SADRŽAJ

1. PET GODINA KOS-a i ...!!! - Strip Vesti
2. BAGER #5 - zmcomics
3. PARISKI SPLEEN - Franc
4. STRIP-MAGAZIN - Srđan Aćimović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 8. - Marko Stojanović
6. QMOVA KOLUMNA (58) - Bojan M. Đukić
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (68) - Darko Macan
8. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -BIZZARE & WOODRING
   -DIGITALNI STRIPOVI
   
9. PISMA ČITALACA - mail
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

PET GODINA KOS-a i...!!!

Strip Vesti

U ponedeljak, 07.05.2001.godine, u 18:00 časova, će u prostorijama novosadskog Kluba Obožavalaca Stripa biti održana proslava povodom pet godina postojanja ove društvene organizacije. Svi članovi kluba kao i ostali ljubitelji stripa su pozvani da dođu na proslavu.
Proslavi će prisustvovati mnogobrojni poznati urednici, strip autori kao i fanovi ove, svima nama, omiljene umetnosti.

* * *

Od danas, 04.05.2001.godine, svakog petka u prostorijama Kluba će biti organizovana škola stripa koju će voditi Vlada Vesović. Zainteresovani za pohađanje ove škole treba da se jave Milošu na telefon: 021/624-723. Cena za mesec dana škole stripa je 300 dinara (10DM). Predavanja se održavaju petkom od 16:00 - 20:00 časova.

* * *

Takođe možemo najaviti da će uskoro, tačnije 19. maja nakon posete Beogradu, Klub ugostiti i direktore čuvene izdavačke kuće Glenat koji će u potrazi za mladim talentima posetiti i Novi Sad. Naravno vođa ekipe je Gospodin Csaba Kopeczky.
Što znači da se očekuju mladi autori kojima je Novi Sad bliži od Beograda, očekujemo autore iz cele Vojvodine kao i one iz drugih krajeva koji "promaše" Beograd. Naravno o svim detaljima će vas Strip Vesti pravovremeno obavestiti. Za sve informacije možete se javiti na zmcomics@neobee.net.

* * *

Društvena organizacija
Klub Obožavalaca Stripa
Kralja Aleksandra 10 (u dvorištu, I sprat)
Tel: 021/624-723

sadržaj

2.

BAGER #5

zmcomics

Udarnički, pre roka, izašao je peti broj Bagera. Da, pre roka, 26. aprila. Osim ovog "uranka" Bager nam je priuštio još par novosti. Recimo još osam kolornih strana po istoj ceni. Što će reći od četrdeset postojećih strana dvanaest je u koloru, računajući i korice. Lepo. Dolazimo do zaključka da je ova novina preživela dečije bolesti, stabilizovala tiraž i da, na radost domaćih autora, ide dalje. Možda bi ovaj koncept mogao da posluži za primer i ostalim ex-yu sredinama da pokrenu slične projekte. Dobro je za popularizaciju stripa i autore koji imaju šanse da rade.
Polako se povećava broj saradnika Bagera i sada će, kao što je i običaj u Strip Vestima, svi autori i stripovi, po spisku, biti predstavljeni:

-Ilustracija na naslovnoj strani
Vojislav Vasiljević
-EVERGREEN
Ivo Kušanić
-POREZNIK
Zdravko Barišić i Milan Jovanović
-ALI MEJK DIL
Marko Stojanović (scenario); Vojislav Vasiljević (crtež)
-NEBULOZAC
Branimir Trošić (scenario); Vujadin Radovanović (crtež); Siniša Radović (kolor)
-BAGER MEDIA
Miša Marić (tekst); Aca Babić (ilistracije)
-BAGEROVA LISTA 10 NAJ
Marko Somborac (tekst); Tihomir Čelanović (ilustracije)
-DVOBOJ SLAVNIH
Goran Rajšić (scenario); Saša Arsenić (crtež)
-ALTERNATIVNI HORORSKOP
Marko Stojanović (tekst); Tihomir Čelanović (ilustracije)
-ENIGMATIKA
Nikola Vitković
-ASTERKIKS I OBELKIKS
Đorđe Milosavljević (scenario); Steva Maslek (crtež); Siniša Radović (kolor)
-KAKO SU NASTALE GAJDE
Geto
-PLIN KAFFE
Aca Babić
-NEMOGUĆI MESIJA 2
Draško Roganović (tekst); Ivan Šainović i Milan Jovanović (ilustracije); Siniša Radović (kolor)
-PETO POLUVREME
Marko Somborac (tekst); Saša Arsenić (ilustracije); Siniša Radović (kolor)
-LOV I RIBOLOV
Miša Marić (tekst); Aca Babić (ilustracija)
-POSTANI I TI ESTRADNA UMETNICA
Marko Somborac (tekst); Nikola Vitković (ilustracija)
-POGLED OGLEDALA
Milan Jovanović
-BIZNI STUDIO PREDSTAVLJA
Draško Roganović (tekst); Nikola Vitković (ilustracije)
-DOSIJE VOŠTUNICA
Marko Somborac

sadržaj

3.

PARISKI SPLEEN

Franc

PORED OSTALOG, REC DVE I O MICHAELU MIGNOLI

Jedna od prednosti zivota u Parizu (ne samo naspram nekog od nasih, srpskih, ili ex-yu gradova), jedna od lepsih strana zivota upravo u ovome gradu, pored niza drugih razloga, umetnickih, ekonomskih, porodicnih, itd… jesu nepregledne i bogato opskrbljene strip knjizare koje se mogu naci u gotovo svim cetvrtima ovog grada. Pocev od neposrednih predgradja, poput dobrih striparnica u Vincennes-u, Montreuil-u ili Bagnolet-u - gde, pored autenticne buvlje pijace (ne one prozirne vitrine za turiste na Clignancourt-u) opstaje dobra striparnica specijalizovana za antikvarne brojeve "Lug" (citaj "Marvel") edicije i drugih naslova americke ili francusko-belgijanske strip industrije - kroz ceo grad protkana je mreza dobrih, lokalnih knjizara za strip.

Mesta na koja, takoreci redovno, odlazim, redom su striparnice Saint-Germain-a. Tamo, na cosku ulica Saint-Jacques i Saint-Germain-a, i duz Danteove, na svega nekoliko korako jedne od drugih, poredjane su najbolje striparnice specijalizovane za severno-americku ili francusko-belgijansku strip produkciju u Parizu. Ove su knjizare otvorene pre svega nekoliko godina i izvele su pravu revoluciju u smislu recepcije i valorizovanja umetnosti stripa u Francuskoj. Smestene u neposrednoj blizini stare Sorbone, one samim tim govore o savremenom povlastenom polozaju ovog medija, nakon decenija negiranja njegove estetske, intelektualne ili kulturoloske valjanosti. Za stare ljubitelje stripa, poput pisca ovih redova, to je bila prava sansa da se, u striparnicama comics-a, recimo, dodje do starih, originalnih brojeva americkih majstora. Tako vec godinu i nesto dana pratim sve publikacije posvecene Jack-u Kirby-u, i kupujem, kada god se pojave u knjizarskoj ponudi, njegove originalne radove na "Machine Man-u", "Black Panther-u", "Kamandi-u", "Mister Miracle-u", ili kojem drugom, u zavisnosti od onoga sto se nadje… Naravno, ti su brojevi vrlo retki, Kirby-jeva publika je, ipak, koliko god se cinilo da je suprotno, mala, svedena na par fanatika dobrog stripa, dobrog crteza i dobro vodjene price, ljubitelja mimo sveg jednog prepoznatljivog stila, crtackog umeca i osobenog figurativnog talenta. Ja, poput par drugih, nisam ljubitelj "Marvel-a" po inerciji ni po svaku cenu. Cak ni po nekoj skrivenoj nostalgiji. Da, i ad infinitum prezvakavane Marvel pricice nalaze svoje kupce. Ali medju njima nisam i ja. Uvek se divim tipovima koji ovde mesecno puknu i do 300 maraka na poslednje brojeve "DC" i "Marvel" strip industrije. Znam za kupce koji uzimaju sve, bez razlike. Znam za frajere koji, i u tridesetim, prate sve serije, uzimaju sve brojeve, citaju, listom, sve pisce. Mislio sam da u nasim godinama covek, ipak, ode malo dalje. Da, pored stripa, postoji onaj koji ga crta, koji stvara, i da je, najpre, bitno razviti ukus, i, na koncu, pratiti i valorizovati jedno delo, jednog autora, a ne biti samo puki konzument medija. "Marvel", koji je pukao, moze samo da mi pruzi valjane zbornike, poput "The essential" ovo-ono; sto rece D. Macan: stari majstori; dobra knjiga, i sve to za male pare. Sto se ostalog tice, taj svet, za mene, vise ne postoji. Medjutim, pored dela bozanstvenog demijurga, pored dela neumornog tvoritelja svetova i kosmogonija, pored nepreglednih stranica beskrajno zavodljivog Homera, epski razmahnutog kralja stripa, sirjec velicanstvenog, kolosalnog, masivnog i majesticnog Jack-a Kirby-a, i danas ima majstora koji uspevaju (hvala Bogu, vestije nego on) da prevazidju komercijalnu produkcijsku ravan stripa i ostvaruju delo vredno pazljivog i predanog citanja.

Medju mnogima koji su, osamdesetih i devedesetih, afirmisali svoj likovni postupak, kroz nemali broj iskusenja i tegoba prolazio je i Michael Mignola. Mozda, iz likovne perspektive gledano, najosobenija pojava od smrti Jack-a Kirby-a.

Pocevsi crtacki rad kao obican retuser, kod "Marvel-a", on se, ubrzo, otrgnuo od jedne, u biti nekreativne delatnosti, i presao na originalno stvaranje. Izuzetno pazljiv crtac, koji polaze na stil i na rad, Mignola je bio od onih autora koji se nije mogao uklopiti u komercijalnu formulu 22 stranice za 30 dana rada. Ubrzo se sa redovnih, mesecnih serijala, zato okrece ka sporadicnim radovima, od kratke price do "graphic novel-a" - americke varijante evropskih albuma - i postaje "free lance" crtac koji radi za vise izdavackih kuca. Postaje crtac, retuser, kolorista i scenarista. Integralno stvara, poput evropskih majstora, svoje price. Izraziti predstavnik "Dark Horse" generacije, ostvaruje davnasnji Kirby-jev san da sam, u svemu, radi svoje stripove i da, povrh toga, od svog rada uspe da se izdrzava. Njegov dalji rad pokazuje da se prevashodno zanimao za pitanje forme, pitanje esencijalnih oblika : za pitanje proporcija masa i ritmickog usaglasavanja svetlo-tamnih prelivanja, kako u pojedinim kvadratima, tako i u montaznom nizu kvadrata i u komponovanju tabla. U batmanovoj pustolovini "Gotham by Gaslight", tama je posvemasnja; ona je htonski svet kroz koji se krecu ljudi i stvari: celokupni svet je uronjen u mrak. Postavivsi dekor, Mignola ce, poput drevnih majstora, koristiti efekte senki i svetlo-tamnih preliva pri crtanju obrisa ljudi, predmeta i kuca. Mignola to postize tako sto prosto izaziva svetlosne prelive po povrsinama masa : u ovom albumu dat je nagovestaj onoga sto vec nekoliko godina otkrivamo u njegovom "Hellboy-u"; rec je Mignolinom insistiranju, pri ilustrovanju, na osnovnim, elementarnim crtama. On kao da, poput slikara Toulouse-a Lautrec-a ili Manet-a, zahvata esencijalne crte predmeta i pazljivo ih rasporedjuje u cilju njihovog potonjeg opredmecivanja na tabli. U tom smislu, on jeste naslednik simbolista. Za njega mozemo skoro reci sto je Frank Elgar pisao o Cézanne-u: "tezio je, u toku cele svoje karijere, da ljudskom telu dadne konkretne atribute predmeta, da docara kostano tkivo pod epidermom, da kao arhitektonski elemenat slike goli akt upise u pejzaz". Ne moze li se isto reci za nebrojene Mignoline prikaze Hellboy-a ili demona po celim povrsinama tabla? Nije li u tome Mignola izraziti sledbenik Kirby-jeva mise en page-a? Njegov izraziti ekspresionizam je doveo do toga da Mignola, u "Hellboy-u", radikalno uprosti i spiritualizuje svoj crtez. I, posto je rec o metafizickim pripovestima, mozemo reci da se njihova likovna ravan u celosti stopila sa svojom estetskom, spiritualistickom premisom. I tako nas Mignolov nauk o kompozijiciji upucuje da se setimo misli po kojoj se genije, cesto, skriva u jednostavnosti, i jasnoj zamisli.

Profesionalna deformacija je ucinila da neprestano zapazam i hronicne nepravilnosti u ovdasnjim prevodima; cini se da su najcesce radjeni na brzu ruku, preko kolena, prvenstveno s ciljem da zadovolje komercijalnu ravan njihovog postojanja. U svetlu recenog, "Politikini" prevodi Goscinny-a, u Srbiji, recimo, uvek bolje prolaze od mnogih stvari, pa i, primera radi, prevodjenja Erzeovih tekstova. Nasi prevodioci imaju barem toliko pameti da pokusaju s adaptiranjem Goscinnyjevih igara recima i pronicanjem u viseslojnost njegovih dijaloga: to, nazalost, nije slucaj sa Erzeovim ili Jacobsovim tekstovima (ovog poslednjeg, uzgred budi receno, nasa publika takoreci i ne poznaje, sto je najpre tragedija nase domace recepcije). Hergéova, u francuskom originalu, klasicisticki glacana recenica, poput Jacobsove, na srpskom deluje sasvim suvoparno, bledo i razvodjeno. Slicno se, nazalost, moze reci i za francuske prevode americkih majstora. Za prevodioce Mignole ocekivalo bi se barem minimalno poznavanje francuske prevodne literature; ako nista drugo, a ono, Baudelaire-ove, legendarne, prevode Poe-ovih prica. Po svoj prilici, to nije bio slucaj sa prvim prevodiocima "Hellboy-a". Iz tog razloga tekst gubi na odredjenom velu, kako tajnovitosti, tako i uronjenosti u literarnu i kulturnu paradigmu na kome je u originalu stvaran. Srecom, uvek su nam dostupne knjizare na saint-Germaine-u : ako nista drugo, procitamo strip na licu mesta, a nekom srecnijom zgodom, kad nam se pruzi ta dragocena prilika, puknemo lovu na dobar original. Kako se kaze; nista nije skupo, kad se voli. Eh, za nasu nevolju, za tu sintagmu znaju i prodavci!

sadržaj

4.

STRIP-MAGAZIN

Srđan Aćimović

Dosta sam razmišljao na tu temu. Ovo vreme koje deluje kao prekretnica je zaista momenat u kome treba razmišljati, ali i delovati. Tako su me, zamišljenog, mnogi prestigli. Npr. kad sam se, posle dugog treniranja sivih ćelija, rešio da napišem članak o tome kako bi trebalo da pohrlimo u redakcije nezavisnih dnevnih novina iI pokušamo od njih da iznudimo u najgorem slučaju jednu stranicu stripa nedeljno (a u najboljem šesnaest, i to u boji), saznao sam da je nešto slično kod naših suseda Hrvata već urađeno. Ipak, "Republika" ne stiže do nas, pa predlog još stoji, a ja ne mogu da se otmem pomisli da bi "Blic", "Glas", "Danas", rado videli malo više stripa na svojim stranicama. Lično, čitam glas, koji ne samo da je pionirski krenuo sa "Đuđom iI Muđom", nego s vremena na vreme voli i da da vesti I intervjue iz sveta stripa. Eto, baš je onomad bio intervju sa Aleksom Gajićem, a pre toga sa Keracom, Zografom, Bilalom, kao iI onim sjajnim tipom iz Francuskog kulturnog centra, koji planira da proboj francuske kulture kod nas ide baš preko stripa. Opet, možda grešim, možda su izdatci preveliki, ali bolje je kajati se zbog onoga što nismo učinili nego zbog onoga što jesmo.

Ali ovo je bila mala digresija na glavnu temu. U stvari, hteo sam da iznesem poneku ideju o koncepcijama strip-magazina, kod nas:

Prvo jedna činjenica koja je, čini mi se, zapostavljena kod nas: Uredništvo mora da se sastoji kako od poznavalaca stripa, tako i od ekonomista (menadžment iI slično). Tako bi bile uravnotežene dve suprotne vizije koje bi pravile ravnotežu, a izbegle bi se i finansijske propasti i blago rečeno čudan, anahroničan izbor stripova.

Zatim, nisam ekonomista, ali par stveri mi je ipak jasno: čitalaca ima relativno malo, profit (što je čarobna reč) će se moći ostvariti samo ako što više njih bude pokriveno distributerskom mrežom, a za to je potrebno: 1. Reklama koja bi pokrila i najdublju provinciju, a opet bila relativno jeftina - a opet, moj bože, ko bi od strip crtača, listom pohađalaca likovnih akademija, znao da uradi upečatljiviju reklamu; 2. Distribucija, kombinacija pretplate i distribucije po kioscima; 3. Prijatelji u ex-yu državama, kako bi se prostor distribucije što više (i o što manjem trošku) proširio; 4. Stalni kontakt sa čitaocima radi opipavanja pusla čitalaca ali i delotvornije distribucije - "Marketprint" pokušava to da sprovede (UPOZORENJE: ne treba previše ni verovati čitaocima. Npr. kad kažu da hoće da čitaju Bluberija to značI da su sve epizode već pročitali i da sad hoće nešto novo što potseća na Bluberija);

Jesam li rekao našto novo? Izgleda nisam.

A koncept? Pa, možda grešim, ali čini mi se da je najbolje krenuti od nule, iI pri tom ne mislim samo na mali tiraž i format, nego na to da čitaoce treba privikavati na nove junake koji bi postali zaštitni znak magazina kao što su, npr. "Ratnici sa Akbara" bili za "Stripoteku" a "Džeremaja" (ako se dobro sećam) za "Strip Art". Uvek se setim prvih tabli "Snupija" sa jajoglavo nacrtanim junacima i koliko je put taj strip prešao - da je tada neko objavljivao malotiražni časopis u kome bi premijerno štampao Šulcovo remek-delo, taj bi danas možda bio bogataš.

Zatim, sve više mi se po glavi mota misao da je američki format mnogo pogodniji od evropskog za naše uslove - kada je reč o domaćem stripu, koji se naručiti direktno od autora. Razlog: ekonomičniji mali format, a zatim dužina epizoda od dvadesetak strana, što je dovoljno da bi se ispričala fina priča, a zbog malog formata stripa sve bi to bilo jeftinije pa bi se mogao ostveriti kontinuitet izlaženja. Naravno, strip ne bi bio u boji, a ne bi bilo ni onog napadnog samoreklamerstva tipičnog za američke sveske. Možda samo najava za sledeći na zadnjoj strani.

Kad sam pomenuo epizode od dvadesetak strana, opet, imao sam na umu period "Korta Maltezea" odmah posle "Balade o slanom moru", kada je Prat nacrtao nekoliko desetina zasebnih epizoda, sve bolja do bolje, na po okruglo dvadeset strana. Kolekcionari znaju, to su albumi: "Karipska svita", "Korto uvek malo dalje", "Pod gusarskom zastavom", "Etiopljani", i naravno "Kelti". Priče ovog obima verovatno su najteže za pisanje (verujte mi na reč, probao sam), ali s druge strane su dodatni izazov, a mogu se upotpuniti I onima od četrdesetak strana, koje bi išle u dva broja.

To bi, na primer, izgledalo ovako: čitaoci svakih deset dana mogu da kupe sveščicu od tih dvadesetak strana, mali format nadomešćuje brz ritam izlaženja, a u svakoj svesci nađe se kompletna epizoda nekog stripa, ređe u dva susedna nastavka, a tada bi pojedini serijali mogli da dolaze sa dve-tri epizode godišnje. Ja znam da bih tako nešto kupovao sa oduševljenjem.

A vi?

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 8.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

RECI DA HOCES RECENZIJU

DM nije samo skracenica od Direct Market, niti su to samo inicijali Darka Macana(ff). To su takodje i pocetna slova imena Deda Mraza, koji je ove godine mnogo poranio (ili pak malo okasnio, zavisno od gledista), ali se zato nije obrukao vec me prilicno lepo iznenadio. E, kad se sad uzme u obzir je Hrvatska verzija Deda Mraza poznatija pod imenom Mrazic Darko (iz Zagreba), kao i da, iako nije svaki nomen omen, neka imena bas dobro legnu onima koji ih nose, onda mozete s punim pravom pitati Darka Macana(ff) gde krije sve one patuljke (i nemoj da ste bezobrazni!), da li bas on licno pise i crta i uredjuje i sta jos ne, kao i to gde se tacno u Hrvatskoj nalazi Severni pol...Mislite o tome.

Dakle Darko je uspeo da me prijatno iznenadi (i to opet) poslavsi mi posiljku stripica i zauzvrat trazeci samo to da sa vama podelim svoje skromno misljenje o njima. Kaze Darko, on je suvise u tome, da pisem o tome kako to izgleda nekome sa strane. Hm, hm. A kako, molim lepo, da pruzim drugacije vidjenje kad (iako nisam u tom svetu direktno) se vec neko vreme trudim da bar budem indirektno, time sto cu pratiti desavanja onoliko koliko mi to moje skromne mogucnosti dopustaju. Ne shvatite me pogresno, volim ja Evropski strip (dobro sad, ne hvatajte me za rec), Manga mi je interesana ali nekako Ameri (kad ne prodaju po milioniti put istu pricu o momcima u helankama i sa maskama koji uspostavljaju red a neretko i americki ustav) umeju da ispricaju pricu. Ili, ako vec ne umeju, lepo odu na Britansko ostrvo i kupe onoga ko ume...I ubace ga u DC-ijevu ediciju za odrasle Vertigo (koja mozda jeste puna Gejmanovih klonova ali se u njoj moze pronaci i par (pa i vise) pravih bisera) a on onda lepo iskoristi svoju sansu i odskocnu dasku za dalje.

U ovoj kolumni pricacu (odnosno pisati) o Preview-u za Outlaw Nation, strip koji pise Dzejmi Delano, crta Goran Sudzuka a naslovnjace radi Glen Fabri.

O Dzejmiju Dilejnu...Radio je kao taksista u Londonu dok ga Alen Mur nije ubacio u pisanje scenarija za stripove. Bio je originalni scenarista Hellblazera, najduzeg Vertigovog serijala (traje vec nekih 13 godina ako se ne varam), i za njegov rad na Hellblazeru Gart Enis kaze da je "bio mracan do tacke neverice", napisao je Batman-Manbat sa Dzonom Boltonom (mlaka prica koju ni Boltonova slikarska tehnika nije mogla da izdigne iznad proseka), skoro je uradio specijal Hellbazera Bad Blood. Ne znam, ovih 5-6 strana Previewsa obecavaju jednu mracnu i ostru pricicu, sve prave premise su tu (a da me pitate koje su nisam siguran da bih znao da mogu da vam odgovorim), ali nista sto nije vec vidjeno. O Goranu Sudzuku ne mogu mnogo da pricam (jer o onome sto je radio u Hrvatskoj ne znam nista), sem da kazem da je svoj crtacki posao valjano obavio kao i to da cu svaki strip koji ubuduce bude crtao sa zadovoljstvom iscitati. Glen Fabri je sa svoje strane veteran, a slavu je stekao farbajuci sjajne naslovnice za Hellblazera (koje ne radi vec nekih par godina) i za Preachera gotovo uvek sjajno obavljajuci posao, tako da nemam razloga da ne verujem da ce i ovde pruziti svoj maksimum (posto na ovoj naslovnici koju imam ispred sebe dok ovo kucam i nije zablistao kako zna i ume).

P.S. Zahvaljujem se gospodinu Zoranu Djukanovicu na dopunu mog citata u proslim Strip vestima. Eto, svakog dana covek nauci nesto novo.

sadržaj

6.

QMOVA KOLUMNA (58)

Bojan M. Đukić
bonjy@guitar.com

KAD NI KROM NE POMAZE

NE ZNAM KAKO biva sa nekim drugim, no ja sam nekako poceo da sticem utisak da su stripovi i svet oko njih [koji nije bas dostupan 'obicnoj' publici] zapravo jedna sarena laza; luna-park prepun larme gde bradata dama i nije srecna iako se smesi a vratolomne atrakcije vise skripe i ugrozavaju zivot nego sto pruzaju vristeca (i, predpostavlja se, bezbedna) uzbudjenja. Brkajlija pred satorom za nabacivanje obruca na boce (gde se dobija linjavi plisani meda koji izdaleka i pod specijalnim svetlom deluje tako privlacno) zapravo nosi periku, navodno elegantno odelo mu zapravo bazdi na znoj a i on nesto nije bas iskreno razdragan i najtrezniji...

Ukratko - ispada da sretno i zadovoljno deluju strip-promoteri, PR-ljudi i urednici placeni da verbalnim paljevinama sire pozitivnu propagandu i sve predstave kao jedno veselo 'trala-la' bitisanje dok najuspesniji scenaristi i crtaci ili bivaju arogantni, zaboravljajuci da su niko i nista bez te 'dosadne sonjave' publike ili nekako bez pravog entuzijazma. Ne bih zeleo da generalizujem i pretvorim moju pripovest u 'demistifikaciju' - sam strip to cini sasvim lepo i bez mene - ali nekako sam primetio da autenticnog entuzijazma imaju pocetnici ili oni koji izgaraju da udju u to 'kolo' i najzad zaigraju, dok vecina onih koji su vec u toj 'folklornoj sekciji' nekako deluju kao da bi radije da iz nje ipak izadju. Mozda utisak vara, mozda je to slag na mojoj bajatoj torti secanja nanesen sa zakasnjenjem i razocaravajucom spoznajom... Nije bitno. Vazno je da sam mnoge signale koji su vapili da budu zapazeni negirao ili svesno ignorisao, bolesno opterecen ambicijom kako u stripu moram da uspem. Sa London Cartoon Centre-om kao mojim stalnim - i jedinim - poljem delovanja cilj nije ni do pola dostignut.

U nasoj lepoj kuci u kojoj smo ziveli u prizemnom stanu lepo smo se slagali sa Konradom i Bridzit, ranije pominjanim 'naslednicima' podstanarskog prava na stan na spratu po Dejanovom i Oljinom odlasku. Moj drugar-muzicar i njegova sve histericnija supruga kojoj ni prosecan izgled ni poodmakla mladost nisu preterano pomagali u izabranoj fotomodelskoj karijeri su odrzavali kontakt sa nama, posecivali nas i video sam nekako da ni Dejanu ne ide kako bi zeleo. Isao sam na jedan koncert koji je imao sa svojim bendom i nisu zvucali lose, ali premalo svojih stvari, previse 'skinutih' prosecno odsviranih...

... i previse Olje. Kao da joj je smetalo bilo sta sto vuce na Dejanov eventualni uspon i boljitak. Slavica mi je poverila kako misli da Dejana njegova supruga zapravo usporava - ili bolje receno, VUCE na dole; zadrzava; onemogucava. Pakosne detinjarije i ispadi koji bi mozda delovali sarmantno kod mlade tinejdzerke nimalo nisu ostavljali pozitivan utisak kada ih upraznjava dama u kasnim 20-tim, pogotovo mlada gospodja koja ne bira ni vreme ni mesto za svoje tantrume sa kojima se Dejan nosio svojim vec poslovicnim mirom i nepokolebljivom stalozenoscu. Tokom tog druzenja sa njih dvoje 'na daljinu' postepeno smo shvatili kako Dejana i dalje volimo a da Olju trpimo samo zbog njega. A tako je bilo i sa ostalim svetom koji ih je znao.

Nakon nekog vremena, nase komsije sa gornjeg sprata su gazdama i nama najavile skorasnje iseljenje jer su odlucili da kupe svoju kucu - i to ne bilo gde, vec u istoj ulici! I to ne bilo gde u istoj ulici, vec - odmah pored zdanja u kome mi boravimo a oni ga upravo napustaju! To nam je dalo ideju da zamolimo nase stanodavce za dozvolu da se preselimo na gornji sprat gde smo imali manje prostora - ali je zato bilo svetlije, zdravije i podnosljivije zimi zbog boljeg grejanja i leti zbog bolje izolacije i veceg broja prozora. Prelaskom u Stan U Kome Su Ziveli Dejan I Olja moja porodica i ja smo se preselili pretposlednji put od kako smo stigli u London.

U procepu nastalom 'stereo-cutanjem' oba agenta sa kojima sam saradjivao (a da oni jedan za drugog nikad nisu znali) i samo sa instruktorskim radom u Strip-centru pokusao sam da iskoristim novu Dzonijevu ponudu: da svoje odabrane radove pokazem njegovom prijatelju koji zivi u San Francisku, slavnom scenaristi Betmena, Starmena i nekolicine drugih stripova za DC i Imidz - Dzejmsu Robinzonu (James Robinson). Bez velikih ocekivanja, nakon telefonskog razgovora sa ljubaznim engleskim gospodinom na stalnom radu u SAD poslao sam telefaksom na A4-format umanjene fotokopije nekolicine svojih tabli. Dzejms mi je odmah telefonirao, zahvalio se na faks-posiljci i uz formalno izvinjenje rekao da iako su mi radovi 'interesantni' to ipak nije za njega. On je bio scenarista u posebnom polozaju - sa blanko-poverenjem redakcije da bira svoje crtacke saradnike. Dzoniju je to bila prilika da se rastosilja nekih angazmana (uz Starmena, Betmena i oba Sendmena imao je stalne 'tezge' za Dark Horse i Marvel na Konanu koga je posle visegodisnjeg odsustva ponovo pisao Roj Tomas) posto je stripove sve manje voleo - a i od ranije mu nisu bili posebno dragi; naravno, tu je uz korist za njega bilo i njegovo uporno prijateljsko nastojanje da meni nekako pomogne posto je imao razumevanja za moja nastojanja, ambicije i ljubav prema stripu, nekoliko puta mi rekavsi kako za 'neki ozbiljniji umetnicki doseg' kao slikarstvo bas i nisam dobar, ali da sam za strip 'onaj pravi'. Za mene je to sto je za Dzonija bio nedostatak bio prvorazredan kompliment.

Nekako u to vreme sam od Slavicine i moje prijateljice Vere (Srpkinje rodjene u Londonu) dobio neocekivan i drag poklon - korejsku akusticnu gitaru koju je njen brat hteo da BACI u djubre kao nepodesan instrument problematicne upotrebljivosti. Nakon menjanja zica i Dejanovog isprobavanja, receno mi je da je u pitanju 'krndelj-kopija' koja je - da li greskom ili nekako drugacije - zapravo napravljena vrlo dobro i sa mocnim zvukom. I danas se najezim kada se setim kako sam Dejanu na njegovu molbu pozajmio gitaru za neko snimanje u studiju i kako mi je on par dana kasnije pustio snimak na kome je dominirao prelep, 'katedralni' zvuk plemenitog instrumenta koji je Dejan definisao kao 'mrak, da ne primetis da nije najjskuplji model MARTIN-gitare'. Sigurno preterano, ali blizu. Tako sam nenametljivo na prelazu u drugu polovinu devedesetih ponovo poceo da sviram na instrumentu koji sam zvanicno napustio pocetkom 1982. na sluzenju vojnog roka, odlucan da se muziciranjem vise ne bavim, vec samo stripom.

Osim nekoliko puta pominjanog godisnjeg kongresa stripa UKCAC koji se odrzavao u Londonu, postojala je i skotska verzija te manifestacije pod imenom GLASCAC koja se odvijala u gradu Glazgovu. Skoro sve je bilo isto - kao presadjeno iz Londona sa izdavacima i stalnim izborom redovno prisutnih profesionalaca i clanova redakcija, jedino se menjao glavni gost, sto je sada, na poslednjem Glazkeku (koji se ukidao zbog nerentabilnosti i sve problematicnijeg stanja u stripu koji je presao u defanzivu) trebalo da bude maestralni evropski strip umetnik, meni od ranije licno znani i zauvek omiljeni Herman[n] Hupen. Osecao sam se izuzetno pocastvovanim sto je organizacioni odbor Konvencije na celu sa agilnim i predusretljivim Frenkom Plourajtom (Frank Plowright) odlucio da bas ja budem domacin svom idolu i najomiljenijem stvaraocu stripova, jer sam slovio kao 'strucnjak za evropski strip' (sto jeste diskutabilno, ali svakako cinjenica u poredjenju sa Britancima koji su svesni samo i jedino svojih i americkih strip-scena.. uz eventualni izuzetak japanske). Prihvatio sam ponudu kao cast i obavezu i krenuo da pripremam pitanja za Majstora posto sam hteo da sto dostojnije bude predstavljen sredini koja zasluzuje da ga spozna i upozna - kao sto i on zasluzuje njihovu paznju i postovanje. Zbog materijalne situacije u kojoj se Odbor nalazio, nisu mogli da mi obezbede boravak sva tri dana trajanja Konvencije u Glazgovu, vec samo tog dana kada je trebalo da ga intervjuisem u velikom auditorijumu.

U zlo doba me je pozvao Frenk, trazeci hitno bilo kakav kontakt sa Hermanom - broj telefona, faksa... Bilo sta, samo da je sto pre. A ja te podatke nisam imao posto sam sa Hermanom svojevremeno komunicirao samo pismima, a on se sa adrese koju sam znao odavno preselio... No znao sam nekoga ko SIGURNO ima njegov broj telefona i faksa, stoga sam zamolio za strpljenje, OBECAVSI da ce tog dana imati kontakt sa Hermanom. Frenk mi se zahvalio, rekavsi da jako ceni moj trud i razumevanje.

Ja sam to isto zeleo da imam za svog prijatelja u Srbiji koji je posedovao broj telefaksa, proverenu drugarcinu vec dvadeset godina, vrsnog crtaca i internacionalno poznatog majstora stripa. Na moje zaprepascenje, kada sam pozvao drugara ovaj nije bio voljan da sa mnom podeli informaciju, upucujuci me na adrese belgijskih izdavaca. Objasnio sam mu jos jednom situaciju - no, ostao je neumoljiv rekavsi da ne moze da deli tudje privatne brojeve. Smatrajuci da je u pitanju mozda samo za nijansu surovija sala i zezatorsko odugovlacenje rekao sam koliku vaznost to ima zbog festivala, podsetivsi ga kako Hermana od 1976. licno znam, da smo bili u vezi... i da nisam bilo ko, vec njegov prijatelj, a Hermanov poznanik i neko u grdnoj neprilici ako ne ispuni obecanje dato organizatorima Konvencije. Prijatelj mi je preporucio da onda iskoristim svoje veze kad ga vec od ranije znam i da se drugi put ne zalecem sa obecanjima. Razgovoru je bio kraj, mislio sam da ce od vreline, osecanja nemoci i besa da mi se istopi slusalica u ruci i na uvetu. Pozvao sam Frenka i kako sam znao i umeo objasnio izvinjavajuci se da nisam mogao da dodjem do obecanog broja faksa ili telefona jer covek koji je to mogao da mi da nije bio tamo gde sam zvao - a u sebi sam se zarekao da cu se kad-tad, kako-tako - ma koje da su okolnosti - nekako osvetiti za ovo nicim izazvano arogantno odbijanje. Mislim - dobro, ima pravo covek da odbije, zasto da ne? Sto rece drugom nekom zgodom jedan drugi moj prijatelj nekim trecim povodom - 'To je moje diskreciono pravo' i tacno je. Ali OVDE je postojala neka predistorija, neki cinioci od kojih se prijateljevanje sastoji i toliko toga sto ne bi trebalo da podrazumeva ovakav odnos. Shvatio sam da se neke granice moraju preci, ja nisam hteo da emotivno razresavam stvar telefonom i preko kolena - ma kako beznacajan povod bio, iskoristicu ga kao priliku kad-tad da vratim milo za drago; i posle neka bude sta bude.

Frenk ni malo nije bio impresioniran niti sretan razvojem dogadjaja. Rekao je da se cela stvar dovodi u pitanje, saopstio mi da ce morati da nadje neki drugi put i zahvalio mi se na zalaganju. Rekoh kako nisam u stanju da izvrsim ni svoju obavezu intervjuisanja Hermana - odgovorio mi je 'Pa naravno da nisi. I neces'.

Ta cast je pripala izvesnom svedskom gospodinu po kratkom postupku pronadjenom i dovedenom iz Stokholma, Malmea ili gde se vec nalazi svedska Akademija za strip... Cuo sam da je vrlo kruto i 'naucno' vodio intervju sa Majstorom, da su ljudi izlazili iz sale, da je bilo vise radoznalih nego svesnih ko je dosao u Glazgov kao specijalni gost... Sta da se radi. Steta... Mora se dalje.

Dzonijev sledeci plan za moju 'promociju' bilo je da me dvojako predstavi svom sledecem prijatelju - takodje Englezu na radu u SAD, Ricardu Eskroftu (Richard Ashcroft), tadasnjem uredniku 'Konana' u Marvelu. Preporucio mi je da napravim probne table za meni nekada najomiljenijeg junaka stripa, a on sam je uradio cetiri table olovki koje je trebalo da istusiram i ponudim se kao tuser! Odlucio sam se da i ne pokusavam sa imitiranjem meni dragog Dzona Bjuseme i njegovog neponovljivog stila, vec sam bez gledanja, po secanju 'usao' u manir priblizan likovnom izrazu Beri Vinzor-Smita (Barry Winsor-Smith). Dzoni je smatrao da sam oba posla - i na svojim predloscima i na njegovim olovkama - odlicno uradio, sredio je cak i da me pozove Ricard iz Nju Jorka i uspostavi most saradnje. Umesto da faksujem fotokopije, odlucio sam se da originalne table posaljem sa fotokopijama Dzonijevih olovki FEDERAL EXPRESS-postom (o Marvelovom trosku - oni to placaju, ne saradnici!) kako bi za 12 sati posiljka bila na urednikovom stolu. Kada mi je Ricard telefonirao da potvrdi prijem, ja sam sa gitarom 'besneo' u jednoj kafani na mojoj prvoj muzikantskoj 'londonskoj tezgi' koju mi je sredio Misko Legenda, Covek Koji Nema Koga Da Ne Zna. Stigavsi kasno nocu kuci sav zajapuren i malo ispraznjen dernjavom i 'struganjem' po zicama, cuo sam od Slavice da me je zvao urednik iz Marvela i da nista posebno nije rekao, samo je bio ljubazan. Nisam izdrzao i smesta sam okrenuo broj, znajuci da zbog casovne razlike sigurno jos mogu da zateknem coveka u redakciji, pogotovo sto sam znao da voli da ostaje posle radnog vremena.

Bolje da sam poziv ostavio za sutradan... Ricard je slicno Dzejmsu Robinzonu bio zahvalan i impresioniran pokazanim kvalitetom, no ipak to nije bilo ono sto on trazi. Cak ni tusiranje Dzonijevih crteza, koje je okarakterisao kao kruto i 'sub-standardnu imitaciju Majka Mignole'. Pozeleo mi je puno srece, pozdravio Dzonija i porodicu mu i tako se zavrsio razgovor.

PROSLO JE NEKOLIKO meseci tokom kojih se nista - ali APSOLUTNO NISTA nije desilo na tzv. profesionalnom planu. Osim rada u Strip-centru i vrednog crtanja 'za sebe' (skiciranje, probe tabli za razne izdavace koje su mi ili vracane ili ignorisane, ucenje od Dzonija, crtanje po modelu i sl.) zanimao sam se pokusajima da ponovo sviram gitaru. Vreme je proticalo presporo, porodica [me] je trpela kako zna i ume, prijatelji su mi bili protivteza mucnini i sve vecoj ozlojedjenosti. Sa Ijenom je kontakt potpuno prekinut a sa Petom sam se cuo jedino kad i ako okrenem njegov broj. Kao sto se i moglo ocekivati - nista pod milim Bogom nije imao za mene, sem opaske da pomalo razume ljude iz Flitveja u vezi mog telefoniranja. Rekao sam mu da ga bas ne zovem cesto i ne maltretiram ga - njegov odgovor je bio da mi se samo cini. Shvativsi da me je 'dirnuo u zivac', izgladio je stvar rekavsi da se sali i da nista ne brinem - ne treba da ga zivkam, on ce meni telefonirati kad i ako bude ikakvih novosti. Sta sam drugo mogao do da se pomirim sa situacijom i da pristanem... Shvatao sam kako je i koliko vazno biti i diplomata, a ne samo vican olovci, peru i cetkici. Velika je mudrost i vestina navesti ljude da te imaju u vidu a ne dosadjivati im stalnim skretanjem paznje na sebe. Ja sam ocigledno izgubio kriterijum i osecanje za meru, stoga sam presao na pravi 'ratni plan' i detaljno vodjenje dnevnika telefoniranja, gde sam budno pratio kad sam koga nazvao ili poslao novi koverat/paket sa crtezima...

Novi UKCAC u Londonu i nova nadanja... Te godine specijalni gost je bio niko drugi do Dzon Bjusema (John Buscema) o kome nasim citaocima i ljubiteljima stripa ne treba posebno govoriti - ovom prilikom; vise o njemu drugi put. Sada mislim da je od vaznosti da se pomene kako sam agilnoscu Trece Legende, mog najkorpulentnijeg 'andjela-cuvara' (u odnosu na Dzonija i Miska) Vina Vijanseka dosao u kontakt sa Rikom Tejlorom (Rick Taylor), DC-ovim Direktorom za Specijalne Projekte koga sam se secao kao glasnog i veselog coveculjka sa naocarima debelih stakala koji je bio na DC-ovom standu svake godine, pregledajuci mape sa crtezima potencijalnim buducim saradnicima, uvek govoreci direktno sta misli, bez zadrske i onoga sto se zvalo 'foliranjem'. Rik je takodje bio poznat kao kolorista a trenutno je veliku popularnost uzivao kao clan tima koji pravi adaptaciju fenomenalne animirane TV-serije BATMAN ADVENTURES koju su osmislili i dizajnirali Pol Dini i Brus Tim (Paul Dini & Bruce Timm). Tu verovatno najpopularniju DC-ovu standardnu mesecnu svesku u to vreme kreirali su uz Rika kao koloristu scenarist Keli Paket (Kelley Puckett), olovkar Majk Perobek (Mike Parobeck koji je nasledio Ty Templetona i crtaca sa prezimenom Rader) koji je svojom interpretacijom nadopunio Timov grafizam i bravurozni tuser Rik Burset (Rick Burchett). Dobri stari Vin je nacuo neke abrove, kao i to da se suska kako DC trazi crtaca sposobnog da crta u Brus Timovom maniru...Pripremio je Rika 'lirom' kako sam 'strog ali dobar u dusi', da postujem rokove (Amerikanci su bili zloglasni po uvazavanju ove osobine - za razliku od Engleza), kako odlicno crtam i - najvaznije - kako sam 'pravi covek' za Betmenove Avanture, koje su u zargonu stripari zvali Animirani Betmen (ne samo po TV-seriji vec i po crtackom stilu koji je lebdeo izmedju grafizma brace Flajser, Aleksa Tota, Kerbija, Berna i - Iv Salana!). Rik i ja smo se upoznali, izdvojili iz gungule i on mi je u miru i tisini ispregledao table; bio sam pripremljen i unapred na brzinu sklonio sav 'sarenis' i primere razlicitih stilova, podmetnuvsi samo neke studije Betmena u olovci, zbilja odlicne karakter-modele uradjene kao pripremu za Mocnog Meksa i - kao serbet-preliv preko tulumbi - tri table Meksa: dve istusirane i jedna ostavljena u stadijumu plave olovke. Rik je bio impresioniran. Protrljao je ruke i rekao: 'Idemo na rucak'.

Tesko zabu u vodu naterati..! Tokom obeda (cips, virsle, kola i cokoladni kolac) ispricao mi je za Perobekovu bolest (vec od ranije znam da je tezak dijabeticar, gresnik) i kako mu je sve teze da radi, kako je trenutno u bolnici, da stvari ne izgledaju dobro... i kako DC-u hitno treba neko sposoban da bez greske crta u njegovom i Timovom maniru. Do nedavno bih bez pardona mirno izgovorio da sam JA taj koga traze, ali sam stvarno iskreno potresen Majkovom zdravstvenom situacijom (sa ocem mi koji je preminuo od posledica secerne bolesti) cutao i slusao. Rik je kazao kako voli moje crteze i kako misli da sam ja pravi covek da uskocim na Majkovo mesto - postojale su samo dve prepreke:

(1) pitanje da li mogu da radim pod pritiskom vrlo tesnih rokova i uz strogu kontrolu kompanije WB (koja je inace DC-ov vlasnik); moj odgovor se znao - DA.

(2) Skot Pitersen (Scott Petersen), urednik edicije

Dogovorili smo se da ja smesta pocnem sa pripremama (ulazenje jos vise u stil, oponasanje manira, rad na karakterima strogo prema modelu...) a on ce mi iz Nju Jorka poslati dodatnu dokumentaciju i scenario, dok bude 'obradjivao' Pitersena. Pitao sam, treba li da mu dok je jos tu napravim fotokopije mojih crteza - odgovorio je da ne treba, da mi veruje i da ce njemu Pitersen verovati. To mi je bilo skoro dovoljno. Ponovo je pocelo da mi se popravlja raspolozenje, koje nije uspeo da pokvari ni Dzoni zbilja bespotrebnim ispadom na zatvorenom prijemu samo za odabrane goste Konvencije...

... o cemu ce sledeci put biti vise reci.

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (68)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KAKO USPJETI VANI …

… nije pravo pitanje, i to iz više razloga. Pitalac njime, najprije, pogrešno pretpostavlja da za uspjeh postoji recept. A ne postoji. Bilo bi lijepo reći da je talent presudan ili da će težak rad i mazgolika upornost svakoga dovesti do željenog cilja, ali to jednostavno nije istina. Znam barem trojicu toliko nadarenih da im ništa više nije izazov, kao što znam i pola tuceta upornih koji, pak, osim želje za "uspjehom" nemaju ništa.

Sama riječ "uspjeh" druga je dvojbena stvar u gornjem pitanju. Izgovaraju je mladići zažarenih očiju koji si ne dozvoljavaju vidjeti dalje od prvog objavljenog stripa, prvog honorara, prvog albuma. Iza tog medenog mjeseca, naravno, stoji brak sa stripom kao profesijom, pa vi pijte dnevnu porciju meda i mlijeka, a da vam ne dosadi.

Treći problem je, naravno, pojam "vani", još jedna riječ koja sasvim drukčije zvuči zaljubljenim ušima. Zažareni pitaoci njome pretpostavljaju da je "vani" više prilika (trenutačno jest), više novaca (kako gdje), da je "vani" lakše uspjeti (ha-ha!) i da njihov talent svi čekaju raširenih ruku (što je točno kao i da su u susjednom selu sve cure kurve). Rječju, pitanje "Kako uspjeti vani?" sadrži neizrečeno pitanje "Kako raditi malo, a živjeti lagodno?" na koje, bojim se, osim lude sreće ne postoji odgovor.

"Sreća" nije odgovor kojeg itko želi čuti. Svi bi nešto malo konkretnije, garanciju da će ući u NBA budu li trenirali osam sati, na primjer. Takvog odgovora, međutim, nema. Tisuće dječaka treniraju satima da bi jedan zaigrao u Bullsima, stotine dječaka ponese ideja o profesionalnom crtanju stripa da bi se kod jednog slučilo zrno talenta, pola tone upornosti i jedan sretan (sretan?) moment u kojem mu životna skretnica otvori vrata u strip umjesto u web-dizajn, kirurgiju, tetoviranje, moleraj ili politiku. Grijanje stolice nije garancija, nadarenost nije ključ. Riječ "uspjeh" neugodno se rimuje s rječju "slučaj".

Razočarani ovim odgovorom, neki će se možda upitati zašto se uopće truditi, zašto se baviti tako nesigurnim zanatom. Našto ću se ja, dozvolite, osmijehnuti.

Jer, to je ono pravo pitanje.

(Idući put: Zašto?)

***
A sutra, u Republici: hrvatska premijera Eddyevih i mojih Grendel Tales, prve dvadeset i dvije stranice. Dvadeset i dvije, da, jer Strip Republika mijenja format i povećava broj stranica što nam, uz redovite goste, otvara mjesto za zombi-gegove Romero Krešimira Biuka, Mistera Mačka Roberta Solanovića te dvije Ticine table Dr. Pulpa.

sadržaj

8.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-BIZZARE & WOODRING
Londonski magazin BIZARRE je u majskom broju, na svojoj top listi "Top 10 Flash Animation Webpages" (što će reći atraktivno animiranih internet prezentacija) uvrstio i web sajt Džimija Vudringa (Jim Woodring) sa sledećim komentarom: "Good old fashioned TOTALLY FUCKING LOST IT cartoon animation."...:) Sajt je na sledećoj adresi: http://www.jimwoodring.com/

-DIGITALNI STRIPOVI
Da ne bude da sam ja mlatio praznu slamu pričajući o budućim e-stripovima.
Na Tokijskom sajmu knjiga je predstavljen prototip elektronske knjige koju je napravila kompanija Tošiba (Toshiba). Dimenzije ekrana su 7.7 inch-a. Šta god im to značilo? Verovatno 7x7 inča (19x19 cm). Ali je bit u tome da je uređaj-knjiga tanana jer poseduje LCD tranzistirski monitor (2-5 mm) i rezoluciju od 150 tačaka što, kažu ljudi koji su videli (i pisali) o tome, podseća na kvalitet štampe na papiru. Japanci k'o japanci već se spremaju da rade stripove za nove e-knjige. Naravno oni imaju manje formate svezaka (i malo teksta) i to će lakše "strpati" na ovaj format. Veće knjige se očekuju tek za dve godine. Znači da ćemo za oko pet godina imati ekspanziju elektronskih knjiga. Valda će neko dotle dostići fantastičnu cifru od 300 tačaka po inču rezolucije za LCD displeje tako da ćemo imati savršene uslove za jeftinu "štampu".
http://www.cnn.com/2001/TECH/ptech/04/23/
digital.comics.idg/index.html

sadržaj

9.

PISMA ČITALACA

mail

From: "achim" <achim@bitsyu.net>
Subject: pismo

Budimo nacisto: "Politikin Zabavnik" nije objavljivao "As pika" ili "Kapetana Kormorana" u periodu o kom sam ja govorio (posle raspada SFRJ, naime), a i ostale dobre stripove davao je na kascicu. Npr. "Korta Maltezea" jednu jedinu epizodu.

S druge strane, dobra je ideja da se sastavi spisak stripova koji su izlazili. Za druge strip-magazine takve liste vec postoje, zar ne?

Da ublazim stav, cini mi se da se ipak popravljaju. U novom broju je neki Hermanov strip, na primer. Na zalost, kvalitet clanaka nije mnogo bolji, ali izgleda da se trude. Sta ces, moraju. Samo, poceli su da ga pakuju u foliju sto ce otezati nama koji ga kupujemo samo kad naidje neki bolji strip. Mozda bi neko ko radovno kupuje trebalo da preko StripVesti javlja sta je u novom broju.

P.S. (Politicki Scriptum)
E, da, molim nemojte me vise povezivati sa Slavkom Curuvijom, kakvo je stanje stvari, odmah ce me neko optuziti da sam umesan u to, a zatim neminovno i ono na ibarskoj magistrali.

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

TOMAŽ LAVRIČ
http://websvc.integra.fr/glenat/pageshtm/01quarti/
16tbc/16accueil.htm

IVAN ANIĆ
http://badcomics5.tripod.com

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 5. do 11. maja

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad