STRIP
VESTI
|
Broj:
115
27.04.2001.
Godina
III
|
- PROMOCIJA ZAVERE
- Strip Vesti
- OFELIJINI PARAZITI
- Dušan Pavlić
- STARE METAFORE
- Zoran Đukanović
- BOMBARDOVANJE BOLIDVUDA
- Ilija Bakić
- PETAR PAN II - BIZARNA
BAJKA - Srđan Aćimović
- JUŽNJAČKA UTEHA No 7.
- Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA (57)
- Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (67) - Darko Macan
- VESTI IZ SVETA
- Strip Vesti
-NATIONAL CARTOONISTS SOCIETY
-STRIP U OPERI
-MTV NAGRADA
- POZIVI ZA SARADNJU
-mail
- PISMA ČITALACA
- mail
- LINKOVI - Strip
Vesti
- DATUMI - Strip
Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm
NEŠTO IZMEĐU,… UZORA I "NEUZORA"
Sada treba da se moj uvodnik pozove na Markov, već objavljeni,
tekst umesto da bude podstrekač za nove. Međutim, mislim da
uzorno pitanje ima mnogo dilema koje mogu da raspire
diskusiju.
Kako učiti crtanje stripova? Da li precrtavati razne autore
dok ti crtež ne uđe u ruku? Da li u tom slučaju možeš biti
autor autentičnog stila? Da li ćeš pokupiti najbolje ili najgore?
Hoćeš li naučiti da stvaraš ili da fušeriš?
Da li je bolji put izbegavanje korišćenja tuđih iskustava?
Lično imam patološki strah od precrtavanja. Kada sam bio klinac
sa 7-8 godina sam precrtao jednu naslovnu stranu Zagora. Svi
su odrasli rekli kako sam to lepo nacrtao i pitali me odakle
sam precrtao. A ja sam znao da je precrtano i… od onda od
sebe sklanjam, prilikom crtanja, apsolutno sve što bi nekom
posmatraču sa strane moglo da se učini da koristim za precrtavanje.
Nikad nisam koristio taj metod učenja. A znam da bih do mnogih
stvari došao neuporedivo lakše.
Da li je baš toliki greh precrtati nečiji kadar? Lično mislim
da je to smrtni greh ('ajmo pisati dopunu Biblije). Mada možda
nije loše učiti crtanje precrtavajući kadrove (kao vežbu)
različitih autora, još kada si početnik. Neki velikani su
tako učili.
Može Moebius biti najveća zvezda stripa ali mu nikad
više neću verovati. Bar od kada sam video kadar njegovog Bluberija
u kom omiljeni poručnik na konju uleće u reku i gde konj ima
95% idetičan izgled kao konj iz Fosterovog Princa Valijanta.
Pravdao se, čujem, Moebius kako nije precrtao, već mu je verovatno
ta slika ostala u podsvesti i… eto baš je podsvest učinila
da i najsitnija dlaka iz lepršave konjske grive ima isti oblik,
putanju, veličinu, i… Srušili su se svi moji snovi o vanserijskim
talentima.
Mada opet, kada smo u takvoj situaciji da nemožemo poput starih
majstora stripa plaćati modele da nam poziraju prilikom crtanja,
kada nam je i izrada fotografija skup metod za pravljenje
svoje arhive,… kako učiti…?
Da li naša nemaština može biti alibi za precrtavanje? Da li
išta drugo može biti alibi? Kako ste vi činili prve korake
u crtanju stripa?
Da li ste uspeli da sazrete bez precrtavanja, uzora, vežbe
po modelima,…?
Koji je pravi put? Da vas čujem!!!
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
PROMOCIJA
ZAVERE
|
Strip
Vesti
|
U četvrtak, 26. aprila je otvorena izložba u REX-u, "Grafička
zavera 4 - Savremeni srpski strip", prateća izložba Zlatnog
pera Beograda. Izložba traje do 2. maja i do tog datuma treba
da se pojavi i Grafička zavera #4, pod istim imenom.
U međuvremenu osim izložbe možete i skoknuti na sajt Zavere#4:
www.cyberrex.org/zavera4
sadržaj
|
2.
|
OFELIJINI
PARAZITI
|
Dušan
Pavlić
|
Ko je zaludan neka čita (stare ali ofarbane Ofelijine pararzite)
na www.net022.co.yu
- rubrika strip
- svake nedelje nova epizoda, možda ste propustili samo par
kaiševa...
Vas Dušan Pavlić
www.pavlic.co.yu
sadržaj
|
3.
|
STARE METAFORE
|
Zoran
Đukanović
|
Povodom fragmenta iz teksta JUŽNJACKA UTEHA No 6. Marka Stojanovića
(STRIP VESTI broj 114):
"...kako Engels to lepo kaže (to je verovatno i jedina pametna
stvar koju je rekao, daleko mu lepa kuća!), svaka generacija ljudi
stoji na ramenima prethodne generacije koja zauzvrat stoji na
ramenima neke druge generacije. U prevodu niko (ili gotovo niko)
ne počinje ispočetka, svi mi crpemo iz nekog kolektivnog vrela
mudrosti i zbog toga veliki deo onoga što postignemo nekako budemo
dužni onima koji su staze utabali pre nas."
Engels je naravno samo prepričavao metaforu koja datira mnogo
pre njegovog vremena. Navodim odlomak iz prevedene knjige Matei
Calinescua "Lica Moderniteta: avangarda, dekadencija i kič", Stvarnost,
Zagreb, 1988. str. 25:
"Historičari ideje progresa utvrdili su da se trag glasovite maksime
o patuljku što stoji na leđima diva pa stoga od njega dalje i
vidi, može slijediti sve do Bernarda od Chartresa preminulog 1126.
Bernardovu izreku prvi spominje John od Salisburyja u Metalogiconu
dovršenom 1159, što se s pravom smatra jednim od glavnih dokumenata
onog što stručnjaci zovu 'renesansom' dvanaestog stoljeća. Evo
odlomka koji nas zanima:
Nerijetko znamo više, ne stoga
sto smo napredovali zahvaljujuci prirodnoj sposobnosti, već
stoga što nas bodri umna snaga drugih, i sto posjedujemo bogatstva
baštinjena od predaka. Bernard od Chartresa običavao nas je
upoređivati s malešnim patuljcima smještenim na leđa divova.
Isticao je da vidimo više i dalje od svojih prethodnika ne s
jasnije vizije ili veće visine, već štoga sto smo smješteni
visoko i nošeni na njihovu divovskom stasu."
Zoran Djukanovic,
Amsterdam
sadržaj
|
4.
|
BOMBARDOVANJE
BOLIDVUDA
|
Ilija
Bakić
|
Da prošlogodišnje bombardovanje Jugoslavije nije ostavilo ravnodušnim
ni strip umetnika z Italije, može se videti u nultom broju stripa
novine "Kerosine Revolizione", specijalnom izdanju strip magazina
"Kerozine". Pod naslovom "Balkan, Evropa" novina donosi tekstove
koji se bave situacijom na Kosovu koja je bila povod za bombardovanje,
anketu među mladim Italijanima o opravdanosti ovog rata, fotografije
izbeglica iz Sarajeva, Mostara i Goražda, podatke o posledicama
NATO bombardovanja Srbije te 12 kratkih stripova i ilustracija
nastalih kao reakcija na naslovna događanja. Osim italijanskih
autora (Claudia Amantini, Stefano Smogyi, D. Morgante, A. Pepe,
Laura Canti, Nixola Argenti, Fabio Sammartino, Maicol e Mirco)
zastupljeni su radovi Andreja Štulara, Letača, Irene Buca i Kiklopa
(ovo troje su iz pančevačkog Kulturbunta), preuzeti iz slovenačkog
magazina "Stripburger" 25/2000.
Iz istog broja "Stripburgera" preuzet je i crtež "Noćna bombardovanja"
vršačkog andergraund strip tandema Bocha i Wostok. Crtež prati
i tekst koji objašnjava njegov nastanak i, u osnovi, je bazirana
priča o podudaranju fikcije i stvarnosti. Naime, 24. marta 1999.
Wostok i njegov otac Bocha započeli su snimanje svog novog andergraund
filma "Bombardovanje Bolidvuda" koji je na već prepoznatljivo
ciničan način trebao da parodira NATO bombardovanje Bosne, neizbrisane
tragove perioda socijalizma i karaktere naroda "Bolidvuda". U
vreme snimanja stigle su i prve vesti o NATO napadu na Srbiju.
Uprkos neočekivanom poklapanju događaja film je dovršen i prikazan
na letošnjem festivalu "low file" filma u Subotici a crtež je
svedočanstvo o jednom trenutku lične i opšte istorije.
U međuvremenu su Bocha i Wostok nastavili svoje filmske akcije
i snimili i novi film "Propali projekat: Veštac iz Burjana" koji
je takođe prikazan na subotičkom festivalu.
Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 30. oktobar 2000.godine.
sadržaj
|
5.
|
PETAR PAN
II - BIZARNA BAJKA
|
Srđan
Aćimović
|
Još od kad je Hans Kristijan Andersen odlučio da kroz svoje bajke
prelomi tadašnji, ali iI svevremenski licemerni svet pun krajnosti,
čiji je rezultat bila njegova možda najpoznatija bajka "Carevo novo
odelo", ali i druge ("Mala sirena", "Devojčica sa šibicama"), još
od tada, dakle, zainteresovanost pisaca za bajku kao formu romana
prvenstvano za odrasle, a ponekad i nepreporučljivog za decu, ne
jenjava. Kerolova "Alisa u zemlji čuda", malo čudo logike jednog
matematičara primenjene na metafizički roman; Sviftova "Guliverova
putovanja" i Rableov "Gargantua i Pantagruel", sinonimi za satiričnu,
čak i političku bajku; Kolodijev "Pinokijo" čiji junak je u izvornom
obliku daleko od onog nevinašca koje smo mogli videti u filmskim
adaptacijama. "Mali princ", delo čiji alegorijski slojevi jednostavno
izmiču moći shvatanja, a koje, opet, zahvaljujući svojoj bajkovitoj
formi, predstavlja veoma komunikativno književno ostvarenje.
Tu negde svoje mesto je zaslužio i pozorišni komad Džejmsa Metju
Berija, "Petar Pan", čiji svima poznat siže može biti bilzak nama,
koji smo i samo možda često gubili nadu da na ovom svetu može biti
mesta za nas. "Petar Pan" je po jednoj stvari specifičan u odnosu
na druga srodna dela: većina ovih dela, ili bar ona najpopularnija,
dobila su svoje filmske, animirane, pozorišne adaptacije, od kojih
je većina možda izašla iz Diznijeve kuhinje. "Petar Pan" se izdvaja
po tome što je njegova adaptacija, Diznijem crtani "Petar Pan",
najpribližniji izvorniku, najmanje izneverava njegovu osnovnu poruku
nauštrb privlačnosti za mlađe naraštaje gledalaca, ne pojednostavljuje
je niti stavlja u drugi plan. Neke od gore pomenutih bajki dobile
su odlične adaptacije, neke i loše, neke obrade su davale novo značenje
izvorniku, neke su samo preuzimale njihove osnovne motive radi postizanja
nadrealnih efekata; ali "Petar Pan" ostaje retka bajka čija adaptacija
nije izgubila osnovno značenje.
Redžis Loazel, sjajni i (zbog čega mi je posebno simpatičan) mladi
autor poznat po monumentalnim "Ratnicima sa Akbara", ili, ako više
volite, "Potrazi za vremenskom pticom", stavio je pred sebe težak
zadatak da doda još nešto priči u kojoj je, izgleda, sve rečeno,
što u originalu, što u savršenoj animiranoj obradi. Stripovanje
klasičnih književnih dela pred njega je, kao evropskog autora, stavilo
mogućnost da uradi ispraznu pornografsku varijaciju kakve su u modi
na starom kontinentu ("Gulivera", "Robinsona", "Pinokia", eh, koliko
ljudi umeju da budu neoriginalni). Loazel je, naravno, odoleo iskušenju
da na taj način pojeftini svoj rad i odabrao drugi, njemu svojstven
put.
'Dodati nešto onome čemu ništa ne fali?' Loazel je odlučio da se
ne odriče Diznijeve filmske adaptacije, već da je, tamo gde bi našao
za shodno, iskoristi kao temelj za nadogradnju svojim varijacijama.
Tako, kapetan Kuka i gospodin Smi, kao i brojne živuljke Nedođije,
izgledaju tako Diznijevski, ako ne i slično kao u crtanom filmu.
Atmosfera je promenjena: dok kod Diznija preovlađuje melanholija
koja filmu daje ton prisećanja davnog vremena 'kad smo još svi bili
deca', kod Loazela se javlja gotovo preterana šarolikost jednog
bega od stvarnosti.
Ova paralela uočljiva je uglavnom u drugom albumu "Opikanoba", dok
je u prvom, "London", na isti način iskoristio literaturu sa socijalnom
tematikom iz pretprošlog veka, od koje nam je najbliži Čarls Dikens
(to je poređenje koje nije izmaklo ni jednom kritičaru). Loazel,
zatim, odlučuje da nas kroz strip stalno, ali iznenadno šokira.
Tako mračnu, 'plavu' atmosferu Londona u prvom delu na prepad smenjuje
šarenilo Nedođije pri samom kraju, najavljeno jedino pojavom minijaturne
vile Zvončice. Slučnu stvar autor čini u drugom delu kada šarenilo
bajke smenjuje na svega nekoliko strana maglom Opikanobe, morbidnim
prikazama koje glavnog junaka podsećaju da će, gde god pobegao,
mrak svog detinjstva poneti u sebi. Za ternate, zatim se sve opet
vraća u bajku, u šalu, među patuljke i sirene.
S tehničke strane, Loazel pokazuje sklonost ka velikom broju uglavnom
uzanih slika na tabli, koja se ovde više nego u "Ratnicima…"
slaže sa scenarijom koji ponekad ima i previše teksta, predugačke
i nategnute dijaloge. PoredećI "Ratnike…" i "Petra pana",
ako zaboravimo osnovnu temu koja je kod drugog neuporedivo jača,
može se reći da je Le Tendr ipak zanatski bolji scenarista od Loazela:
njegovi dijalozi su sažetiji ali britkiji, a tok radnje je, i pored
česte prenaglašene teatralnosti, glatkiji i bez zastoja. S druge
strane, Loazelovom crtačkom maniru kao da više odgovara sopstveni
scenaristički pristup.
Najveći doprinos bajci Loazel ipak daje kroz specifičnosti njegovog
rada, što uključuje njegov prepoznatljivi crtački stil (poznat po
malim pacovolikim stvorenjima bez zenica), uvek prisutnu nenametljivu
bizarnost; hotimično ružni likovi koji su u "Ratnicima…"
bili tek sklonost, postaju manir u "Petru panu"; glavni junak ima
razmak između prednjih zuba, vila ima toliko debelu zadnjicu da
sa nje samo kipi selo, indijanka ima vilicu preterano istaknutu
napred; bulumenta likova ružnih, ali šarmirajućih u svojoj ružnoći.
Konačni sud moći će se dati tek posle čitanja još nastavaka; ostaju
otvorena pitanja: koliko će upliv realni svet još imati na događaje
u nedođiji? Kakva je uloga kapetana kuke? Da li je on mračna strana
bajke, ili je i sam došao kroz neko svoje lično bekstvo u stvarnosti?
Kakvog će značaja imati podatci izneti u par navrata u prvom delu?
Ipak, ako mene pitate, "Marketprintovo" objavljivanje "Petra Pana"
je strip-izdavački događaj godine.
sadržaj
|
6.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 7.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
TRBUHOZBORCI
Za one sa slabijim pamcenjem prosli
put sam pretresao uzorno pitanje, odnosno pitanje uzora, koje
je samo igrom slucaja smesteno u kontekst strip umetnosti (posto
je prilicno univerzalno, iako je njegova primena u mediju stripa
ipak donekle specificna). Rec je tu bilo o ljudima koje smo nekad
smatrali uzorima (divim se onima koji jos uvek mogu sebi da dozvole
da uzivaju u tom luksuzu), ljudima koji su nas uvukli u sve ovo,
ljudima koji su nam bili strasno vazni...I sve to stoji. Ovog
puta cu ipak pisati u o necemu oko cega se ipak nesto bolje razumem,
a to je pitanje uzora prilikom formiranja tog misticnog i krajnje
nepredvidljivog, retkog zvera-strip scenariste.
Kakva je to opsesivna potreba koja jednu sasvim normalnu (ipak,
ne preterujmo! U stripu nema potpuno normalnih osoba!) osobu tera
da postane scenarista stripova? To je vrlo dobro pitanje, sto
se nazalost ne moze reci i za moj odgovor, koji glasi: "Uopste
nemam pojma, mogu samo pricati o sebi i nadati se da su i drugi
imali (vise ili manje) slicne motive." Koji god ti motivi bili,
jedno je izvesno...Scenaristi su tu (kao uostalom i svi pripovedaci)
da ispricaju pricu. I svi polaze od tog stanovista, bez obzira
na druge moguce (i verovatne) motive, od te potrebe da se nesto
saopsti sto sirem krugu citalaca.
Tesko je nauciti da govorite u stripu. Mucite se, lomite, a rezultati...Pa,
u pocetku nisu bas sjajni. A kad konacno i progovorite, govorite
tudjim glasom (briga me koliko ste veliki, talentovani, dobri,
izvanredni te originalni!), pricate necijim glasom, glasom coveka
ciji vam se nacin pripovedanja svidja. Vi ste trbuhozborac, pozajmljujete
tudje, mocnije i jace glasove da ispricate svoje price (pravi
problemi nastaju kad pocnete da pozajmljujete i tudje price, tu
bog neka vam je napomoc!), da vas oni tamo bolje cuju, da do njih
dodje ono sto zelite, ono sto morate reci. Isprobavate glasove
koje volite da slusate, neki vam odgovaraju vise, neki manje,
i iako oni rade posao posle izvesnog vremena pocinjete da se pitate...
Pocinjete da se pitate kako vas glas zaista zvuci, vec ste zaboravili
njegov zvuk, i naprosto pozelite da ga ponovo cujete, da ga ponovo
koristite...I gle cuda, i vas glas je vremenom sazreo (i nastavice
da sazreva dok god budete kontinuirano pisali), nesto ste naucili
od ljudi koji su vam bili scenaristicki uzori, makar i nesvesno
(u stvari, narocito nesvesno), i pocinjete da zaista budete zadovoljni,
i pocinjete da zaista budete svoji. Stalno gradite svoj glas,
i budete vecno zahvalni ljudima koji su vam na pocetku vase skribomanske
aktivnosti onako velikodusno ustupali svoje glasove.
A jednog dana, ko zna? Mozda neko bude koristio i vas glas da
prica svoje price. Hocete li se ljutiti...Ili ce vam biti drago?
sadržaj
|
7.
|
QMOVA KOLUMNA
(57)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@guitar.com
|
MARVEL ME NIJE VOLEO
KAD NESTO KRENE lose, Englezi kazu
da dolazi ne u paru nego u triju ('Bad things come in threes').
Ne mislim da preterujem kada kazem kako je nedaleko od istine
moja konstatacija da su takve trojke u mom slucaju multiplikovane.
Ponekad je izgledalo da sto se vise upinjem da nesto postignem/uradim/isteram,
rezultat biva proporcionalno negativniji sto je zalaganje upornije
- umesto da bude obrnuto.
Cudo.
Nikada nisam bio od onih koji se predaju - mada jesam znao potajno
da cvilim kad bivam sam, tada i lizem rane i valjda prikupljam
snagu za kasnije situacije 'stupajuci u dodir sa svojom skrivenom
zenskom stranom', kako je moderno da se veli u americkom analiticnoscu
inspirisanoj politicki korektnoj/moralno podobnoj shemi koja preovladavase
u britanskoj stvarnosti devedesetih. Postepeno sam uvidjao da
zivot zna da bude kao epizoda superherojskog stripa - stalna jurnjava
i borba bez prestanka gde nema stajanja. Moja oruzja - crtaci
pribor, pomagala, ambicija... Moj univerzum koji branim i za koji
se borim - moja porodica: moja Slavica i moj sve zreliji i odrasliji
mali sin David koji nije ni bivao svestan kako sve vise prestaje
da bude dete. Gresnik je u meni gledao idola i kopirao me u mnogim
stvarima. Znalo je da bude strahovito simpaticno kada psuje ili
prica vic koji nije dobro razumeo. No glavna star je bila - crtanje
kome se predao strasno poput svog tate. Do dna srca bi me dirnulo
kada mi kaze dok zajedno ucimo kako se nesto radi olovkom na hartiji
'Ti si najbolji crtac na svetu, tatice'. S druge strane pogadjalo
me je kad me neko vreme cutke posmatra dok nesto za stolom 'ozbiljno
crtam' (probe, ponude i sl.) i onda odvali udaljavajuci se: 'Lepo,
lepo... Steta sto ti niko to nece primiti'.
I najgore od svega je sto je bio u pravu! Kako je samo mogao to
da zna, mali vestac..?
Njegova majka - moja predobra Slavica - trpela je svaku nedacu,
moju krizu, sumnje u sebe, proslost, sadasnjost, buducnost...
Bezrezervno me je moralno podrzavala, uglavnom materijalno izdrzavala
sa detetom i govorila kako odbija da veruje da za mene nema mesta
negde u tom djavoljem poslu kome sam se predao - u tom periodu
u formi stavljanja na milost i nemilost agentima/predstavnicima.
Ijen Cejmbers mi je nasao svega jos par 'tezgi' na brzinu. Naravno,
nista strip - samo pojedinacne ilustracije za klijente poput agencija
za izdavanje ili prodaju kuca ili automobila. A ja mislim da zasluzujem
poseban pomen kao crtac alergican na crtanje automobila! No, posao
je posao, ko umije njemu dvije... Talentovan pozajmljuje... Ne
mislim i ne tvrdim da sam genije u bilo kom pogledu, ali sam u
tim situacijama bezdusno 'krao'; ne da bih ispao 'genijalac' vec
zato sto nije bilo vremena, te sam brzo u novinama pronalazio
neku oglasnu fotografiju modela automobila, koju bih uvecao u
fotokopirnici, iskopirao na pausu, dodao pored groteskno sitlizovanu
figuru-dve i to sve potom preko svetleceg stola preneo na karton,
istusirao uglavnom markerima i predavao na vreme. Slicno je bilo
i sa stambenim agencijama: dobili bi lepo izveden crnobeli crtez
baziran na uvecanoj fotografiji nekog lepog zdanja koju sam kopirao
i tuserskim postupkom doterivao. Ijen nije pitao kako sam i sta
postizao, ako je klijent zadovoljan (a uvek JESTE bio u mojim
slucajevima) i on je bio srecan, platio bi me na vreme i na tome
se zavrsilo. Ubrzo mi je ponudio par probnih angazmana za potencijalan
strip baziran na nekim atletskim TV-sou programima sto sam uradio
kao i uvek - brzo, ekspeditivno i kvalitetno, ovaj put perima
i cetkicama sa tusem. Nikada nista nije proizaslo iz toga. Sledeci
njegov plan bio je da me uvrsti u svoj katalog talenata koje reprezentuje
posto sam se pokazao i dokazao, je li. Trebalo je da za tu luksuznu
knjigu uradim ilustraciju na kojoj je ono sto smatram svojim najboljim
dometom i sto me najbolje predstavlja. I tako sam uradio na A4
kartonu u pejzaz-formatu jednu poster-kompoziciju sa svim likovima
na kojima sam ikada radio u stripovima: bio je tu Uonderboj u
atraktivnoj borbenoj pozi sa macem, na vrhu piramidalne kompozicije;
ubacio sam, naravno, i Slonicu Slavicu, devojku Kris iz Markelovog
i mog neobjavljenog stripa DETH INC. pa Toma i Dzerija, Spajka
i Tajka/Bila i Bula, jos neke spodobe tu i tamo poput monstruma,
dinosaurusa i sa fotografije 'skinutu' atraktivnu nagu devojku
'odevenu' samo u sandale sa visokim stiklama, porno-zvezdu iz
nekog hard-kor 'drk'- magazina. Sve je obojeno 'mojim klasicnim'
postupkom - mesavinom akvarela i kolor-flomastera na fotokopiji
perom, tusem i cetkicom izvedene ilustracije. Iz ko zna kog razloga,
iako je Ijen bio zadovoljan ljudi iz stamparije su rekli da nece
moci, da nije kako treba, da bi trebalo da ponovim... Dzoni se
ponudio i na rezervnoj fotokopiji uradio svoju zbilja maestralnu
kolorisanu verziju. Ponudio sam obe - no Ijenu se Dzonijeva verzija
nije svidela!? Onda sam se i ja nesto zainatio i kazao da su svi
moji stripovi radjeni tim postupkom bez problema mogli da se stampaju
i da ne vidim razloga za odugovlacenje i odbijanje osim ako kvalitet
mog rada nije u pitanju. Nije to, tvrdio je Ijen; pitao sam da
li je crtez porno-zvezde problematican, suvise izazovan, moralno
diskutabilan... Nije, rekao je Ijen, sasvim je u granicama ukusa;
pitao sam da mozda nije problem u autorskim pravima na likove
iz licencnih stripova na kojima sam radio - i tu sam dobio odrecan
odgovor. Situacija je definitivno razresena misterioznim okolnostima
bez odgovora u formi vracanja postom stamparskog filma na kojem
je bio pozitiv moje ilustracije. Ijen se u pisamcetu izvinuo i
rekao da nista vise ne moze da ucini. Culi smo se telefonom jos
par puta (normalno, ja sam bio taj koji je telefonirao), nikada
se vise nismo videli niti smo ikada saradjivali.
Od starog dobrog Peta Kelehera sam uskoro dobio ponudu da za Marvel
UK uradim probne table stripa 'Mocni Meks' (Mighty Max) baziranog
na polovinom devedesetih vrlo gledanoj avanturistickoj animiranoj
TV-seriji radjenoj u sve popularnijem grafickom stilu koji je
u Warner Bros-u kreirao producent i glavni reditelj/dizajner Brus
Tim (Bruce Timm) koji mi je izuzetno 'pasovao' ali sam ga zbog
zaludjenosti 'Image-stilom' Dzima Lija zapostavljao. Sada je bila
jedinstvena prilika... Postom sam dobio listove sa modelima glavnih
karaktera koje sam za jedan dan i noc - sve bez spavanja - provezbao
i za manje od 24 sata savladao i naucio. Dobio sam i scenario
iz koga mi je dozvoljeno da po svojoj volji izaberem tri sukcesivne
table na kojima sam trebao da demonstriram umece u vodjenju vizuelne
naracije BEZ balona i teksta i olovkarsko i tusersko umece. Pet
je rekao da ne moram da uradim sve u olovci, fotokopiram pa onda
istusiram originale - dovoljno je da nesto ostavim neistusirano
tu i tamo... Ja sam se odlucio da od tri uradjene table prvu ostavim
u olovkiranoj plavoj verziji (direktno nacrtanoj, bez svetleceg
stola i prociscavanja), dok su druga i treca istusirane perom
i cetkicom. Meks i njegovi pratioci ulaze u neku napustenu fabriku
i tu ih napada dzinovski robot koga macem i kung-fuom pobedi misicavi
telohranitelj naseg mladog junaka. Milina. Pet je sa nevericom
gledao gotove table i prokomentarisao; 'Ovo je isuvise dobro za
tvoje dobro.' Neuk da shvatim, pitao sam sta to treba da znaci,
on je rekao da SVI crtaci odugovlace, pravdaju se komplikovanim
zahtevima scenarija i cime sve ne... dok kod mene sve ide brzo
- akcione scene u komplikovanim perspektivama, sa prostorom koji
kipi od dubinski postavljenih detalja i sl. 'Ne znam sta ce na
ovo da kazu urednici, pogotovo drugi crtaci kojima ne bi bilo
svejedno', rekao mi je. 'Ti dokazujes totalno suprotno od svega
sto govore crtaci i sto prihvataju urednici. Mislim da ove strane
necu odmah da pokazem Marvelu, neka misle da ih jos radis!'. Pristao
sam, misleci kako mi sve odgovara - samo da dobijem posao.
PO SVEMU SUDECI, posao sam dobio jer je Marvelov urednik bio impresioniran
onim sto sam pokazao. Pitao sam Peta kada mogu da nastavim sa
ostalim stranama iz scenarija i saznao da mi je predlozak dat
samo zbog probe - da tu epizodu vec radi glavni crtac, neki Italijan
(kasnije sam video da momak OPASNO DOBRO crta, veoma verziran
u tu vrstu posla posto je bio specijalizovan za strip-adaptacije
avanturistickih animiranih serija za Marvel i druge evropske izdavace).
Meni je preostalo da cekam posto jos nema scenarija jer nisu nasli
dovoljno pisaca. U inspirativnom nastupu ponudio sam Petu da ja
napravim par sinopsis-predloga i da me on reprezentuje i kao scenaristu!
Na moje iznenadjenje nevoljno je pristao, izgleda vise da izbegne
moje potencijalno navaljivanje. Kako bilo - smesta sam seo i 'iz
vazduha' izvukao par ideja koje sam uoblicio u ne jedan, ili dva
ili tri scenarija... CETIRI storije su mi izletele iz pisace masine!
Bilo je tu svega - putovanja kroz vreme, svemirskih potera, dvoboja
nad provalijama, izdaje, intrige - cak i ljubavi koja se ne zavrsava
sretno (inace bi to bio kraj Meksovih pustolovina, razume se!).
I dan-danas mislim da ti sinopsisi spadaju u bolje stvari koje
sam ikada napisao i da se lako daju prekrojiti u price o nekom
drugom sa slicnom tematikom. Nema veze.
S obzirom da sam sve to obavio za jedan dan, ja sam iskucane i
korigovane strane fotokopirao, proheftao i postom poslao Petu
koji je to na moje navaljivanje odneo uredniku tek sledece nedelje,
ocigledno bez entuzijazma da na meni i kao piscu zaradi procenat.
Nikada nisam dobio odgovor sta urednik misli o mojim literarnim
pokusajima niti zeljno ocekivani scenario koji cu najzad poceti
da ilustrujem. Obuzimala me je sve vise frustracija uz nestrpljenje
i bes. Kakav je pa to agent, pobogu, koga moras da guras i podsecas
da on TEBE treba da gura?!? No sta da se radi - Pet je imao svoj
sistem i ritam i ni pod razno ga nista nije moglo ubrzati.
Dok sam ja tako nemocno besneo i nervirao se iskaljujuci povremeno
i bespotrebno svoju frustraciju na neduznim clanovima porodice,
spas je dosao sa neocekivane strane! Stigao mi je poziv iz London
Cartoon Centre-a da odrzim trodnevni kurs iz crtanja komicnih
stripova! Ko bi drugi stajao iza toga do legendarni i neuporedivi
dvestokilas Vin Vijansek (Win Wiacek), jos jedan moj dobrocinitelj
i iskreni prijatelj kome sam zahvalan za nekoliko usluga i nadasve
prijateljstvo i dobrotu. To je bilo kratkorocno resenje, ali barem
NEKAKVO resenje. Otkrio sam koliko uzivam u predavanjima i poducavanju.
Od susreta sa studentima u legendarnoj skoli za crtace stripova
pravio sam sou, crtalo se, pevalo se, atmosfera na mom seminaru
nimalo nije licila na grobno ozbiljna predavanja koja su drzali
drugi tutori. Uspeh je bio potpun, zarada skromna, ali mogucnost
za dalje gostovanje otvorena -sto se i potvrdilo sve cescim pozivima
za ponavljanje kursa crtanja komicnog stripa i uvodjenje stalnog
predmeta KAKO SE CRTAJU SUPERHEROJI. Iz ko zna kog razloga, Centar
nije imao (mogao da priusti..?) ni jedno od izvikanih imena koja
rade na takvim materijalima, tako da vise nije bilo Dzonija, Gibonsa
i dr. medju tutorima (sem vecitog entuzijaste Dejva Lojda). Posto
su skoro svi ostali predavaci bili zakleti 'Vertigovci' ili alternativci,
ispalo je da je stari dobri ujka-Boki taj koji bi trebalo da uci
mlade narastaje kako da crtaju misicave zamlate. I to sam sa najvecim
zadovoljstvom prihvatio kao vecernji cas svakog ponedeljka. Uspeh
i odziv interesenata su premasili ocekivanja. Trodnevni kurs crtanja
komicnog stripa postao je svakonedeljni dogadjaj i odjednom sam
cetiri dana u sedmici imao posla za skroman ali STALAN prihod!
Mojoj radosti i uzivanju nije bilo granice. Osecao sam se kao
vlasnik celog Londona, bez zastoja uletevsi u euforiju pravo iz
skoro totalne letargije i beznadja.
Najzad mi se javio Pet posle ne znam koliko nedelja. Ne, jos nije
imao vesti kada cu poceti sa crtanjem za magazin o Meksu; da,
definitivno sam u ekipi crtaca; ne, nije znao koliko tacno ce
ih biti (?!?); ali imao je Majti Meks posao za mene na kratkom
tvotabloidnom stripu planiranom za objavljivanje na kutiji sa
igrackama! Nije lose, to nikada nisam radio... Igracka je bila
tvrdjava u obliku lobanje u kojoj boravi Meksov neprijatelj slican
Hi-Menovom Skeletoru (zaboravih mu ime, djavo da ga nosi i sve
ostale kreature), na rasklapanje, uz raznu masineriju i letilice,
sa laboratorijama, sobama za mucenje (eh, ti Englezi..!) i sa
mnogobrojnim figuricama aktera 'price' koja je osnova igre i scenarija
po kome mi valja da nacrtam stripic. Naravno, sve je trebalo i
da bude obojeno. Vec vican karakterima, seo sam smesta i 'dzonijevski'
odradio na lejaut-listovima marker-studije obeju tabli u 'sinemaskop-formatu'
- znaci pejzaz, na osnovu enormno stupidnog neambicioznog scenarija
za koji su bile odgovorne dve dame, manje vicne dobrom pisanju
i pripovedanju ali zato vrlo verzirane u edukativne vrednosti,
odstranjivanje ma i najblaze sugestije nasilja i moralnu pouku.
Svejedno, ponasao sam se kao da radim na osnovu Alan Morovog ili
Nil Gejmenovog scenarija, ekspresno zavrsio kopiranje preko svetleceg
stola i tusiranje, da bih potom na akvarel-papiru uradio fotokopije
koje ce da budu bojene. Pet me je posetio u stanu, ponovo vrteci
glavom kako sam 'isuvise ekspeditivan za svoje dobro'. Ljutnuh
se malo i upitah ga iritirano zasto ga to brine, zar mu nije milo
da ima takvog crtaca i interes da ga sto vise promovise. Bezizrazajno
me je pogledao kroz debela stakla svojih zatamnjenih naocara i
samo rekao kako Flitvej nema nekog entuzijazma za takvo ponasanje!
'Ali mi vise ne radimo za Flitvej', pobunio sam se, 'zasto o njima
mora da se razgovara? I zasto se postavlja kao problem nesto sto
bi svako drugi smatrao za ekspeditivnost i profesionalizam?'.
Pet je hteo da zna ko bi to bio 'drugi', ja sam prekinuo razgovor
koji je samo mogao da se pretvori u jalovu svadju.
I kolorisanje je bilo obavljeno u rekordnom roku. Klijent je trazio
samo jednu jedinu ispravku - da se u jednoj slici smanji/udalji
tvrdjava u obliku lobanje kojoj se Meks i druzina priblizavaju
kroz sneg pre pocetka jurnjave i akcije. Olovkirao sam ponovo
'zaboravljenom nula-peticom', tusirao Hunt 102 perom i crnim markerom,
a kolorisanje fotokopije radjeno je skoro u celini markerima u
boji, pogotovo nekim jeftinim flomasterima koji se lako razvodnjavaju
koje mi je sa posla donela Slavica. Efekti koje sam dobio izgledali
su mocno! To se uskoro i videlo na probnom otisku, kao i na gotovom
produktu koji je ubrzo stigao u radnje sa igrackama postavsi jedan
od najtrazenijih artikala. Steta sto usled besparice (nesigurnosti
da li cu sledece nedelje imati angazman) nisam za uspomenu kupio
tu igracku koje vise nema u prodaji i ciju kutiju su krasile moje
dve strip-table...
... koje su se pokazale pogubno sudbonosnim za Marvel UK. Iz ko
zna kog razloga Pet je uredniku za koga je trebalo da pocnem sa
radom 'kada se pronadje scenarista' pokazao sta sam nacrtao i
ovaj se navodno razocarao u moj kvalitet i odlucio da ipak nisam
dovoljno dobar da radim za njega!?!?! Pet mi se izvinjavao sto
je to ucinio, ja sam nemocno vikao i grdio ga sto je to uradio,
pitajuci ga kako moze da bude razlike u tablama koje su uradjene
istim stilom i nacinom kao i prihvacene probe. Petov odgovor je
za mene bio porazan: 'Nema pomoci, Bojane. Ja ne mogu da menjam
urednikovu odluku'.
Ranije sam u nekoliko navrata bezuspesno pokusavao da se ponudim
britanskom Marvelu bilo kao olovkar, bilo kao tuser; dobio sam
ohrabrujuca obecanja, konkretan angazman NIKADA. Meks je bio na
neki nacin moja poslednja sansa da 'na mala vrata' pocnem da radim
za kompaniju o kojoj sam sanjao da joj postanem crtacki saradnik...
I to mi se izjalovilo. Pitao sam se da li je Pet stvarno toliko
nesposoban, izlapeo, glup ili mi ovo namerno pravi. Dosao sam
u iskusenje da sam pozovem urednika i vidim moze li ista da se
izgladi i ipak odustao, plaseci se eventualnog nipodastavanja,
verbalnog sukoba, izgovaranja stvari zbog kojih kasnije moze doci
do kajanja...
Tu nije bilo nikakve pomoci. Kada mi je jednom kasnijom zgodom
svetski poznat i ugledan majstor stripa (u jednoj od sledecih
Qk-a vise o tome!) gledao mapu sa radovima, izdvojio je table
Meksa i iskreno ih pohvalio kao jednostavan, efektan i estetski
vrlo lep strip u kome nema niceg suvisnog pa ipak - sve je na
svom mestu. Ja sam mu se zahvalio i odgovorio kako bih jako voleo
da je sa nama urednik koji ih je odbio da cuje ovaj komentar.
'Urednik koji odbija strip ovakvog kvaliteta ne zasluzuje da bude
placen za svoj posao i ne zasluzuje da taj posao uopste radi!',
kazao mi je na to Majstor. Srce mi je samo jos dublje potonulo
u stomak u kome kao da se uzburkala sve hladnija voda.
Tako sam dosao do situacije gde mi je jedino predavacki rad u
Strip-Centru bio izvor kakve-takve zarade za skoro nikakav zivot...
sadržaj
|
8.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (67)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
UHVATILA ME MALA SNAGA
S Marvelom sam stigao
do 174. stranice od njih 404 u Previewsima i bojim se da
ću, nastavim li ovako, dosaditi Bogu i ljudima (onima kojima već
nisam), a sebe da i ne spominjem. Prebacujem se, zato, u kas.
Većina izdavača koje su Previewsi potrpali u svoju "neprvoklasnu"
sekciju su one-(wo)man bandovi. Ima tu uspješnih (A Fine Line
Donne "Stinz" Barr, AAA Pop Comics Mikea "Madman" Allreda,
Aardvark Vanaheim Davea "Cerebus" Sima, Abstract Studio
Terrya "Strangers in Paradise" Moora, Cartoon Books Jeffa
"Bone" Smitha, Crusade Entertainment Billya "Shi" Tuccia,
Dancing Elephant Press Paula "Kane" Grista, Eddie Campbell
Comics Eddiea "Bacchus" Campbella, El Capitan Books
Davida "Stray Bullets" Laphama ili WaRP Graphics Wendy
"Elfquest" Pini), čija je sama dugovječnost garancija kvalitete
(bila nam po ukusu ili ne), kao i onih koji su objavili tek broj
ili dva i o čijoj će izdržljivosti i talentu ovisiti hoće li se
ikad pridružiti pobrojenima.
One-man bandovi na stranu i ostanu nam fanovski projekti (poput
AC Comicsa koji reprintira favorite iz nekih davnih vremena),
specijalizirani izdavači poput Antarctic Pressa (teksaška
manga između softporna i fetišizma oružja) ili Chaos Comicsa
(horror i soft - gle! - porn), prevodioci mange (Viz, Tokyopop
Press, CPM Manga), tzv. furries (MU Press, Radio
Comix, Shanda Fantasy Arts, izdavači antropomorfnih stripova
o kojima jednom zgodom), ostatci prošlosti (Archie, Gemstone),
pokušaji evropske infiltracije (Humanoids Publishing, NBM),
ludi bogataši (Heavy Metal Magazine, Crossgen Comics) ili
šačica malih, ali upornih izdavača koji balansiraju između uredničke
vizije i potrebe da opstanu (Fantagraphics Books, Oni Press,
Sirius, Slave Labor/Amaze Ink, Top Shelf).
O nekima od njih još će, neizbježno, biti riječ, ali ne odmah.
Gotovo svi ovdje pobrojani izdavači, naime, svoje autore plaćaju
mahom po prodaji, ako se projekt isplati, a to nije ono što mnogi
koji mi pišu žele znati. Oni bi htjeli recept (koji ne postoji)
upute (koje mogu i ne moraju biti od koristi) te savjete (koji
im se neće svidjeti) o tome kako se prodati, te ću o tome, nakon
četiri mjeseca polaganja temelja, početi pričati već od iduće
kolumne.
***
Čujem da su nagrade većinom stigle pa bih dobitnike podsjetio
da, bez obaveze, razmisle bi li o pročitanom napisali kakav komentarčić
za SVesti.
A sutra, u Republici: Sjajna naslovnica Dinka Kukića i
Katarine Halužan uz novi nastavak sve boljeg Kaktus Šerifa,
Hermannova bibliografija uz zadnji dio Jeremiaha, epizode
"Alex", te uobičajeni Siva kronika, Pile i pile, Elvis Vinkovac,
Dogs of Rock i Robert (12 i 1/2). Plus najava Eddyevih i mojih
Grendel Tales koji kreću od broja 5...
sadržaj
|
9.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-NATIONAL CARTOONISTS SOCIETY
National Cartoonists Society je istakao ovogodišnje nominacije
za nagrade koje dodeljuje u više kategorija, naravno tu ima
i stripa:
Reuben Award (for outstanding cartoonist of the year)
* Pat Brady, Sycamore, IL, "Rose is Rose"
* Jack Davis, St. Simons Island, GA, MAD Magazine, advertising
* Matt Groening, Los Angeles, CA, "The Simpsons"
Comic Books
* Dan DeCarlo, Scarsdale, NY, "Betty and Veronica"
* Kevin O'Neill, London, UK, "The League of Extraordinary Gentlemen"
* Jeff Smith, Columbus, OH, "Bone"
Greeting Cards
* Bill Brewer, Kansas City, MO
* Benita Epstein, Cardiff-By-The-Sea, CA
* Anne Gibbons, New York, NY
Newspaper Comic Strip
* Bud Bake, Damariscotta, ME, "Tiger"
* Frank Cho, Elliott City, MD, "Liberty Meadows"
* Mike Peters, Sarasota, FL, "Mother Goose and Grimm"
Magazine Gag Cartoons
* Pat Byrnes, Chicago, IL
* Benita Epstein, Cardiff-By-The-Sea, CA
* Kim Warp, Renton, WA
Book Illustration
* Doug Cushman, Redding, CA, "What Dads Can't Do"
* Mike Lester, Rome, GA., "A Is For Salad"
* Bob Staake, St. Louis, MO, "Mighty Little Lion Hunter" and
"Junes Tune"
Magazine Illustration
* Mark Brewer, Avon, CT
* Peter deSeve, Brooklyn, NY * Drew Friedman, Cresco, PA
* Mike Lester, Rome, GA
Editorial Cartoons
* Frank Cammuso, Syracuse Herald American
* Jerry Holbert, Boston Herald * Jeff Parker, Florida Today
* Mike Peters, Dayton Daily News
Newspaper Gag Panels
* Dave Coverly, Ann Arbor, MI, "Speed Bumps"
* Dan Piraro, Dallas, TX, "Bizarro"
* Dave Whamond, Calgary, Alberta, Canada, "Reality Check"
New Media
* Jerry Craft, Norwalk, CT, "Baseball Slang"
www.sikids.com/buzz/animated/index.html
* Mark Fiore, San Francisco, CA, "Editorial Cartoons"
www.markfiore.com/animation.html
* Bill Hinds, Spring, TX, "Buzz Beamer"
www.sikids.com/games/slang/baseball/index.html
Television Animation
* Gary Baseman, Hancock Park, CA, "Teacher's Pet"
* Rick Kirkman, Glendale, AZ, "Baby Blues"
* Matther Nastuk Glendale, CA, "The Simpsons 2000 Halloween"
Feature Animation
* Thom Enriquez, storyboard, "Dinosaurs"
* Eric Goldbeg, design, direction and animation, "Rhapsody in
Blue"
* Nick Park and Peter Lord, design and direction, "Chicken Run"
POGLEDAJTE: National Cartoonists Society: www.reuben.org
-STRIP U OPERI
Sedamdesetih godina hit strip u Japanu "Berusaiyu no Bara" (The
Rose of Versailles) će doživeti i svoju adaptaciju u operu.
Riyoko Ikeda je napisao libreto baziran na priči stripa
koja govori o jednoj tragičnoj ljubavi u Francuskoj u 18. veku.
Strip se inače u Japanu prodao u više od 12 miliona tvrdokoričenih
albuma. Riyoko Ikeda kaže da će za par godina predstava, sa
Japanskog, biti prevedena i na italijanki i da će biti delo
svetske klase. (Kyodo News)
-MTV NAGRADE
X-MEN, filmska adaptacija popularnog stripa je ove godine nominovan
u tri kategorije za MTV filmske nagrade. Nominovan je za najbolji
film, pored Hannibal-a, Erin Brokovich, Crouching Tiger, Hidden
Dragon i Gladiator.
Hugh Jackman je nominovan u kategoriji Best Male Breakthrough.
Konkurenti su mu: Ashton Kutcher, Jack Black, Tom Green, Sean
Patrick Thomas i Patrick Fugit).
Jackman, Anna Paquin, James Marsden, Halle Berry i Famke Janssen
nominovani su u kategoriji Best On-Screen Team. Protivnici su
im: Cameron Diaz, Lucy Liu i Drew Barrymore (Charlie's Angels);
Ben Stiller i Robert DeNiro (Meet the Parents); George Clooney,
John Turturro i Tim Blake Nelson (O Brother, Where Art Thou?);
i Tom Hanks i Wilson (Castaway).
Mozete glasati za svog favorita na www.mtv.com.
Ceremonija dodele nagrade će biti na MTV-ju 6. juna.
sadržaj
|
10.
|
POZIVI
ZA SARADNJU
|
mail
|
Zahvaljujući Bojanu Kovačeviću da nas je stigla informacija o
strip konkursu:
* * *
Festival Internazionale del Fumetto di Sierre (Svizzera).
concorso "Nuovi Talenti"
Sono ormai diciottanni che il nostro Festival organizza un
concorso di fumetti destinato a tutti gli autori di piů di 15
anni non avendo ancora publicato d'album. La fama del nostro concorso
č grande nei paesi francofoni et il numero di partecipanti non
fa che aumentare ogni anno (piů di mille nel 2000).
I premi sono interessanti... e sono in franchi svizzeri.
Senza dimenticare il fatto che numerosi editori visitano l'esposizione
in cerca dei talenti di domani.
1. premio 3'000.
2. premio 2'500.
3. premio 2'000.
4. premio 1'500.
5. premio 1000.
Potete trovare tutte le informazioni necessarie sul nostro sito
Internet www.bdsierre.ch
Il tema - La scienza, storia auto-conclusiva di una pagina
Il formato - A3 su di un sostegno flessibile con a tergo
il nome, cognome, etŕ, indirizzo e numero di telefono. I lavori
devono essere inviati per il 21 aprile 2001 al Concours Nouveaux
Talents, Festival BD'01, CP 200, CH-3960 Sierre. Il presidente
della giuria č il disegatore Buche (« Franky Snow » édizioni Glénat),
la giuria sarŕ composta da Michel Moret, Direttore delle edizioni
de l'Aire a Vevey, da Ellen Ichters, programmatrice culturale
a Couleur 3 (radio nazionale), da Pierre-André Veuthey, avvocato
a Martigny, e da Philippe Neyroud, Direttore del Festival BD'Sierre.
I migliori fumetti (una quarantina) saranno esposti al Festival
BD'01 di Sierre dal 14 al 17 giugno 2001. I laureati saranno invitati
al Festival BD'01 dove potranno incontrare la giuria all'occasiona
della rimessa dei premi.
Le opere restano proprietŕ del Festival BD'Sierre.
* * *
sadržaj
|
11.
|
PISMA ČITALACA
|
mail
|
From: Dejan Jokic <dejanj@inecco.net>
Subject: Pisma citalaca
Gospodin Aleksandar Dusanic je u delu svog pisma upucenog strip
vestima napisao sledece:
"Tvrdnja da Mebijusovi naucno fantasticni stripovi nisu ni
prici Bluberiju je tacna. Hermeticna Garaza danas deluje kao
obicna igrarija a Dzon Diful je scenaristicko iseravanje koje
je uglavnom nemastovito, prazno i neujednaceno nacrtano."
Aleksandre, pricate gluposti!!!
Dejan Jokic
sadržaj
|
12.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
TINTIN EST VIVANT! - sjajna stranica
http://perso.wanadoo.fr/prad/
sadržaj
|
13.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 28. aprila do 4. maja
28.aprila 2000. U galeriji
REMONT u Pančevu, predstavljena je zbirka stripova Aleksandra
Zografa, "Okean iznenađenja" u izdanju L.O.M. U okviru
predstavljanja ovog strip albuma održana je i izložba crteža nastalih
prema hipnagogičkim vizijama ovog autora.
29. aprila 1999. U Milanu, Italija, održana je manifestacija
"Happening Underground" koja je trajala do 1. maja.
Među italijanskim autorima alternativnog stripa, izloženi su bili
i radovi Aleksandra Zografa, table iz albuma "Diario" (Centro
Fumetto Andrea Pazienza iz Cremone) i radovi iz slovenačkog magazina
Stripburger.
30. aprila 1999. U okviru manifestacije "Happening
Underground" u Milanu, Italija, održana je diskusija
o savremenom autorskom stripu u Srbiji.
3. maja 2000. Umro italijanski strip autor Dario Guzzon.
On je rođen u Turin-u (Torino) 1926. godine i kreirao je, sa grupom
"esseGesse", stripove kao što su Kapetan Miki, Blek, itd....
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|