filmova sa Ghost Worldom. Zwigoff i Clowes skloniji su atmosferičnom, ekonomičnom, neagresivnom i nešokantnom vizuelnom pripovijedanju, koje je vjerno strip-predlošku. Kako je Clowesov crtež karakteristicno statičan i sveden, filmski Ghost World je daleko od uobičajene holivudske comic-to-movie reciklaže.

Neki američki filmski kritičari - poput Owena Gleibermana - porede Ghost World sa filmovima Todda Soldonza (Welcome to the Dollhouse, Happiness), previđajući činjenicu da se Soldonz bavi likovima koji su potpuno izgubljeni u emocionalnoj nedođiji moderne Amerike, ljudima koji su, na ovaj ili ona način, "otpisani". Junaci Ghost Worlda - Enid (Thora Birch), Rebecca (Scarlett Johansson) i Seymour (Steve Buscemi) - su umjesto "lagane predaje" izabrali odgađanje izbora, odgađanje - po mogućnosti zauvijek -učestvovanja u ritualima običnog i prosječnog.

Soldonz je otrovno sarkastičan, nemilosrdan i terminalno pesimističan (Happiness je jedan od najturobnijijh modernih američkih filmova). Zwigoff i Clowes su nježno letargični, neviniji i… optimističniji. [to opet ne znači da se Enid, Rebecca i Seymour (lik koji ne postoji u stripu) kreću ka sreći, "happy endu".

Zwigoffu i Clowesu, zapravo, i nije bitno kuda Enid, Rebecca i Seymour idu. Ono što interesuje autore Ghost Worlda je način na koji se njihovi junaci kreću kroz prostor i vrijeme, znajući cijelo vrijeme da su na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijme (i obrnuto).

U činjenici da su Enid, Rebecca i Seymour svjesni svoje različitosti, nepripadanja te nedostatka potrebe da se poistovijete sa bilo čim oko njih što se smatra modernim i kurentim, autori Ghost Worlda prepoznaju njihovu prednost, šansu da transcendiraju. Seymour je tako opesivni kolekcionar prastarih jazz i blues ploča i drugih bizarnih memorablija, dok je omiljeno Enid i Rebeccino sastajalište retro-restoran Wowsville, mjesto nostalgično do bola (za boljim, čistijim, nevinijim, američkijim vremenima).

Ghost World je, dakle, film o vječnoj adolescenciji kao jedinom načinu da se prevlada prozaičnost i tragična skučenost stvarnosti. Kao takav, on nije prvi američki film koji sa prezirom gleda na svijet odraslih. Zwigoff i Clovesov film je, međutim, jedan od rijetkih koji nudi odgovor. I nadu.

To je lijepo, neobično i nadasve potrebno.


Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 33, 19. septembar 2001.

sadržaj

5.

NA RADOST STRIPOLJUBACA

Ilija Bakić

STRIP

NA RADOST STRIPOLJUBACA

Pet godina uspešnog rada Kluba obožavalaca stripa u Novom Sadu

Uprkos gotovo sedamdesetogodišnjoj prisutnosti stripa na ovim prostorima - 21. oktobra 1934.godine u "Politici" su objavljeni prvi kaiševi "Detektiva Iks-9" (tada je Duda Timotijević "izmislio" reč za novu vizuelnu formu, uzevši drugi deo engleskog pojma comic strip) - te nespornoj popularnosti priča u slikama, ljubitelji stripa oduvek su bili difuzni, neorganizovani pojedinci različitih godina, obrazovanja i ukusa (a i finansijskih mogućnosti). Svaki od njih je zasebno kupovao omiljene sveske, eventualno ih menjajući sa drugovima ili na buvljacima, uključujući se u reku strip produkcije, prema godinama odrastanja, ostajući u njoj trajno ili se isključujući u trenutku "odrastanja" i okretanja "ozbiljnim stvarima". Ovakva situacija nastavila bi se da nam se nije desio raspad države, rat, sankcije što je rezultiralo propašću svih strip izdanja i nateralo stripoljubce na svakojaka dovijanja ne bi li došli do omiljene literature, bilo one iz ranijih godina bilo one objavljene u doskora bratskim republikama. U ostvarivanju ovih nauma istomišljenici su sve više bili upućeni jedni na druge.

Zanesenjaci i nostalgičari

U takvoj situaciji, krajem 1995.godine u Novom Sadu osnovan je Klub obožavalaca stripa. Po rečima njegovog predsednika Miloša Sekulića, grupa strip fanatika, zanesenjaka i nostalgičara, u najdubljoj ilegali je zaključila da "tako više ne ide", da stripovi više ne smeju da se prodaju po trotoarima i pijacama, da se ne smeju koristiti kao potpala, papir za motanje duvana i ostale slične rabote, već da ih treba čuvati za generacije koje pristižu, razvijati i populisati. Posle poprilično muka Klub je zvanično registrovan, kao udruženje građana, maja 1996.godine. Prvenstvena namera osnivača je da na jednom mestu sakupi što više stripova i učini ih dostupnim zainteresovanima. U ovom trenutku ova jedinstvena biblioteka stripa broji 20.000 naslova, komplete izdanja domaće produkcije od 1970-tih na ovamo, odnosno stranih publikacija, i oni se mogu iznajmiti radi čitanja. Naravno neka izdanja su više čitana, druga se traže mnogo slabije, za treća se gotovo niko ne interesuje, upravo kao i u svakoj drugoj biblioteci. Članstvo Kluba je šarenoliko, od osnovaca do penzionera; najbrojniji su srednjoškolci i studenti, neki dolaze redovno, drugi ređe, poneko gubi interes i odustaje, mladi pristižu. Uprkos fluktuaciji Klub broji oko 170 aktivnih članova. Prateći njihova interesovanja delatnost Kluba proširila se na sakupljanje SF knjiga, gramofonskih ploča, postera, muzičkih časopisa, rečju svega što je objavljivano na ovim prostorima u proteklih 50-tak godina.

Škola stripa

U prostorijama kluba, u Ulici kralja Aleksandra 10, prvi sprat (radnim danom od 10-20, subotom od 10-14), organizuju se izložbe i promocije stripova a ponovo je započela sa radom i Škola stripa Vlade Vesovića i već je pohađa 12 polaznika; njihovi časovi održavaju se svakog petka od 16-20 časova. Klub, dakle, živi vrlo aktivno, mnogo je dešavanja i novina koje nisu uvek adekvatno propraćeni u lokalnim medijim pa je najsigurnije informacije potražiti na telefon Kluba 624-723.

Za pet godina svog rada Klub obožavalaca stripa dokazao je opravdanost svog osnivanja i izgradio temelje za, nadamo se, dugotrajno postojanje na radost novosadskih stripoljubaca.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 5. avgusta 2001.godine.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 27.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (100): GRENDEL TALES: DEVILS AND DEATHS

DJAVOLI, DJAVOLI, DJAVOLI...

Prilicno je sigurna pretpostavka da Americki crtac i scenarista Met Vagner nije sezdesetih godina proslog veka imao priliku da uziva u vokalnim sposobnostima Djordja Marijanovica niti da se cudom cudi Marijanovicevim egzorcistickim sklonostima ka nekoj "njoj" u pesmi Djavoli (iz prostog razloga sto je rodjen 1962. na sasvim drugoj obali okeana). Nesto je manje sigurna pretpostavka da Vagner nikada nije iscitao staroengleski spev Beowulf, u kome mladi junak Beovulf dolazi da bi napadnuto kraljevstvo svojih srodnika zastitio od monstruma Grendela, monstruozne sile koja vreba izvan ljudskog domena i dugi niz godina odnosi usnule ratnike svake veceri, sve dok ne naleti na Beovulfa koji ce mu u stilu naseg izvornog Marka Kraljevica otkinuti obe ruke i poslati ga kuci mami rane da mu (bezuspesno) vida. Veoma je sigurna pretpostavka da je u Beowulfu Vagner naisao na nesto sto se zove heroic code, iliti u slobodnom prevodu junacki zakonik, po kome su najvece vrline lojalnost gospodaru, junacka smrt, i jos par vrlo plemenitih principa. Apsolutno je sigurna ona pretpostavka po kojoj je gorepomenuti Met Vagner uzivao u filozofskim traktatima Fridriha Nicea, sa naglaskom na njegovoj teoriji o natcovku, darovitom pojedincu koji se izdize iznad mase, koja je pak obicno stado. A da li je tu bilo mozda i neke perverzne fascinacije klovnovima i njihovim maskama, kao i daleke inspiracije Dijabolikom, cisto ostaje u domenu obicnih nagadjanja...

Bilo kako bilo, nas Met Vagner je stvorio jedan od fenomena modernog Americko stripa, univerzum Grendela. Pocetkom 1980.-ih Vagner je zapoceo Grendelovu egzistenciju, stvorivsi Hantera Rouza, vunderkinda neslucenih razmera, koji je prevazivsasi vrhunce knjizevnosti i sporta postaje nemezis Grendel, spodoba sa maskom koja je u startu nalikovala na masku nekog zlog klovna (s tim sto je kasnije kruzic oko nosa napusten) i koja se borila za prevlast u podzemlju, sukobljuci se konstantno sa svojim smrtnim neprijateljem Ardzentom, nakaznim polucovekom-poluvukom. Prica je kod citalaca imala znatnog uspeha, i tim je vise bila iznenadjujuca cinjenica da je Vagner sasvim iznenada ubio harizmaticnog Hantera Rouza u fatalnom i konacnom sukobu sa Ardzentom...Ali to niposto nije bio kraj planova Mata Vagnera za Grendala. Odlucio da Grendela iskoristi kao poligon za pricanje prica koje su ga interesovale, i kao nacin da sebi rad cini stalno interesantnim uspeo je da smisli koncept koji ce mu dozvoliti da pricu stalno redefinise po svom nahodjenju. Tako je Grendel postao neka vrsta agresivnog i zlog duha koji zaposeda ljude, iz generacije u generaciju, pa smo skacuci iz tela u telo nesrecnih ljubavnika, ozaloscenih roditelja, poludelih policajaca i mnogih drugih proziveli sa Grendelom period od 400 godina, sve do sudbonosnog trenutka u kome je posle treceg svetskog medijskog i nuklearnog rata, pada hriscanstva i pojave svih mogucih stvorova (kao sto su mutanti, vampiri i kiborzi) na scenu stupio Orion Asante. Mladic koji je u pocetku krenuo u bespostednu borbu protiv zla na kraju se uzdigao do vodje globalne imperije i sam sebi rodio sina, sve pod amblemom Grendela i imenom Grendel kana. Ono sto je on uspeo da ucini je da stvori potpuno novi, ratnicki kodeks postojanja za muskarce i zene i na taj nacin stvori militaristicku sektu koja ce ga nadziveti. Po njegovoj smrti njegova zena pokusacee da pod kontrolom drzi Orionovog sina Jupitera, ali joj to nece dozvoliti Grendel Prajm, kiborg programiran da sacuva decaka. Jupiter posle dosta godina stupa na tron i kao pravi sin svoga oca i k tome Grendel krece da svim raspolozivim silama povrati ocevo rasparcano kraljevstvo pod steg globalne Grendel imperije...

Ono sto karakterise seriju koju je Met Vagner ovako labavo definisao je stalno prisustvo maske Grendela, koja se menja ali pritom ostaje veoma prepoznatljiva, rusilackog prisustva neobuzdane snage Grendela, preovladujuci motiv osvete, graficko nasilje kao i osecaj da se nalazite u mracnoj bajci u cijem se svetu moze desiti gotovo sve. Takodje je uocljivo prisustvo imenice i prideva Devil u naslovima svesaka sa trejdmarkom Grendel (GRENDEL: DEVIL'S VAGARY, GRENDEL: THE DEVIL INSIDE, GRENDEL: DEVIL'S LEGACY, GRENDEL: DEVIL BY THE DEED, GRENDEL WAR CHILD, GRENDEL DEVIL'S QUEST), a trend se nastavlja i u Grendel tales-ima, pod koje podpadaju sve serije koje ce potom Vagner kreativno nadgledati, a koje ce bice smestene u period posle War childa, dakle u doba obnavljanja globalne imperije.

sadržaj

7.

QMOVA KOLUMNA (77)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

POLITIČKA KOREKTNOST

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (87)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

SLOBODA NARUDŽBE

Jedna od Gačićevih slijepih točaka s kojom se nikako ne mogu složiti jest sljedeća: njemu je narudžba a priori negativna stvar.

Ranije, dok se tog ćoravog posla još nisam ostavio, znao bih Dušku pohvaliti neki njegov strip: Na klupi ili akcione scene jednog nogometnog stripa, možda nešto treće. On bi svaki put odmahnuo rukom te počeo objašnjavati kako "nije to to". Mogu, mislim, razumjeti umjetnike koji su nezadovoljni učinjenim i čiji je pogled, čija su očekivanja vezana uz ono što tek smjeraju raditi - i Kurosawa je uvijek odgovarao da mu je najdraži film onaj idući - ali zar baš ni sa čim što si napravio za nekoga drugoga nisi sretan, Duško? Zar novac toliko kalja?

Sloboda koja je ovisna o vanjskim čimbenicima je privid. Sloboda - da podignem kvocijent referentnosti na tebi drag nivo - ne pjeva kao sužnji; kraljem se može biti i zatvoren u orahovoj ljusci. Narudža u umjetnosti, zato, nije nekakva marksistička nametnuta nesloboda - ona je stoljetna tradicija koja umjetniku unaprijed podilazi svjedočeći mu da se njegov rad traži, a poslije ga hrani nagradom za djelo njegovih ruku. Kakva je razlika između Rafaela i, recimo, Manare, kada su obojica našli načina da svoje opsesije (žene) uklope u tržišnu potražnju za madonama ili pornografijom? Treba li prezrijeti Michelangela zato što nije oslikao vlastitu kapelu nego je uzeo novce da omalja Sikstinu? Odakle je potekla ideja da je ludi Vincent jedini pravi umjetnik?

Kad radim, ja radim. Bila narudžba za neku od zlih multinacionalnih kompanija, pro bono tekst za fanzin ili nešto samo meni bitno, ja podjednako gorim. Zapalim se za tucet tebi nebitnih Star Wars likova jednako kao i za Borovnicu ili Jaglaca iz Kiberšanka. Kad radim, to što radim mi je najbitnija stvar na svijetu i sve od sebe što mogu, stavim unutra.

Ni zbog jedne odrađene narudžbe mi nije krivo. Poticaj je možda bio tuđ, ali je rezultat u procesu postao moj. Možda me ovakvo rezoniranje, Duško, čini budalom u tvojim očima, ali ja bar mogu pogledati svoje stari stvari i, zaboravivši trapljenja, uživati u postignutom. Za razliku od tebe, je li?

Mislim, kad već razgovaramo o frustracijama ...


* * * * *
A u nastavku našeg revijalnog programa, polemika.

Tjah, mora se. Ne bih nastavljao da je riječ samo o ideološkim razmimoilaženjima. Tu sam ja rekao svoje (da ne volim izložbe, te da me se Divlje oko nije dojmilo), na što je Duško otpovrgnuo manifestnom salvom iz svih topova i, kako jedan drugoga nećemo pokrstiti, s time treba stati. No Duško je, na žalost, u zanosu upotrijebio i par ad hominem argumenata koji zahtijevaju makar ispravak krivoga navoda.

Da li sam zavidan? Jesam. Nisam nikad svirao u bendu, časopisi u kojima sam radio propali su, pokušaj osnivanja studija ostao je na pokušaju ... Na tome zavidim Divljem oku, na iluziji pripadanja nečem većem i jačem od samoga sebe. To bih volio iskusiti. Na onome bitnom, pak, na rezultatima, im ne zavidim.

Da li se obračunavam sam sa sobom? Uvijek i stalno. Tome mi kolumna i služi, postavljam pitanja da bih saznao što o njima mislim. Za razliku od Duška, naime, ja ne znam sve odgovore unaprijed te mi je teško, kao što je njemu bogomdano, suditi o tome koji je rad obezvrijeđen te koji je talent rastočen.

Da li je Eddy (a pretpostavljam da Duško govori o Eddyu, unatoč iritantnoj navici da se na ljude osvrće bez da im spominje imena) straćio svoj život radeći za Amere? Mislim da nije. Mislim da bi ga straćio da nije radio. Duškov sud o Eddyevoj sudbini odjek je gluposti koje Zimonić priča godinama (o Buneti, Eddyu, Radovanu ...) i polazi od njihovog temeljnog nerazumijevanja da netko može o stripu razmišljati na drukčiji način. Eddy je volio crtati. Bila je to valjda jedina stvar na svijetu koju je razumio. Volio je pripovijedati crtežom. On nije bio autor koji bi uvijek imao nešto za reći (iako, kad bi imao, nastao bi sjajan strip poput "Ticine priče"), ali je bio režiser koji je svaku priču znao ispričati bolje. Eddy je proveo osamnaest mjeseci crtajući "The Last Command" da bi to bio najbolji ikad nacrtan Star Wars strip. To je ambicija koju ti, Duško, ne možeš razumjeti - jebiga, ne razumijem je gotovo ni ja - ali je upravo zbog toga nemaš nikakvo pravo osuđivati. Eddy je radio stripove za Amere jer ih je tamo mogao raditi mnogo i na način na koji je mislio da ih treba raditi, na način za koji ovdje nije bilo mjesta ni podrške. Ne traći se život radeći stvari koje voliš.

Da li svodim ljude tvornici uzimajući za to postotak? Da bar to radim, Duško, da barem to činim. Tada me tvoja objeda ne bi pogodila koliko me pogodila, tada bi mi bilo svejedno što pričaš... Jer, godinama mi se već, mračnome tonu kolumni uprkos, javljaju dječaci sa zvjezdama u očima i pitanjem "kako uspjeti?" Ja im kažem da recepta nema i ispričam im strašne priče, ali oni me ne čuju, jer zvijezde sjaje jako, a oni znaju da su nepobjedivi. I ja im onda kažem kako da povećaju svoje šanse, što da učine, dozvolim im da se pozovu na mene. Činim to jer svatko ima pravo na svoj san i zato što bi me neizmjerno veselilo kada bih mogao reći - a ne mogu, jer jedino je možda Radovana moja preporuka dovela, iako prekasno, pred prave oči - da sam nekome doista pomogao. Ponekad mi se čini da bi mi to značilo više od onoga što sam sâm postigao. Ali ne vučem za rukav one koji tvornici ne žele. Kake bi to imalo svrhe? I ne uzimam postotak, kako me klevećeš, ne naplaćujem savjete niti časopise koje poklonim... Sve to radim iz istog razloga zbog kojeg već peti tjedan dižem prašinu oko Divljeg oka: da pomognem. Vama skretanjem pažnju na izložbu koja bi se inače utopila u bezlično pozitivnoj recenziji; drugima savjetom. Niti jedna riječ napisana o stripu nije uzalud, svaki autor koji dobije priliku da ga svijet vidi, dobitak je za strip. A strip mi je važan, još uvijek važniji od nekakvog postotka.

Budala sam, je li?


mcn

PS Od ksenofobije, koju si mi priljepio, u kontekstu bi primjerenija riječ bila mizokainija, mržnja prema novome. Siguran sam da ju je i Krleža, kao prilježni autodidakt, negdje upotrijebio.

sadržaj

9.

X-LJUDI (12)

Vanja Mišković

Maj je davno prosao i pocetne price novih stripova o X-Ljudima su uglavnom zavrsene, tako da konacno mogu gotovo objektivno da govorim o kvalitetu svega novog.

Prvo nabrojmo promene koje su Bil Dzemas i prvenstveno Dzo Kuesada doneli u Marvel. Promene su logicne ali i cudne. Npr. zabranjeno je vracanje likova iz mrtvih (a podrzava se izlazenje stripa o Elektri), zabranjeno je setanje kroz vreme i po realnostima (a izlazi "Blink & Her Exiles"), Marvel je upostavio svoj rejting stripova, odlucio da izdaje godisnjake samo kad je to potrebno i zabranjeno je predstavljanje heroja sa cigarama (u svim osim Marvelovih stripova za odrasle, kao npr. Nik Fjuri). Sa druge strane poceli su da izlaze zaista dobri stripovi tako da je ovaj Kuesada svakako ucinio Marvel boljim.

Podjimo od najnebitnijih. Strip o Blink i Proteranima je ocigledno radjen za ljude koji ne zele duboku karakterizaciju i zaista bitne dogadjave vec gomilu promena i varijacija na temu pricu i likova X-Ljudi. Prica i nije toliko komplikovana - Blink i nekoliko mutanata iz drugih realnosti su pokupljeni (sto je u njihovim realnostima objasnjeno time da su umrli na razlicite nacine) da sluze kao neka vrsta tajnih agenata koji ce uciniti da se neke stvari ne dese u drugim realnostima. Tim sacinjavaju Kurtova zgodna cerka Ti Dzej (sa mocima telporta i minornim psihickim mocima), Mimik koji je vodja tima (sa sposobnostima koriscenja moci bilo koga od X-Ljudi), Tanderbrd - bivsi Apokalipsov jahac i snaga tima, Morf koji je lokalni saljivdzjia (sa sposobnostima preuzimanja lika gotovo svakoga ko mu padne na pamet), sin Magneta i Lutalice - Magnus (sa mocima slicnim ocu) i konacno Blink sa mocima teleportacije i misterioznim Talesom, spravom koja timu postavlja zadatke i prebacuje ih iz jedne u drugu realnost. Magnus gine vec u drugoj epizodi i na njegovo mesto dolazi Volverinova ljubav, japanka Mariko Jasida sa mocima njenog rodjaka Sira (Sunceva Vatra). Prvi zadatak je bio nalazenje ucitelja u svetu u kome su ljudi zarobili mutante i druge super-heroje. Drugi je osiguravanje smrti Dzin Grej u toku sudjenja Feniksa. Sve u svemu - nesto kao Ekskalibur, samo nesto drugacije. Licno preferiram ovakav (u principu nepotreban ali zabavan strip) u odnosu na nekadasnji Ekskalibur (pre Vorena Elisa bio po meni suvise bizaran i neduhovit strip uprkos svemu sto je nastojao i mogao da bude sa takvim likovima kao sto su Kurt, Kiti i Rejcel).

Potpuno nova Sila X pisca Pitera Meligena i crtaca Majka Elerda je pocela vrlo brzo i sokantno. Bez puno objasnjenja ubaceni smo u vrtlog i ludilo stripa koji nema nikakve veze sa icim sto je dosada izaslo sa etiketom "X". Premisa: iako mutanti, Sila X su svetske zvezde, njihove misije se snimaju kamerom, imaju svoje restorane i u stvari su gomila egocentricnih spodoba potpuno pokvarenim uspehom. Do kraja prve epizode skoro ceo tim gine! Vec u trecoj epizodi gine lik koji je bio otvoreni homoseksualac (sto je nazalost bila jedina crta u njegovom karakteru) a na pocetku cetvrte gine jos jedan clan tima! Dakle, budite spremni na sve ako budete citali Silu X. Trenutan tim sacinjavaju suicidalni vodja Siroce (najbolji lik u stripu, mutant proklet preteranom osetljivoscu svih cuda), Vivisektor (po karakteru vrlo slican Zveri, a po mocima Rein iz Novih Mutanata - ovaj mladic je mutantski vukodlak, diplomac sa Harvarda), Fat (mladic okrenut repu sa mocima produzivanja svoje mutatski ogromne telesne mase) i dva prezivela clana bivseg tima - Anarhista (mutant sa mocima pretvaranja svog znoja u ispaljivu energiju) i po stazu stariji clan bivseg tima, UGoGirl (mutant sa mocima teleporta). Moj licni favorit je Siroce, koji ima na glavi ima belu kosu i dve cudne antene, cije su moci toliko strasne da je profesor X bio prinudjen da mu napravi specijalno odelo kako bi izolovao mladica od teora koji mu predstavlja spoljasni svet. Mladic toliko pati da je suicidalan i svakog jutra stavlja metak u revolver, zavrti bubanj i ostavi pistolj na stolu, da bi ponovo uzeo u ruke pri kraju dana, prineo glavi i povukao oroz - nalazeci jedini smisao u svom zivotu kroz ovakvu igru ruskog ruleta koja bi mogla da ga spasi daljeg bola. Elerd crta karikaturalno sto se prilicno dobro slaze sa cudnim tekstom Meligena. Ostatak X-univerzuma gotovo da nema nikakav uticaj na njih. U drugoj epizodi se pojavljuje stara grupa koja je nosila isti naziv (vidimo da su neki od njih preziveli eksploziju u kojoj je receno da su poginulu u zadnjem broju normalnog dela stripovskog zivota prvog tima Sile X). Celu grupu kontrolise i medijski predstavlja Trener, stariji misteriozni mutant, dok njihove avanture snima Dup, cudno, nezemaljsko stvorenje koje cak ni ne govori nas jezik. Da bi se bolje razumeo strip treba samo pogledati u tabloide. Vlasnik grupe je covek koji je ocigledno Bil Gejts pod drugim imenom, kao prvu misiju grupa dobija da spasi bend koji je kritika Backstreet Boys-a i slicnih boy-bendova. Druga misija je preslikana prica o detetu sa Kube koja je bila glavna vest Americkih novina od pre par meseci. Ovakav strip mi je zanimjivo da citam prvenstvno zbog likova. Govoreci o likovima prvenstveno mislim na Siroce, UGoGirl i Anarhistu, kao i donekle Trenera. Ostali jos uvek suvise mirisu na topovsko meso. UGoGirl je hladna, potpuno opterecena sopstvenom popularnoscu, Siroce je suicidalan, gotovo nesposoban da donese bilo kakvu odluku i vrlo los vodja, dok je Anarhista tu uglavnom da podigne tenziju. Koliko dugo ce ovakav strip trajati je dobro pitanje ali je svakako zanimljiv i poucan.

Strip o Bratstvu je jos jedan cudan strip vezan za X-Ljude. Smesten u gotovo realnom svetu, on nudi prilicno tuzan i sumoran prikaz svakodnevnice tinejdzera koji otkriva da je mutant i rada teroristicke organizacije koja se bori za mesto mutanata u Americi i svetu. Esad Ribic je crtao strip a pisac ostaje sakriven iza pseudonima X sto je zaista steta. Komplikovana prica i zaista uverljivo ponasanje glavnog junaka Asera cine strip primamljivim. Aser otkriva da je mutant, muce ga negativni stavovi njegovih roditelja prema mutantima, devojka ignorise njegovu potrebu za sexom i lokalni siledzija se izavljava na njemu. Jedini slicni njemu, dvojca cudaka planiraju da naprave pokolj u skoli i osudjuju ga zbog toga sto je mutant. Bratstvo, predvodjeno misteroiznim Iksom pokusava da mu pomogne. Sve je to previse za Asera tako da pokusava da izvrsi samoubistvo. Nova senatorka (naslednica Kelija) predlaze registraciju mutanata. Stripovi o mutantima skoro nisu bili ovako realisticni. Preporucljivo.

Kejbl. Nakon zavrsavanja duge price ispostavlja se da je su glavni negativci u stvari zaista sestrinstvo, sve su blize i dalje rodjake, predvodjene mutantom koji zivi vec stotinama godina, sveteci se za smrt svoje sestre. Plan sestrinstva je bio preuzimanje kontrole nad Amerikom. Robert Vinberg je otpusten sa pozicije pisca Kejbla (pre nego sto je do kraja objasnio poreklo vestica koje su polako menjale Kejblov zivot) i pored pazljivog planiranja blize buducnosti za strip. Dat mu je jos jedan broj, klasicna prica za sebe koja je tu samo da popuni vreme do prvog broja novog tandema Tisman-Kordej. U tom jednom broju inspirisano piscima sa sredine veka i jednom pesmom, Kejbl susrece neandertalca koji zivi vec tri hiljade godina.

Strip o Logan-u je pomalo za sebe sa dobrim piscem. Ono sto je u ovom trenutku mozda zanimljivije je da je Marvel poceo da objavljuje 6 stripova o poreklu Logana. Reci cu samo da prvi pocinje u Kanadi, u viktorijanskom dobu.

Neograniceni X-Ljudi predstavljaju sada vise prica o popularnim mutantima, pomalo nepotrebnih ali zanimljivih.

Ekstremni X-Ljudi ostaju kao jedini strip koji se zaista nastavlja na dugu istoriju X-Ljudi. Klermont pocinje sa timom u Spaniji. Tim sacinjavaju treci Tanderbrd (ciji izgled je pomalo promenjen – meni se licno vise svidjao prosli, kada je bio pravi indus sa bradicom) sa mocima absorbovanja i izbacivanja gole energije, Lutalica (koja u ovom trenutku svog zivota ima problema sa kontrolisanjem svojih moci), Oluja (koja vodi tim I standardno kontrolise sile atmosferske sile), Biskup (otkriveno je da se zove Lukas, da simpatise Oluju; ima moci prikupljanja energije i mocnog izbacivanja iste), Zver (mutant sa plavim krznom, velikom snagom, inteligencijom i spretnoscu, Beti “Psylocke”, sestra Kapetana Britanije, sa vrlo komplikovanom istorijom i telekinetickim mocima i Mudrac, devojka cije je mozak zivi kompjuter, sa neverovatnom moci zapazanja. Trazeci knjige Sudbine, njima se suprotstavljaju specijalne jedinice spanske nacionalne garde (nesto kao spanski S.H.I.E.L.D.). U celom haosu nastupa Vargas, nesto vise od mutanta koji zeli da osigura sigurno mesto za sebe i njemu slicne, poceci sa sakupljanjem dnevnika Sudbine i ubijanjem X-Ljudi. Zaista, vec u drugom broju on ranjava Zver i ubija Psylocke. Mudrac uspeva da spase Zver, kome telo ponovo mutira. Tim nastavlja da trazi dnevnike, susrecuci sjajno predstavljenog lopova Gembita. Strip nije tusiran i nesto je skuplji u odnosu na ostale stripove. Radnja je zanimljiva a likovi naprosto sijaju. Iz broja u broj prica postaje polako jasnija i jasnija i likovi slozeniji. Jedino sto po meni nedostaje je Logan. Visoko preporuceno za ljubitelje pravih X-Ljudi.

Konacni X-Ljudi su po meni poboljsali posle prvih par brojeva i nakon pocetnih 6 brojeva i price o teroru Magneta i njegovom padu trenutno se koncentrisu na deo Loganove proslosti vezan za vreme provedeno kao zarobljenik kanadske vladine agencije gde je bio poznat kao Oruzje X. Strip je postao cak solidan i zanimljiv mada je pitanje koliko je zaista potreban.

Grent Morison pise prva 3 broja stripa o X-Ljudima koji se moze uzeti za najbitniji. Prica je prilicno jednostavna, Kasendra Nova, mutant nove generacije koja frapantno lici na Ekzejvijera uspeva ponovo da aktivira robote Sentinele i da zbrise iz postojanja svih 16 milona mutanata koliko je zivelo na mutantskom ostrvu Genosa (ukljucujuci i Magneta). Strip je previse realisticno nacrtan. Glavni likovi su Kiklop, Dzin Grej, Logan, Zver (koji je dodatno mutirao, postajuci u izgledu jos vise slican zivotinji) i Bela Kraljica (koja je nakon sto je generacija X napustila skolu i nakon smrti njenih djaka u Genosi dobila moc da kozu pretvori u dijamant). Kineski i Arapski mutant ce se uskoro prikljuciti timu. Posle suvise sokantnog prvog broja, prilicno dobrog drugog i donekle zbunjujuceg treceg preostaje nam samo da vidimo sta ce Grent sledece raditi. U godisnjaku X-Ljudi Grent nam pruza sansu da se upoznamo sa U-Ljudima, valjda polu-mutantima (valjda posto je taj godisnjak vrlo komfuzan, zadnji angazman u Marvelu crtaca Ju-a u kome se potpuno bespotrebno pojavljuje Domino). Upoznati smo sa Zornom, mutantom ogromne moci koji je decenijama cuvan kao kinesko tajno oruzje i sa ljudima koji placaju da bi im na tela nakalemili neke rezultate mutacije drugih mutanata. Morison skrece paznju na probleme u vezi izmedju Skota i Dzin. Logan je standardan, mozda previse jednostavan. Zver je pomalo nepotreban a BelaKraljica buduci izvor problema. Kraj 117. broja donosi Kasandru u bazu X-Ljudi gde se desavaju cudne stvari, zavrsavajuci se sa Profesorom X-om koji ubija zenu. Problem je u tome sto neki misle da je doslo do zamene umova i da je Kasandra usla u Carslovo telo i izresetala Carlsa u Kasandrinom telu, ubijajuci Profesora X-a zauvek. Problem je sto je zamena umova vrlo problematicno (ne)objasnjena i vrlo malo ljudi je zaista sigurno sta se desilo. Strip se zavrsava tako sto “Profesor X” javno priznaje da je mutant. Ako su u pravu, onda je trenutno najveci masovni ubica na planeti u vrlo zahvalnoj poziciji za izivljavanje.

Konacno, Dzo Kejsi i njegovi Uncanny X-Men. Verovatno najgori od svih pomenutih stripova… Prva Kejsijeva epizoda (#394) nema puno veze sa kontinuitetom i predstavlja pokusaj mutanta Vorpa Sevanta da za svoj rodjendan rekreira pokusaj Magneta da osvoji Americku bazu (#1). Kejsijev tim su Logan (koji je predstavljen u oba glavna tima), Arhandjeo (sa bradicom), Ledeni Covek (bez puno promena, kao da sve sto se desilo u X-Ljudi Zauvek - prici od 6 brojeva u kojoj su odabranih 6 mutanata prolazili kroz svoju proslost, otkrili nove stvari o sebi, doziveli psihicke i telesne promene, sto je ucinilo da Dzagernot na kratko postane vladin lovac na superheroje i objasnilo filmovizani izgled Zapca i Mistik - nije uticalo na njega), Kurt (koji je ozbiljniji i mnogo posveceniji veri). Zapocinjajuci u Londonu, X-Ljudi dolaze sa zeljom da regrutuju Dzonotana Starzmora (bivseg clana Generacije X, nesrecnika kome je pola lica sprzeno kada su se njegova bio-kineticka moci manifestovale), nalazeci visoku koncentraciju mutanata vrlo slicnim nekadasnjim Morlocima (fizicki odvratni mutanti koji se kriju od ljudi i zive u podzemnim tunelima). Ubrzo otkrivaju da Dzonoton ne zeli da postane X-Covek, da je postao zvezda kao momak Sugar Kejn (vrlo slicna Britni Spirs). X-Ljudi ga proganjaju i pokusavaju da ubede da promeni misljenje dok sluga “Crkve Covecnosti”, mladi arijevac po imenu Cistac (Mister Clean) ubija skoro sve “Morloke”. Logan se vraca iz okoline Nju Jorka, i on pokusava da ubedi zaljubljenog Dzonotona koji je glavna senzacija…. Problem je u tome sto se prica odvija veoma sporo, nije ubedljiva a jos manje originalna. Posle par brojeva Ian Cercil je napustio strip zbog neslaganja sa Kejsijem. Iako strip nije toliko lose napisan, skoro nikome se ne dopada iz ociglednih razloga. Kako se blizi 400tom broju, strip ce se mozda poboljsati.

Marvel takodje izdaje i price od 4 broja o Kiklopu, Lutalici i uskoro o Kurtu, Arhandjelu i drugima. Kiklopova prica pocinje tako sto ga Profesor X salje na odmor. U prvoj epizodi ga napadaju Dzagernot (koji je prestao da radi za vladu, iako obozavaoci nisu videli ni jednu epizodu u kojoj on zaista odlazi na vladinu misiju) i Crni Tom Kesidi, poslati od strani coveka cije je ime povezano sa Homerovom Odisejom. Serija o Lutalici je grozno zamisljena, smestena u jedan trenutak u stripu, s tim sto Lutalica tada bas i nije imala takve moci (oduzete su joj supersnaga, letenje i neunistivnost koje je dobila od Kerol Denverz), sve to sa naslovnom stranom na kojoj je prikazana lutalica u kostimu iz crtaca. Prica jos i moze da prodje, sa mladom Lutalicom koju Carls uci kako da kontrolise moci ali je strasno nespretno odradjena.

Pored svega nabrojanog, Marvel uskoro pocinje da izadaje jos dva stripa, jedan po seriji o mutantima (bez veze sa X-Ljudima) po imenu “Mutant X” (bez veze sa skoro ugasenim istoimenim stripom Havoku, mutantu koji je usao u alternativnu realnost, postao njen cuvar i u zadnjem broju otisao negde…) i strip po crtacu “X-Men Evolution” koji ulazi u drugu godinu emitovanja.

Vanja Miskovic
e-mail address: queen@net.yu
ICQ number: 54131383
Homepage: WAXMAN.4T.COM

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: Vedran Novak <vedrann@beotel.net>
Subject: PISMA CITALACA- ZA RASPRAVU

Iako pomno pratim ovu diskusiju od samog pocetka, ukljucujem se u nju direktno tek sada izravno potaknut textom Balkan gospodina Gacica iz proslog broja SV. Za pocetak nekoliko nekoliko pitanja:
1. Koji poziv na hajku?
2. Da li je neko licno vredjao clanove "Divljeg oka", bez obzira koliko im se ne svidjali njihovi stavovi?
3. Ko je pruzio podrsku "Divljem oku" osim samih clanova koji pisu sami o sebi i kuju hvalospeve sami sebi?

Nisam primjetio "toliko zuci, zapjenjenosti, podmetanja (krivih informacija) i zlobe" u textovima Macana (korektna kritika jedne izlozbe), Somborca (mozda bi gospodin Gacic mogao da procita taj text malo pazljivije jos jednom, nije mnogo dugacak) i Stefa (prava majstorija, pravi primjer sarkasticne replike, koja nikako "nije zapjenjeno rezanje ortodoksnih" (to valjda malo govori i o nesigurnosti doticnog gospodina a vise o pokusaju napumpavanja sopstvenog znacaja, bilo kako svaka cast Stefu. Klasika!))

Da li je tu bilo poziva na hajku? Sve je pocelo, ako se malo prisetimo, Macanovom kritikom izlozbe Divljeg oka, koja iako ne bas povoljna, svakako nije bila pocetak lova na vjestice ili nekog slicno proganjanja. U sledecem broju SV gospodin Gacic, pak, naziva Macana "infantilnim".

Dakle, ko je tu koga pljunuo, zakljucak izvedite sami.

Covek bi jos mogao i steci utisak da izmedju gospodina Gacica i Macana/Stefa ima i nekih licnih razmirica, sto se ipak iz textova ovog "dvojca" nije dalo bas tako ocigledno naslutiti.

Bijes + Netrepeljivost = Gacic

Isto tako nisam primetio u textovima gospodina Gacica neke pozive na saradnju i slicno. Doduse,priznajem, to je mozda i moja krivica jer mi je bilo malo tesko citati te textove kad se covjek mora probijati kroz sve te hvalospjeve samom sebi i samozadovoljno cestitanje za "osvojene nove horizonte" i takve maestralne skokove u nasoj umjetnosti koja, sigurno, nakon Divljeg oka nece biti ista.

Izbegavanje odgovora izgovorom "imam pametnija posla nego edukovati nekog napaljenog srednjoskolca" i nazivati njegovo spisanije "mentalnom onanijom" pokazuje elementarni nedostatak kulture i istu onu zapjenjenost koju sam gospodin Gacic prebacuje Stefu i Macanu. A napominjanje, kako eto on covek ima "barem tri pametnija posla" treba, valjda, da nam pokaze kako nisu samo mladjahni Stef i Macan zauzeti i da i on nije jos za staro gvozde. Tuzno.

Stari izgovor sa pozivanjem na okruzenje koje ne razumije "umjetnika", vidimo da nije ostao neiskoristen ni u ovom slucaju. Zasto uvek u slucajevima kritike (a svako ima pravo na kritiku, zar ne) nazovimo to "revolucionarnim" pokreta, mete tih kritika egoisticno lupaju na sva zvona o velikoj zaveri koja je organizovana protiv njih?

Napokon, da se osvrnemo na uzgredno napominjanje i citiranje raznih licnosti. Mogli bi da primetimo dvostruku svrhu tih citata:
- da nam, onako uzgred, pokaze sirinu obrazovanja
- da nam, onako uzgred, pokaze da smo svi mi koji se ne pozivamo na doticne ili pak, neke druge velikane, moroni neobrazovani i da takav poznavaoc ima pametnija posla nego da nas sad tu obrazuje (tacnije ima barem 3 pametnija posla)

Takodje, to nam jos i pokazuje nesigurnost u sopstvene stavove kada je coveku potrebna ta vrsta podrske.

Sve u svemu prisustvovali smo ispadu jednog starog i ogorcenog coveka koji polako shvata da ga je vreme pregazilo i koji sad pokusava da uhvati poslednji voz za "besmrtnost" sa nekim "revolucionarnim" idejama.

Da nije zalosno bilo bi smesno... Zao mi coveka...

Ako se neko i dvoumio kojoj strani da se prikloni, ovim zadnjim textom gospodin Gacic je definitivno izgubio neke od potencijalnih simpatizera.

No ne mari. Pravi umjetnici su ionako neshvaceni.

Robilad

P.S. u strahu da ovaj text ne oduzme mnogo vremena gosin Gacicu i ne odvoji ga duze vremena od njegova Barem Tri Pametnija posla (u ovom trenutku, mozda ce ih biti jos i vise, za pravog umjetnika nikad predaha) trudio sam se da pudem sto kraci i sadrzajniji. Toliko.

* * *

From: Marko Somborac <somboraz@ptt.yu>
Subject: CEO ZIVOT SPLETKE

Zlatku:
-zasto "macanove predrasude"? Macan je jedan od najboljih scenarista koja je nasa ex-zemlja iznedrila-valjda zna nesto covek!
(To je samo bio citat iz nagradnog pitanja koje je sam Darko Macan formulisao. zm)

-pa gde je taj nagradni katalog-mozda bi ti pomoglo ako bi ti poslao adresu?
(Darko Macan je organizator, ja sam samo bio sudija. zm...:)

Gacicu:
-Jao, prijatelje, unisti me! Pokusavam da se setim cime sam to zasluzio ali mi ne ide. Pa jel' to lepo? Nije, nikako nije lepo. Ne ide mi u glavu cime sam te to, tebe licno, uvredio u mom "zivela toalet-papir stampa-dole nerazumljive graficko, video, performans stvari" pa da mi tako odbrusis. Enivej, naravno da mi nije namera da ucim starijeg coveka ponasanju niti cu zavrsiti ovaj mejl da nije vredan polemike niti cu ukazati da su mu odgovori, sem sto umeju da budu licno uvredljivi, izvrdavajuci-samo cu reci ZBOGOM. ...Patim...jako....smrc...

p.s. Ljudi, bio sam na sajtu www.zmcomics.co.yu/divljeoko i opet nista ne razumem! Ipak, kao otvoren covek za razlicite misljenja, slobodan sam najaviti NAGRADNU IGRU u sopstvenoj reziji:

KO ONO SHVATI DOBIJA RARITET, NIKAD OBJAVLJENU, S GNUSANJEM ODBIJENU U "BAGERU", PORTRETNU KARIKATURU, IZ IZBACENOG "DOSIJEA", JEDNE OD NASIH NAJOMILJENIJIH ESTRADNIH UMETNICA!

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

COMICGEEK, news servis. Dobro za skidanje informacija, pogotovo ako želite da pišete za Strip vesti, na primer...:)
http://www.comicgeek.ca/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 22. do 28. septembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad