STRIP VESTI
Broj:
118
18.05.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

  1. GLENAT U NOVOM SADU - Strip Vesti
  2. STRIPBURGER #29 - Strip Core
  3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
  4. ALTERNATIVA I SUPER-HEROJI - Ilija Bakić
  5. LEOPOLD - Srđan Aćimović
  6. JUŽNJAČKA UTEHA No 10. - Marko Stojanović
  7. QMOVA KOLUMNA (60) - Bojan M. Đukić
  8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (70) - Darko Macan
  9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -    OUTLAW NATION NA NETU
  10. PISMA ČITALACA - mail
  11. LINKOVI - Strip Vesti
  12. DATUMI - Strip Vesti
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti

 

NEŠTO IZMEĐU... STRIP VESTI I MONOTONIJE

Krenuo sam da pišem o monotoniji i …cvrc… nestade mi fajl. Ko mi reče da pišem o monotoniji kada je reč o Strip Vestima? Gde to može biti monotono?! Kad god misliš da sve ide ko podmazano nešto pukne.

O čemu sam hteo da pišem?

Pa o tome da se dešava da ne stižem baš uživati u čitanju tekstova o stripu kao što sam želeo kada sam pokrenuo Strip Vesti, ali to nije ništa neprirodno. Znate li nekog urednika strip magazina koji stigne da sa uživanjem pročita strip koji objavljuje?!?! Ali se dogodilo i to da sada naše SVesti idu jednim mirnim, utabanim putem, bez, naizgled, nekih većih iznenađenja. I onda shvatim da usled svih svojih briga i prezauzetosti, na koju se, primetili ste, stalno žalim (a o tome sam pisao i u prvoj…cvrc-nestaloj… verziji uvodnika, bog me kaznio) ne stižem da primetim neke ekskluzivitete. Mislim primetio sam ja da je vredni Bojan Đukić napravio ekskluzivan intervju sa legendom USA, inače naše gore listom, stripa Majk Zeck-om. Ali tek me je jedan e-mail sa pitanjem što to nisam jasnije naznačio negde u uvodniku jer se po naslovu qmove kolumne ne vidi o kakvom važnom intervju je reč. Da, navikao sam da u SVestima idu intervjui kako domaćih zvezda stripa tako i stranih i meni je to bilo… normalno.

E, to već liči na monotoniju.

Nadam se da čitaocima SVesti nisu dosadne, nisu ni meni, ali ako mislite da im treba malo dinamike recite. Smislićemo nešto, ima nas 400 (slovima: četiristotine) i puni smo ideja, zar ne?

Kad već propuštam da najavim tekstove, da iskoristim priliku da za sledeći broj najavim intervju sa Dubravkom Matakovićem kao i poslednji intervju sa pokojnim Nikolom Mitrovićem Kokanom, u stodvadesetom broju, koji je za Arsenal uradio Marko Stojanović mesec dana pred smrt ove legende leskovačkog i domaćeg stripa.

Jednostavno, od kada radim uvodnik na ovaj način, nešto poput kolumne, bez priče o tome šta imam a šta nemam u tekućem broju, bez pravdanja, kukanja za tekstovima i,.. eto bez najava važnih tekstova, promakne mi da treba nešto najaviti ili istaći. Pomenuti čitalac očekivao je specijalnu najavu za pomenuti intervju a ne da to bude sakriveno pod imenom koje sreće svakodnevno u SVestima.

Izvinjenje. Ali zato podsećam da u ovom broju možete pročitati drugi deo pomenutog intervjua, dok ćete za prvi morati da "prelistate" prošli broj.
S poštovanjem,

Zlatko Milenković

 

sadržaj

1.

GLENAT U NOVOM SADU

Strip Vesti



Retke su prilike, nijedne ranije se ne sećam, da neki predstavnik velikog inostranog izdavača dođe u Jugoslaviju da traži talentovane autore. Csaba Kopeczky direktor Glenat-a koji se bavi istočno-evropskim autorima u društvu još jednog mladog direktora Glenat-a je od 16-20. maja u poseti našoj zemlji. U okviru te posete, koja je već uveliko u toku i gde je već pri kraju beogradski deo (dok ovo čitate) će posetiti i Novi Sad posredstvom Marketprinta, KOS-a i Strip Vesti.

Nakon posete Marketprintu će gospoda iz Glenat-a doći do Kluba Obožavalaca Stripa gde će svi zainteresovani autori imati priliku da se direktno predstave jednom velikom francuskom izdavaču, Glenat-u. Bez putovanja u inostranstvo.

Tako da ovim putem, još jednom, pozivam sve domaće autore koji žele da predstave svoj rad ovom izdavaču, i možda se tako upišu na listu domaćih autora koji su uspeli u inostranstvu, da dođu do prostorija KOS-a sa svojim radovima.

Trenutno nisam u mogućnosti da dam potpuno tačnu satnici posete ali je izvesno da autori u KOS mogu da dođu već posle 11:00 časova. Očekujemo da ćemo u prostorima KOS-a biti oko 11:30 časova ili možda malo kasnije. Sve zavisi od više faktora tako da nismo u mogućnosti da damo potpuno preciznu informaciju. Tako da može doći i do malih odstupanja od satnice što ne treba da zabrine autore koji porane...:)

Znači:
Društvena organizacija
Klub Obožavalaca Stripa
Kralja Aleksandra 10 (u dvorištu, I sprat)
To je u strogom centru grada preko puta hotela Vojvodina.
 Tel: 021/624-723

Mene (Zlatko Milenković) ćete u toku današnjeg i sutrašnje dana moći da dobijete na telefonu: 063-8-254-933

sadržaj

2.

STRIPBURGER #29

Strip Core



Prvi postangulemski broj Stripburgera - o nagradi za najbolji fanzin godine 2001 već vrabci cvrkuću - je poseban iz više razloga. Prvi je, da Stripburger uz minimalnu finansijsku potporu državnog Ministrstva za kulturu (iako je isto Ministrstvo pri odnosu prema stripu vanredno nekulturno), ipak opstaje. Ne samo da opstaje, već uporedo radi dva broja. Za septembar najavljujemo izlazak Stripbureka #2, nove stripovske antološke zbirke istočno-evropskega stripa! Ali to je priča za drugu priliku.

U 29. redovnom broju Stripburgera smo se odlučili, da nećemo predstavljati nijedan nacionalni bloka (u pripremi za neka bolja vremena su quebeški i švicarski blok), zato sa oduševljenjem objavljujemo blok stripova autorki iz strip radionice međunarodnog festivala "Mesto zensk", koji je potekao u prostorijama Međunarodnog grafičkog likovnog centra u Ljubljani prošle godine u oktobru. S ponosom prvi put na Stripburgerovim stranama objavljujemo stripovske prvence četiri slovenačkih devojaka (Andreja Kladnik, Petra Petan, Mina Zabnikar, Mojca Janzelj) i dvojice slovenačkih momaka (Olmo Omerzu, David Krancan). Neočekivano smo se našli pred jednim t.i. blokom. To su priče Valiuma, Nuvisha i Maxa Anderssona sa Larsom Sjunessonom, koje su sve nekakvi fiktivni strip dokumentarci sa putovanja. Valium, legendarni quebeški autor iz Montreala, ustripovao je dogodivštine sa putovanja na prošlogodišnji Small Press Expo; Nuvish, novi član marsejskog kolektiva Le Dernier Cri, je pod utiskom gostovanja u Sloveniji uradio epski strip o balkanskim dogodivštinama tajnog vatikanskog agenta "Lina"; švedski državljani iz Berlina Max Andersson i Lars Sjunesson, su završili prvi deo priče o avanturi, koju su na gostovanju na Stripburgerovom projektu AAAAAAAAAAA doživeli u Sarajevu.

U vreme izložbe OKO IN NJEGOVA RESNICA, Spektakl i resnicnost u slovenačkoj umetnosti 1984 - 2001, koju do 27. maja možete pogledati u Modernoj galeriji (Ljubljana), možete u Strip Core-ovoj dnevnoj sobi naći novi broj Stripburgera kao i druga izdanja Strip Corea (Foruma Ljubljana). Tu se mogu kupiti.

Promocija 29. broja revije Stripburger je bila u četvrtak 10. maja od 18. časova u Srediscu za mlade Mestne knjiznice Otona Zupancica u Ljubljani, gde će se održati "Razgovori sa strip autorima", koje vodi Igor Prassel, tu su učestvovale slovenačke autorke, multimedijalno predstavljanje Stripburgera s pripremljenim programom animacije za 17. maj uveče u ljubljanskom klubu K4. Ko kupi Stripburgera na blagajni kluba, ima besplatan ulaz.


Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Metelkova 6/I, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662,
fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore

sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint



-KONAN #10
U majskom broju naše edicije Konan čitaocima predstavljamo kompletnu epizodu "Kockari iz Asgaluna". Scenario za ovu priču je uradio Michael Fleisher, dok je za crtež bio zadužen Alfredo Alcala. Takođe smo objavili i četvrti, poslednji, nastavak stripa Kralj Kul u epizodi "Demon iz srebrnog stakla" pod nazivom "Sukob sa stvarnim neprijateljem" koga crta John Bolton po scenariju Doug Moench-a. Zbog većeg obima stripova je ovaj broj nešto deblji i skuplji, cena mu je 65 dinara.


-KOMANČA #5
Ovih dana je izašao iz štampe i peti album iz serije "Komanča", svima znanih Hermana i Grega. Epizoda nosi naslov "Pakao u Grinstonu". Ako niste član stripotekinog Kluba ljubitelja stripa možete svoj primerak kupiti u sledećim knjižarama.

SOLARIS
Sutjeska 2
21000 NOVI SAD
 BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD
STUBOVI KULTURE
Trg Republike 5
11000 BEOGRAD 		PLATO
Akademski plato br..1
11000 BEOGRAD
Info@plato.co.yu
www.plato.co.yu


sadržaj

4.

ALTERNATIVA I SUPER-HEROJI

Ilija Bakić


STRIP

ALTERNATIVA I SUPER-HEROJI

"Placebo" br. 1, Grafikam, Zrenjanin

Mala družina domaćih strip izdanja dobila je novog člana - magazin "Placebo" iz Zrenjanina. Kako je to više puta ponavljano, pojava prvog broja strip publikacije za naše je uslove izuzetan uspeh a potom se, sa svakim novim brojem, problemi oko iste samo umnožavaju (jer ovde i dalje važi da svaka dobra ideja ima najviše šansi da propadne - što se stripadžijama ne dopada ali je višestruko potvrđeno). U najboljem slučaju izdanje opstaje ali izlazi neredovno, nema ga na kioscima, ne plaća honorare autorima itd... No, valjda će neka publikacija i tu pravilnost prekinuti - možda baš "Placebo".

Redakciju "Placeba" čine Dejan Uzelac, Vladimir Kuzmanov, Vladan Nikolić, Mišo Živanov i Vladimir Popov, strip autori i poznavaoci a sadržaj prvog broja čine upravo njihovi radovi. Dejan Uzelac predstavljen je sa dve table ("Vrag je odneo šnalu", "Amanda i Žare"), dužim stripom "Žeđ za glađu" i prvim delom serijala "Ringe-ringe raja došao čika Klaja". Njegov grafizam prepoznatljiv je po robusnom crtežu, namerno "naivnom" i često obogaćenom upotrebom tehnike laviranog tuša, dok je tematska okosnica priča "oneoubičavanje" svakodnevice uplivom sarkazma i apsurda. Vladimir Kuzmanov u stripovima "Krajputaš" i "Pandora & me" kombinovanjem različitih likovnih tehnika i dinamičnom montažom tabli efektno govori o fantastičnim događajima sa neočekivanim poentama. "Something without" Miša Živanova varijacija je priče o u mašti zagubljenom (anti)junaku. Vladimir Popov Pokušava da parodira superheroje u "Čudnim stvarima", dok se Vladan Nikolić predstavlja duhovitom tablom "Zatočenik stripa" (scenario D. Pavković) o junaku koji mora da ostane na sceni do kraja stripa te humorističkim "Kraljem mrava" koga na pravu meru dovodi nestašna beba-slon.

"Placebo" sadrži i nekoliko stranica sa tekstualnim prilozima. Pored vesti o novim svetskim strip projektima (Frenka Milera, Stena Lija) možemo pročitati odgovore Garta Enisa, scenariste stripa "Propovednik", na primedbe da strip vređa Boga i vernike. V. Kuzmanov piše o razvoju serijala "Američka liga pravde", prvom timu superheroja iz 1940. koji se do danas bori sa hordama zlih momaka. Sa Zoranom Janjetovom o onome što (ne)voli da radi i čime se trenutno zanima razgovarao je Miša Živanov. Informativnost članaka je nesporna mada oni poprilično odudaraju od alternativnosti stripova između kojih su umetnuti. U svakom slučaju "Placebo" zaslužuje pažnju, podršku i najbolje želje.

Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 03.05.2001.godine

sadržaj

5.

LEOPOLD

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net


Strip-crtači su zaista (čast izuzecima) čudni ljudi: introvertni, povučeni u svoje crtane svetove. San im (nam) je da crtaju po ceo dan, zatvoreni u svoju sobu, a da pare same pristižu, da se albumi sami štampaju. Zato je strip uvek dolazio u poziciju da u njemu vuku konce ljudi kojima je stalo jedino do profita koji se odatle može izvući. Kod nas, danas, ta količina novca suviše je mala da bi mogla zainteresovati neku izdavačku "ajkulu". Zato se strip vraća nazad u ruke onih prvih: entuzijasta i poštovalaca stripa, a, kako rekosmo na početku, njih nema mnogo. Fanzini i časopisi tih entuzijasta, nisu količinski dovoljni da zadovolje potrebe čitalaca, a ni potrebe crtača za objavljivanjem svojih dela (a čini se, oni su (mi smo) upravo najkrivlji).

Zbog toga sam sklon da strip Dušana BožIća, "Leopold" (prva epizoda serijala "Filip Kaven") ocenim prilično subjektivno, imajući u vidu sve probleme kroz koje je mladi crtač prošao da bi stigao do svog samostalnog izdanja, a to su:

  1. Naterati sebe da crtaš strip dugačak 46 strana, iako je realna šansa da će taj strip pročitati iko sem tvojih bližih poznanika minimalna, i još teže: dovesti taj strip do kraja.
  2. Pošto imaš završen strip, proći kroz pakao finansiranja, uređivanja, štampanja izdanja, kao i distribuiranja po knjižarama. Ovo je utoliko teže ako si mlad, neafirmisan, i pokušavaš da crtaš komercijalni strip u svetu ogrezlom u andergraund.
  3. Planirati eventualni sledeći nastavak, što opet uključuje prolaz kroz prve dve tačke.

Posle svega, nama čitaocima ostaje da pročitamo taj strip, a njemu se, sve u svemu, i ne može naći neka veća zamerka: pristojno nacrtan čak i za svetske standarde, sa dobrim, mada nepretencioznim scenarijom, glavni junak koji nekako potseća na Bernarda Prinsa, omladinska naučna fantastika, tajni agenti, dovoljno duga priča da zasluži 46 strana. Pa, solidan strip i autor koji obećava.

Neke zamerke ipak moram pomenuti (računajući da par sugestija može samo koristiti); Kao prvo, suviše junaka je uvedeno upriču; Rezultat toga je da su pojedine scene pretrpane likovima koji uglavnom pasivno stoje sa strane, linije sižea nisu uvek sasvim jasne, a i glavni likovi ne uspevaju da dođu do izražaja. Zatim, tu je inteligentni mačak glavnog junaka koji bi sa svojim komentarima trebao da bude svojevrsna verzija Spiruovog Spipa, ali njegovi komentari uspevaju da budu samo suvišni. Konačno, tu je sklonost ka preteranom slupavanju kola u svakoj prilici.

No, naspram toga stoji činjenica da kod nas postoje ljudi koji su ne samo sposobni da nacrtaju strip koji sa uživanjem može pročitati i mlađa i starija publika, već i da u pravo izdavačko nevreme taj strip adekvatno pretstave čitaocima. Svaka čast!

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 10.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


VRACANJE DUGOVA

Pre Nikole Mitrovica Kokana u Leskovcu nije bilo stripa.

Stari majstor je celog svog zivota radio svoj posao sto je valjanije mogao. Danonocno je jurio je rokove, davao od sebe sve sto je mogao da postigne zadovoljavajuci kvalitet. Bio je to njegov posao, njegov zivot i nije ga van toga nesto mnogo toga interesovalo, trbalo je izdrzavati porodicu, ishraniti decu...Strip je bio posao a vreme neprijatelj. Zivot je bio toliko jednostavan. I toliko komplikovan.

Za Kokana je slom stripa u Jugoslaviji bio slom dotadasnjeg nacina zivota. Samim tim sto nije bilo velikih izdavaca za koje se moglo raditi serijski, onako kako je Kokan bio navikao, ostavilo je jedan vazan deo njegovog zivota praznim. Cerke su odrasle, odselile se, zena mu je umrla, ostavljajuci jos vecu prazninu...I Kokan je morao da trazi novi posao. Osnivanjem Leskovacke skole stripa (koja danas nosi njegovo ime) Kokan je sebi nasao posao. Neplacen doduse, ali vezan za strip, posao koji ga je ponovo okupirao kao nekad, a stari je majstor celog zivota radio svoj posao sto je valjanije mogao. I bio je okruzen mladima, i ponovo je uzivao, i mozda mu se cinilo da je ponovo i sam mlad, da je sve kao nekada. Otvorio je svoja vrata mladima, i nestedimice davao i savete i pomoc svakome ko ih je trazio. Radio je to i kad je vec znao da je bolestan od raka i kad je znao da mu nije ostalo mnogo. Radi to i sad, iako odavno nije vise sa nama. Kroz mene. I kroz druge svoje ucenike.

Posle Nikole Mitrovica Kokana u Leskovcu ce biti stripa.

sadržaj

7.

QMOVA KOLUMNA (60)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com


Majk Zek - drugi deo
 www.mikezeck.com

NEMA ZBORA DA je nas sagovornik, gospodin Majk zek, svestan svojih vrednosti i prestiznog mesta koje zauzima u americkom i svetskom stripu. No pada u oci kako bez lazne skromnosti stavlja do znanja da mu nije dosezan nivo jednog velikana poput Volija Vuda (Wally Wood) koji se sa lakocom 'seta' izmedju grotesknog, realisticnog i 'hibridnog' crtackog stila.

Ono sto jos vise cudi jeste spoznaja da je Majk vrlo elegantno izbegao da sebi 'dize cenu' pominjanjem cinjenice da je u mladosti 'pekao zanat' i ucio se crtanju stripova na najboljem od zamislivih izvora mudrosti i prakticnih znanja - kao asistent velikog i nenadmasnog Vudija u njegovom studiju gde je bio ne samo apsolutni pocetnik nego i jedina osoba bez licnog naoruzanja - a Vudi je bio na glasu kao revolverski fanatik i uspesan u ubedjivanju brojnih saradnika da ga slede otezani za po koji kolt pod pazuhom ili makar Smit & Veson za pojasom. Nas Majk je tako vec drugog dana dolazenja na segrtovanje dobio na poklon od gazde Vudija lep revolver u atraktivnoj koznoj futroli i toliko je bio odusevljen darivanjem da je od srece skoro upucao gazdu nespretnoscu. Srecom, stradao je samo parket a Majk je pod hitno u svoj raspored morao da ukljuci i redovno vezbanje u rukovanju oruzjem i gadjanju iz njega. To je i bio deo rutine u studiju, pogotovo kada je pritisak rokova postajao sve tezi a tenzija dolazila do pucanja. Tada bi Voli naredio prekidanje svih crtackih aktivnosti, svi bi se potrpali u auto i kroz par minuta bi se obreli u sumarku gde su se vec nalazile 'volsebno' poredjane konzerve i stare prazne boce na kakvom panju. Nije bilo kraja gazdinoj radosti (jer on je bio taj koji je prethodnog dana obavio pripremanje strelista!) i pomocnickom entuzijazmu kada bi se krajem razlegli pucnji i cirlik praska pogodjenih flasa te zvonavi lelek ustreljenih konzervi. Praznih sarzera a punih srca nakon razlabavljivanja napetosti vracali bi se nazad u studio osvezeni i orniji za rad.

Majka je sudbina vodila dalje drugim stazama i bogazama, a nesretni Vudi je uskoro u rastrojstvu i razocarenju cev napunjenog i otkocenog pistolja okrenuo prema sebi... Nas zemljak nikada vise nije ni pripasao niti ikada u svom domu drzao vatreno oruzje.

- - -

Ti si zapravo usao u svet stripa KAO PRAVI super-junak. Koji to i kako se to zapravo desilo?
- U vreme mojih ranih ljubiteljskih godina najvece i najbolje konvencije stripa bile su one koje je organizovao Fil Soling (Phil Seuling) u Nju Jork Sitiju. Jedan moj drugar - takodje ljubitelj stripova - i ja smo odlucili da sa Floride otputujemo u Nju Jork i da ucestvujemo na Solingovoj konvenciji 1971. godine. Proveli smo dva meseca radeci na izradi kostima za 'paradu junaka stripova' i isplatilo se. Ja sam osvojio prvo mesto kao 'Crna Munja' (Black Bolt) dok je moj prijatelj dobio drugo mesto kao 'Deadman'. To prvo veliko konvencijsko iskustvo mi je najbolje i najdraze 'fanovsko' secanje.

Secam se da sam jednom jos u 80-tim godinama procitao u nekom magazinu da si bio veoma zainteresovan za video-igre. Jesu li ikako uticale na tvoj rad? Da li si jos u video-igrama?
- Vrhunac ludila sa video-igrama i sve one video-arkade koje su se pojavile bili su mocno popriste. Na neki nacin sam postao adiktivno vezan za igru pod naslovom 'Omega Race' (Trka Omega) i nisam bio zadovoljan dok nisam postao toliko dobar da mogu da upisem visoki zgoditak u poenima na svakoj 'Omega Race' masini na koj sam naisao, gdegod da sam putovao.
Ne bih mogao da kazem da se to na bilo koji nacin odrazilo na moj rad. Jedino je verovatno imalo svrhu da me odvaja od mog crtanja. Na srecu, pomocu clanka u magazinu LAJF (LIFE) saznao sam za mesto u Ajovi (Iowa) u kojem se vodila evidencija o najboljim rezultatima u svim popularnim video-igrama. Bio sam jako radoznao da saznam koliko sam ispod najboljeg. Telefonirao sam im i otkrio da sam vec premasio doseg trenutnog svetskog sampiona na 'Omega Race'-u, tako da sam sredio da mi arkada na kojoj sam zabelezio svoj najvisi poenski domet to i verifikuje za potrebe evidencije i tako sam preuzeo titlu sampiona.
Bila je to dobra stvar posto sam ulucio priliku da se povucem dok sam jos na vrhu. Digao sam ruke od video-igara i arkada i od tada niti jednom nisam seo da se igram ni za kompjuterom.

Posle crtanja horor-stripova i super-junaka dosao je... PANISER (Punisher), karakter za koga su mnogi rekli da si bio rodjen da ga crtas. Kako se to desilo?
- Bio mi je prosto ponudjen. Stiven Grent (Steven Grant), scenarista, i ja smo se vec od ranije poznavali i Stiv se nadao da ce jednom da radi na nekom projektu sa mnom. Imao je predlog za seriju sa Paniserom i trazio je crtaca, posto je izgledalo da bi Marvel bio skloniji prihvatanju i odobravanju projekta ako bi iza istog stajao ceo kreativan tim. Kada sam procitao tritment i porazgovarao sa Stivom, shvatio sam da je vec zbilja definisao lik i da se isti savrseno podudara sa mojim idejama kakav bi on trebalo da bude. Smesta sam se pridruzio projektu i obojica smo krenuli da ubedimo Marvel da ga objavi. Marvel nije mislio da projekat ima ikakvog komercijalnog potencijala ali se eventualno slozio da nas pusti da ga realizujemo kako bilo. Ocigledno, Marvel je podcenio ponudjeni potencijal!

Da li si vise uzivao u crtanju toga u poredjenju sa crtanjem delija i bedevija u lateks-kostimima?
- Da, sto sam stariji sve vise volim da crtam storije koje su zasnovanije na stvarnosti a ne na ishitrenim super-junastvima.

Jesi li imao ikakvog uticaja po pitanju razvoja karaktera i prica?
- Ne sa Kazniteljem. Stiven Grent je vec otelotvorio svoje vidjenje lika i ja sam se u potpunosti slozio sa njim.

Jesi li bio sretan svojim ucestvovanjem u maksi-seriji/zborniku TAJNI RATOVI (Secrer Wars)? Da li je to bila radost ili mora?
- Trebalo bi da kazem 'mora', u smislu da je svaki nastavak bio kosmar sa rokovima. Sinopsisi su mi obicno stizali samo par nedelja pre roka IZLASKA iz stampe! Pamtim mnoge 'dzem-sesn' crtacke sedeljke gde sam do duboko u noc ostajao budan, za stolom sa nekoliko tusera, upisivaca slova i kolorista koji su mi pomagali da samo kompletiram strane kako bilo, posto vec sutradan moraju da se nose u stampariju. Bila je to jedna avantura ali ne i atmosfera za stvaranje necijeg najboljeg dela.

- - -
[za eventualno neupucene citaoce: TAJNI RATOVI bili su jedan od Marvelovih best-selera, relativno nemastovita serija od 12 mesecnih sveski po scenariju Dzima Sutera (Jim Shooter) koji je kao Marvelov glodur mogao mnogo toga, pa i to da sebe nametne kao jednog od vodecih scenarista - u ovom slucaju serije planirane da promovise igracke - figure heroja koji bivaju transportovani na neki daleki tudjinski svet u Dubokom Svemiru gde se navrat-nanos i bez ikakvog motiva, smisla i potrebe, mlate namrtvo sto sa super-zlotvorima, sto izmedju sebe. Majkov herkulijanski doprinos pod skoro izludjujucim uslovima obogacen je i kreacijom Spajdermenovog novog, zloglasnog skroz crnog kostima (jer je proizvodjac figura-lutkica u ta vremena bio u nemogucnosti da korektno reprodukuje u plastici poznati standardni plavo-crveni kostim Pauka sa mrezastim motivom!). Na srecu, TAJNI RATOVI su skoro zaboravljeni, Pauk je ponovo u svom starom dobrom kostimu u kojem ga zatice i dizajner filmske ekipe koja trenuto o njemu pravi igrani akcioni spektakl, a za odbaceni crni kostim se ispostavilo da je to zapravo ZIVI TUDJINSKI ORGANIZAM, parazit koji je nasao novi plen u nekom drugorazrednom novinarskom piskaralu koje se uskoro pretvorilo u monstruoznog Venoma, jednog od najljucih Spajdijevih neprijatelja; otpali ostaci kostima-parazita su kasnije u jednom manijakalnom ubici nasli novu zrtvu pa je nastao jos gori monstrum od Venoma - Karnidz (Carnage)... no o ovome sigurno ne zelite da citate, barem ne ovde].
- - -

Kretao si se izmedju svih vecih glavnih izdavackih kompanija. Da li si ikada radio za vise od jedne u isto vreme? Imas li omiljene junake koje si crtao..?
- Ne bas istovremeno, s obzirom da sam tip osobe za 'odredjeni projekat u odredjeno vreme'. Omiljeni junaci... Naravno, Kaznitelj (mada sam kao ljubitelj voleo da citam Kapetana Ameriku i bio sam presrecan kada sam dobio sansu da kao crtac radim na njemu rano u svojoj karijeri). Mark DiMetis (Marc DeMatteis) je napisao tako dobru storiju pod naslovom 'Krejvenov Poslednji Lov' (Kraven's Last Hunt) da bih morao da ukljucim u spisak i Lovca Krejvena kao omiljeni lik, takodje.

Da li je Dzon Biti (John Beatty) - crtac za koga se govorilo da si ga ti otkrio - tvoj najomiljeniji tuser? Ko su bili ostali umetnici-tuseri kojima si bio zadovoljan?
- Bitija svakako izdvajam kao mog tusera tokom osamdesetih godina. Bili smo takodje i dobri prijatelji, sto smo ostali i do danas. Posto sam proveo neko vreme u ovom biznisu, bio sam u poziciji da uticem na izbor tusera za moje sveske. Imajuci taj momenat u vidu, mogu da kazem kako su me svi zadovoljili svojim radom. Dzon Biti, Bob MekLaud (Bob McLeod), Majk DiKarlo (Mike DeCarlo), Denis Rodijer (Rodier) - svi su uneli svoje stilove u nase zajednicke projekte, sve vreme zadrzavajuci snagu olovkirane postavke.

Tokom devedesetih godina malo si usporio sa svojim pojavljivanjem i produkcijom za vreme 'velike eksplozije' stripa koja je uskoro usahnula.Ima li nekog specijalnog razloga..?
- Razloga je vise, cini mi se. Sve vise zelim da provedem duze vreme na crtanju nego sto mi to dozvoljava mesecna frekvencija izlazenja redovnih sveski. Izgleda mi da sa prolaskom godina sve sporije crtam umesto da je obrnuto. Nije mi vise lako da provodim duge sate za crtacim stolom sukcesivno kao sto mi je bilo nekad kad sam bio mladji. Moj kompjuter, moja strana na Mrezi i dopisivanje preko elektronske poste mi oduzimaju znatan deo vremena koje sam ranije mogao da posvetim samo crtanju.

Da li je muzika vazna u tvom zivotu i radu? Sta volis da slusas? Sviras li neki instrument, pevas li..?
- Nisam muzicar. Kada slusam muziku, onda je to obicno rege (reggae). Obozavalac sam regea otprilike dvadeset i pet godina, mozda i vise.

Sta volis da citas [od knjiga, novina, magazina, stripova]? Koliko uticaja citanje ima na tvoj rad u poredjenju sa uticajem filma ili televizije?
- Ja sam vizuelna osoba, dakle umetnicke knjige, filmovi i televizija uticu na mene i interesuju me vise nego strana sa tekstom. Regularni strip-naslov u kojem najvise uzivam ovih dana je 'Sto metaka ('100 Bullets') koji se pojavljuje u DC-ovoj 'Vertigo'-ediciji. Mislim da je spoj teksta i crteza u tom naslovu dobar primer sta bi strip trebalo da bude. Naravno, po mom misljenju.

Imas li neko misljenje u vezi sadasnjeg stanja unutar medija stripa i o njegovoj buducnosti?
- Mislim da se puno dobrih stvari radi unutar industrije, no nedostatak distribucije preko kioska i sve manji broj specijalizovanih radnji-striparnica onemogucava da ta ostvarenja vidi sira potencijalna citalacka publika. Nadam se da ce formati grafickog romana ili knjige/albuma imati sve vece prisustvo u knjizarama. Voleo bih da vidim nesto slicno onome sto sam video u Francuskoj; stripove u tvrdom povezu u najvecem broju knjizara.

* * *
(c) 2001 Mike Zeck/Bojan M. Djukic



sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (70)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr



TKO JE JAČI: THOR ILI HULK?

Danas ću vam reći nešto što biste željeli čuti:

Svatko može objaviti strip.

I to je istina. Uloži li netko dovoljno truda da podigne zanatsku razinu svog crteža barem do gornje granice amaterizma (ujednačen stil, konstantna razina kvalitete), a svu preostalu snagu i vrijeme u nuđenje, gnjavljenje i gurkanje, vrlo je velika vjerojatnost da će prije ili kasnije, upornošću kapljice koja dubi kamen, pronaći urednika kojemu će se smiliti ili kojemu će lakše biti pokleknuti nego ga vječito odbijati. Urednik mjesnih novina neće izgubiti posao objavi li loš strip lokalnog momka. Loša sveska ili loš album postoje u svakom katalogu. Ako vam je cilj samo objaviti strip, nemajte straha - temelji svake izdavačke industrije puni su mišjih rupa baš vaše veličine!

Problem, naravno, nije ući već opstati. A za to treba ući na vrh.

Zamislimo, pojednostavljenja radi, da u datom trenutku ima mjesta (posla, publike) za stotinu crtača. Najčešća greška mladog, gladnog autora jest u tome što vidi samo onog stotog i samouvjereno misli kako od njega može bolje. Čak i da može, čak i da stoti nije neki veteran s previše prijatelja da bi ispao samo tako, čak i da se mladac ubaci ispred njega i istisne ga, što mladac time dobija? Ništa naročito, tek stotu poziciju, prvu na redu za ispadanje. Znam momka koji je točno to napravio: gurao se dok se nije progurao; radio je adekvatno, ali ni po čemu naročito; kada je industriji zagustilo njega su među prvima otpilili.

Zamislimo, pak, momka koji cilja na vrh, koji je dovoljno samopouzdan da se drzne nadmetati s najboljima. Dva su moguća ishoda: ili će se njegovo samopouzdanje pokazati ikarski neutemeljenim, ili će ga struka, uvijek gladna svježe krvi, prihvatiti kao svoga. I tada će doznati ono što se s dna piramide ne vidi: da na vrhu ima mjesta za sve, da se samo slabi uspoređuju s jednako slabima i jednako prestrašenima, dok pravi autori trče usamljene maratone, nadmećući se samo sa sobom, osvajajući vlastite vrhunce.

Svatko može objaviti strip. I ćorava koka nađe zrno.

Ćoravih orlova nema.

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-OUTLAW NATION NA NETU
Ako ima netko zainteresiran, na www.jamiedelano.co.uk. (current projects) nalazi se link u kojem je predstavljen 'outlaw nation'. Za sada se tamo nalaze samo osnove za eventualnog novog čitaoca. Galerija sa likovima i kratki sadržaji dosad izašlih epizoda, sa pripadajućim naslovnicama. Uskoro će biti obogaćena sa likovnim materijalima. skicama, kadrovima i tablama. (goran)

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail



From: Djole <djolenbg@yahoo.com>
Subject: Oglas

Prodajem se strip "FROM HELL", Alana Moora vrlo povoljno. Za sve informacije obratiti se putem e-maila djolenbg@yahoo.com Nemanja.

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti



Radovi Boba Živkovića na net-u (Dušan Pavlić)
www.bobzivkovic.com

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 19. do 25. maja

18. maja 1999. U okviru projekta AAAAAAAAAAAA, otvorena je, u slovenačkom KUD France Presern (Ljubljana), izložba stripova švedskih autora okupljenih oko izdavača Galago i predstavljen je 21. broj slovenačkog magazina Stripburgera.

22. maja 1999. U okviru projekta AAAAAAAAAAAA, Klub SOT24, Metelkova Mesto, otvorena je izložba stripova srpskih autora pod okriljem Stripera, revije za ekstremni strip i video projekcija Wostokovih filmova. Na izlozbi nisu prisustvovati pozvani srpski autori, zbog nemogucnosti da napuste zemlju.

24. maja 1999. U okviru projekta AAAAAAAAAAAA, Slovenska kinoteka, održana je retrospektiva kratkih animiranih filmova švedskog strip autora Maxa Anderssona i razgovor sa autorom kao i promocija 21. broja Stripburgera.

25. maja 1999. U okviru projekta AAAAAAAAAAAA, KUD France Presern, održan je okrugli sto na temu "paralele i dodirne tačke švedske, srpske i slovenačke strip scene" kao i crtački "jam-session".

27. maja 1999. U okviru projekta AAAAAAAAAAAA, Klub Channel Zero, održan je Strip Party: filmovi i videi slovenačkih strip autora uz DJ program.

 Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.