STRIP VESTI
Broj:
127
20.07.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. EPP - zmcomics
  2. UZ PRVU IZLOŽBU... - Jure Ilić
  3. PLANETA STRIP #4 - Strip Vesti
  4. IZGORELA STRIP IZLOŽBA - Aleksandar Manić
  5. POSVEĆENIK STRIPA - Ilija Bakić
  6. BEZ REČI - Srđan Aćimović
  7. PARISKI SPLEEN (6) - Franc
  8. JUŽNJAČKA UTEHA No 19. - Marko Stojanović
  9. QMOVA KOLUMNA (69) - Bojan M. Đukić
  10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (79) - Darko Macan
  11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -HELSINKI COMICS FESTIVAL
  12. LINKOVI - Strip Vesti
  13. DATUMI - Strip Vesti
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti

 

NEŠTO IZMEĐU... MARKETINGA I STRIPA

Neću sada drviti o tome kako se uz dobar marketing sve može prodati. Dovoljno je da na nekoj ružičastoj televiziji odradite dobru, ali stvarno DOBRU, marketinšku akciju i… uspeh je neizbežan. Potrošač kupuje sve što mu serviraju preko TV-a. To svi znate. Ako mogu neke, katastrofalno loše, revije tipa Zona Sumraka da se prodaju u par desetina hiljada primeraka mogla bi i prosečna strip revija da dostigne taj tiraž, samo da ljudima preko TV-a kažete da to moraju kupiti. Da im je strip potreban i da više ne mogu živeti bez njega.

Ali… znamo, za to treba puno para. Međutim ima sitnih stvari koje se mogu raditi a koje pomažu populisanju stripa. Radio emisije (od danas na prvom programu Radio Novog sada ide emisija posvećena stripu koju vodi Đorđe Milović, posle ponoći), promocije, izložbe,… novine su gladne informacija to treba iskoristiti. I Strip Vesti, naravno, ako želite da predstavite svoj rad ili projekat. Imamo dobar primer stripa o srpskom vampiru Luki Vraniću. Ljudi su prvo reklamirali svoj projekat pričajući o njemu i okupili veliki broj autora. Nedavno je Marko, u Južnjačkoj utesi pisao o tom projektu da bi došli do toga da naprave web sajt. Uspeli da "proguraju" dve priče u Strip Pressingu (koji inače sjajno izgleda i o kome ću i ja nešto napisati za sledeći broj) i lepo napravili dobru marketinšku akciju za svoj serijal. Sada malo ko neće znati za Luku Vranića, na prostoru bivše Jugoslavije. A to je prva ciljna grupa za uspeh bilo kog strip serijala na našim prostorima. Ako se tu pokaže, lako će naći put i napolje. Možda lakše napolju nego ovde…:(

Takođe su na vreme izreklamirali sajt kolumnistima Strip Vesti tako da imamo već dva teksta o Luki u ovom broju, plus moja pohvala u uvodniku i to je to…

Jedan od čitalaca Strip Vesti me pitao otkud reklama za Vladana Nikolića u prošlom broju? Zaboravili ste da sam odavno pozvao (možda su se neki kasnije priključili SVestima) autore da se predstave na sajtu koji održavam. Ponavljam!!! Svi autori koji žele mogu da mi pošalju svoju biografiju kao i jednu strip tablu i dobiće svoju web stranicu. Naravno to je besplatno. Meni je cilj da što više ljudi poseti sajt dok je vama cilj da se predstavite potencionalnim izdavačima. Naravno, biografije se mogu menjati i to ću ažurirati na zahtev autora.

Da li vredi ta marketinška akcija? Pa, sajt je prošlog meseca imao preko 1500 poseta, a u prvih 20 dana ovog već ima oko 1200 poseta. Rekord je bio 138 poseta u jednom danu!!! Što više autora bude predstavljeno na sajtu to će broj poseta biti veći.

U slučaju da obezbedim par strip kaiševa nedeljno mogao bih da se snađem za reklamu preko jednog email časopisa pa bi verovatno broj poseta bio udvostručen ili utrostručen. Ali o tome za sada mogu samo da maštam jer autorima ne bih mogao platiti…:(

Međutim ima i sporijih načina da se uspe, pa idemo tako… Obavezno šaljite svoje biografije i strip table pa ću vas predstaviti na sajtu. Biografije šaljite emailom, dok je stripove bolje da šaljete poštom, kvalitetne fotokopije. U slučaju da šaljete emailom i strip table, javite mi se pre slanja da koordiniram slanje kako mi ne bi prepunili mailbox.


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

 

sadržaj

1.

EPP

zmcomics



Ovo je EPP za jedan istoimeni strip album. Da, album se zove EPP što je skraćenica od "Etičko Preventivne Pizdarije". Album je izdat u Bosni i Hercegovini, Lukavac, a autori su Milenko Tunjić i Samir Šestan. Ovaj underground strip album ima 72 strane i tvrdokoričeni povez. Štampan jeu 666 primeraka. I,... vredeće vam svake pare koju uložite za njegovu kupovinu.

Do mene je album stigao zahvaljujući Milošu iz Kluba Obožavalaca Stripa gde će biti i promocija istog negde oko septembra. Za sada još uvek nema primeraka na prodaju ali ćete ih preko Miloša, ovde u Jugi, moći nabaviti, možda bi bilo dobro i da ih rezervišete (021/624-723). Ostali će morati sami da se snađu...:) Naravno tu su Strip Vesti koje vas za sada samo obaveštavaju o ovom izdanju, dok već u jednom od sledećih brojeva možete očekivati širi prikaz albuma kao i intervju sa autorima. Za sada su vam tu isečci iz tekstualnih priloga koje su za ovaj album priredili Zoran Đukanović i Miljenko Jergović.

"Tri reda u zaglavlju stripa, prvi: "Ugly Faces Factory Presents"; drugi EPP i treći: "Etičko preventivne pizdarije" već nas pripremaju na "najgore" što se moglo desiti u Bosni - i desilo se - pojavu nemilosrdne satire. "Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je zlonamjerna", naćićemo u postskriptumu epizode EPP-a "Lekcije iz historije". Za oči "patriote s teološkim legitimitetom" autori sebe ironično prikazuju kao "sekularističko smeće", jer ruganje, ismevanje, persiflaža tamnog vilajeta ukupnog bosanskog političkog pejsaža su trademark EPP-a." Zoran Đukanović

"Underground u kojem žive i rade S.Š. i M.I. ozbiljno je mjesto. Dizajnirao ga je život i kroz njega promiče jedna stvarna povijest. Ništa tu ne treba izmišljati ili dodavati." Miljenko Jergović

Znači: kupovina obavezna,

Izdavač:
NIK "GRAFIT"
PARTIZANSKI PUT bb
75300 LUKAVAC
BOSNA I HERCEGOVINA

email sledeći:grafit@bih.net.ba


sadržaj

2.

UZ PRVU IZLOŽBU ...

Jure Ilić



Članak objavljen u Nedjeljnom Vjesniku 8. srpnja 2001.
Autor članka: Jure Ilić

UZ PRVU IZLOŽBU STRIP GRUPE "DIVLJE OKO"

PRVI PUT NAKON LEGENDARNOG "NOVOG KVADRATA" U ZAGREBU SE OKUPILA SKUPINA ZRELIH UMJETNIKA STRIPA U GRUPI "DIVLJE OKO", NUDEĆI PUBLICI DRAŽ UŽIVANJA U NOVOME I DRUKČIJEMU, UKRATKO U MEDIJSKOM EKSPERIMENTIRANJU STRIPOM, NJEGOVOM FORMOM I SADRŽAJEM.

To je brzina kakvu valjda zahtijeva 21. stoljeće! Jer, trebalo je samo nekoliko tjedana da se u Zagrebu utemelji strip grupa "Divlje oko", pa do njihove prve zajedničke izložbe u Galeriji primijenjenih umjetnosti u Studentskom centru. Recimo odmah – senzacija se dogodila, pa je publika na otvorenju u prošli utorak imala priliku nazočiti malom medijskom spektaklu kakav u Zagrebu nije zabilježen još od pojave legendarne skupine "Novi kvadrat", naravno, s određenim razlikama.

Ako mi je dopušteno analizirati, Novi je kvadrat najprije istupio u listu "Polet", gdje je tiskana i većina radova članova te skupine, nakon čega su slijedile znamenite izložbe u Koprivnici i zagrebačkom SC-u. Zahvaljujući njihovu talentu, ali i podršci nekolicine jakih medijskih ljudi (između ostalih i samog Veselka Tenžere) koji su prepoznali autorske vrijednosti članova te skupine, Novi kvadrat je postao i ostao kultna hrvatska institucija u mediju stripa, a većina članova napravila je pojedinačno vrlo uspješne karijere (Mirko Ilić, Joško Marušić, Radovan Devlić, Krešimir Zimonić, Igor Kordej, Krešo Skorzet)

Okupljalište na Internetu

Strip grupa "Divlje oko" krenula je drukčijim putem. Bez medijskih fanfara, bez "domicilnog" lista u kojemu bi mogli objavljivati i bez jakih "veza" u medijima, ali i bez ikakvih "hemunga" oko svog prvog nastupa, publici su se predstavili jedinstvenim konceptom, koji bi se mogao okarakterizirati kao istraživanje u području medija stripa. Ako podsjetimo da u posljednjih desetak godina hrvatskom stripu doista ne cvatu ruže, uz tek rijetke autorske istupe u svijetu, da ne postoji nijedan list koji bi sistematično objavljivao radove domaćih autora, a da je uopće prostor za objavljivanje toliko sužen da ga možemo smatrati zanemarivim, onda je jasno da je osam članova "Divljeg oka" bilo osuđeno okrenuti se sebi i pokušati istražiti drukčije putove za svoju prezentaciju.

U razgovoru s Duškom Gačićem, saznajem da su se od osam članova "Divljeg oka", tek nekolicina privatno poznavali od ranije, ali su se našli prepoznavajući u poznatim radovima (ili onima koji su kružili iz ruke u ruku) zajedničku crtu medijskog eksperimentiranja. Krenule su poruke i pisma kroz internet, budući članovi su sve jače počinjali vjerovati u zajedništvo, toliko da je i ime grupe nastalo u internetskoj prepisci. Svi su ti detalji dokumentirani u katalogu izložbe, koji izgleda kao nekakav strip-fanzin, a to postaje i doslovno jer je upakiran zajedno s pravim (i vrlo dobrim!) strip-fanzinom "Flit", koji se do sada pojavio šest puta, a vlasnik mu je i uređuje ga upravo Duško Gačić.

Pedigre članova "Divljeg oka" prilično je impozantan, premda šira publika kao autore stripova poznaje tek njih troje-četvero. Čak ih je šest završilo Akademiju likovnih umjetnosti ili Školu primijenjenih umjetnosti, a samo su dvoje samouki. Svestrani su, bave se stripom, animiranim filmom (u "Zagreb filmu"), izlažu jednako na likovnim i na izložbama stripova.

Abecednim redom, članovi "Divljeg oka" su Franjo Anžlovar, Ivana Armanini, Magda Dulčić, Dušan Gačić, Irena Jukić Pranjić, Helena Klakočar-Vukšić, Miroslav Nemeth i Zvonko Todorowski. Smatraju se ravnopravnima i kao osnivači i kao članovi skupine, a za "Divlje oko" kažu da je otvoreno i drugima za koje prepoznaju da su im isti interesi, no napominju kako ipak nisu klub nego grupa, pa ni širenje neće biti beskonačno.

Skupina je zapravo pošla od činjenice da je strip sastavljen podjednako od likovnih, literarnih, filmskih i narativnih elemenata, a promišljanje samo na njegovu formu, dakle tiskanje u magazinima ili revijama svojevrsno je ograničenje. Tražeći slobodu u stvaranju autori su se poslužili raznovrsnim tehnikama, od crteža ili linoreza, sve do plakatne forme ili pravog trodimenzonalnog stripa u formi svojevrsne skulpture.

U Galeriji primijenjenih umjetnosti SC-a tako smo mogli vidjeti temeljita istraživanja stripa: Miroslav Nemeth izložio je svoje strip-linoreze, Magda Dulčić i Zvonko Todorowski "igrali" su se plakatnom formom (dijalektalna posveta Cortu Maltežaninu) jednako kao i elementima arhitekture (simbolični stupovi), Helena Klakočar-Vukšić "pomiješala" je strip i slikarstvo, a Dušan Gačić predstavio je svoje stripove u tri dimenzije, koji su nastali kao voluminozni produžetak njegovih predložaka za sprejanje stripova po zidovima. S naracijom su se poigrali podjednako zanimljivo Franjo Anžlovar kao i Ivana Armanini i Irena Jukić Pranjić.

Netko će reći da su izloženi stripovi hermetični ili "preumjetnički", no činjenica je da se "Divlje oko" i ne obraća onima koje zanima komercijalni strip, premda bi neki od izloženih radova mogli postići visoke cijene, poput onih kakve u nas postižu primjerice najskuplje slike u ulju.

Genijalne diverzije

Kako bi ipak bili dostupni publici, a to je ipak krajnji cilj svakog autora, članovi skupine odlučili su se na, uvjetno rečeno, izložbenu turneju u Hrvatskoj i u inozemstvu, predviđaju uskoro i vlastitu stranicu na internetu, a dio će radova biti i tiskan u nekom pogodnom izdanju. Za sada se fanzin "Flit", u kojemu je objavljen dio radova može nabaviti u specijaliziranim prodavaonicama stripova, poput one u zagrebačkom Neboderu.

Koliko god netko mislio da je strip zapravo medij 20. stoljeća, da su mu zlatna vremena prošla i kolilko god to bilo točno, grupa "Divlje oko" pokazuje da u stripu ipak još nije sve rečeno. Otimajući ga iz ralja komercijale, oni su uz dužan umjetnički dignitet također pomakli i granice autorskog izražavanja, a publici priuštili slast uživanja u novome i neviđenome. Zato treba nestrpljivo čekati na nove poteze, genijalne diverzije i ideje "Divljeg oka", za koje bi se zbog nesumnjive kvalitete i inovativnosti uskoro moglo pročuti i znatno šire od Zagreba i dvorišta SC-a.

sadržaj

3.

