|
STRIP VESTI
|
Broj:
130
17.08.2001. Godina
III
|
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- CRNO BELI UNIVERZUM
- štampa
- NEMA BESPLATNOG RUČKA
#1&2 - Nenad Krstić
- MARKETPRINT NEWS
- Marketprint
- VATIKAN I USTAŠE
- Aleksandar Manić
- ON-LINE (2.) -
Srđan Aćimović
- JUŽNJAČKA UTEHA No 22.
- Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA (72)
- Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (82) - Darko Macan
- STRIP AUTORKA: IVANA
ARMANINI - Strip Vesti
- POZIVI NA SARADNJU
- mail
- PISMA ČITALACA
- mail
- LINKOVI - Strip
Vesti
- DATUMI - Strip
Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti
NEŠTO IZMEĐU... RADA I NERADA
Nisam eto ništa napisao za ovaj broj, pa ću čak i uvodnik
da sečem. Naime, kući mi je računar crkao skroz-naskroz i
eto dobrog izgovora. Tek danas će biti sređen pa onda krećem
u nove radne pobede, dotle ćete se neko snaći (ili baš zbog
mog nepisanja uživati) sa ovim što vam je stiglo u ovom broju.
Naravno, od strane onih ljudi koji su na vreme piasli tekstove
a nije im, bogu hvala, geknuo kompjuter.
Zato su izostali datumi, vesti iz sveta, tekstovi Ilije Bakića
koje treba prekucati, tekst o Strip Pressingu koji pišem već
četiri nedelje..., uvodnik... jelte ipak postoji, ako ništa
drugo bar da se ovako pravdam...:)
itd, itd,...
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
|
|
1.
|
CRNO BELI
UNIVERZUM
|
štampa
|
Leskovacki strip-susreti 2001.
Crno beli univerzum
Krajem proslog meseca
(od 27. do 28. jula), Leskovac je po treci put bio "metropola"
srpskog stripa i sabor skoro svih nasih stvaralaca u oblasti "devete
umetnosti". I ovog puta organizator "Leskovackih strip susreta"
bila je leskovacka skola stripa "Nikola Mitrovic - Kokan", a domacin
je bio Dom kulture "Zika Ilic-Zuti" u kome je inace i nastala
ova skola stripa.
Shodno tradiciji, i na ovogodisnjim strip-susretima u Leskovcu
ucestvovalo je preko sezdeset prvenstveno mladih autora iz Beograda,
Novog Sada, Nisa, Gornjeg Milanovca, Zajecara, Surdulice, Valjeva,
Leskovca i Visegrada. Svi oni izlozili su svoje najuspesnije radove,
pa su tako radoznali leskovcani bili u prilici da neposredno vide
sta se to u ovom casu u oblasti stripa desava. Bio je to, u svakom
slucaju, za posetioce pravi praznik za oci. Na preko dve stotine
tabli, mladi autori iskazali su veliki stepen umeca u kompoziciji
stripa, u kadriranju i kvalitetu crteza, a nekolicina njih se
uspesno ogledala i u vladanju bojama, koje se sve vise pojavljuju
kao vazna komponenta u "proizvodnji magicnih kvadrata".
Sest godina
entuzijazma
Leskovacka skola stripa "Nikola
Mitrovic - Kokan" nastala je s proleca 1995. godine. Njen
osnivac i pokretac bio je jedan od bardova jugoslovenskog
stripa Kokan Mitrovic sa jos nekoliko uspesnih strip-crtaca
iz Leskovca. U pocetku skola je imala preko sezdeset "djaka"
i izazvala je veliko interesovanje i van ovog grada. Danas,
skola slavi sestu godinu svog postojanja i ima oko dvadeset
clanova. Ime "Kokan Mitrovic" ponela je posle njegove smrti
oduzujuci mu se na taj nacin za sve sto je u oblasti strip-stvaralastva
ucinio u nasoj zemlji. |
Galerija Doma kulture
u Leskovcu i bukvalno je bila prekrivena strip-tablama sa kojih
su na posetioce gledali svemirci, kiborzi i roboti, do u sitnice
"konstruisani" svemirski brodovi, ali i robustni i grubi junaci
iz neke izmisljene istorije: patuljci, trolovi...
Strucni ziri susreta, ceneci sve komponente izlozenih radova,
velikom plaketom koja nosi ime jednog od bardova naseg stripa
Kokana Mitrovica nagradio je za strip-tablu Tonija Radeva iz Nisa,
za najuspesniji scenario Dejana Vujica iz Beograda, a za ilustraciju
plaketu je dobio Toni Fejzula takodje iz Beograda. U istim kategorijama
ziri je dodelio i diplome i to: Bojanu Vukicu iz Zajecara za strip-tablu;
Nebojsi Pejicu iz Novog Sada za scenario i Sinisi Begovicu iz
Beogradske strip-skole, za uspesnu ilustraciju. Osim ovih nagrada,
strucni ziri nagradio je i najuspesnijeg debitanta na smotri -
ove godine ta nagrada pripala je Igoru Stojanovicu iz Leskovca.
Jovan Pop-Kocic
Objavljeno: dnevnik "Danas", 7. avgusta 2001.godine
sadržaj
|
|
2.
|
NEMA BESPLATNOG
RUČKA #1&2
|
Nenad
Krstić
|
|
Vertigo.
Strip Pressing.
Ah, kako je nedokučiv i maštovit svet ljudskih asocijacija!
A samo sam se setio, kako sam ostao dužan g.Darku Macanu (SV#115),
na komentarčiću poklonjenih Vertigovih stripova, i kako sam istu
stvar dužan gospodi iz Niša, od kojih sam takođe dobio na poklon
strip magazin.
Fantastično!
Dakle, kako je "kolega" Marko već rekao ponešto o samim serijalima
(da podsetim, radi se o: Preacher-u, Hellblazer-u, Transmetropolitan-u,
Johnny Double-u, The Books Of Magic-u, ... i jos par sveščica,
sve iz 1999), obratiću svoju pažnju na tehnikalije.
Sve Vertigo knjižice dolaze u standardizovanom, "nestandardnom"
formatu od 17x25,8 cm (tj. 6,7x10"), na 32+4 stranice onog divnog
papira, kod kojeg ne ostaju neprijantni otisci prstiju na crnim
površinama, ma koliko ga pipkali (znači, idealni stripovi za pozajmiti).
Cena svakog primerka je 5DM, osim Johhny Double-a (6DM).
Što se komercijalno-finansijskog dela tiče, šema preloma izgleda
ovako: 4-1-2-1-4-1-2-2-2-1-4-1-2-1-4
(deblje brojke su strane sa reklamama), i pomalo varira od broja
do broja, ali je početak (4-1-2) uvek isti.
O čemu se tu radi?
Svi smo, bez razlike, imali tu "čast" da nam omiljenu seriju,
film... prekidaju nesnosnim reklamama, sve dok ne zaboravimo zašto
smo uopšte i seli pred televizor. I uvek je količina reklama direktno
proporcionalna popularnošću emisije (npr. Simpsonovi). Ovde je
odnos oko 24:8, iliti 75%: 25%,
a postavljene su tako da čitanje na početku ne ometaju, dok ulazimo
u priču, a kad smo pohvatali konce, koriste svaku priliku da iskoče
iz zasede. Naravno, nervira - dok se čovek ne navikne (to prilagođavanje
i jeste ono što plaši).
Pa, dobro, a koje se to stvari reklamiraju u jednom strip-časopisu?
Osnovne grupe su: Filmovi, PlayStation igrice, Muzika, Serije,
Drugi Stripovi (naravno)... i samo jednog uljeza- Castrol Syntec
mazivo.
Filmovi: City of Angels, Mars Attack, Matrix,...
dostupni i po Plati-Pa-Gledaj sistemu distribucije
PlayStation igrice: Twisted Metal 3, Metal Gear
Solid, Beavis&Butthead...
Muzika: Beastie Boys, Black Sabbath reunion,
Hard Rock Live...
Serije: 007, Spawn, Family Guy...
Drugi Stripovi: Vertigova izdanja uglavnom...12
različitih izdanja mesečno
o mrtvima sve najlepše.... 3dFX takođe (slava mu :(
)
Poslovično poslovni Ameri uočili su, eto, interesno-finansijsku
spregu različitih medija kod "omladine", i rešili da ništa ne
prepuste slučaju. Svaki gledalac reklame, potencijalna je mušterija.
A to ide do razmera "ceđenja suve drenovine" - npr. figurice superheroja
koje se mogu naći u lunch-paketima "SubWay-a" (a la Mac), replike
trkačkih automobila "tapetiranih" Supermenom... i, pazite sad-
figurice likova u svom okružnju (mahom iz Sandman-a) od 80 do
600(!) DM.
Rečju, INDUSTRIJA.
Tu ne možete, i da hoćete, proći neobavešteni o novim izdanjima,
serijalima u najavi... i još po nekim potrebno-nepotrebnim stvarima.
Same naslovne strane, pored identičnog layouta, imaju autentične
logoe u funkciji priče; različitost je postignuta, a opet se vidi
pripadnost istoj "ergeli".
Ponešto ću reći i o samim stripovima. Generalno, ovo su najfilmičnije
crtane priče koje sam čitao, prosto se stiče utisak proširenih
storyboard-ova sa ispisanim dijalozima. Zamišlja se kretanje kamere,
govor i prateći zvuk. I sve to 100% American. Nisam siguran ko
je tu na koga više uticao: strip na film ili obratno. Zanatski,
to su besprekorno urađene pričice, pitko iscrtane, bez mnogo detalja,
ali i bez zapanjujućih tabli koje biste okačili na zid. Visokotiražna
roba, ukratko.
Za pominjani Prewiew (ne znam da li je bio u nekom od brojeva
ili se dobijao nezavisno) "Outlaw Nation-a", crtača Sudžuke, važi
sve već navedeno- 8 stranica sa insertima iz stripa, koji intrigiraju,
ali ne objašnjavaju. Nešto poput trailera za film, osim što najavljuje
strip. Sudžukin crtež je takođe, vrlo pitak.
Toliko je bilo za kazati o stripovima na plodnom, osunčanom, zapadnom
tlu, obogaćenom prethodnim izdanjima, tiražima, istorijom, ...
.... ..
Na našem, radioaktivnom tlu, nikla
je mladica Strip Pressing-a (poetski jel' te?), iz Niša.
Nešto kraći A4 -20,5x29,3 cm, na 60+4 strane one ne tako divne
hartije, koja "škljoca" kao membrana kad časopis uhvatimo za
krajeve i savijamo, masnija i neelastičnija od mrske-nam-američke.
Cena je 2DM, tiraž je znatno manji, i zato uživamo u blagodetima
nereklamskog okruženja (Ya-hoo!).
Pošto će neko, kompetentniji (nadam se), opisati detaljno ceo
broj, istaknuću samo par dobrih stvari.
Intervjui.
Čak 3 sesije: Tony&Kiza, Ticijano Sklavi i Dejan Vujić,
koji je, ako smem da primetim, u nabrajanju uzora zaboravio
da pomene g.Hermanna Huppena (autora, između ostalog, "Afroamerike"),
i dva osvrta na Dylana Doga i Valianta.
Početak broja otvara strip "a la Moebius", što, sa dva stripa
sličnog stila iz poslednjeg Placeba, liči pomalo na nalet gripa.
Svi su oni kvalitetni, ali mi se čini da g.M ima i previše imitatora,
te da je za strip zdravo da mu se da što više ličnog, različitog
pečata.
A šta dobijete kad ukrstite Čiča-Glišu i Bizlijevog LOBO-a?
Obradu narodne pesme o Marku&Musi Nebojše Pejića. Stilizacija
(negde uspelija, negde ne), očajan upis slova, ćirilatinica,
nedeseterac, stomačni problemi narodnih junaka, majica "Marko
je number uno"... sve se to lepo uklopilo u celinu i deluje
osvežavajuće.
Projekat "Luka Vranić" definitivno ima svojih šansi. Potencijala.
Koje treba pretvoriti u realnu snagu. Gospoda sa džepovima bez
rupa imaju, izgleda, poslednju reč.
Pozdrav socnadrealnom "Muk-u" Kize i Petkovića, kao i "koleginici"
Danijeli Radosavljević (istraj!)...
"Niški" govor ima svojih, možda neiskorišćenih, humorističkih
mogućnosti (znam šta pričam, otac mi je odatle). Međutim, bazirati
ceo strip samo na tome (slučaj "Extra Gedža"), deluje kao početna
greška. Početnički crtež, ptičije perspektive kao iz igrice
Grand Theft Auto, realistična grafička obrada geg-teme.... govori
da proces učenja nema kraja. Učimo, dakle.
Sve u svemu, časopis nije razočarao, štaviše, vrlo dobro. Možda
bi koristio prelazak na tabačni povez (umesto lepljenog), kompromisan
papir (lošiji od sadašnjeg, a bolji od novinskog)... i, naravno,
još brojeva stalnog ritma.
Deluje kao da se dešava proces privlačnih sila- kad se vodena
para skuplja u kapljice, kapljice u kapi, kapi u barice... u
okean. Tako i sad: "Niš - Pressing", "Beograd- Bager", "Novi
Sad, Vojvodina- Bumerang, Placebo"... da li je korisno objediniti
sve u jedan jak, redovan, tiražni, domaći magazin... ili istrajavati
na ravnomerno pokrivenom sistemu emisija.
P.S. Ovakve zapitanosti više priliče uredniku SVesti (bolje
da se ne zameram), pa mu prepuštam reč.
Fantastično!
Pokušaću da krenem sad od Strip Pressing-a i da vidim gde će
me moja mašta odvesti ovog puta.
Vertigo.
* * *
(uvodni /finalni geg u ovom tekstu,
intelektualna je svojina g.Darka Macana, i ne može se publikovati
ili reprodukovati bez izričite saglasnosti autora)
sadržaj
|
|
3.
|
MARKETPRINT
NEWS
|
Marketprint
|
-Stripoteka 959. i 960.
Drugi julski broj stripoteke je čitaocima predstavio novi serijal,
Kran u epizodi "Gartanguelove Rune", čiji je autor
Eric Herenguel. Reč je o potpuno novom serijalu,
nov čak i za francusko tržište jer tamo je u pripremi tek treći
album. Zatim slede kraće storije: Torpedo 1936 u epizodi
"To su bili dani" (tekst: E. S. Abuli, crtež: J. Bernet)
i Infiltracija (scenario: Claude Gemignani, crtež: Michel
Blanc-Dumont). Da bi, kao što je red sam kraj broja "začinili"
Hogar strašni (autor: Dik Browne) i Džoe BAR Tim
(autor: Christian Debarre).
Avgustovski broj Stripoteke donosi drugu epizodu serijala Žig
sudbine "Psine na delu" (scenario: Gothias, crtež:
Juillard), Fatalni eksperiment (tekst: Cary Bates, crtež:
Jose Ortis), Redov Bili (autor: Mort Walker), Hogar
strašni (autor: Dik Browne) i Džoe BAR Tim (autor:
Christian Debarre).
-Konan 12. i 13.
Edicija Konan u julskom broju predstavlja kompletnu epizodu"Ostrvo
Kanibala" (scenario: Larry Yakata, crtež: Andy Kubert)
kao i drugo poglavlje epizode "Kći božanskog kralja"
pod naslovom "Krvava osveta".
Avgustovski broj donosi kompletnu epizodu "Bela tigrica"
(scenario: Michael Fleisher, crtež: Pablo Marcos) i treće poglavlje
priče "Kći božanskog kralja" pod nazivom "Masakr
nad nevinima".
-Bernard Prins #2
Krajem jula je iz štampe izašao drugi album iz serijala Bernard
Prins. Naziv epizode je BORBA ZA KORONADO. Scenario
je uradio Greg, dok je za crtež zadužen Hermann Hupen.
Kao i svi prethodni albumi i ovaj se može naći u sledećim knjižarama:
Striparnica
ALAN FORD
Blok 24, Novi Beograd
Tel.: 011/134-758
mimim@EUnet.yu
www.alanford.co.yu
|
STUBOVI
KULTURE
Trg Republike 5
11000 BEOGRAD
|
BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD
|
PLATO
Akademski plato br.1
11000 BEOGRAD
Info@plato.co.yu
www.plato.co.yu
|
PAPIRUS
Terazije 12
11000 Beograd |
SOLARIS
Sutjeska 2
21000 NOVI SAD |
-Dva puta mesečno...
... bilo jedan mesec pa prošlo. Naime, došlo je do nekih problema
u distribuciji, ništa previše alarmantno, pa će naše izdanje
Stripoteka sledećih par meseci ponovo izlaziti
u starom ritmu, jednom mesečno. Možete očekivati da će već za
par meseci Stripoteka ponovo krenuti da izlazi dva puta mesečno...
sadržaj
|
|
4.
|
VATIKAN
I USTAŠE
|
Aleksandar
Manić
|
|
Vatikan, 1946. godine. Svecenik Davor Sstimac pokusava da spase
ustaskog zlocinca Vilka Topica koji se nalazi u rukama Engleza
i treba da bude predat Titovim partizanima. Koristeci se vatikanskom
organizacijom spasavanja nacista, Sstimac odvodi Topica u Rim.
U znak zahvalnosti, Vilko mu poklanja jedinu stvar koju poseduje,
tajanstvenu knjigu "Nahik". Medjutim, u poslednjem trenutku, u
Vatikan stize Milena, Srpkinja i partizanski oficir na tragu ustaskog
zlocinca Topica. Davor Sstimac, koji je postao svecenik zbog neuzvracene
ljubavi prema Mileni, ne razume njenu upornost, ne znajuci da
je Vilko odgovoran za smrt Mileninog muza Safeta.
"Zavet" (Glenat) je cetvrti album u seriji "Dekalog" za koju je
scenario napisao Frank Zziru, a nacrtao ga je Tomazz Lavricc,
trenutno najbolji slovenaccki strip autor. "Dekalog" nalikuje
istoimenom filmskom projektu Kisslovskog - svaka epizoda za podlogu
ima jednu od deset Bozjih zapovesti i poverena je razlicitom crtacu.
Price su nezavisne, ali mogu da se citaju kao saga, jer ih povezuje
knjiga "Nahik" - izvanredan roman, bibliofilsko blago, sveta knjiga,
politicki instrument.
Izbor Tomazza za ovu epizodu bio je skoro neminovan, pre svega
zato sto je scenarista poznavao i cenio njegov rad, a potom i
zato sto su protagonisti iz "nasih krajeva". "Na albumu sam radio
godinu dana, sa kracim prekidima - kaze Tomo - imao sam manje
ogranicenja nego sto sam ocekivao. Prirodno, postovao sam zadati
scenaristicki i dijaloski okvir radnje, medjutim, dodao sam ponesto
i od sopstvene vizije price. Likovni deo bio mi je u potpunosti
prepusten, i jedino ogranicenje mi je predstavljao umereniji crtez
okrenut ka realizmu, sto inace zahteva ovaj serijal."
Tomazzev crtez u "Zavetu" vrlo je klasican u svim pogledima i
bitno se udaljava od njegovih autorskih projekata "Bosanske basne"
i "Nova vremena". Kvalitet njegovog stripa lezi pre svega u dramaticnosti
crno belih masa i ekspresivnosti grafizma. "Zavet" je iz komercijalnih
razloga morao da bude u koloru, a to je Tomazzu nametnulo i udaljavanje
od njegovog fascinantnog sveta uradjenog na ivici ozbiljne groteske.
Akademizam koga se uspesno oslobodio u prethodnom albumu (Nova
vremena), pojavio se u Dekalogu kao jedan od zadatih elemenata
serijala.
Lavriccev "Zavet" je za sada najlepsi album serijala sto je i
publika potvrdila, jer se prodao u neocekivanom tirazu od preko
sezdeset hiljada primeraka. Tomo trenutno radi na nekolicini autorskih
projekata, a ponudjena mu je jos jedna saradnja na velikom i komercijalnom
serijalu.
sadržaj
|
|
5.
|
ON-LINE
(2.)
|
Srđan
Aćimović
achim@bitsyu.net
|
|
Ne
zaustavljajući se na top-listama za zaljubljenike, on-line strip-autori
su organizovali godišnju dodelu nagrada "Cartoonists choice
award" (keenvention.keenspace.com/CCA-presentation). Smisao
ove manifestacije na svom sajtu je objasnio Carson Fire, kao jedan
od organizatora: naime, autori na taj način pokušavaju da steknu
kredibilitet, nalik na holivudsku filmsku industriju koja je isti
stekla služećI se institucijom Oskara. U ovoj ideji sadržano je
mnogo marketinških trikova koje su svojevremeno i filmadžije primenile
(na primer, dva filma mogu biti podjednako loši, ali ako za jedan
priznamo da je loš, publika će nam lakše poverovati kada kažemo
da je drugi dobar - I, naravno, otići da ga pogleda u bioskopu).
Neke od tih trikova primeniće i stripadžije, a koliko daleko će
otići, ostaje nam da vidimo.
Na sajtu možemo naći dva vida prezentovanja dobitnika: u vidu
proste liste, ili u vidu serije stripova - parodija na dodelu
oskara - koje su uradili neki od slabije rangiranih autora (preporučujem).
Dodeljene su nagrade za najbolji strip, najbolji crtež, scenario,
koncept, najbolji muški, ženski i lik neodređenog roda, zatim
najbolji geg-strip, najbolji serijal, I dosta žanrovskih nagrada:
najbolji naučno-fantastični, superherojski, antropomorfni, školski,
dramu, romansu, I tako dalje. Pomenimo neke dobitnike:
"College roomies from hell!!!", po reputaciji koju ima,
kao da je bio predodređen za nagradu za najbolji strip. No, utekla
im je. Nagradu je dobio "Boxjam Doodle" (boxjam.keenspace.com)
autora koji se predstavlja kao Boxjam, strip uz koji stoji komentar:
"Čarli Braun se oženio sa Lusi, a Čarli Braun ne crta baš
dobro". "Boxjam doodle" je možda najbolji primer
nove estetike koju grade on-line autori; junaci su jednostavno
sastavljeni od krugova i pravougaonika, praktično su čiča-gliše.
Ali, to su ipak profesionalno nacrtane čiča-gliše, naime, iza
redukovanog crteža (koji je verovatno nemoguće redukovati više)
jasno se vidi vešta crtačeva ruka. Kao, uostalom, i vešta imaginacija
i smisao za humor. Ipak, ja lično smatram da je dodeliti nagradu
za najbolji strip ovakvom delu pomalo previše ekscentrično. Uzgred,
isti strip dobio je i nagradu za najbolji minimalistički strip.
Za utehu, CRFH!!! su dobili dve vrlo relevantne nagrade: za najbolji
scenario i za najbolji serijal, dakle strip koji je povezan u
epizode. Nagrada za najbolji epsko-fantastični strip nije ni trebala
da ode u ruke nekoga drugog do Carsona Firea i njegovog "Elf
life-a", a i "Sinfest" se okitio sa dve nagrade:
za najbolji ženski karakter glavna junakinja Monique, i za najbolji
karakter neodređenog pola: sam Bog (nedan od najduhovitijih momenata
je prikazan na sajtu: Kad Bog sa oblaka zeza Đavola, držeći njegovu
litku i imitirajući ga: "Yaaagh! I'm the Devil! I'm evil!",
dok Đavo stoji ispod oblaka i ljuti se).
Najviše nagrada dobio je neobični strip "Chopping block"
(choppingblock.keenspace.com) autora Lee Herolda: Za najbolji
koncept (gde je konkurencija bila žestoka), za najbolji muški
karakter, najbolji geg-strip i najbolji strip neodređenog žanra.
Ovaj strip je rađen u stilu novinske karikature - dakle sa tekstom
potpisanih ispod slike - ali u pitanju je ipak strip. Ali, strip
koji lako može uvrediti nečiji ukus, jer tematika je zaista šokantna:
glavni i jedini junak Butch je suludi, a ipak melanholični masovni
ubica čiji prizori iz svakodnevnog života uprkos svemu uspevaju
da nasmeju (primer: Butch razmišlja kako mora da obavi sav 'posao'
do sedam, jer će njegova majka da pobesni ako zakasni; čovek bi
pomislio da će je sve te godine koje je provela kao mumificiran
leš na tavanu, bar malo utišati). Ut strip stoji komentar "I
masovne ubice su ljudi", sa kojim se ne moramo složiti, niti
nam se strip mora svideti, ali originalnost mu ne možemo osporiti.
Najbolji antropomorfni strip (jednostavnije rečeno, strip sa čovekolikim
životinjama kao junacima) zvanično je "Kevin& Kell"
(www.kevinandkell.com)
Billa Holbrooka, šarmantno nacrtana priča o braku između zeca
i Vučice - veoma šarmantan strip, koji je, doduše, kao tematiku
odabrao svakodnevni porodični život - veoma često viđeno u komičnom
stripu. Nagradom za najbolji crtež ovenčana je Gisele Lagace sa
svojim "Cool cat studio" (www.coolcatstudio.com),
a za najbolji realistični strip Greg Dean sa "Real life"
(www.reallifecomics.com).
Inače se on-line autori retko odlučuju da crtaju sasvim realistične
stripove - kako na internetu nema pravila bilo kakve vrste, češće
odlučuju da puste mašti na volju.
E, da. Za ostale nagrade moraćete pogledati sami.
sadržaj
|
|
6.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 22.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
MA NEK SE NOSE PSOVKE!
Imao sam ja ideju za ovaj tekst.
Dodjavola, imao sam ja i ceo tekst, ali eto…I o cemu sad?
O "Dodjavola!" i o svim drugim stripskim psovkama. Mislim, nije
to ni tako losa tema. Zasto su ranije (nisam bas ni siguran koliko
je to odlika striktno proslih dana) strip scenaristi nalazili
za shodno da siluju svoje intelekte smisljajuci sto bezbolnije
psovke za svoje junake? "Hiljadu mu bubnjeva Darkvuda", "Svih
mu brkova moga dede Koncita Felepea…", "Stotinu mu jelenskih rogova",
"Stotinu mu retorti"…Spisak je beskrajan.
Verovatno je u pitanju i koncept stripova. Serdjo Boneli je uvek
nudio neke limunade, u kojima bi zesce izjave od pomenutih iskakale
i rusile mlaku koncepciju stripova. Mozete li da zamislite Zagora
kako, bacajuci se sa lijane na negativca, sebi u bradu mrmlja
"Je*em li ti m@jku!"? Ili Profesora Okultisa koji sedne nepaznjom
na svoj sesir i opsuje "Seme ti je*em!", a ovamo se ponasa kao
totalno dvodimenzionalan lik i ispaljuje besmislene fraze koje
zivom coveku nebi napamet pale? A onda vam je cudno kad Mister
No prasne sa "Muku mu ljutu", ili kad Dilan Dog kaze "Stotinu
mu vampira!" (inace, u Hrvatskom prevodu, ako niste znali, Dilan
psuje sa "Judo plesacu!", za sta mi je receno je vrlo verno Sklavijevom
originalu. Ne znam, da to kaze Gruco, pa 'ajde, ali Dilan…). U
Americi je protiv zescih psovki (pa i protiv mnogih drugih stvari)
radio Comic code, sprecavajuci na svaki moguci nacin bilo kakvo
skandalizovanje citalaca, tako da su se u Marvelovim i DC-ijevim
stripovima Betmen i kompanija lemali su negativce punom silinom
obuzdavajuci svoje jezike, a gle cuda, isto su cinili i lemani,
dakle negativci. I Spanci i Francuzi bili su maksimalno uljudni,
nigde ni pomena necemu sto lici na Hard core psovku. Drugo, vecina
tih stripova je nastala sezdesetih i sedamdesetih, ili malo pre,
a to je podrazumevalo postovanje opste klime (ne samo u stripu,
vec uopste). Filmovi su tada bili mnogo uljudnije, puritanstvo
mnogo izrazenije i strogo se vodilo racuna o javnom moralu, nasilju
i kolicini obnazenosti koja je dozvoljena.
Cuvene su psovke kojim nas je Bane Kerac zasipao krajem sedamdesetih
i osamdesetih, parodirajuci bezopasne izlive besa maskiranih superheroja
"Lepca mu s masti!", "Stotinu mu pertli na bosoj nozi!" i slicne
su vema lepo prolazile u epizodama nacrtanim pocetkom osamdesetih,
isle su savrseno uz zezatorski duh stripa. Medjutim, ko je citao
novijih par epizoda, objavljenih u Bumerangu, mogao je jasno da
vidi da je Bane odustao od koncepta bezopasnih psovki, i da Zena-macka
sad itekako ume da opsuje i nagrdi coveka. A zasto je Bane odustao
od proverenog koncepta?
Zato sto je svestan da je provereni koncept prolazio u nekim drugim,
srecnijim i bezbriznijim (ukoliko se tako moze uopste reci) vremenima.
Zato sto je svestan da se odtada svasta promenilo, da su dosli
neki drugi filmovi (recimo samo Tarantino), neke druge kompjuterske
igre (recimo samo Mortal kombat), neki drugi stripovi (ne recimo
nista)… I, sto je najvaznije, neke nove generacije koje su na
svemu tome odrasle. Estetika je drugacija, duh je drugaciji…Pa
i stripovi moraju biti takvi, sto je Bane lepo uvideo i revidirao
Katin recnik. Uvideli su to i glavesine u DC-iju, pa su pocetkom
devedesetih pokrenuli VERTIGO liniju za odrasle, u kojoj su strip
junaci nasilni, seksualno aktivni i…Psuju, brate. Kao sto pravi
ljudi i treba da rade.
Jer, do vraga, umetnost je ogledalo zivota!
sadržaj
|
|
7.
|
QMOVA KOLUMNA
(72)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
I KAKO SE U STVARI SVE ZAVRSILO SA DZONIJEM
ODLUCIVSI SE DA vise
nikada ne crta za Marvel, Dzoni Uotkis je postupno proredivao
i saradnju sa DC-om, koncentrisuci se sve vise na serijal ''Imperija
Malkona'' (Mulkon Empire) raden za (tada) novu izdavacku senzaciju,
kucu TECHNO COMICS iz Boka ratona u Floridi. Odgovarao mu je nacin
i tempo rada za novog poslodavca, kao i honorari. Ne secam se
vise ko je bio autor scenarija, no poznata mi je bila cinjenica
da je cuveni SF-pisac adaptirao svoj monumentalni literarni opus
za strip i da je Dzoni sa uzivanjem radio na novom serijalu...
... dok uskoro nije pocelo da mu opet biva dosadno. Patio je za
slikarstvom ili ''makar ilustracijom'', sve vise je otaljavao
posao na futuristickoj sagi i jednog dana sam ga, dokon i bez
ikakvih profesionalnih obaveza (ne racunajuci Strip-Centar, podrazumeva
se) , zamolio da mi pozajmi nekoliko njegovih grubih marker-skica
na lejaut-papirima. Dzoni je imao fotokopije i kazao je da nista
ne treba da vracam. Takode sam ga zamolio za nekoliko listova
Strathmore papira sa Tekno-logom i ustampanim formatom za crtanje
table stripa. I tako, tek da mi prode vreme, ja sam za sebe izveo
'ciscenje' njegovih postavki za ''Mulkon Empire'' svojom verzijom
olovke, koju sam potom istusirao fleksibilnim perom jer mi nekako
nije isla cetkica od ruke tom prilikom. Ispalo je... Pa, neocekivano,
mogu da kazem: to je potvrdio i Dzoni stigavsi te veceri sa Lorejn
i Lorensom u posetu, zaprepastivsi se videvsi svoje table u mojoj
obradi.
- Nemoguce! Pa ovo izgleda kao da sam uradio ja! - govorio je
dok je pregledao tri table koje sam uspeo da napravim. Naravno,
bilo je jasno da su razlike naposletku uocljive - ne samo po pitanju
upotrebe alata za tusiranje, vec i drugih aspekata koji odvajaju
rad umetnika i od najboljih pokusaja nekog ko umetniku nije dorastao.
No, cinjenica stoji da je uradeno nesto nesvakidasnje i da je
moj prijatelj bio veoma zadovoljan. Dok su nam se sinovi igrali
u drugoj sobi a supruge zanimale u kuhinji pripremajuci zajedno
zakusku, Dzoni mi je poverio kako je u toku proces njegovog preseljenja
sa porodicom - u Ameriku. Kazao je da vec neko vreme preko americkog
advokata radi na dobijanju radne i boravisne dozvole zbog rada
za Diznijev studio, posto je propala sansa za Spilbergov 'Dreamworks
SKG' usled mesanja 'nekih ljudi' koji ga jos ovde u Londonu nisu
trpeli. Bio sam vrlo iznenaden, tim pre sto mi je bio poznat njegov
krajnje nipodastavacki stav prema americkoj kulturi, nacinu zivota...
recju, svemu americkom; a i bilo mi je krivo sto mi to nije ranije
rekao. No, stvari su se sada kretale u pravom smeru, njemu je
samo bilo vazno da najzad nesto uradi na planu odvajanja od stripa
i koncentrisanja na ono sto voli - a sto u Engleskoj nikada ne
bi mogao da ostvari. Dizni mu je nudio velike pare i mogucnost
da slika, kreira koncepte i bude ono sto najvise zeli.
Tada sam po prvi put cuo kako je u pripremi Diznijeva verzija
Tarzana i moj prijatelj je trebalo da bude glavni dizajner koncepta,
centralnog lika i ambijenata. Sada mu se rodila ideja da mene
pripremi za njegovog 'naslednika' u stripu, kroz proces postepenog
uvodenja u posao na 'Imperiji' u ulozi tusera.
- Veruj mi, ovog puta MORA da nam uspe, - govorio je. - Tvoj rad
na ovim tablama je izvanredan, Polgardi (urednik u TECHNO COMICS)
i ja imamo odlican odnos, sigurno ce da me poslusa. Ti ces moci
nakon okoncanja serijala da dobijes od njega i druge poslove,
siguran sam da cete odlicno saradivati.
Tada sam mu rekao kako sam bio inspirisan starim radovima filipinskog
majstora Aleksa Ninoa i da sam primenio njegov metod izvedbe tusem
na Dzonijevim predloscima, adaptiranih preko svetleceg stola mojim
olovkarskim tretmanom. Slozio se sa tim i obecao uspeh naseg novog
zajednickog pokusaja da se on oslobodi stripa, koga sam ja bio
vise nego zeljan da me zauvek i permanentno zarobi.
A NIJE BAS da sam bio besposlen i totalno dokon prethodnih nedelja
i meseci... Recimo, od 1994, godine nastala je manija otvaranja
novih studija za produkciju video-igara, ili 'igrica', kako nas
svet voli da ih zove. Skoro da nije bilo grada u Velikoj Britaniji
koji nije imao barem jedan atelje opremljen kompjuterima posto
je nova industrija trazila sto vise novih produkata; to je znacilo
i novih snaga sposobnih da kreiraju, animiraju, dizajniraju...
Pojavile su se i agencije ciji je posao bio da nalaze talente
sposobne da se ukljuce u proizvodnju. Povezao sam se sa nekima,
svideli su im se moji radovi i uskoro sam bio u prilici da odem
na tri intervjua koji se, kako se vec i moze ocekivati kad sam
ja u pitanju, nisu zavrsili povoljno po mene. Naime, problem je
bio sto niti sam imao racunar niti sam znao ista da radim sa njim
ili na njemu. Ljudi sa kojima sam razgovarao su, na primer, gledali
neke moje studije u olovci, kazali kako im se to svida i potom
me pitali da li bih umeo to da izvedem kompjuterom. Zacuden, ja
sam uzvracao sa pitanjem zasto bih to pravio kompjuterom kad vec
umem da uradim olovkom. Receno mi je da njihovi umetnici samo
rade na racunarima pomocu mausa, da se ne koristi ni tablet sa
stajlusom niti skener za obicnim priborom izradene crteze i njihovo
prenosenje na racunar - i tu je razgovoru bio kraj. U jednom drugom
studiju su mi izmedu ostalog pokazali poster koji je nacrtao Dzim
Li a istusirao Skot Uilijems i rekli da je to najava akcione video-igre
na kojoj ce oni da rade za Amerikance. Pitali su me da li sam
sposoban da radim u tom maniru. Kazao sam da jesam posto sam veliki
postovalac rada tih majstora olovke, pera i tusa, na sta mi je
kazano kako se TO ne radi perom i tusem vec mausom, direktno u
racunar. Umesto da boravim miran i poradim na tome da im se dodvorim
i nekako dodem do posla, krenuo sam da ih ubedujem kako JA ZNAM
kako je to nacrtano, cak sam iz svoje torbe vadio bocicu Higgins
tusa i pero Hunt-102 i objasnjavao kako Skot Uilijems time crta
preko Lijevih postavki grafitnom olovkom, kako je u pitanju strip
koji objavljuje kompanija Imidz koja je i stampala promocioni
poster - no oni kao da nisu mogli, umeli ili hteli da shvate sta
im ja govorim. Kao lobotomizirani ponavljali su da oni znaju da
je to napravljeno samo kompjuterom, da se samo tako i kod njih
radi i ignorisali su cak i vidljiv potpis 'Lee/Williams', nakon
cega sam ja iziritiran ustao i kazao da sa njima nemam vise nista
da diskutujem i potom napustio sastanak. U trecem studiju je sve
bilo kako treba, cak im je i odgovaralo da imaju coveka koji bi
obicnim alatom stvarao za njih sta im je potrebno... jedino je
iskrsnuo problem permanentnog zaposlenja, koje ja nisam mogao
da prihvatim. Naime, moja umetnicka viza je podrazumevala ostajanje
u tzv. 'slobodnom umetnickom radnom statusu' i onemogucavala mi
je bilo kakvo stalno zaposlenje u bilo kojoj profesiji - ukljucujuci
i umetnicku; tako je i taj pokusaj propao.
Agenti koji su me bili 'uzeli pod svoje' su mi jos u nekoliko
navrata nalazili sanse za posao u industriji video-igara - ali
izvan Londona, u nekim drugim i dalekim gradovima u koje mi se
nije preseljavalo, ni sa porodicom niti samostalno. Bila bi to
previse velika zrtva i preskupa cena da se plati, bez obzira na
okolnosti u kojima sam se nalazio. No, ipak je nesto dobro proizaslo
iz sveg ovog: moj ranije spomenuti student iz Strip Centra, Tim
Dou (Doe), koji je bukvalno trulio kao knjigovoda u nekoj obskurnoj
firmi me je zamolio za pomoc, zeleci da se izvuce iz pogibeljno
dosadnog i bezizlaznog posla. Znajuci koliko je dobar crtac i
umesan na racunaru AMIGA (koji je u to vreme jos uvek bio 'velika
stvar') preporucio sam mu da se javi mojoj agenciji. Uskoro nije
znao gde ce i sta ce od ponuda za poslove! Ukljucio se u industriju
i bio je vrlo uspesan na nekoliko mesta, dobio cak i nagradu 1995.
za jednu igru u kojoj je dizajnirao zenski seksi-lik i uradio
animaciju na kompjuteru i nastavio sa tom karijerom sve do 1996.g.
kada je iznenada doslo do prezasicenja, implozije i zatvaranja
svih tih malih i velikih studija koji su procvetali sirom Ujedinjenog
Kraljevstva. Ni Timov studio nije bio posteden, ostao je bez posla
i uskoro se ponovo vratio u dusegubno knjigovodstvo gde je i ostao
zbog svoje semoclane porodice (on sa suprugom iz Japana i petoro
dece). Jos neko vreme smo odrzavali kontakt i onda sam ja izgubio
njegov telefonski broj, a on mi se vise nikada nije javio.
ISTOVREMENO SAM POKUSAO da postanem i - pornograf. Nikada nisam
krio da volim pornografiju u bilo kom vidu, pogotovo stripovskom.
Smatram je legitimnim zanrom, kreativnim izrazom i intimno vrlo
uzbudljivom stvari. Jedan od predavaca u Centru, Hauard (Howard)
bio je takode i suvlasnik poznate striparnice i nekadasnji solidno
uspesan scenarista jednorucne vizuelno-narativne literature (stripovskog
drk-stiva). Ostao je bez crtaca u tom periodu, ali ne i bez svojih
kontakata u Americi, posto je pornografija u Britaniji, iako sveprisutna,
ipak zvanicno ilegalna. Uspostavili smo lep kontakt, kreativno
se smesta nasli i posle nekoliko sastanaka i malo more mojih predlozaka
u olovkiranim skicama stvorili koncept za porno-parodiju 'Zvezdanih
staza'. Retko kad sam uzivao kao u tom periodu. Hauard bi mi davao
kratak sinopsis-predlozak, ja bih to brzo nacrtao u olovci i pokazao
mu, on nije trazio izmene i - uskoro je prva epizoda bila zavrsena
u tusu i sa upisanim dijalozima u balonima, posto je Hauard na
osnovu sacuvanih skica tabli u olovci skrojio dijaloge... bolje
receno, doterao u red moje skandalozne bljuvotine koje sam raspojasano
trpao, da prostite, svojim nacrtanim karakterima u usta. Cekao
sam da mi stignu dijalozi za novu epizodu koju sam ekspresno vec
nacrtao i krenuo u tusiranje, kao i vesti da li je uspostavljen
kontakt sa nekim od americkih izdavaca polnih svescica. Cekanje
se oteglo, strip je bio gotov - kao i Hauardova zainteresovanost
za celu stvar. Kao sto se i moglo ocekivati, ni od ovoga nije
ispalo nista. Nikada mi nije bilo jasno zasto je Hauard odustao
i jednostavno prestao da uopste razgovara sa mnom. Ne znam da
li je sa tim ikakve veze imala cinjenica da je u tom periodu ziveo
sa mojim nekadasnjim drugarom Stivenom Uitekerom kao sustanar...
ili to da Englezi zapravo jako vole da stvari ostavljaju nezavrsenim
i nerazjasnjenim. Kako bilo, od mog pornovanja ne bi nista; kao
i u vezi skoro svake stvari koju nacrtam, uskoro su mi se moje
stripovske seksualije prikazale u pravom svetlu - ne bolje od
paljevinskog klozetarskog skrabanja, tako da donekle imam razloga
da se radujem sto je ovaj pokusaj stripovskog proboja neslavno
propao.
Kao da nemam dovoljno nacrtanih (i objavljenih) stvari iza sebe
kojih se stidim...
U SVAKOM SLUCAJU, ponovo sam iskoristio uslugu FEDERAL EXPRESS-a
i poslao gospodinu Polgardiju moje table zajedno sa fotokopijama
Dzonijevih marker-skica i propratnim pismom koje sam srocio. Prolazili
su dani i nedelje, od Polgardija ni reci - kao ni od Dzonija koji
nista nije znao. Na moja pitanja o razvoju dalje situacije imao
je samo jedan odgovor:
- Ako si toliko nestrpljiv da saznas ishod, izvoli nazovi telefonski
broj TEKNO-a.
To sam i ucinio, dobivsi Polgardija koji je bio zauzet i neraspolozen
za bilo kakav duzi razgovor. Objasnio mi je da "Imperija Malkona"
vec ima svog novog tusera pod imenom - Aleks Nino!
- Nikada mi ne bi palo na pamet da pozovem starog veterana da
mi to nije rekao Uotkis! - rekao je, na moj totalni uzas. JA sam
bio taj koji je uopste pominjao Ninovo ime kako bi svom tusiranju
'digao cenu' a Dzoni preneo Polgardiju kojem je palo na pamet
da umesto mene na tuserskom mestu reaktivira veterana koji je,
povukavsi se iz stripa pre vise godina, radio kao koncept-dizajner
u Dizniju. Pokusao sam sto sam mogao pitomije da podsetim zustrog
urednika na Dzonijevo obecanje i cinjenicu 'kako je sve dogovoreno'.
- Tacno, - kazao je Polgardi. - ali promenio sam misljenje shvativsi
koliko bi Ninov stil bio kompatibilan sa Uotkisovim. Moja odluka
je moje pravo, ja sam urednik a ne Uotkis i nije na njemu da ikome
obecava poslove u mojoj kompaniji.
I to je bilo gotovo... Vise nisam imao inspiracije ni da se sablaznjavam,
niti nerviram ili cudim... Prosto receno - nekako mazohisticki
mirno sam prihvatio svoj usud da mi nista - ali STVARNO nista
pod milim Bogom (kada je crtanje stripova u pitanju) ne ide od
ruke, cak ni kad se neko drugi umesa kao posrednik.
Da sam imao pameti, verovatno bih tada vec shvatio da je vreme
da se stavi prst na celo (ili 'kapa za razmisljanje', kako je
kazala Vanesa) i porazmisli o valjanosti daljeg insistiranja na
bavljenju stripom ili crtanjem.
Ali nisam. Kao sto su neki pesnici, slikari, knjizevnici ili glumci
odlucivali u nekim ranijim situacijama i slucajevima da opstanu
na svom izabranom putu i pored nedaca, tako sam i ja sebi dizao
moral i cenu odlukom da ne odustajem i da upornoscu nadoknadim
sve propuste i(li) poraze.
Dzoni se osecao povredenim i donekle ponizenim. Uskoro smo videli
objavljene sveske sa nastavcima gde je uz njega kao olovkara bio
potpisan Nino kao tuser. Kazem 'potpisan' posto objavljen rezultat
nije bio ni blizu nivoa, sposobnosti ili stila kojima se odlikovao
slavni filipinski majstor. Mislim, uopste nije vazno na kraju
krajeva da li je Nino 'zaboravio kako se dobro crta' ili je bio
indisponiran... ili je neko drugi obavio nizerazredni posao za
koji je on bio potpisan. Polgardi je hteo slavno ime na prvoj
tabli uz scenaristu i olovkara - i dobio ga je. Serija je uskoro
zavrsena i - zaboravljena.
Ubrzo je Dzoni prihvatio ponudu da crta "Space Presinct" (Svemirsku
policijsku stanicu) za londonskog izdavaca koji je do skora bio
britanski predstavnik Dark Horsea gde je kao urednik boravio nas
zajednicki poznanik, simpaticni Kefn Ridaut (Cefn Readout). Naravno
da moj prijatelj nije imao nikakvih ozbiljnijih i trajnih ambicija;
hteo je da jednom za svagda 'skine Kefna s'vrata' koji ga je vazda
moljakao da nesto nacrta za njega - i da mi po ko zna koji put
najzad konkretno pomogne, nadajuci se da cu kao njegov tuser -
nakon njegovog odlaska u Kaliforniju - spontano preuzeti strip-adaptaciju
igranog TV-serijala u produkciji cuvenog Dzerija Endersona (Gerry
Anderson), tvorca bezbrojnih televizijskih SF-serija (Space 1999,
UFO, Thunderbirds...). Kefn je jako voleo kako izgledaju moje
probe cetkicom i tusem uradsene preko Dzonijevih olovki, iako
je oduvek otvoreno govorio kako mu se ne svida ono sto ja crtam,
te da nisam dovoljno 'profesionalno kvalitetan'.
Kako se i moglo ocekivati, od projekta nije bilo nista cim je
saznao da Dzoni uskoro odlazi zauvek u Ameriku. Govorio je kako
sam dobar da tusiram Dzonija, ali ne i da samostalno radim na
serijalu, i pored mojih vise nego uspesnih samostalnih proba za
koje je i Dzoni rekao da su dobre. No, kako se vec podrazumevalo
- urednikova je poslednja. Neko treci je dobio angazman na strip-magazinu
koji je izdrzao samo tri broja na trzistu i ugasio se... kao i
istoimena TV-serija.
I dosao je dan kada je Dzoni priredio svoju poslednju grandioznu
zurku-maskenbal. Bilo je veselo, zivahno i na kraju pomalo setno...
Rastali smo se, on i porodica su otputovali u Kaliforniju i tamo
se lepo snasli. Dvaput mi je telefonirao iz Amerike u razlicitim
razmacima i lepo smo se ispricali, Lorejn je jednom pisala i samo
jednom smo se videli kada je dve godine kasnije svratio i u velikom
restoranu London Festival Hall-a na juznoj obali Temze priredio
okupljanje skoro celog drustva sa kojim se druzio. David i Lorens
su se opet razdragano igrali, Lorejn je sa ponosom pokazivala
preslatku bebu Elenu - njenu i Dzonijevu kcerkicu - a moj prijatelj
je izgledao kao pravi kalifornijski 'Hey dude!' kicos, u crnim
pantalonama i sa zelenim kariranim sakoom, dok su mu obraze krasili
dugacki zasiljeni zulufi. Pozerski je stalno pusio debeli tompus,
placao sve racune za jelo i pice i hvalio se svojim uspehom, najavljujuci
napustanje Diznija i prelazak u slobodnu slikarsku profesiju -
sto je i ucinio. Ko je zainteresovan, moze da se informise na
www.johnwatkiss.com i
osvedoci se majstorstvom mog prijatelja sa kojim sam izgubio svaki
dalji kontakt. Na moja pisma nije odgovarao, kao ni na jedini
e-mail koji sam mu pre izvesnog vremena poslao. Nas zajednicki
prijatelj Endru je to objasnio Dzonijevom odlukom da prekine sa
svim, svacim i svakim sto pripada njegovom ranijem zivotu. Mozda
je tako.
Ja mu zelim samo i jedino puno zdravlja i uspeha, te dug kreativan
i porodicni zivot.
---------
P.S. Kum Dzef je jos jedno krace vreme tavorio u Londonu, povremeno
nas posecivao vise pijan nego trezan i najzad doneo odluku da
sve napusti i vrati se u njegov i Dzonijev rodni Stouk-On-Trent,
bolesnoj majci, mestu bubnjara u lokalnom bendu i monotonom bitisanju
u najdepresivnijoj provinciji koja se da zamisliti.
Ja sam sa porodicom i dalje u Londonu.
Kompanija TECHNO COMICS vise ne postoji. Mozda se zapravo zvala
TEKNO COMIX ili nesto slicno... No koga je uopste vise za to briga.
sadržaj
|
|
8.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (82)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
"EVERYONE'S
BEAUTIFUL AT THE BALLET"
Priča se da je Mark
Alessi, četrdesetogodišnjak koji sepovukao u mirovinu nakon što
je zaradio milijune osnivajući pravekompanije u pravi čas i prodajući
ih na vrijeme, zamislio funkcioniranje svog penzionerskog hobija,
strip-kompanije Crossgen, i na osnovi nečega što nikada zapravo
nije postojalo - Marvelovog bullpena. Bullpen, mit o crtačima
koji sjede uzajedničkoj velikoj sobi i složno se zabavljaju radeći
Marvelove sveske, izmislio je Stan Lee i time, očito pogodio mnogo
čiju žicu. Na stranu Alessi i njegovo seljenje svakog novog regruta
u floridske Crossgenove torove, ali mi je i jedan novokvadratovac
(a viralni utjecaj Novog Kvadrata osjeća se i danas na ovim prostorima
u čestim iako kratkotrajnim stripaškim udruživanjima u šareno
nazvane skupine) jednom priznao kako je dio ideje oko njihova
okupljanja došao iz onog poznatog "Marvel Comics GROUP" zaglavlja.
Što to umjetnike, po definiciji individualce, privlači ideji skupine?
Neki su razlozi nesumnjivo praktične prirode (podjela dosadnih
poslova, ispomoganje, zajedničko unajmljivanje radnog prostora,
zajednička fronta prema javnosti...), ali vjerujem da postoji
i dublji razlog.
Biti individualac, recimo, zna biti strašno teško i čovjek mora
biti apsolutni egomanijak da nikad ne posumnja u smisao i cilj
odabranog životnog puta. A kad posumnja, kad mu se konformizam
i bonaca nenadano učine vrlo privlačnima, tada mu je naglo potreban
još netko s istim problemima i istim stavovima, barem mali dokaz
da nije jedini koji autoputom vozi u pogrešnom smjeru.
U gomili se lakše viče pred saborom. Lijepo je zaboraviti se na
nogometnoj utakmici. Kada bi barem čitav svijet plesao ukorak
kao zbor u mjuziklu ...
Ironija Marvelove "grupe" jest u tome što ona nije nikad služila
članovima (koje se moglo zamijeniti bez da se ideja grupe naruši),
već samo šefu koji ju je reklamirao. Tragedija umjetničkijih grupa
od Marvelove jest u tome što je prave individualce nemoguće na
duge staze upregnuti u zajednička kola.
Onkraj pozornice zborovi se razilaze, svaki plesač na svoju stranu,
s vlastitim križem uprćenim na leđa.
sadržaj
|
|
9.
|
STRIP AUTORKA:
IVANA ARMANINI
|
Strip
Vesti
|
IVANA ARMANINI
Zagreb, 1970.
Ivana Armanini,rođena 1970.god.
u Zagrebu. Završila Školu primijenjene umjetnosti u Zagrebu. Diplomirala
slikarstvo u klasi prof. Đure Sedera. Dobitnik Rektorove nagrade
1992. Izlagala na 3 samostalne izložbe: DUH/Društvo umjetnika
Hrvatske/ -1993., Kula Lotrščak-1997. i Contempora-1998.
Sudjeluje na brojnim skupnim izložbama, likovnim kolonijama te
dobrotvornim akcijama.
-1993."Izložba radova studenata
ALU",galerija Vladimir Nazor
-1993."Hrvatski umjetnici za porušene crkve u Trebinjskoj biskupiji",Muzejsko-galerijski
centar(MGC)
-1994."Biennale slika I skulptura malog formata",Split
-1994."Zagrebu za obljetnicu",MGC
-1995."30. zagrebački salon",MGC
-1995.izložba na temu "Žena",galerija Ulrich
-1996. Izložba na temu"Portret", galerija Ulrich
-1997. . Izložba na temu "Akt", galerija Ulrich
-1997."Festival akvarela Hrvatske"-Split-Rijeka-Varaždin-Osijek
-učestvuje na Međunarodnoj koloniji "Art Libera" u Montegridolfu,Italija
1994.
-učestvuje na tromjesečnoj likovnoj radionici u tvornici Gorica
u Dugom Selu radeći s emajlom I PVC-bojama na limu 1995.
-učestvuje na brojnim kolonijama Hrvatske/Opuzen-Daruvar1, 2-Ivanićgrad-Knin…/
etc.
Likovno-pedagoški rad:
-nastavnik likovne kulture u O.Š."Miroslav Krleža"/6 mj/
-profesor "Pisma" u ŠPU/6 mj/
-profesor "Prostoručnog risanja" u GŠC -nastavlja voditi privatne
likovne radionice /ind. nastava
Restauratorski rad:
-crkva Sv. Magdalene,Sela kraj Siska/suradnik N.Kralja u obnovi
barokne freske ,6.mj/
-polikromirane skulpture I drveni oltar crkve na Krku
-crkva Sv. Ivana u Lučkom/ suradnik A. Vuksana u obnovi bočnih
drvenih oltara I polikromiranih skulptura s početka prošlog
stoljeća/
-crkva Sv. Nikole u Čilipima / suradnik J.Mlinar u obnovi uljenog
murala iz 19.st.
-kompleks zgrada "Kolo" na Trgu maršala Tita/ suradnik A. Vuksana
u obnovi zidnih dekoracija na fasadi iz 19.st,4 mj./
-privatna kuća /suradnik N.Sokolića u obnovi štukatura iz 19.st.,2mj/
-kapelica Sv. Ivana/Kaptol -kompleks/
Od 1999. aktivno se bavi stripom.
Objavljeni stripovi:
"Libra libera", 2000.
"OP.A."magazin, 2001.
"Stripburger", 2001./slovenski strip-fanzin
katalog-fanzin "DIVLJE OKO"/I 6.broj Flita /
Izloženi stripovi:
-stalna postava "Gavelle"
-"Crtani romani show",KIC-2000.
-"Crtani romani show",KIC-2001.
-organizirala izložbu autorskog stripa "STRIP,STRIP,HURA!" na
"Salonu mladih" sa još 12 autora-ica ,2001./u ATTACK!-ovom dijelu
prostora
Sudjeluje u organizaciji I selekciji FAKI-ja/Festival alternativnog
kazališnog izričaja,2001./ATTACK!
-jedan od pokretača, s Dušanom Gačićem, grupe "Divlje oko" -
-3.-15.07.2001. izložba "Divlje oko" u Galeriji primijenjenih
umjetnosti, Zagreb+ promocija fanzin-kataloga "Divlje oko"
-Radi na albumu "Gloria Scott" po kratkim pričama Mime Simić,
čijih 13 epizoda je gotovo,nastavak je u pripremi a traže se
I sponzori za štampanje dotičnog.
Ivana Armanini ima
od sada svoju web stranicu na sledećoj adresi:
http://www.zmcomics.co.yu/autori/armanini/
STRIP-INTERVIEW: IVANA
ARMANINI - STRIP SLIKAR
ŽENSKI TANDEM
-Većina hrvatskih
strip autora radi bez scenarista, a ti si sve stripove koje si
poslala na natječaj ”Op.a”-e napravila u tekstualnoj suradnji
s Mimom
Simić? Kako je do toga došlo?
-Kada sam se prije dvije godine počela aktivno bavit strip
crtanjem gutala sam sve kratke priče, novele, ikakve tekstualne
žice po kojima bih se mogla verati. Tako sam napravila strip-novele
prema Harmsu, Mrožeku,nekim suvremenim američkim
kratkim pričama. Onda je u mom društvu počela kružiti disketa
s Miminim pričama, njih tridesetak, pa sam ih i ja počela čitati.
Iako je tada nisam osobno poznavala, bila sam negdje na šestoj
priči kad sam je prvi put uopće vidjela, jako su mi se svidjele
priče, a kasnije i ona. Postale smo prijateljice. Htjela sam po
njima napraviti strip jer one trže neku reakciju, a to je bila
najiskrenija moguća s moje strane. Mima sada piše baš za mene
i namjeravamo zajedno napraviti strip album. Jedanaest priča tog
budućeg albuma je gotovo, a ostale su u pripremi. Ali, nisam uvijek
vezana za priču, imam i stripova koji su asocijativno građeni.
-Na koji način surađuješ
sa scenaristicom?
-Jednostavno pokušam na neki
likovni jezik stripa prevesti osobni doživljaj njezinog teksta.
U toj interakciji slike, onomatopeje i riječi gradi se likovna
struktura.
-Ona je zadovoljna?
-Da, jako.
-Naslove isto Mima
smišlja?
-Ne, to je moj autorski doprinos.
U biti, prilično interveniram u njezine priče s čime se ona dobro
nosi. Pokušavam zadržati atmosferu priče uključujući montažu,
rezove, vlastite asocijacije.
Sažimanje ideja.
-Iznenađuje razina
apstraktnog izričaja u tvojim stripovima. Kako je do toga došlo?
Imaš li nekih uzora od kojih si iučila takav pristup stripu?
-“Stripburger”-slovenski
strip-fanzin, časopis “Raw”, Art Spigellman. To
su neki moji orjentiri.
-Možeš li predstavit
kakvi bi mediji bili prirodno okruženje tvojim stripovima? Čini
se da su češće na umjetničkim izložbama i u književnim časopisima,
nego u strip časopisima I fanzinima.
-To se čini jer u Hrvatskoj
nema kulture stripa, uglavnom čitam slovenske i srpske fanzine,
te s druge strane underground autore. Taj autorski pristup stripu
je kod nas zapostavljen. Mislim da bi trebalo napraviti jednu
strip reviju jer materijali postoje, kao i puno ljudi koji na
sličan način razmišljaju o stripu, ali ne postoji prostor u kojem
bi se oni izrazili.
-Kako na tebe gledaju
i poznaju li uopće tvoj rad najrazvikaniji hrvatski strip crtači?
-Ja sam na “Salonu mladih”
ove godine izašla s projektom kojim sam okupila 13 autora
koji imaju drugačiji pristup stripu i to sam postavila na zidu
Attackovog dijela Salona. Mislim da se iz te izložbe jako dobro
vidi da u Hrvatskoj postoje veliki potencijali i nikakvi sponzori.
Postoje samo kvalitetni fanzini kao “Totalna nula” puležana
Emila Jurcana, fanzin bjelovarke Irene Jukić “Protuotrov”
i splitski fanzin Vinka Barića. Sve drugo su uigrane sheme
koje me ne zanimaju.
-Što bi za tebe
bio največi uspjeh?
-Što je to uspjeh, to je tako
relativno pitanje.
-Čemu stremiš dok
slikaš ili crtaš stripove?
-Koncentriranju neke pozitivne
energije koja mi nosi punoću.
-Jesi li sretna
što si ušla u finale za nagradu “Stari
mačak”?
-Naravno. Počašćena.
-Misliš li da se
to dogodilo jer je ono što radiš dobro ili jer su drugi koji su
se javili na natječaj loši?
-(smijeh) Što je dobro je stvar subjektivne procjene, osobnog
pristupa.
-S
obzirom da si diplomirala slikarstvo na Likovnoj akademinj u klasi
Đure
Sedera, veseli li te više slikanje
ili crtanje stripova?
-Sad sam u ovom filmu, a budućnost je neizvjesna.
-Od čega misliš
živjeti u životu?
-Držim privatne satove crtanja
i slikanja i začudili biste se koliko ljudi želi naučiti dobro
crtati i slikati.
-Pripadaš
li nekom strip lobiju?
-Ne, nastojim to izbjeći.
-Jeli ti netko rekao
da tvoji stripovi imaju blagu feminističku notu u sebi?
-Ne direktno. Mislim da su
oni više parodija na sve stereotipe, pa tako i feminizam.
-Što
ti je najveći kompliment koji si dosad dobila za svoj rad?
-Da ljudi Čitaju moje stripove,
da ih motiviram da se time više pozabave, u smislu da ih pažljivije
čitaju i da i sami počinju crtati svoje stripove.
-Koja je najveća
uvreda kojun si za svoj rad dobila?
-Najveća uvreda mi je kad
napravim nešto loše, pa onda pokušam to popraviti.
-Što sada rade drugi
ljudi iz tvoje klase?
-Žene rađaju, a muškarci zarađuju.
Uglavnom se bave restauracijom umjetnina što sam I ja radila,
ali to je posao kojim se možeš kratko vrijeme bavit jer ispire
mozak.
-Ima li nešto što
bi htjela reći u svojem prvom intervjuu u životu, a nisi bila
pitana?
-Ne, ostala sam bez riječi.
Čitajte i crtajte stripove.
Interview vodila Jelena Jindra - objavljeno u magazinu
kulture “Op.a.”
sadržaj
|
|
10.
|
POZIVI
NA SARADNJU
|
Mail
|
|
From: Nikola Vitkovic <alone@EUnet.yu>
Subject: DIGITALNI ZOV
Za mesec - dva, u Beogradu se otvara prvi domaci studio za izradu
kompjuterskih igara. Trenutno se formira tim ljudi koji ce raditi
na prvoj igri.
Svako ko ima iskustva ili se bavi 3D modeliranjem / animacijom
i razlicitim programiranjima [AI, windows, programiranje grafike
i zvuka, igranje na internetu, 3D engine...] moze nam se javiti
radi eventualnog posla na alone@eunet.yu
ili na telefone: 444 8371 [Nikola] ; 3095 396 ili 064 111 5954
[Goran].
Imajte na umu da je ovo krajnje siguran i ozbiljan posao koji
ce biti mesecno adekvatno placen. hvala!
strip grupa M O M C I
* * *
Nekako se, greškom, u email adresu
Ivana Prlića ušlepao i potpis jednog od pošiljaoca informacije
o strip konkursu koji organizuje Međunarodni festival stripa:
Crtani romani šou. Te ovog puta šaljem kompletan poziv
još jednom, sa ispravnom email adresom.
Međunarodni festival
stripa, Crtani romani šou, 2001.
raspisuje
Natječaj za neobjavljeni strip
Tema: Superheroj
Dužina: 1 stranica
Format: A4
Jezik: Hrvatski ili engleski
Tehnika: Crno-bijelo
Natječaj se zatvara 29.10.2001.
Adresa:
Radio 101, (za Crtane romane šou), Gajeva 10, 10000 Zagreb,
Hrvatska
Upozorenje: Molimo da nam šaljete kvalitetne fotokopije,
jer originale ne vraćamo. Također vas molimo da uz rad priložite
svoje ime, prezime, adresu i telefonski broj.
Nagrade:
1. nagrada - 300 DEM
2. nagrada - 200 DEM
3. nagrada - 100 DEM
Svi nagrađeni radovi kao i izbor najuspješnijh, bit će objavljeni
u katalogu festivala.
Svi pristigli radovi koji zadovoljavaju propozicije biti će izloženi
na izložbi.
Crtani romani šou će se održati krajem studenog u prostorijama
zagrebačkog Studentskog centra u Savskoj ulici.
********************
Za podrobnije obavijesti javite se Ivanu Prlichu na iprlic@inet.hr
sadržaj
|
|
11.
|
PISMA ČITALACA
|
mail
|
From: Toni Šarić <tonisaric@inet.hr>
Subject: oglas
Interesuje me gdje je moguce nabaviti Herrimanovu Macu Sizu,
ili Krazy Kat-original.
Pozdrav iz suncem okupanih VK Toni
* * *
From: Miodrag Gluscevic <gule@EUnet.yu>
Subject: (no subject)
Prodajem Batman: The Dark Knight Returns / Frank Miller - 35
DM
P.S.
Zainteresovani za americka izdanja (DC Comics, Dark Horse, Image,
Marvel, Humanoids Publishing, NBM ...) mogu mi se javiti na
email. Stripovi stizu u roku od 3-4 nedelje.
Pozdrav,
Mile
sadržaj
|
|
12.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
Sukson & Figures Workshop
www.figures.co.yu
sadržaj
|
|
13.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 4. do 17. avgusta
...
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
| ... |
| Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
| Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|