STRIP VESTI
|
Broj:
129
03.07.2001. Godina
III
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- 4.JFJF - Damir
Smith
- REVOLUCIJA IZ KUHINJE
- štampa
- PORODIČNI POSAO
- Rajko Radovanović
- ON-LINE
(1.) - Srđan Aćimović
- PARISKI SPLEEN (8)
- Franc
- JUŽNJAČKA UTEHA No 21.
- Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA (71)
- Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (81) - Darko Macan
- VESTI IZ SVETA
- Strip Vesti
-DŽEREMAJU ĆE GLUMITI...
- POZIVI NA SARADNJU
- mail
- PISMA ČITALACA
- mail
- LINKOVI - Strip
Vesti
- DATUMI - Strip
Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti
NEMA STRIP VESTI…
…idućeg petka.
Ha, lepo je kada imaš šta da staviš u uvodnik a da ne praviš
raspravu od toga. Mada nešto nisam primetio da su ljudi nešto
posebno ukrštali svoja mišljenja izazvani mojim uvodnicima,
što mi je inače, ako niste primetili, bio cilj. No, nije mi
namera da gunđam, mada drugačije se časopis ne može uređivati,
već samo da vas lagano pripremim da iduće nedelje neće biti
Strip Vesti.
Verovali ili ne, odo' ja na godišnji odmor, i to celih sedam
dana. Još jednom žalim što nemam neko malo čudo od lap
top računara da se mogu ukačiti na mrežu, odakle mi padne
na pamet, kako bi odradio SVesti. Međutim od snova nema Svesti,
tako da ćete idući petak imati praznije mail boxove.
Ali, odmah čim se vratim sa odmora, čekaće vas jedan poduži
vanredni broj gde će vam, uz odobrenje i veliku pomoć SAF-a,
biti prenet kompletan sadržaj njihovog SAF Reportera,
publikacije koja inače izlazi na nekoliko evropskih jezika.
Ove godine izdat je broj i na jeziku na kom je izlazio legendarni
Strip Art. Osim iskazane zainteresovanosti od strane
autora, novinara i strip fanova, razlog za ovo izdanje je
i činjenica da SAF proslavlja 30 godina svog bitisanja
na strip pozornici, koje je počelo izlaženjem Strip Arta,
03.11.1971.godine u Sarajevu.
Pomenuti vanredni broj će do vas stići 14. ili 15. avgusta
da bi već 17. avgusta išao novi, redovni, broj.
Znači: nema brige što Strip vesti nema idućeg petka.
Taman kolumnisti i ostali autori priloga imaju lepu šansu
da me zatrpaju tekstovima koje su pisali dok su se odmarali
od SVesti…:)
Nisam li bezobrazan?
Da… malo da se još na kraju pohvalimo… adresu zmcomics.co.yu
i stranice koje se nalaze na njemu su u julu mesecu imali
2431 posetioca s tim da je u jednom danu bilo i 157 poseta
(31.07.). U isto vreme se i broj čitalaca lagano, ali sigurno,
povećava. Sada se SVesti distribuiraju na 435 adresa (i možda
još pokoju).
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
4.JFJF
|
Damir
Smith
|
Kao sto vec svi znaju, 4.Jugoslovenski festival jeftinog filma,
a.k.a. 4.JFJF, bice odrzan od 8 - 12.avgusta u Subotici.
Kao i prethodne tri godine, centralni takmicarski deo programa
cinice selekcija od 70-ak domacih low-fi filmova, napravljenih
protekle godine. Ostale festivalske programe sacinjavace strip
izlozba i strip radionice, projekcija selekcija sa stranih festivala
kao i koncerti domacih i stranih grupa, diskusije,...
Za veliki broj strip autora koji ce ucestvovati ili pratiti festival
ce biti organizovane strip radionice na travi (u prirodi) od 9
- 11.VIII svakodnevno sa pocetkom u 15 casova kao i
strip tribina 11.VIII sa pocetkom u 18h.
Prateci filmski program predstavice selekcije filmova:
-Sundance Film Festivala 2001 iz Park City-a (SAD),
-Dreamcatcher festivala 2001 iz Kijeva (Ukrajina),
-selekcija filmova People's Cinema iz New Yorka uz pratnju
zive muzike u pauzama.
Dva ekskluzivna programa su posvecena Monty Python timu, koja
cine do sada nevideni materijali, tj. dve epizode "Leteceg cirkusa"
radjene specijalno za nemacku televiziju (1971) sa adaptiranim
skecevima, scene iz filma "Smisao zivota" koje nisu usle u film,
kao i dvocasovna emisija BBC televizije posvecena 30-to godisnjici
rada Monty Pythona (1999). Program Monthy Pythona obezbedio je
gospodin Charles Alverson, pocasni gost ovogodisnjeg festivala,
inace novinar, "bivsi pisac", MAD-ovac, prijatelj Pythonovaca,
koscenarista prve ruke scenarija za filmove "Brazil" i "Jabberwocky"
Terrya Gilliama.
Sada vec tradicionalno kupaliste i odmaraliste siromasnih,
famozno jezero Palic je na samo 7- 8 km od Subotice a paralelno
sa 4JFJF ce se odigravati i cuvena proslava zavrsetka zetve Duzijanca
koja je bunjevacki pandan karnevalu u Riju.
Ocekuje se da ce festival posetiti preko stotinu gostiju iz cele
Srbije, Crne Gore, Bosne, Slovenije, SAD-a, Velike Britanije,
Madarske, itd...
Clanovi ovogodisnjeg zirija su:
Snezana Bosnjak-Baralic, direktor Doma omladine Pancevo,
Zoran Janjetov, strip-crtac iz Novog Sada
Branimir Prljak, fotograf iz Sarajeva, koautor filma TRUE
LOVE
Milan V. Puzic, scenarista iz Beograda
Tomislav Radanov, SF poznavalac i SF kolekcionar iz Subotice
Charles Alverson, stanovnik sela Parage, pocasni clan zirija
web podrska: Sve dodatne informacije kao i detaljan program
4. Jugoslovenskog festivala jeftinog filma, Subotica 2001.
se mogu naci na novoj zvanicnoj prezentaciji : www.kljun.org.yu
, a foto galerije sa samih desavanja pojavljivace se za vreme
trajanja festivala na www.photonino.com
J.F.J.F.4. plakat:
tehnika: kolaz tv romana Kolbijevi
rad: Daniel Savovic
sadržaj
|
2.
|
REVOLUCIJA
IZ KUHINJE
|
štampa
|
Aleksandar Zograf, strip-autor,
povodom novog multimedijalnog projekta u Barutani
Revolucija iz „Kuhinje"
Želeo sam nešto novo u totalnoj apatiji, usred mora ničega.
Nažalost, naši autori žive u srećnom stanju samoizolacije
Aleksandar Zograf,
proslavljeni pančevački strip-autor, predstavio je svoj najnoviji
multimedijalni projekat „Kuhinja" u kalemegdanskoj Barutani u
okviru Belefa. Zograf je jedan od glavnih inicijatora domaće andergraund
strip-scene, autor koji je stekao i svetsku reputaciju. Njegov
ratni dnevnik u stripu i strip-sveske „Psychonaut" objavila je
i čuvena američka izdavačka kuća „Fantagrafiks". Trenutno radi
nedeljni strip za američki veb-sajt komiks stour koji je objavljen
kao monografija u Španiji i Francuskoj, a u pripremi su i izdanja
za italijansko i američko tržište.
Kako je došlo do projekta „Kuhinja"?
- Kuhinja je nastala 1998. i moja ideja je bila da zaobiđem sve
institucije! U godini totalne apatije, u sred mora ničega, želeo
sam da ipak napravim nešto i pokrenuo sam strip radionicu u mojoj
kuhinji! Želeo sam da malo jezgro autora koje sam okupio preraste
u nešto: u fanzin, žurku, revoluciju... bilo šta, jer sve je bolje
od prepuštanja situaciji. Ubrzo smo počeli da otkrivamo da i u
memljivom gradu Pančevu ima ljudi koji rade nešto intresantno.
Drugi broj „Kuhinje" je u stvari CD kompilacija na kojoj su svirali
i rok-muzičari i strip-crtači... ja sam svirao neki prateći bubanj.
S tvojim časnim izuzetkom, domaći andergraund strip kao da
se još uvek „u rukavicama" obračunava sa aktuelnom situacijom?
- U našoj situaciji postoji jedna autentična drama koja se mora
zabeležiti. Nikada nisam želeo da se pretvaram da živim u Sijetlu,
već sam beležio šta mi se dešava ovde! Ovde, kada se suočim sa
onom najglupljom, sveprisutnom stvarnošću. Možda je naša of-scena
zaglibila u nekom „artu", nije shvatila socijalni aspekt umetnosti.
To je nešto što se tek otkriva, iako je „crni talas" bio duboko
svestan društvene situacije što ga i čini tako velikim pravcem.
Nažalost, naši autori žive u tom srećnom stanju samoizolacije.
Voleo bih da vidim više samosvesti, jer kod nas je situacija tako
strašna i agonija preti da se produži, ako se ljudi ne osveste
i ne počnu da se bore. Zašto nema više socstripova, to je zaista
dobro pitanje.
U poslednje vreme, sve si aktivniji i kao promoter. Organizovao
si gostovanja mnogih svetskih umetnika širom Jugoslavije.
- Jako je bitno da dođe do komunikacije sa svetom. U Pančevu sam
predstavio dizajnere savremenog rok-plakata iz San Franciska:
Krisa Šoua, Čaka Sperija i Rona Donovana. Rok-plakat je i nastao
u Frisku, a oni su poslednji izdanak jedne značajne tradicije.
Ubrzo zatim doveo sam trupu klovnova iz svetske organizacije „Pajaci
bez granica", koja je izvela besplatne predstave u više naših
gradova, uglavnom po izbegličkim centrima i sirotištima. Njihova
komunikacija je svedena na najbazičniji i najdirektniji pristup
i to je meni vrlo važno, jer smatram angažman važnijim i od samog
umetničkog dela. Moj poslednji gost je bio čuveni karikaturista
Vilem, koji je tokom zadnjih deset godina u pariskom „Liberasionu"
objavljivao izvrsne karikature o krizi u Jugoslaviji.
S. Đ. M. - Glas Javnosti - 23. jul 2001.
sadržaj
|
3.
|
PORODIČNI
POSAO
|
Rajko
Radovanović
|
Strip: "Krvne veze" Hermanna Huppena
Porodični posao
Poslije dvije i po decenije rada
na velikim serijama kao što su "Bernard Prince", "Komanča", "Jeremiah"
i "Tornjevi Bois-Mauryja", belgijski autor stripova Hermann Huppen
počinje i da radi pojedinačne priče, koje se iscrpljuju u jednom
albumu. Od 1991. godine, ovdašnjoj publici dobro poznati autor
uradio je šest takvih albuma, od čega dva u prošloj godini, "Krvne
veze" i "Mjesec rata". Ovaj drugi objavljen je nedavno i u Americi.
U priči kojoj je scenarista Hermannov sin, Yves Huppen, govori
nam se šta biva kad se mali čovjek poduhvati sa događajima u koje
ga uvlače njegove predrasude i Đavo lično. Junak "Krvnih veza"
(52 table) zove se Sam Leighton, koji iz američke nedođije dolazi
u velegrad (u kome prepoznajemo New York) da bude policajac. Tu
on, iz pomenutih razloga, upada u neku vrstu krimi-jazz priče,
kombinovane sa fantazijom i smještene u pedesete godine prošlog
vijeka.
Hermannov osnovni problem tokom godina postala je velika zamorenost
pisanjem i crtanjem dvaju velikih serija. Upravo ovakvim pojedinačnim
albumima on je i pribjegavao zato da pobjegne od strogih okvira
serija i stalnih junaka. Drugim riječima, njemu je trebao scenarista
i priča kao radna terapija, odmor uz rad. Baš zato i čudi što
su "Krvne veze" prilično blijeda i nezanimljiva priča, sastavljena
od već viđenih stvari, trapavih obrta, povremeno čak teško razumljivih.
Očigledno je otac bio subjektivan prema sinu, i ceh je plaćen.
Što se crteža tiče, Hermann je promjenom vremena i mjesta događanja
našao dovoljno izazova za lijepe i funkcionalne table. New York
odavno nije crtao, i očigledno mu je bilo zanimljivo da to radi,
da crta njegove ulice i nebodere, zagušljive jazz-klubove i policijske
stanice. On godinama ne tušira svoje crteže i boji direktno crtež
u olovci, a ta promjena je učinila njegov izvanredni crtež još
gipkijim i prozračnijim.
Nov način crtanja, promijenio je i paletu boja koje Hermann koristi.
One su postale za nijansu-dvije svjetlije i mekše, ali i živopisnije.
Iako su njegovi stripovi, posebno "Jeremiah" i "Tornjevi Bois-Mauryja",
bili uvijek dobro obojeni, ipak je najbolje kada to radi on sam.
"Krvne veze" su odličan primjer.
"Krvne veze" su premijerno objavljene s proljeća prošle godine,
a zanimljivo je da je upravo taj album poslužio "Strip Art Featuresu"
Ervina Rustemagića, da krajem prošle godine sa američkim "Dark
Horse Comicsom"pokrene biblioteku "Venture" u kojoj će se na američkom
tržištu pojavljivati SAF-ovi stripovi. Tvrdokoričeni album sa
relativno niskom cijenom (15 dolara) je, prema SAF-u, vrlo dobro
prošao, pa se nakon njega u "Ventureu" pojavio "The Darkness Behind"
Stefana Casinija, a uslijediće i brojni drugi.
To je zanimljivo stoga što je to, u kratkom vremenskom periodu,
drugi veliki "udar" evropskih i drugih neameričkih autora na tamošnje
tržište, koje je dosta zatvoreno za takve autore. Za prvi su odgovorni
francuski "Humanoidi" koji su u Americi osnovali izdavačku kuću
i počeli prevoditi svoje stripove. Da li će to izazvati mijene
u ukusu američke publike, oslonjene i dan-danas uglavnom na superheroje,
tek ćemo da vidimo.
Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku "Walter", broj
27, 27. jun 2001.
sadržaj
|
4.
|
ON-LINE
(1.)
|
Srđan
Aćimović
achim@bitsyu.net
|
Objavljivanje stripova preko interneta uzima sve više i više zamaha.
Internet je prostor u kom doslovno svako može da prikaže svoje
ideje, i neki ljudi će tu mogućnost iskoristiti za prezentaciju
svog ratenta i kreativnih sklonosti radije nego za pisanje ideoloških
tekstova ili zezanje sa fotografijama Britni Spirs. Zapanjujuća
je količina originalnosti, maštovitosti i nadahnutosti koja se
može naći u ovim stripovima. Radi se jednostavno o ljudima koji
strip rade kao hobi, pa, pored svog redovnog zanimanja (ili škole)
nađu vremena da svakog dana isporuče novu dozu humora ili akcije,
ređe i o ljudima koji nemaju dovoljno crtačke tehnike da bi dospeli
u strip-sveske, ali im to ni malo ne smeta jer su nedostatak tehnike
nadoknadili idejama kakve se retko viđaju u stripu koji se izdaje
na papiru. Iako novac koji može da se zaradi na ovaj način nije
veliki, autori dobijaju sve ostalo što jedan crtač može poželeti:
veliki broj čitalaca, nesputanost od strane izdavača ili bilo
koga drugog ko bi kontrolisao njihov rad, fanove širom sveta.