PLANETA STRIP #4

Strip Vesti



Kraljevački Maverick i dalje pokušava da ostane našoj izdavačkoj strip sceni. Nakon dužeg vremena su pokrenuli novu strip ediciju "Planeta STRIP". U prethodnim brojevima Strip Vesti ste čuli već da su svoje mesto u ovoj ediciji, koncipiranoj poput nekadašnjeg "Biser stripa", našli Gaša, Poručnik Bluberi i Talični Tom. Nakon najave Asteriksa za četvrti broj usledila je kraća pauza, ili možda ne (nigde nema reči o ritmu izlaženja ovog magazina), i promena plana tako da se u novom, četvrtom, broju pojavila kompletna epizoda Žila Žurdana "Spiranje prljavštine". Za razliku od stripova iz prethodnih brojeva ovaj nije kod nas objavljen (ne tvrdim, možda i grešim). Dok je za idući broj najavljen Tar "Pobunjenik".

Ovaj broj je znatno bolje odštampan, na kvalitetnoj beloj hartiji, mada se i u ovom izdanju primećuju boljke domaćih izdanja i problema kod digitalnog vađenja kolora iz stripova. Ali je kvalitet, verovatno zahvaljujući kvalitetnoj hartiji, sasvim zadovoljavajući. Cena ovog izdanja je 60 dinara.

Konkurencija na domaćem tržištu počinje da se stvara, ostaje nada da će to biti od koristi i domaćim stvaraocima. Šta Maverick planira u budućnosti nam je još nepoznanica ali se nadamo da će se javiri Strip Vestima i obelodaniti neke svoje planove i tako ostvariti kontakt sa svojim čitaocima.

sadržaj

4.

IZGORELA STRIP IZLOŽBA

Aleksandar Manić



"Najveca izlozba stripa ikada organizovana u Evropi" pisalo je u reklami za izlozbu "Bedebi 2001 - Odiseja Jodorovski" otvorenoj maja meseca u belgijskom gradu Monsu. U nedelju 8. jula, jedan neispravan reflektor je eksplodirao i zapalio krov montazne zgrade u kojoj se izlozba nalazila. Neverovatnom brzinom u plamenu je nestalo sve sto je bilo izlozeno na dve hiljade kvadratnih metara: blizu hiljadu originala najvecih strip majstora, scenografija uradjena u stvarnim razmerama, trodimenzionalne reprodukcije pojedinih scena iz serijala Inkal i Metabaron i jedan model svemirskog broda dug 18 metara.

"Bedebi" se odrzava svake druge godine i cilj mu je da prikaze stvaralastvo jednog strip majstora od njegovih pocetaka do dana izlozbe. Jodorovski je bio izabran kao posebna licnost sveta stripa koji svojom imaginacijom obuhvata mnostvo kultura i medija. Nekadasnji kompanjon Fernanda Arabala i Rolanda Topora, takodje spada u velike poznavaoce ezoterije, a njegov film "Santa Sangre" snimljen 1989. godine, prema misljenjima znalaca spada u najvaznije ezotericne radove 20. veka.

Kao strip scenarista proslavio se fascinantnim serijalom "Inkal" zapocetog u saradnji sa Mebijusom, a nastavljenog sa srpskim majstorom Zoranom Janjetovim. Potom je dosla saradnja sa Zzorzzom Besom, Huanom Gimenezom, Fransoa Bukom i Fredom Beltranom. U ovom trenutku Jodorovski pise scenario "Diosamanta" za hrvatskog crtaca Igora Kordeja, a sa nasim Zoranom Janjetovim saradjuje na serijalu "Tehno-ocevi".

Izlozba je bila podeljena na dvadeset svetova proizaslih iz neverovatne imaginacije ccileanskog spisatelja, reditelja, scenariste i belog maga i svaki od njih bio je ilustrovan originalnim tablama i trodimenzionalnim instalacijama. Steta izgorelog materijala u pozaru izlozbe procenjena je na 50 miliona belgijskih franaka (1,25 milona evra).

sadržaj

5.

POSVEĆENIK STRIPA

Ilija Bakić


VLADIMIR VESOVIĆ, STRIP AUTOR I PEDAGOG

POSVEĆENIK STRIPA

Jedan od retkih univerzalaca domaće strip scene najavljuje mogućnost osnivanja visoke škole stripa, ilustracije, karikature, klasične i kompjuterske animacije

Vladimir Vesović (1956) spada u retke univerzalce domaće strip scene. Prve stripove objavio je 1980.godine, izlagao je na mnoštvu izložbi, jedan je od osnivača strip grupe "Beogradski krug 2", osnivač i predavač na strip školama, pokretač strip časopisa "Tron" koji je u godinama hiperinflacije i rata vratio veru u Ju strip, inicijator je bezbrojnih strip akcija i dešavanja, poznaje sva tekuća dešavanja... rečju, bez njega se savremena ovdašnja strip scena ne može zamisliti.

Kad je počeo vaš susret sa stripom, koji stripovi i autori su vam bili omiljeni?

- Moja kuća je bila puna stripova i pre mog rođenja, jer su ih kupovali moji roditelji. "Politikin zabavnik" je bio tradicija, a njegovo listanje pravo zadovoljstvo. Pošto je na prvim stranama bio Flaš Gordon on me je najviše privlačio i to su, možda, moji prvi počeci interesovanja za SF. Kasnije kada se pojavio magazin "Kekec", strip "Tvrđava Navajo" sa poručnikom Bluberijem, me je "kupio" za sva vremena tako da je Žan Žiro-Moebius još uvek jedan od mojih najdražih autora. Naravno, ne treba zaboraviti ni "Princa Valijanta" Hala Fostera ali sam jako voleo i izdanja Dečjih novina "Nikad robom" i ediciju "Lale".

Žanrovska raznovrsnost

Koje teme vas, kao strip autora, privlače i šta vas u samom strip mediju intrigira?

- Ne bih na strip gledao kao na medij koji me intrigira već mislim da je to bila i ostala ljubav na prvi pogled. Obožavao sam da čitam stripove, gotovo sve što je izlazilo sam tada kupovao i imao ogromne količine stripova koje sam čuvao ali su vremenom negde zagubljene. Kada sam počeo da se interesujem za crtanje stripova, u srednjoj grafičkoj školi, gledao sam na njih drugačije tako da otad nisam klasični kolekcionar već sam čuvao samo ono što mi se zaista najviše sviđa.

Što se tiče tema u stripu, kao čitalac volim razne žanrovske (ali kvalitetne) stripove. Iako sam duboko u naučnoj fantastici čitajući gomile knjiga, voleo sam i stripove avanture ("Bernard Prins"). Kao autoru fantastika mi je bila na prvom mestu jer dopušta potpunu slobodu, dok su ostali žanrovi tražili određenu dokumentaciju, što mi tada nije bilo dostupno. Danas je sasvim drugačije: volim i želim da radim studioznije, pa me privlače istorijske, pseudo-istorijske teme, legende, bajke, mitovi ali, naravno, i fantastika.

