|
STRIP VESTI
|
Broj:
126
13.07.2001. Godina
III
|
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- BILAL U BEOGRADU
- Strip Vesti
- KUHINJA U BARUTANI
- mail
- VILEM CRTA BEOGRAD
- M. Jovanovic
- MUMIN - zmcomics
- NOVI ŠEŠIR OD KRAVLJIH
ROGOVA - Ilija Bakić
- DVA PUTA MESEČNO
- Srđan Aćimović
- JUŽNJAČKA UTEHA No 18.
- Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA (68)
- Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (78) - Darko Macan
- STRIP AUTOR: VLADAN
NIKOLIĆ - Strip Vesti
- VESTI IZ SVETA
- Strip Vesti
-RIMINI COMIX
-ŠKOLA STRIPA
- LINKOVI - Strip
Vesti
- DATUMI - Strip
Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti
NEŠTO IZMEĐU... SREĆE I USPEHA
Kada je Macan ispričao priču o svom stripu kojem se nije dalo
da poživi odmah sam se setio nekih situacija iz detinjstva.
Lično sam uvek morao sam da odem kod nekog urednika, nekad
je to urodilo plodom nekad nije. Naravno što sam stariji posete
redakcijam su uspešnije što je i logično. Fantastično bi i
bilo da sam sa 14-15 godina imao "uspešne posete" redakcijama
stripa. Ali stoji da nekima sve ide od cuga dok drugi moraju
da se sami pomuče. Drugar moj, sjajan crtač, je odmah pored
mene prodavao "romane" na pijaci (moralo se, nije bilo mesta
kući da se čuvaju:). Mogao sam ja da pričam o svojim crtežima
koliko hoću, da svi znaju da se bavim crtanjem, ali on je
pri prvoj svojoj izjavi da crtka stripove i da će nam ih doneti
sutra da vidimo kako radi, doživeo da to čuje neki, koznakoji,
urednik iz Dnevnika i da mu kaže nešto u stilu "ajde onda
to donesi i u Dnevnik da vidimo, ja sam taj i taj…". Upisao
bi on neki zanat ali je imao razrednu koja je mimo njegovog
znanja odnela njegove dokumente u umetničku i sredila mu da
polaže prijemni. Ista razredna mu je, još u osnovnoj, upriličila
susret sa glavnim urednikom Dnevnikovih strip izdanja… i…
mislim da je on čovek koji bi na posao naleteo i kada bi se
sapleo na ulici. Valda bi nosem udario u neki ugovor. Stoji
da je sjajan crtač, ali u većini slučajeva je posao našao
bez pokazivanja svog umeća, na slučajnu priču. Naravno, kasnije
bi se pokazao u odličnom sjaju.
A ja, jadan, prvi put sam u Dnevnik išao sam. Par puta u strahu
"promašio" zgradu, par puta molio boga da nema urednika, jer
sam imao tremu, pa ko veli "drugi put ću biti opušteniji".
Da bi došao do glavnog iz Dnevnika sam prvo morao skupiti
petlju da odem do njegove razredne (sestra mi je išla s njim
u razred pa sam čuo za vezu) i stidljivo zamolim da mi sredi
odlazak,… i … uvek sam morao tako, na guranje.
On, taj moj drugar, danas na Dedinju islikava zidove za lepe
pare, i stripa se možda i ne seća. Ima čoveka koji mu sredjuje
posao, kao i obično slučajno ga je upoznao na nekoj žurci
i…
A eto, ja i dalje radim stripove. Valda u stripu ostaju samo
oni koji sami biraju svoju sudbinu, makar u inat celom svetu…:)
Da li ipak sami odlučujemo o svojoj sudni? Da li se ojačavamo
svojom upornošću? Ili se trošimo?
Kako god bilo, ima li lepšeg posla od rada na stripu?
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
|
|
1.
|
BILAL U
BEOGRADU
|
Strip
Vesti
|
|
Odmah da se izvinim zbog konfuznosti informacije koju donosim
kao udarnu vest. Naime, davno najavljena izložba radova Enkija
Bilala koja je trebala da bude otvorena 12. jula je iznenada,
u ponedeljak, u medijima najavljena za četrnaesti. Sve bi bilo
dobro da nije činjenice da se Francuski kulturni centar, lokacija
gde će biti izložba, ne renovira i da ljudi sumnjaju u mogućnosti
da se ispoštuje taj rok. E, da nebi sve bilo baš jednostavno ,...
stigla je informacija iz pouzdanih izvora da se izložba otvara
danas (13.07.2001.) i... šta da vam kažem. Obrnite par
telefona i rešite dilemu pa večeras na otvaranje, obavezno!!!
Doduše, sam Enki Bilal neće biti na otvaranju izložbe već će gostovati
u Beogradu od 20. do 22. jula kada će, tačnije 21. jula, biti
i proglašeni pobednici konkursa koji je organizovan povodom Bilalove
izložbe.
Izvinjavam se zbog loše odrađene vesti, ali sve je to odrađeno
preko gluvih telefona i na iznenađenje. Znači: odmah pošto pročitate
Strip Vest obrnite telefonske brojeve svojih poznanika i proverite
tačnu satnicu otvaranja, nemojte da se obrukamo malom posetom
izložbi. Ne bi bilo prvi put... ali neki su se ljudi potrudili
da nam pruže taj doživljaj i to treba nagraditi.
sadržaj
|
|
2.
|
KUHINJA
U BARUTANI
|
mail
|
|
U sredu 18. jula, u okviru programa ovogodišnjeg BELEFA, biće
predstavljena strip radionica Kuhinja. U Barutani na Kalemegdanskoj
tvrđavi ce, sa početkom u 20h, biti otvorena izložba DOBRODOŠLI
U KUHINJU / ALTERNATIVNA SCENA PANČEVA. Pored radova Aleksandra
Zografa, Letača, Stevana Markuša,i ostalih članova Kuhinje, deo
izložbe je posvećen i modnoj postavci Nataše Šarić, koja je koristila
motive iz stripova Aleksandra Zografa i Ivana Grubanova. Zatim
sledi projekcija video spotova zastupljenih na CD kompilaciji
KUHINJA, kao i projekcija kratkog filma BOLJE IŠTA NEGO NIŠTA
(režija: Tanja Krstevski).
Nakon 22 h predviđen je i koncert pančevačkih underground bandova:
NUP, ZONTAG, POTUS IKAR, FUZZ.
sadržaj
|
|
3.
|
VILEM CRTA
BEOGRAD
|
M.
Jovanovic
|
|
U Galeriji nezavisne umetnicke asocijacije Remont, u cetvrtak
je otvorena izlozba stripova i karikatura Bernarda Vilema Holtropa,
u prisustvu samog autora, jednog od najznacajnijih predstavnika
"crnohumornog" stripa u Francuskoj. U kratkom razgovoru koji je
sa Vilemom vodio njegov mladji jugoslovenski kolega Aleksandar
Zograf, predstavljena je biografija ovog zapazenog aktera francuske
strip scene sedamdesetih, saradnika brojnih magazina medju kojima
i legendarnih "Hara Kiri" i "Charlie", autora oko 40 knjiga -
zbirki radova. Proslogodisnji dobitnik jedne od najprestiznijih
holandskih nagrada za strip Vilem je, kako istice u razgovoru
za Danas, zapoceo karijeru prilozima za jedan studentski list
ranih sezdesetih, da bi ubrzo umnozio svoju produkciju objavljujuci
u satiricnim i politicki angazovanim casopisima. Posto 1968. prelazi
u Pariz, postace jedan od istaknutih ucesnika "zlatnog doba" stripa
u Francuskoj. "Samo su retki uspeli da prezive nestanak brojnih
magazina kao sto su Metal Hurlant, Pilot i drugi. Mnogi su morali
da potrazedrugi posao", komentarise Vilem savremenu situaciju
na francuskoj sceni, gde je mladim autorima "vrlo tesko, buduci
da ima malo prostora za promociju njihovog rada pre nego sto dorastu
do samostalnih albuma". Nakon gasenja casopisa "Hara Kiri", Vilem
prelazi u levicarski dnevnik Liberasion u kom do danas objavljuje
politicke ilustracije efektnog crnog humora.
prelazi u Pariz, postace jedan od istaknutih ucesnika "zlatnog
doba" stripa u Francuskoj. "Samo su retki uspeli da prezive nestanak
brojnih magazina kao sto su Metal Hurlant, Pilot i drugi. Mnogi
su morali da potrazedrugi posao", komentarise Vilem savremenu
situaciju na francuskoj sceni, gde je mladim autorima "vrlo tesko,
buduci da ima malo prostora za promociju njihovog rada pre nego
sto dorastu do samostalnih albuma". Nakon gasenja casopisa "Hara
Kiri", Vilem prelazi u levicarski dnevnik Liberasion u kom do
danas objavljuje politicke ilustracije efektnog crnog humora.
Preuzeto iz dnevnika "DANAS".
sadržaj
|
|
4.
|
MUMIN
|
zmcomics
|
|
Da ne bih objašnjavao kako sam došao do saznanja, nije baš kao
u prvoj vesti, da je kod nas objavljen strip "Mumin"
te da je kod nas taj strip objavljivan i ranije u Politikinom
zabavniku preći ću o'ma na stvar.
Izdavačka kuća "Dereta" je nedavno objavila
knjigu sa stripovima Finske autorke Tuve Janson
"Mumin" koja sadrži tri epizode ovog, u nordijskim
zemljama, izuzetno popularnog stripa. Reč je o pričama "Mumin
zida kuću", "Novi život" i "Život
u džungli". Na osnovu kvaliteta reprodukcije predpostavljam
da je reč o istim pričama koje su svojevremeno objavljene u Politikinom
zabavniku. Knjiga ima 106 strana (zajedno sa koricama) štampana
je u crno beloj tehnici i polegnutog je formata, sa po dva kaiša
na strani.
Priče su stare ali svakako zanimljive i simpatične. Mumini
koji plene dobrodušnošću, tolerancijom i simpatičnošću su svakako
vredno štivo. Izdavanje knjige je pomogao Finnish Literature
Information Centre. U impresumu knjige stoji da je to prva
knjiga, prvog kola, biblioteke STRIP. Znači, možda će se
i ovaj izdavač pomalo okrenuti stripu ili nastaviti sa Muminima.
Kniga može da se kupi, po najnižoj ceni, direktno u knjižari ovog
izdavača koja se nalazi u Knez Mihailovoj 46. U njihovoj knjižari
je cena 135 dinara. I da, nemojte odmah sve primerke da pokupujete
jer ovaj koji sam kupio 'oće da preuzme moj sin, tako da mi ostavite
još jedan...;-)
Inače, da na kraju raščistim i sve nepreciznosti objavljene povodom
smrti ove autorke. Ostalo je na kraju još da se
ispravi greška (samo brljam) oko datuma kada je preminula Tuve
Janson. Usled brzine prenošenja vesti napisao sam da je umrla
27. jula, što 29. juna, kada je vest objavljena, nije bilo moguće.
Znači tačan datum je 27. jun 2001. godine.
sadržaj
|
|
5.
|
NOVI ŠEŠIR
OD KRAVLJIH ROGOVA
|
Ilija
Bakić
|
STRIP
NOVI ŠEŠIR OD KRAVLJIH ROGOVA
"Stripoteka" br. 957; izdavač Marketprint, Novi
Sad 2001.
Među serijalima koji decenijama
imaju svoje mesto na stranicama "Stripoteke" značajno
mesto ima "Aster Blistok" Ribere (crtež) i Godard (scenario).
Ova svemirska avantura koja vodi svog junaka s jednog na drugi
kraj Univerzuma, u posete raznoraznim planetama, globalne svađe
i prepucavanja te dilemu "voli me ili ne" spram malene
Maski i njene dvojnice Muski, započela je davne 1975. u svetu
a dve godine kasnije i kod nas i kontinuirano traje ritmom od
jedne epizode godišnje (prekidi u izlaženju "Stripoteke"
uzrokovali su da sada kasnimo čak 10 epizoda ali s tendencijom
da se ta razlika anulira).
Krava
nema komentar
Finale ovomesečne "Stripoteke"
pripada dnevnoj verziji Hogara Strašnog a na jednoj od
njih Helga privodi kravu u kuću, dok u drugoj ruci drži
testeru. Na Hogarovo nemo pitanje odgovara: "A šta
misliš, šta radim? Pravim sebi novi šešir!" Krava
na to nema komentar.
|
Asterovi doživljaji nastavljaju
se jedan na drugi, uz brojna pozivanja na ono što je bilo u epizodi
toj-i-toj što ume da poprilično iznervira novog čitaoca dok onima
koji su prisutni od početka jako prija da prevrću stare brojeve
i pronalaze skrivene "cake". Elem, petnaesta epizoda
"Astera Blistoka", pod naslovom "Vreme proroka",
nastavlja se na prošlu, u kojoj je naš heroj, po očevom amanetu,
na Ksilos, vladajuću planetu galaktičkog carstva smestio "sferu
praznine" koja, ako se aktivira, uništava čitava sazvežđa.
No, sa sferom se na Ksilos spustila i Muski, besna jer je Aster
ne voli; tamo su je uhvatili i odatle transportovali u sigurniji
zatvor ali je u svemirskoj bici ona kidnapovana. Aster rešava
da je pronađe i baca se u potragu, počev od konsultacija sa Sibilom
proročicom na planeti punoj lopova pa sve do princa Čada-el-kha-dora,
koji jeste ukrao kontejner-zatvor ali devojčica nije u njemu iako
su vrata neotvarana. Tragajući dalje Aster se obraća duhu oca
jer je uplašen da ga je izneverio i shvata da mu je zadatak da
oslobodi Univerzum terora Vrhovnog saveta i proroka, što će i
učiniti spuštanjem jedne sfere na planetu crvolikih proroka. U
tom trenu iz praznog kontejnera izaći će Maski, a da li je ona
prava ili je sve to prevara ostaje da se pročita u sledećem delu
ovog zabavno-nepretencioznog serijala "svemirske opere",
koji je ponekad preopširan, poneki delovi su mu slabašni ali ume
da bude i vrlo zanimljiv.
Preostalih 10 stranica "Stripoteke" ispunjava još jedan
dobri znanac "Torpedo 1936" Berneta (crtež) i Abulija
(scenario). Ovog puta kicoški kriminalac-detektiv oštrih crta
lica prespavaće tuču, čak i pucanj (?) i dobiti batine od dečka
devojke koja mu se ponudila (da joj spase dragog a on odbio);
sve u svemu Torpedo izvlači deblji kraj ali, za utehu, barem može
da odalami svog pomoćnika. Cinične priče i sjajni grafizam bili
su i ostali glavna odlika ovog razgaljujućeg stripa.
Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 18.06.2001.godine.
sadržaj
|
|
6.
|
DVA PUTA
MESEČNO
|
Srđan
Aćimović
achim@bitsyu.net
|
|
Jedan
prošlonedeljni događaj svakako ne sme ostati bez komentara. Radi
se, opet, o "Marketprintu"; kao što svi već znamo, "Stripoteka"
će izlaziti dva puta mesečno, drugim rečima, na svakih petnaest
dana, to jest otprilike svakog drugog petka. To je davnašnja molba
čitalaca i obećanje uredništva "Stripoteke", još od
kad je ovaj magazin pre skoro dve godine ponovo pokrenut.
Ž elje čitalaca su brojne, a neke od njih očigledno neće skoro
biti ostvarene, iz sasvim razumljivih materijalnih razloga; takvo
je, na primer, uvođenje bloka stranica u boji. "Marketprint",
čini se, pomno sluša svoje čitaoce, tako da u "Stripoteci"
nismo ponovo videli kritikovanog "Sodu", a ni reprizne
stripove kao "Modesti Blejz". Neke pojedinačne želje,
srećom, neće biti ispunjene; na primer, uvođenje "Marvela"
u "Stripoteku"; ili gore, uvođenje "Bonelija"
u "Stripoteku".
Na stranu sve to, dvonedeljni tempo izlaženja je nešto neminovno
i neophodno. Pored "Konana" i "Bagera" koji
izlaze mesečno, "Placeba", "Stripera" i drugih
koji izlaze kada im prilike dozvole, "Zabavnika" čiji
tempo takođe donosi otprilike jedan ceo strip mesečno, na kioscima
posle čitave decenije imamo strip-časopis koji ima kontinuitet
izlaženja.
Razmak od mesec dana preveliki je, deluje kao kakva provalija.
Stizanje stripa na kioske iz perspektive od mesec dana čekanja
može izgledati kao redak kulturni događaj, a razočaranje je veliko
ukoliko nam se strip iz novog broja ne dopada. Naravno, nerealno
je očekivati da se zadovolje svi ukusi, tako da deo čitalaca ostaje
nezadovoljan stripom na koji su čekali mesec dana. To naročito
važi za čitaoce iz Beograda i Novog Sada koji otprilike u istom
tempu, svakog meseca, mogu naći nova piratska izdanja u knjižarama.
Simbolično, ovaj događaj mogao bi predstavljati završetak perioda
apstinencije i iščekivanja i vremena kada je strip bio samo literatura
za "zaluđenike". Pola meseca od izlaska zadnje "Stripoteke"
nekako su se otegli. Biće to, valjda, zadnjih pola meseca nestrpljivog
čekanja - posle ćemo se već navići.
sadržaj
|
|
7.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 18.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
MUKE PO SIZIFU
Ima nesto u Don Kihotu sto budi
postovanje. Nije to Sarvantesovo pisanje, nije u pitanju cak ni
verovatno prvo uvodjenje u knjizevnost neceg poznatog pod imenom
"comic relief"…U pitanju su, zapravo, vetrenjace. Vetrenjace koje
svaki covek susrece na svom zivotnom putu, vetrenjace na koje
mi svi pre ili kasnije nalecemo iako znamo da ih ne mozemo pobediti.
Vetrenjace kojih mi je vise, verovali vi to meni ili ne, dosta.
Stripom se aktivno bavim nesto vise od sest godina, i za sve to
vreme ucestvovao sam u organizovanju petnaestak izlozbi i strip
manifestacija, bio clan redakcije par casopisa i eto jedan cak
i uredjivao. Za sve to vreme shvatio sam samo jednu stvar: Sve
sto u ovoj zemlji zelite da uradite na polju stripa mozete uraditi
iskljucivo, iskljucivo na misice. Svoje, naravno. Drustvene i
privatne organizacije za kulturu nije briga, likovni urednici
uglavnom preziru strip, a izdavaci su jedna totalno neorganizovana
banda (cact izuzecima). Stvari nikada ne idu po dogovoru, i na
kraju, ukoliko zelite nesto da uradite, morate sklopiti kompromise.
Kompromise kojih mi je vise, verovali vi meni ili ne, dosta.
O cemu ja to? O muci koja me jede kad stavim svoje ime na nesto
iza cega ne stojim 100 odsto, o objasnjenjma koje moram da pruzam
prijateljima (onim drugima nista ne vredi objasnjavati, oni vec
sve znaju) zasto stvari nisu ispale onako kako je trebalo da ispadnu.
O muci za koju znam da me ceka svaki put kad pristanem da nesto
radim ili organizujem…A ipak jurisam na vetrenjace. Ali opste
je poznato da ko svojevoljno gura Sizifov kamen i zasluzuje muke
Tantalove koje ga cekaju.
Ne volim kad ljudi kukaju. Ovo stoga nije zalopojka, vec demistifikacija
i upozorenje svim koji znaju lice, ali ne i nalicje strip manifestacija:
ukoliko ikada pozelite da se aktivno upustite u organizovanje
strip desavanja ili da krojite sudbinu strip magazina, bolje se
dobro naoruzajte idealizmom. Koliko god da ga imate, verovali
vi meni ili ne, nije dosta!
sadržaj
|
|
8.
|
QMOVA KOLUMNA
(68)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
KAKO SE JA I BETMEN NISMO NAŠLI (3)
NEKAKO SE PODUDARILO da se završetak
mojih postavki na lejaut-hartiji za epizodu BETMENA desi istovremeno
sa stizanjem pošiljke iz Marvela Džoniju. Pun radosti i ponosa
otišao sam bez najave do Džefovog stana (koji je, kao što se
verovatno sećamo, figurirao i kao Džonijev studio) sa skicama
tabli urađenih markerima - da se pohvalim, da pokažem kako sam
'dobar đak' i da se, na kraju krajeva, moj sin izigra sa Džonijevim.
Nisam ga zatekao u dobrom raspoloženju - čak naprotiv..! Iako
samo povremeni, 'rekreativni' pušač, moj prijatelj je zajedno
sa kumom Džefom dimanio kao furuna i nervozno šetao po sobi
kada sam stigao. Besno mi je pokazao sadržaj pošiljke - bio
je to poprilično izgužvan veliki A2-list lejaut-hartije, sa
Džonijevom predivnom (vraćenom!) ilustracijom sukoba iz američkog
građanskog rata izvedenom olovkom u prštećim valerima sivog
- u najširem dijapazonu tonova. Ne sećam se za koju ediciju
je nacrtao (naslikao..?) tu ilustraciju. Bila mu je sada na
stolu, vraćena uz urednikovo pismo izvinjenja...
... i nakaradno nažvrljane korekcije crvenim tankim flomasterom
NA ORIGINALU (!!!) koje je blagoizvoleo da poseje širom pedantno
izvedene ratne scene u perspektivi slavni stari (nedavno preminuli)
majstor stripa i stručnjak za sve zasnovano na dokumentaciji,
Džordž Ivens (George Evans). Velikan se nije potrudio
da svoje zamerke i sugestije sroči u vidu pisma, niti da ih
formuliše na novom lejaut ili paus-listu preko slike. Nadmeno,
skoro ponižavajuće patronizujući je crvenom neizbrisivom linijom
vršio korekcije Džonijevih besprekornih figura unutar kompozicije
od koje monumentalnošću i prikazanom akcijom zastaje dah, nabacujući
tu i tamo komentare u stilu: 'Pogrešno definisane senke u
odnosu na doba dana kada se dogodila bitka; uniforma Federalista
ima veći broj dugmadi; prekratke puške; pogrešan prikaz bajoneta'
i sve tako i u tom stilu.
Daleko od toga da za neke stvari Ivens MOŽDA nije bio u pravu
ili da Džoni nije bio sujetan - bio je kao i većina sveta koji
se bavi ovim i sličnim poslovima; razumljiva je njegova ljubomora
i ljutnja što mu je original bespovratno upropašćen i, otvoreno
govoreći, unakažen (zavidljivom..?) intervencijom starog crtača
koji je za mog prijatelja - ali i za većinu poznavalaca stripa
(uključujući i moju malenkost) ipak bio i ostao drugorazredni
sledbenik Aleksa Rejmonda i nastavljač stripa "Tajni agent Korigan"
kada ga je napustio izvanredni Al Uiljemson.
Bio sam svedok momenta kada je Džoni odlučio da više ne
sarađuje sa Marvelom. Bilo mu je svega dosta, ovaj momenat je
bio 'proverbijalna kap' koja je prelila čašu.
Ono što me je rastužilo i donekle uvredilo bio je njegov prgavi
ispad kada sam mu pokazao svoje skice. Znam, bolje da sam sačekao
drugi momenat i neki drugi dan, ali - moja posla - kad sam već
tu...
- Šta ovo uopšte treba da predstavlja? - iritirano je listao
moje postavke tabli. - Zašto ovo radiš kao ja? Misliš da će
ti crteži delovati bolje..? Veruješ da će ti se kvalitet približiti
mom ako primenjuješ moj postupak?
Hteo sam da ga podsetim koliko mi je njegov pristup bio inspiracija,
način rada otkrovenje i pomoć da pronađem sebe... Štagod da
sam rekao on je negirao.
- Besmislen napor, - zaključio je. - Kopiraš tuđ crtački stil,
moj poristup crtanju... Čega ovde ima TVOGA? Koja je uopšte
svrha ovog glupavog stripa?
- Nije glupav! - branio sam se. - To je stil koji zahteva kompanija
Uorner Bros, njime crta Perobek koga treba da nasledim, a to
što sam imitirao tebe... Mislio sam da si me učio kako treba
da se pristupa poslu studiozno, kako se radi efektivnije i brže...
- Ne! - prekinuo me je. - Ja sam te učio da tražiš ISTINU. Ne
da je konstruišeš kopirajući tuđ crtački manir i moj postupak
koji sam ti demonstrirao KAO NEŠTO MOJE a ne kao recept za tebe
da i ti tako postupaš. Šta si hteo da postigneš time?
- Nisam hteo da te imitiram niti da ti se približavam... to
ne mogu i da želim i ne umem. Samo sam hteo da ti se pohvalim
koliko sam inspirisan tvojim...
- Pa, ako si hteo da mi odaš priznanje, nije uspelo. Uopšte
ne primam ovo kao kompliment. Bolje da kreneš od sebe i radiš
onako kako ti je primereno i kako osećeš da treba da crtaš,
a ne stalno da gledaš ili kako ja crtam ili u tuđe stripove.
Uvređeno sam prošao pored vazda ćutećeg Džefa koga su morile
njegove sve veće brige, besparica i beznađe i pozvao Davida
iz susedne sobe gde se igrao sa Lorensom. Uprkos dečjim protestima
napustio sam studio bez pozdrava i besno odmarširao kući, skoro
cimajući uplakano dete. U stanu sam se izduvao, pustio Davidu
neki crtani film sa trake... i setio se Vanese. Tek tako.
VANESA JE BILA članica CCG, našeg cehovskog udruženja stripara;
nekadašnja, kažu, uspešna urednica mnogih strip-magazina 70-tih
i 80-tih, danas u nekoj rekadciji dečjeg časopisa sa nestripskim
sadržajima, u CCG-u zarad 'dobrih starih vremena' verovatno.
Ličila je veoma na svoju slavnu imenjakinju, glumicu Vanesu
Redgrejv (Vanessa Redgrave) i vazda je delovala, s' oproštenjem,
kao da je pomalo 'nacrvrcana' mada nikada nisam osetio da 'emituje'
zadah alkoholnih pića. Pričalo se da je odlično 'povezana' i
da 'zna gde đavo spava'. Telefonirao sam sveznajućem Vinu Vijanseku,
saznao njen telefonski broj i - nazvao je. Bila je ljubazna,
neobavezno smo popričali o svemu i svačemu i tako to, pa joj
onda rekoh za moju situaciju - šta radim i za koga. Beše joj
milo. Oprezno joj ispričah kako je sve to lepo, ALI da na svetu
ništa nije sigurno i da smatram kako ništa nisam napravio ako
nisam uspeo da nađem nešto permanentnije OVDE, u Engleskoj.
- Ne zameri mi, Vanesa, ali ovde sada ti dolaziš na red, - krenuo
sam u 'završnicu'. - Nisam pohlepan, ali nisam ni Džon Uotkis,
ni Gibons ni Bolend... Daleko je Amerika, ne zna se koliko je
išta trajno... Da li bih smeo da te zamolim za pomoć pošto znam
da si verzirana gde se šta i kada događa..? Ne tražim da mi
ti nađeš posao, ali te molim da me obavestiš ako znaš gde se
traže crtači stripova... ili ilustratori.
- Ništa ne mogu da obećam, pogotovo za strip - reče ona. - ali
dobro je da si spomenuo ilustraciju. Učiniću šta mogu, sada
mi dozvoli da stavim svoju kapu za razmišljanje.
Začuđen neobičnim odgovorom, ujedoh se za jezik da je ne
pitam da li se tako drugačije, eufemistički, kaže za 'Odoh da
nalijem sebi drugu čašu'. Razočaran samim sobom što sam uopšte
preduzeo ovaj korak, zahvalio sam joj se i spustio slušalicu.
Palio sam cigarete jednu za drugom i naposletku rasklopio svoj
svetleći sto i montirao ga na obični, radni. Na rotirajući plastični
disk sam selotejpom zalepio prvu tablu epizode - veliku sliku
preko cele strane sa siluetama Penguina i njegovih dresiranih
zlokobnih ptica-grabljivica koji posmatraju grupu ljudi koja
se iskrcava iz upravo pristigle jahte. Preko nje sam zalepio
čist, svež list iz Goldlajn-bloka, uzeo lenjir, patentaru sa
minom 3H (Perobek crta sa 4H ali nisam baš toliko hteo da idem
u detalje pošto inače nisam uspeo da nađem nijedno pakovanje
sa minama te tvrdoće u radnjama) i... krenuh u definitivno čišćenje,
to jest pravljenje finalnog predloška olovkom za tuširanje.
Radio sam odsečnim, uglastim potezima, bez detaljisanja, 'peglanja'
linije, definisanja tamnih površina ili senki - to sam sve rešavao
konturnom naznakom oblika i stavljanjem nekoliko znakova 'xxx'
gde sam planirao da se zacrnjuje tušem. Crtao sam (ili kopirao,
kako kome drago) do duboko u noć. Nastavio sam sutradan i kasne
večeri cela epizoda je bila izolovkirana. Vrlo malo sam brisao
ili doterivao - nije bilo potrebe pošto je sve bilo rešeno na
marker-studijama svake pojedinačne table. Rad je bio uredan
i čist - 'kao apoteka', kako je imao običaj da govori slavni
srpski karikaturista i svojevremeni šampion u dobijanju najvećih
svetskih priznanja.
Vanesa se nije javljala - nisam ni očekovao, istinu da kažem.
Jednostavno sam potisnuo iz memorije da se razgovor sa njom
ikada dogodio. Fotokopirao sam olovkirane table, izbledeo originale
kned-gumom tako da je na hartiji ostao samo minimum 'grafitne
podrške' i počeo sa tuširanjem. Pošto sam imao dovoljno vremena,
nisam primenjivao trik sa počinjanjem tuširanja od poslednje
strane; temeljno i sistematski sam terao - od prve ka poslednjoj.
Jedina je razlika bila u tome što sam radio na nekoliko tabli
istovremeno, tako što sam četkicom i FV akriličnim crnim tušem
(uz minimum intervencija perom ili rapidografom) odrađivao 'dna
tabli' - poslednje kaiševe, da bih izbegao razmazivanje grafita
i posivljavanje hartije trljanjem tuširajućom rukom radeći odozgo
na dole; crtao sam tušem odozdo NA GORE. Tokom rada mi pade
na pamet da 'održavam kontinuitet' tako što ću, recimo, da istuširam
Penguina na SVIM slikama u kojima se pojavljuje; isto tako i
Betmena kada se pojavi u kostimu. Igrajući se tako, skoro neprimetno
sam stigao do kraja epizode, uvidevši da nije potrebno da se
po obavljenom poslu brišu zaostale linije u olovci. Nisu se
primećivale.
Nije izgledalo loše. Uznesoh se u gordosti.
Zasmetao mi je malo oštar ekspresionizam prenaglašenih crnih
površina u odnosu na svetle; odlučio sam se da to ublažim upotrebom
Prizma-olovke, svojevrsnog krejona koji daje zavodljiv 'zrnast'
efekat na hrapavoj površini papira, tako što sam pedantno izvodio
postepeni prelaz iz tamnog u svetlo, otišavši toliko daleko
da sam u formi svojevrsnog 'ručnog rastera' Prizma-olovkom 'zrnasto
zasenčio' neke površine i obogatio gamu crteža. Zašto da ne,
na kraju krajeva Perobekov tušer Buršet je taj postupak primenio
u nekoliko svezaka.
Baš u to vreme nazvao me je Džoni. Ne, nije se izvinjavao; nije
ni pomenuo šta se dogodilo među nama. Samo je pitao kako sam,
kako mi je porodica i - kako napreduje moj strip. Kazao sam
da je završen i da ću da šaljem table DC-u čim isfotokopiram
istuširane strane. Ponudio mi je da pošaljem paket preko njega,
besplatno FEDERAL EXPRESS-poštom (jer DC snosi račun transporta
tabli svojih saradnika). Došlo mi je da se durim, da se zahvalim
na ponudi... ali pristadoh. Na posletku, delovaće profesionalnije
i uverljivije nego običan koverat koji može da se - nedaj Bože
- zaturi i šta sve ne... Kada mi je doneo praznu kutiju debljine
oko 5cm koja prima A3 format, Džoni je zatražio da pregleda
gotovu epizodu. Ćutke je skenirao pogledom svaku stranu dugo,
vraćao se, gledao ponovo...
- Dobro izgleda, - kazao je. - Želim ti sreću.
Nisam rekao 'hvala'. Klimnuo sam glavom i više o tome nismo
razgovarali.
ADRESIRAO SAM PAKET na Rika Tejlora nakon kraće dileme - da
li slati njemu ili direktno uredniku Skotu Pitersenu. Odlučio
sam se za Rika jer mi je on našao ovaj posao. Pre zatvaranja
kutije ubacio sam uz originalne table i NEFOTOKOPIRANE marker-skice
i pet pisamaca sa ilustracijama-posvetama Majku Perobeku, Keli
Paketu, Riku Buršetu, Riku Tejloru i Skotu Pitersenu. Paketu
sam se zahvalio na inspirativnom scenariju i izrazio zadovoljstvo
što mi je učinjena čast da ilustrujem njegov tekstualni predložak;
Perobeku i Buršetu sam se zahvalio na inspiraciji i pohvalio
im odličan standard koji svakog meseca održavaju - poželevši
Majku brz oporavak; Tejloru sam se zahvalio na pruženoj šansi
a Pitersenu izrazio nadu da ćemo od sada stalnije sarađivati.
Za svaki slučaj pomolih se nad crtežima i prekrstih se, zalepih
poklopac kartonske kutije i ispunih formular, potom pozvah londonsku
filijalu FED-EX-a, izdiktirah šifru koju mi je dao Džoni ('O,
još jedan crtač stripova za DC na Ilingu!' - iznenadi se
osoba na drugoj strani žice) i za manje od sat vremena
stigao je kurir da pokupi paket.
Gotovo je. Otišlo je.
NE ZNAM DA li je poređenje umesno... ali kao da mi je postalo
jasno kako se eventualno oseća osoba koja je u alkoholičarskoj
ili narkomanskoj krizi. Iščekivanje vesti iz Nju Jorka me je
izluđivalo - ali nisam podlegao iskušenju i jurio Rika telefonom
e da bih saznao za sudbinu svoje pošiljke. Ni pod razno nisam
hteo da pogledam kopije stripa koji sam uradio za DC - samo
da ne ureknem..! Nervozan kao pseto čekao sam da mi se Najzad
Desi Dugo Očekivana Stvar. Deset najdužih dana koji se daju
zamisliti...
... i onda poziv uveče. Slavica na poslu - večernja smena -
David sa mnom gleda televiziju dok ja hripam od katara usled
prekomernog pušenja.
- Haj, Boujen. Ovde Rik. Kako si?
- Rik... - skoro sam se zagrcnuo. - Vrlo dobro znaš kako se
osećam i kako ću se osećati kada čujem zašto me zoveš... A znam
zašto me zoveš, Rik... Molim te mi reci...
- Onda dobro... - otezao je Rik. - Pošto ti se očigledno žuri...
vidim da si nestrpljiv...
- Rik...
- ... stoga neću da odugovlačim i govorim ti što sam planirao
da ti kažem...
- Rik..!
- Okej, Boujen... ovako stoji stvar: tvoj paket je stigao, Pitersen...
i svi drugi su videli... i ja...
- R I K ! ! !
- Odluka je... ako hoćeš ovaj posao... TVOJ JE!
The decision is... if you want this job... IT'S YOURS. Ta
rečenica mi se zauvek utetovirala u memoriju. Što sam mirnije
mogao zahvalio sam mu se na lepoj vesti i opirući se iznenadnoj
vrtoglavici i zadihanosti (tako malo vazduha u sobi odjednom!)
rekao da sa najvećim zadovoljstvom prihvatam da postanem crtač
stripa BATMAN ADVENTURES. Pitao sam da li je to za dečje izdanje
ili za redovnu mesečnu svesku. Rekao je da je za mesečnu svesku
na kojoj ću biti 'samo' olovkar, dok bih za povremeno 'uskakanje'
u 'juvenilno' izdanje mogao i da tuširam ako želim. Naravno
da sam rekao da želim i smesta potom pitao kada oficijelno 'stupam
na dužnost'.
- Ništa ne brini, šaljemo ti scenario čim bude spreman.
- Ali zar nemate već spremne scenarije... - pokušao sam da ga
prekinem.
- Hej, Boujen..! Rileks! Sve je pod kontrolom, ti si deo tima!
Više mi nije bilo potrebno. Zahvalio sam se još jednom, spustio
slušalicu i - počeo da vrištim. David me je uspaničeno gledao
ne znajući šta da misli, ja sam mu kroz suze rekao da sam najzad
zvanično postao crtač Betmena, pa se onda i on zaplakao. Onda
smo malo zajedno vrištali i skakali po sobi. Kad sam se delimično
smirio, telefonirao sam Slavici na posao da joj javim sretnu
vest. Bila je obradovana, odlučili smo da kad dođe s posla naručimo
najveću picu. A dotle je trebalo sačekati...
... pa sam prekratio vreme nazvavši SVAKOGA čije sam ime i broj
telefona imao u imeniku. Nisam mogao a da ne podelim sa SVIMA
radost povodom onog što me je najzad snašlo. Isto je bilo i
na sastanku u CCG-u, a da ne pričam o Strip-Centru gde sam cvetao
pred podrškom studenata, pogotovo prijatelja - naročito Pedija,
Džejmsa i Tima. Nije me usporila u voznesenju i radosti ni činjenica
da mi se fotokopije te 'presudne' epizode koju sam nacrtao sada
čine nekako... manje profesionalno... nekako kruto... kao da
je još na stripu moglo da se poradi... ALI KOGA BRIGA! Ja više
nisam Čovek Koji Je Dobio Šansu Da crta Betmena.
Rečeno mi je da sam ZVANIČNO postao crtač najpopularnije strip-verzije
tog stripa.
I na tome je ostalo. Na rečenom. Relaksirano sam čekao da mi
stigne scenario i prošlo je nekoliko meseci. Ja sam i dalje
čekao.
U međuvremenu desilo se nekoliko stvari koje sada nisu tema.
Ono što je bitno jeste da sam se najzad usudio da telefoniram
u Nju Jork DC-u i zatražio da razgovaram sa Rikom. Bio je na
putu. Tražio sam da budem spojen sa Skotom Pitersenom, čekao
sam malo - potom me je telefonistkinja pitala ko sam; odgovorio
sam: crtač stripa BATMAN ADVENTURES. Ponovo kratko čekanje
(u to vreme još nisu uveli muzak da svira dok pozivar
čeka - kasnije nisam telefonirao da proverim da li su ipak uveli
tu glupavu novotariju) i - poražavajuća informacija da Mr. Pitersen
NEMA POJMA ko sam i da nije istina da sam crtač Betmenovih Avantura.
Preporučeno mi je da više ne telefoniram DC-u i ne traćim zaposlenima
vreme.
Nisam poslušao. Morao sam da saznam ZAŠTO mi je ponovo propalo
nešto čemu sam se toliko nadao. Prošli su meseci, dogodile su
se stvari što sam pomenuo malopre... i ipak sam uspeo da zateknem
Rika u kancelariji jednog zimskog popodneva (kod njega u Americi
bilo je jutro). Razgovarao je sa mnom ljubazno, objasnio je
da je Pitersen prezauzet čovek i da me nije zlonamerno zaboravio.
Jednostavno - JA sam kriv što se desilo što se desilo jer...
NISAM SE JAVLJAO DA IH PODSETIM NA SEBE. Preneražen, pitao sam
ga kako, zašto... Zar se nismo dogovorili, zar nije sve već
rešeno i odlučeno... Objašnjeno mi je da je stripovski posao
ponekad gadna rabota, da treba odgovorne ljude podsećeti na
dogovoreno a ne samo osloniti se na dogovoreno... Sav ubijen
rekao sam da sam se bojao da ne izazovem kontra-efekat svojim
telefoniranjem - Rikov odgovor bio je da ništa ne može više
da se učini jer Betmena crtaju neki drugi ljudi, a Majka Perobeka
više nema. Usled komplikacija sa dijabetesom umro je sa 34 godine.
I na tome se završilo. Niti me je DC ikad više zvao, niti ja
njih.
Još dugo vremena kad god bih se zatekao u striparskom društvu
morao sam da istrpim zezanje u vidu 'skandiranja' teme sa muzičke
špice stare igrane idiotske 'kemp' serije "Betmen" kojom su
me kolege i drugari podsećali na moju 'avanturu'.
- Betmeeeeen... Na-na-na-na-na-na-na-na... Betmeeeen!
No svakog čuda za tri dana i - prođe i to.
Kao i sve ostalo...
sadržaj
|
|
9.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (78)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
"DANAS SAM
BACIO RADIO KROZ PROZOR ..."
Evo, provjerio sam.
Prvog Paju Patka napisao sam za Egmont krajem '95. Poslije sam
prešao na Mikija i sve u svemu napisao 11 epizoda ili skoro četiri
stotine stranica. Bio je to isprva izazov, a zatim relativno lak
posao za dragog urednika (hvala, Henning!) te solidan (i redovit)
izvor zarade. Bio kažem, jer sam se danas čuo s Henningom i rekao
mu da ne mogu više. Nestalo je izazova, i zadovoljstva, počeo
sam pisati priče o Mikiju u kojima je bilo svega samo ne Mikija.
Jedini razlog da nastavim bila bi mi lova, a ni ona, nekako, nije
bila dovoljna da i dalje radim stripove koje raditi ne želim.
Zato sam i svom Star Wars uredniku nedavno rekao da trenutačno
nemam novi sinopsis za njega.
Sad bi se ove moje odluke mogle tumačiti kao herojski odabir integriteta
iznad novca, u skladu s izborom o kojem je Zlatko pričao prije
dva tjedna, ali istina je daleko od toga! Novac mi je i dalje
važan, ponekad je jedini pokazatelj koliko me netko cijeni, i
pitanje je bih li se ovako drsko usudio prerezati granu na kojoj
sjedim kad bih, recimo, imao obitelj koju moram uzdržavati. Ali,
natukao sam jastuk od ušteđevine na kojem mogu godinu ili dvije
ležati, prisile zarade je nestalo, i počeo sam se pitati volim
li još uvijek stripove, zašto ih volim i kakvi su to stripovi
koje želim raditi.
Ne pljujem ovim na sve što sam do sada radio. I dalje su mi dragi
ti Paje i Mikiji, Zvjezdani Ratovi i Tarzani. Ne mislim da sam
se na njima bez veze trošio (jer talent se, ako pretpostavimo
da ga imam, troši samo kad ga se ne rabi), već mislim da su mi
bili potrebni da iskujem zanat i da se riješim nekih opsesija.
Ne odričem ih se, ali želim se pokušati prisjetiti vremena kad
mi nije svaka ideja trebala biti odobrena, kada sam razvijao priču
onako kako su htjeli likovi, a ne urednici. Htio bih završiti
neke započete stripove, tek tako, da mi se ne dogodi Machu
Picchu. Htio bih ih završiti jer nikome do njih nije stalo
nego meni, pa nema tko drugi to umjesto mene ni učiniti.
A kad ih završim, ako ne odustanem ... Pa, nisam Henningu rekao
da odlazim zauvijek. Bacio sam Mikija kroz prozor, ali živim u
prizemlju pa znam da mu nije bilo ništa. Čujem ga kako sjedi na
betonu, trlja crno dupe i maše novčanicama.
sadržaj
|
|
10.
|
STRIP AUTOR:
VLADAN NIKOLIĆ
|
Strip
Vesti
|
VLADAN NIKOLIĆ
Zrenjanin, 1968.
Adresa:
Jevrejska 5/a
23000
Zrenjanin
Rodjen 1968. godine u Zrenjaninu, gde i danas živi i
radi kao dizajner.
Maturirao je na grafičko-dizajnerskom otseku srednje
škole "Bogdan Šuput" u Novom Sadu.
Redovno sarađuje sa strip scenaristom Aleksandrom Pavkovićem.
Bavi se slikarstvom, ilustracijom, karikaturom i stripom.
Stripove objavljivao u "Zrenjaninu", "Bumerangu", "Placebu",
"Grafičkoj zaveri 2" i "Bageru".
Nedeljni strip kaiš "Mali Bedni Crv" izlazi mu u "Srednje
Banatskim Novinama".
Stripove izlagao:
-u Bitef Teatru, Beograd 1997.
-na izložbi "Odiseja: Srbija 2001." u KCB-u (organizator REX),
Beograd 2000.
Nagrađivan:
-na strip konkursu bioskopa REX "Odiseja: Srbija 2001."
Ostale aktivnosti:
Slikarstvo
Imao je tri samostalne i izlagao je na više kolektivnih izložbi
slika. Učestvovao je na šest likovnih kolonija. Dobitnik je
nagrade likovnog salona ULAZ za 1997. godinu.
Ilustracija
Ilustrovao je muzički CD (Blank Disc 3), nekoliko priča za decu
(dia-film), dečje edukativne karte "zoo-touch" i "bio-touch",
slikovnice za decu "To sam ja", te knjige "Slučajevi" Danila
Harmsa i antologiju jugoslovenske poezije za decu "Kad sam bio
veliki". Učestvovao je na izložbi "Zlatno pero '88.".
Karikatura
Karikature objavljuje u "Srednje Banatskim Novinama". Učestvovao
je na međunarodnim izložbama karikatura u Italiji (Marostica
'99., FanoFunny '00.), Francuskoj (Saint Just le Martel '00.),
Turskoj (Ankara '00.), Bugarskoj (Razgrad '00.), Češkoj (Šternberk
'00.), Belgiji (Olen '99., Boechout '00., Knokke-Heist '01.)
i Jugoslaviji (Zemun '01.).
Njegov URL je:
www.nvladan.8m.com
Svoju web stranicu na sajtu Strip Vesti ima na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/vladann
sadržaj
|
|
11.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-RIMINI COMIX
Italijanski festival
stripa RiminiComix će se održati od 20-22 jula.
Organizator Cartoon Club je otvorio novu kapiju stripa
na sledećoj adresi: www.cartoonclub-rimini.com.
-ŠKOLA STRIPA
Popularna škola stripa Džoa
Kjuberta (Joe Kubert) proslavljenog američkog crtača stripa
je u ekspanziji i njegova škola THE JOE KUBERT SCHOOL OF CARTOON
AND GRAPHIC ART, INC. se nalazi na internetu. potrebno je samo
da skoknete na www.kubertsworld.com
. i kliknete na dugme the Kubert School. Moći ćete da vidite
novi Kubert School Home Page.
sadržaj
|
|
12.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
Ivan Anich (nova adresa)
http://badcomics5.tripod.com
sadržaj
|
|
13.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi, jul
7.jula 1999. U Pančevu,
Dom omladine, je otvorena prva samostalna izložba stripa
i karikatura mladog autora Uroša Krčadinca.
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
| ... |
| Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
| Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|