Top-liste najboljih stripova mogu se naćI na adresama: www.topsitelists.com/bestsites/comicstrip/topsites.html
(Planet cartoonists) i www.fansontheweb.com/10-best-online-comics.html
(Fans webcomics top ten). Igrom slučaja ili ne, zadnjih meseci
na prvom mestu obe liste nalazi se isti strip: "College roomies
from hell!!!" (www.crfh.net,
u nastavku teksta CRFH!!!), meksikanke Maritze Campos, pričI o
šestoro studenata, čiji studentski život predstavlja horor. Doslovce,
horor, sa zombijima, satanom, mutantima i ko zna čime još. Za
strip u kratkom opisu na 'Fans webcomics' stoji sledeće:
"Sa sadašnje tačke gledišta, zaslužuje status remek-dela
koji fanovi dodeljuju stripovima "Calvin and Hobbes"
i "Watchmen". Počelo je kao malo više nego prosečan
'studentski strip', sa vidljivim potencijalima i patosirajućim
humorom, ali sa mnogo neobrađenih uglova. Sa godinama, Maritza
Campos je uglačala dijaloge, karakterizaciju, crtački stil, sjajne
boje, i , posebno, uvrnuje sižee, da bi nastala najnepredvidljivija
strip-serija, na internetu ili van njega. 'Svetac zaštitnik on-line
stripova', kako je nazvao Carson Fire ima još mnogo blagoslova
da podeli."
Autor ovog kratkog teksta na početku pominje dva stripa koji se
smatraju vrhuncima dvaju strip-scena koje postoje u Americi: "Calvin
and Hobbes" u novinskom strip-izdavaštvu i "Watchman"
u izdavačkoj sceni koja obuhvata strip-sveske i grafičke novele.
Autor poređenjem CRFH!!! sa ova dva stripa slučajno ili namerno
nagoveštava začetak treće američke strip-scene, stacionirane na
internetu. Ova scena ima potencijale pre svega zato što u stvari
i nije Američka - već svetska, štaviše, svima dostupna, čak i
nama u izdavačkoj situaciji u kojoj se nalazimo. Dostupna je takođe
i svim autorima, i po prvi put čitalac sam može da bira svoje
štivo, bez posredstva urednika.
Elem, vratimo se na top-liste. Drugo mesto na 'Fans webcomics'
i šesto na 'Planet cartoonists' zauzima "Elf life" (www.elflife.com)
epsko-fantastična saga gore pomenutog Carson Firea, i to je, otprilike
jedini strip pored CRFH!!! koji zauzima visoko mesto na obe liste.
Ovaj strip, nacrtan sa upečatljivom upotrebom velikog broja nijansi
sive drvene bojice (monohromatski, reklo bi se), pravi je mamac
za potencijalne fanove jer poseduje svu zaraznost epske fantastike,
ali i neuobičajenu sporost radnje koja ne mora biti shvaćena kao
mana. O njemu na 'Fans webcomics' kažu:
"Ovo nije strip. Ovo je (sledeća reč ne može se adekvatno
prevesti na srpski jezik. Ona glasi: commitment). Carson Fire
je uspeo ono za čime mnogi fanovi superherojskih svezaka žude
- da kreira nelinearnu, evoluirajuću sagu. Karakterizacija je
sjajna, crtež zapanjujućI a priča uvek uspeva da nas ostavi zapitane
šta će se sledeće desiti, iako nikad ne pogodimo. Strip uspešno
meša epsko sa blesavim humorom."
Iako su možda neki epiteti preterani, tekst pogađa pravu notu,
nagoveštavajući da je on-line objavljivanje bilo pravo mesto da
se ostvari složenost istoriografije i mitologije koja je ostvarena
u Tolkinovim delima, ili koja je pokušana da bude ostvarena u
"Ratovima zvezda" i brojnim delima mitološke tematike.
Priča o Baughbu Elfu, mitskom junaku Elfovskog naroda koji se
vraća se na zemlju posle sto godina lutanja po magičnim vremeplovskim
vrtlozima, u vreme koje nije ni malo slavno za Elfove, kao ni
za herojstvo i velike bitke uopšte, u stvari o dobroćudnom priglupom
Baughbu čiji se lik kroz istoriju i predanja uveliko izvitoperio,
priča je koja naslućuje mnogo šta što će tek biti otkriveno.
Inače, na "Planet cartoonists" listi, drugo i treće
mesto zauzimaju dva stripa sa religijskim konotacijama: "Acid
Reflux" autorke Emily Birngham i "Sinfest" Tatsuye
Ishide.
"Acid reflux" (www.acidrefluxcomic.com)
se dugo držao na prvom mestu "Planet cartoonists" liste
dok ga "CRFH!!!" nije smenio. Ideja ovog stripa primer
je za originalnost koja vlada on-line stripovima: radi se o mladoj
boginji koja dobija svoj prvi univerzum da njime upravlja. No,
taj univerzum nije ni malo veliki i lep kako ga je ona zamišljala,
naprotiv, u obliku je prilično neuglednok psolikog stvorenja.
Sinfest (www.sinfest.net)
je, opet, prilično ležerniji, strip lepog crteža i lascivnih štosova.
Radi se o ljudima koji bi hteli da dospeju do raja, međutim njihov
način života i slobodni pogledi na seks znatno umanjuju šansu.
No, nada ipak postoji (moram priznati da sam ovaj strip predstavio
zanimljivijim nego što zaista jeste).
Zanimljivo bi bilo pomenuti
i "Astounding space thrills" (www.astoundingspacethrills.com),
strip na petom mestu 'Fans webcomics" liste, pre svega zbog
različitosti u odnosu na ostale stripove koji se mogu naći. Ova
serija, za razliku od većine, nije komična, i verovatno će se
svideti ljubiteljima "Flasha Gordona" ili "Bucka
Rogersa".
sadržaj
|
5.
|
PARISKI
SPLEEN (8)
|
Franc
boris.lazic1@libertysurf.fr
|
ELEKTRONSKI NAJAMNIK
Vincent Segrelles, "Le mercenaire; La fuite", Glénat, 2001.
Ovih dana se iz stampe, u Parizu,
pojavio najnoviji, jedanaesti album "Le Mercenaire/Najamnika",
pod naslovom "La fuite/Beg", Vincente Segrellesa. Jedan od vodecih
umetnika stripa, sa osobenom tehnikom oslikavanja kvadrata, u
najnovijem albumu se odlucuje na povremeno koriscenje kompjuterske
tehnike pri izradi slika. To ujedno predstavlja najkrupniji pomak
ove jedanaeste Segrellesove price. Po svemu ostalom, likovi i
motivi slicni su predjasnjim. Na polju naracije, prisustvujemo
daljem razvijanju i usloznjavanju Segrellesovih tumacenja sveta
mita i mitoloskih stvorenja kakve ih znamo iz ranijih albumâ (postojanje
planete Geos, u cetvrtoj dimenziji, i njenih stanovnika Atlanata,
mitoloskih bica, itd…U ovoj prici Najamnik, polazeci na sasvim
drugaciji zadatak, oslobadja - kroz splet razlicitih okolnosti,
mahom vezanih za pravi razlog njegovog boravka na Geosu -, jednu
vrstu inteligentnih bica proganjanih od strane mitoloskih stvorenja).
Sa tog stanovista, Segrelles pripada vrsti crtaca koja crpi iz
sveta tradicijskih predanja materijal za svoje likovne naracije
vise nego sto bi putem transtekstualnog preuzimanje ili medjuprozimanje
na polju sveta samog stripovnog medija, stvarao svoj svet. Segrelles
se opredelio, poput Fostera, Jacobsa, Martina, Kirbyja ili drugih
da, na podlozi predstripovnih kulturnih i umetnickih obrazaca,
oblikuje svet "Najamnika". Njegovo delo je, dakle, jedno od poetickih
tumacenja, preispitivanja, preoblikovanja, drevnih mitova, drevnih
predanja i verovanja. I to je radjeno veoma koncizno, opravdano
i pregledno.
Osnovni element kroz koji se krecu ljudi i stvari u ovome svetu
jest vodeni praelement; pisac ovih redova je od prvog doticaja
sa "Najamnikom" (jednog sparnog leta, na selu, u Backoj - citajuci
" Stripoteku ") osetio jezu od bezmernih vodenih prostora, od
beskrajnih vodenih povrsi koje prekrivaju svet "Najamnika". Da
jeza bude potpuna i opravdana, Segrelles je ove vodene povrsi
nastanio nemanima, behemotima, gigantnim vodozemcima (sakralna
zver Segrellesovih slika), u svrsi putpune i konacne dehumanizacije
prostora i sveta. Citalacka intuicija je, jos tada, pri prvom
citanju, bila na dobrom putu; s vremenom se otkriva kako se Najamnik
plasi vode i kako ne ume da pliva. Segrelles ga smisljeno dovodi
do situacija u kojima on uvek iznova mora, kako bi spasao sebe
ili druge, da savladjuje taj nasvesni strah od vodenih masa. "Najamnik"
je prica o junackoj, teskoj, namah tragicnoj borbi za prezivljavanje
u radikalno nepovoljnom prirodnom i civilizacijskom okruzenju.
Ono sto je, ranije, cinilo more privlacnim, fascinantnim i strasnim,
u Segrellesa, elektronsko uoblicavanje slika ga cini povremeno
banalnim ili obicnim. Hocu reci kako se to, elektronsko slikanje,
ne razlikuje u Segrellesa od drugih, bezbrojnih stripova radjenih
na elektronskoj podlozi, i od rukâ manje nadarenih. Vode cine
osnovni vid prepoznatljivosti crteza i rada ovog umetnika (one
su tajni osnov osobene atmosfere najamnikovog sveta. Segrelles
je, rekao bih, majstor atmosferâ - il, barem u stvaranju jedne).
Pisac ovih redova stice utisak, dakle, kako je crtac umesnije
oslikavao vode dok je koristio tradicionalnije materije. Nagovestavanje
maglina, nepreglednog, sivo-plavog mora, negovestaj strahobnih
dubina i belicastih, svetlo-zutih nebeskih ravni, izveden je bolje
cetkicom i kistom, u ranijim albumima, nego elektronskim doterivanjem
tih crteza, u poslednjem. Sa druge strane - pravicnosti radi -,
priznacu da elektronska slika daje resenja bistrih, prozracnih
vodenih povrsi, cistih kao suza. Resenja su efektna i pri oslikavanju
plamena reaktora letelicâ, kao sto je uverljiv realizam pri slikanju
morskog zala i talasâ koji biju o pesak ili sprud. Segrelles,
i putem nove tehnike, radi u cilju postizanja istovetnog efekta,
u intimi citalacke svesti; radi na stvaranju istinske, neodredive
a stvarne, jeze od vodenog sveta. Usudio bih se reci da ce, neumitno
- ukoliko citalac tu jezu, tu nelagodnost, taj osobeni strah ne
oseti pri citanju "Najamnika" -, celokupna metafizicka ravan Segrellesova
rada njemu ostati strana. A ponajpre radi nje vredi citati delo
ovog umetnika.
sadržaj
|
6.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 21.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
NA TERAZIJAMA
Ne znam jeste li videli tekst onog
Marka Stojanovica…Mislim da se zvao…Ne, cekaj, zvao se MUKE PO
SIZIFU. Kakva beda od teksta, ljudi moji. Doticni Marko u tom
tekstu samo nesto gunjdja i kuka, non stop nalazi neke razloge
da se zali, i sto se uostalom bavi svim tim stvarima ako ce posle
da kuka zbog toga i da nam svima dosadjuje? Sto lepo ne igra fudbal,
ili nek postane promaseni pisac krimica? Uostalom, neka radi sta
mu je volja, samo neka nam ne dosadjuje crnim slikama stanja Srpskog
stripa!
Ne igram fudbal jer sam ocajan (osim u odbrani, ali tu ionako
samo treba uzeti loptu protivniku) fudbaler. Promasenih pisaca
krimica ima dovoljno i bez mene, a sto se mojih crnih prica tice,
stvari i nisu bas tako crne…Koliko su tragicno mracne.
Prosla je Treca smotra mladih autora stripa Srbija. Gosti iz Novog
Sada (medju kojima je bio i Toza Obradovic), Beograda (medju kojima
je bio i Vlada Vesovic), Nisa (medju kojima je bila cela redakcija
Strip Pressinga) i Surdulice bili su prisutni i orni za javne
casove crtanja, posetioca je bilo (na moje licno iznenadjenje)
vise nego ikada do sad, i uz par pomeranja u satnici (koja uglavnom
nisu bila greska organizatora (rekoh uglavnom!)) sve je bilo redu.
Pre nego sto svi koji su bili prisutni poumiru od smeha, dozvolite
da budem iskren. Ne, sve nije bilo u redu, a nije bilo u redu
jer su neki ljudi iz Doma Kulture, u okviru koga se sve desavalo,
svesno ili nesvesno, kontinuirano ubacivali klipove u tockove.
Troskovi puta, s mukom obezbedjeni danonocnim preganjanjem sa
cinovnicima u Opstini i Okrugu, nisu mogli biti isplaceni jer
racunovodjstvo Doma Kulture nije radilo vikendom i neki od nas
iz redova organizatora podmirili su ih iz vlastitih dzepova, (s
nadom da ce nam te pare biti rekompenzovane); niko iz Doma nije
mogao da prisustvuje otvaranju i drugim ceremonijama zbog vaznijih
poslova; zahvalnice i diplome su kasnile zbog neazurnosti potpisivaca
u ime organizatora, i tako dalje, i tako dalje…
Divno sam se nervirao zbog toga sto ovo nije prvi put da mi se
slicne stvari dogadjaju iako svake godine pokusavam da ih detaljnim
pripremama i dogovorima predupredim i svedem na minimum, znojio
i mucio zato sto su svi gosti gledali u mene (a oni koji to nisu
trebalo je da to rade jer su imali puno pravo) i zato sto smo
mi iz skole stripa preduzeli sve sto je u ljudskoj moci da sve
prodje glatko a opet smo prezivljavali pakao koji nismo nicim
zasluzili. Dok sam se jeo i grizao okupan svetlima medijske arene,
prisao mi je Dejan Vujic, otac Luke Vranica i moj dobar prijatelj
iz Beograda i saosecajno pitao: "Sta ces iz svega ovoga dobiti?"
na sta sam ja otrovno zarezao "Cir na zelucu!".
Pre nepunih sat vremena i poslednji gost, Zlatibor, je otisao
kuci za Surdulicu, i ja sam seo za kompjuter razmisljajuci sta
i kako da kazem o mukama kroz koje je manifestacija prosla. Usledio
je poziv najpre jednog, a zatim i drugog mog gosta koji su pristizuci
srecno kucama nasli za shodno da mi se jave i zahvale mojoj porodici,
i ja sam zblanuto shvatio da sam slagao Dejana. Ne manje zblanuto
sam shvatio da sam slagao i sebe, i da ne zelim da lazem i vas.
Ne treba me zaliti, jer sam ja dobio dosta iz ove manifestacije.
Sklopio sam nova prijateljstva i cementirao stara, priustio sam
svojim prijateljima i kolegama priliku da se sretnu, da se malo
odmore i razonode i upoznaju nove ljude, a to je ono sto je vecina
njih i zelela. Na kraju krajeva, ono sto je trebalo ja zelim je
da oni budu zadovoljni, u kom slucaju mi uopste ne bi bilo krivo.
P.S.
Protokola radi, nagrade su delili:
Jovan Pop Kocic (novinar i izdavac), Miodrag Velickovic (karikaturista)
i Srdjan Nikolic Peka (strip crtac).
Protokola radi nagrade su dobili:
-Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovica Kokana za najbolji strip
je dobio Toni Radev iz Nisa.
-Diplomu za strip koji je zadovoljio kriterijume je dobio Bojan
Vukic iz Zajecara.
- Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovica Kokana za najbolju ilustraciju
je dobio Toni Fejzula iz Spanije.
-Diplomu za ilustraciju koja je zadovoljila kriterijume zirija
je dobio Sinisa Banovic iz Beograda.
-Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovica Kokana za najbolji scenario
je dobio Dejan Vujic iz Beograda.
- Diplomu za scenario koji je zadovoljio kriterijume zirija je
dobio Nebojsa Pejic iz Novog Sada.
- Diplomu za najboljeg debitanta je dobio Igor Stojanovic
iz Leskovca.
sadržaj
|
7.
|
QMOVA KOLUMNA
(71)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
DEDA-PULE
OTKAD ZNAM ZA sebe,
imao sam neki svoj... 'kutak' bas i nije pravi izraz posto se
nije uvek radilo o coskovima. Da kazemo da sam imao neko svoje
mesto gde sam se sklanjao - bilo u igri ili kada hocu da budem
sam, ili kad zelim da mi bude lakse. Kao i sva deca, tezio sam
majci i njenom utesnom zagrljaju kada 'nije kako treba'. Pamtim
i klupu u trpezariji pod kojom sam se skrivao i zamisljao da sam
na najskrivenijem mestu na svetu gde me niko ne moze pronaci.
Onda su dosla neka druga mesta - delovi Kalemegdana - narocito
tvrdjava, zemunskog setalista pored Dunava i dr.
Ne, ovo nije uvod u pricu kako mi moja porodica nije bila okrilje
i najsigurnije gnezdo kojem pripadam. To nikako. Samo, kao verovatno
jos neke individue, imao sam trenutke kada mi je mnogo znacilo
da budem 'na svome', u drustvu ili sam - - ali ne bilo gde..!
U Londonu sam mislio da je to mesto CCG - striparsko udruzenje,
gde se vesela, nadobudna i kreativna bratija jednom mesecno okupljala
- prvo godinama u legendarnom Sketch klubu [dok nas 'ozbiljni'
ilustratori i slikari nisu najzad najurili pod smesnom optuzbom
DA PRETERANO KORISTIMO toalet!?!] a kasnije na nekim drugim lokacijama.
Nije bilo 'ono pravo' mesto, ipak. Bese puno drugih osoba kojima
sam bio okruzen. Takodje, izvesne striparnice, lokali i pabovi
mi nikada nisu davali onaj ugodjaj kao kada se ophrvan nekim tegobama
i brigama zaputim na obalu Temze (ipak sam dete rodjeno u gradu
na dve reke!) ili u Brentford-Marinu, ili negde uzduz cuvenog
kanala koji spajase London sa Mancesterom (kroz sisteme ustava
a sve u okruzenju divnog pejzaza). Tu bih negde nasao mesto da
sednem, izduvam se, razmisljam... i vratim se odakle sam dosao
bez ikakvog unutrasnjeg pomaka.
Sve dok nisam otkrio gde se redovno pojavljuje Gospodin Pul (Mr
Poole). Ne secam se tacno njegovog krsnog imena... Mesaju mi se
Piter (Peter) i[li] Bernard - ni najmanje slicna medju sobom,
no to nije vazno, jer za mene je bio i ostao - Deda-Pule, iako
sam ga u obracanju oslovnljavao iskljucivo sa Mister Pul.
Bio je deka u dobrano zlatnim godinama kada sam ga upoznao u prvoj
polovini devedesetih godina - prevalio je devedesetu! Rodjeni
Londonlija, vazio je za legendu u crtackim, ilustratorskim, karikaturistickim
i stripovskim krugovima, posto je decenijama bio vlasnik slavne
londonske radnje blizu Kovent Gardena "Poole Pens" (Pulova pera).
Sve sto je najbolje i najkvalitetnije medju crtackim perima nalazilo
se kod njega. Musterije su mu bili i studiji za animaciju (dok
su se finalni crtezi izvodili perom i tusem na celovima), kao
i crtaci iz celog sveta - ne samo Britanije i Evrope. Na primer,
od nedavno pokojni Henk Kecem (Hank Ketcham), tvorac Denisa Napasti
je ekskluzivno nabavljao perca firme Gillott, model 170 samo i
jedino od G. Pula, bez obzira sto je to pero moglo da se nadje
i u Americi. ALI... Gilot je odavno prestao da izradjuje 'bakarnu'
verziju tog alata (kao da je nacinjen od zlatastog metala), navodno
superiornu u odnosu na kasniju celicnu verziju u plavkasto-crnoj
boji (koju sam, recimo, ja smatrao za bolju), a G. Pul je - ko
bi drugi - imao sada u svojoj kolekciji na desetine tih 'prezivelih'
pera.
I ne samo njih... Kod njega je mogao da se nadje i vazda 'neuhvatljivi'
Esterbrook, pa cuvena Hunt pera koja masovno koriste americki
crtaci stripova i koja se retko (skoro nikako) ne mogu naci u
Evropi, pa francuski Blanzy, onda nemacko Brausse pero, razna
engleska, dalekoistocna, ruska (sa reljefnim cirilicnim obelezjima)
i da ne nabrajam koja sve jos pera kojima se crta umakanjem u
crni tus..
Sve je to imao dobri stari Deda-Pule...ali svoju radnju vise nije
imao. Kada sam stigao u London, od Stivena Uitekera (mog prvog
domacina) sam cuo da mu je radnja valjda bankrotirala jos u 70-tim
godinama ili nesto malo kasnije. Rekao je da je gospodin star
i u penziji ali da 'tu i tamo' bane ponegde gde ga mogu naci poklonici
kvalitetnog starinskog alata, od kojih se sa odabranima pojedinacno
sastaje i sa njima pravi poslove.
KAKO SAM TADA zalio sto sam 'stigao prekasno'... Normalno, u Londonu
je bilo i jos uvek ima mesta gde moze da se kupi skoro sve sto
ima veze sa crtacim priborom, ali ta spoznaja o starom gospodinu
mi je bila nekako ... glamurozna; a veciti fetisista crtaceg alata
poput mene je vec u svojoj masti izgradio konstrukciju prema kojoj
bi taj gospodin SIGURNO bio onaj kod koga bih nasao 'svoje MAGICNO
pero' koje ce biti Ono Pravo I Najbolje Na Svetu i koje ce da
mi legne i u ruku i na papir kao prirodni produzetak sake. Mnogima
su poznate anegdote koje se prepricavaju sto usmeno sto pismeno
o raznim pocetnicima - ali i iskusnim crtacima - koji poprilicno
vremena trose (gube..?) na potragu za tim 'crtackim svetim Gralom'
u vidu obicne alatkice za ostavljanje tragova na hartiji. To nije
kao sa cetkicama, flomasterima, olovkama i ostalim tricama; pero
je oduvek bilo nesto magicno, nesto sto raspaljuje mastu, kolekcionarsku
strast, budi teznju za isprobavanjem i - nadu da ce se po nalazenju
'pravog modela' najzad bolje i kvalitetnije procrtati.
Ma koliko svestan u iluzornost takvih stavova, i ja sam od mladosti
pripadao tom 'bratstvu'. Nema sta nisam probao, upropastio, izakao
od upotrebe... i smirio sam se sa Gillott-om 170 u celicno-plavkastoj,
skoro crnoj verziji, sve dok nisam otkrio 'brush pen' - ne istoimenu
japansku penkalo-cetkicu vec mekani Gillott 1290, najfleksibilnije
tus-pero na planeti koje se, za razliku od Hunt-108 ne 'raskrecuje'
brzo, ne propada lako ako se cuva i pere i cisti i koje daje elegantne
tanke poteze - a na blazi pritisak BOZANSTVENE debelo-tanke linije,
koje kao da su izvedene cetkicom! Divota. Zahvaljujuci njima skoro
da sam se oprostio od rada tusem i pravim cetkicama...
Lunjajuci Londonom, umesto da upoznajem kafane i pabove ili kladionice
i kupleraje (koji se ovde zovu 'Saloni Za Masazu' i dobre tate
i muzevi tamo NE IDU! A i slabo se vazda imalo para... sto ovde
NIJE cinilac! I pozorista su skupa!), ja sam nalazio kako bioskope,
striparnice i knjizare, tako i umetnicke radnje. U cuvenoj ulici
Great Rusell Street gde se nalazi British Museum (Britanski muzej)
i striparnica 'GOSH!' koju sam relativno redovno obilazio, otkrio
sam nenametljivu radnju pod imenom 'Cornellisson & Sons' - Kornelison
i Sinovi. Videlo se da je to slikarsko svetiliste, mali starinski
ducan sa tradicijom iz osamnaestog veka i jedini razlog da udjem
bila su - pticja (guscja..?) pera u dekorativnim sudovima. Samo
iz radoznalosti usao sam da pitam da li su samo za ukras ili stvarno
ima onih koji jos crtaju njima i to kupuju. Pokazana su mi i ona
i trscana pera kojih skoro nigde vise nije bilo da se nadju i
receno mi je da u prostoriji iza mogu da proverim ima li nesto
sto me interesuje posto je njihov asortiman relativno skroman
na tezgi - uglavnom su trgovali bojama, platnima, spaklama i cetkama.
Sa viskom vremena na raspolaganju - a i da ne uvredim izlaskom
smesta ljubazne domacine, zaputio sam se u pomenutu prostoriju
u dnu radnje i u polumraku zatekao jednog ciku koji je licio na
filmski lik nekog dobrog starca. Procelav, poduze totalno bele
kose pozadi, nizak rastom i sa starinskim naocarima navrh' nosa;
elegantno odeven u trodelno sivo odelo (sa prslukom i kravatom),
lepo namirisan, pomalo pogrbljen i sitnijeg koraka, u crnim izglancanim
cipelama. "Dobar dan, mogu li da vam se nadjem na usluzi?", obratio
mi se na arhaican nacin za koji sam mislio da postoji samo u klasicnim
engleskim filmovima i TV-dramama. Zamalo da kazem 'Nista, izvinite
na smetnji', cudeci se sta tu ima da trazi ostareli magacioner
odeven kao za praznik medju kantama sa bojama na policama, okruzen
pakovanjima cetki i paleta koje cekaju da budu iznesene kasnije
u 'reprezentativni' prednji deo radnje, no izlete mi: 'Znate,
ja trazim pera za crtanje tusem...'.
- Kod mene mozete da nadjete sve sto vam treba, mladicu. Sta konkretno
trazite..?
POSTO SAM TADA bio u opsesivnoj 'Imidz/Dzim Li' fazi, pitao sam
za americko Hunt-102 pero. Otvorio je jednu od fiocica u starinskoj
drvenoj polici pored zida u uglu i pazljivo izvadio kutiju prepunu
Hantova broj sto dva. Prvi put sam video alat kojim rade ultra-moderni
'drmatori' stripa i smesta kupio cetiri komada 'za probu' uz vrlo
neatraktivno plasticno drzalo sa okruglom rupicom za cevasti metalni
umetak kojim se crta. Bio sam odusevljen spoznajom da sam pronasao
materijal koji se nikako i nigde u Engleskoj ne moze kupiti, sem
ako se ne naruci postom iz Amerike, sto sam gospodinu i rekao.
- Pa naravno, zato kod mene moze sve da se nabavi, sta god hocete.
Ja se zovem Pul, Bernard (Piter..?) Pul. Vi ste..?
Nasao sam ga! Covek-legenda koga se nisam ni trudio da trazim
misleci da se povukao u 'penzionersku ilegalu' stajao je predamnom,
u magacinu necije tudje radnje. I ja mu se predstavih i pocesmo
da pricamo. Nije mu bankrotirala radnja, jednostavno se obim potraznje
smanjio i 'godine su ucinile svoje'. No ostala mu je strast prema
artiklima kojima se bavi od pocetka svoje karijere, odmah po svrsetku
Prvog svetskog rata. Da - G. Pul je ceo svoj zivot posvetio perima.
Nikada nije crtao, niti ucestvovao u njihovoj izradi. Samo ih
je skupljao i trgovao njima - s ljubavlju i znanjem o svojoj robi
sticanim godinama iskustva, informisanja i pracenja tehnologije
izrade, nikada za profit ili bogacenje. Takve ambicije se ostvaruju
u nekim drugim domenima. Ovaj dobri cika je ceo svoj radni vek
posvetio bivanju na usluzi korisnicima pribora za crtanje. Ubrzo
smo se pozdravili, a ja sam znao da cu kod Deda-Puleta biti cest
gost.
Normalno, nije mi odmah 'njegova' radnja postala 'utociste'. Trebalo
je jos malo sacekati da mi krene nizbrdo i da se pojavi potreba
za boravljenjem tamo gde sam se osecao prebacenim u neko drugo
vreme, prostor i nacin razmisljanja, razgovaranja... i cutanja.
Ali dok sam jos bio Flitvejev stalni saradnik i crtac Uonderboja
(znaci, jos uvek je bila 1993.g.) zamoljen sam da dobrom deki
- ucinim cast. Naime, jednom mi je pokazao deo svog blaga iz 'skrinje
tajni' - kolekciju crteza, skica i posveta vidjenih ilustratora,
karikaturista i stripadzija, medju kojima sam smesta zapazio autoportret
Henka Kecema (sa denisom) i crtez 'Sema Beseta' - pseceg junaka
ciji se autor (zaboravih mu ime...) zahvaljuje G. Pulu na redovnom
snabdevanju dragim alatom. Cudo... a ja sam mislio da se taj dnevni
strip izvodi cetkicom. Elem, odao sam priznanje zbirci korespondencije
sa unikatnim crtezima, a Deda-Pule me iznebuha zapita da li bih
hteo da za njega uradim crtez tusem - ali obavezno perom koje
sam kupio kod njega! Naravno da sam odmah pristao i sledecom prilikom
mu predao komad Goldlajn-papira sa Uonderbojem koji drzi mac i
seksi-amazonkom cije koplje je krasio - Hunt-102 kao ostri vrh.
Crtao sam kao da je za reprezentativno pokazivanje ili izlozbu...
a ispalo je tako-tako, video sam kasnije kada mi je ponovo pokazao
svoju sve vecu kolekciju. Lik amazonke zapravo uopste nije izgledao
seksi vec kao sedmorazredna verzija neke nafrakane dojkane, po
ugledu na Dzim Lijevog imitatora, a noge su delovale kao da su
presecene negde na butinama, iznad kolena. Uonderboj kao da se
'iskeketio' ( rado bi rekao jedan nas crtac stripova) u cudnoj,
neprirodnoj pozi s macem - i povrh svega, Deda-Pule je mislio
da sam nacrtao dve devojke... Ali bio je srecan kad sam mu doneo
crtez i pazljivo ga je stavio u svoju fasciklu medju ostale hartije.
Kod njega sam upoznao i druge vrste pera, naucio o istoriji, tehnoloskim
postupcima koje mi je ilustrovao otvorivsi koznu kutiju sa cojanom
postavom gde je postupno prikazan nastanak pera od metalne plocice
do finalnog proizvoda. Objasnjeno mi je da se pero do 19. veka
pravilo samo sa kanalom, bez one rupice na gornjem delu koja omogucava
zadrzavanje kapljice tusa ili mastila - na metalnim modelima se
nastavilo sa praksom kao kod zarezivanja pticjeg pera, pa je klizanje
kapljice i 'krmacenje' papira bila normalna i iritirajuca pojava.
Posto su mi bili poznati SVI Giloti koje sam isprobavao godinama,
bacio sam se na upoznavanje svih modela Hanta: 103 kojim je radio
Nil Edems i njegova 'skola' (slab protok tusa, ostro, cepa povrsinu
hartije), 100 kojim se koriste Kjubert i sinovi (preostro, ne
klizi lepo, inferiornije u odnosu na Gilot 290), 108 kojim radi
Al Uilijemson i kojim je crtao Aleks Remond (jako dobro - ali
brzo propada i ostaje 'razvaljeno') i mnogi drugi... Sve je to
bilo lepo i krasno, kao i raznorazni dizajni za drzala koja sam
takodje nemilice kupovao (i dobijao ponekad na poklon od Deda-Puleta
skupa s percima) i zabavi nije bilo kraja, sve dok jednog dana
nisam otkrio - Svoje Carobno Pero. To je za mene bio pravi dogadjaj,
cemu se nisam odmah osvedocio u radnji, vec kod kuce. Naime, ispostavilo
se da je Ono Pravo Pero Za Mene - Hunt 22, neugledno obicno parce
metala bakarne boje, niti kruto niti nesto preterano elasticno,
ali izvanredno za kontrolu poteza, linije, protoka tusa koga je
moglo prilicno da primi bez kapljanja; povrh svega - ma kako problematicnog
kvaliteta da je hartija na kojoj se radi, 'dvadesetdvojka' nije
pokazivala tendenciju za paranjem povrsine, sem ukoliko se bas
ne zapne. Milina. Smesta sam kupio jos nekoliko komada, ali vec
su dosla ona neveselija vremena i 80 penija po komadu je postao
izdatak za razmisljanje, jer tu su bili i stripovi i sl. - a da
ne govorimo o rezervnim zicama za gitaru i onim pravim, nezaobilaznim
egzistencijalnim izdacima. Svaki peni je morao da se broji i prevrne
par puta pre trosenja u mojoj porodici u tom periodu. Stoga sam
sa Deda-Puletom napravio dogovor: spomenuo je jednom kako mu fali
Gilota 1290 (super-elasticnog pera) i starih 170-ica kojih sam
ja kod kuce u kutijicama imao i previse, pa smo odlucili da se
menjamo. Koliko komada njemu potrebnih od mene - toliko Hant dvadesetdvojki
meni. Posteno. Usput, saznao sam da Haime (Jaime) Hernandez, jedan
od brace Los Bros Hernandez, redovno koristi alat koji sam ja
nedavno otkrio kao 'svoj carobni'. Nista nije doprinelo vecem
odusevljenju, ali nek' se zna.
Nisam zurio sa zamenom. G. Pul nije uvek bio u radnji, nekoliko
puta sam dosao sa zveckavim kutijicama za razmenu u dzepu a njega
nigde. Nije predstavljalo problem, tim pre sto sam u London uvek
zalazio zbog nekolicine stvari, nikada samo zbog jedne. Deda-Pule
mi je postao domacin mesta gde sam mogao da se relaksiram, osecam
smirenije, gde sam mogao da se poveravam, diskutujem, zapitkujem
ili samo cutim; i uvek bih se posle toga osecao nekako bolje.
A moj stari domacin je bio sagovornik (ili sacutnik, u zavisnosti
od situacije) kakav se samo pozeleti moze. Nije bilo teme o kojoj
nismo mogli da razgovaramo. Ne samo o njegovoj robi. Posto nije
bilo navale musterija kod njega, uglavnom smo provodili vreme
u zadovoljstvu sto smo zajedno. Ja sam nasao 'pseudo-mentora'
i 'starijeg pokrovitelja', a on je imao mladjeg sagovornika koji
se interesuje za stvari i teme koje nije ocekivao od sveta mladjeg
od njega. Upoznao sam i nekako vise zavoleo London kroz njegove
price. Zato mi i nije tesko padalo sto sam ili zaboravljao svoje
kutijice sa stvarcicama za razmenu kada svratim kod njega (ili
bih imao to u dzepu, ali bih se zaneo i propustio da mu dam),
ili bih svracao 'u nevreme', tj. kada njega nije bilo u ducanu.
Nezvanicno je 'stalno dolazio' i 'uvek bio tu', ali sa fleksibilnim
odnosom s njegove strane. Za mene - dovoljno. Kao da je stvarno
i stalno tu.
Kako bi moglo da bude drugacije? Bice vremena za sve, nema zurbe...
Obojica smo se smejali jednog dana nekoj musteriji - nervoznoj
devojci koja je ocigledno zalutala u ovaj kutak i pozelela da
kupi drzalo i pero kao suvenir. Deda-Pule joj je pruzio odabrano
drzalo sa umetnutim crtacim metalnim produzetkom, a ona ga je
prevrtala po rukama, zagledala, i na kraju zapitala kako se 'ova
stvar' puni, gde je mesto za patronu s mastilom. Njemu je to bilo
smesnije nego meni, sa starackim entuzijazmom mi je prepricavao
ceo dogadjaj u nekoliko navrata kasnije iako se secao da smo obojica
bili prisutni. Nije mi smetalo. Bilo mi je drago da ga slusam
i osecam se prijatno u njegovom polumracnom svetu u kome je vladao
poput carobnjaka koji u miru uziva u svom zamku tajni, okruzen
otvorenim kofercicima, fijocicama i blagorodnoscu kojom je zracio.
Neko vreme sam prestao da zalazim redovno kod njega posto sam
morao da se preorijentisem na druge stvari zarad borbe za egzistenciju
pred kraj devedesetih. Kad god bi me put naveo da svratim, obradovao
bi se i pitao me da li sam sada poceo da crtam na kompjuteru.
Ja sam mu se po ko zna koji put izvinjavao sto sam ponovo propustio
da donesem obecana pera za razmenu, potom bismo izbistrili politiku,
izogovarali moderan svet i Laburiste, dotakli se strahota u mojoj
zemlji, secanja na staru dobru epohu njegove mladosti... i proslo
bi vreme. Uvek bi me ispratio do vrata i pozdravio se kao sa starim
prijateljem. Sram da me bude sto mu nisam poslao niti jednu jedinu
bozicnu ili novogodisnju cestitku - on je meni slao redovno od
upoznavanja.
KADA SAM NAJZAD odlucio - iako tada vec vise nisam crtao - da
ispunim dato obecanje pri nekadasnjem dogovoru o razmeni i donesem
ponovo svoje zveckave kutijice s perima u Kornelisona, odmah sam
video da nesto nije u redu jer je zadnji deo radnje - magacin
- imao navucenu zavesu, sto nikada ranije nije bio slucaj. Pitao
sam kada dolazi Mr. Pul, gospodja iza tezge me obavesti da je
pre nekoliko dana - umro. Lako i mirno, u snu. Vise nema razloga
da magacin bude otvoren za posetioce, rekla je da je njegov sin
- gospodin u sedamdesetim godinama - dosao i pokupio sve sto je
ostalo u radnji i - da je gotovo. Poole Pens su otisli u mini-legendu
i secanje malobrojnih. Ponudila mi je telefonski broj G. Pula
Juniora, no zahvalio sam se i uz pozdrav izasao, da se tu vise
nikada ne vratim.
Koja koincidencija, maltene u sedmicu posto sam prestao da se
bavim pravljenjem stripova.
Potisten i odjednom umoran, odsetao sam do stanice podzemne zeleznice
Totnem Kort Roud i vratio se kuci, ne obisavsi 'parohiju' kao
sto sam imao obicaj kad god se spustim do centra grada. Nisam
se nesto preterano rastuzio - ali nekako vise nikada nisam imao
motiva da prodjem Great Russell ulicom, koju nedaleko od mog doskorasnjeg
'utocista' preseca ulica Blumsberi, u kojoj je jednu kucu, navodno,
posecivao veciti decak Petar Pan u stara vremena... Kad je Deda-Pule
bio mlad.
Kao da nisam mogao ili umeo da odolim potrebi da izbegavam taj
kraj... Koji me samo podsecao na cinjenicu da sam tada definitivno
shvatio da vise nikada necu biti crtac.
sadržaj
|
8.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (81)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
A SAN DIEGO,
INAČE?
Kada sam prije tri
godine prvi put sletio preko bare najviše me iznenadilo što se
Amerika ne razlikuje od svojih filmova. Dobro, stvarna stopa kriminala
je trenutačno najniža u povijesti, ali sve ostalo - od scenografija
preko razgovora koji se vode gotovo isključivo u frazama do taksista
od kojih niti jedan ne govori engleski - je baš kak' na filmu.
I to je meni, marginalnom Evropljaninu, ponekad jezovito baš kao
i njihova neutuživa ljubaznost ili činjenica da je sve na prodaju.
Stoga ne treba iznenaditi da je i San Diego International Comicon,
središnja i najveća fešta američke strip industrije, zapravo tržnica.
Velike kompanije su tu da bi prezentacijama narajcale kupce na
buduće projekte, dok male žele upozoriti prolaznike da postoje
i navući ih, bude li moguće, na svoju robu. Autori obilaze izdavače
u potrazi za poslom, urednici plaćaju budžetom odobrene večere,
amateri stoje u redovima za pregled portfolia, poznati i nepoznati
sjede u "Artist's Alley" prodajući originalne table, unikatne
skice, sve što bi netko poželio kupiti. Redovi ispred bankomata
duži su no pred Starbucksom. Kada se razgovara ne pita se "Kako
si?", već "Na čemu sad radiš?"; dozvoljava ti se petnaest sekundi
reklame prije no što saslušaš tuđu promociju. Modeli u oskudnim
ili tijesno pripijenim kostimima, video prezentacije, rekviziti
iz filmova ... Sve služi najavi, obećanju buduće zabave, borbi
za dolar. Dolar taksistu za napojnicu, koji dolar više konobarici,
četvrt dolara s kojima je prije dvije godine, dok se u Kaliforniji
još pušilo, ispred konvencijskog centra čovjek žicao cigaretu,
nudeći da je plati. Svaki put kada bih zastao da popričam s nekim
znancem onkraj štanda imao sam neugodan dojam - iako subjektivan
i od znanca ničim potvrđen - da mu kradem vrijeme za koje je mogao
zarađivati.
Vrijeme je novac, novac je uspjeh, uspjeh je mjerilo vrijednosti.
Nije to tako samo u Americi, ali nigdje se time ne ponosi kao
tamo.
Pa, kako mi je bilo u San Diegu? Sasvim dobro, hvala na pitanju.
Oslobođen grča potrage za poslom i s minimalnom agendom, šetao
sam konvencijom, njuškao ponuđeno, malo se prodavao, malo kupovao.
Dolar je mijenjao ruke.
Bilo je kak' na filmu.
sadržaj
|
9.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-DŽEREMAJU ĆE GLUMITI...
...velovali ili ne... Luk Peri (Luke Perry)... (pauza)
... da onaj momčić za kojim uzdišu devojčice gledajući Beverly
Hills 90201... (pauza) ...ne, nije šala, već grozna zbilja.
Kurdija će, po svemu sudeći igrati Malcolm-Jamal Warner (Malcolm
& Eddie i The Cosby Show). Serija će imati dvočasovni film koji
će prethoditi seriji od 20 epizoda. Emitovanje kreće 2002.godine.
...(dopišite sami)
sadržaj
|
10.
|
POZIVI
NA SARADNJU
|
Mail
|
Međunarodni festival stripa, Crtani romani
šou, 2001.
raspisuje
Natječaj za neobjavljeni strip
Tema: Superheroj
Dužina: 1 stranica
Format: A4
Jezik: Hrvatski ili engleski
Tehnika: Crno-bijelo
Natječaj se zatvara 29.10.2001.
Adresa:
Radio 101, (za Crtane romane šou), Gajeva 10, 10000 Zagreb,
Hrvatska
Upozorenje: Molimo da nam šaljete kvalitetne fotokopije,
jer originale ne vraćamo. Također vas molimo da uz rad priložite
svoje ime, prezime, adresu i telefonski broj.
Nagrade:
1. nagrada - 300 DEM
2. nagrada - 200 DEM
3. nagrada - 100 DEM
Svi nagrađeni radovi kao i izbor najuspješnijh, bit će objavljeni
u katalogu festivala.
Svi pristigli radovi koji zadovoljavaju propozicije biti će izloženi
na izložbi.
Crtani romani šou će se održati krajem studenog u prostorijama
zagrebačkog Studentskog centra u Savskoj ulici.
********************
Za podrobnije obavijesti javite se Ivanu Prlichu na iprlic@inet.hr
mcn
sadržaj
|
11.
|
PISMA ČITALACA
|
mail
|
TALICNI TOM
na CD-u 200 din
30 epizoda, pazljivo skeniranih i dodatno obradjenih, najvecim
delom starije (kvalitetnije) Stripotekino idanje, nekoliko epizoda
su Politikino izdanje.
CD je opremljen Autoplay programom u kom su predstavljeni junaci
i autori stripa... Sve je na Srpskom jeziku Kolor omot
dmoll_78@EUnet.yu
Moze pouzecem (postarina je do 90 dinara)
Telefon, do kraja jula: 011/342-9383
p.s. Primer skenirane table stripa saljem na mail ako zelite
(preko 400KB)
p.p.s. Spisak epizoda po azbucnom redu: Americki car, Bekstvo
daltonovih, Braca Dalton, Braca Dalton u kanadi, Dalton siti,
Daltonovi ponovo jasu, Eliksir dr Doksija, Jednoruki bandit, Junak
mlakonja, Kalamiti Dzejn, Kanjon apaca, Karavan, Lepe zene putuju
na zapad (crno-belo), Mali desperados, Mama Dalton, Na Misisipiju,
Na tragu brace Dalton, Okrsaj u Pejnful Galcu, Poseban tretman,
Pratnja, Protiv Dzesi Dzemsa, Protiv Dzosa Dzejmona, Pruga kroz
preriju, Put za Oklahomu, Put za Vajoming, Sudija Roj Bin, U znaku
petroleja, Velika nagrada, Vestern cirkus i Zakopano blago.
sadržaj
|
12.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
Irena Jukić Pranjić,
http://www.mellon.tvheaven.com/irena/irena.htm
Jedan od najpoznatijih autora iz Fantagraphics kataloga, Daniel
Clowes, u poslednje vreme privlaci paznju medija zahvaljujuci
filmu Ghost World, koji se nedavno pojavio (reziser Terry Zwigoff,
autor filma "Crumb, the Movie"). LA Weekly objavljuje
veliki clanak o Clowesu:
http://www.laweekly.com/ink/01/35/cover-mckenna.shtm
(Saša Rakezić)
sadržaj
|
13.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 4. do 10. avgusta
. . .
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|