Škola stripa

Recite nešto o vašem angažovanju u strip školama kroz koje su prošle brojne generacije mladih.
Pre deset godina sam počeo da radim kao strip pedagog da vodim školu stripa. Nikada ranije nisam razmišljao da ću biti pedagog iako sam završio akademiju. Ali, 1992. godina je bila vrlo teška za preživljavanje pa sam prihvatio poziv da vodim školu stripa. U to vreme je bila velika kriza izdavaštva, stripa gotovo da nije ni bilo jer su dotadašnji veliki izdavači prestali sa radom pa bih to nazvao "crnim periodom" stripa. Ali, škola stripa je radila. U stvari, bilo je važno mlade ljude, koji su voleli strip, uputiti u tajne njegovog nastajanja i skratiti im put dugogodišnjeg samostalnog saznavanja o svemu što čini stripa. Potaklo me je da im pomognem to što moja generacija nije imala nikoga ko bi to učinio pa smo morali sve sami da mukotrpno otkrivamo. Za tih deset godina prošlo je kroz školu više od stotinu mladih, neki su otišli videvši da nisu za to, a neki su ostali i do današnjeg dana iako su već dosta toga naučili (neki su već i na akademiji).
Sa svakim radim individualno, nema klasičnog predavanja, već se edukacijom, koja traje godinama, i dugotrajnim radom postižu rezultati, što se moglo videti na nekoliko samostalnih i grupnih izložbi tokom ovih godina. Na značajnim izložbama i konkursima polaznici naše škole bili su nagrađivani , a počeli su i da objavljuju u nekim strip izdanjima. Značajno je i to da je naša škola pokrenula inicijative za osnivanje sličnih škola u drugim gradovima Jugoslavije.


Inostrana afirmacija stripa

Kao autor i prosvetar, te pokretač brojnih inicijativa, svakako ste dobro upoznati sa stanjem na Ju strip sceni danas. Da li je ona u ekspanziji ili stagnaciji, koji su po vama važni trendovi i dešavanja na njoj?

-Moje kolege i ja smo želeli da pokrenemo strip mrtvilo pa je prva ideja izdavanja stripa krenula iz škole gde smo Dragan Savić (radio u školi jednu sezonu) i ja sa našim drugarima pokrenuli strip magazin "Tron" (1992) koji je bio svetlost u tadašnjem mraku ali je kao svaki časopis koji nema dovoljno jaku finansijsku pomoć izdržao čitavih devet brojeva. Ipak, omogućio je mnogima da objave svoje stripove i ilustracije, nekima i prvi put (Boban Savić Geto, Miroljub Milutinović i drugi). Iz "Trona" je proizašao "Megatron" sa izmenjenim izdavačem i (delimično) redakcijom. Onda izdavač "Luxor" kreće sa svojim izdanjima "Borci sumraka" i "Tesla generacija", meni je povereno da budem urednik "Strip manije" gde sam želeo da oživim domaću strip scenu poput čuvenog "Yu stripa". To je nekako krenulo ali pošto izdavaštvo nije zavisilo od sebe već i od distribucije "Stripmania" je izdržala svega sedam brojeva. Potom je strip scena ostala na malotiražnim, piratskim izdanjima inostranih stripova, i to je trajalo sve dok "Marketprint" nije ponovo pokrenuo "Stripoteku" a ubrzo i strip albume. Zbog globalnih promena u državi piratska izdanja vrlo brzo nestaju a pojavljuje se mogućnost osnivanja nekoliko novih strip izdavača. Ono što trenutno nedostaje je magazin u kome će domaći autori objavljivati, a ima zaista mnogo talentovanih, neki se već pokazuju u strip magazinu "Bager" i "Bumerang". Očigledno je potrebno šire ujedinjenje strip autora i izdavača i jak magazin isključivo za Ju strip. Nadam se da će se tako nešto uskoro desiti.

Ono što treba posebno istaći je inostrana afirmacija domaćeg stripa, kao što je izložba "Ex Yugoslavia" na prošlogodišnjem salonu stripa u Angulemu i uspeh tandema Skrobonja-Kovačević na međunarodnom konkursu izdavačke kuće "Glena" osvajanjem prve nagrade i objavljivanjem njihovog strip albuma "Točak" ove godine. Zaista velik uspeh postigao je Aleksa Gajić albumom "Bič božiji" za kuću "Solei". Posle ovih uspeha primetno je interesovanje francuskih izdavača za naše autore. Dokaz da je to istina je da su za ovu godinu predviđene dve velike izložbe stripa u Beogradu. Prva je samostalna izložba Enki Bilala i nagradni konkurs za strip koji je prati. A u decembru će biti priređena izložba petnaestak francuskih crtača (neki će biti gosti Beograda), zatim petnaestak autora sa ex Yu prostora (i oni su mogući gosti) i petnaestak domaćih autora. Uz ove izložbe predviđeni su i prateći programi.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 22.06.2001.godine.


sadržaj

6.

BEZ REČI

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net



Šta se može reći o Bilalovoj izložbi sem da je odlična, da slike govore same za sebe i da reči jednostavno nisu dovoljne (barem reči autora ovog teksta koji se oseća nekompetentnim da sudi o delu majstora kakav je Bilal)? A opet, nešto se mora reći o ovogodišnjem najvažnijem kulturnom događaju u zemlji - nek mi oproste svi ljubitelji Najdžela Kenedija. Mogli bismo pričati o simbolici otvaranja renoviranog Francuskog Kulturnog Centra koji je - paradoksalno - bio žrtva našeg vandalizma u momentu kad nam je sasvim dovoljno vandalizma dolazilo izvan zemlje, ili o uspostavljanju novih stripovskih veza sa prestonicama stripa... ali onda, tu je i sama izložba koja zasenjuje sve ostalo.

Utisci? Mnoštvo utisaka: Mezijerov leteći taksi (poznat iz "Petog elementa") kao omaž autoru ovog univerzalnog prevoznog sredstva, prizori Sarajeva budućnosti - na horizontu se naziru obrisi futurističkih nebodera zajedno sa prastarim džamijama, minijaturna puma koja lovi buba-švabe i guštere, albumi koji se verovatno u skorije vreme neće pojaviti kod nas, stariji posetilac izložbe koji komentariše kako mu se ništa ne sviđa - ne shvata zašto autor vuče upadljivo crvene linije po naizgled već završenom crtežu, u stvari ne shvata da Bilalu elementi stripa na platnima dozvoljavaju da zabeležI i nešto što u slikarstvu ne bi bilo zanimljivo (kao, na primer, linije kretanja) a elementi slikarstva daju njegovim stripovima upotpunjenje poznatog psihodeličnog ugođaja. Čuvar koji je u jednom kraćem razgovoru sa mnom Bilala nazvao slikarom, ne imajući na umu da se radi prvenstveno o crtaču stripova, zatim neobičan trivijalan podatak da posetioci po inerciji obilaze izložbu u smeru suprotnom od kazaljke na satu - koji je suprotan u odnosu na smer radnje, no to nije ni važno.

Jasno, ovim nisam ništa konkretno rekao i izvinjavam se zbog toga, ali, k'o što rekoh, slike govore same za sebe.

sadržaj

7.

PARISKI SPLEEN (6)

Franc
boris.lazic1@libertysurf.fr



O LUKI, O BALKANU, O TESKOBNOM
I LEPOM U SVETU MITA I UMETNOSTI

"Luka Vranic, Pali andjeo", autori sajta Marko i Milos Stojanovic

U konstelaciji elektronskih sajtova posvecenih srpskom stripu, jedno od poslednjih ostvarenja, posveceno junaku Luki Vranicu, s pravom privlaci sve vecu paznju fanova i znalaca devete umetnosti. Pregledan, jasan, stvoren kako bi pruzio mogucnost strip junaku da i na ovakav nacin dodje do svojih citalaca, ovaj sajt ujedno predstavlja i nemalu, paradoksalnu stvarnost srpskog stripa novog veka, u kojoj crtezi i junaci imaju vece izglede da zazive na webu negoli u obliku redovnih svezaka koji bi se mogli kupiti po kioscima. Osobita vrednost price o Luki ogleda se u mitotvorackom radu njegovih stvaralaca, Dejanu Vujicu i Marku Stojanovicu. Mitologizovanje sveta i prostora Balkana i srednje Evrope, kako na polju naracije, tako i na polju figuracije (precizno, dokumentovano slikanje arhitektonskih, pejzaznih, odevnih elemenata ovoga sveta – sto se jasno da videti iz prilozenih tabla na sajtu) koreni se u knjizevna i, delom, likovna predanja vezana za sliku o vampirizmu u Srbiji kakvu je poznajemo od prvih austrijskih izvestaja o sumadijskim vampirima i vukodlacima, iz ranog XVIII veka, preko evropskog romantizma, gotske literature i Vukovih dela, do nemacke, a zatim holivudske filmske produkcije i sveta modernog i savremenog comicsa. Postoji, mislim, nekoliko supstrata na kojima se izgradio Lukin svet : to su - pored prikaza, kako rekoh, autenticnih srbijanskih predela, ljudi, nosnja i tome slicno -, fantasticni svet vampirizma delom oslonjen (pored vec pomenutih, Vukovih spisa), na hriscanske i starohriscanske legende, medijevalne price i predanja, kao i na moderne/postmoderne storije o vampirizmu i svet pop kulture (poput " Besmrtnika ", itd…). ; valja naglasiti i da se upotreba fascinirajuce moci hibridnog mesanja medijevalnih realija sa svetom moderne tehnologije, sto je jedan od vidova nasledja i Herojske fantazije, izvanredno uklapa s tradicionalnim balkanskim miljeom.

Sajt pruza, za svaku od do sada stvorenih prica, po jednu tablu. Ovo je, sveukupno, ipak dovoljan broj tabla da bi se dobio opsti uvid u Dejanov ili Markov crtez, odnosno opsti uvid u njihov likovni postupak (kao i u radove, u nastajanju, drugih saradnika na projektu " Luka Vranic, Pali andjeo "). Ukoliko bismo, u povlacenju odredjenih tradicijskih linija, srodnosti po afinitetu crtaca uspostavljali sa americkim comicsom, na primer, mislim da bismo mogli otkriti difuzne likovne uticaje Gene Colana (" Dracula "), Buscemae (njegov Mephisto iz " Srebrnog Letaca ") ili pak savremenog grafickog ekspresionizma Mikea Mignolae (videti Dejanove prikaze Praga, u prici " Petrovdan u Pragu " ili prvu tablu u prici " Tough Life After Dark "). Hocu reci da je Lukin svet blizi svetu Marvelovog horora, ili savremenim, mracnim storijama Dark Horsea, nego DCovoj klasicnoj tradiciji horora. Osoben je i rad na svetlotamnim kontrastima, protkanim finim, cistim linijama (ili nagovestavanje linija sencenjem i kratkim, tankim crtama), koji se, kao jedan od mogucih zastitnih znakova stilskog usmerenja crtaca, koreni na postupcima autora kakvi su Magnus, Hugo Prat, rani Jacobs, sa evidentnim zadrzavanjem i zlatnog Hergéovskog pravila o citljivosti kaiseva i tabla.

Na polju mitotvorastva, na polju stvaranja paralelnih naracija uporedo sa onom nosecom, glavnom, na polju izgradjivanja celokupnog Lukinog univerzuma, mislim da nije preterano reci kako prisustvujemo jednom Kirbyjevskom stvaranju stripovnog epa. Sa Lukom se ide daleko i promisljeno. Visoko postavivsi kriterije struktura svojih likovnih naracija, Dejan i Marko su, vec sada, stvorili dovoljan broj tabla za tri reprezentativna albuma o Luki. Kada bi se omogucilo redovnije izlazenje izgradjenih stripova, to bi nam – pored samog uzitka citanja – omogucilo da ujedno jasnije pratimo stilske osobenosti autora i njihov umetnicki razvoj, usloznjavanje crtackih, grafickih prosedea kao i usloznjavanje samih pripovednih tokova.

Pored navedenih elemenata, kako sa psiholoskog, tako i sa kulturoloskog gledista, vredno je zapaziti da se prica o Luki javlja i kao povratna slika o predstavi balkanskog vampirizma u zapadnoj kulturi. Rec je o tome, naime, da dvojica mladih autora, na vlastitoj, srpskoj (i, delom, balkanskoj tradicijskoj konjukturi), izgradjuju lik vampira, koji ce nuzno doprineti novom recepcijskom valorizacijom vampirskog mita, na Zapadu, jednom kada njihov strip postane dostupan i ondasnjem citaocu (imajmo tu veru). Da uzmemo jedan, klasican primer : za Rumune, za nas, Vlad Tepes je prevashodno narodni junak, borac protivu turske invazije, branitelj autohtonih vrednosti pred nadirucim svevlascem inostranog okupatora. Na ovakvu se ravan percepcije Tepesevog istorijskog lika " Drustvo zabave ", jasno, nuzno nije obaziralo, niti hoce. Drakula je, nadasve, u popularnoj kulturi, jedno od olicenja svetskih zala. Uzgred je istinita, istorijska licnost i narodni junak pomalo zabacene zemlje, koju niko, na Zapadu, uistinu, i ne poznaje. Za " Drustvo zabave " samo pogodan, roviti materijal, za stvaranje modernog mita. Rumunija se danas, kako tako, zlovoljno koprca sa likom svog junaka i pokusava izrabiti dividente njegove i svoje karikaturalne predstave u imaginarnom svetu zapadnog coveka, stvaranjem Drakulinog zabavnog parka, kraj Tepesevog dvorca, na Karpatima. U trendu je, dakle, odredjena rasprodaja domacih mitova (ili, pak, klisea). S obzirom u sta smo sve to, mi, Balkanci, dovedeni, niko Rumunima takvu vrstu trgovanja ne bi mogao zameriti. Naposletku, bar ne oni koji lasno (cas tugaljivo, cas komicno) trguju Vidovdanskim mitom. No dobro.

Vredno je zapaziti, dakle, nase vidjenje nas samih. I ovoga puta, sa tla Balkana, iznice izvanredno koncipovan htonski svet vampira, ala, vukodlaka, divova i azdaha - srastao sa modernim svetom i megalopolijskim prostorima, u jednakoj meri koliko je to sa ruralnim svetom Balkana -, u obliku elegantnog, modernog, slojevitog, jakog i dobro vodjenog stripa (anegdote radi, zanimljivo je tumacenje vampirizma, recimo, kao posledice virusnog obolenja, sto je posve originalno vidjenje ovog fenomena, posve samorodno).

Ovaj svet, uronjen u istorijski kontinuum srpske povesti dvaju poslednjih stoleca, kao povratnu snagu u sebi nosi i efekte prepoznavanja, samoidentifikacije, za koje verujem da u nasoj citalackoj publici, nece biti mali (o elementima katarzicne snage Lukinog zivota i pustolovina, s obzirom na njegov lik, njegov humor, njegov istovremeno tragicni i vedri pogled na zivot, na ljude, s obzirom da stvari o kojima pripoveda strip jasno zadiru u nasu stvarnost i mitove, da i ne govorim). Rec je, verujem, o vrlo znacajnom trenutku u razvoju srpskog stripa.

Ovo je timski rad koji bi svakako trebalo podrzati. To cini i ovaj kriticar, svojim tekstom, pozdravljajuci radjanje jedne velike zvezde, u koju veruje.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 19.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


POD PIRATSKOM ZASTAVOM

Mozda ne volite pirate. Mozda se slazete sa Zeljkom Pahekom koji je na Niskim strip susretima 1998. javno podigao glas protiv piraterije i prozvao neke ljude koji su tom prilikom sedeli u publici. Posle svega i iznad svega covek je na to imao pravo kao renomirani i u inostranstvu objavljivani strip stvaralac, kao ciji su posteno zaradjeni prihodi time piratskom aktivnoscu dovedeni u pitanje. Mozda smatrate da pirati stete strip industriji. I mozda ste u pravu.

Medjutim, bez pirata bi velika vecina nas, obicnih smrtnika koji u svojim bibliotekama nemamo gomile originalnih francuskih abuma (pa cak i da ih imam, Francusku jezik je za mene jos uvek nepremostiva preprika), americkih svezaka i mangi, bila lisena prilike da prosirimo svoje citalacke i (zasto ne?) kriticarske vidike, i tu se valjda svi slazemo. Pirati su nas, za vreme svih ovih kriznih godina (a zar postoje i neke druge?) kad su izdvaci spavali zimski san, obradovali mnogim izdanjima svetske bastine stripa. Videli smo kuda se crtacki i scenaristicki te izdavacki svet krece, data nam je neka sansa da hvatamo prikljucak sa svetom. Da, pirati mozda stete strip industriji, ali cine cuda za strip umetnost.

Gospodin Slobodan Ivkov je u predgovoru specijalnom izdanju Niskog Analiticara posvecenog strip konkursu 1997. godine u Nisu navodi nekoliko razloga zbog kojih bi Nis mogao biti jedan od strip centara Srbije. Svi ti razlozi stoje, ali Nis ima jos nesto sto radi za njega, i za strip. Nis je imao prvog pirata u novoj Jugoslaviji (koji je objavljivao koga drugog do Manaru), Nis i sada ima svog pirata, zahvaljujuci kome smo bili u stanju da uzivamo u Kalvinu i Hobsu u definitivno najboljem prevodu, Pratovom Morganu, Abulijevom Torpedu, Mebijusovom Stelu i jos par stvari. Covek ume da odabere kvalitetne stripove, svoj posao shvata i radi vrlo profesionalno. Poznaje vecinu Niskih strip autora, sa njima odrzava bliske prijateljske odnose i bio je redovan na svim sastancima Niskih strip autora (dok ih je bilo). Prijateljskog Niskog pirata mozete naci na sledocoj adresi…

Sta je, niste valjda mislili da cu odati prijatelja?

sadržaj

9.

QMOVA KOLUMNA (69)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com


NESSTO IZMEDJU SVEGA I SVACEGA

VOLIM KADA OBECAM sebi i citaocima da cu da se pridrzavam donesene odluke. Recimo, da 'vise nema ubacivanja ekstra-sadrzaja u Qk-u dok se ne istera do kraja autobiografski feljtonuljak koji se nekada zvao Kad sam bio crtac'. I..?

I nista. Malo-malo pa ubacim ponesto, bilo zato sto mi je mrsko da unedogled kopam po nekim stvarima iz moje relativno skore (i irelevantne) proslosti, bilo zato sto cujem/vidim/saznam/procitam nesto sto mi dodje kao opravdanje da napravim zaokret i ispricam nesto drugacije.

Pa tako i sad; procitao sam proslobrojni Zlatkov uvodnik i anegdotu o drugaru mu kojeg su 'hteli poslovi' jer se prosto saplitao o njih a nikada nikog nije jurio, niti se hvalisao da crta [stripove] - koje danas, eto, tesko i da pamti, najverovatnije. Moram da priznam kako se nisam identifikovao sa tom osobom i njenom situacijom 'na sirokom planu', uopsteno i direktno, nego posebno, bas na primeru jedne moje situacije u periodu beznadeznog a ipak tako optimistickog 'cekanja da se NESTO desi' i vere u sebe... Naime, na jednoj svojevremenoj londonskoj sedeljci kod prijatelja (porodica ranije pominjane Tanje koja je imala faks-masinu i nasla mi se kod nekih tezgi za Peta Kelehera) upoznao sam Dusana. Bio je ... neka vrsta 'agenta', zapravo, preduzimac molerskih radova. Pitao me je cime se bavim, kako mi ide... Bez zalazenja u samosazaljive monologe rekoh mu da crtam stripove, da sam radio za Spilberga, da tu i tamo radim i na Diznijevim kreacijama...

... nakon cega me on prekide i rece mi da - ima poslove za mene! Odlicno placene poslove, redovne i bez zastoja. "Ali ja nisam moler i farbar...", pokusavao sam da mu objasnim. Dusana nista nije dalo zaustaviti: rekao mi je da se 'dobra lova' uzima na - oslikavanju decjih soba radoplateznih roditelja voljnih da prostorije u kojima borave njihovi mezimci 'mastovito okite'; najbolje prolaze likovi iz Diznijevih dugometraznih crtanih filmova, kao i ostale animirane kreature. Objasnjeno mi je da je 'najlepsa stvar sto se pare dobijaju na ruke' i da je moja privatna stvar da li cu i koliko da prijavim poreznicima. Nisam 'zagrizao', Dule je krenuo dalje: radi se akrilikom na zidovima, dan-dva posla najvise, minimum sto funti dnevnica garantovano...

- Ali ti ne znas kako ja uopste crtam... I da li uopste znam da crtam..! - pokusavao sam da ga odgovorim. Nije se dao: iako 'nije strucnjak', dovoljno mu je sto je cuo za koga sam radio i ako sam bio dobar za 'njih' - za njega sam jos bolji. Rekao sam mu onda kako mi ne ide rad u koloru, kako sam verziran iskljucivo za crtanje na hartiji - a on je kazao kako je to normalna prva faza, nacrt na papiru prema unapred premerenim dimenzijama zid[ov]a, podela na kvadrate koji se onda proporcionalno povecavaju na zidu i pomocu njih izvodi uvecan crtez. Napomenuo je da to uglavnom rade nevesti ljudi i da ce biti 'velika stvar' kada se ukljuci 'pravi covek' - u ovom slucaju, moja malenkost.

Umesto da budem zahvalan za pruzenu priliku, ja se ponovo uznesoh u gordosti, odbijajuci sansu da se - u tom trenutku - pomerim sa mrtve tacke, kako kreativno-radno, tako i finansijski. Bilo mi je sumjivo da me neko vidi prvi put u zivotu - BEZ i jednog crteza za primer - i 'tek tako' nudi sakom i kapom svasta unapred. Stekao sam odbrambeni mehanizam neverovanja individuama koje imaju lukrativne instant-solucije. Zahvalio sam mu se i rekao 'Ne'. Jos je pokusavao, pricajuci o parama, predlazuci da onda, kada - eto - ne zelim da se 'mlatim' radeci na zidovima, da barem za nesto manje para pravim nacrte na hartijama po merama koje ce on unapred da mi daje po individualnom poslu, koje ce potom njegovi radnici da verno prenose na zid. Vec pomalo iritiran, kazao sam mu da sam ja crtac stripova, da hocu da radim stripove i samo stripove iskljucivo za stampu i da me ni pod razno ne interesuje nesto tako sa cim nemam nikakve veze. Nije se uvredio, samo me je zamolio da razmislim i dao mi vizit-kartu, koju sam blagoizvoleo da bacim cim smo Slavica, David i ja izasli napolje nakon vecere.

Culi smo kasnije od Tanje da nije bio red, da je trebalo da pruzim sansu coveku jer je dobar, poznaju ga, ima ugled, cenjen je u zanatskim krugovima i ima razgranatu klijentelu. Ja sam se mrstio i cutnjom odbijao i dalje. Valjda je od Tanje saznao za moj telefonski broj, pozvao me je jos dva puta interesujuci se da li sam se predomislio, pricajuci kako ima posla, kako se trazi Aladin, Vini Pu, Snezana sa patuljcima... Jednom sam ga ugladjeno i smireno odbio, drugi put sam verovatno odsecnije nego sto je primereno zatrazio da mi se vise ne javlja. Izvinuo se na smetnji i, stvarno, nikada me vise nije nazvao. Sa mnom je bilo kako je bilo i tada i kasnije i o tome ce drugi put biti reci. Ali kao najvazniji nauk iz ove price proizilazi da sam zasigurno ispao veci mamlaz nego sto je trebalo da budem. Uopste nije bitno da li bih se zbilja zaimao para, da li bih stvarno isao iz posla u posao, postigao ovde u Londonu ono sto je Zlatkov drugar postigao svojim Dedinjskim opusom ... To nista nema veze.

Jedino je bitno da mi je neko prvi put video oci u zivotu i pruzio mi ruku... sansu, nadu, finansijski izlaz... Nesto, na kraju krajeva, vise nego blisko onome sto znam, umem i volim da radim, vise i bolje od NICEGA sto sam trenutno imao na raspolaganju, a ja sam 'gordo' i sa indignacijom to odbio. Da izvinete na izrazu, popisao se po tome, nastavljajuci i dalje da se nadam necemu od stripa koji samo sto mi nije vristao u lice da me nece; da mu nisam potreban. Nesto kasnije sam bez roptanja i izbirljivosti prihvatao poslove koji ni izdaleka nemaju veze sa stvarima koje me interesuju i koje znam, volim i umem - ali to je vec bilo u vreme Kada Vise Nisam Bio Crtac. Nisam ojacao, samo sam se istrosio... Tako mi i treba.

------------

AKO ODETE NA sajt http://www.geocities.com/luka_vranic/ osvedocicete se kakvi su web-dizajneri braca Stojanovic - gitarista Milos i brat mu Marko, saradnik SVesti, i sam scenarista i crtac stripova. Sajt izgleda vrlo profesionalno i preteci, sto mu i jeste cilj posto je posvecen elektronskoj inkarnaciji pravog, autenticnog srpskog horrora u liku Luke Vranica, lekara i vampira-humaniste, takoreci besmrtnika. Dok se ceka na permanentnije prisustvo Luke u stampi uz sporadicno pojavljivanje u formi specijalizovanih edicija, dobro dodje prilika za detaljnije sagledavanje vizuelnih sadrzaja ponudjenih na Mrezi ovim kanalom, kao i studiranje tekstualnih informativnih priloga.

Mislim, prakticno skoro da i nemam zamerki; mozda se tu i tamo pogresilo u kucanju ili se omasio padez (shvatam, htelo se sto pre u sajber-svemir) ali te neznatne posledice zurbe mogu da se isprave...

... kao i aspekt na koji imam najvecu eventualnu zamerku: lettering. Upisivanje slova na table stripa ni najmanje nije zanemraljiva stvar ili disciplina. Iako ne dominantno umece poput scenarija ili pogotovo crteza, upisivanje stripovskog teksta i te kako moze da vizuelni ucinak poboljsa; ili da ga unazadi.

Poznata mi je situacija u vezi rada na Luki. Dejan, Marko i drugovi pisu i crtaju [i upisuju slova] bukvalno amaterski, u najboljem smislu te reci - iz ljubavi, s nadom i verom, kao da imaju ugovore, stalnu zaradu i ediciju u kojoj im se serijal objavljuje.

A NISTA [za sada] od toga nemaju. Zato im svaka cast i neka im je sa srecom, a Luki zelim uspesan debi u stampi kao sto je na Mrezi... i mnogo bolji lettering. Ne znam za druge, ali nekako mi se cini da je vise nego prevazidjen nacin upisivanja teksta koji je zadnji put bio moderan negde 80-tih, kada su nasi 'avangardnije' nastrojeni momci iz sve snage gruvali slovoupisivanje inspirisano [izdaleka] Ziroom/Moebiusom, tj. njegovim rukopisom. Ne treba im puno truda - neka odu na www.blambot.com koji se nalazi i u Zlatkovim Linkovima na SVestima, ima odlicnih besplatnih fontova. Pa neka se posluze, ne moraju table da se skeniraju i da se Adobeom ubacuje tekst elektronski; mogu eksperimentom da nadju prave dimenzije i da otkucane dijaloge i propratne tekstove kad se isprintaju isecaju i ulepljuju na table - ucinak ce biti isti.

Toliko o tome, ja odoh sada da kupim beli luk.

--------------------

KADA RAZMISLIM O predlozima citalaca Stripoteke koje redakcija naseg najboljeg magazina za strip ocigledno uvazava, ne mogu da prenebregnem jednu konstataciju iz proslog broja SVesti. Tice se, ako se ne varam, negiranja da su Stripoteci potrebni Marvel ili Bonelijevi stripovi. A sto da ne..?

Hajde, pogledajmo sajt http://www.sergiobonellieditore.it/ i osvedocimo se sta sve pored Komandanta Marka, Mikija, Zagora, Teksa i dr. nudi taj slavni evropski izdavac. Uglavnom, serijale visokokvaliteno nacrtanih i atraktivnih CRNO-BELIH storija najsireg avanturistickog dijapazona. Mozda nisam neki strucnjak-- ali po meni ima sta da se vidi. Za one citaoce SVesti kojima je italijanski malo 'zardjao od neupotrebe', kliktanjem na britansku zastavicu dobijamo tekstualni uvid u ponudu, sadrzaje, opise i biografije autora na - engleskom jeziku. Kratko i jasno - preporucujem za gledanje, a Forumu ili nekom drugom izdavacu zelim da ne zaobilazi vec da makar razmotri. MARVEL... tesko breme, skoro sinonim za 'svetogrdje' svim alternativlijama i andergraundlijama i mnogim poklonicima evropskog stripa... Donekle se slazem. Nekadasnja 'Kuca Ideja' pretvorila se u torbara beskrajnih super-junackih 'sapunica', opterecenih visegodisnjim multi-linearnim storijama, dramaturskim ukrstanjima i prelivanjem po nekoliko serija (cross-overs), mini-serijama, nekolicinom izdanja posvecenim jednom liku ili grupi (Spajdermen, X-Ljudi... Pa i DC nije postedjen slicnih manifestacija! Nekoliko Betmen-mesecnika, pa Supermen... Znam, mnogo!), potom je dosao period iscekivanja kraja nakon bankrotstva, a sada Dzo Kuesada i Bil Dzemas (Joe Quesada & Bill Jemas) kao da su na tragu da konsoliduju galaksiju pred entropijom. Sto je dobro...

... kao i cinjenica da MARVEL nema samo te infamne manifestacije svog htenja za dominacijom i svepristnoscu. Postoje i jako dobre graficke novele, tu su i 'Esencijalna izdanja' u crno-beloj tehnici, pojedinacne storije, kao i bastina starih dobrih dela koja ne zastarevaju.

Steta da nasa publika koja nema pristupa striparnicama ili pretplati misli kako je MARVEL samo Konan, Hulk i Spajdermen, uz eventualno Panisera. Uz konsultaciju nekog eventualnog domaceg zainteresovanog izdavaca sa briljantnim poznavaocem materije (na primer, potpisnikom ove kolumne, sto da se lazemo?) moze da se dodje do zadovoljavajuce solucije i po izdavaca i publiku, bez osecanja ostecenosti sto smo uskraceni za visegodisnju nemogucnost da redovno pratimo sva zapletena i isprepletana dogadjanja u tom svojevrsnom univerzumu.

Ne bih o DC-u... Nego, sta sa Dark Horse-om..? Nesto se ne secam da je ikada bilo koja edicija tog izdavaca predstavljena nasoj publici. Da ne pominjem Imidz i tolike druge - nekako mi je Dark Hors ponajblizi i najpodobniji za predstavljanje preko Stripoteke...

... a najbliza i najmilija mi je ideja ugledanja na svetske strip-kuce i uspostavljanje DOMACE produkcije stripa i domaceg stripa KAO DOMINANTNOG SADRZAJA, bez proterivanja u neko izdanje rezervatskog karaktera. Stvarno, zasto smo mi vidjeni da budemo gori od Italijana, Spanaca, Francuza, Belgijanaca..? Da li oni imaju dva mozga, sedam ruku..? Jesmo li mi nesto, kao, gluplji od njih..? Ne cujem odgovor! PA NARAVNO DA NISMO! Imaju ljudi svoje kontinuirane produkcije, opste prisustvo na internacionalnim strip-scenama, a nema sta iz uvoza nemaju. Engleska samo moze da zavidi toliko sirokom dijapazonu.

Zbilja, gde moze da se u Srbiji nudi strip? Treba li svi da postanu samizdat-mucenici..? Kome onda da se nudi - gvozdjari ili redakciji? Neke stvari u ovom kontekstu vec prevazilaze granice price o neimastini, devizama, nasoj 'nenavikloj publici', ovisnicima o Ripu Kirbiju i Fantomu i Mandraku...

Dame i gospodo, ovo vec pomalo zalazi i u, da prostite, moral.


sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (79)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr



SEMANA NEGRA

Naravno da je moj doživljaj asturijskog grada Gijona i pripadajućeg mu festivala obojen činjenicom da sam na Semani negri bio gost te mi se nisu događala moja uobičajena zdvajanja nad smislom bitka i bavljenja stripom. Ljubazni domaćini (prebrojni da bi u ovoj zagradi bili pobrojeni) dočekivali bi nas u pola dva poslijepodne (festivalsko rano jutro), vodili rutom između urušenih vlastelinskih palača, nedragih im modernih skulptura ("King Kongov pisoar") i rimskih zatvora u kojima su Kelti mučeni plimom, te nas učili kako se po asturijski pije jabukovača koju vješt konobar ne gledajući lije iz visoko pružene boce u nisko spuštenu čašu. Potom učenje ključnih španjolskih riječi (onih iz menija), razgovori s drugim gostima, ugodne festivalske obaveze potpisivanja Grendela i odgovaranja na nebitna, a uvijek iznenađujuće opsesivna pitanja Star Wars freakiesa... Da, svidio mi se Crni tjedan, kome ne bi?

Ali najdraže mi je bilo što hihonska fešta nije bila samo stripovska. U nizu štandova stripovi su se izmjenjivali s regularnim knjižarama i prodavačima vezenih narukvica ili dječjih igračaka. Ispred šatora s retrospektivnom izložbom Grendela ekvadorske su indijanke prodavale pašminu od viskoze, pletene jakne i premale mi šešire. Na razgovorima u carpa di encuentro izmjenjivali su se literati i stripaši, preko puta krčkala je hobotnica u kotlu, pirati su dilali presnimljene Manu Chao CD-e, a u daljini je treštao neki nadobudni španjolski band. Kad bi pala noć, veliki vrtuljak jasno je sjao iza stadiona, majstori tombole obećavali su sreću, a djeca su sjedala u vlakiće Kuće straha. Šetajući alejom ispod kipova strip junaka, mogao sam sresti cigansku predstavu s uvježbanim psićima i kozlićem što šeta po gredi, žonglere vatrom, labudove iz obližnjeg parka, Sergia Toppia ili stotine Hihonjana koji su izašli na feštu, da se smiju, druže i plešu do zore.

Prečesto se strip zatvara u geto, da bi se - valjda - odbranio od velikog svijeta koji ga ne tetoši koliko strip misli da treba. Ali, griješi! Griješi jer njegovo mjesto nije izvan svijeta nego u njemu, zajedno s krvavicama i džeparima i malim motociklima što se u krug jure među balama sijena.

Kao u Gijonu, na Semani negri.

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti




-HELSINKI COMICS FESTIVAL
16-ti Helsinki Comics Festival će se održati 8. i 9. septembra 2001.godine, Makasiinit, Helsinki. Glavne teme ovoggodišnjeg festivala su strip reportaže i strip kao dečija kultura. Festival se održava u starom železničkom skladištu Makasiinit u samom srcu grada. Festival u Helsinkiju je najveći strip festival skandinavskih zemalja i svake godine ga poseti više od 20000 zaljubljenika u strip.
Gosti autori su: Joe Sacco (USA), David B. (Association, FR), prvonagrađeni sa Angulemskog festivala (Alph'Art) Marjane Satrapi (FR) i Helena Klakočar (NL-CRO), Garincha (Cuba) i Monogatari grupa iz Berlina.



sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti



Bovan Saša, strip autor
http://bovans.homestead.com/mainpage.html


Luka Vranić, strip junak
http://www.geocities.com/luka_vranic/


Intervju: Stefano Zatera, strip crtač i ilustrator Na putu ka apokalipsi BabyBurger je sin koga niko ne bi poželeo, budući serijski ubica, mafijaški bos ili predsednik države (Damir Smith)
http://www.reportermagazin.com/rep168/0020.htm

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 21. do 27. jula

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.