STRIP VESTI

Broj:
115
27.04.2001.
Godina III

  1. PROMOCIJA ZAVERE - Strip Vesti
  2. OFELIJINI PARAZITI - Dušan Pavlić
  3. STARE METAFORE - Zoran Đukanović
  4. BOMBARDOVANJE BOLIDVUDA - Ilija Bakić
  5. PETAR PAN II - BIZARNA BAJKA - Srđan Aćimović
  6. JUŽNJAČKA UTEHA No 7. - Marko Stojanović
  7. QMOVA KOLUMNA (57) - Bojan M. Đukić
  8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (67) - Darko Macan
  9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -
    NATIONAL CARTOONISTS SOCIETY
    -STRIP U OPERI
    -MTV NAGRADA
  10. POZIVI ZA SARADNJU -mail
  11. PISMA ČITALACA - mail
  12. LINKOVI - Strip Vesti
  13. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm



NEŠTO IZMEĐU,… UZORA I "NEUZORA"

Sada treba da se moj uvodnik pozove na Markov, već objavljeni, tekst umesto da bude podstrekač za nove. Međutim, mislim da uzorno pitanje ima mnogo dilema koje mogu da raspire diskusiju.

Kako učiti crtanje stripova? Da li precrtavati razne autore dok ti crtež ne uđe u ruku? Da li u tom slučaju možeš biti autor autentičnog stila? Da li ćeš pokupiti najbolje ili najgore? Hoćeš li naučiti da stvaraš ili da fušeriš?

Da li je bolji put izbegavanje korišćenja tuđih iskustava? Lično imam patološki strah od precrtavanja. Kada sam bio klinac sa 7-8 godina sam precrtao jednu naslovnu stranu Zagora. Svi su odrasli rekli kako sam to lepo nacrtao i pitali me odakle sam precrtao. A ja sam znao da je precrtano i… od onda od sebe sklanjam, prilikom crtanja, apsolutno sve što bi nekom posmatraču sa strane moglo da se učini da koristim za precrtavanje. Nikad nisam koristio taj metod učenja. A znam da bih do mnogih stvari došao neuporedivo lakše.

Da li je baš toliki greh precrtati nečiji kadar? Lično mislim da je to smrtni greh ('ajmo pisati dopunu Biblije). Mada možda nije loše učiti crtanje precrtavajući kadrove (kao vežbu) različitih autora, još kada si početnik. Neki velikani su tako učili.

Može Moebius biti najveća zvezda stripa ali mu nikad više neću verovati. Bar od kada sam video kadar njegovog Bluberija u kom omiljeni poručnik na konju uleće u reku i gde konj ima 95% idetičan izgled kao konj iz Fosterovog Princa Valijanta. Pravdao se, čujem, Moebius kako nije precrtao, već mu je verovatno ta slika ostala u podsvesti i… eto baš je podsvest učinila da i najsitnija dlaka iz lepršave konjske grive ima isti oblik, putanju, veličinu, i… Srušili su se svi moji snovi o vanserijskim talentima.

Mada opet, kada smo u takvoj situaciji da nemožemo poput starih majstora stripa plaćati modele da nam poziraju prilikom crtanja, kada nam je i izrada fotografija skup metod za pravljenje svoje arhive,… kako učiti…?

Da li naša nemaština može biti alibi za precrtavanje? Da li išta drugo može biti alibi? Kako ste vi činili prve korake u crtanju stripa?

Da li ste uspeli da sazrete bez precrtavanja, uzora, vežbe po modelima,…?

Koji je pravi put? Da vas čujem!!!

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

 

sadržaj

1.

PROMOCIJA ZAVERE

Strip Vesti


U četvrtak, 26. aprila je otvorena izložba u REX-u, "Grafička zavera 4 - Savremeni srpski strip", prateća izložba Zlatnog pera Beograda. Izložba traje do 2. maja i do tog datuma treba da se pojavi i Grafička zavera #4, pod istim imenom.

U međuvremenu osim izložbe možete i skoknuti na sajt Zavere#4:
www.cyberrex.org/zavera4

sadržaj

2.

OFELIJINI PARAZITI

Dušan Pavlić



Ko je zaludan neka čita (stare ali ofarbane Ofelijine pararzite) na www.net022.co.yu
- rubrika strip
- svake nedelje nova epizoda, možda ste propustili samo par kaiševa...

Vas Dušan Pavlić
www.pavlic.co.yu

sadržaj

3.

STARE METAFORE

Zoran Đukanović


Povodom fragmenta iz teksta JUŽNJACKA UTEHA No 6. Marka Stojanovića (STRIP VESTI broj 114):

"...kako Engels to lepo kaže (to je verovatno i jedina pametna stvar koju je rekao, daleko mu lepa kuća!), svaka generacija ljudi stoji na ramenima prethodne generacije koja zauzvrat stoji na ramenima neke druge generacije. U prevodu niko (ili gotovo niko) ne počinje ispočetka, svi mi crpemo iz nekog kolektivnog vrela mudrosti i zbog toga veliki deo onoga što postignemo nekako budemo dužni onima koji su staze utabali pre nas."

Engels je naravno samo prepričavao metaforu koja datira mnogo pre njegovog vremena. Navodim odlomak iz prevedene knjige Matei Calinescua "Lica Moderniteta: avangarda, dekadencija i kič", Stvarnost, Zagreb, 1988. str. 25:

"Historičari ideje progresa utvrdili su da se trag glasovite maksime o patuljku što stoji na leđima diva pa stoga od njega dalje i vidi, može slijediti sve do Bernarda od Chartresa preminulog 1126. Bernardovu izreku prvi spominje John od Salisburyja u Metalogiconu dovršenom 1159, što se s pravom smatra jednim od glavnih dokumenata onog što stručnjaci zovu 'renesansom' dvanaestog stoljeća. Evo odlomka koji nas zanima:

Nerijetko znamo više, ne stoga sto smo napredovali zahvaljujuci prirodnoj sposobnosti, već stoga što nas bodri umna snaga drugih, i sto posjedujemo bogatstva baštinjena od predaka. Bernard od Chartresa običavao nas je upoređivati s malešnim patuljcima smještenim na leđa divova. Isticao je da vidimo više i dalje od svojih prethodnika ne s jasnije vizije ili veće visine, već štoga sto smo smješteni visoko i nošeni na njihovu divovskom stasu."

Zoran Djukanovic,
Amsterdam

sadržaj

4.

BOMBARDOVANJE BOLIDVUDA

Ilija Bakić



Da prošlogodišnje bombardovanje Jugoslavije nije ostavilo ravnodušnim ni strip umetnika z Italije, može se videti u nultom broju stripa novine "Kerosine Revolizione", specijalnom izdanju strip magazina "Kerozine". Pod naslovom "Balkan, Evropa" novina donosi tekstove koji se bave situacijom na Kosovu koja je bila povod za bombardovanje, anketu među mladim Italijanima o opravdanosti ovog rata, fotografije izbeglica iz Sarajeva, Mostara i Goražda, podatke o posledicama NATO bombardovanja Srbije te 12 kratkih stripova i ilustracija nastalih kao reakcija na naslovna događanja. Osim italijanskih autora (Claudia Amantini, Stefano Smogyi, D. Morgante, A. Pepe, Laura Canti, Nixola Argenti, Fabio Sammartino, Maicol e Mirco) zastupljeni su radovi Andreja Štulara, Letača, Irene Buca i Kiklopa (ovo troje su iz pančevačkog Kulturbunta), preuzeti iz slovenačkog magazina "Stripburger" 25/2000.

Iz istog broja "Stripburgera" preuzet je i crtež "Noćna bombardovanja" vršačkog andergraund strip tandema Bocha i Wostok. Crtež prati i tekst koji objašnjava njegov nastanak i, u osnovi, je bazirana priča o podudaranju fikcije i stvarnosti. Naime, 24. marta 1999. Wostok i njegov otac Bocha započeli su snimanje svog novog andergraund filma "Bombardovanje Bolidvuda" koji je na već prepoznatljivo ciničan način trebao da parodira NATO bombardovanje Bosne, neizbrisane tragove perioda socijalizma i karaktere naroda "Bolidvuda". U vreme snimanja stigle su i prve vesti o NATO napadu na Srbiju. Uprkos neočekivanom poklapanju događaja film je dovršen i prikazan na letošnjem festivalu "low file" filma u Subotici a crtež je svedočanstvo o jednom trenutku lične i opšte istorije.

U međuvremenu su Bocha i Wostok nastavili svoje filmske akcije i snimili i novi film "Propali projekat: Veštac iz Burjana" koji je takođe prikazan na subotičkom festivalu.


Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 30. oktobar 2000.godine.

sadržaj

5.

PETAR PAN II - BIZARNA BAJKA

Srđan Aćimović


Još od kad je Hans Kristijan Andersen odlučio da kroz svoje bajke prelomi tadašnji, ali iI svevremenski licemerni svet pun krajnosti, čiji je rezultat bila njegova možda najpoznatija bajka "Carevo novo odelo", ali i druge ("Mala sirena", "Devojčica sa šibicama"), još od tada, dakle, zainteresovanost pisaca za bajku kao formu romana prvenstvano za odrasle, a ponekad i nepreporučljivog za decu, ne jenjava. Kerolova "Alisa u zemlji čuda", malo čudo logike jednog matematičara primenjene na metafizički roman; Sviftova "Guliverova putovanja" i Rableov "Gargantua i Pantagruel", sinonimi za satiričnu, čak i političku bajku; Kolodijev "Pinokijo" čiji junak je u izvornom obliku daleko od onog nevinašca koje smo mogli videti u filmskim adaptacijama. "Mali princ", delo čiji alegorijski slojevi jednostavno izmiču moći shvatanja, a koje, opet, zahvaljujući svojoj bajkovitoj formi, predstavlja veoma komunikativno književno ostvarenje.

Tu negde svoje mesto je zaslužio i pozorišni komad Džejmsa Metju Berija, "Petar Pan", čiji svima poznat siže može biti bilzak nama, koji smo i samo možda često gubili nadu da na ovom svetu može biti mesta za nas. "Petar Pan" je po jednoj stvari specifičan u odnosu na druga srodna dela: većina ovih dela, ili bar ona najpopularnija, dobila su svoje filmske, animirane, pozorišne adaptacije, od kojih je većina možda izašla iz Diznijeve kuhinje. "Petar Pan" se izdvaja po tome što je njegova adaptacija, Diznijem crtani "Petar Pan", najpribližniji izvorniku, najmanje izneverava njegovu osnovnu poruku nauštrb privlačnosti za mlađe naraštaje gledalaca, ne pojednostavljuje je niti stavlja u drugi plan. Neke od gore pomenutih bajki dobile su odlične adaptacije, neke i loše, neke obrade su davale novo značenje izvorniku, neke su samo preuzimale njihove osnovne motive radi postizanja nadrealnih efekata; ali "Petar Pan" ostaje retka bajka čija adaptacija nije izgubila osnovno značenje.

Redžis Loazel, sjajni i (zbog čega mi je posebno simpatičan) mladi autor poznat po monumentalnim "Ratnicima sa Akbara", ili, ako više volite, "Potrazi za vremenskom pticom", stavio je pred sebe težak zadatak da doda još nešto priči u kojoj je, izgleda, sve rečeno, što u originalu, što u savršenoj animiranoj obradi. Stripovanje klasičnih književnih dela pred njega je, kao evropskog autora, stavilo mogućnost da uradi ispraznu pornografsku varijaciju kakve su u modi na starom kontinentu ("Gulivera", "Robinsona", "Pinokia", eh, koliko ljudi umeju da budu neoriginalni). Loazel je, naravno, odoleo iskušenju da na taj način pojeftini svoj rad i odabrao drugi, njemu svojstven put.

'Dodati nešto onome čemu ništa ne fali?' Loazel je odlučio da se ne odriče Diznijeve filmske adaptacije, već da je, tamo gde bi našao za shodno, iskoristi kao temelj za nadogradnju svojim varijacijama. Tako, kapetan Kuka i gospodin Smi, kao i brojne živuljke Nedođije, izgledaju tako Diznijevski, ako ne i slično kao u crtanom filmu. Atmosfera je promenjena: dok kod Diznija preovlađuje melanholija koja filmu daje ton prisećanja davnog vremena 'kad smo još svi bili deca', kod Loazela se javlja gotovo preterana šarolikost jednog bega od stvarnosti.

Ova paralela uočljiva je uglavnom u drugom albumu "Opikanoba", dok je u prvom, "London", na isti način iskoristio literaturu sa socijalnom tematikom iz pretprošlog veka, od koje nam je najbliži Čarls Dikens (to je poređenje koje nije izmaklo ni jednom kritičaru). Loazel, zatim, odlučuje da nas kroz strip stalno, ali iznenadno šokira. Tako mračnu, 'plavu' atmosferu Londona u prvom delu na prepad smenjuje šarenilo Nedođije pri samom kraju, najavljeno jedino pojavom minijaturne vile Zvončice. Slučnu stvar autor čini u drugom delu kada šarenilo bajke smenjuje na svega nekoliko strana maglom Opikanobe, morbidnim prikazama koje glavnog junaka podsećaju da će, gde god pobegao, mrak svog detinjstva poneti u sebi. Za ternate, zatim se sve opet vraća u bajku, u šalu, među patuljke i sirene.

S tehničke strane, Loazel pokazuje sklonost ka velikom broju uglavnom uzanih slika na tabli, koja se ovde više nego u "Ratnicima…" slaže sa scenarijom koji ponekad ima i previše teksta, predugačke i nategnute dijaloge. PoredećI "Ratnike…" i "Petra pana", ako zaboravimo osnovnu temu koja je kod drugog neuporedivo jača, može se reći da je Le Tendr ipak zanatski bolji scenarista od Loazela: njegovi dijalozi su sažetiji ali britkiji, a tok radnje je, i pored česte prenaglašene teatralnosti, glatkiji i bez zastoja. S druge strane, Loazelovom crtačkom maniru kao da više odgovara sopstveni scenaristički pristup.

Najveći doprinos bajci Loazel ipak daje kroz specifičnosti njegovog rada, što uključuje njegov prepoznatljivi crtački stil (poznat po malim pacovolikim stvorenjima bez zenica), uvek prisutnu nenametljivu bizarnost; hotimično ružni likovi koji su u "Ratnicima…" bili tek sklonost, postaju manir u "Petru panu"; glavni junak ima razmak između prednjih zuba, vila ima toliko debelu zadnjicu da sa nje samo kipi selo, indijanka ima vilicu preterano istaknutu napred; bulumenta likova ružnih, ali šarmirajućih u svojoj ružnoći.

Konačni sud moći će se dati tek posle čitanja još nastavaka; ostaju otvorena pitanja: koliko će upliv realni svet još imati na događaje u nedođiji? Kakva je uloga kapetana kuke? Da li je on mračna strana bajke, ili je i sam došao kroz neko svoje lično bekstvo u stvarnosti? Kakvog će značaja imati podatci izneti u par navrata u prvom delu?

Ipak, ako mene pitate, "Marketprintovo" objavljivanje "Petra Pana" je strip-izdavački događaj godine.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 7.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


TRBUHOZBORCI

Za one sa slabijim pamcenjem prosli put sam pretresao uzorno pitanje, odnosno pitanje uzora, koje je samo igrom slucaja smesteno u kontekst strip umetnosti (posto je prilicno univerzalno, iako je njegova primena u mediju stripa ipak donekle specificna). Rec je tu bilo o ljudima koje smo nekad smatrali uzorima (divim se onima koji jos uvek mogu sebi da dozvole da uzivaju u tom luksuzu), ljudima koji su nas uvukli u sve ovo, ljudima koji su nam bili strasno vazni...I sve to stoji. Ovog puta cu ipak pisati u o necemu oko cega se ipak nesto bolje razumem, a to je pitanje uzora prilikom formiranja tog misticnog i krajnje nepredvidljivog, retkog zvera-strip scenariste.

Kakva je to opsesivna potreba koja jednu sasvim normalnu (ipak, ne preterujmo! U stripu nema potpuno normalnih osoba!) osobu tera da postane scenarista stripova? To je vrlo dobro pitanje, sto se nazalost ne moze reci i za moj odgovor, koji glasi: "Uopste nemam pojma, mogu samo pricati o sebi i nadati se da su i drugi imali (vise ili manje) slicne motive." Koji god ti motivi bili, jedno je izvesno...Scenaristi su tu (kao uostalom i svi pripovedaci) da ispricaju pricu. I svi polaze od tog stanovista, bez obzira na druge moguce (i verovatne) motive, od te potrebe da se nesto saopsti sto sirem krugu citalaca.

Tesko je nauciti da govorite u stripu. Mucite se, lomite, a rezultati...Pa, u pocetku nisu bas sjajni. A kad konacno i progovorite, govorite tudjim glasom (briga me koliko ste veliki, talentovani, dobri, izvanredni te originalni!), pricate necijim glasom, glasom coveka ciji vam se nacin pripovedanja svidja. Vi ste trbuhozborac, pozajmljujete tudje, mocnije i jace glasove da ispricate svoje price (pravi problemi nastaju kad pocnete da pozajmljujete i tudje price, tu bog neka vam je napomoc!), da vas oni tamo bolje cuju, da do njih dodje ono sto zelite, ono sto morate reci. Isprobavate glasove koje volite da slusate, neki vam odgovaraju vise, neki manje, i iako oni rade posao posle izvesnog vremena pocinjete da se pitate...

Pocinjete da se pitate kako vas glas zaista zvuci, vec ste zaboravili njegov zvuk, i naprosto pozelite da ga ponovo cujete, da ga ponovo koristite...I gle cuda, i vas glas je vremenom sazreo (i nastavice da sazreva dok god budete kontinuirano pisali), nesto ste naucili od ljudi koji su vam bili scenaristicki uzori, makar i nesvesno (u stvari, narocito nesvesno), i pocinjete da zaista budete zadovoljni, i pocinjete da zaista budete svoji. Stalno gradite svoj glas, i budete vecno zahvalni ljudima koji su vam na pocetku vase skribomanske aktivnosti onako velikodusno ustupali svoje glasove.

A jednog dana, ko zna? Mozda neko bude koristio i vas glas da prica svoje price. Hocete li se ljutiti...Ili ce vam biti drago?

sadržaj

7.

QMOVA KOLUMNA (57)

Bojan M. Đukić
bonjy@guitar.com


MARVEL ME NIJE VOLEO

KAD NESTO KRENE lose, Englezi kazu da dolazi ne u paru nego u triju ('Bad things come in threes'). Ne mislim da preterujem kada kazem kako je nedaleko od istine moja konstatacija da su takve trojke u mom slucaju multiplikovane. Ponekad je izgledalo da sto se vise upinjem da nesto postignem/uradim/isteram, rezultat biva proporcionalno negativniji sto je zalaganje upornije - umesto da bude obrnuto.

Cudo.

Nikada nisam bio od onih koji se predaju - mada jesam znao potajno da cvilim kad bivam sam, tada i lizem rane i valjda prikupljam snagu za kasnije situacije 'stupajuci u dodir sa svojom skrivenom zenskom stranom', kako je moderno da se veli u americkom analiticnoscu inspirisanoj politicki korektnoj/moralno podobnoj shemi koja preovladavase u britanskoj stvarnosti devedesetih. Postepeno sam uvidjao da zivot zna da bude kao epizoda superherojskog stripa - stalna jurnjava i borba bez prestanka gde nema stajanja. Moja oruzja - crtaci pribor, pomagala, ambicija... Moj univerzum koji branim i za koji se borim - moja porodica: moja Slavica i moj sve zreliji i odrasliji mali sin David koji nije ni bivao svestan kako sve vise prestaje da bude dete. Gresnik je u meni gledao idola i kopirao me u mnogim stvarima. Znalo je da bude strahovito simpaticno kada psuje ili prica vic koji nije dobro razumeo. No glavna star je bila - crtanje kome se predao strasno poput svog tate. Do dna srca bi me dirnulo kada mi kaze dok zajedno ucimo kako se nesto radi olovkom na hartiji 'Ti si najbolji crtac na svetu, tatice'. S druge strane pogadjalo me je kad me neko vreme cutke posmatra dok nesto za stolom 'ozbiljno crtam' (probe, ponude i sl.) i onda odvali udaljavajuci se: 'Lepo, lepo... Steta sto ti niko to nece primiti'.

I najgore od svega je sto je bio u pravu! Kako je samo mogao to da zna, mali vestac..?

Njegova majka - moja predobra Slavica - trpela je svaku nedacu, moju krizu, sumnje u sebe, proslost, sadasnjost, buducnost... Bezrezervno me je moralno podrzavala, uglavnom materijalno izdrzavala sa detetom i govorila kako odbija da veruje da za mene nema mesta negde u tom djavoljem poslu kome sam se predao - u tom periodu u formi stavljanja na milost i nemilost agentima/predstavnicima.

Ijen Cejmbers mi je nasao svega jos par 'tezgi' na brzinu. Naravno, nista strip - samo pojedinacne ilustracije za klijente poput agencija za izdavanje ili prodaju kuca ili automobila. A ja mislim da zasluzujem poseban pomen kao crtac alergican na crtanje automobila! No, posao je posao, ko umije njemu dvije... Talentovan pozajmljuje... Ne mislim i ne tvrdim da sam genije u bilo kom pogledu, ali sam u tim situacijama bezdusno 'krao'; ne da bih ispao 'genijalac' vec zato sto nije bilo vremena, te sam brzo u novinama pronalazio neku oglasnu fotografiju modela automobila, koju bih uvecao u fotokopirnici, iskopirao na pausu, dodao pored groteskno sitlizovanu figuru-dve i to sve potom preko svetleceg stola preneo na karton, istusirao uglavnom markerima i predavao na vreme. Slicno je bilo i sa stambenim agencijama: dobili bi lepo izveden crnobeli crtez baziran na uvecanoj fotografiji nekog lepog zdanja koju sam kopirao i tuserskim postupkom doterivao. Ijen nije pitao kako sam i sta postizao, ako je klijent zadovoljan (a uvek JESTE bio u mojim slucajevima) i on je bio srecan, platio bi me na vreme i na tome se zavrsilo. Ubrzo mi je ponudio par probnih angazmana za potencijalan strip baziran na nekim atletskim TV-sou programima sto sam uradio kao i uvek - brzo, ekspeditivno i kvalitetno, ovaj put perima i cetkicama sa tusem. Nikada nista nije proizaslo iz toga. Sledeci njegov plan bio je da me uvrsti u svoj katalog talenata koje reprezentuje posto sam se pokazao i dokazao, je li. Trebalo je da za tu luksuznu knjigu uradim ilustraciju na kojoj je ono sto smatram svojim najboljim dometom i sto me najbolje predstavlja. I tako sam uradio na A4 kartonu u pejzaz-formatu jednu poster-kompoziciju sa svim likovima na kojima sam ikada radio u stripovima: bio je tu Uonderboj u atraktivnoj borbenoj pozi sa macem, na vrhu piramidalne kompozicije; ubacio sam, naravno, i Slonicu Slavicu, devojku Kris iz Markelovog i mog neobjavljenog stripa DETH INC. pa Toma i Dzerija, Spajka i Tajka/Bila i Bula, jos neke spodobe tu i tamo poput monstruma, dinosaurusa i sa fotografije 'skinutu' atraktivnu nagu devojku 'odevenu' samo u sandale sa visokim stiklama, porno-zvezdu iz nekog hard-kor 'drk'- magazina. Sve je obojeno 'mojim klasicnim' postupkom - mesavinom akvarela i kolor-flomastera na fotokopiji perom, tusem i cetkicom izvedene ilustracije. Iz ko zna kog razloga, iako je Ijen bio zadovoljan ljudi iz stamparije su rekli da nece moci, da nije kako treba, da bi trebalo da ponovim... Dzoni se ponudio i na rezervnoj fotokopiji uradio svoju zbilja maestralnu kolorisanu verziju. Ponudio sam obe - no Ijenu se Dzonijeva verzija nije svidela!? Onda sam se i ja nesto zainatio i kazao da su svi moji stripovi radjeni tim postupkom bez problema mogli da se stampaju i da ne vidim razloga za odugovlacenje i odbijanje osim ako kvalitet mog rada nije u pitanju. Nije to, tvrdio je Ijen; pitao sam da li je crtez porno-zvezde problematican, suvise izazovan, moralno diskutabilan... Nije, rekao je Ijen, sasvim je u granicama ukusa; pitao sam da mozda nije problem u autorskim pravima na likove iz licencnih stripova na kojima sam radio - i tu sam dobio odrecan odgovor. Situacija je definitivno razresena misterioznim okolnostima bez odgovora u formi vracanja postom stamparskog filma na kojem je bio pozitiv moje ilustracije. Ijen se u pisamcetu izvinuo i rekao da nista vise ne moze da ucini. Culi smo se telefonom jos par puta (normalno, ja sam bio taj koji je telefonirao), nikada se vise nismo videli niti smo ikada saradjivali.

Od starog dobrog Peta Kelehera sam uskoro dobio ponudu da za Marvel UK uradim probne table stripa 'Mocni Meks' (Mighty Max) baziranog na polovinom devedesetih vrlo gledanoj avanturistickoj animiranoj TV-seriji radjenoj u sve popularnijem grafickom stilu koji je u Warner Bros-u kreirao producent i glavni reditelj/dizajner Brus Tim (Bruce Timm) koji mi je izuzetno 'pasovao' ali sam ga zbog zaludjenosti 'Image-stilom' Dzima Lija zapostavljao. Sada je bila jedinstvena prilika... Postom sam dobio listove sa modelima glavnih karaktera koje sam za jedan dan i noc - sve bez spavanja - provezbao i za manje od 24 sata savladao i naucio. Dobio sam i scenario iz koga mi je dozvoljeno da po svojoj volji izaberem tri sukcesivne table na kojima sam trebao da demonstriram umece u vodjenju vizuelne naracije BEZ balona i teksta i olovkarsko i tusersko umece. Pet je rekao da ne moram da uradim sve u olovci, fotokopiram pa onda istusiram originale - dovoljno je da nesto ostavim neistusirano tu i tamo... Ja sam se odlucio da od tri uradjene table prvu ostavim u olovkiranoj plavoj verziji (direktno nacrtanoj, bez svetleceg stola i prociscavanja), dok su druga i treca istusirane perom i cetkicom. Meks i njegovi pratioci ulaze u neku napustenu fabriku i tu ih napada dzinovski robot koga macem i kung-fuom pobedi misicavi telohranitelj naseg mladog junaka. Milina. Pet je sa nevericom gledao gotove table i prokomentarisao; 'Ovo je isuvise dobro za tvoje dobro.' Neuk da shvatim, pitao sam sta to treba da znaci, on je rekao da SVI crtaci odugovlace, pravdaju se komplikovanim zahtevima scenarija i cime sve ne... dok kod mene sve ide brzo - akcione scene u komplikovanim perspektivama, sa prostorom koji kipi od dubinski postavljenih detalja i sl. 'Ne znam sta ce na ovo da kazu urednici, pogotovo drugi crtaci kojima ne bi bilo svejedno', rekao mi je. 'Ti dokazujes totalno suprotno od svega sto govore crtaci i sto prihvataju urednici. Mislim da ove strane necu odmah da pokazem Marvelu, neka misle da ih jos radis!'. Pristao sam, misleci kako mi sve odgovara - samo da dobijem posao.

PO SVEMU SUDECI, posao sam dobio jer je Marvelov urednik bio impresioniran onim sto sam pokazao. Pitao sam Peta kada mogu da nastavim sa ostalim stranama iz scenarija i saznao da mi je predlozak dat samo zbog probe - da tu epizodu vec radi glavni crtac, neki Italijan (kasnije sam video da momak OPASNO DOBRO crta, veoma verziran u tu vrstu posla posto je bio specijalizovan za strip-adaptacije avanturistickih animiranih serija za Marvel i druge evropske izdavace). Meni je preostalo da cekam posto jos nema scenarija jer nisu nasli dovoljno pisaca. U inspirativnom nastupu ponudio sam Petu da ja napravim par sinopsis-predloga i da me on reprezentuje i kao scenaristu! Na moje iznenadjenje nevoljno je pristao, izgleda vise da izbegne moje potencijalno navaljivanje. Kako bilo - smesta sam seo i 'iz vazduha' izvukao par ideja koje sam uoblicio u ne jedan, ili dva ili tri scenarija... CETIRI storije su mi izletele iz pisace masine! Bilo je tu svega - putovanja kroz vreme, svemirskih potera, dvoboja nad provalijama, izdaje, intrige - cak i ljubavi koja se ne zavrsava sretno (inace bi to bio kraj Meksovih pustolovina, razume se!). I dan-danas mislim da ti sinopsisi spadaju u bolje stvari koje sam ikada napisao i da se lako daju prekrojiti u price o nekom drugom sa slicnom tematikom. Nema veze.

S obzirom da sam sve to obavio za jedan dan, ja sam iskucane i korigovane strane fotokopirao, proheftao i postom poslao Petu koji je to na moje navaljivanje odneo uredniku tek sledece nedelje, ocigledno bez entuzijazma da na meni i kao piscu zaradi procenat. Nikada nisam dobio odgovor sta urednik misli o mojim literarnim pokusajima niti zeljno ocekivani scenario koji cu najzad poceti da ilustrujem. Obuzimala me je sve vise frustracija uz nestrpljenje i bes. Kakav je pa to agent, pobogu, koga moras da guras i podsecas da on TEBE treba da gura?!? No sta da se radi - Pet je imao svoj sistem i ritam i ni pod razno ga nista nije moglo ubrzati.

Dok sam ja tako nemocno besneo i nervirao se iskaljujuci povremeno i bespotrebno svoju frustraciju na neduznim clanovima porodice, spas je dosao sa neocekivane strane! Stigao mi je poziv iz London Cartoon Centre-a da odrzim trodnevni kurs iz crtanja komicnih stripova! Ko bi drugi stajao iza toga do legendarni i neuporedivi dvestokilas Vin Vijansek (Win Wiacek), jos jedan moj dobrocinitelj i iskreni prijatelj kome sam zahvalan za nekoliko usluga i nadasve prijateljstvo i dobrotu. To je bilo kratkorocno resenje, ali barem NEKAKVO resenje. Otkrio sam koliko uzivam u predavanjima i poducavanju. Od susreta sa studentima u legendarnoj skoli za crtace stripova pravio sam sou, crtalo se, pevalo se, atmosfera na mom seminaru nimalo nije licila na grobno ozbiljna predavanja koja su drzali drugi tutori. Uspeh je bio potpun, zarada skromna, ali mogucnost za dalje gostovanje otvorena -sto se i potvrdilo sve cescim pozivima za ponavljanje kursa crtanja komicnog stripa i uvodjenje stalnog predmeta KAKO SE CRTAJU SUPERHEROJI. Iz ko zna kog razloga, Centar nije imao (mogao da priusti..?) ni jedno od izvikanih imena koja rade na takvim materijalima, tako da vise nije bilo Dzonija, Gibonsa i dr. medju tutorima (sem vecitog entuzijaste Dejva Lojda). Posto su skoro svi ostali predavaci bili zakleti 'Vertigovci' ili alternativci, ispalo je da je stari dobri ujka-Boki taj koji bi trebalo da uci mlade narastaje kako da crtaju misicave zamlate. I to sam sa najvecim zadovoljstvom prihvatio kao vecernji cas svakog ponedeljka. Uspeh i odziv interesenata su premasili ocekivanja. Trodnevni kurs crtanja komicnog stripa postao je svakonedeljni dogadjaj i odjednom sam cetiri dana u sedmici imao posla za skroman ali STALAN prihod! Mojoj radosti i uzivanju nije bilo granice. Osecao sam se kao vlasnik celog Londona, bez zastoja uletevsi u euforiju pravo iz skoro totalne letargije i beznadja.

Najzad mi se javio Pet posle ne znam koliko nedelja. Ne, jos nije imao vesti kada cu poceti sa crtanjem za magazin o Meksu; da, definitivno sam u ekipi crtaca; ne, nije znao koliko tacno ce ih biti (?!?); ali imao je Majti Meks posao za mene na kratkom tvotabloidnom stripu planiranom za objavljivanje na kutiji sa igrackama! Nije lose, to nikada nisam radio... Igracka je bila tvrdjava u obliku lobanje u kojoj boravi Meksov neprijatelj slican Hi-Menovom Skeletoru (zaboravih mu ime, djavo da ga nosi i sve ostale kreature), na rasklapanje, uz raznu masineriju i letilice, sa laboratorijama, sobama za mucenje (eh, ti Englezi..!) i sa mnogobrojnim figuricama aktera 'price' koja je osnova igre i scenarija po kome mi valja da nacrtam stripic. Naravno, sve je trebalo i da bude obojeno. Vec vican karakterima, seo sam smesta i 'dzonijevski' odradio na lejaut-listovima marker-studije obeju tabli u 'sinemaskop-formatu' - znaci pejzaz, na osnovu enormno stupidnog neambicioznog scenarija za koji su bile odgovorne dve dame, manje vicne dobrom pisanju i pripovedanju ali zato vrlo verzirane u edukativne vrednosti, odstranjivanje ma i najblaze sugestije nasilja i moralnu pouku. Svejedno, ponasao sam se kao da radim na osnovu Alan Morovog ili Nil Gejmenovog scenarija, ekspresno zavrsio kopiranje preko svetleceg stola i tusiranje, da bih potom na akvarel-papiru uradio fotokopije koje ce da budu bojene. Pet me je posetio u stanu, ponovo vrteci glavom kako sam 'isuvise ekspeditivan za svoje dobro'. Ljutnuh se malo i upitah ga iritirano zasto ga to brine, zar mu nije milo da ima takvog crtaca i interes da ga sto vise promovise. Bezizrazajno me je pogledao kroz debela stakla svojih zatamnjenih naocara i samo rekao kako Flitvej nema nekog entuzijazma za takvo ponasanje! 'Ali mi vise ne radimo za Flitvej', pobunio sam se, 'zasto o njima mora da se razgovara? I zasto se postavlja kao problem nesto sto bi svako drugi smatrao za ekspeditivnost i profesionalizam?'. Pet je hteo da zna ko bi to bio 'drugi', ja sam prekinuo razgovor koji je samo mogao da se pretvori u jalovu svadju.

I kolorisanje je bilo obavljeno u rekordnom roku. Klijent je trazio samo jednu jedinu ispravku - da se u jednoj slici smanji/udalji tvrdjava u obliku lobanje kojoj se Meks i druzina priblizavaju kroz sneg pre pocetka jurnjave i akcije. Olovkirao sam ponovo 'zaboravljenom nula-peticom', tusirao Hunt 102 perom i crnim markerom, a kolorisanje fotokopije radjeno je skoro u celini markerima u boji, pogotovo nekim jeftinim flomasterima koji se lako razvodnjavaju koje mi je sa posla donela Slavica. Efekti koje sam dobio izgledali su mocno! To se uskoro i videlo na probnom otisku, kao i na gotovom produktu koji je ubrzo stigao u radnje sa igrackama postavsi jedan od najtrazenijih artikala. Steta sto usled besparice (nesigurnosti da li cu sledece nedelje imati angazman) nisam za uspomenu kupio tu igracku koje vise nema u prodaji i ciju kutiju su krasile moje dve strip-table...

... koje su se pokazale pogubno sudbonosnim za Marvel UK. Iz ko zna kog razloga Pet je uredniku za koga je trebalo da pocnem sa radom 'kada se pronadje scenarista' pokazao sta sam nacrtao i ovaj se navodno razocarao u moj kvalitet i odlucio da ipak nisam dovoljno dobar da radim za njega!?!?! Pet mi se izvinjavao sto je to ucinio, ja sam nemocno vikao i grdio ga sto je to uradio, pitajuci ga kako moze da bude razlike u tablama koje su uradjene istim stilom i nacinom kao i prihvacene probe. Petov odgovor je za mene bio porazan: 'Nema pomoci, Bojane. Ja ne mogu da menjam urednikovu odluku'.

Ranije sam u nekoliko navrata bezuspesno pokusavao da se ponudim britanskom Marvelu bilo kao olovkar, bilo kao tuser; dobio sam ohrabrujuca obecanja, konkretan angazman NIKADA. Meks je bio na neki nacin moja poslednja sansa da 'na mala vrata' pocnem da radim za kompaniju o kojoj sam sanjao da joj postanem crtacki saradnik... I to mi se izjalovilo. Pitao sam se da li je Pet stvarno toliko nesposoban, izlapeo, glup ili mi ovo namerno pravi. Dosao sam u iskusenje da sam pozovem urednika i vidim moze li ista da se izgladi i ipak odustao, plaseci se eventualnog nipodastavanja, verbalnog sukoba, izgovaranja stvari zbog kojih kasnije moze doci do kajanja...

Tu nije bilo nikakve pomoci. Kada mi je jednom kasnijom zgodom svetski poznat i ugledan majstor stripa (u jednoj od sledecih Qk-a vise o tome!) gledao mapu sa radovima, izdvojio je table Meksa i iskreno ih pohvalio kao jednostavan, efektan i estetski vrlo lep strip u kome nema niceg suvisnog pa ipak - sve je na svom mestu. Ja sam mu se zahvalio i odgovorio kako bih jako voleo da je sa nama urednik koji ih je odbio da cuje ovaj komentar. 'Urednik koji odbija strip ovakvog kvaliteta ne zasluzuje da bude placen za svoj posao i ne zasluzuje da taj posao uopste radi!', kazao mi je na to Majstor. Srce mi je samo jos dublje potonulo u stomak u kome kao da se uzburkala sve hladnija voda.

Tako sam dosao do situacije gde mi je jedino predavacki rad u Strip-Centru bio izvor kakve-takve zarade za skoro nikakav zivot...

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (67)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


UHVATILA ME MALA SNAGA

S Marvelom sam stigao do 174. stranice od njih 404 u Previewsima i bojim se da ću, nastavim li ovako, dosaditi Bogu i ljudima (onima kojima već nisam), a sebe da i ne spominjem. Prebacujem se, zato, u kas.

Većina izdavača koje su Previewsi potrpali u svoju "neprvoklasnu" sekciju su one-(wo)man bandovi. Ima tu uspješnih (A Fine Line Donne "Stinz" Barr, AAA Pop Comics Mikea "Madman" Allreda, Aardvark Vanaheim Davea "Cerebus" Sima, Abstract Studio Terrya "Strangers in Paradise" Moora, Cartoon Books Jeffa "Bone" Smitha, Crusade Entertainment Billya "Shi" Tuccia, Dancing Elephant Press Paula "Kane" Grista, Eddie Campbell Comics Eddiea "Bacchus" Campbella, El Capitan Books Davida "Stray Bullets" Laphama ili WaRP Graphics Wendy "Elfquest" Pini), čija je sama dugovječnost garancija kvalitete (bila nam po ukusu ili ne), kao i onih koji su objavili tek broj ili dva i o čijoj će izdržljivosti i talentu ovisiti hoće li se ikad pridružiti pobrojenima.

One-man bandovi na stranu i ostanu nam fanovski projekti (poput AC Comicsa koji reprintira favorite iz nekih davnih vremena), specijalizirani izdavači poput Antarctic Pressa (teksaška manga između softporna i fetišizma oružja) ili Chaos Comicsa (horror i soft - gle! - porn), prevodioci mange (Viz, Tokyopop Press, CPM Manga), tzv. furries (MU Press, Radio Comix, Shanda Fantasy Arts, izdavači antropomorfnih stripova o kojima jednom zgodom), ostatci prošlosti (Archie, Gemstone), pokušaji evropske infiltracije (Humanoids Publishing, NBM), ludi bogataši (Heavy Metal Magazine, Crossgen Comics) ili šačica malih, ali upornih izdavača koji balansiraju između uredničke vizije i potrebe da opstanu (Fantagraphics Books, Oni Press, Sirius, Slave Labor/Amaze Ink, Top Shelf).

O nekima od njih još će, neizbježno, biti riječ, ali ne odmah. Gotovo svi ovdje pobrojani izdavači, naime, svoje autore plaćaju mahom po prodaji, ako se projekt isplati, a to nije ono što mnogi koji mi pišu žele znati. Oni bi htjeli recept (koji ne postoji) upute (koje mogu i ne moraju biti od koristi) te savjete (koji im se neće svidjeti) o tome kako se prodati, te ću o tome, nakon četiri mjeseca polaganja temelja, početi pričati već od iduće kolumne.

***
Čujem da su nagrade većinom stigle pa bih dobitnike podsjetio da, bez obaveze, razmisle bi li o pročitanom napisali kakav komentarčić za SVesti.
A sutra, u Republici: Sjajna naslovnica Dinka Kukića i Katarine Halužan uz novi nastavak sve boljeg Kaktus Šerifa, Hermannova bibliografija uz zadnji dio Jeremiaha, epizode "Alex", te uobičajeni Siva kronika, Pile i pile, Elvis Vinkovac, Dogs of Rock i Robert (12 i 1/2). Plus najava Eddyevih i mojih Grendel Tales koji kreću od broja 5...

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-NATIONAL CARTOONISTS SOCIETY

National Cartoonists Society je istakao ovogodišnje nominacije za nagrade koje dodeljuje u više kategorija, naravno tu ima i stripa:
Reuben Award (for outstanding cartoonist of the year)
* Pat Brady, Sycamore, IL, "Rose is Rose"
* Jack Davis, St. Simons Island, GA, MAD Magazine, advertising
* Matt Groening, Los Angeles, CA, "The Simpsons"
Comic Books
* Dan DeCarlo, Scarsdale, NY, "Betty and Veronica"
* Kevin O'Neill, London, UK, "The League of Extraordinary Gentlemen"
* Jeff Smith, Columbus, OH, "Bone"
Greeting Cards
* Bill Brewer, Kansas City, MO
* Benita Epstein, Cardiff-By-The-Sea, CA
* Anne Gibbons, New York, NY
Newspaper Comic Strip
* Bud Bake, Damariscotta, ME, "Tiger"
* Frank Cho, Elliott City, MD, "Liberty Meadows"
* Mike Peters, Sarasota, FL, "Mother Goose and Grimm"
Magazine Gag Cartoons
* Pat Byrnes, Chicago, IL
* Benita Epstein, Cardiff-By-The-Sea, CA
* Kim Warp, Renton, WA
Book Illustration
* Doug Cushman, Redding, CA, "What Dads Can't Do"
* Mike Lester, Rome, GA., "A Is For Salad"
* Bob Staake, St. Louis, MO, "Mighty Little Lion Hunter" and "Junes Tune"
Magazine Illustration
* Mark Brewer, Avon, CT
* Peter deSeve, Brooklyn, NY * Drew Friedman, Cresco, PA
* Mike Lester, Rome, GA
Editorial Cartoons
* Frank Cammuso, Syracuse Herald American
* Jerry Holbert, Boston Herald * Jeff Parker, Florida Today
* Mike Peters, Dayton Daily News
Newspaper Gag Panels
* Dave Coverly, Ann Arbor, MI, "Speed Bumps"
* Dan Piraro, Dallas, TX, "Bizarro"
* Dave Whamond, Calgary, Alberta, Canada, "Reality Check"
New Media
* Jerry Craft, Norwalk, CT, "Baseball Slang"
www.sikids.com/buzz/animated/index.html
* Mark Fiore, San Francisco, CA, "Editorial Cartoons"
www.markfiore.com/animation.html
* Bill Hinds, Spring, TX, "Buzz Beamer"
www.sikids.com/games/slang/baseball/index.html
Television Animation
* Gary Baseman, Hancock Park, CA, "Teacher's Pet"
* Rick Kirkman, Glendale, AZ, "Baby Blues"
* Matther Nastuk Glendale, CA, "The Simpsons 2000 Halloween"
Feature Animation
* Thom Enriquez, storyboard, "Dinosaurs"
* Eric Goldbeg, design, direction and animation, "Rhapsody in Blue"
* Nick Park and Peter Lord, design and direction, "Chicken Run"

POGLEDAJTE: National Cartoonists Society: www.reuben.org



-STRIP U OPERI
Sedamdesetih godina hit strip u Japanu "Berusaiyu no Bara" (The Rose of Versailles) će doživeti i svoju adaptaciju u operu. Riyoko Ikeda je napisao libreto baziran na priči stripa koja govori o jednoj tragičnoj ljubavi u Francuskoj u 18. veku. Strip se inače u Japanu prodao u više od 12 miliona tvrdokoričenih albuma. Riyoko Ikeda kaže da će za par godina predstava, sa Japanskog, biti prevedena i na italijanki i da će biti delo svetske klase. (Kyodo News)



-MTV NAGRADE
X-MEN, filmska adaptacija popularnog stripa je ove godine nominovan u tri kategorije za MTV filmske nagrade. Nominovan je za najbolji film, pored Hannibal-a, Erin Brokovich, Crouching Tiger, Hidden Dragon i Gladiator.
Hugh Jackman je nominovan u kategoriji Best Male Breakthrough. Konkurenti su mu: Ashton Kutcher, Jack Black, Tom Green, Sean Patrick Thomas i Patrick Fugit).
Jackman, Anna Paquin, James Marsden, Halle Berry i Famke Janssen nominovani su u kategoriji Best On-Screen Team. Protivnici su im: Cameron Diaz, Lucy Liu i Drew Barrymore (Charlie's Angels); Ben Stiller i Robert DeNiro (Meet the Parents); George Clooney, John Turturro i Tim Blake Nelson (O Brother, Where Art Thou?); i Tom Hanks i Wilson (Castaway).
Mozete glasati za svog favorita na www.mtv.com. Ceremonija dodele nagrade će biti na MTV-ju 6. juna.

sadržaj

10.

POZIVI ZA SARADNJU

mail


Zahvaljujući Bojanu Kovačeviću da nas je stigla informacija o strip konkursu:

* * *

Festival Internazionale del Fumetto di Sierre (Svizzera).

concorso "Nuovi Talenti"

Sono ormai diciottanni che il nostro Festival organizza un concorso di fumetti destinato a tutti gli autori di piů di 15 anni non avendo ancora publicato d'album. La fama del nostro concorso č grande nei paesi francofoni et il numero di partecipanti non fa che aumentare ogni anno (piů di mille nel 2000).
I premi sono interessanti... e sono in  franchi svizzeri. Senza dimenticare il fatto che numerosi editori visitano l'esposizione in cerca dei talenti di domani.
1. premio 3'000.
2. premio 2'500.
3. premio 2'000.
4. premio 1'500.
5. premio 1000.

Potete trovare tutte le informazioni necessarie sul nostro sito Internet www.bdsierre.ch

Il tema - La scienza, storia auto-conclusiva di una pagina
 Il formato - A3 su di un sostegno flessibile con a tergo il nome, cognome, etŕ, indirizzo e numero di telefono. I lavori devono essere inviati per il 21 aprile 2001 al Concours Nouveaux Talents, Festival BD'01, CP 200, CH-3960 Sierre. Il presidente della giuria č il disegatore Buche (« Franky Snow » édizioni Glénat), la giuria sarŕ composta da Michel Moret, Direttore delle edizioni de l'Aire a Vevey, da Ellen Ichters, programmatrice culturale a Couleur 3 (radio nazionale), da Pierre-André Veuthey, avvocato a Martigny, e da Philippe Neyroud, Direttore del Festival BD'Sierre.
I migliori fumetti (una quarantina) saranno esposti al Festival BD'01 di Sierre dal 14 al 17 giugno 2001. I laureati saranno invitati al Festival BD'01 dove potranno incontrare la giuria all'occasiona della rimessa dei premi.
Le opere restano proprietŕ del Festival BD'Sierre.

* * *

sadržaj

11.

PISMA ČITALACA

mail


From: Dejan Jokic <dejanj@inecco.net>
Subject: Pisma citalaca

Gospodin Aleksandar Dusanic je u delu svog pisma upucenog strip vestima napisao sledece:
"Tvrdnja da Mebijusovi naucno fantasticni stripovi nisu ni prici Bluberiju je tacna. Hermeticna Garaza danas deluje kao obicna igrarija a Dzon Diful je scenaristicko iseravanje koje je uglavnom nemastovito, prazno i neujednaceno nacrtano."
Aleksandre, pricate gluposti!!!
Dejan Jokic

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti



TINTIN EST VIVANT! - sjajna stranica
http://perso.wanadoo.fr/prad/

 

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

 

Datumi od 28. aprila do 4. maja

28.aprila 2000. U galeriji REMONT u Pančevu, predstavljena je zbirka stripova Aleksandra Zografa, "Okean iznenađenja" u izdanju L.O.M. U okviru predstavljanja ovog strip albuma održana je i izložba crteža nastalih prema hipnagogičkim vizijama ovog autora.

29. aprila 1999. U Milanu, Italija, održana je manifestacija "Happening Underground" koja je trajala do 1. maja. Među italijanskim autorima alternativnog stripa, izloženi su bili i radovi Aleksandra Zografa, table iz albuma "Diario" (Centro Fumetto Andrea Pazienza iz Cremone) i radovi iz slovenačkog magazina Stripburger.

30. aprila 1999. U okviru manifestacije "Happening Underground" u Milanu, Italija, održana je diskusija o savremenom autorskom stripu u Srbiji.

3. maja 2000. Umro italijanski strip autor Dario Guzzon. On je rođen u Turin-u (Torino) 1926. godine i kreirao je, sa grupom "esseGesse", stripove kao što su Kapetan Miki, Blek, itd....

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.