prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. IZLOŽBA STRIPA - Strip Vesti
2. DUBRAVKO MATAKOVIĆ, email intervju - Strip Vesti
3. PARISKI SPLEEN (2) - Franc
4. NOVA NADA - Srđan Aćimović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 11. - Marko Stojanović
6. QMOVA KOLUMNA (61) - Bojan M. Đukić
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (71) - Darko Macan
8. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -STAN LEE MEDIA (Bojan M. Đukić)
   
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

IZLOŽBA STRIPA

Strip Vesti

sadržaj

2.

DUBRAVKO MATAKOVIĆ, email intervju

Strip Vesti

-Kao dugogodisnji ucesnik hrvatske strip scene, kako sada vidis stanje u hrvatskom stripu?
O.: Najžalosnije od svega je što nam ponajbolji umiru.Pomalo se osjećam kao štićenik doma umirovljenika u kojem se najčešće postavlja pitanje: “Tko je sljedeći?” Vidim strip autore kao neke fosilizirane ostatke boljih vremena.Samo još čekam da nas uguraju u rezervat i pokazuju turistima ili nas počnu vodati po dječjim rođendanima ili pak dovoditi u školu kada se uči riječ Kuriozitet.. Današnja hrvatska strip scena životari u nekoliko dječjih magazina koji okupljaju najzadrtije striperaše, ujedno posljednje Meksikance, ili kako su se zvali ti zadnji, svoga zanata.

-Kakvi su trendovi u Hrvatskoj? Iznenadila me je pojava da je poprilican broj autor nasao angazmane na americkoj mejnstrim sceni, malo iznenadjujuce za mene jer sam, nakom "kvadrata" od CRO scene ocekivao artisticke i andergraund stripove kao dominantnije?
O.: Jedno vrijeme je bilo upravo suprotno; hrpa obećavajućih autora koji su pićili po undergroundu.Već sam se pitao što je s klasikom, kad eto ti vraga.
Mislim da je ralog egzistencijalne naravi, jer ne vidim drugi razlog za odricanjem autorske samosvojnosti i originalnosti u korist konfekcije. Barem ja to ne bih napravio, iako mi, uz malo vježbe , ne bi bilo teško crtati neki mainstreem serijal, ali mislim da bi se usro od toga. Što od dosade , što, štajaznam, jebo to. A trendovi? Nemam pojma, ali znam da uz ove komercijalne postoje ljudi koji njeguju ful artistički pristup stripu. Štajaznam, Irena Jukić, npr.

-Da li je tvoj pristup stripu stvorio neki vid skole u hrvatskoj, da li imas sledbenike? Ili je bilo pretesko imitirati te?
O.: Pa ne bih rekao da ima škola, ali sam vidio imitatore, to da.No, nije to bilo u lošem smislu, to su toliko očite imitacije koje sam shvatio kao odavanje poštovanja mome djelu. Ali bilo je poplave stripova koji su njegovali zajebanciju na sličan način.Jedno vrijeme nitko nije radio “ozbiljne stripove”, osim onih koji su to I prije radili.Osobno, ne bih volio da se pojavi neka takva škola. Jebo to, najbolje je kada netko bubne, onako iznenada I donese nešto.

-Ovde, u Srbiji je najkontravezniji tvoj rad na ratnom stripu? Prosla su ratna vremena, kako gledas danas na te tvoje radove?
O.: Drago mi je zbog toga. Moja kuća je udaljena petstotinjak metara od prvih rovova i tako sam reagirao jer sam osjetio rat iz prve ruke. Doduše, nisam uzeo šmajser već sam krenuo sa svojim oružjem, koje, vidim dobacuje koliko i peršing. Danas ti radovi djeluju malo zastarjelo jer su bili reakcija na jedan trenutak. Svi ti likovi odlaze u zaborav pa je ovo ostalo kao neka, osobna, kronika toga vremena. Tko još pamti Sadako Ogatu, Satiša Nambijaraili onoga s dva imena Butrosa Butrosa?

-Tvoji novi stripovi se bave drustvom i pojavama u njemu koje imaju elemente koji se mogu sa nesmanjenom dimenzijom humora citati i u drugim sredinama?
O.: Ako si mislio na slične sredine, onda da. U biti, zadnji stripovi kao središnju temu imaju socijalu, sva ova sranja oko osnovne egzistencije, hrana, struja, sapun. Možda u razvijenim zemljama to ne bi shvatili, ali crnac u tamo nekom getu, u istoj državi, bi. Nije na Balkanu izmišljena sirotinja I kontejner  u službi društvene menze.Uvijek me smetala nepravda u bilo kojem obliku. Zajebancija po toj osnovi uvijek lakše pronalazi cilj već neko ozbiljno preseravanje koje lako prelazi u patetiku.

-Da li je nesto od tvojih radova objavljeno napolju? Kvalitet postoji kao i trziste, mozda andergraund nije profitabilan ali za nase uslove verovatno moze da pruzi egzistenciju, ili ne?
O.: Ne, nisam išao van. Ne znam, nisam zapravo ni nudio, nisam osjetio potrebu.Nemam pojma koliko se to plaća za ovakve stripove. Ja ovdje radim za 300-350 maraka po strani. Jedini problem što mi je ovdje teško isfurati album s kompletnom epizodom, to se ne bi isplatilo, to bih možda trebao probati vani. Svi ovi albumi koje sam objavio su prethodno izlazili u novinama i bili honorirani, pa je album samo ono što se kaže šlag na tortu. Dakle nije isključeno da ću kontaktirat neku firmu vani.

-Par albuma si objavio u Hrvatskoj, cak si na zadnjem digitalno kolorisao naslovnicu. Da li to znaci neku prekretnicu u tvom radu?
O.: Malo, samo u tehničkom smislu. Otprilike kao kada sam s pera prešao na kist. Kompjuter mi služi samo za slanje crno-bijelih stripova na odredište, odnosno za koloriranje  stripova u koloru i sinemaskopu. Meni su uvijek bili gnjavaža ti kolor stripovi i ovo sada mi je super. Nema muljanja, rasipanja, zajebo ovo, zajebo ono, te nestalo plave, te sporo suši….Prekretnica je samo u tome što mi je nekako lakše. Još uvijek sve crtam ručno.

-Da nabrojimo tvoje albume objavljene od kada je pao mrak na nase krajeve pa se nisu mogli videti i kupiti svugde?
O.: Ajd može. Prvo je bio Ratno izdanje Patka: PROT, pa onda Pterodaktilićarstvo za početnike. Nakon toga Imamo les proutes u kojem su , uz ostalo pridodana i prethodna dva, ukupno 130 str. Gustog proreda. Inače, samo ime Imamo les proutes je zajebancija na Tuđmanovo: Imamao Hrvatsku. Poslije toga su Sabrana nedjela –sada i nekada, napokon u normalnom formatu s dodatkom stripova koji 1986. nisu stali i pasicama iz kojekakvih novina. Zadnji je Čovjek s dvije jetre. Imam materijala za još nekoliko albuma, al to će pričekat.

-Imas li mapu koju ces poneti na neki strip festival trazeci posao? Mnogi su taj recept upotrebili i uspeli. Direktan kontakt je ocigledno najvazniji.
O.: Moja mapa je debela bar pola metra i previše sam star da bih je vukao naokolo i čekao od nekog seronje koji nikada ništa kreativno nije napravio da mi objavljuje stripove za neku siću kako bih se mogo kurčit da mi romani izlaze u Skjeckorbladkurcen vafenu, najpoznatijem švedskom andergraund fanzinu. Meni je sada na umu kako ubiti Rušdija i tako se osigurati za mirnu starost i dobar početak svoje djece.

------

-Kada i kako je pocelo tvoje interesovanje za Strip?
O.: Bilo je to davno, ona sranja Plavi vjesnik i Kekec.To sam gutao, mislim, slike, jer nisam znao slova. Stalno sam crtao neki klinac s nekom akcijom, ali prvi pokušaji stripa, dakle priče u sličicama bio je u osnovnoj školi, tamo, peti razred.

-Od svega sto si do sada uradio (na polji stripa) sta smatras najboljim, gde si dao najvise od sebe, gde si SEBE najvise inplementirali u Strip?
O.: Uvijek mi je ono zadnje, ili nešto od posljednjih radova, najbolje. Valjda zato što je  novo pa mi je bolje. Kada sam imao Opela bio mi je super, jer je iako nije bio novi, meni bio novi. Danas mi je sranje jer imam bemvea koji mi je bolji od opela ne samo zato što je noviji i što je došao poslije, nego je bolji. Tako i stripovi, ovi novi su mi bemve u odnosu na one od prije pet godina, a u odnosu na one od prije deset godina su mi formula broj jedan. Mislim da ne unosim puno sebe u stripove, jer ih radim s namjerom, s određenim ciljem da se dopadnu tamo nekome. Tako smišljam pizdarije koje će ljudima biti smiješne. Nema tu ničega intimnog, osim nekih stavova prema životu, okolini, određenim ljudima i pojavama, ali to su stavovi stečeni iskustvom, a ne odraz moga duha iako su neki i odraz moje podsvjesti.

-Sta trenutno radis i kakvi su ti planovi za buducnost (sledeci projekat-i)?
O.: Sada kucam odgovore na pitanja, pijem pivo i čačkam guzicu. Ali ako si mislio šta radim od stripova, uglavnom kratkoročni projekti, 1-2 strane  za razne naručitelje. Jedino mi je sada Super Di, dječji strip u Smibu koji radim od `94.  stalni angažman. Planove radim samo kratkoročno, takoreći ne znam što ću sutra. Večeras se planiram nalokat pa u krevet.

-Kakav je tvoj stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika, Evropa, Japan, i ostali)?
O.: Nemam stava  jer ne pratim strip. Zanimaju me druge stvari. Strip me zanima samo kao moj posao i ništa više. Što manje vidim, bolje se osjećam. Znaš ono; vidiš ponekad neku genijalnu stvar pa se isfrustriraš, kao ja to neću nikada moći, to što radim je sranje i to. Odavno sam prestao pratiti tuđi rad. To sam što sam i idem svojim putem, ne zanimaju me trendovi. Vidio sam ponešto mange, jedan prijatelj to guta, kaže da je super zanimljivo. Ok., ali te oči i  to kako oni crtaju, meni to nije blisko. A ne da mi se to čitati, stripove uopće…

-Lista od deset najboljih stripova svih vremena (po Vasem izboru)?
O.: Ko što rekoh ne pratim to već 20, 30 godina, pa ne bih mogao sastaviti top listu. Zadnje što sam pročitao, prije 12 –tak godina je bio John Difool, ili kako se zvao. To mi je bilo dobro.

-Kako vidis buducnost Stripa u odnosu na ostale medije TV, multimedije, internet, video...?
O.: Čini mi se da za sada strip gubi trku s ostalim medijima koje si nabrojao. Najvećim dijelom mislim na onu populaciju koja se od stripa okrenula video igrama i Internetu, TV i video nisu posebno ugrozili strip. Odjednom imaš nešto što se kreće, proizvodi zvuk i možeš sam utjecati na razvoj radnje. To je mladima puno privlačnije od stripa koji je statičan. Strip, opet možeš ponijeti na vece i obrisati guzicu snjim, a s CDom ne možeš. Mislim, to su totalno različite stvari i, jednostavno, strip više nije zanimljiv jer ima alternativu koja je nadmoćnija. Srećom, još postoje oni koji to vole i cijene.

-Sta mislis o upotrebi racunara u izradi Stripa (crtanje, kolorisanje, lettering ili nesto drugo)?
O.: I sam se koristim time i mislim sve najbolje. Dakako, to je samo alat i ovisi o čovjeku što će od toga napraviti.Nevještom upotrebom i pretjerivanjem lako se ode u kič. Crtao uz pomoć kompjutera još nisam, možda i neću, ali nikada se ne zna. Prije nekoliko godina sam tvrdio da nikada neću kupiti kompjuter, osim možda djeci, ako im bude trebalo za školu… Što se tiče letteringa, još uvijek preferiram vlastita slova, ali i ona se mogu ubaciti kao font, samo još nisam, to je meni zajebancija oko toga.

-Kako vidis buducnost Stripa na nasim podnebljima na lokalnom nivou, sta bi bilo potrebno da se urati da u nasoj sredini, Strip zazivi i dobije zadovoljavajuci tretman i publiku (citaoce)?
O.: Raspadom Jugoslavije nestalo je veliko tržište za svu robu, pa tako i za strip. To je jedan od razloga zašto u Hrvatskoj nema stalne strip revije. Nešto što se proda u dvije tisuće primjeraka nije u stanju pokriti najosnovnije troškove, a da o honorarima ne govorimo. Ako nećeš platit, ne možeš ni imat dobre stripove. To vuče jedno drugo za sobom. Dakle, dok je bilo veliko tržište (i veće platežne moći, naravno) moglo je biti i stripa. Normalno, trebala bi se promijeniti i svijest o biznisu. Pretpostavljam da je kod vas slično: ovdje nitko ne želi uložiti novac u posao ako se neće u vrlo kratkom roku obogatiti. Normalno da se to na stripu ne može. Trebat će još vremena da trgovina krene normalno, pa će valjda biti mjesta i za strip.

-Tvoji omiljeni Strip Autori (mozda i hronoloski kroz periode sazrevanja tebe kao strip autora)?
O.: Kao klincu zakon mi je bio Jacovitti, to nije tajna, ma on mi je uvijek bio zakon, što se tiče crteža. Volio sam ko i većina Magnusa I Bunkera, ali oni su otišli poslije u pizdu materinu. Moebius mi je kul, a kao adolescent obožavao sam reisera. On mi je bio prekretnica u duhovnom smislu, otvorio mi je oči s čim se sve može zajebavat. Ne znam više, ne pratim to.

-Sta mislis o mainstream i undergraund stripu (razlike, slicnosti, granice...)?
O.: Mainstream je proizveo puno dobrih stripova dobrih autora. Isto tako je bilo i puno sranja. Underground, bar ono što sam ja vidio je uglavnom sranje, jer kolko mi se čini ne inzistira se previše na kvaliteti crteža, bitno je samo da bude nakaradno i da se poigrava s tabu temama. To ja ovo kao laik, ne razumijem se, to zadire u teoriju, ja samo crtam.

-Kakav je tvoj stav prema trendu da se pojedini stripovi ekranizuju (posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze, Tarzan (Disney!), Batman...)?
O.: Iako strip i film imaju sličnosti, čak i zajedničkih momenata, ipak su to dva različita svijeta. Mislim da su ekranizacije stripova uglavnom promašaj, vjerojatno zato jer ih snimaju ljudi koji to nisu ni kreirali. Kod crtanog filma je ta razlika blaža, ali isto ispadne sranje. Najgora je valjda kombinacija kada se crtani filmovi stave u strip. Ne znam što bi Homer Simpson trebao u stripu napraviti, ali bez onog tulavog glasa,jadikovki i sl. To nije to.

-Koji zanr ti je autorski najblizi (realisticki, karikaturalni, istorijski, SF, krimi,...), a koji ti je citalacki najdrazi?
O : Žanrovi mi nisu važni, bitno je da je to originalno, dobro i nabrijano do jaja, i naravno dobro nacrtano. Nervira me kada je ctež bez veze. Nema tog scenarija koji mi može popraviti ukupni dojam. Stripovi se i gledaju.

-Sta mislis o akcijama tipa, stop aids, borba protiv droge... ? Da li takvi projekti mogu, osim svog humanog karaktera, da nekako uticu da strip kod nas malo krene sa mrtve tacke, promena stava okoline prema Stripu, angazovanje autora, dobijanje sredstava za stampanje takvih projekata,...?
O.: To ti je isto kao kada se udruži estrada pa ide pravit koncert za žrtve plinske gangrene ili eksplozivne diareje. Skupe se, snime i spot, daju lovu od koncerta za postradale. Ali to su napravili zato što se to netko toga dosjetio pa ih je zamolio, a oni su iz humanističkih pobuda pristali a u sebi su mu jebali majku. To bi čovjek morao imati u sebi, takve i takve stavove, pa se angažirati u tom smjeru. Kod nas ti je nizak standard i neće nitko odvojiti svoje vrijeme za tamo neke sidaše, šta, ko ih jebe. Ja da imam dovoljnu količinu ušteđevine, bavio bi se humanitarnim radom. Izdavao bih albume siromašnim ctačima i spašavao bih foke sa Brižit bardo, a njoj bih platio plastičnu operaciju da više ne hoda takva okolo.

-Da li imas kontakte sa drugim autorima sa prostora ex-yu, imas li neke informacije vezane za njih, gde su, sta rade,...?
O :Ne, nemam.nemam pojma. Jedva kontaktiram i s ovima tu.

-Koliko na tebe utice kinematografija?
O.: Ne puno, iako volim tu granu. Film mi više dođe ko zabava, popunjavanje vremena, relaksacija. Malo je bilo onih koji su na me ostavili nekog vidnog traga, osim tragova đonova, kada je ono bio stampedo kada su igrale Ralje.

- Tvoji omiljeni filmovi reziseri?
O.: Već 25 godina uvjerljivo na prvom mjestu mi je Amarcord. To sam gledao kao gimnazijalac, ono kad se pojavilo. Tako me opićilo da još drži. Nikada nitko nije snimio ništa tako dobro i blesavo istovremeno. Tu su naravno i filmovi Montija Pajtona, David Lynch mi je zakon, volim filmove braće Cohen i Jarmuscha,jebiga ima tu dobrih stvari, Bergman, Kurosava, Peter Jackson od novijih, onaj Braindead je ludilo. Coppola, naravno,ApocalYpse now i Kumovi… Skoro sam zaboravio T.Gilliama, ali on spada u Pajtone. Ima još toga, ali to evo što mi odmah pada na pamet. He, he, i Dobar, loš zao.

-Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se jos uvek bavi i muziciranjem)?
O.: To mi je važna stvar. Povremeno imam određene kontakte s glazbom, u kreativnom smislu, a nekada sam bio aktivan. Uglavnom, stalno mi neki klinac drnda iz zvučnika nezanemarive veličine i snage. Tu mi je ukus dosta širok, volim metal, elektronsku glazbu koje ima valjda 800 podvrsta, volim neke hip hop grupe, reagge, jedno vrijeme sam ovisio o jazzu. Ne volim domaća sranja.

-Sta sve utice na tebe i tvoje radove, okruzenje, TV, stampa, internet, literatura, Strip i sl.?
O :Okruženje najviše, ljudi I primitivci koji su kao motiv neiscrpni. To je tzv. Trajna inspiracija. Redovno odlazim na pijacu, obilazim određene ugostiteljske objekte, svadbe, svinjokolje i buvljake. Pratim ljudske sudbine po Crnim kronikama. I puštam mašti na volju.

-Sta bi za kraj porucio mladim autorima?
O.: Da se ne igraju sa strujom i šibicama u blizini izvora plina, ne piju brom i rasol na prazan želudac. Ako im se ukaže prilika neka objasne dedi da stršljeni ne pogoduju toliko njegovoj reumi. I neka mu napokon otkriju da je završio 2. svjetski rat, i da može slobodno sići sa tavana, neće ga nitko dirat.

sadržaj

3.

PARISKI SPLEEN (2)

Franc

O POLITICI, O HERGEU, BESKRAJNO DUGO I BESKRAJNO DOSADNO (ASSOULINEOV BIOGRAFSKI POKUSAJ)

Medju mnogim monografijama koje pretenduju da strucno govore o Hergéu, umetniku i coveku, medju mnogima koje imaju za cilj da sto celovitije predstave njegovu figuru, njegov rad i delo, poslednjih godina se, (s pravom ?), najvise polagalo na rad Pierrea Assoulinea, direktora redakcije knjizevnog casopisa "Lire", autora nekoliko romana i biografskih dela. Biografija "Hergé" (Plon, 1996, - Gallimard, Folio, 1998, za dzepno izdanje), na preko osam stotina stranica, predstavlja pokusaj takvog, sinteticnog pisanja, o zivotu i radu jednog istaknutog likovnog umetnika.

Na formalnom planu, Assoulineova metodologija, po sebi, ne predstavlja novost ; autor se drzao klasicnih kriterija linearnog, hronoloskog kazivanja, i njegova periodizacija nije drugo do preuzimanje najznacajnijih datuma iz zivota Georgesa Rémija, kako umetnika, tako i coveka (glave "Certitudes", "Solitude", "Plénitude"). Medjutim, osnovni smer kazivanja, koga jasno odredjuje i sredisnje poglavlje "Solitude/Samoca", izvestan je od prvih redova: Assoulinea prevashodno zanima Hergéova politicka (ne)angazovanost, licnost Hergé, Hergé u svome veku, u svom dobu, i na toj ideoloskoj premisi Assouline zasniva svoj celokupni istrazivacki rad.

Ovakav (skrajnuti, ideoloski) pristup jednoj biografskoj gradji, neminovno boji knjigu tendencijoznoscu i, ne prezajmo to reci, otvorenom, dogmatskom iskljucivoscu.

Odavno se u Francuskoj ustalila bajata i vrlo prazna, opasna a dozlaboga ishabana politicka bien-pensance, politicka korektnost koja ne dopusta istupanja, korigovanja, individualnu refleksivnost. Levicarska inteligencija se beskrajno dugo, cepidlacki, nisko i providno - a sistematski i neumorno - odaje "kritickom" promisljanju dela i rada javnih licnosti koji joj nisu bili naklonjeni ili koji su je izravno dovodili u pitanje u toku druge polovine prosloga veka. Francuzi, eto, jos uvek izravnjuju racune iz vremena drugog svetskog rata. U poslednjih nekoliko godina, bilo je pomodno traziti tragove Vichyzma ili antisemitizma - jos za njegova zivota – kod, recimo, predsednika Miterranda, dok se, u slucaju koji nas zanima, u pariskim krugovima Rive gauchea, Hergéu nikad nije oprostio njegov katolicizam, i tragovi drzavne, belgijske kolonijalisticke ideologije, u najranijim "Tintinima" (zamislimo kako bi danas bilo dovoditi u pitanje Kirbyjev eticki integritet zbog ranih "Thorova" ili "Captain Americae", i onog nesnosnog talasa americkog "demokratizma" koji njegovi super-heroji izvoze svetom u borbi protiv "crvene nemani", kao sto su to cinili dvadeset godina ranije, protivu nacizma). Drugacije receno, po Assoulineu, Hergé je bio, takoreci, "nepopravljivi", ako ne ubedjeni, barem po "inerciji" i vaspitanju – klasicni klero-fasista. U svojoj knjizi, zapravo, Assouline dovodi u pitanje citav svet, civilizaciju, i kulturu, iz koje je Hergé proizasao, i za koje je ostao vezan, u toku celoga zivota. Najposle, zamerena mu je vernost prema prijateljima, fasistima, koje je imao, i prema kojima je ostao veran, i nakon rata. Zamera se, u Assoulineovoj biografiji, sve ono sto od Hergéa cini coveka, od krvi, i mesa. U usta Edgara Jacobsa stavlja se, ocito otrgnuto iz konteksta ili sa namerom, iskrivljena, tvrdnja po kojoj je on, Hergé, bio rezervisan, hladan, bezosecajan ili ironican, prema drugarima, saradnicima. Kao kralj sunca, prema podanicima ! a da li je to kompatibilno sa predhodnom, Assoulineovom tvrdjnom, i zamerkom, o vernosti, i odanosti, prijateljima, fasistima ?

Ideoloski, propagandni materijali ne haju za takve, interpretativne, omaske.

Bitno je da se blati.

Naravno, nepristrasnom citaocu nece biti jasno kako je Hergé, "rasista", "kolonijalista" i "fasista", mogao, buduci takav, da objavi, recimo, onakve antiimperijalisticke table u "Tintinu u Americi", "Slomljenom uhu", "Otokarovom skiptru"; onaj divni, i, politicki gledano, najangazovaniji album, "Plavi lotos"; kako je mogao da stvori, na samom pocetku drugog svetskog rata, otvoreno antihitlerovske, profrancuske table "gospodina Belluma" (cije samo ime, drustvu svesnog svoga klasicnog predanja, asocira na rat); i onakvu tananost, liricnost i humanizam koji izbijaju iz opisa ciganskog zivota u "Draguljima kastafjore", gde se motiv egzotizma, na svega jednoj tabli za citavu duzinu albuma, javlja kroz melanholicni napev ciganske pesme, jedne tihe veceri, u romskom logoru, kraj vatre – egzotizam, osnovna potka koja je, poput reke ponornice, najneophodniji elemenat koji prozima sve pustolovne naracije i koja, u ovoj – takoreci postmodernoj - Tintinovoj avanturi, nikako da zapocne ; kako je mogao da, projektujuci belgijsko drustvo u juznoevropski, slovenski, balkanski ambijent malih kasaba, malih ljudi i mirnog seoskog zivota a velikih ambicija politicara, spijuna i zbirova, pokaze izuzetno razumevanje kako za belgijsku, tako i juznoslovensku stvarnost, opisujuci savremene dogadjaje kriticki i bez pristrasnosti (stavimo na stranu, bar na tren, ona prva dva, nes(p)retna albuma); stvorivsi od Tintina lik bez mane i poroka, kroz cije oci otkrivamo prljavstinu njegova veka ; kroz cije reci i delovanje progovara eticki kodeks parvde/nepravde, onakav kakav postoji u decijoj svesti – ne smetnimo sa uma da je Hergé upravo za decu i stvarao svoje albume ; kako je, najposle, "rasista" mogao slati svoje junake – Albert Londres je tipski prethodnik Tintinu – po svim egzoticnim delovima sveta, kako se provincijski "rasista" mogao zanimati za njih, biti otvoren ka njima, i kako je sam Hergé, "rasista", mogao, zaboga, za najbolja prijatelja, imati Kineza Tchanga ?

Assouline zamera na tvrdnji ovoga, po kojoj je sredina u kojoj je on, Hergé, ziveo, njemu bila data, nametnuta; Assouline tvrdi da je Hergé u njoj bio, nasuprot tome, sasvim integrisan, kao riba u vodi : medjutim, ima li Assouline iskustvo verskog vaspitanja i rasta u verskoj sredini? Po cemu bi takvo poreklo bilo losije od kakvog drugog? Pisuci o potonjem, zrelom Hergéu i njegovoj dugogodisnjoj krizi, razvodu i otvaranju ka svetu i drugim vidovima percepcije i shvatanja stvarnosti, da li je Assouline mogao pojmiti psiholoski, dusevni napor, egzistencijalnu tenziju, dramaticnost Hergéove poslednje metamorfoze? Odgovor je, ipak, da nije; nije mogao, jer Assouline samo bledo, novinarski glupo, sveznalacki, prokazuje. I, pri tome, misli da to cini na znalacki, duhovit nacin. Sedamdeset godina je leva inteligencija u Francuskoj prokazivala Burzuja (upravo ta gauche caviar ili, kako ih je, u nas, nazvao Crnjanski – salonski komunisti), zmireci pre svirepim zlocinima komunistickih poredaka. Ni u jednom trenu, Assouline Hergéu ne dopusta iskrenost, po meri coveka, mogucnost da se pogresi i pokaje ! i po tome je Assouline tipicni predstavnik pariske rive gauche i staljinisticke ideoloske nastranosti, tako reprezentativne osrednjosti nekih francuskih intelektualaca. Jer, naposletku, koji je to "veliki" Hergéov greh? To, sto je uvek, vrlo lucidno, demokraticno, i hrabro – u doba kada se nije smelo dirati u "novu veru" covecanstva - smatrao, po drustvo, jednako zlima, oba ekstrema: i nacizam i komunizam. I to sto se, sezdesetih godina, u odbrani Rodjenog Amerikanca, Ronald Newmana, osudjenog, kao dezerter, na dvadeset godina robije, obratio vrhovnom predstavniku Natoa u Evropi, vrseci pritiske na vojne vlasti, na politicku strukturu Alijanse, kako bi se Indijanac oslobodio. I sto je pisao: "ova afera me podseca na nacizam". Ovu izjavu mu Assouline, jasno, uracunava u cinicno banalizovanje varvarstva: pobogu, "na ovaj ili onaj nacin", veli on, Hergé je, ipak, bio "saucesnik" nacizma! Stoga, da bi olaksao savesti, tako olako izjednacava Nato strukture s nacistickim! Kako bedno. Mi bismo rekli, danas – nakon svirepog iskustva razaranja SFRJ i bombardovanja Srba "svih i svud" – da demokratski Nato, ni po cemu, ne zaostaje za prethodna dva, neljudska, sistema. I da je Hergéov cinizam, u osnovi, izraz dubokog poznavanje ljudske prirode i prirode drustvenih poredaka. Hergé je, zapravo, samo izrazio nesto sto se nikada, nikad, nije naslo na jednoj Kirbyjevoj, Leeovoj tabli. I, za razliku od americkih Comics industrija, on grehe svoje mladosti nije vukao, iz albuma u album, u zreloj dobi, niti je svoje table protkao sumnjivim sirenjem zapadnjackog (comics – usa) demokratizma po svim cukama sveta.

Kamo srece da Kirby ima bar jednu tablu protivu vijetnamskog rata!

Moralna dimenzija Hergéovih likova, zato, uvek je jasna: biti cist pred sobom, drzati se daleko od svakoga zla. Ovo osnovno eticko merilo, u njegovom delu, nikad se ne pomera. Kada je, recimo, u "Aferi Tournesol", zapretila opasnost od zloupotrebe njegovih naucnih otkrica, profesor ih je sve unistio. Istovetno se dogadja u stripu "Zadatak: mesec". Tintin je, po unutarnjem porivu, u svemu ispravan decak. Haddock, ako i nije savrsena licnost, nepopravljiv je dobricina. Samo se Dupond(t)ni ponasaju po PS-u, i najvise zla proizilazi upravo iz njihova slepa drzanja zakona. E, ti nedotupavni policajci ! Je li suptilni Assouline, mozda, jedan od njih? "Moralno-politicka podobnost", komunisticka sintagma;  "politicka korektnost", demokratska. A za slobodan, sasvim oslobodjen i kriticki duh, ima li mesta? Ima li, jos, mesta za sasvim nezavisno, nijansirano misljenje, delovanje? Pitanje ostaje otvoreno: a tu je, naposletku, policija misli, da nas svagda, koriguje.

Tako sam doziveo citanje Assoulineove biografije: kao pedantni raport o jednom "moralno-politicki nepodobnom" zivotu, o jednoj "skandaloznoj" i "sramnoj politickoj nekorektnosti" zvanoj Georges Rémi! Nije li, uostalom, posramljenost Hergéove udovice, po objavljivanju ove biografije, znak ispravnosti Asoulineove postavke? Fanny, osisana poratna droljica? Fanny kukavna celavica koja je surovala sa jednim mracnim sraradnikom okupatora? Katarzicna posramljenost Fannyeva kao znak moralno-politicke ispravnosti Assoulineova stiva ?

Lele majko.

Beskrajna komicnost sveznajucih intelektualaca Rive gauchea.

Srecom, Assouline se, nakratko, uzgred, bavi i Hergéom umetnikom. To se moze citati u poglavlju "Vers la consécration/Ka priznanju". Coveka bi najpre to i zanimalo: Assouline Hergéovom likovno-narativnom postupku posvecuje svega osam stranica. No, dobro: ipak su to, osam "preglednih", dobro izvedenih stranica.

Po Hergéu, navodi Assouline, strip crtac je umetnik u svakom smislu te reci; on je "svojevrsni likovni romansijer". Njegov postupak karakterisu jasan potez, preglednost, jednostavnost; Prohodnost i "maksimalna" shvatljivost. Izbegavanje kjaro-skura i sencenja ; prociscenost, svedenost i mera, kao klasicne zakonitosti strip stvaralastva. Jednostavnost je Hergéova zlatna mera. Postaviti sustinu na papir ; omoguciti besprekornu citljivost gradje, i ne vise od toga.

A za to, najpre valja vaspitati pogled ; uciti se crtanju, poznato je, pre svega znaci uciti se gledanju, posmatranju : zatim, belezenju vidjenog. Klasicna "cista linija" odgovara Hergéovoj percepciji sveta, njegovom instinktu. Cista linija izraz je intuitivnog dozivljaja sveta; iz nje se radjaju polet, lakoca, aritmicka kadenca i maestralno gradjenje saspensa koji karakterisu njegovo stvaralastvo.

Hergé, veli Assoulineu, stvara strip na sledeci nacin : pre svega, potrebna mu je nit vodilja, na osnovu koje pise skriptu, na dvadesetak stranica. Nakon toga nastaje prelamanje naracije, tabla za tablom. Svaku tablu valja zakljuciti, na poslednjoj kocki, saspensom. Zanimljivo je videti kako Hergé stvara na tabli: Steinbach papir kojim se koristi obicno je dva puta veci od strip table. Tu nastaju prve varijante crteza; scenografija, skice pokreta, izraza, gestova : Hergé radi olovkom, stvarajuci po nekoliko varijanti istovetnog motiva, poput pisca koji gradi recenicu ili pasus a zatim umece, izmedj redova, ili na marginama stranice, recenicne dodatke, stilske izmene, komentare, varijante. Ove radne verzije, kvadrat po kvadrat, Hergé kopira na paus papiru i prenosi, ponovno ih montirajuci, u definitivnu tablu, na beli papir. Potom stvara dekor, oslanjajuci se na solidnu dokumentaciju (posledica, zasigurno, dogugodisnje saradnje sa Jacobsom). Tusiranje se vrsi na Schoeller-Parole papiru, tusem Gillot’s Inqueduct g-2, nerdjajuceg celika. Sledi fotograviranje, polaganje boja, akvarele, guasa, itd… u zavisnosti od zeljenih tonova. Na kraju se ukucava tekst i vrsi "graficko ozvucenje", sto ce reci polaganje onomatopeja, krikova, usklicnika, itd… Svaki graficki, likovni ili tekstualni element je u sluzbi naracije. Na zavrsenoj tabli, nema tragova formalizma, niti golih l’art pour l’artistickih istrazivanja. Sve je u sluzbi price.

Jedna od boljih strana (ima i njih) ove tuzne biografije, jeste hronolosko pracenje Hergéovog razvoja, kao umetnika. Otkrivamo, tako, da se ovladavanje kodovima naracije, tridesetih godina, osetno krece ka usloznjavanju narativnih oblika i zrelijem koriscenju gegova; to zlatno doba tridesetih, u licnoj, Hergéovoj povesnici, doba je otkrivanja i realizacije izvanrednih, klasicnih proporcija kvadratica i likovno-narativnih sekvenci, na tablama Tintina; i doista, od tridesetih do pedesetih Hergé daje najvise, i najbolje od sebe. Za zaliti je sto biograf nije posvetio vise prostora svojim, kadikad vanrednim, analizama tog Hergéa: Hergéa umetnika. Assouline, doista, relativno pronicljivo, povremeno i kreativno, prati Hergéove razvojne faze i uspesno nam priblizava lik umetnika i stvaraoca; to pronicanje u Hergéovu likovnu i pripovedacku radionicu spada medju najbolje stranice ove duge, preduge i ideoloski zamorne, "moralno-politicki" podobne biografije.

Za one, pak, koji bi da cuju i Hergéov deo price, preporucujem izvanredno stivo Numae Sadoula "Tintin et moi; entretiens avec Hergé / Tintin i ja; razgovori sa Hergéom", Casterman, 2000. Tu, u posveti, Sadoul salje i prijateljski pozdrav Pierreu Assoulineu!

Kako veli mudra poslovica:
Psi laju, a karavana prolazi.

sadržaj

4.

NOVA NADA

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Otkako je doživeo svetsku afirmaciju, Aleksa Gajić se našao u poziciji da se relativno često pojavljuje u ovdašnjim medijima, ili bar često u poređenju sa drugim strip-crtačima. Po svemu sudeći, Aleksa se, koliko su mu to prilike dozvoljavale, potrudio da afirmiše strip, tačnije rečeno, da u intervjuima skrene pažnju na probleme koji prate ovdašnje strip-izdavaštvo. Sa statusom francuske, dakle, svetske zvezde, a naše medije izgleda i ne interesuje da li je u pitanju glumačka, muzička, ili čak i crtačka zvezda, Aleksa Gajić je verovatno prva ličnost iz sveta stripa koja se našla u poziciji da usmeri pogled javnosti ka sporednom koloseku na kome se strip našao. Podatak da je svoj strip "Technotise" dao izdavačkoj kući bez novčane naknade potvrđuje ga kao osobu koja pokušava da promeni stvari nabolje.

Nedavno izdati strip "Technotise" u tom svetlu, osim, naravno, potrebe svakog autora da kontinuirano objavljuje (a iz nekog razloga verujem i da svaki autor ima i potrebu da objavljuje na maternjem jeziku), odražava i želju da se strip-scena konačno vrati na glavni kolosek. S jedne strane stoji izrazita komercijalnost i dopadljivost koju Gajićev izraz poseduje, a sa druge ugled koji je stekao uspehom u francuskoj, i koji će mu verovatno omogućiti bolju promociju i prodaju izdanja. U stvari, već mogu da zamislim nekoga kako sa police za strip u knjižari bira Gajićev strip, jer je on jedini autor za koga je čuo ;-) otprilike kao što ljudi neskloni praćenju književne scene sa rafova uzimaju knjike, na primer, Nika Hornbija, jer im ostala imena baš ništa ne znače. Pa, bio bi red da konačno i neki autor stripa uđe u modu.

Reč-dve o samom stripu: moj opšti utisak, što se tiče "Tachnotise-a" je da je ovaj bolji od "Biča bogova". U scenarističkom pogledu, radnja se sadrži manje od variranja istoriografije, što je centralni deo "Biča bogova", a više od konkretnih događaja. To ga čini dramaturški potpunijim i zaokruženijim, te mi se čini da je Grkinić obavio bolji posao nego Valeri Manžen. Takođe, čini mi se da je Gajić scenariju "Technotise-a" prišao opuštenije, sa manje potrebe da fascinira širu publiku, a više želje da istakne sopstveni stil, koji je već valjda svima prepoznatljiv, pa su i na crtačkom planu rezultati bolji.

Osim crteža, i sam koncept stripa postao je prepoznatljiv za Gajića: naučnofantastična priča sa malim apokrifno-istorijskim primesama, beskompromisna akcija, povremena erotika, mlada dama u glavnoj ulozi… "Technotise" je viđenje autentičnog srpskog stripa, očima dvojice autora. Koncepcija Beograda budućnosti možda nije najoriginalnija, ali su je autori razradili na specifičan način, varirajućI motive orgijalnog seksa i ležerne upotrebe vatrenog oružja. Ne opredeljujući se za i protiv ovih već ih smatrajućI samo jednim korakom u daljem razvoju moralnog kodeksa, oni stavljaju u prvi plan krupnije oblike devijacija, kao što je korporacioni kriminal ili zloupotreba genetskog inženjeringa. Simpatičan detalj je dvosmerna sprega sa grupom "Prototip", koja je odsvirala pesmu "Tehnotajs" kao neku vrstu muzičke podloge za strip, a zauzvrat se pominje u stripu kao muzički raritet iz prošlosti.

Zamerke stripu mogu se uputiti na račun izvesne stereotipnosti u raznim pogledima, a i nepretencioznosti sižea, dakle svedenosti na akciju, ali ovo drugo je već problem koji crtači svuda u svetu teško prevazilaze. Obe zamerke odnose se na scenaristički deo posla, dok je crtačka razrada, na primer tehnoloških artefakata, na nivou ugleda koji Gajić sada poseduje. Istina, tu je i izvesna sklonost kiču na koju je i on sam jednom prilikom skrenuo pažnju, ali koja ne mora nužno biti shvaćena kao mana.

Da li sam rekao da je strip štampan u punom koloru, na odličnoj hartiji, u nešto manjem formatu koji se čini pravim za ovaj strip. Koliko će ovo luksuzno izdanje privućI širi krug čitalaca, ostaje da se vidi, kao i koliki će to uticaj imati na ukupno stanje u strip izdavaštvu.

Na kraju, želim puno sreće novoosnovanoj izdavačkoj kućI "System comics", koja ovim izdanjem namerava da započne seriju izdanja domaćih strip autora, naročito onih koji su objavljivali uglavnom u inostranstvu. Dakle, puno sreće, ili, kako se često kaže, "slomi nogu".

* * *
P. S. Ne mogu a da ne pohvalim "Kvintalovu tjednu karticu" broj 69. Sjajan tekst, pogotovo zato što me nije obeshrabrio!

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 11.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

SKROMNOST SE KAZE KOKAN

Zamislite da se zovete Nikola Mitrovic Kokan.

Zamislite da ste jedan od najistaknutijih autora druge generacije u Srbiji, pa i sire. Zamislite da radite za jednu od najmocnijih izdavackih kuca bivse Jugoslavije Decje novine, i to kao osmi uposljenik od vise od hiljadu. Zamislite da stvarate istoriju, radite Mirka i Slavka (kakav je takav je, ali da je bio neophodan domacem stripu-jeste), crtate Nikad robom, radite za skoro sve izdavace koji su ovde postojali i nesto radili. Zamislite da su vam ponudili da nastavite Talicnog Toma za Dargo. Zamislite da ste uradili bukvalno hiljade i hiljade tabli stripa, ilustracija, i da ste uz to imali i svakodnevni, redovni posao od 8 do 15 sati, gde ste bili maksimalno postovani, i da su vasa dizajn resenja jos uvek zastittni znaci nekih proizvoda, i sad posle 30 godina. Zamislite da ste uz to imali srecan porodican zivot, izveli dvoje zenske dece na pravi put, imali puno pravih prijatelja. Zamislite da ste pred kraj zivota potpuno altruisticki pokrenuli skolu stripa, i vodili je cak i ozbiljno bolesni...

A sad zamislite da u vasem sopstvenom gradu samo mali broj ljudi zna za vas. Zamislite jos da u celom svom zivotu niste imali ni jednu samostalnu izlozbu (iako ste imali toliko toga da pokazete). Zamislite da ste za zivota imali samo dve grupne izlozbe (jednu u okviru manifestacije 60 godina Jugoslovenskog stripa, drugu u svrhu promocije skole stripa). Zamislite da od hiljada svojih originala imate samo saku njih, i da ih delite sakom i kapom ucenicima iz svoje skole. Zamislite najzad da ste u zivotu dali samo dva intervjua, i to oba u poslednjih mesec dana vasega zivota-kao posledicu toga sto ste bas tih sudbonosnih mesec dana pred kraj dobili jedina dva priznanja za bavljenje stripom (Maksima za zivotno delo, i Oktobarsku nagradu grada Leskovca).

Zamislite da se zovete Nikola Mitrovic Kokan. I zamislite da ne znate znacenje reci tastina.

sadržaj

6.

QMOVA KOLUMNA (61)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

SALINAS

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (71)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

O LUDOM VJETRU

sadržaj

8.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

- STAN LEE MEDIA (Bojan M. Đukić)

STAN LEE MEDIA je kompanija kojoj hitno treba superjunak; i to ne onaj koji je njena nova kreacija, vec PRAVI pravcati...

...vise nego ikada u njenoj - sada moze da se kaze - prekratkoj istoriji bavljenja superjunastvom u sajber-prostoru. Naime, S.L.M. je i stvorena da bi kreirala, distribuirala i licencirala originalne koncepte (karaktere i storije) prvenstveno za www.stanlee.net stranu koja, na zalost, vise NE postoji na Mrezi posto je pocetkom ove godine podnesen zahtev za tretman po Clanu 11 povodom bankrotstva usled nedovoljne infuzije gotovine!

Za razliku od nedavne slicne situacije sa MARVEL-om koja se za tog strip-giganta ipak zavrsila relativno srecno, Ujka-Stankova firma je takodje objavila i spremnost da saradjuje sa organima zakonske istrage u vezi sumnje da je izvrsena zloupotreba kompanijinih finansijskih fondova. Pomenuti Sten Li (predsednik i suosnivac kompanije) slavan je kao ko-kreator sve popularnijih likova i junaka MARVEL-stripova (uskoro i filmskih ikona poput X-Ljudi, takodje njegove kreacije!) - Coveka-Pauka (Spider Man), Fantasticne Cetvorke (Fantastic Four) i jos mnogih drugih. Njegova kompanija je odnedavno i vlasnik autorskih prava na literarnu [i multi-medijalnu] kreaciju VARVARIN KONAN, a bavila se i stvaranjem animiranih sadrzaja te prodajom licenci na Lijeve nove karaktere Mrezi, zabavnim parkovima, televiziji i filmskoj industriji.

Li poseduje 28 procenata kompanije a porodica drugog suosnivaca - Pitera Pola (Peter Paul) 27%. Pol i podpredsednik Kenet Uilijems (Kenneth Williams) su trenutno pod istragom zbog osnovanih sumnji da su pocinili nedelo pronevere i obmane sufinansijera te akcionara [nedavno bankrotirale] kompanije.

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

ALEKSANDAR ZOGRAF LINKS # 5
If you don't want to receive this list in the future, just say NO to
zograf@panet.co.yu

---

Whoa! Just came back from Paris. Those of you who're visiting there in the days to follow, can still see the exhibition/buy some originals at the Regard Moderne (until June 2nd). It's at 10 Rue Git-le-Coeur, close to the St-Michele metro station. Info about the exhibition (in French) is posted at the very interesting "lewub" site:  

http://www.lewub.com/news/unenews.php3?newsid=130

---

There's also an info about the another event I participated ( together with Thierry Guitard, David B, Stephane Blanquet, etc), which is  Independent comics festival (open until May 27th) in the castle of Livry Gargan :

http://www.lewub.com/news/unenews.php3?newsid=127 

---

My story was included on the CD ROM comics anthology titled Nambanga, published in Japan, and targeted to the people who are aiming to learn foreign languages, as well as those who are interested to find out more about the international comics scene ...

http://keitai-comics.com/comics/

---

In Brazil, they released a series of T-Shirts with the designs from Aleksandar Zograf's comics. The price is US$ 12.50 for one and US$ 20 for two t-shirts, worldwide shipping included . For more information write to: candyland@candyland.com.br 

The designs could be observed at: 

http://www.candyland.com.br/Index/Produto/Artistas/
AleksandarZograf.htm

---

Review of my Italian book, Lettere dalla Serbia ( in Italian, of course ):

http://www.panzonet.com/comix%20smash/lettereserbia_file/
lettereserbia.htm

---

Speaking of Italy, there's even a poem dedicated to Aleksandar Zograf AND the bombs!

http://edizioniclandestine.com/concorso/finalisti%202001/Dezi.htm

---

 Serbian rap-music star Voodoo Popeye has included a notice (in Serbian) and a photo: 

http://www.popaj.co.yu/Saradnja/zograf.ht

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 26. maja do 1. juna

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad